PREDGOVOR

Od sedam zavrenih romana koje je napisala klasina engleska spisateljka Dejn Osten (17751817), E m
a je poslednje delo. tampano za ivota svoga autora. U jednom njenom pismu, upucenom bibliotekaru J...
S. Klarku (J, S. Clarke), nalazi se, povodom pojave toga romana 1816 godine, ivo izraeno strahovanje o
prijemu na koji ce E m a naici: Moja najveca briga u ovom trenutku jeste da ovo etvrto delo ne osramoti ono
to je bilo dobro u drugim delima. Da ove njene reci nisu bile izraz sujete jednog slavoljubivog pisca, vec
jedna potvrda vie njene urodene skromnosti, pokazuje razmiljanje Dejn Osten o sopstvenim delima,
izraeno malo dalje u istom, dobro poznatom, napred pomenutom pismu: ... Mene snano obuzima misao da
ce onim itaocima kojima se vie dopao roman Gordost i predrasuda*) ovo izgledati sa manje duha, a da ce
se onima koji su vie voleli Mensfildski'posed ovo initi sa manje razuma. Neosporno, veoma znaajne reci,
ali ne toliko za ocenu samih romana, koliko za upoznavanje jediie dragocene osobine kojom je ova velika
umetnica raspolagala: elje da bude nepristrasna prema sebi. Dejn Osten nije doivela da sazna sud
kritiara Houtlija (Whately), svoga savremenika, i docnijih knjievnih istoriara i prikazivaa, koji su nain
njenog slikanja karaktera poredili sa Sekspirovim, i koji su lu Em i, isto toliko koliko u drugim njenim
romanima, nali izrazite primere da potvrde svoje miljenje. ' Ema je glavna linost romana koji nosi nj&no
ime. To je razmaena devojka iz gadanske porodice nastanjene u selu, *) Prevod ovog romana, sa
predgovorom, objavljen je godine u zdavakom preduzecu Rad. bez majke, bistra po prirodi, dosetljiva u
raspravljanju, brzog odgovora i veoma ive mate, ali nenaviknuta da svoje vreme ispunjava nekim
sadrajem od vrednosti. U osnovi ne rdava, i u postupcima ak dobronamerna, ona uiva da se mesa u tude
stvari srca. Ali, poto je do krajnosti lo psiholog, i poto njena logika uvek uzme neki obrt suprotan jednom
normalnom i prirodnom toku, ona se nalazi u stalnoj neprilici zbog neoekivanih posledica i negativnih ishoda
koje donose njeni planovi. Sama nimalo koketa, uvek se zauzima, kako ona veruje, za dobro drugih; usto, a
to je moda i najvanije, puna klasnih predrasuda, koje su uzrok ne samo njenih sopstvenih nevolja, nego i
nevolja drugih linosti u iji se ivot ona usudila da umea svojim uticajem. Sposobna da saoseca sa onima
'koji usled njenog nepametnog planiranja pate, ona zadugo ostaje u zabludi, nesvesna da je izvor njihove
patnje ba u njoj samoj. kako je uvek voljna da priskoi u pomoc, ona, kujuci nove planove, pada u nove
greke i stvara nove nevolje. Glavna rtva takve Emine ivotne orijentacije, lepotica Harijeta Smit, sirota
devojka neizvesnog porekla, skromnih zahteva, malog iskustva, nikakvoga znanja, pod negativnim dejstvom
Eminih klasnih predrasuda, raskida veze sa Martinom, koji je kao ovek dostojan najveceg potovanja, ali je
farmer. Potrebno je da se malo zaustavimo na sposobnosti Dejn Osten da psiholoka stanja i psiholoke
reakcije iznosi bez psihologisanja. storija Harijete to vrlo lepo pokazuje. Pod Eminim uticajem, Harijeta se
trudi da se odvoji i odvikne od sredine koja joj je nekada bila veoma bliska i draga, u kojoj je doivela istinski
prijatne dane i nedelje, i koja joj je pruala uslove za pravu srecu. Ona, u osnovi krotko stvorenje, drueci se
sa Emom koja pripada znatno viem drutvu, dobij a sve vece prohteve. Postepeno postaje pripadnica
sredine koju dovoljno ne razume, ali koja njenoj probudenoj sujeti poinje da godi. Harijeta je skoro
upropaceno stvorenje, ne samo zato to je pod rdavim Eminim rukovodstvom raskinula veze sa divnim,
farmerom Martinom, vec i stoga to je poela da gubi ivotnu orijentaciju. Njena volja, njena sposobnost
snalaenja i samostalnost odluivanja kao da su iz osnova poremecena Sve nevolje koje je Harijeta doivela
bile su plod neodlunosti koja joj je doputala da se povodi i da podlee Eminom uticaju. Ona je u Emi
gledala savrenstvo, nepogrean razum i besprekornu sposobnost rasudivanja. Sve krize kroz koje je
Harijeta prolazila i njena duevna stanja izneti su pred itaoca ne u vidu opisivanja, vec neposredno, obino
u njenim razgovorima sa Emom, u poetim, a nedovrenim, reenicama, u promeni boje njenog lica, u izrazu
njenih oiju. Vrhunac fabule pretstavlja Emino saznanje da se Harijeta zagrejala za gospodina Najtlija, i
istovremeno dramatino otkrice da ga i ona, Ema, voli. Gospodin Najtli je ozbiljan, uravnoteen, razborit
Emin daleki srodnik, koji joj u vie mahova prijateljski, ali strogo, kritiki, ukazuje na njene pogreke i
pokuava da je izvede iz zablude. Gospodin Najtli je u romanu neka vrsta rezonera, ali ne apstraktnog, vec u
najtenjoj vezi sa stvarnim dogadaiima. To je ovek plemenita kova, istinskog razumevanja kako za one koji
podnose uvrede, tako i za one koji ih nanose, kako za one koji su duhoviti, tako i za one koji su komini. U
svakome on urna da otkrije njegovu pravu prirodu i da je istakne, pri emu se ljubimci ne provedu uvek
najbolje, dok zapostavljeni bivaju priblieni nivou nae prosene ljudske sposobnosti uoavanja. Njega Dejn
Osten upotrebljava kao sredstvo da izrazi oveanska naela, ne dajuci mu suvie prostora da ne bi delovao
nametljivo, ali izdvajajuci ga vidno kad god treba da se uje 'glas istine i pravde. Nije udo to takav Najtli
uspeva da kod Eme postepeno pokrene savest i probudi svest. Od ostalih linosti treba pomenuti izvanredno
ivo i uspeno dat karakter stare i siromane mis Bejts. Ona govori mnogo, opirno i brzo, kao dad, skae
sa predmeta na predmet umecuci mnogobrojne ljubaznosti i uetivosti popracene lepim manirima. Sve je to
ubedljivo, istinito, plastino i neobino zanimljivo, iako, moda, malo karikirano. Govoreci o odbrani koju je
kritiar Houtli dao kao odgovor na zamerke nekih prikazivaa u vezi sa ovim i jo nekim nerazumnim licima u
romanu Ema, Ostin Dobson (Austin Dobson) sasvim tano primecuje da je potrebno vie genija da se
naslika nerazuman nego razuman ovek. zvanredno uspeo portret dala je Dejn Osten i u gospodi Elten,
mladoj eni koja uiva da u drutvu vodi prvu re, da vlada, da izigrava otmenost i pokroviteljstvo, da uvek
bude pitana, sluana i uvaavana kao duhovita, mada se razmece skromnocu; ona je ustvari netaktina,
nepametna ena, neuvidavna i bezobzirna prema osecanjima drugih, u osnovi nevaspitana; u isto vreme
govorljiva gotovo kao mis Bejts. Ali, dok govorljivost mis Bejtsove sadri i pored kominosti, puno pozitivnih
elemenata koji odaju jednu dobrocudnu i dobronamernu devbjku, bezopasnu za susede, dotle govorljivost
gospode Elten sadri puno negativnih elemenata, tekih za njene sagovornike i neprijatnih po njenu okolinu.
Njen mu, gospodin Elten, jeste jo jedna sjajno izvajana figura. On je dosledno ceremonijalan, izvetaen,
nepronicljiv, plitkouman ovek, ba onakva prilika kakva odgovara gospodi Elten. Skoro bi se moglo reci da
je gospodin Elten nova, neto razblaena verzija gospodina Kolinsa iz pomenutog romana Gordost i
predrasuda, iako neki kritiari ovu srodnost sa Kolinsom u pogledu karaktera vide u mladome gospodinu
Cerilu, to se ne bi moglo primiti kao tano. Sa punim pravom prikaziva Ostin Dobson naziva Eltenove
malim remekdelom . Na svoj nain interesantan je karakter Emin otac, gospodin Vudhauz, udovac, boleljiv
starac, pristrasan roditelj, ugladen domacin, paljiv sused iako osobenjak, i veliki pesimist. Suta protivnost
njemu je gospodin Veston, otac gospodina Cerila i mu Emine bive vaspitaice. Nema te' neprijatnosti koju
on na neki nain ne bi okrenuo na dobro. Njegova vedra predvidanja, njegova drutvenost, njegova gotovost
da organizuje zabave i uestvuje u izletima okrepljeinje su ak i za gospodina Vudhauza, koji ga neobino
voli i oseca se dobro u njegovom drutvu. Nije nam cilj da ovde dajemo iscrpnu listu svih karaktera iz romana
Em a. Njih. ima u prilinom broju. Ali vredi napomenuti da Dejn Osten, ak i kad neku linost epizodno
uvede u fabulu romana, nade vrlo prikladan nain da je prikae u onome to je kod te osobe
najkarakteristiinije. Za Dejn Osten ne bi se moglo reci da je zastupnik samo jedne izvesne klase protiv
druge. Po svojoj prirodi ona nije bi]a borac, a po svojim spisateljskim sklonostima nije bila polemiar. Kao
odlian opservator i sjajan portretista sa jako razvijenim smislom za humor i sa! velikim darom za filigransko
izradivanje dijaloga, ona je u svojim romanima pokazivala da svoje doba ivo oseca i da svoju sredinu dobro
poznaje. Zdravo, visoko moralno, socijalno i humano prilaenje predmetu ini da se ova velika romansijerka,
na sebi svojstven nain, zalae za principe ovenosti, pravinosti i ljudskog dostojanstva. Po tome je ona
uvek savremena. Dejn Osten duboko, intimno poznaje ovekovu prirodu, impulse, reakcije. U prikazivanju
ljudskih osobina nije didaktiar. Ona je savestan posmatra' koji daje umetnike projekcije svojih zapaanja.
Po tome je ona besmrtna
GLAVA PRVA
Ema Vudhaus bila je lepa, pametna i bogata, imala udoban dom i vedru narav, te je izgledalo da raspolae s
ono nekoliko najvecih blagodeti koje ivot moe da prui, a za neto manje od dvadeset jedne godine otkad
je dola na svet, nije se desilo skoro nita to bi je rastuilo ili uznemirilo. Bila je mlada kci izvartredno
nenog i irokogrudog oca; kad joj se sestra udala postala je, jo vrlo mlada, gospodarica njegove kuce. Mati
joj je umrla suvie rano da bi se ona neto jasnije secala njezine milote; mesto nje dobila je za vaspitaicu
jednu krasnu enu,koju je zavolela bezmalo kao majku. Sesnaest godina provela je gca Tejlor u porodici g.
Vudhausa, manje kao vaspitaica, a vie kao prijateljica; veoma je volela obe kceri, ali Emu naroito. zmedu
njih dve vladala je skoro sestrinska prisnost. Cak i pre no to je prestala da po zvanju bude vaspitaica, gca
Tejlor je usled svoje blage naravi retko kad neto nametala ili spreavala; a sad, kad je i ta senka nadmoci
davno iezla, ivele su kao prijateljice, prisno vezane jedna za drugu, a Ema je radila ta je htela; visoko je
cenila sud gce Tejlor, ali se rukovodila uglavnom svojim sopstvenim. Ustvari, u Eminom poloaju nije valjalo
ba to to je suvie mogla da ivi po svojoj volji i to je imala sklonost da suvie lepo misli o sebi: te slabosti
mogle su da pomute njena mnogobrojna zadovoljstva. Medutim, ova opasnost je zasad bila tako skrivena da
niko mje smatrao da bi je te slabosti mogle uiniti nesrecnom. 13'skrsla je tuga blaga tuga ali ne u vidu
nefeg neprijatnog. Gca Tejlor se udala. Gubitak gce Tejlor doneo joj je prvu alost. Na dan venanja te drage
prijateljice Emu su prvi put za due vreme obuzele turobne misli. Kad se venanje svrilo i svatovi otili, otac
i ona ostali su da sami ruaju, bez nade da ce neko trece lice uneti vie razonode u dugo popodne. Otac je,
kao obino posle ruka otiao da otspava, a njoj je ostalo samo da sedi i misli na ono to je izgubila.
zgledalo je da ce taj dogadaj biti srecan za njenu prijateljicu. G. Vesten je bio ovek besprekornih osobina,
imucan, odgovarajucih godina i prijatnog ponaanja. Osecala je izvesno zadovoljstvo pomiljajuci kako je, s
prijateljstvom punim samoodricanja, velikoduno, uvek elei a taj brak i radila na njegovom ostvarenju. Ali je
ovo jutro za nju ipak bilo sumorno. Svakog sata, svakog dana, osecace prazninu koju je ostavila gca Tejlor.
Secala se njene dobrote dobrote i ljubavi koju joj je esnaest godina ukazivala secala se kako ju je
pouavala i igrala se s njom jo od njene pete godine kako je sve svoje snage ulagala da joj, kad je bila
zdrava, probudi panju i zabavi je, i' da je neguje za vreme raznovrsnih bolesti u detinjstvu. Dugovala joj je
mnogo zahvalnosti za sve to; ali je u jo draoj i nenijoj uspomeni ostao njihov odnos za poslednjih sedam
godina, ona jednakost i zavrena sloboda koja je medu njima postojala kad su posle zabeline udaje bile
ostavljene jedna drugoj. To je bila prijateljica kakvih je malo: umna, dobro obrazovana, korisna, blaga, znala
je sve porodine stvari, brinula se za sve to porodicu brine, a naroito se starala za nju, Emu, za svako
njeno zadovoljstvo, svaku elju; prijateljica kojoj je mogla reci svaku svoju misao onako kako nastane, a koja
ju je toliko volela da joj nikad nita ne bi zamerila. Kako ce izdrati tu promenu? stina, prijateljica joj odlazi
samo pola kilometra daleko, ali je Ema znala da mora biti velika razlika izmedu gde Vesten, koja se nalazi na
svega pola kilometra udaljenosti, i gce Tejlor, koja je tu u kuci; i zato se, kraj svih svojih preimucstava linih i
porodinih, nalazila sad u velikoj opasnosti da padne u duhovnu usamljeni. Neno je volels svog oca, ali joj
on nije bio drug. Nije uineo da razgovara s njom, ni ozbiljno ni aljivo. Ta nezgodna posledica razlike u
godinama (a g. Vudhaus se nije rano oenio) pojaana je jo njegovimtelesnim stanjem i navikama: boleljiv
celog ivota, nije se naprezao ni telesno ni duhovno, te je po nainu svog ivota bio jo stariji nego po
godinama; mada su ga svuda voleli zbog srdane i prijatne naravi, on se po svojim sposobnostima nikad ne
bi istakao. Njenu sestru udaja nije mnogo udaljila, poto se nastanila u Londonu, svega dvadeset etiri
kilometra daleko, ali ipak nije mogla ni pomiljati da je svakodnevno vida. Tako se u Hartfildu moralo istrajati
kroz mnogo dugih oktobarskih i novembarskih veeri pre no to bi 0 Boicu doli u posetu zabela, njen mu
i njihova deica: oni bi tad napunili kucu i pruili joj ugodno drutvo. U Hajberiju velikom i gusto
naseljenom selu, skoro varoici, kamo je ustvari spadao i Hartfild, uprkos svoje posebne poljane, umarka i
imena nije bilo njoj drutveno ravnih. Vudhausi su tu bili najveca gospoda^ Svi su ih potovali. Ona je
imala mnogo poznanstava u tom mestu, jer je njen otac bio utiv prema svakome, ali nije bilo nikoga ko bi
mogao da zameni gcu Tejlor ma 1 za pola dana. Bila je to tuna promena, i Emi nije ostalo nita drugo do da
uzdie i sanja o nemogucim stvarima dok se njen otac ne probudi, a tad je trebalo da se opet pokae vedra.
Zbog raspoloenja u kome se on nalazio, trebalo mu je podrke. Slabih ivaca, padajuci lako u potitenost,
voleo je svakog na koga s>3 navikne i teko se od njega odvajao jer je mrzeo promenu. Brak kao izvor
promena uvek mu je bio neprijatan; jo se nikako nije pomirio s udajom svoje kceri i o njoj je samo saaljivo
govorio, mada je to bio pravi brak iz ljubavi; a sad se morao rastati i sa gcom Tejlor. Kako su mu sitne
sebinosti ule u naviku i kako nije mogao zamisliti da drugi moe da oseca razliito od njega, prilino je
naginjao miljenju da je gca Tejlor uinila neto alosno i za samu sebe kao i za njih, i da bi bila mnogo
srecnija da je ostala u Hartfildu za ceo ivot. Ema se smeila i avrljala koliko god je mogla veselije da bi ga
odvojila od 15tih misli, ali kad su uneli aj nije se mogao obuzdati da ne kae tano ono to je rekao i za
rukom: Jadna gospodica Tejlor! Voleo bih da je opet ovde. Ba je teta to se uopte svidela gospodinu
Vesterni! Ne mogu da se sloim s vama, tata; znate i sami da ne mogu. Gospodin Vesten je tako dobar,
prijatan, izvrstan ovek, i potpuno zasluuje da ima valjanu enu; a * ne biste, valjda, ni vj eleli da
gospodica Tejlor veito ivi s nama i podnosi sve moje neobine cudi kad moe da ima sopstvenu kucu.
Sopstvenu kucu! A kakva joj je korist od sopstvene kuce? Ova je triput veca, a ti, draga moja, nema
nikakvih neobinih cudi. Mi cemo ih veoma esto posecivati, i oni nas! Stalno cemo se sastajati! Moramo mi
da ponemo, treba da to pre uinimo prvu posetu mladencima. Draga moja, kako cu ja stici donde?
Rendols je vrlo daleko. Ne bih mogao peice da predem ni po puta. Ne, tata, nisam ni pomiljala da idete
peice. ci cemo kolima, razume se. Kolima! Ali Demsu nece biti milo da pree konje za tako kratko
rastojanje; i ta cemo s jadnim konjima dok budema u poseti? Oni ce biti u konjunici gospodina Vestena,
tata. Znate da smo sve to vec uredili, O svemu smo sinoc razgovarali s gospodinom Vestenom. A to se tie
Dem^ sa, moete biti sigurni da ce uvek rado ici u Rendols, jer ^mu je cerka tamo sobarica. Pitam se samo
da li ce nas ikad radije odvesti na neko drugo mesto. To ste vi, tata, uinili. Vi ste nali Hani to dobro mesto.
Niko nije pomiljao na Hanu dok je vi niste spomenuli. Dems vam je veoma zahvalan. Vrlo mi je milo to
sam se nje setio. To je bilo veoma srecno, jer nikako ne bih hteo da siromah Dems smatra da smo ma u
kom pogledu zaboravili na njega; ubeden sam da ce ona biti odlina sobarica, utiva je i lepo se izraava;
veoma mi se svida Kad god je sretnem, uvek se pokloni i vrlo me lepo upita
kako sam, a kad si je pozvala ovamo da ije, primetio sam da ruicu na vratima uvek obrce kako treba i
nikad ih ne zalupi, Siguran sam da ce biti odlina sobarica, a jadnoj gospodici Tejlor bice znatna uteha to u
kuci ima nekoga na koga je navikla. Zna, kad god Dems ode da obide svoju kcer, ona ce dobiti vesti o
nama. On. ce joj,ispnati kako smo. Ema nije alila truda da podri to vedrije raspoloenje i nadala se da ce
mu, igrajuci s njim dame, pomoci da prebrodi to vee, a takode i samoj sebi, jer se plaila da je ne savlada
alost. Namestili su sto 'za dame, ali odmah posle toga ude jedan posetilac, te ovo postade izlino. G. Najtli,
razborit ovek od svojih trideset sedam ili osam godina, bio je ne samo njihov stari i prisni porodini prijatelj,
vec im je bio i naroito blizak kao stariji brat zabelinog mua. Ziveo je na kilometar i po od Hajberija, esto ih
posecivao i uvek je bio rado doekan, a ovog puta radosnije no obino poto je dolazio neposredno od
njihovih zajednikih rodaka u Londonu. Posle otsustva od nekoliko dana vratio se kuci na neto kasniji ruak,
a sad je doetao u Hartfild da bi ih izvestio da su na Brunsvikom trgu svi dobro. Pojavio se u pravi as, te g.
Vudhaus malo ivnu. Veseli razgovor g. Najtlija uvek mu je prijao4*Sad se potpuno zadovoljio odgovorima
koje je dobio na svoja mnogobrojna pitanja o jadnoj zabeli.i njenoj deci. Kad se to svrilo, g. Vudhaus
zahvalno primeti: Vrlo ste ljubazni, gospodine Najtli, to ste ovako kasno izili da nas obidete. Bojim se da
vam je' ta etnja bila naporna. Ni najmanje, gospodine. Vee je divno' obasjano meseinom i tako toplo da
moram da se odmaknem malo od vaeg ognjita. Ali mora da je vrlo vlano i blatnjavo. Nadam se da niste
nazebli. Blatnjavo, gospodine! Pogledajte moje cipele. Nijedne mrlje nema na njima. Gle! To me udi, j&r
smo ovde imali mnogo kie. Dok smo bilj za dorukom, pljutalo je uasno punih pola sata. Nagovarao sam
ih da odloe venanje. E da, nisam vam estitao. Poto mi je prilino jasno kakva mora da vam je radost,
nisam urio sa estitkama; i Ema 1?ali nadam se da je sve uglavnom dobro proteklo. Kako ste se svi drali?
Ko je najvie plakao? Ah! Jadna gospodica Tejlor! Ba je to tuno. Jadni gospodin i gospodica Vudhaus, ako
hocete, ali nikako ne mogu reci. 'jadna gospodica Tejlor1. Veoma cenim i vas \ Emu, ali kad se postavi
pitanje zavisnosti i nezavisnosti...! U svakom sluaju mora biti lake ugadati jednom nego dvoma. Naroito
ako je od to dvoje ono jedno veoma cudljivo, nesnosno stvorenje! ree Ema aleci se. Znam da je to ono to
mislite'i to biste zaelo i kazali da nije tu moj otac. Mila mqja, zaista verujem da je to tano, ree gospodin
Vudhaus uzdiuci. Bojim se da sam ponekad vrlo cudljiv i nesnosan. Ali slatki tatice! Ne mislite valjda da sam
tu na vas ciljala, ili da je gospodin Najtli na vas mislio! Kakva strana pomisao! O, ne! Ja sam jedino na sebe
ciljala. Gospodin Najtli voli da mi pronalazi mane, znate, u ali to je sve ala. Mi uvek kaemo jedno
drugom sve to mislimo. G. Najtli je odista bio jedan od malog broja onih koji su bili kadri da Emi Vudhaus
nadu mana, i jedini koji joj je o njima govorio; mada i samoj Emi to nije bilo naroito milo, znala je da bi bilo
jo manje milo njenom ocu, te
nije htela da on nasluti da uopte postoji neko ko nju ne smatra savrenom. Ema zna da joj nikad ne laskam,
ree g. Najtli, ali sad nisam mislio ni na koju odredenu osobu. Gospodica Tejlor je dosad imala da ugada
dvoma, sad ce imati da ugada samo jednom: tu ima dosta izgleda da bude u dobitku. Dobro, ree Ema,
eleci da prede preko toga, Meli biste da ujete kako je proteklo venanje, i rado cu vam to ispriati jer smo
se cvi divno drali. Svi su bili tani, svi su izgledali najbolje: nije se mogla zapaziti ni jedna suza i jedva neko
tuno lice. Da, da, svi smo osecali da cemo se nalaziti samo na pola kilometra jedni od drugih i da cemo se
sigurno svakodnevno vidati. 18 Moja mila Ema sve tako dobro podnosi, ree njen otac. Ali, gospodine Najtli,
njoj je ustvari veoma ao to gubi sirotu gospodicu Tejlor, i siguran sam da ce taj gubitak osecati vie no to
misli. Ema okrete na drugu stranu lice na kom se osmeh borio sa suzama. Neminovno je da Ema oseca
koliko joj nedostaje takva prijateljica, ree g. Najtli. Ne bismo je mi voleli toliko koliko je volimo, gospodine,
kad bismo mogli pretpostaviti da je drukije; ali ona zna koliko gospodica Tejlor ovim brakom dobija, zna da u
tim godinama ene vole da imaju svoj dom, i zna koliko je gospodici Tejlor vano da otsezbedi svoju
buducnost, te zato ne moe sebi dopustiti da oseca vie bola nego zadovoljstva. Svaki prijateli gospodice
Tejlor mora biti radostan to se ona tato srecnp udala. A vi ste zaboravili jo neto to mene raduje, ree
Ema, i to neto prilino znaajno da sam ja sama dovela do te udaje. Ja sam ta' brak predvidela jo pre
etiri godine, i sad kad se on ostvario i dokazalo se da sam bila u pravu, dok je toliko sveta govorilo da se
gospodin Vesten nikad vie nece oeniti, osecam se kao nagradena. G. Najtli zavrte glavom. Njen otac
odgovori razneeno: Ah, draga moja, vie bih voleo da ne udeava i ne pretskazuje brakove, jer to god ti
kae, uvek se i dogodi, molim te, nemoj vie nikakve brakove da udeava. , j/ Obecavam vam da necu
pripremati svoj, ali one ostale zbilja moram. To je najlepa zabava na svetu. A jo posle ovakvog uspeha,
moete misliti! Svi su govorili dd se gospodin Vesten nikad vie nece oeniti. O, nikako! Gospodin Vesten je
tako dugo udovac; ivi, izgleda, tako savreno ugodno bez ene, provodi vreme bilo na poslu u gradu, bilo
ovde medu svojim prijateljima, svuda rado primljen, uvek veseo gospodin Vesten nema potrebe da i jedno
jedino vee u godini provede sam, ako to ne eli. O, ne! Gospodin Vesten se sigurno nikad vie nece eniti.
Neki su ak priali da je tako neto obecao svojoj eni na njenoj samrtnoj po(tostelji, a drugi kako mu sin i
enin brat to ne doputaju. Vrlo ozbiljno su iznosili svakojake budalatine o tome, ali ja ni u jednu nisam
verovala. Od onog dana (otprilike pre etiri godine) kada srno ga gospodica Tejlor i ja srele na Brodvejskom
putu i kad je on, poto je poela da rominja sitna kia, onako predusretljivo poleteo do Micelovih j pozajmio
za nas dva kiobrana, za mene je stvar bila odluena. Od tog asa sam mislila kako da ostvarim taj brak; a
kad me je u ovom sluaju nagradio takav uspeh, dragi tata, ne moete pomiljati da cu prestati s
navodadisanjem. Ne shvatam ta hocete da kaete reju uspeh, ree g. Najtli. Uspeh pretpostavlja trud.
Ako ste se vi etiri godine trudili da ostvarite taj brak, onda ste ba krasno utroili svoje vreme! Zaista divno
da jedna mlada devo jka
na to upotrebljava svoje umne sposobnosti! Ali ako se, kao to ja zamiljam, to vae ostvarivanje braka, kako
vi to velite, sastojalo u tome to ste ga zamislili, to ste u jednom dokonom asu rekli u sebi: 'Mislim da bi
bilo odlino za gospodicu Tejlor ako bi je gospodin Vesten uzeo', i to ste to zatim s vremena na vreme opet
govorili u sebi zato onda pominjete uspeh? U emu je vaa zasluga? Cime se diite? mali ste srece da
tano predvidite, i to je sve to se moe reci. A zar vi nikad niste doiveli ono radosno i pobedniko osecanje
koje nastupakad ste neto tano predvideli? Saaljevam vas. Mislila sam da ste otroumniji; jer, budite
uvereni, pogadanje ne zavisi nikad samo od srece, u tome uvek ima i dara.A to se tie moje jadne reci
'uspeh' kojoj zamerate, nisam ubedena da nemam ba nimalo prava na nju. Vi ste ocrtali dve lepe slike, ali
mi se ini da postoji i treca neto izmedu onog ko ne ini nita i onog ko ini sve. Da ja nisam potsticala
gospodina Vestena da nas posecuje, da mu nisam pruala malo ohrabrenja i da nisam zagladila mnoge sitne
nesporazume, moda ne bi ni do ega dolo. Verujem da dovoljno poznajete Hartfild da biste to razumeli.
Neposrednog i otvorenoa oveka kao to je Veslen, i razumnu i iskrenu enu kao gospodicu Tejlor, moete
slobodno pustiti da sami svravaju svoje stvari. Uplitanjem biste pre naudili sebi nego njima uinili dobra. 20
Ema nikad ne misli na sebe ako moe drugome da uini dobra, pridrui se g. Vudhaus, koji je samo
delimicno shvatao. Ali, mila moja, molim te, nemoj vie nikog da eni i udaje, to su budalatine koje
razaraju porodini krug. Samo jo jednog, tata, samo gospodina Eltena. Jadni gospodin Elten! Vama se
dopade. gospodin Elten, tata. Moram da mu potraim enu. U Hajberiju nema nijedne koja bi bila dostojna
njega a on je ovde vec godinu dana i tako je udobno uredio svoju kucu da bi sramota bila da jo due
ostane momak Kad je danas sastavljao njima ruke, uinilo mi se kao da bi eleo da i njemu neko uini tu
uslugu! mam vrlo lepo miljenje o gospodinu Eltenu, a to je jedini nain na koji mu mogu pomoci. Gospodin
Elten je nesumnjivo vrlo lep mladic i vrlo dobar i veoma ga cenim. Al} ako hoce da mu ukae neku panju,
mila moja, pozovi ga nekiput na ruak. To ce biti mnogo bolje. Verujem da ce gospodin Najtli biti tako
ljubazan da dode s njim. S najvecim zadovoljstvom, gospodine, kad god hocete, ree gospodin Najtli,
smejuci se. sasvim se slaem s vama da ce to biti mnogo bolje. Pozovite ga na ruak, Ema, i posluite ga
najboljom ribom i piletinom, ali pustite ga da sam izabere sebi enu. Budite uvereni da ovek od dvadeset
est ili sedam godina moe sam da se pobrine1 za sebe.
GLAVA DRUGA G. Vesten je bio rodom iz Hajberija, iz jedne ugledne porodice koja se za poslednja dvatri
kolena obogatila i postala otmena. Lepo je obrazovan, ali poto je u ranoj mladosti nasledio neki r^ali imetbk
kojim je stekao izvesnu nezavisnost, nije nokazivao sklonosti za obina zanimanja kojima su se odala
njegova braca, te je svoj nemirni, veseli i druevni duh zadovoljio time to je stupio u narodnu gardu svoje
grofovije, koja'se tada stvarala. Kapetana Vestena su svi voleli, i kad se u svom vojnikom ivotu sluajno
upoznao s gcom Ceril, iz jedne velike jorkirske porodice, i ova se zaljubila u njega, nije se iznenadio niko
sem nienoo brata i njegove ene, koji ga nikad ranije nisu videli, i koji su bili veoma gordi i mnogo drali do
svog ugleda, kome bi takva veza mogla nakoditi. Medutim, gcu Ceril, koja je bila punoletna i sama
raspolagala svojim novcem mada njen novac nije bio u srazmeri s porodinim imanjem nisu uspeli da
odvrate od te udaje, te je ona. : ostvarena, na veliki jad g. i gde Ceril koji su je s dunom pristojnocu pustili
da ode. To je bio neprikladan brak i nije se pokazao vrlo srecan. Trebalo je da se gda Vesten oseca
STecnijom u njemu, jer je imala mua topla srca i blage naravi, koji je verovao da za nju mora initi sve za
uzvrat to je bila toliko dobra da se zaljubi u njega; ali, mada je pokazala izvesnu vrstu odvanosti,
nedostajala joj je ona najvanija. Bila je dovoljno odluna da uprkos svome bratu sprovede ono to je
naumila, ali ne toliko da se 22 savlada i da preterano ne ali to je taj brat nerazumno ljut, i da lako podnosi
to ne moe da ivi raskono kao ranije. Troili su vie nego to su im prihodi doputali, ali u poredenju s
Enskumom to nije bilo nita. Nije prestala da voli svog mua, ali je elela da istovremeno bude i supruga
kapetana Vestena i gca Ceril iz Enskuma. Pokazalo se da je kapetan Vesten, za koga su svi, a naroito
Cerilovi, smatrali da se sjajno oenio, u celoj toj stvari dosta izgubio; kad mu je ena posle tri godine braka
umrla, bio je siromaniji no u poetku, a imao je da se stara i o detetu. Medutim, brige o detetu ubrzo je bio
osloboden. Uz dugotrajnu boljku svoje majke, koja t je doprinela ublaenju strasti, deko je posluio kao
sredstvo za izmirenje: nemajuci svoje dece niti kakve druge mlade osobe u svojoj porodici koju bi izdravali,
g. i gda Ceril ponudili su ubrzo posle njene smrti da preuzmu svu brigu oko maloga Franka. Obudoveli otac
se moda dvoumio i ustezao, ali su nadvladali drugi obziri i dete je predato nezi i imetku Cerilovih, a on je
ostao da vodj rauna samo o sebi i o tome kako da popravi svoj poloaj. Zaeleo je da potpuno izmeni svoj
ivot. Napustio je narodnu gardu i odao se trgovini, poto je imao bracu koja su se lepo snala u Londonu,
to mu je olakalo poetak. Tu je imao posla taman koliko mu je bilo potrebno. Zadrao je kucicu u Hajberiju,
gde je provodio najveci broj svojih slobodnih dana, i tako mu je u dobrom raspoloenju prolo iducih
osamnaest do dvadeset godina, delom u korisnom radu, delom u zadovoljstvima drutvenog ivota. Za to
vreme je prilino zaradio dovoljno da bj kupio jedno malo imanje u blizini Hajberija, za kojim je uvek udeo
dovoljno da se oeni devojkom bez miraza kao to je gca Tejlor, i da'ivi onako kako je eleo, kao ovek
koji voli prijatelje i drutvo. Gca Tejlor je vec od pre izvesnog vremena poela da ima uticaja na njegove
namere, ali kako to nije bio tiranski uticaj mlade devojke na mladica, nije ga pokolebao u reenostj da se ne
eni sve dok ne bude mogao da kupi Rendols; prodaju Rendolsa je dugo iekivao, ali nije popustio dok nije
ostvario taj cilj koji je sebi postavio. Obogaf .10 23se, kupio je kucu, oenio se i o\poeo novo razdoblje svog
ivota, s vecim izgledima na srecu no to ih je imao u ranijim. Nikad nije bio nesrecan: narav ga je titila od
toga, ak i u prvom braku, ali mu je ovaj drugi morao pokazati kako je divno imati razumnu i istinski
dobrodunu enu, i dati mu najprijatniji dokaz da je mnogo bolje birati nego biti izabran, izazivati zahvalnost
nego je osecati.
Kad se reavao, imao je da misli samo na sebe: njegovo imanje bilo je samo njegovo; to se tie Franka, on
niie samo precutno vaspitavan kao naslednik svoga ujaka, nego ga je ovaj i zvanino usinio, te je Frank, kad
je postao punoletan, uzeo ime Ceril. Zato nije bilo nimalo verovatno da ce mu ikada biti potrebna oeva
pomoc. Otac mu se toga nije plaio. Ujna mu je bila cudljiva ena i svog mua je drala pod papuom, ali g.
Vesten nije pretpostavljao da ikakve cudi mogu biti toliko snane da njihove posledice oseti neko ko je tako
mio i, kako je on verovao, zasluio da bude mio. Svake godine se vidao sa svojim sinom u Londonu i
ponosio se njime, pa su se vec i stanovnici Hajberija, sluajuci njegove izvetaje pune ljubavi, kako je to
veoma otmen mladic, na neki nain diili Frankom Cerilom. Smatralo se da toliko pripada tom mestu da se
njegove vrline i izgledi na buducnost, u neku ruku, tiu svih njih. G. Frank Ceril bio je dika Hajberija i svi su
radoznalo oekivali da ga vide, ali im na tu laskavu panju on nije odgovarao ravnom merom, jer se nikako
nije tamo pojavljivao. Cesto se govorilo da ce doci u posetu svome ocu, ali do ove nikako nije dolazilo. Sad,
posle enidbe g. Vestena, pretpostavljalo se da ce ga sin u znak panje posetiti. U toj stvari svi su se slagali,
i kad je gTda Peri bila na aju kod gde i gce Bejts, i kad su joj gda i gca Bejts vratile posetu. Sad je dolo
vreme da g. Frank Ceril dode medu njih; ta nada je ojaala kad se ulo da je ovom prilikom pisao svojoj
macehi. Nekoliko dana u toku svake posete u Hajberiju pominjalo se i ljubazno pismo koje je gda Vesten
dobila. Verovatno ste uli za leno pismo koje je Frank Ceril uputio gdi Vesten? Kau da je zaista veoma
lepo. Gospodin Vudliaus mi je o njemu priao. Gospodin Vud24 haus je video to pismo i kae da nikad u
ivotu nije proitao tako lepo pismo! To pismo je odista veoma cenjeno. Gda Vesten je, razume se. stekla
vrlo povoljno miljenje o mladome oveku; ovako prijatna panja pruala je neoboriv dokaz njegove
razumnosti, kao i novi, rado prihvaceni povod za estitanja koja je vec udaja donela. Smatrala je sebe
veoma srecnom enom, a dovoljno je ivela da bi znala kako se s razlogom moe smatrati srecnom, kad joj
je jedina alost poticala otuda to se unekoliko odvojila od prijatelja, ija osecanja prema njoj nisu nikad
ohladnela i kojima je rastanak s njom teko pao. Znala je da im ponekad sigurno nedostaje njeno drutvo, i
nije bez bola pomiljala da je Emi i najmanje zadoveljstvo uskraceno ili da joj je i samo jedan sat dosadno
zato to ona nije pored nje. Ali mila Ema nije takav slabic, snala se bolje no to bi se vecina devojaka
snale, ima pameti, snage i odvanosti, te se moe oekivati da ce je te osobine podrati u malim tekocama
i liavanjima koje je donela promena. Teila se zatim time to Rendols nije daleko od Hartfilda, tako da ak i
sama ena moe da oteta donde, i to su narav i prilike g. Vestena takve da ih nece spreiti da te zime
svako drugo vee provode zajedno. Zbog svog novog poloaja gda Vesten se satima osecala srecnom, a
samo za trenutak bi se raalostila. Njeno zadovoljstvo vie nego zadovoljstvo njeno ushicenje bilo je
tako opravdano i oevidno da bi se Ema ponekad iznenadila, mada je dobro poznavala svoga oca, to on jo
ali jadnu gcu Tejlor kad bi je ostavili u njenom udobnom stanu ili kad bi ih ona naputala
uvee u pratnji svog ljubaznog mua i sedala u svoje koije. Nikad nije otila a da g. Vudhaus nije uzdahnuo
i rekao: . Ah, jadna gospodica Tejlor! Bilo bi joj vrlo milo da ostane kod nas. ; Gcu Tejlor nije mogao povratiti,
niti je bilo verovatno da ce prestati da je ali. Ali posle nekoliko nedelja g. Vudhaus se ipak bolje osecao.
Susedi su prestali da mu estitaju, nije se vie jedio kad bi neko radosno pozdravio taj tuni dogadaj, a1 od
svadbenog kolaa, koji 25ga je mnogo zabrinuo, nije vie bilo ni zalogaja. Njegov stomak nije mogao da
podnese nita masno, a nikad nije verovao da su drugi ljudi drukiji od njega. Sto je njemu kodilo, smatrao
je da nije ni za kog; stoga je najozbiljnije pokuao da ih ubedi da uopte ne prave svadbeni kola, a kad mu
to nije polo za rukom, isto ih je tako ozbiljno nagovarao da ga ne jedu. Potrudio se da o tome potrai savet
g. Perija, apotekara. G. Peri bio je pametan i otmen ovek ije su posete priinja vale zadovoljstvo g.
Vudhausu; poto je upitan za miljenje, morao je da prizna (mada "e inilo da je to suprotno njegovim
sklonostima) da za mnoge ljude moda za vecinu svadbeni kola nije zdrav ako ga jedu neumereno.
Oslanjajuci se na to gledite, koje je potvrdivalo njegovo lino, g. Vudhaus se nadao da ce moci da utie na
svakog gosta novog branog para; ali su oni ipak jeli kola, a njegovi milosrdni ivci nisu se smirili dok ga
nije sasvim nestalo. Po Ha jb eri ju je kruila udna pria o tome kako su. videli svu Perijevu decu s krikom
svadbenog kolaa gde Vesten u ruci, ali g. Vudhaus to nije nikada Meo da veruje. GLAVA TRECA G.
Vudhaus je na svoj nain voleo drutvo. Bilo mu je veoma milo da mu prijatelji dolaze u posetu; a sttcajem
razliitih uzroka dugog boravka u Hartfildu, svoje" dobre naravi, bogatstva, svoje kuce i kceri, bio je u
stanju da u prilinoj meri upravlja posetama svog malog kruga kako mu se svidalo. Nije mnogo dolazio u
dodir s ostalim porodicama izvan toga kruga: strah od sedenja do kasno u noc i velikih veera inio ga je
nepodesnim za sve poznanike sem onih koji su pristajali da ga posecuju pod njegovim *uslovima. Na srecu,
imao je dosta takvih u Hajberiju, ukljuujuci tu i Rendols u istoj parohiji i Donvel u susednoj, boravite g.
Najtlija. Prilino je esto, po Eminom nagovoru, izabrane i najbolje pozivao na ruak, ali je najvie voleo
veernje sedeljke, pa ukoliko ponekad ne bi uobrazio da nece moci da podnese drutvo, bilo je retko koje
vee u nedelji da mu Ema nije prikupila drutvo za partiju karata. z'stvarnog i dugogodinjeg potovanja
prema njemu dolazili su Vestenovi i g. Najtli, a to se tie g. Eltena, mladog oveka kome je samoca teko
padala, nije bilo opasnosti da ce on odbaciti preimucstvo da slobodne veeri svog samakog ivota zameni
otmenim drutvom, okupljenim u salonu g. Vudhausa, i osmesima njegove ljupke kceri. Posle njih dolazilo je
drugo drutvo u kojem su najprijatnije bile gda i gca Bejts i gda Godar, tri gospe koje su se gotovo uvek
odazivale pozivu iz Hartfilda i koje su tako esto dovozili i odvozili kuci, da g. Vudhaus vie nije smatrao da
to pretstavlja tekocu ni za 27ga je mnogo zabrinuo, nije vie bilo ni zalogaja. Njegov stomak nije mogao da
podnese nita masno, a nikad nije verovao da su drugi ljudi drukiji od njega. Sto je njemu kodilo, smatrao
je da nije ni za kog; stoga je
najozbiljnije pokuao da ih ubedi da uopte ne prave svadbeni kola, a kad mu to nije polo za rukom, isto ih
je tako ozbiljno nagovarao da ga ne jedu. Potrudio se da o tome potrai savet g. Perija, apotekara, G. Peri
bio je pametan i otmen ovek ije su posete pricinjavale zadovoljstvo g. Vudhausu; poto je upitan za
miljenje, morao je da prizna (mada ~e inilo da je to suprotno njegovim sklonostima) da za mnoge ljude
moda za vecinu svadbeni kola nije zdrav ako ga jedu neumereno. Oslanjajuci se na to gledite, koje je
potvrdivalo njegovo lino, g. Vudhaus se nadao da ce moci da utie na svakog gosta novog branog para; ali
su oni ipak jeli kola, a njegovi milosrdni ivci nisu se smirili dok ga nije sasvim nestalo. Po Hajberiju je
kruila udna pria o tome kako su, videli svu Perijevu decu s krikom svadbenog kolaa gde Vesten u ruci,
ali g. Vudhaus to nije nikada Meo da veru je. GLAVA TRECA G. Vudhaus je na svoj nain voleo drutvo. Bilo
mu je veoma milo da mu priiatelji dolaze u posetu; a sficajem razliitih uzroka dugog boravka u Hartfildu,
svoje" dobre naravi, bogatstva, svoje kuce i kceri, bio je u stanju da u prilinoj meri upravlja posetama svog
malog kruga kako mu se svidalo. Nije mnogo dolazio u dodir s ostalim porodicama izvan toga kruga: strah od
sedenja do kasno u noc i velikih veera inio ga je nepodesnim za sve poznanike sem onih koji su pristajali
da ga posecuju pod njegovim *uslovima. Na srecu, imao je dosta takvih u Hajberiju, ukljuujuci tu i Rendols u
istoj parohiji i Donvel u susednoj, boravite g. Najtlija. Prilino je esto, po Eminom nagovoru, izabrane i
najbolje pozivao na ruak, ali je najvie voleo veernje sedeljke, pa ukoliko ponekad ne bi uobrazio da nece
moci da podnese drutvo, bilo je retko koje vece u nedelji da mu Ema nije prikupila drutvo za partiju karata.
z1 stvarnog i dugogodinjeg potovanja prema njemu dolazili su Vestenovi i g. Najtli, a to se tie g. Eltena,
mladog oveka kome je samoca teko padala, nije bilo opasnosti da ce on odbaciti preimucstvo da slobodne
veeri svog samakog ivota zameni otmenim drutvom, okupljenim u salonu g. Vudhausa, i osmesima
njegove ljupke kceri. Posle njih dolazilo je drugo drutvo u kojem su najprijatnije bile gda i gca Bejts i gda
Godar, tri gospe koje su se gotovo uvek odazivale pozivu iz Hartfilda i koje su tako esto dovozili i odvozili
kuci, da g. Vudhaus vie nije smatrao da to pretstavlja tekocu ni za 27Dernsa ni za konje. Da se to
dogadalo samo jednom u godini, ne bi to lako podneo. Gda Bejts, udovica biveg parpha u Hajberiju, bila je
veoma stara gospa, koja sem aja i kadrila gotovo ni za ta drugo vie nije znala. Zivela je vrlo skromno sa
svojom neudatom kceri, okruena panjom i potovanjem koje moe da uiva jedna nimalo zlobna stara
gospoda u tako nepovoljnim okolnostima. Kci joj je bila neobino omiljena kad se uzme u obzir da nije bila ni
mlada, ni lepa, ni bogata, ni udata. Gca Bejts se nalazila u naj. nepovoljnijem poloaju za sticanje naklonosti,
a nije imala toliko umne nadmoci da bi to sama sebi nadoknadila", ili da bi one koji je mrze, nagnala da joj
bar naizgled ukazuju potovanje. Nikad se nije mogla pohvaliti ni lepotom ni pamecu. Mladost joj je prola
bez ikakvih naroitih dogadaja, a u svojim zrelim godinama posvetila se negovanju slabe majke i trudu da
izide na kraj s njihovim malim prihodom. Pa ipak je bila srecna ena, i to ena koju je svako
s ljubavlju pominjao. Njena dobrocudnost i skromnost postigli su to udo. Volela je svakog, svakom elela
srecu i lako uoavala .svaije zasluge; sebe je smatrala najsrecnijim bicem i blagoslovenom to ima tako
izvanrednu majku, toliko dobrih suseda i prijatelja i kucu koja ne oskudeva ni u emu. Tako prostodune i
vesele naravi, zadovoljna i zahvalna, svima je bila prijatna, a ona sama srecna. Umela je mnogo da pria o
sitnim stvarima, to je tano odgovaralo g. Vudhausu, uvek puna beznaajmih novosti i bezazlenog
ogovaranja. Gda Godar bila je upraviteljica jedne kole ne nekog vaspitnog zavoda ili kakve sline
ustanove koja bi u dugim lepo napisanim i besmislenim reenicama tvrdila da prua iroka znanja i otmeno
ponaanje rukovodeci se novim naelima i nainom rada, gde mlade devojke mogu za ogroman novac da
izgube zdravlje, a steknu sujetu nego jednog pravog, estitog, starovremskog pansionata, gde se
razumna koliina vetina prodavala za razumnu cenu i kuda su devojke mogle da se poalju da ne bi bile
kod kuce i da bi stekle neto obrazovanja, bez opasnosti da se vrate kao udovita. Skola gde Godar je
opravdano uivala veliki ugled, jer 28 se Hajberi smatrao za osobito zdravo mesto, a gda Godar je imala
pr.ostranu kucu i batu, davala je decj dosta jake hrane, doputala im da mnogo trkaraju za vreme leta, a
zimi im je sama previ jala ozebline. Nije udo to je sad oko etrdeset njih dvoje po dvoje ilo za njom u
crkvu. Bila je to jednostavna ena, s veoma razvijenim materinskim osecanierri, koja je vrlo mnogo radila u
mladosti i smatrala da ima prava da se s vremena na vreme odmori i ode kod nekog na aj; a poto ju je
nekad g. Vudhaus mnogo zaduio svojom dobrotom, inilo joj se da njemu za ljubav treba, kad god moe, da
napusti svoj prijatni salon ukraen vezovima i ode da dobije ili izgubi dvatri ilinga kraj njegova ognjita. Eto,
te gospe je Ema vrlo esto mogla da prikupi, i radi svog oca bila je srecna to to moe, mada to njoj lino nije
popunjavalo prazninu koju je ostavila gda Vesten. Radovala se kad bi videla da joj se otac oseca ugodno i
bila veoma zadovoljna sobom to .sve to tako . dobro izvodi, ali je posle dosadnih razgovora sa te tri ene
osecala dasvako vee provedeno na taj nain odista spada medu one duge veeri koje je ona sa strahom
oekivala. Jednog jutra, dok je sedela pomiljajuci kako ce se upravo tako zavriti i taj dan, primila je
pisamce od gde Godar, u kome je ova najutivije molila za doputenje da sohom dovede i gcu Smit; ta je
molba vrlo dobro primljena, jer je gca Smit bila devojka od sedamnaest godind koju je Ema vrlo dobro znala
iz videnja i koja joj je odavno pobudila panju svojom lepotom. Lepa domacica poslala je veoma jiibazan
poziv kao odgovor i nije se vie plaila te veeri. Harijeta Smit bila je neija vanbrana kci, Pre vie godina
neko je nju smestio u kolu gde Godar, a nedavno ju je neko sa stepena uenice podigao na stepen stalne
goce To je bilo sve to je svet znao o njenom Poreklu. Nije se videlo da ima neke druge prijatelje sem onih
koje je stekla u Hajberiju i upravo se vratila posle dueg boravka na selu kod nekih mladih devojaka s kojima
je bila zajedno.U koli, ' Bila je vrlo lepa, i to upravo onakve lepote kakvoj se Ema naroito divila: niska
rastom, punaka i sveza, 29nene puti \ plavih oiju, svetle kose, pravilnih" "crta i veoma ljupka; jo u toku
veeri Emi se svidelo njeno ponaanje isto koliko i njena linost te se
resila da produi to poznanstvo. Sluajuci gcu Smit nije imala utisak da je naroito pametna, ali joj se inila,
ukupno uzev, veoma privlana: nije bila ni suvie stidljiva ni cutljiva, a ipak daleko od toga da bude
nametljiva;' pokazivala je duno, prikladno potovanje i izgledala tako radosna i zahvalna to je primaju.u
Hartfild, i tako se bezazleno divila svemu to vidi, jer je bilo iznad onog na to je ona navikla, da se moralo
zakljuiti da ima zdravog razuma i zasluuje da joj neko prui podrku. Mora joj pruiti podrku. Te blage
plave oi i sva ta prirodna ljupkost ne smeju se straciti na nie drutvo u Hajberiju i okolini. Njena dosadanja
poznanstva nisu je bila dostojna. Prijatelji od kojih se tek. rastala, mada vrlo dobri ljudi, mogli su joj samo
koditi. To je bila neka porodica Martin, koju je \ Ema po uvenju vrlo dobro znala, kao zakupce velikog
imanja g. Najtlija; iveli su u donvelskoj parohiji i, kako je verovala, uivali izvestan ugled. Znala je da g. Najtli
o njima vrlo lepo misli, ali mora biti da je to grub, neugladen svet, nepodesan da bude blisko drutvo devojke
kojoj je nedostajalo samo malo vie znanja i otraenosti pa da bude savrena. Ona, Ema, istakla bi njenu
vrednost, usavrila bi je, odvojila bi je od nieg drutva i uvela u vie; uticala bi na njeno miljenje i
ponaanje. To bi bio zanimljiv i nesumnjivo veoma plemenit poduhvat, koji bi sasvim odgovarao njenom
poloaju, njenoj dokolici i njenim snagama. Toliko se divila tim blagim plavim oima, priala i sluala i u
meduvremenu sve to snovala,da joj je vee proletelo neobino brzo; nije ni zapazila kad su postavili, spremili
i prineli kaminu sto za veeru kojom su se redovno zavravali takvi prijemi i radi ega je ona uvek sedela i
ekala na odredeno vreme. Sa ivahnocu vecom od obine mada je ona i dotle uvek polagala na to da
sve uradi lepo i paljivo s istinskom revnocu nekoga ko se oduevio sopstvenim zamislima, vrila je sve
dunosti domacice, nudila i preporuivala seckanu piletinu i kuvane ostrige, navaljujuci onoliko koliko je
odgovaralo ranim asovima i utivim obzirima gostiju. U takvim prilikama g. Vudhaus se tuno borio sam sa
sobom. Voleo je da sto bude postavljen, jer je to bio obiaj iz njegove mladosti, ali poto je bio ubeden da su
veere vrlo nezdrave, bilo mu je prilino krivo kad vidi ma ta na njemu; i dok bi tako u svom gostoljublju Meo
da iznese sve pred svoje goste, u brizi za njihovo zdravlje alostio se to ce da jedu. Jedino to je mirne
savesti mogao da preporui bila je mala zdela retke kae kakvu je sam uzimao; iako bi moda, dok su gospe
bezbrino tamanile bolje stvari, uinio napor da kae: Gospodo Bejts, dopustite mi da vam ponudim da
okuate jedno od ovih ,jaja. Vrlo meko skuvano jaje ne kodi. Seri se razume u kuvanju jaja bolje nego iko.
Ne bih vam preporuio jaje koje neko drugi skuva ne treba da se plaite, vrlo su mala, vidite jedno od
naih malih jaja nece vam koditi. Gospodice Bejts, dozvolite da vas Ema poslui jednim malim, vrlo malim
komadom kolaa. Svi nai kolai su s jabukama. Ovde nemate potrebe da strahujete od nezdrave turije.
Puding ne preporuujem. Gospodo Godar, da li biste hteli samo pola ae vina? Sasvim malo, pola ae,
sipano u au vode? Mislim da bi vam to prijalo. Ema je putala oca da govori, ali je svoje posetioce gostila
mnogo bolje; a te veeri bilo joj je naroito milo kad ih je ispratila zadovoljne. Gca Smit je bila srecna tano
onako kako je ona elela. Gca Vudhaus je uivala tako visok ugled u Hajberiju da je pola da se upozna s
njom s isto toliko straha koliko i zadovoljstva; ali je skromna i zahvalna mlada devojka otila od nje veoma
razdragana, oarana ljubaznocu kojom se gca Vudhaus ophodila prema njoj cele veeri, a na rastanku su
se ak i rukovale. 30glava Cetvrta Harijeta Smit se uskoro sasvim odornacila u Hartfildu. Brza i odluna u
svojim postupcima, Ema je odmah poela da je poziva, potstiuci je da to ece dolazi; uporedo s
razvijanjem njihova poznanstva, jedna drugoj su se sve vie dopadale. Ema je brzo uvidela da joj Harijeta
moe biti vrlo korisna kao drugarica za etnje. U tom pogledu gubitak gde Vesten bio je teak. Njen otac
nikad nije iao dalje od umarka i tu su mu dva travnjaka bila dovoljna za duu ili kracu etnju, prema
godinjem dobu, tako da su od udaje gde Vesten njene etnje bile suvie ograniene. Jednom se osmelila
da sama ode do Rendolsa, ali se nije prijatno osecala, i zato bi Harijeta Smit, osoba koju je u svako doba
mogla da pozove da proetaju, dragoceno dopunila preimucstva koja joj je njen poloaj davao. Ali to se
ece vidala s njom, ona joj se i u svakom drugom pogledu sve vie dopadala, te je u svojim plemenitim
namerama postala jo odlunija. Harijeta nesumnjivo nije bila naroito pametna, ali je po prirodi bila miia,
krotka i zahvalna; nimalo uobraena, elela je samo da je vodi neko koga ceni. Bilo je mnogo ljupkosti u
privrenosti koju je odmah pokazala prema Emi, a sklonost dobrom drutvu, sposobnost da ceni ono to je
otmeno i umno, odavale su da ima ukusa, mada se nije smelo oekivati da ima i razumevanja. Sve u svemu,
Ema je bila potpuno ubedena da je Harijeta Smit upravo onakva mlada prijateljica kakvu je elela upravo
ono to je potrebno njenom domu. O prijateljici kakva je bila gda Vesten nije moglo biti reci. Takve 32 . dve
se nikad ne mogu naci. Takve dve ona nije ni elela. To je bilo neto sasvim drugo jedno zasebno,
nezavisno osecanje. Gdu Vesten je Ema volela jer je prema njoj osecala i zahvalnost i potovanje. Harijetu
ce voleti kao nekog kome moe da bude korisna. Za gdu Vesten nije imala ta da uini, a za Harijetu sve.
Njeni prvi pokuaji da joj bude korisna ogledali su se u nastojanju da pronade ko su Harijetini roditelji; a ona
to nije umela da kae. Rado bi rekla sve to je u njenoj moci, ali je o toj stvari Ema uzalud postavljala pitanja.
Ostalo joj je jedino da zamilja ta hoce, ali nikako nije verovala da u slinom poloaju ona sama ne bi otkrila
istinu. Harijeta nije bila pronicljiva. Zadovoljavala se da slua i veruje ono to je gda Godar nalazila za
potrebno da joj kae i dalje nije ispitivala. Sasvim prirodno, ona je ponajvie priala o gdi Godar, uiteljicama,
uenicama i uopte dogadajima u koli i to bi bilo sve da nije bilo njenog poznanstva s Martinovima,
porodicom sa imanja EbiMil. Martinovi su dobrim delom obuzimali njene misli: provela je s njima dva vrlo
srecna rneseca i sad je volela da pria kako se prijatno osecala kod njih i da opisuje mnoge ugodnosti i
krasote toga mesta. Ema je potsticala njenu govorjivost, zabavljajuci se tom slikom jednog drukijeg sveta i
uivajuci u mladalakoj bezazlenostj kojom je Harijeta oduevljeno priala kako gda Martin ima d v a salona,
dva zaista vrlo dobra salona, od kojih je jedan velik kao salon gde Godar; kako ima jednu domacicu koja vec
dvadeset pet godina ivi kod nje; kako imaju osam krava, od kojih su dve aldernike i jednu malu velku
kravu, jednu
zbilja veoma lepu malu velku kravu; i kako je gda Martin rekla, poto joj se krava toliko dopala, da ce je
zvati njenom kravom; kako imaju vrlo zgodan hladnik u svom vrtu, gde ce se jednog dana iduce godine svi
okupiti na aju, zgodan hladnik, dovoljno prostran da primi desetak osoba. Emu je to izvesno vreme
zabavljalo i nije pomiljala na neto dalje. Ali kad se bolje upoznala s tom porodicom, probudila su joj se i
druga osecanja. Stekla je pogrenu pretstavu zamiljajuci da se ta porodica sastoji d majke i kceri, sina i
sinovljeve ene, koji svi ive za3 Ema 33jedno. Ali kad se ispostavilo da g. Martin, na koga se odnosio jedan
deo prianja i koga je Harijeta uvek pominjala istiuci njegovu veliku dobrotu zato to je ovo ili ono uradio,
nije oenjen, da tu ne postoji nikakva mlada gda Martin, nikakva supruga Ema je posumnjala da sva ta
gostoljubivost i ljubaznost moe biti opasna po njenu malu sirotu prijateljicu i da bi moda mogla zauvek da
se upropasti ako neko ne bi o njoj poveo rauna. Pomiljajuci na ovo, poela je da se raspituje vie i
smiljenije; naroito je navodila Harijetu da podrobnije pria o g. Martinu to ovoj oigledno nije bilo
neprijatno. Harijeta je vrlo rado priala o tome kako je i on s njima zajedno etao po meseini i uestvovao u
veselim veernjim igrama, zadravajuci se mnogo na njegovoj dobrocudnosti i ljubaznosti. Jednog dana je
propeaio pet kilometara da bi joj doneo oraha, zato to je ona kazala da ih voli, a i u svemu ostalom je bio
isto tako usluan. Jedno vece doveo je u salon sina svog ovara da joj peva. Ona vrlo voli pevanje. on ume
malo da peva. Ona veruje da je vrlo pametan i da sve razume. ma vrlo lepo stado i dok je ona bila kod njih,
nudili su mu za vunu vie no ikome u tom kraju. Ubedena je da svako govori lepo o njemu. Njegova majka i
sestre ga mnogo vole. Gospoda Martin joj je kazala jednom prilikom (dok je ovo priala, pocrvenela je) da
boljeg sina nema i zbog toga je bila uverena da ce, kad se jednog dana ceni^biti dobar mu. Nije ba
naroito elela da se on oeni; nimalo joj se ne uri. Odlino, gospodo Martin, pomisli Ema. Vi znate ta
hocete. A kad je odlazila, gospoda Martin je bila tako ljubazna da poalje jednu divnu gusku gospodi Godar.
najlepu gusku koju je gospoda Godar ikada videla. Gospoda Godar je tu gusku priredila jedne nedelje i
pozvala sve tri uiteljice, gospodicu Ne, gospodicu Prins i gospodicu Riardson da veeraju s njom.
Gospodin Martin, verovatno, nije ovek koji zna mnogo vie od onog to spada u njegov posao. On ne ita?
34 O, da!... tojest, ne. .. ne znam. .. ali verujem da je mnogo proitao, samo ne ono to biste vi cenili. On ita
Zemljoradniki glasnik i neke druge knjige to lee u udubljenju kraj jednog prozora ali te knjige ita sam.
Medutim, ponekad bi nam uvee, pre no to bismo preli na karte, proitao naglas neto iz Lepih odlomaka,
neto vrlo zabavno. A znam da je proitao Vekfildskog svetenika. Nije nikad proitao Romansu ume, niti
Decu Opatije. Nije nikad ni uo za te knjige pre no to sam mu ih ja pomenula, ali je resio da ih sad to pre
nabavi. Sledece pitanje je glasilo: Kako izgleda gospodin Martin?
O, nije lep nimalo nije lep. U poetku sam smatrala da je sasvim ruan, medutim sad ne mislim da je tako
ruan. Znate, posle nekog vremena, ovek se privikne. Ali zar ga nikad niste videli? On je svaki as u
Hajberiju, redovno svake nedelje projae iduci u Kingston. On vas je vrlo esto sretao. Moe biti, a moda
sam ga i ja pedeset puta videla nemajuci pojma kako se zove. Neki mlad zemljoradnik, bilo na konju ili
peke, nema zaista nimalo izgleda da privue moju radoznalost. Samostalan seljak spada upravo u onaj red
ljudi s kojim osecam da ne mogu imati nikakve veze. Osobe koje bi bile stepen dva nie, a iji bi mi izgled
ulivao poverenje, mogle bi da privuku moju panju: nadala bih se da cu na neki nain pomoci njihovim
porodicama. Ali nezavisni seljak nema potrebe za mojom pomoci i zbog toga je u izvesnom smislu isto toliko
iznad moje panje koliko je u svakom drugom ispod nje. Naravno. O, da, verovatno je da ga niste nikad
zapazili; ali on vas zna vrlo dobro, zaista mislim iz videnja. Ne sumnjam da je on mladic koji zasluuje
potovanje. Znam, zbilja, da je takav, i kao takvom elim mu svako dobro. Sta mislite, kojih je godina?
Osmog juna je napunio dvadeset etiri godine, a mj rodendan je dvadeset treceg: tano dve nedelje i jeaan
dan razlike, to je veoma udno. 35Samo dvadeset etiti. Suvie je mlad da se okuci. Njegova majka je
potpuno u pravu to se ne uri. zgleda da im je ovako sasvim dobro, a ako bi se potrudila da ga oeni,
verovatno bi se pokajala. Kroz est godina, ako bi naao kakvu valjanu mladu devojku istog stalea kao to
je njegov i sa neto novca, to bi vec moglo biti vrlo dobro. Kroz est godina! Draga gospodice Vudhaus, pa
njemu ce biti trideset. Pa da, ljudi koji rodenjem nisu vec stekli novanu nezavisnost, vecinom ne mogu sebi
dopustiti da se ranije oene. Pretpostavljam da gospodin Martin tek treba da stie sebi imanje ne moe
biti da je vec obezbedio svoj poloaj u ivotu. Ma koliko da je nasledio posle oeve smrti, ma koliki bio
njegov deo u porodinoj imovini, verujem da je sve to nesredeno, uloeno u imanje, itd., i mada on, ako
bude.vr.edan i ima srece, moe s vremenom postati bogat, skoTo je nemoguce da je ma ta vec postigao.
Sigurno je tako. Ali oni ive vrlo ugodno. Nemaju sluge za rad u kuci inae ne oskudevaju ni u emu;
gospoda Martin govori da ce uzeti nekog deka iduce godine. Ne bih elela, Harijeta, da dpepete u
neugodan poloaj, kada se on bude oenio mislim, da se upoznajete s njegovom enom. Jer, mada se
njegovim sestrama u pogledu vieg obrazovanja nema mnogo da prigovori, ne znai da bi se on mogao
oeniti nekim ko bi imalo bio vredan vae panie. Zbog nesrecnih okolnosti vaeg rodenja trebalo bi da
naroito paljivo birate svoje drutvo. Nema sumnje da ste vi gospodska kci i morate se svim silama truditi
da odrite svoje pravo na taj poloaj, inae ce se naci dosta sveta koji ce uivati da vas potcenjuje . Da,
svakako, verujem da ih ima. Ali dokle god dolazim u Hartfild i dokle god vi budete iako ljubazni prema meni,
gospodice Vudhaus, ne bojim se ni od koga. Vi prilino dobro shvatate kolika moe da bude snaga izvesnog
uticaja, Harijeta, ali ja bih Mela da vas tako uvrstim u dobrom drutvu da budete
nezavisni i od Hartfilda i od gospodice Vudhaus. Hocu da steknetejake veze u boljem svetu, i zato bi bilo
dobro da imate to manje neprilinih poznanstava; i eto zato kaem, ako biste se jo uvek nalazili u ovom
kraju kad se gospodin Martin bude oenio, ne bi trebalo da se zbog svoje prisnosti s njegovim sestrama
upletete u poznanstvo sa enom koja ce verovatno biti kci nekog obinog seljaka, i neobrazovana. Svakako.
Da. Mada ne mislim da bi se gospodin Martin oenio nekom devojkom koja ne bi imala izvesno obrazovanje i
ne bi. bila vrlo lepo vaspitana. Ali ipak, vi bolje znate i svakako necu eleti da se upoznam s njegovom
enom. Uvek cu potovati gospodice Martin, naroito Elizabetu, i bice mi veoma ao da ih, napustim, jer su
one obrazovane kao i ja. Ali ako se on oeni neobrazovanom i prolom enom, sigurno je bolje da je ne
posecujem, ukoliko mi to bude moguce. Dok se ona ovako kolebala u toku razgovora, Ema ju je posmatrala,
ali nije zapazila nikakve uznemirujuce: znake ljubavi. Taj mladic je njoj bio prvi udvarac, ali verovatno niega
vie tu nije bilo, i sa Harijetine strane nece biti ozbiljnih tekoca koje bi prepreile put nekoj njenoj, Eminoj,
prijateljskoj zamisli. Vec iduceg dana, etajuci donvelskim putem, srele su gospodina Martina. ao je peke i
poto je najpre s puno potovanja pogledao nju, s potpuno neskrivenim zadovoljstvom pogledao je njenu
drugaricu. Ema. je volela to joj se pruila prilika da ga osmotri, i poto se odmakla nekoliko koraka dok su,
njih dvoje razgovarali^ njeno pronicljivo oko je dovoljno prouilo g. Martina. Bio je prijatne pojave i davao
utisak razumnog mladica, ali drugih prednosti nije imao. Kad bi ga uporedili s nekim pravim gospodinom,
mislila je da bi morao izgubiti svu naklonost koju je zadobio u Harijete. Harijeta je umela da ceni lepo
ponaanje, sama od sebe je s potovanjem i divljenjem zapaala ljubaznost njenog oca. G. Martin je
izgledao kao ovek koji ne zna ta je lepo ponaanje. Ostali su u razgovoru samo nekoliko minuta, da gca
Vudhaus ne bi ekala, a onda je Harijeta dotrala * njoj, nasrnejana i razdragana. Gca Vudhaus se nadala aa
ce ubrzo stiati to oduevljenje. 36Zamislite samo te sluajnosti da ga sretnemo! Kako je to veoma udno!
Kae da pukim sluajem nije iao okolo pored Rendolsa. Nije mislio da mi ikad etamo ovim putem. Mislio je
da najece etamo prema Rendolsu. Jo nije uspeo da nabavi Romansu ume. mao je tako mnogo posla
kad" je poslednji put bio u Kingstonu da je potpuno zaboravio, ali sutra ide opet. Ba je udno kako smo se
sreli! Dakle, gospodice Vudhaus, je li onakav kakvog ste ga zamiljali? Kako vam se ini? Nalazite li da je
ruan? On nije lep, nesumnjivo, nimalo nije lep; ali to i nije tako vano, vano je to nimalo nije ugladen.
Nisam imala prava da mnogo oekujem i nisam ni oekivala, ali nisam imala pojma da on moe da izgleda
tako nezgrapno, tako neotmeno. Priznajem, zamiljala sam da je neto malo ugladeniji. Svakako, ree
Harijeta utueno, on nije ugladen kao neki pravi gospodin. Mislim, Harijeta, da ste, otkako ste se upoznali s
nama, bili vrlo esto u drutvu ljudi koji su toliko gospoda od glave do pete da i sami morate uvideti koliko je
gospodin Martin drukiji. U Hartfildu ste sreli lepe uzore dobro obrazovanih i lepo vaspitanih mladica.
znenadilo bi me ako biste, poto ste njih videli, mogli ponovo da se nadete s gospodinom Martinom a da ne
opazite
da je on neto mnogo nie, i ako se samoj sebi ne biste udili to ste ikad ranije i mislili da je on prijatan. Zar
vam se vec sad to ne ini? Zar vam nije palo u oi? Sigurna sam da ste morali zapaziti kako je nespretan i
neugladen, kako mu je glas grub i bez ikakvih preliva, kao to sam ula dok sam ovde stajala. On izvesno
nije kao gospodin Najtli. Ne izgleda i ne koraa tako otmeno kao gospodin Najtli. Dovoljno jasno vidim
razliku. Ali gospodin Najtli je izvanredno otrnen ovek! . Gospodin Najtli tako izuzetno lepo izgleda da nije
pravo uporedivati gospodina Martina s njim. Medu stotinom necete videti takvog kao to je gospodin Najtli,
kome se odmah vidi da je pravi gospodin. Ali on nije jedini gospodin koga ste vidali u poslednje vreme. Sta
kaete o gospodinu Vesterni i gospodinu Eltenu? Uporedite gospodina Martina ma s kojim od njih. Uporedite
njihov nain dranja, hoda, govora, cutanja. Morate uvideti razliku. O, da, postoji velika razlika. Ali gospodin
Vesten je vec skoro star ovek. Gospodin Vesten mora da ima izmedu etrdeset i pedeset godina. Utoliko je
veca vrednost njegovog lepog ponaanja. Sto su ljudi stariji, Harijeta, sve je vanije da im ponaanje ne
bude rdavo svaka bunost, grubost ili nespretnost postaje tada vidljivija i odvratnija. Ono to kod mladica
moe da prode, nepodnoljivo je u starijim godinama. Gospodin Martin je nespretan i neugladen sada; kakav
li ce biti kad dode u godine gospodina Vestena? To se, zaista, ne moe znati, odgovori Harijeta prilino
ozbiljno. Ali moe prilino dobro da se pogodi. Bice neotesan, prost seljak, potpuno nebriljiv prema
spoljanosti i mislice samo o dobitku i gubitku. Zar ce zbilja biti takav? To ce biti strano. Koliko ga vec sad
obuzimaju poslovi, jasno se vidi po tome to je zaboravio da se raspita za knjigu koju ste mu preporuili.
Suvie je zanet pijacom da bi mislio na neto drugo a upravo takav i treba da bude ovek koji hoce da se
obogati. Sta ce njemu knjige? A ja ne sumnjam da ce on uspeti i da ce vremenom postati vrlo bogat; to to je
nepismen i grub ne treba da nas uznemirava. Cudim se da se nije setio knjige, bilo je sve to je Harijeta
odgovorila, izraavajuci tako ozbiljno nezadovoljstvo da je Ema to smatrala dovoljnim. Zbog toga neko vreme
nije nita rekla. Zatim otpoe ovako: _ U izvesnom smislu je ponaanje gospodina Eltena moda bolje nego
ponaanje gospodina Najtlija i gospodina Vestena. Ugladeniji je. On bi se moda sigurnije mogao uzeti kao
uzor. Kod gospodina Vestena zapazicete iskrenost, hitru re, skoro da kaem grubu otvorenost, 1 kod njega
svi vole, jer u njoj ima puno dobrocuanosti ali to se ne bi moglo podraavati. sto tako ni ono neposredno,
odluno ponaanje gospodina Najtli39 38ja ne bi bilo podesno za ugledanje mada njemu vrlo dobro
pristaje. Njegova pojava, izgled, poloaj u drutvu doputaju mu da se tako dri, ali ako bi neki mladic
pokuao da ga podraava bilo bi nepodnoljivo. S druge strane, mislim da bi st mladom oveku sa
sigurnocu mogao preporuiti kao uzor gospodin Elten. Gospodin Elten je dobrocudan, veseo, usluan i
paljiv. Cini mi se da je u poslednje vreme postao naroito paljiv. Ne znam da li ima neku nameru da se
vecom nenocu dodvori jednoj od nas. Harijeta, ali mi je palo u
oi da se ponaa nenije nego obino. Ako uopte neto smera, zaelo eli da se vama dopadne. Zar vam
nisam ispriala ta mi je o vama neki dan rekao? Ona ponovi nekoliko toplih pohvala njenim osobinama koje
je bila izvukla od g. Eltena i sada ih osobito istakla, a Harijeta pocrvene, nasmei se i ree kako je uvek
mislila da je g. Elten veoma prijatan. G. Elten je bio upravo ona linost koju je Ema odabrala dagnjom istisne
iz Harijetine glave mladog zemljoradnika. Mislila je da bi to bio odlian brak, ak tako oigledno pogodan,
prirodan i verovatan da ona ne bi ni bila naroito zasluna to ga je smislila. Cinilo joj se da je to neto na ta
je svako morao da pomisli i da to pretskae. Ali nije bilo verovatno da je ma ko mogao nju preteci u toj
zamisli poto joj je pala na um jo prve veeri kad je Harijeta dola u Hartfild. Sto je vie o njoj mislila sve joj
se umesnija inila. G. Elten je po svom poloaju bio veoma pogodan, bio je pravi gospodin, bez rodbinskih
veza u niim slojevima, a u isti mah nije poticao iz takve porodice koja bi s pravom mogla da zameri
sumnjivim okolnostima Harijetinog rodenja. Mogao je da joj prui ugodnu kucu i sasvim dovoljna sredstva za
ivot, kako je Ema mislila, jer iako hajberiska parohija nije bila velika, znalo se da on ima i neki lini prihod.
Usto, ona ga je visoko cenila kao mladog oveka vedre naravi, dobronamernog i uglednog, koji je dovoljno
razborit i ume da se ophodi u drutvu. Vec se uverila da Harijetu smatra lepom devojkom, i to je po njenom
miljenju bilo dovoljno za poetak s njegove strane, ako je bude esto vidao u Hartfildu. Sto se tie Harijete,
nije moglo biti sumnje da ce pomisao da mu se dopada imati uobiajenu snagu i dejstvo. A on je bio zbilja
vrlo prijatan mladic, takav kakav bi se mogao dopasti svakoj eni koja nije velika probiraica. Smatrali su ga
veoma lepim, i svi su mu se mnogo divili, mada ne i ona, jer mu je nedostajala otmenost crta to je njoj bilo
neophodno. Ali devojku koju je mogao da oduevi Robert Martin, zato to je jurio okolo da joj donese oraha,
g. Elten bi svakako mogao da osvoji svojim udvaranjem.GLAVA PETA Misiuu da nimalo nece Kmoi.111 r____
znenadujete me! Ema ce sigurno koristiti Harijeti, a za Harijetu se moe reci da ce koristiti Emi jer jj je
pruila neto novo emu ce ova posvetiti svoju panju. Meni je bilo izvanredno milo gledajuci kako postaju
prisne. Kako razliito gledamo na stvari! Ne mislite da ce jedna drugoj koristiti! Ovo ce, gospodine Najtli,
svakako biti poetak jedne od naih svada oko Eme. Moda mislite da sam namerno doao da se prepirem s
vama, znajuci da je Vesten iziao i da cete morati sami da se borite. Gospodin Vesten bi me zaelo podrao
da je ovde, poto on o tome misli tano ono to i ja. Ba smo jue govorili o tome i sloili se da je sreca za
Emu to u Hajberiju ima takva devojka s kojom moe da se drui. Gospodine Najtli, ne priznajem da je vaa
ocena u ovom Sluaju pravilna: toliko ste navikli na samaki ivot da ne znate ta vredi imati druga. A^
moda " si~,_ nreni ta_znaPza ZCjnt_ slon' svo7{jiyota. Mogu a.___ nu^iiu _.._ __. eti Smit. Ona nije
devojka tako ' visokih odlika kakve bi trebalo da ima Emina prijateljica. Ali, s druge strane. Doto Ema eli da
Harijeta bude, . +, f,a jg navesti da i sama ita vie. a to namerava.
42 Ema jo od svoje dvanaeste godine nam era va da vie ita. Video sam mnoge spiskove knjiga koje je u
razna doba pravila s namerom da ih redom proita od poetka do kraja i to ju bili spiskovi vrlo dobro
odabranih knjiga, i vrlo uredno sastavljeni ponekad po azbunom redu, a ponekad po nekom drugom
pravilu. Secam se da sam za spisak koji je napravila kad joj je bilo tek etrnaest godina mislio da toliko ini
ast njenom rasudivanju da sam ga izvesno vreme uvao. Moda je i sad nainila neki lep spisak. Ali prestao
sam da oekujem od Eme neko postojano itanje. Nikad se ona nece latiti neeg to zahteva marljivost,
strpljenje i pokoravanje mate razumu. Tamo gde gospodica Tejlor nije uspela da prui potstreka, mogu da
se kladim da ni Harijeta Smit nece nita uiniti. Nikad niste mogli da je ubedite da proita ni pola onog to ste
eleli. Znate i sami da niste. Verovatncr sam tada tako mislila, odgovori gda Vesten smeeci se, ali otkako
smo se rastale, ne secam se da je Ema ijednom propustila da uini ma ta to sam ^zaelela. Teko da bi se
ovek usudio da potseca nekog ko ima pamcenje, ree g. Najtli lagano kao da jo misli ta ce reci, i za
trenutakdva zacuta. Ali ja, dodade on ubrzo, ija ula nisu bila tako zaarana, moram jo uvek da vidim,
ujem i pamtim. Ema se razmazila zato to je bila najpametnija u porodici. S deset godina ona je, na
nesrecu, bila kadra da odgovori na pitanja koja su zbunjivala njenu sedamnaestogodinju sestru, Uvek je bila
brza i sigurna u sebe, dok je zabela bila spora i bojaljiva. A od svoje dvanaeste godine Ema je postala
gospodarica i kuce i svih vas. Smrcu svoje majke izgubila je jedinu osobu kadru da s njom izide na kraj.
Nasledila je sposobnosti svoje majke, i mora biti da se njoj pokoravala. Teko meni. gospodine Najtli, da sam
zavisila od vae preporuke u sluaju da sam napustila porodicu go^Podina Vudhausa i traila neko drugo
mesto. Ne veruJem da biste ijednu lepu re rekli za mene. Sigurno ste ^ uvek smatrali nepodesnom za
dunost koju sam obavljala. 43Da, ree on smeeci se. Ovo mesto vam bolje odgovara: vrlo ste sposobni za
suprugu, ali nikako za vaspitaicu. A to je zato to sfe se, za vreme dok ste boravili u Hartfildu, pripremali da
postanete izvrsna supruga. Emi moda niste pruili onako potpuno obrazovanje kao to su vae sposobnosti
obecavale, ali ste vi od nje vrlo dobro vaspitani u onoj bitnoj stvari braka, da se pokoravate i inite onako
kako se od vas zahteva. Da me je Vesten zamolio da mu preporuim nekog za enu, nesumnjivo bi mu
predloio gospodicu Tejlor. Hvala. Nije ba teko Dokazati se dobra supruga oveku kao to je gospodin
Vesten. Pa, pravo da vam kaem, ini mi se da su vae sposobnosti pomalo uludo baene, i da vi tako
potpuno pripremljeni da trpite, necete imati ta da trpite. Ali ne treba da oajavamo. Moda ce Vesten postati
prgav iz obesti koja se javlja kad je oveku dobro, ili ce mu, moda, sin dosadivati. Nadam se da >nece. Nije
verovatno. Ne, gospodine Najtli, nemojte mi s te strane proricati nevolje. Ne proriem, niukoliko ne proriem.
Samo nabrajam "mogucnosti. Ne hvalim se da kao Ema imam dara da nagadam i predvidam. Od sveg srca
se nadam da ce taj mladic postati Vesten po vrsnoci, a Ceril po bogatstvu. Ali Harijeta Smit o njoj sam
tek poeo da govorim. Mislim da je za Emu to najgora vrsta drugarice
koju bi mogla da ima. Sama ne zna nita, a za Emu veruje da zna sve. Uvek na neki nain laska, a jo gore
je to je to nehotino. Njeno neznanje pretstavlja neprestano laskanje. Zar moe Ema pomisliti da sama
treba neto da naui, kad stalno gleda koliko je divno Harijeta ispod nje? A to se tie Harijete, smem da
tvrdim da ona ne moe nita dobiti od tog prijateljstva. Hartfild ce joj Samo oduzeti volju za sva druga drutva
u koja stvarno spada. Postace taman toliko otmena da se oseca nelagodno tamo gde bi prema svom rodenju
i prilikama trebalo da se oseca kao kod kuce. li se jako varam, ili Emin nauk nije u stanju da dade duhovnu
snagu i da pomogne nekoj devojci da se razumno prilagodi razliitim uslovima svoga poloaja u ivotu.
Njime se stie samo malo ugladenosti. li ja imam vie nego vi poverenja u Emin zdrav razum, ili mi je vie
stalo da joj sad bude ugodno, jer ne mogu da alim to je dolo do tog poznanstva. Ba je sinoc lepo
izgledala. O, vi biste radije govorili o njenom liku nego o njenom duhu, zar ne? Vrlo dobro, ne poriem da je
Ema lepukasta. Lepukasta! Recite da je divna. Moete li zamisliti neto blie savrenoj lepoti od Eminog
celokupnog izgleda lica i stasa? Ne znam ta bih' mogao da zamislim, ali priznajem da sam retko video
lice ili stas koji bi mi se vie dopali. Ali ja sam pristrasan jer sam stari prijatelj. Kakve oi! Prave lenikove
boje i kako su blistave! Pravilne crte, blag izraz, a boja koe o, kakvo zdravo rumenilo i kako je lepo
izrasla i razvila se, tako vrsta i prava tela! Ne samo iz rumenila, nego i iz izraza lica, glave, pogleda, izbija
zdravlje. Ponekad kau za neko dete da je prava slika zdravlja, i eto, Ema mi uvek ostavlja utisak savrene
slike zdravlja odrasle osobe. Prekrasna je. Zar ne, 'gospodine Najtli? U tom pogledu ne mogu nikakvu manu
da joj nadem, odgovori on. Mislim da je sasvim takva kakvom je opisujete. Prijatno mi je da je gledam, i
dodacu jo jednu pohvalu: mislim da nije sujetna na svoju lepotu. Sto se tie njene lepote, izgleda da ona ne
vodi o tome mnogo rauna; sujetna je u drugom pogledu. Gospodo Vesten, zalud se trudite da otklonite moje
neraspoloenje prema njenoj prisnosti s Harijetom Smit i strahovanje da ce im to obema koditi. A ja sam,
gospodine Najtli, isto tako vrsto ubedena da im to nece nita nakoditi. Kraj svih sitnih mana, Erna je krasno
stvorenja. _Jestp li igde videli Jjolju^ Ager, neniiu sestru ili iskrenijeg prijatelja? Ne, ne, ona ima osobine na
koje se ovek inoze oslonili, nikad ona nikog nece povesti rdavim putem, nikakvu nepopravivu greku nece
uiniti; Ema jednom pogrei, a sto puta je U Drami. ________ ' # Vrlo dobro, necu vas vie jediti. Ema
je andeo, a Ja _cu svoju zlovolju zadrati za sebe do Boica, kada ce C1 Dor i zabela. Don voli Emu
razborito, dakle nije 45 44zaslepljen, a zabela uvek misli kao i on, sem to vie od njega strahuje za decu.
Siguran sam da ce se oni sloiti sa mnom. Znam da je svi vi suvie volite da biste bili nepravedni ili
neljubazni prema njoj, ali izvinite me, gospodine Najtli, to cu biti tako slobodna (smatram, znate, da pomalo
imam prava da govorim onako kako bi Emina majka mogla da
govori) i nagovestiti da po mom miljenju nikakvo dobro ne moe proizici iz toga to biste mnogo raspravljali
o prijateljstvu sa Harijetom Smit. Oprostite, ali ako i pretpostavimo da bi se trebalo plaiti nekih neprijatnosti
od te prisnosti, ne moe se oekivati da bi Ema, koja ne polae raun nikom do svom ocu a on potpuno
odobrava to prijateljstvo prekinula s ovim sve dok joj ono priinjava zadovoljstvo. Meni je, gospodine
Najtli, dugo godina bila dunost da dajem savete, pa ne treba da se udite ovim malim ostacima te navike. Ni
najmanje, uzviknu on, veoma sam vam zahvalan za njih. Taj savet je vrlo dobar i doivece bolju sudbinu
nego mnogi vai raniji saveti, jer ce biti posluan. Gospoda Dona Najtlija se lako uznemiri i moda bi se
raalostila zbog svoje sestre. Umirite se, ree on, necu podici uzbunu; zadracu svoje neraspoloenje za
sebe. Ja se vrlo iskreno brinem za Emu. zabela mi nije nita blia od nje i nikad nije zauzimala vie mesta u
mojim mislima, moda i manje . od nje. U onom to ovek oseca za Emu ima izvesne brige i radoznalosti.
Pitam se ta ce biti s njom? ja se to pitam, ree gda Vesten tiho, vrlo esto. Ona uvek izjavljuje da se nece
nikad udavati, to, naravno, ne znai ba nita. Ali nije mi poznato da je ona dosada uopte naila na nekog
oveka koji bi joj se dopao. Ne bi bilo rdavo za nju da se do uiju zaljubi u nekog ko bi joj odgovarao. Voleo
bih da se Ema zaljubi, a da bude pomalo u neizvesnosti da li joj je ljubav uzvracena: to bi joj dobro inilo. Ali
ovde nema nikoga ko bi je privukao, a ona vrlo retko odlazi u druga mesta. zgleda, zaista, da ovde zasad
nema ba nikog ko bi je doveo u iskuenje da odustane od svoje odluke, ree gda Vesten, a dok joj je u
Hartfildu tako lepo, ne, elim da pokloni nekom svoju ljubav, koja bi izazvala mnoge tekoce s obzirom na
sirotog gospodina Vudhausa. Zasad ne bih preporuila Emi da stupi u brak, mada, verujte mi, time ne mislim
da ga omalovaavam. Ovim recima htela je, pored ostalog, da prikrije to vie izvesne omiljene zamisli svoje
i g. Vestena o toj stvari. U Rendolsu su gajili neke elje u pogledu Emine sudbine, ali nisu hteli da ih neko
nasluti. A kad je g. Najtli uskoro mirno preao na pitanja: Sta misli Vesten o vremenu? Hoce li biti kie?* bile.
je ubedena da on o Hartfildu nema vie ta da kae, niti da ita sluti. 46 GLAVA SESTA Ema nije ni za asak
posumnjala da je Harijetinu matu uputila dobrim pravcem i da je probudila zahvalnost njene mlade tatine
radi vrlo dobre stvari: nalazila je da ona sad oevidno vie no ranije zapaa koliko je g. Elten vanredno lep
ovek i veoma prijatnog ponaanja. Kako se nije ustezala da je i dalje ljubaznim nagovetajima ubeduje da
joj se on divi, bila je sigurna da ce uskoro izazvati i kod Harijete isto toliko naklonosti za njega ako joj prilike
budu dozvolile. Bila je vrsto uvcrena da je g. Elten na najboljem putu da se zaljubi, ako vec nije zaljubljen.
Sto se tie njega nije bilo nikakve sumnje. Priao je o Harijeti i tako ju je toplo hvalio da nije mogla
pretpostaviti da tu ita nedostaje to vremenom nece samo po sebi doci. Uvidao je kako se Harijetino
ponaanje upadljivo popravilo od onog dana kad je prvi
put dola u Hartfild, a to je bio jedan od mnogih prijatnih znakova da mu se ona sve vie svida. Dali ste
gospodici Smit sve to joj je bilo potrebno, rekao je, nainili ste je ljupkom i neusiljenom. Bila je divno
stvorenje i kad je dola k vama, ali, po mom miljenju, osobine koje ste vi dodali beskrajno su iznad onih koje
joj je priroda dala. Milo mi je to mislite da sam joj bila od koristi, ali Harijetu je trebalo samo izvuci iz njene
povuenosti i dati joj malo, vrlo malo saveta. mala je u sebi svu prirodnu ljupkost blage i bezazlene naravi.
Ja sam uinila vrlo malo. Kad bi bilo doputeno protivreiti lepom polu. . ., ree ugladeni g. Elten. 48 Moda
sam je nainila malo odlunijom i nauila je da razmilja o pitanjima koja joj ranije nisu padala na pamet.
Tano to, eto to mi je naroito palo u oi. Koliko nove odlunosti u nje! Vesta je bila ta ruka. Veliko je bilo
zadovoljstvo, to je sigurno. Nikad nisam naila na nekog ko bi bio tako istinski krotak. Ne sumnjam u to.
zrekao je te reci uzbudeno i uzdiuci, kao to ine zaljubljeni ljudi. sto joj se tako dopao drugog jednog dana
kad je podrao njenu elju koju je odjednom izrazila da ima Harijetinu sliku. Da li vas je nekad neko slikao,
Harijeta? upita on? Da li vam je neki slikar radio portret? Harijeta je upravo htela da izide iz sobe i zastala je
samo da bi s dirljivom prostodunocu kazala: O, ne nikad. Cim je otila, Ema uzviknu: Kako bi divno bilo
imati lep Harijetin portret! Ne znam ta bih dala da ga imam. Skoro bih i sama pokuala da je slikam. Vi to
verovat.no ne znate, ali pre dvetri godine mnogo sam volela da radim portrete i pokuala sam da naslikam
nekoliko svojih prijateljica i prijatelja; smatrali su da imam uglavnom dobro oko, ali mi je, najzad, iz raznih
razloga to dosadilo, pa sam digla ruke. Alj bih se zaista odvaila, ako bi Harijeta htela da mi sedi. Bilo bi
divno imati njenu sliku! Molim vas, uzviknu g. Elten, to bi odista bilo divno, molim vas, gospodice Vudhaus,
da taj oaravajuci dar pokaete za ljubav vae prijateljice. Znam kakvi su vai crtei. Zar moete pretpostaviti
da ih nisam video? Nije li ova soba puna predela i cveca koje ste vi naslikali? A u salonu gospode Vesten, u
Rendolsu, nalaze se neke sliice kojima je teko naci ravne. Da, dobri ovee mislila je Ema ali kakve
to Veze ima s portretima? Ne razumete se u slikanju. Ne Pravite se da se ushicujete mojim slikama.
Priuvajte svor le ushicenje za Harijetino lice. Dobro, kad me tako ljubazno hrabrite, gospodine Eltene.
pokuacu da uradim s*a mogu. Harijetine crte lica su veoma nene, i zbog ga je teko raditi njen portret, a
usto u obliku oka i Ko usta ima neeg naroitog to treba uhvatiti.Tano to u obliku oka i oko usta. Ni
najmanje nesumnjam da cete uspeti. Molim vas, molim vas, pokuajte. Poto cete vi taj portret napraviti, bice
odista, da upotrebim vae sopstvene reci, divno da ga ovek ima. Ali, gospodine Eltene, bojim se da Harijeta
nece hteti da je radim ona tako
malo ceni svoju lepotu. Zar niste zapazili kako mi je odgovorila? Kao da je htela reci: 'Zato bi neko radio moj
portret?' O, da, zapazio sam, budite uvereni, nije mi to promaklo. Ali ipak ne mogu zamisliti da nece pristati.
Harijeta se ubrzo vrati i oni joj odmah uinie taj predlog; nije bila u stanju da dugo odoleva kad su je ovo
dvoje skolili. Ema je elela da odmah prede na posao i stoga izvadi korice u kojima su se nalazili razni
zapoeti portreti, jer nijedan nikad nije dovrila, da bi se resili koja ce veliina najbolje odgovarati Harijeti.
Pokazala je svoje mnogobrojne pokuaje. Minijature, portreti do prsiju i u celoj duini, radovi olovkom,
kredom i vodenim bojama, na svemu se redom ogledala. Uvek je elela da sve proba i postigla je u crtanju i
u muzici vie uspeha no to bi drugi s tako malo truda mogli postici. Svirala je, pevala i pokazala svoju
vetinu u skoro svim vrstama crtanja, ali joj je istrajnost uvek nedostajala, te je u svemu ostala daleko od one
izvrsnosti koju je elela i koju je trebalo da dostigne. Nije se mnogo zavaravala u pogledu svoje umenosti u
slikanju i svi ranju, ali nije razuveravala druge, niti joj je bilo krivo j to u tim vetinama uiva veci glas no to
zasluuje. < Svaki crte imao je izvesne vrednosti najmanje dovren imao je moda najvie. Njen nain
rada odavao je mnogo poleta, ali i da ga je bilo mnogo manje, ili da ga je bilo deset puta vie. niena dva
gosta podjednako bi se oduevljavala i divila. Oboje su bili ushiceni. Portret svako voli da vidi, a ono to gca
Vudhaus uradi, mora biti izvrsno. Necete naci mnogo razliitih lica, ree Ema. Nisam imala nikog drugog da
radim sem svoje porodice. Evo slike moga oc?. evo jo jedne ali vec sama pomisao da treba da mi.
sedi ds bih ga naslikala inila ga je razdraljivim, te sam morala samo kriom da ga crtam; zato nijedna nije
sasvim slina. Opet gospoda Vesten, opet i opet, vidite. Draga gospoda Vesten uvek, u svakoj prilici moja'
najbolja prijateljica. Pristajala je da mi sedi kad god bih je zamolila. Evo moje sestre: tano ona, mala i
otmena a i lice je prilino slino. Napravila bih dobar portret da je htela due da sedi; nije mogla da se
smiri, neprestano se urila da crtam njeno etvoro dece. A onda, evo svih mojih pokuaja da naslikam troje
od ta etiri deteta evo ib, Hp"DJ'. n*QT V Bl jd k j d a etiri deteta evo ib, HpDJ'. n*QT V Bela, s jednog
kraja lista do drugog, i svako od njih Tnoglo bi da bude ma koje od onih ostalih. Toliko je elela da ih nacrtam
da nisam mogla da odbijem, ali, znate, decu od tri i etiri godine ne moete naterati da stoje mirno, i nimalo
nije lako da ih pogodite, moe se dati samo izraz i boja, sem ako nisu grubljih crta nego ta deca koja lie na
svoju majku. Evo skice etvrtog, koje je onda bilo beba. zradila sam je dok je spavalo na divanu i ta glavica
je pogodena kako se samo moe poeleti. Namestio je glavu veoma zgodno ovo sasvim lii, Prilino se
ponosim malim Dordom1Ovaj kutak divana je vrlo dobar. A evo gif'rrltrppoeHnji ona razvi jedan lep
omanji crte nekog gospodina u celoj duini >>mx442osledjiiLiJaaib^ gospodin Don: Najtll^Njje trebalo
mnogo da ga zavrlTnTkad.....Sa'rrr ga u nastupu jede ostavila i zarekla se da nikad vie necu raditi portrete.
Morala sam da se naljutim. Posle sveg mog truda, kad sam odista napravila dobar portret (gospoda Vesten i
ja sasvim smo se sloile da je veoma slian)'
samo to je bio suvie lep suvie laskav ali to je greka koja ne vreda eto, posle svega toga dolo je
od jadne, drage zabele hladno priznanje: 'Da, lii neto malo, ali, naravno, on je mnogo lepi'. Vec smo imali
mnogo muke dok smo ga ubedili da mi sedi. Uinio je to kao veliku milost. sad je ovo prevrilo meru tako ^a
nikad nisam htela da ga zavrim da se ne bi posle, u kuci na Brusvikom trgu, izvinjavali svakom posetiocu
ft je portret neuspeo; kao to rekoh, tada sam Se zareda da necu vie nikog slikati. Ali cu zbog Harijete, ili
bolje reci zbog sebe same, i poto ovde zasad nema muzeva i ena, prekriti tu odluku. 51 50zgleda da se
ova zamisao jako dopala i g. Eltenu i oduevila ga, jer je stao da ponavlja: Odista, kao to ste primetili, ovde
zasad nema mueva i ena. Tano to. Nema mueva i ena, i to je tako znaajno podvlaio da je Ema
pomislila ne bi li bolje bilo da ih odmah ostavi same. Ali poto je ielela da crta, s izjavom ljubavi moralo se jo
malo priekati. Ubrzo se odluila u pogledu veliine i vrste portreta. Trebalo je da bude u celoj duini, raden
vodenim bojama kao portret g. Dona Najtlija, i bilo mu je namenjeno, ako joj se dopadne, da zauzme vrlo
ugledno mesto iznad kamina. Slikanje otpoe; Harijeta se smeila, rumenila, plaila se da nece odrati isti
stav i izraz, a sigurnom oku umetnice pruala je ljupku meavinu mladalakih oseanja koja su joj se
onledala na licu. Ali se nita nije dalo uraditi dok se g. Elten vrteo iza nje i motrio svaki potez. Odavala mu je
priznanje to je tako vesto zauzeo mesto odakle ce moci da pilji u nju koliko mu je volja 1 a da to ne izgleda
drsko, ali je zaista bila prinudena da 1 ga prekine i zamoli da se premesti dalje. Palo joj je tad J na um da ga
zaposli itanjem'. . Ako bi hteo da bude dobar i da im neto ita, to \ ce zaista biti veoma ljubazno! U toj
zabavi ona ce prebroditi tekoce svoga zadatka, a gospodici Smit ce biti [ manje dosadno. < G. Elen je to
jedva doekao. Harijeta je sluala, a Ema na miru crtala. Morala mu je dopustiti da joj i dalje esto prilazi i
pogleda sliku; da nije to inio zaelo bi suvie malo odavao zaljubljenog oveka. Cim bi Ema i za najkrace
vreme spustila pisaljku bio je gotov da skoi, pogleda kako slika napreduje i da se ushiti. Nije se ovek
mogao ljutiti na nekog ko se ovako oduevljavao, jer je on zbog svog divlienja uoavao slinost skoro pre no
to je to bilo moguce. Nije mogla da ceni njegovo oko. alj se njegovoj ljubavi i ljubaznosti nije moglo nita
zameriti. Poetak je uglavnom bio vrlo uspean: bila je man toliko zadovoljna onim to je tog dana nacrtala,
b/i zaelela da nastavi. Bilo je izvesne slinosti, srecno izabrala stav, a poto je imala nameru da malo
popravi celokupnu pojavu, uini je malo viom i da joj znatno vie otmenosti, vrsto je verovala da ce slika na
kraju ispasti lepo u svakom pogledu j da ce popuniti mesto koje joj je namenjeno, slueci tu obema na ast
kao trajni spomenik lepote jedne od njih, vetine one druge j njihovog zajednikog prijateljstva
potsecajuci ih usto i na sve one prijatne stvari u vezi sa g. Eltenovom iiaklonocu koja tako mnogo obecava.
Resili su da Harijeta sutradan opet sedi, a g. Elten je, upravo kao to je i trebalo, zamolio za doputenje da
prisustvuje i da im opet ita.
Na svaki nain. Bice nam vrlo milo da nam pravite drutvo. Sutradan su se ule iste takve utive i ljubazne
reci, isti uspeh i zadovoljstvo pratili su slikanje koje je brzo i srecno napredovalo. Slika se dopala svakom ko
je video, a g. Elten se neprestano ushicavao i odbijao svaku nepovoljnu ocenu. Gospodica Vudhaus je svojoj
prijateljici dala upravo ono to je njenoj lepoti nedostajalo, primeti gda Vesten, ne podozrevajuci ni najmanje
da se obraca zaljubljenom oveku. zraz oiju je veoma taan, ali gospodica Smit nema te obrve i trepavice.
To i jeste mana njenog lica, to ih nema. Zar vam se tako ini? upita on. Ne mogu da se sloim s vama. Meni
se ini da je savreno pogodena svaka crta. Nikad u ivotu nisam video takav portret. Znate, mora se imati u
vidu dejstvo senke. ^Nainili ste je suvie visokom, Ema, ree g. Najtli. Ema je znala da je to uinila, ali nije
htela da prizna, a g. Elten vatreno dodade: v O, ne zaista nije suvie visoka nije ni u kom s'uaju
suvie visoka. Uzmite u obzir da ona sedi, to Prirodno daje drukiju.. . to, ukratko, daje tanu prets avu
a srazmere se moraju ouvati, znate. Srazmere, Perspektivno smanjivanje predmeta o, ne, ovo daje
tacnu pretstavu o visini gospodice Smit, tano to, odista. Vrlo je lep, ree g. Vudhaus, Ba lepo izraden!
ao to su i ostali tvoji crtei, mila moja. Ne znam nikog 52ko tako dobro crta kao ti. Ne svida mi se jedino to
to ona, izgleda, sedi napolju, ogrnuta samo jednim malim alom: oveku se ini da mora nazepsti. Ali, dragi
tata, to treba da bude leto, topao letnji dan. Pogledajte drvo. pak, nikad nije bezopasno sedeti napolju, mila
moja. Vi, gospodine, moete da kaete ta hocete, uzviknu g. Elten, ali ja moram priznati da smatram veoma
srecnom tu pomisao to je gospodica Smit stavljena u prirodu; ovo drvo je tako neuporedivo pretstavljeno!
Svako drugo mesto bi mnogo manje odgovaralo. Bezazlenost dranja gospodice Smit i sve ukupno o,
divan je! Ne mogu oi da odvojim. Nikad nisam video takav portret. Posle toga zaeleli su da sliku urarne, i
tu su iskrslej neke tekoce. Trebalo je da porue ram odmah, i to u] Londonu, pa su morali da nadu neku
razboritu osobu naj iji bi se ukus mogli osloniti. zabeli, od koje su obino; traili sve usluge, nisu se smeli
obratiti zato to je bio] decembar, a g. Vudhaus nije mogao zamisliti da ona izlazi* iz kuce za vreme
decembarskih magli. Ali g. Elten je' otklonio tu brigu im je za nju saznao. Ljubaznost mu uvek bila budna.
Kad bi njemu poverili da izvri tu pc rudbinu, uinili bi mu beskrajno zadovoljstvo! Moe d odjae u London
u svako doba. Nije u stanju da iskae koliko bi se radovao kad bi ga poslali da to svri. On je isuvie dobar!
Ona i ne pomilja na to! Ni zaj ta na svetu ne bi mu dala tako muan zadatak svej te reci izazvale su ga,
to je i bila namera, da ponovi svoje molbe i uveravanja, te je za svega nekoliko a1 aka stvar reena. G.
Elten je imao da odnese sliku V London, izabere okvir i izda uputstva. Ema je verovala da ce moci da je uviju
tako da je potpuno obezbede a d ipak g. Eltenu ne bude mnogo nezgodna za noenje, dol je on, izgleda,
uglavnom strahovao da mu nece biti dovoljno nezgodna. Kakvu dragocenost mi poveravate! ree on uzdi,.
uci tieno, kad su mu je predavali. ; Ovaj ovek je skoro suvie ljubazan da bi bio zaljubljen, pomisli Ema.
Tako
bih rekla, ali verovatno da ima sto raznih naina na koji se ponaaju zaljubljeni ljudi. On je odlian mladic i
savreno bi odgovarao Harijeti; to bi bilo 'tano to' kake on sam kae. Ali on uzdie i ezne i iznalazi laskave
reci malo vie no to bih ja bila u staniu da podnesem da sam ona kojoj je to upuceno Kao pomagaica i ja
dobijam prilian deo. Ali to je njegova zahvalnost zbog Harijete. 54GLAVA SEDMA Upravo onog dana kad je
g. Elten otputovao u London, Emi se opet pruila prilika da se nade na usluzi svojoj prijateljici. Harijeta je,
kao i obino, dola u Hartfild ubrzo po doruku, i posle nekog vremena otila kuci da bi se docnije vratila na
ruak. Vratila se ranije no to su se dogovorile, uzbudena i unezverena izgleda koji je kazivao da se desilo
neto izvanredno to udi da ispria. Za pola minuta istresla je celu torbu. Cim je stigla u dom gde Godar,
saoptili su joj da je sat ranije dolazio g. Martin; poto je nije zatekao kod kuce, a nisu je ni oekivali, ostavio
je za nju jedan mali omot koji je poslala jedna od njegovih sestara i otiao*, kad je otvor rila taj omot nala je,
pored dve pesme koje je pozajmila Elizabeti da ih prepie, jedno pismo upuceno njoj lino; to pismo bilo je
od njega, g. Martina, i sadravalo je otvorenu branu ponudu. Ko bi to mogao da pomisli! Tako je iznenadena
da ne zna ta da ini. Da, prava brana ponuda, a pismo je vrlo lepo napisano, bar joj tako izgleda. Pie kao
da je zbilja veoma mnogo voli ali ona ne zna i tako je dola to je bre mogla da upita gospodicu
Vudhaus ta da radi Ema se skoro za. stide svoje prijateljice to izgleda tako zadovoljna i u nedoumici. Boga
mi, uzviknu ona, taj se mladic ne ustruava. Reen je da se dobro oeni ako moe. Hocete li da proitate
pismo? uzviknu Harijeta. Molim vas proitajte Ba bih volela da proitate. Emu nije trebalo dugo moliti.
Proitala je i iznenadila se. Nain na koji je bilo napisano prevazilazio je sve to je oekivala. Ne samo da
nije bilo gramatikih greaka?1 nego je bilo sastavljeno tako da.gc. se ni pravi gospodin ne bi postideo: reci
proste, ali snane i iskrene, izraavale su osecanja koja su piscu inila ast. Bilo je kratko, ali je iz njega
izbijao zdrav razum, nena odanost, irokogrudost, pristojnost, pa ak i tanana osetljivost. Cutala je neko
vreme gledajuci pismo, dok je Harijeta strepeci oekivala njeno miljenje, traeci ga s nekoliko Dakle, dakle,
kojima je najzad morala da doda i Je li dobro napisano ili je suvie kratko? Da, zbilja je vrlo dobro napisano,
odgovori Ema, prilino polako; tako je dobro napisano, Harijeta, da, uzevi sve u obzir, mislim da mu je
sigurno pomogla jedna od sestara. Teko mogu da zamislim da bi onaj mladic kojeg sam neki dan videla
kako razgovara s vama, bio u stanju da se tako lepo izraava, ako bi se oslanjao samo na sopstvenu
sposobnost; pa ipak, nije enski nain pisanja nesumnjivo nije: suvie je snano i saeto, da je od enske
ruke, bilo bi vie rasplinuto. Vidi se da je razborit i verovatno ima prirodnog dara za to... misao mu je snana i
jasna.. . kad uzme pero u ruku lako nade prave reci da se izrazi. ma toga kod nekih ljudi. Da, razumem koje
je vrste njegov duh: krepak, odluan, donekle osetljiv, nije sirov. Napisano je. bolje, Harijeta, no to sam
oekivala, ree Ema vracajuci joj pismo.
Dobro, ree Harijeta koja je jo uvek neto ekala, dobro. . . i. .. i ta da radim sada? Sta da radite! U
pogledu ega? Mislite u vezi s ovim pismom? Da, Pa u emu se tu dvoumite? Razume se da morate
odgovoriti i to to pre. Da. Ali ta da kaem? Posavetujte me, draga gospodice Vudhaus. O, ne, ne.
Mnogo je bolje da sasvim sami napiete to pisjno. Sigurna sam da cete se izraziti onako kako treba."Nema
opasnosti da budete nejasni, a to je glavno. Ne sme biti dvosmislice u pogledu znaenja vaih reci: nikakvih
sumnji i kolebanja. A ubedena sam da ce varna i bez ikakvog potsticaja pasti na pamet po57 56T trebni izrazi
zahvalnosti i brige zbog bola koji nanosite. Vas zaista ne treba uiti kako da napiete pk da izgleda da vam je
ao to ste ga razoarali. Znai, mislite da treba da ga odbijem? ree Harijeta gledajuci u zemlju. Da li treba
da ga odbijete! Draga moja Harijeta, ta to znai? Zar .ste se u tom pogledu uopte dvoumili? Mislila sam
ali izvinjavam se, moda sam pogreila. Nesumnjivo sam vas rdavo razumela ako se vi dvoumite ta da mu
odgovorite. Zamiljala sam da me vi samo pitate za savet kako da taj odgovor sroite. Harijeta je cutala.
Ema nastavi, malo uzdrano: Vi nameravate da prihvatite njegovu ponudu, kako mi se ini. Ne, ne, tojest, ne
nameravam... Sta da radim? ta biste mi savetovali da uinim? Molim vas; gospodice Vudhaus, recite mi ta
bi trebalo da uinim. Nita vam necu savetovati, Harijeta. Necu u to uopte da se meam. To j^e stvar koju
moraju da rese ^ vaa osecanja. Nisam ni pomiljala da mu se dopadam, ree Harijeta, posmatrajuci pismo.
Em~_ je neko vreme jo cutala, ali bojeci se da bi to picmo moglo suvie snano da deluje madijom reci koje
su laskale njenoj prijateljici, predomisli se i ree: Smatram, Harijeta, da se treba drati ovog pravila: ako se
ena dvoumi da li da pode za nekog oveka ili ne, onda nesumnjivo treba da ga odbije. Ako je u stanju da se
koleba hoce li reci 'Da', treba odmah da kae 'Ne'.'U brak se ne srne ulaziti s nesigurnim osecanjem ' i s pola
srca. Smatrala sam svojom dunocu da vam toliko kaem, kao prijateljica i starija od vas. Ali nemojte misliti
da elim da utiem na vau odluku. O, ne, znam da ste vi suvie dobri da biste. .. ali kad biste samo hteli da
me posavetujete ta da radim. Ne, ne, nisam to htela reci: kao to kaete ena mora da bude sasvim naisto
sa sobom ne bi sniela da se koleba to je vrlo ozbiljna stvar. Moda bi sigurnije bilo reci 'Ne'. Mislite li da
je bolje da kaem 'Ne'? Ni za ta na svetu ne bih vas savetovala ni u jednom ni u drugom pravcu, ree Ema
smeeci se dobro68 tivo. Vi cete najbolje znati gde lei vaa sreca. Ako vam se gospodin Martin svida vie
od svakog drugog, 3ko smatrate da je to najprijatniji ovek s kojim ste ikad bili u drutvu, zato biste se
kolebali? Pocrveneli ste, Harijeta. Da vas nije u ovom asu takav opis potsetio na nekog drugog? Harijeta,
Harijeta, nemojte se obmanjivati, nemojte da vas ponesu zahvalnost i saaljenje. Na koga
ste sad pomislili? Znaci su bili povoljni. Umesto odgovora, Harijeta 3e okrenu na drugu stranu, zbunjena, i
stade zamiljeno pored kamina; pismo joj je jo bilo u ruci, ali ga je sad guvala nesvesno i nepaljivo. Ema
je oekivala ishod nestrpljivo,, ali s puno uzdanja. Najzad, usteuci se malo, Harijeta progovori: Gospodice
Vudhaus, poto necete da mi kaete svoje miljenje, moram sama da se snadem kako najbolje znam. Ja
sam sad uglavnom odluila, ustvari, skoro sam se sasvim resila, da odbijem gospodina Martina. Sta mislite,
da li dobro inim? Savreno, savreno dobro, najdraa moja Harijeta, inite upravo ono to treba. Dok ste bili
i najmanje neodluni zadravala sam svoje miljenje za sebe, ali sad, kad ste tako reeni, ne usteem se ni
najmanje da odobrim vau odluku. Draga Harijeta, mnogo se radujem zbog toga. Oalostilo bi me da
izgubim vae drutvo, a to bi bila neminovna posledica vae udaje za gospodina Martina. Dok ste se i
najmanje dvoumili nisam o tome nita kazala, jer nisam htela da utiem na vas, ali bi za mene to znailo da
gubim svoju prijateljicu. Ne bih mogla da posecujem gospodu Robefta Martina s imanja EbiMil. Sad sam
sigurna da vas imam za svagda. Harijeta nije slutila u kakvoj se opasnosti nalazila, 1 ta je pomisao snano
pogodi. Ne biste mogli da me posecujete! uzviknu ona prestravljeno. Da, razume se da ne biste mogli. Ali to
mi ranije nije palo na pamet. To bi bile uasno! Ala sam se srecno izvukla! Draga gospodice Vudhaus, ni
zbog cega na svetu ne bih se liila zadovoljstva i asti koje Uivam,drueci se s vama. Zaista, Harijeta, jako
bi me zabolelo ako bih vas izgubila ali to bi bilo neizbeno. Vi biste sami sebe iz59bacili iz boljeg drutva.
Morala bih da prekinem s vama. Teko meni! Kako bih ja to izdrala? Umrla bih kad nikad vie ne bih mogla
da dodem u Hartfild. Kako ste vi milo i neno stvorenje! 1 zar vi da budete izgnani na imanje EbiMil! Zar vi da
celog ivota budete osudeni da se druite samo s nepismenim i prostim svetom! Cudim se da je taj mladic
imao smelosti da to trai. Mora da ima vrlo lepo miljenje o samom sebi. Mislim da on nije uobraen, uopte
govoreci, ree Harijeta, poto joj se savest protivila toj pokudi. U svakom sluaju vrlo je dobroduan i ja cu
mu uvek biti veoma zahvalna i duboko cu ga potovati. .. ali to je neto sasvim drugo od. .. i znate, mada mu
se dopadam, ne znai da mora i on meni da se dopada... a nesumnjivo, moram priznati da sam upoznala jo
sveta otkako dolazim ovamo. .. j ako hocemo da ih poredimo, linosti i ponaanje, nema uopte poredenja,
jer jedan je izvanredno' lep i prijatan. Pa ipak, ja zaista mislim da je gospodin Martin veoma mio mladic i
mnogo ga cenim; sem^oga, on me toliko voli. . , i napisao mi je ovako lepo pismo. . . ali vas da napustim, to
ne bih uinila ni po koju cenu. Hvala vam. hvala vam, slatka moja mala prijateljice. Necemo se rastati. Zena
ne treba da se uda za nekog samo zato to je taj prosi, ili zato to je voli'i to je kadar da napie pristojno
pismo. O, ne, naravno. A sem toga pismo mu je prilino kratko. Ema oseti kako njena prijateljica ne pokazuje
dobar ukus, ali prede preko toga rekavi: Sasvim tano. A eni bi, za qno neotesano ponaanje koje bi je
svakog asa vredalo, slaba uteha bila to zna da joj je mu u stanju da napie lepo pismo. O, da, zaelo Ko
mari za pisma? Vano je biti uvek zadovoljan u prijatnom drutvu. Cvrsto sam resila da ga odbijem. Ali kako?
Sta da kaem? Ema je uveri da odgovor nece pretstavljati nikakvu tekocu, i posavetova je da ga odmah
napie, sa ime se Harijeta saglasi, uzdajuci' se u njenu pomoc; mada je Ema tvrdila da tu njena pomoc
nimalo nije potrebna, ustvari joj je pomogla pri sastavljanju svake reenice. 60 Harijeta se toliko razneila
kad je, radi odgovora, ponovo proitala njegovo pismo, da je Ema smatrala neophodnim da je podri s
nekoliko odlunih reci. A onda se brinula da ga ne raalosti, muilo je ta ce njegova mati i sestre misliti i
reci, strepela ie da je ne osude kao nezahvalnicu, tako da se Emi inilo da bi taj mladic ipak dobio njen
pristanak da je samo tog asa naiao. Kraj sveg tog, pismo je napisano, zapeaceno i poslato. Stvar je
zavrena i Harijeta spaena. Bila je prilino snudena celo to popodne, ali je Ema imala razumevanja za tu
blagu tugu, pa bi je razvedravala as govoreci joj o sopstvenom prijateljstvu, as pominjuci g. Eltena. Nikad
me vie nece pozvati u EbiMil, ree Harijeta alosnim glasom. A kad bi vas pozvali, ne bih ja mogla izdrati
bez vas, mila moja Harijeta. Suvie ste potrebni u> Hartfildu, da bismo vas mogli ustupati i putati u EbiMil.
Uostalom, ubedena sam da nikad necu zdeleti da tamo1 odem, jer se samo u Hartfildu osecam srecna.'
Malo zatim ree: Mislim da bi se gospoda GodaT mnogo iznenadila kad bi znala ta se dogodilo. A za
gospodicu Ne sam sigurna da bi se iznenadila jer gospodica Ne smatra da se njena sestra vrlo dobro
udala, mada joj je mu samo trgovac platnom. Bilo bi samo za aljenje ako bi neka obina uiteljica
pokazivala vie gordosti ili istananog ukusa, Harijeta. Verujem da bi vam gospodica Ne zavidela na
ovakvoj prilici za udaju. U njenim oima bi ak i taj va uspeh izgledao ogroman. A sigurno i ne sanja da
biste se mogli i bolje udati. O panji koju vam izvesna linost ukazuje, sumnjam da se vec, pria u Hajberiju.
Mislim da smo zasada vi i ja jedini koji smo pogodili smisao njegovih pogleda i dranja. Harijeta pocrvene,
nasmei se i ree neto~o tome kako se udi da se ona nekom toliko svida. Pomisao na g. Eltena zaelo ju
je krepila, pa ipak, posle nekog vremena ona se opet raznei prema odbaenom g. Martinu. Sad je dobio
moje pismo, ree ona tiho. Sta li ssd rade svi oni da li njegove sestre znaju ako je 61on alostan i one
ce se rastuiti. Nadam se da mu to nece pasti suvie teko. Hajde da mislimo na one nae otsutne prijatelje
koji se sad neim veselijim bave, uzviknu Ema. Moda u ovom asu gospodin Elten pokazuje vau sliku
svojoj majci i sestrama i pria im koliko ste u stvarnosti jo lepi; a onda, poto su ga vec petest puta pitale,
doputa im da uju vae ime, vae milo ime. Pokazuje moju sliku! Pa on je ostavio moju sliku da se urami u
ulici Bond. On to uinio! Onda ja uopte ne poznajem gospodina Eltena. Ne, draga moja mala, skromna
Harijeta, budite uvereni da ce on odneti sliku u ulicu Bond tek
sutra, pre no to bude uzjahao da se vrati. Cele ove veeri ona mu pravi drutvo, tei ga, a on se njpme
nasladuje. Ta slika otkriva porodici njegove namere, uvodi vas u njihov krug, razvija medu njima ona
najprijatnija osecanja u nama, udnu radoznalost i toplu naklonost. Da vam je sad videti matu svih njih,
kako je vesela, kako je uzbudena, kako je podozriva, kako je uurbana! Harijeta se opet nasmei i osmesi joj
postae pouzdaniji. GLAVA OSMA Harijeta je te noci spavala u Hartfildu. Poslednjih nekoliko nedelja
provodila je skoro sve vreme tamo, pa je malo pomalo dobila tu i svoju stalnu spavacu sobu. Ema je
smatrala da je u svakom, pogledu najbolje, najsigurnije i najljubaznije, da je zasada dri to vie pored sebe.
Sutradan ujutru morala je da ode na satdva do gde*Godar, ali je tom prilikom trebalo da je obavesti da ce se
vratiti li Hartfild i ostati u gostima nekoliko dana. Kad je ona otila, doao je g. Najtli i sedeo neko vreme s g.
Vudhausom i Emom, dok g. Vudhausa, koji je upravo bio resio da izide u etnju, nije njegova kci ubedila da
je ne odlae, te on, popustivi njihovom obostranom navaljivanju, ostavi g. Najtlija, mada se to protivilo
njegovom shvatanju utivosti. G. Najtli, koji nikad nije drao do kitnjastog ophodenja, pruao je svojim
kratkim i odlunim odgovorima zanimljivu suprotnost dugim izvinjavanjima i utivim oklevanjima starog
gospodina. Pa dobro, ini mi se da cu, ako me vi, gospodine Najtli, izvinite, ako ne smatrate da inim neto
veoma nevaspitano, ini mi se da cu posluati Emu i izici na etvrt sata. Poto ima sunca mislim da je bolje
da malo proetam dok mogu. Gospodine Najtli, ponaam se prenia vama bez velikih utivosti. Mi bolesnici
smatramo da imamo neke povlastice. Dragi gospodine, ne postupajte sa mnom kao sa stranim covekom.
63Tu je moja kci koja ce me odlino zameniti. Emi ce biti veoma milo da vas zabavi. P;ema tome, zamolicu
vas za izvinjenje i poci cu da nainim svoja tri kruga, svoju uobiajenu zimsku etnju. To je najbolje to
moete uiniti, gospodine. Umolio bih vas da mi svojim drutvom uinite zadovoljstvo, ali ja vrlo polako
hodam, pa bi vam moj korak bio dosadan, a sem toga pretstoji vam dugo peaenje do Donvela. Hvala,
gospodine, hvala, i ja odmah polazim, a mislim da je za vas bolje da to pre krenete. Donecu vam kaput i
otvoricu vam batenska vrata. G. Vudhaus najzad izide, ali g. Najtli, um.esto da i sam isto tako odmah krene,
sede opet, eleci, kako1 je izgledalo, da jo malo procaska. Poe da govori o Harijsti. Ema ga nikad ranije
nije ula da govori tako pohvalno. Nisam u stanju da cenim njenu lepotu tako visoko kao vi, ree on, ali ona
je vrlo ljupko malo stvorenje, a'o njenoj naravi stekao sam vrlo dobro miljenje. Njene > duevne osobine
zavisice od drutva u kome se bude nalazila, ali u dobrim rukama ispace valjana ena. : Radujem se to
tako mislite, a nadam se da ce se. dobre ruke naci. De, de, ree on, vidim da nestrpljivo oekujete1 pohvalu,
i zato cu vam reci da ste je doterali. zleili ste je od iparikog kikotanja. Ona vam zaista slui na ast.
Hvala. Bilo bi mi odista teko kad ne bih verovala da sam joj u neem pomogla. Ali nece svako da kae
pohvalnu re nj onda kad bi mogao. Vi me, naprimer, ne obasipate esto pohvalama. Kaete da je jutros
opet oekujete?
Svakog asa. Zadrala se due nego to je mislila.! Dogodilo se neto to je nju zadralo, moda neki!
posetioci. Neke hajberijske torokue! Dosadna nitavila! Moda Harijeta ne smatra dosadnim svakog onog
koga biste vi smatrali. Ema je znala koliko je to suvie tano da bi mi; mogla protivreiti i zato ne kaza nita.
On uskoro dc dade, osmehujuci se: . ' 64 Ne tvrdim da mogu ds pretskaem kada i gde, ili vam moram reci
da imam dovoljno razloga da verujem da ce vaa mala prijateljica uskoro, uti neto vrlo povoljno. Stvarao!
Kako? O emu? O neem veoma ozbiljnom, verujte mi, ree on osmehujuci se i dalje. Veoma ozbiljnom! To
moe da bude samo jedno ko se to zaljubio u nju? Ko vam se poverio? Ema se ponadala da mu je g.
Elten neto nagovestio. G. Najtli je nekako svima bio prijatelj i savetodavac, a znala je da ga g. Elten
uvaava. mam razloga da verujem, odgovori on, da ce Harijetu Smit uskoro neko zaprositi, i to neko kome
se nema ta zameriti re je o Robertu Martinu. zgleda da je njena poseta EbiMilu ovog leta ostavila
snaan utisak na njega. Ludo se zaljubio i hoce da se oeni njom. Vrlo je ljubazan, ree Ema, ali je li siguran
da ona hoce da se uda za njega? Dobro, dobro, onda, hoce da je zaprosi. Jeste li time zadovoljni? Preksinoc
je doao u Donvel da se posavetuje sa mnom. Zna da mnogo cenim i njega i njegovu porodicu i verujem da
me ubraja medu svoje najbolje prijatelje. Doao je da me upita mislim li da ce postupiti nesmotreno ako tako
mlad osnuje svoj dom, smatram li da je ona suvie mlada, jednom recju, odobravam li potpuno njegov izbor;
plaio se, moda, da ne smatram (naroito otkad joj vi poklanjate toliko panje) da ona pripada drutvenom
krugu koji je iznad njega. Sve to mi je rekao obradovalo me je. Ne znam razboritijeg coveka d Roberta
Martina. Uvek govori umesno, otvoreno, iskreno i vrlo razumno. Sve mi je ispriao: svoje prilike 1 namere i
ta svi oni misle da uine u sluaju da se on pzeni. To je krasan mladic, dobar je sin i brat. Bez ko'ebanja
sam mu savetovao da se oeni. Dokazao mi je da ^oe da izdrava porodicu, a kad je tako, ubeden sam a
Je to najbolje to moe da uini. Pohvalio sam i lepu gospodicu, pa je od mene otiao potpuno zadovoljan
Da 1J<;ad ranije nije polagao na moje miljenje, tcg asa bi ^ veoma cenio: verujem da je iz koce izaao
smatralc* me najboljim prijateljem i savetodavcem koga ovek sEma 65moe poeleti. To se desilo
preksinoc. poto moemo; pretpostaviti da nece mnogo oklevati da govori s tom' gospodicom, a kako
izgleda da jue nije govorio, nije iskljueno da se danas nalazi u domu gospode Godar; tako da ju je moda
zadrao neki posetilac koga ona ne smatra dosadnim nitavilom. Molim vas, gospodine Najtli, upita Ema,
koja se u sebi smeila skoro sve vreme dok je on priao, otkud znate da gospodin Martin nije jue govorio s
njom? Naravno da ne znam sasvim sigurno, odgovori on zaudeno, ali to moe da se zakljui. Zar nije celog:
dana bila s vama? . < Cujte, ree ona, za ono to ste mi ispriali, ka zacu i ja vama neto. On je stvarno jue
govorio to jest, pisao joj je i ona ga je odbila. Morala je to ponoviti, jer g. Najtli nije mogao d veruje. On ak
pocrvene,
iznenaden i nezadovoljan, die se sav ljut, govoreci: Onda je veca guska nego to sam mislio. Sta za misija
ta glupaa? O, naravno, mukarci nikad ne mogu da shvate d ena moe da odbije nekog ko je zaprosi,
uzviknu Em? Mukarci uobraavaju da su ene spremne da se udaj za svakog ko ih zatrai. Gluposti! Nita
od svega toga mukarci ne uobra avaju. Ali ta sve to znai? Da Harijeta Smit odbija Roberta Martina! To je
ludost, ako je tano, ali se naj dam da ste pogreili. Videla sam njen odgovor: nije mogao biti jasniji Videli ste
njen odgovor! Vi ste i napisali njen od govor. Ema, to je vae delo. Vi ste je nagovorili da gaj odbije. ' Da sam
to uinila (to, medutim, odluno odriem) ne bih smatrala da sam pogreila. Gospodin Martin ><, mladic
dostojan svakog potovanja, ali ne mogu da do* pustim da je on ravan Harijeti, ak sam prilino izne1
nadena to se usudio da joj se obrati. Sudeci po vaer izlaganju, kao da se malo ustruavao. Steta to nij
ostao prj tome. Nije ravan Harijeti! uzviknu g, Najtli vatreno, al nekoliko trenutaka kasnije dodade mirnije i
jetko: ;>D 66 on joj odista nije ravan, jer je daleko iznad nje i po pajneti i po poloaju. Ema, vi ste se zaneli
tom devojkom j to vas zaslepljuje. Kakva prava ima Harijeta Smit, po gvom rodenju, svojim osobinama i
svom obrazovanju, da trai boljeg od Roberta Martina? Ona je vanbrana kci njko ne zna ija, verovatno bez
ikakvog imetka, a sigurno bez uglednih rodaka. Znaju je samo kao pitomicu jedne obine kole. Niti je
pametna, niti raspolae kakvim znanjem. Nisu je nauili niem korisnom, a suvie je mlada i budalasta da bi
sama neto nauila. U tim godinama ne moe imati iskustva, a s tom njenom malom pameti nije verovatno
da ce jkad steci neko iskustvo koje ce joj koristiti. Lepa je, dobre je naravi i to je sve. Kad sam mu savetovao
taj brak, ja sam se samo zbog njega dvoumio, jer on zasluuje bolje i ne bi se dobro orodio. Mislio sam da bi
se vrlo vercvatno mogao bogatije oeniti, i da nije mogao gore izabrati, ako je eleo razumnog druga ili
korisnog saradnika. Ali nisam mogao da tako razlazem zaljubljenom oveku, i bio sam voljan da se pouzdam
u njenu bezazlenost, u narav koja ce u dobrim rukama kao to su njegove lako biti upucena pravim putem,
tako da ce na kraju sve biti dobro. Mislio sam da bi u tom braku samo ona dobila i ni za as nisam
posumnjao (a ne sumnjam ni sada) da bi sve od reda zadivila njena izvanredna sreca. Cak sam bio siguran
da cete i vi biti zadovoljni. Palo mi je odmah na pamet da vam nece biti ao to vaa prijateljica naputa
Hajfoeri kad se tako dobro udaje. Secam se kako sam u sebi govorio: Cak ce i Ema, ma koliko da je
pristrasna prema Harijeti, smatrati da je to dobar brak. Zaista se udim, malo poznajete Emu kad ste tako
neto mogli pomisliti. Sta! Da cu smatrati da je jedan seljak (jer kraj sve svoje pameti i valjanosti gospodin
Martin nije nita drugo) pogodan mu za moju prisnu Prijateljicu! Da mi ne bi bilo ao ako bi oria napustila
Hajberi da bi se udala za oveka koga nikad ne bih mo9la primiti kao svog poznanika! Cudim se kako ste
mo9upretpostaviti da bih ja tako mislila o tome. Uveravam s da mislim sasvim drukije. Vae. izlaganje ne
ini i se nimalo pravino. Niste pravini prema Harijeti i jeniin pravima. ma ih koji bi o njima drukije mislili,
. 67kao god i ja. Gospodin Martin je od njih dvoje mo bogatiji, ali to se tie drutvenog poloaja, nesumnji
je ispod nje. Krug u kome se ona krece daleko je izn njegovog. Ona bi se time ponizila. Ponizila bi se
vanbrana kci i neznalica da se u za uglednog i pametnog zemljoradnika! Sto se tie okolnosti pod kojima je
rodena, ona pravniki moda moe smatrati kao Niko, ali se to p tivi zdravom razumu. Ne sme ona da
ispata tude gre na taj nain to ce je drati ispod onih s kojima je od' jena. Nema skoro nimalo sumnje da joj
je otac gos din i to imucan gospodin. Za nju se izdano placa, uskracuje joj se nita u pogledu
obrazovanja i udob st'i. Meni je jasno da je ona gospodska kci, a pret_ stavljam da niko nece poreci da se
drui s gospodskj kcerima. Ona je iznad oospodina Roberta Martma. Ma ko da su njeni roditelji, ree g.
Najtli, u ko se. starao o njoj, ne izgleda da je nameravao da uvede u ono to biste vi nazvali boljim drutvom.
Po je dobila sasvim osrednje obrazovanje, ostavili su je k<| gospode Godar da se tu snalazi kako zna
ukratko, ( se krece u krugu gospode Godar, da se drui s poznati cima gospode Godar. Njeni prijatelji su
oevidno smj trali da je to za nju dovoljno, a zaista je bilo dovoljrj Ona sama nije elela nita bolje. Dok vama
nije palo pamet da se sprijateljite s njom, nije pokazivala da je mrzak krug u kom se kretala, niti je imala
nekih nji da izide iz njega. Letos, kad je boravila kod Ma novih, nije mogla biti srecnija. Tada se nije osecala
izi njih. Ako joj se sada ini da jeste, to je vae delo. E: prema, Harijeti Smit se niste pokazali kao prijatelji
Robert Martin ne bi nikad preduzeo taj korak da n bio uveren da mu je ona naklonjena. Poznajem ga dob;
Osecanja su mu suvie iskrena da bi se obratio ne1' devojci na srecu, oslanjajuci se sebino samo na sv
ljubav. A to se tie uobraenosti, ne znam oveka bi je imao manje. Budite uvereni da ga je ona ohrabri Erni
je najzgodnije bilo da n odgovori neposre na to tvrdenje. Vie je volela da opet uzme u odbr svoju
prijateljicu. Vi ste vrlo vatren prijatelj gospodina Martina, ali, to sam vec kazala, nepravini ste prema
Harijeti. jjarijetine osobine, na osnovu kojih ima prava da trai ^a se dobro uda, nisu toliko za potcenjivanje
kao to gte ih vi prikazali. Ona nije otroumna, ali ima vie zdravog razuma nego to vi mislite, i ne zasluuje
da se o njenoj pameti tako uvredljivo govori. Medutim, ako i predemo preko te take i pretpostavimo da je,
kao to ste je vi opisali, samo lepa i dobre naravi, dopustite da vam kaem da te osobine, u onoj meri u kojoj
je ona njjma obdarena, nisu beznaajne za vecinu sveta, jer je ona vrlo lepa devojka i sigurno je devedeset
devet ljudi ud sto smatraju takvom. A sve dok se ne pokae da mukarci s vece visine posmatraju lepotu
nego to se obino misli, sve dok ne ponu da se zaljubljuju u obrazovane umove umesto u lepa lica, sve
dotle ce devojka krasna kao Harijeta biti sigurna da ce joj se diviti i traitj je, da ce moci da bira izmedu
mnogih i prema tome da ce imati prava .da mnogo zahteva. A i njena dobroudnost nije tako beznaajna
osobina, poto obuhvata istinsku blagost naravi i dranja, izvanrednu linu skromnost, i gotovost da se sloi
s drugima. U velikoj sam zabludi ako mukarci uopte ne smatraju da su takva letaota i narav najbolje
osobine koje ena. moe da ima. Vere mi, Ema, sluajuci vas kako zloupotrebijavae svoju razboritost, skoro
cu i ja poeti tako da mislim. Mje je biti bez pameti nego je tako rdavo
upotrebljaati kao to vi inite. Naravno, uzviknu ona vragolasto, znam da svi i tako mislite. Znam da je
devojka kao Harijeta upravo no o emu svaki mukarac sanja istovremeno mu 'psenjuje ula i
zadovoljava njegovu pamet. O, Harijeta noe da bira. Ako jednog dana resite da se oenite, ona e upravo
ena za vas. treba li joj se uditi to u selamnaestoj godini, kad tek ulazi u ivot, kad je jo ne naju dovoljno,
ne prihvata prvu ponudu koja joj je CinJena? Ne ostavite joj, molim vas, vremena da se Syrne unaokolo. ,
Uvek sam smatrao da je to vae prijateljstvo s vm VrL budalasto, ree sad g. Najtli, mada sam to 1 uJe
miljenje zadravao za sebe, ali sad uvidam da ce 68ono biti vrlo kobno za Harijetu. Toliko joj govorite njtooj
lepoti i o tome ta sve treba da oekuje da ce s uobraziti, pa joj skoro niko iz njene okoline nece bi* dobar.
Tatina uz slabu pamet moe svakojako zlo ^ naini. Nita lake mladoj devojci nego da pone gleda suvie
visoko. Harijeti Smit se moe desiti da a dobije tako mnogo branih ponuda mada je vrlo lep Razumni ljudi,
ma ta vi rekli, ne vole da imaju glupav ene. Ljudi iz dobre porodice nece rado uzeti devojk' nepoznatog
porekla a vecina opreznih ljudi plaice s nezgoda i sramote koje bi ih mogle snaci kad se razjas" tajna
njenog rodenja. Pustite je da se uda za Rober Martina, pa ce biti sigurna, potovana i srecna celo* veka; ali
ako je potstiete da oekuje neku sjajnu udaji i uite je da prihvati samo nekog vrlo znaajnog i vr bogatog,
moe se desiti da do kraja ivota ostane u doni gospode Godar ili bar (jer Harijeta Smit je devojl" koja ce
se za nekog ipak udati) dok ne padne u oaj nje i ne bude zadovoljna da uhvati sina starog uitelj pisanja.
Gospodine Najtli, naa miljenja o tome pita; jii toliko se razilaze da ne vredi raspravljati. Samo cemo g jo
vie naljutiti jedno" na drugo. A to kaete da je r: ustim' da se uda za Roberta Martina, to je nemoguce: ga je
odbila, i to tako odluno, mislim, da je nece dtugi, put zaprositi. Ma kakvo zlo da je nainila odbivi ga, ne!
moe ga vie popraviti. A to se tie samo tog odbijan ja, necu da tvrdim da nisam moda malo uticala, ali
vas uveravam da tu ni ja niti ko drugi nije imao mnogo da se trudi. Njegova spoljanost mu toliko kodi,
ponaa se tako rdavo, da ga ona ne bi prihvatila ak da mu je vaj nije i bila naklonjena. Moda je mogla da
ga podrosi pre no to je upoznala ma kog ko je bolji od njega. On je brat njenih prijateljica i potrudio se da joj
se uc padne, a poto dotle nikog boljeg nije srela (to je ono a mu je mnogo pomoglo) moda joj se i nije
uinio nep' jatan dok je bila u EbiMilu. Ali sad stvari stoje druki je. Sad zna ta su gospoda, i samo pravi
gospodin obrazovanju i ponaanju ima izgleda da uspe kod rijete. 70 Glupost, najveca glupost koju sam ikad
uo! uzviknu g. Najtli. Robert Martin se ponaa razumno, iskreno i dobrocudno, a u njegovoj dui ima vie
istinske otmenosti nego to je Harijeta Smit u stanju da shvati. Ema ne odgovori nita, trudeci se da izgleda
vesela j ravnoduna, ali se ustvari osecala nelagodno i jedva je ekala da on ode. Nije se kajala zbog onog
to je uinila; i dalje je verovala da bolje od njega rasuduje u pitanjima enskih prava i ugladenosti, ali se
ipak bila pavikla da obino s potovanjem slua njegovo miljenje, pa joj je bilo krivo to joj se on tako
odluno usprotivio. Vrlo se neprijatno osecala dok je tako ljutit sedeo naspram nje. U tom nelagodnom
cutanju proteklo je nekoliko trenutaka i Ema je
samo jednom pokuala da /govori o vremenu, ali joj on nije odgovorio. Razmiljao je. Ono to je pritom
zakljuio, izrazio je ovim recima: Robert Martin nije mnogo izgubio ako je samo u stanju da tako misli, a
nadam se da ce to uskoro shvatiti. Vi najbolje znate ta nameravate s Harijetom, ali poto ne kriiete svoju
sklonost za sklapanjem brakova, slobodno mi je da nagadam ta imate u vidu, ta snujete i spremate. Samo
cu vam kao prijatelj dati na znanje, ako pomiljate na Eltena, uzaludno se trudite. Ema se nasmeja, poriuci.
On nastavi: Verujte mi, na Eltena ne vredi misliti. Elten je vrlo dobar covek i uiva ugled kao paroh Hajberija,
ali nimalo nije verovatno da ce se nesmotreno oeniti. Vie nego mnogi drugi on ceni vrednost lepog
prihoda. Elten ce moda govoriti sentimentalno, ali ce postupati razumno. On isto tako dobro zna svoju
vrednost koliko vi znate Harijetinu. Svestan je da je veoma lep i svuda omiljen. A sudeci po onome kako
obino govori u asovima iskrenosti, kad su samo mukarci prisutni, ubeden sam da se nece nesmiljenc
zaleteti. Cuo sam ga kako vrio oduevljeno pria o jednoj velikoj porodici mladih devojaka s kojima se drue
njegove sestre i od kojih Syaka ima po dvadeset hiljada funti. Veoma sam vam zahvalna, ree Ema smejuci
se Pet. Da sam uvrtela sebi u glavu da gospodina Eltena ?;enim Harijetom, bilo bi vrlo ljubazno od vas to
ste i otvorili oi; ali zasad elim samo da Harijetu zadrim . 71za sebe. Zavrila sam sa sklapanjem brakova.
Ne mog\ oekivati da cu ikad dostici ono to sam uinila u Rern dolsu. Prekinucu dok mi dobro ide.
Dovidenja, fee on ustajuci i ode naglo. Bio jt vrlo ljut. Osecao je koliko se taj mladic morao razoa^ rati, i
teko mu je bilo to je i on tome doprineo svojirri odobravanjem; a silno ga je jedila i uloga koju je, kakcj je
verovao, Ema u toj stvari odigrala. Ema je ostala ljuta, ali njeni razlozi nisu bili takc odredeni kao njegovi.
Nije se uvek osecala onako pot puno zadovoljna sobom kao g.' Najtli, onako do kraj. uverena da je njeno
miljenje tano, a miljenje protiv nika pogreno. On je otiao mnogo sigurniji u sebe neg ona. Medutim i ona
nije bila sasvim utuena, te je sara trebalo da prode izvesno vreme i da se vrati Harijet pa da se sasvim
umiri. Poela je da, se brine to se Ha rijeta tako dugo zadrala. Uznemirila se pri pomisli d je taj mladic
moda doao jutros do gospode Godar sastao se sa Harijetom da bi je lino ubedio. Maogo , brinula da ova,
posle svega, ipak ne popusti,, i kad sj Harijeta pojavila, vrlo dobro raspoloena, ne objanja* vajuci takvim
razlogom svoje dugo otsustvo, osetd izve sno zadovoljstvo koje je uspokoji i ubedi da, ma ta m" slio i
govorio g. Najtli, nije uinila nita to se ne. moglo opravdati osecanjima i prijateljstvom jedne ei za drugu. '
Uplaio je malo onim to je rekao o g. Eltenu. kad je razmislila da g. Najtli nije bio u stanju da posmatra kao
ona, niti s onom panjom (mora joj se pustiti da to sebi kae, uprkos razmetanju g. Najtlijj i vetinom koju ona
ima da uoi takve stvari, zatim'da'i govorio u jutini i ne mereci reci, poverovala je da *| sve to rekao vie zato
to je u svojoj srdbi eleo * tako bude, nego to je stvarno neto znao. On je sa kako imao vie prilike no
ona da uje g. Eltena kad c vori otvoreno, i g. Elten moda zaista nije neoprezan! nerazmiljen u novanim
pitanjima: moglo bi biti sasva prirodno da je u tome osetljiv Ali g. Najtli nije uzeo| obzir uticaj silne ljubavi koja
se suprotstavlja svim kl ristoljubivim pobudama. G Najtli tu ljubav nije viri'.?! | razume se, nije razmiljao o
njenom dejstvu. Ona v*
tlela toliko da nije mogla sumnjati da ce ta ljubav savladati sva kolebanja koja bi izvesna umerena opreznost,
jiioda u prvi mah nalagala; a bila je uverena da g. Elten nije preterano oprezan, nego umereno, onoliko
koliko i treba. Harijeta joj svojim veselim izgledom i dranjem povrati dobro raspoloenje: nije se vratila s
mislima o g, Martinu, vec sa eljom da razgovara o g. Eltenu. Gca j\Te joj je neto ispriala i ona to ponovi s
velikim uivanjem, G, Peri je bio kod gde Godar da pregleda jedno bolesno dete, video se s gcom Ne i
ispriao joj kako ]('. uoi toga dana, vracajuci se iz Klejton Parka, sreo g, Eltena i uo, na svoje veliko
iznenadenje, da se g. Elten uputio u London i misli da se vrati tek sutradan mada su ga to vee prijatelji
oekivali na partiju vista, a nikad ranije nije izostajao; g. Peri ga je zbog toga prek'orio i kazao mu kako nije
lepo od njega, njihovog najboljeg igraa, to ih ostavlja, i svim silama je pokuao da ga nagovori da odloi
svoj put samo za jedan dan, ali nije uspeo: g. Elt'en je bio reen da produi i izjavio je, na nekj zaista veoma
neobian nain, da ide poslom koji ne bi odloio ni za ta na svetu, dodavi kako treba da svri neto vrlo
prijatno i da jaosi neto vanredno dragoceno. G. Peri nije mogao sasvim da ga razume, ali je posumnjao da
se radi o nekoj gospodici i to mu je kazao, a g. Elten ga je samo pogledao vrlo zadovoljno, osmehujuci se, i
odjahao u odlinom raspoloenju. Gca Ne joj je sve to ispriala i mnogo joj je jo priala o g. Eltenu. Kazala
je, gledajuci vrlo znaajno u nju, da ona ne tvrdi da zna kakav je to posao, ali zna samo to da je /ena koju je
gospodin Elten izabrao najsrecnija ena na svetu jeT nesumnjivo nema oveka tako lepog i prijatnog kao to
je g. Elten. 72GLAVA DEVETA Ma koliko se na nju ljutio g. Najtli, Ema se nije m gla ljutiti na samu sebe.
Rasrdio se toliko da je prolo vie vremena no obino dok nije opet doao u Hartfild. A kad su se videli,
njegov ozbiljni izgled _pokazivao je da joj nije oprostio. Njoj je bilo ao, ali nije bila u staj nju da se kaje.
Naprotiv, sledecih nekoliko dana stvarii su se tako razvijale da su joj se njene namere i postupci inili sve
vie opravdani i postajali joj sve drai. Slika je prispela, lepo uramljena, ubrzo posle povratka g. Eltena, i
poto su je okaili iznad kamina sobe) u kojoj se redovno sedelo, on je ustao da je pogleda V uzdiuci izustio
nedovrene reenice pune divljenjai upravo kako je trebalo. Sto se tie Harijetinih osecanja^ ona su se
oigledno razvijala u ljubav, onoliko jaku i pojstojanu koliko su to njena mladost i priroda doputale^ Ema je
uskoro zadovoljno zapazila da se Harijeta eci g. Martina samo onda kad hoce da ga uporedi s g. .Eltej nom,
a to poredenje je uvek ispadalo izvanredno povolj no za ovog drugog. Njena zamisao da duu svoje mlade
prijateljice o gati itanjem i razgovorima nije nikad otila dalje , nekoliko prvih poglavlja i namere da se
sutradan pro* dui. Mnogo je lake bilo caskati nego uiti, mnogo prijatnije pustiti mati na volju i snovati o
Harijetinoj sreci, nego se truditi i razvijati njenu moc shvatanja ili v&r bati je na injenicama Jedini knjievni
posao kojim sC sad bavila, iedina duhovna hrana koju je spremala z*. vee &vog ivota, sastojao se u tome
to je prikupljaj 74 '; sve moguce zagonetke do kojih je mogla doci i prepisivala ih u tanku svesku od glatke
hartije koju joj je prijateljica nainila i ukrasila je arama i
grbovima. U ovom veku knjievnosti nisu retke takve zbirke, j to velikog obima, Gca Ne, glavna uiteljica u
koli gde Godar, ispisala je bar tri stotine zagonetki, a Harijeta, koja je kod nje prvi put to videla, nadala se da
ce, uz pomoc gce Vudhaus, prikupiti i mnogo vie. Ema joj ie koristila svojom dosetljivocu, pamcenjem i
ukusom; a kako je Harijeta imala vrlo lep rukopis, postojali su svi izgledi da ce zbirka biti odlina i po izgledu i
po koliini. Gospodina Vudhausa je taj posao zabavljao skoro isto koliko i devojke, te je vrlo esto pokuavao
da se seti neeg to bi vredelo da upiu. Kad je bio mlad znao je silno mnogo otroumnih zagonetki udi
se kako ne moe da ih se seti; ali nada se da ce mu vremenom pasti na pamet. uvek se svravalo sa Kiti,
devoje lepo al' ledno. Ni njegov dobri prijatelj Peri, s kojim je govorio o tom pitanju, nije bio u stanju da se
seti nieg to bi liilo na zagonetku. Ali je on Perija zamolio da ima to na umu, pa je verovao, s obzirom da
Peri vida puno sveta, da bi s te strane moglo neto da dode. Njegova kci nimalo nije elela da pri ovome
uposli sve umove Hajberija. Traila je samo pomoc g. Eltena. Pozvala ga je da im zabelei sve uistinu
zgodne zagonetke, pitalice ili arade kojih bi se prisetio. Gledala je sa zadovoljstvom kako se revnosno trudi
da se doseti neeg, a u isti mah zapaala je kako briljivo pazi da mu preko usana ne prede nita to ne bi
bilo otmeno, nita to ne bi odavalo potovanje prema lepome palu. Njemu su imale da zahvale za dvetri
najutivije zagonetke u svojoj zbirci. A kad se on radostan i oduevljen na kraju setio i s prilino osecanja
izrekao onu poznatu saradu: Prvi deo boljku znai Od koje mi drugi pati, A celina lek najbolji, Boljku ovu
da prekrati. 75Njoj je bilo iskreno ao to je morala priznati da je vec prepisana na jednoj od prvih strana. Sto
nam ne biste sami smislili neku pitalicu, g spodine Eltene? zamoli ga ona. Na taj nain bice s. svim sigurno
da je nova, a vama bi to bilo vrlo lako. O, ne, nije nikad, ili skoro nikad u svom ivotu n. pisao neto te vrste.
Uasno je glup! Boji se da ga a ni gospodica Vudhaus, on zastade za asak, ili gosp* dica Smit, ne bi
mogle nadahnuti. Pa ipak, vec sutradan pojavio se jedan dokaz n dahnuca. Svratio je .na nekoliko trenutaka,
koliko da im stavio na sto list hartije sa aradom koju je, ka ree, neki njegov prijatelj uputio jednoj mladoj
gosp dici kojoj je poklonio svoje srce. Ali po njegovom d: anju Ema je odmah osetila da je to on sastavio. .
Ne prilazem je za zbirku gospodice Smit, ree oi Poto pripada mome prijatelju, nemam prava da je nu i
najmanje izlaem tudim pogledima, ali ce vas mo'* zanimati da je proitate, Te reci su bile upucene vie Emi
nego Harijeti, Ema je to shvatala: bio je vrlo zbunjen, pa mu je laki bilo da sretne njen pogled nego pogled
njene prijati ljice. Odmah zatim je otiao. Posle krace poivke, E ree smeeci se i pruajuci hartiju Harijeti:
Uzmite, to je za vas. Uzmite ono to vam pripada Ali Harijeta je sva drhtala i nije bila u stanju da je se
dotakne, te je Ema, kojoj nikad nije bilo krivo ia bode prva, morala sama da je proita: Gospodici * *
SARADA
Sjaj, rasko i silu prvi deo slika, K'o gospodar zemlje tu se ovek vidi; U drugome delu, huni morski vali
Razmiu se pred njim, drhte sure hridi. Al' to dvoje skupa gle. promene velje! Cuvek, gordo biee, moii,
klei, pada, nad tim silnikom, pred kojim svet strepi, 2ena, divna ena, neumitno vlada. Ti ce, dosetljiva,
lako naci ta je, Nek' ti oko blago kae da pristaje! Ona je proita, razmisli, uhvati smisao, proita je ponovo
da b; bila sasvim sigurna da joj nita nije promaklo u tim stihovima, a zatim je dodade Harijeti i ostade da se
veselo smei, govoreci u sebi, dok se Harijeta, sva zbunjena nadom i sporocu svog mozga trudila da
odgonetne: Vrlo dobro, gospodine Eltene, zaista vrlo dobro. Mije vam rdava arada. UDVARANJE odlian
nagovetaj. Odajem vam priznanje. 2elite da ispitate ta moete da oekujete. Time jasno kaete: 'Molim
vas, gospodice Smit, dopustite mi da vam se udvaram. Jednim svojim pogledom pokaite da odobravate i
moju aradu i moje narnere'. Nek' ti oko blago kae da pristaje! To je upravo Harijeta. Blago to je prava
re za njeno oko; od svih mogucih prideva to je najtacniji. Ti ce, dosetljiva, lako naci ta je. Hm Harijetina
dosetljivost! Utoliko bolje. Covek mora zbilja da bude veoma zaljubljen pa da je tako opie. Ah, gospodine
Najtli, volela bih da vam ovo pokaem; verujem da bi vas to ubedilo. Jednom u ivotu {noraLi biste priznati
da ste se prevarili. Zaista izvrsna sarada i veoma celishodna. Sad ce se stvar ubrzo resiti. _ Nestrpljiva
Harijetina zapitkivanja prinudila su je d prekine ova veoma prijatna razmiljanja, koja bi se ce jo produila.
Sta bi to moglo biti, gospodice Vudhaus? Sta bi 0 moglo biti? Nemam pojrrfa nisam u stanju nita da
Pgodim. ta bi to moglo da bude? Pokuajte da resite, 76 77gospodice Vudhaus. .Pomozite mi. Nikad
nisam videl^ ' neto tako teko. Da li je to kraljevstvo? Pitam se ko li je taj prijatelj i ko bi mogla da bude ta
mlada gospodica Mislite li da je ovo dobra zagonetka? Da nije to ena? Zena, divna ena, neumitno vlada.
Da nije Neptun? . . . huni morski vali Razmiu se pred njim ... li trozubac? li sirena? li ajkula? O, ne, ne
moe biti ajkula, nema dve reci. Mora da je neto vrlo otroumno, inae je ne bi doneo. O, gospodice
Vudhaus, mislite li da cemo ikad uspeti da je resimo? Kakve sirene i ajkule! Gluposti! Draga moja Hari. jeta,
gde vam je pamet? Sto bi nam donosio aradu koju je neki prijatelj smislio o sireni ili ajkuli? Dajte mi tu
hartiju i sluajte. Za gospodicu * *, itajte gospodicu Smit. Sjaj, rasko i silu prvi deo slika, K'o gospodar
zemlje tu se ovek vidi; To je DVOR.1) U drugome delu, huni morski vali Razmiu se pred njim, drhte sure
hridi. To je BROD, ne moe biti jasnije. A sad kao. kn svega: Al" to dvoje skupa, (UDVARANJE, znate vec)
gle promene velje!
Covek, gordo bice, moli. klei, pada, nad tim silnikom, pred kojim svet strepi, Zena, divna ena, neumitno
vlada. ') Sloena re po kojo.i Je sastavljena ova arada ieste cl ship (udvaranje) sastavljena od reci court
(dvor) i ship (broj (pr. prev.). 78 ,_jubazne reci koje potpuno odgovaraju! A zatim dolazi ^jiolba, koju cete,
nadam se, draga moja Harijeta, lako ,8zumeti. Proitajte je natenane u sebi. Ne moe biti ;uinnje da je
napisana za vas i upucena vama. Harijeta nije dugo odolevala tako slatkom ubediranju. Proitala je zavrne
stihove i sva je ustreptala od ;rece, Nije bila u stanju da govori. Ali od nje se nije aj trailo da govori. Dovoljno
je to je osecala. Mesto ,aje je govorila Ema. U ovim ljubaznim recima znaenje je tako jasno i 0<Jredeno,
ree ona, da ja ni asa ne sumnjam u nacere g. Eltena. On vas eli da zadobije i uskoro cete dobiti o tome
savren dokaz. Tako sam i mislila. Nisam verovala da bih se tu mogla prevariti, ali sad je sigurno: on je u
dui isto onako opredeljen i odluan kao to su dioje elje u toj stvari bile od prvog asa kad sam vas
upoznala. Da, Harijeta, jo otada ja neprestano elim da se dogodi upravo ovo to se dogodilo. Nisam nikad
bila u stanju da kaem da li brak izmedu vas i g. Eltena vie odgovara naim eljama ili prirodnom toku stvari
toliko je to u jednakoj meri i verovatno i ba ono to treba da bude! Vrlo sam srecna. Cestitam vam, draga
moja Harijeta, od sveg srca. Njegovom ljubavlju mogla bi svaka ena da se ponosi. Taj brak vam donosi
samo dobra. Pruice vam sve to vam je potrebno ugled, nezavisnost, domace ognjite omogucice
vam da se nastanite u sredini gde se nalaze svi vai iskreni prijatelji, blizu Hartfilda i mene, i za svagda ce
utvrditi nau prisnost. To je, Harijeta, brak zbog kojeg nijedna od nas nikad nece pocrveneti. Draga
gospodice Vudhaus, i opet Draga gospodice Vudhaus, bilo je sve to je Harijeta mogla da izusti, uz mnoge
tople zagrljaje. Ali kad su najzad dospeli do neeg to je liilo na razgovor, njena prijateljica jasno vide da
ona shvata, oseca. oekuje i seca se, upravo onako kako treba. Vrline g. Eltena dobile su iroko priznanje.
Sto god vi kaete uvek je tano, uzviknu HariJe|a> i zato pretpostavljam, verujem i nadam se da je ^'o inae
to ne bih mogla ni zamisliti. Prevazilazi sve ja zasluujem. Gospodin Elten, koji bi mogao dobiti 79koju hoce!
O njemu zaista ne moe biti razliitih miljenja. On je toliko iznad ostalih. Kad samo pomisli.:!) na te divne
stihove. .. 'Gospodici***' Blagi Boe, kako jq to lepo smiljeno! Da li je to zaista meni namenjeno? U to sam
sigurna i necu ni da ujem takva pitanja. To je izvesno. Oslonite se na moj sud. Ovo je kao neka vrsta
prologa za pozorini komad, kao neki moto !.<a knjizi; uskoro ce za ovim stihovima doci vrlo sadrajnu
proza. To je neto to niko nije mogao oekivati, Pre mesec dana ni sama nisam na to pomiljala! Zaista se
ua svetu deavaju najudnije stvari! Zaista se deavaju, i zbilja su udne kad se tako neka gospodica
Smit upozna s nekim gospodinom El Lenom. Jer se sasvim izuzetno dogada da ono to se tako oevidno,
tako opipljivo pokazuje kao neto to bi uebalo poeleti, ono to bi trebalo poeleti, ono to drugi svet
naroito udeava i priprema, tako samo od sebe, odmah i ona'ko kako treba ostvari. Po drutvenom polo*
aju vi i gospodin Elten upuceni ste jedno na drugo; .sve okolnosti u vaem i
njegovom ivotu ine da ste vi, kao stvoreni jedno za drugo. Va ce brak biti isto onako pridodan kao onaj u
Rendolsu. zgleda, zbilja, da u vazduhu Hartfilda ima neeg to ljubavi tano ukazuje pravac u kom treba da
se razvija i vodi je upravo onini koritom kojim treba da tee. 'Prave ljubavi put nikad lak nije bio' Kad bi se u
Hartfildu priredilo jedno izdanje Sekspiro* vih dela, ono bi sadralo duu primedbu uz ovaj stih. Da se
gospodin Elten zbilja zaljubi u mene baij u mene kraj tolikih drugih, a na Miholjdan ga jo ni sam nj
poznavala, i nisam moqla ni da razgovaram njim! to on, najlepi ovek koji se moe zamisliti, vek koga svi
uvaavaju, isto kao i gospodina Najtlij Toliko ga svi pozivaju da se pria kako nikada ne bi m rao sam\ da
obeduje ako nece, da ima vie poziva no sto je u sedmici dana, kako je sjajan u crkvi!' Gospodica Ne je
zabeleila sve reenice Jevandelja po kojima ;,s piopovedao otkako je doao u Hajberi. Blagi Boe! Kad 80
Wm se setim onog dana kad sam ga prvi put videla! Nije mi bilo ni na kraj pameti! Kad smo ule da ce proci
pored kuce, ja i dve gospodice Ebot otralg smo u prednja odaju i virile kroz kapke; onda je naila gospodica
Ne, izgrdila nas, oterala i ostala sama da viri; pa ipak, ubrzo me je pozvala natrag i pustila da i ja gledam
tu se pokazala vrlo dobra. Uinio nam se divan! ao je pod ruku s gospodinom Koulom! To je brak koji ce
morati da odobre vai prijatelji, ma ko i ma ta oni bili, ako samo imaju zdravog razuma a mi se na budale
necemo obazirati. Ako im je stalo da budete srecni u braku, evo oveka ija prijatna narav to u dovoljnoj meri
obecava; ako im je elja da boravite u istom kraju i krugu u koji su vas oni smestili, ona je ispunjena; a ako
im je glavni cilj da se, kako se to obino kae, dobro udomite, tu su, eto,, i prilino imanje i ugledan poloaj i
uspon u drutvu, koji ih moraju zadovoljiti. Da, sasvim tano. Kako vi to lepo kaete! Volim da vas sluam.
Sve razumete.. Vi i gospodin Elten ste .podjednako otroumni. A ova arada! Da sam godinu dana uila, ne
bih nikad mogla tako neto da sastavim. Po nainu na koji je jue odbijao, odmah sam pomislila da ce ipak
ogledati svoju vetinu, Mislim, zaista, da je to, bez ikakvog izuzetka, najbolja arada koju sam ikad proitala.
Sigurna sam da umesniju nisam ula. Dvaput je dua od svih koje smo dosad imali. Ne mislim da joj duina
ide naroito u prilog. Ovakve stvari obino treba da budu to krace. Harijeta se suvie zadubila u stihove da
bi ovo ula. Padala su joj na pamet najpovoljniia poredenja. Jedno je, poe ona. zaarenih obraza, biti vrlo
razborit, onako obino, k?o i svi drugi, i onda, ako treba neto Teci, esti, napisati nismo < kazati tano ono
to je Neophodno, sasvim kratko, a sasvim je drugo neto pisati stihove i aTade kao to, je ova. Ema ne bi
moala poeleti da Harijeta vatreni je odbaci prozu g. Martina, Kako su jupkj ovi stihovi' nastavljala je Harijeta
Ova dva poslednja! Ali kako da ma vratim ovu a
6 Em 81T radu i kako da kaem da sam je resila? O, gospodice Vudhaus, ta da radimo? Prepustite to meni.
Vi nemojte nita da radite. Or ce, verujem, doci veeras ovamo i ja cu mu je onda vra< titi; nas dvoje cemo
progovoriti nekoliko besmislica, vi se necete izloiti. Vae meke oi same ce izabrati a! kad da zablistaju.
Oslonite se na mene. O, gospodice Vudhaus, ba je teta to ne smem ds upiem ovu divnu* aradu u svoju
svesku! Sigurna san da nemam nijednu koja je i upola tako dobra. zostavite poslednja dva stiha, i onda
nema razl ga da je ne upiete. O, ali ta dva stiha. . . ... najbolja od svih. Slaem se. Ona su za lini uivanje,
pa ih za lino uivanje i zadrite. Mada ih ra dvajate, oni ostaju napisani. Pesmica je i dalje ono je, a i njen
smisao ostaje isti. Samo, im njih izdvojit nestaje odredene namene, a ostaje vrlo lepa, ljupka ai rada, koja
moe da ude u svaiju zbirku. Budite uv reni da mu ne bi bilo milo ako biste prezreli njego aradu, ba kao ni
njegovu ljubav. Zaljubljenog pesn: k^ treba ohrabriti u oba ta svojstva ili ni u jedno: Dajte mi svesku: ja cu je
prepisati i onda vi nemat ega da se plaite. Harijeta se pokori, mada u dui nije mogla da razdvoji delove te
pesmice, tako da nije bila sasvim sigurna da njena prijateljica ne upisuje u knjigu izjavu ljubavi. A taj dar
izgledao je suvie skupocen da bi e izloi tudim pogledima. Nikad necu pustiti tu knjigu iz ruku, ree ona.
Vrlo dobro, odgovori Ema, to je sasvim prirod: osecanje i to due bude trajalo bice mu milije. Ali e mog oca:
necete mi zameriti ako mu proitam arad Priinice mu veliko zadovoljstvo. On voli sve takve smie, naroito
kad se u njima odaje pota eni. Gaji i: vanredno nena, viteka osecanja prema nama. Mora' mi dopustiti da
mu je proitam. Harijeta je izgledala sumorna. ' Draga moja Harijeta, ne smete suvie da se zanosite ovom
aradom. Odacete svoja osecanja, a to nece biti pristojno, ako budete suvie zamiljeni i osetljivi i 82
pridavali joj vie znaaja, ili ak i sav znaaj koji joj se moe pridati. Ne dajte da vas pomete taj mali znak
divljenja. Da mu je naroito bilo stalo da to ostane u tajnosti, ne bi je ostavio kad sam ja bila prisutna: pruio
ju je vie meni nego vama. Ne treba tu stvar da uzidamo suvie ozbiljno. Dovoljno je ohrabren da moe da
nastavi dalje, i ne moramo neprestano da uzdiemo nad ovom aradom. O, svakako. Nadam se da se necu
pokazati smena zbog nje. Cinite kako hocete. G. Vudhaus ude u sobu i ubrzo se opet povede razgovor o
tom predmetu, poto je ponovio svoje redovno pitanje: Dakle, mile moie, kako napreduje vaa sveska? Jeste
li dobile neto novo? Jesmo, tata. mamo neto da vam proitamo, neto sasvim novo. Jutros smo nale na
stolu list hartije (verujemo da ga je ispustila neka vila) s jednom vrlo zgodnom aradom i ovoa asa smo je
prepisale. Ona mu je proita, upravo onako kako je^on voleo da mu se ita, lagano i razgovetno, dvatriput, i
objanjavajuci mu usput svaku strofu. Mnogo mu se
dopala, i kao to je ona predvidela, naroito je na njega napravio utisak zakljuak koji je odavao divljenje
prema lepome polu. Da, da, to je zbilja vrlo tano; ba lepo reeno. Veoma istinito. '2ena, divna ena'. To je
tako zgodna arada, mila moja, da lako pogadam koja je vila nju donela. Niko drugi sem tebe, Ema, ne bi bio
u stanju da neto tako lepo napie. Ema samo klimnu glavom i nasmei se. Poto je malo razmiljao i vrlo
razneeno uzdahnuo, on dodade: Ah, nije teko poznati na koga si. Tvoja draga mati bila je vrlo vesta u svim
tjm stvarima. Kad bih samo irnao njeno pamcenje. Ali ja ne mogu niega da se setim, ak ni one zagonetke o
kojoj sam vam govorio. Pamtim samo prvu strofu, a ima ih vie: Kiti, devoja lepo al' ledno, U srcu mome
zapali plam. U pomoc stie deak sa strelom, Oi mu behu vezane velom Ah, bolje da sam ostao sam!
5% 83 to je sve to pamtim,ali i dalje je, do kraja, vrlo otroj umno. Samo mi se ini, mila moja, da si kazala
kako j(j vec imate. Jeste, tata, upisana je na drugoj strani nae knjige Prepisali smo je iz L e p i h odlomaka.
Znate, vnju sastavio Garik. Da, to je tarto. Steta to ne mogu da se set; kako ide dalje. Kiti, devoje lepo al'
ledno. To ime me potseca na jadnu zabelu, jer njoj zamalo nismo dali ime Katarina, po babi. Nadam se da
ce idu.e nedelje biti ovde kod nas. Jesi li mislila, mila moja, g.e ce je smestiti j koju ce sobu spremit; 7a
decu? O, da ona ce, naravno, dobiti svoju sobu, oru koju uvek dobija, a za decv tu je deja soba kao i
obino. Zato bih neto menjala? Ne znam, mila moja ali odavno nije bila ovde ~> jo od Uskrsa, a i tad je
ostala samo nekoliko dana. Vrlo je nezgodno to je gospodin Dem Najtli advokat. Jadu zabela! Vrlo je
alosno to je otrgnuta od svih nas. Si gumo ce joj biti teko kad dode i ne zatekne gospodic Tejlor. ,., Ali,
tata, to je nece iznenaditi. Ne znam, mila moja. Mene je mnogo iznenadilo ka; sam prvi put uo da ce se
udati. Kad zabela dode moracemo pozvati na ruak g spodina i gospodu Vesten. Da, mila moja. ako bude
VTemena. Ali (vrlo po titenim glasom) ona dolazi samo na nedelju dana. Ne cemo ni za ta imati vremena.
Steta to ne mogu due da ostanu ali izgleda d drukije ne moe biti. Gospodin Don Najtli mora d bude u
gradu 28og. A mi, tata, treba da budemo zadg voljni to cemo dobiti sve vreme koje mogu da proved' van
grada, to nece odvojiti dvatri dana za Donvc Gospodin Najtli obecava da ovog Boica nece traiti <J dodu
kod njega, mada i sami znate da je vie vremen prolo otkako su bili kod njega, nego kod nas. Bilo bi zaista
strano, mila moja. kad bi jadna z> be]a otila negde drugde umesto u Hartfild. 84 G. Vudhaus nikad nije
hteo da dopusti da i g. Najtli jjjxa prava na svog brata, niti da ma ko sem njega ima prava na zabelu. Neko
vreme je sedeo i razmiljao, a da ree: Ne vidim zato bi sirota zabela morala tako brzo se vrati, ako vec on
mora. Ja cu, Ema, pokuati da je di da ostane due kod nas. Ona i deca sasvim lepo
da ostanu. O, tata, to nikad niste mogli da postignete i mislim ja nikad i necete postici. zabela nece hteti da
ostane gama bez mua. To je bilo tako istinito da pogovora nije moglo biti. }Aa koliko da mu to nije bilo
prijatno, g. Vudhausu ostade samo da uzdahne u znak mirenja sa sudbinom. Videci kako se snudio pri
pomisli da je njegova kci tako pri'vrena svome muu, Ema prede odmah na neto to ce ga razvedriti.
Harijeta mora da bude to vie s nama kad dodu moj zet i sestra. Ubedena sam da ce joj se dopasti deca. Mi
se vrlo ponosimo tom decom, ^ar ne, tata? Ko li ce joj se uiniti lepi, Henri ili Don? E da, to se i ja pitam.
Jadni maliani, kako ce se radovati to dolaze ovamo! Oni mnogo vole da budu u Hartfildu, Harijeta. Kako da
ne. Ja zaista ne znam ko ne voli. Henri je krasan deak, a Dor je sav na mamu. Henri je najstariji; ime su
mu dali po meni, ne po njegovom ocu. A drugoga, Dona, nazvali su po ocu. Veruj& m da su se mnogi udili
to prvog sina nisu tako nazvali, ali je zabela htela da se on zove Henri, i ja sam smatrao da je to vrlo lepo
od nje. A on je zbilja veoma pametan. Svi su oni veoma pametni i umiljati. Dodu, tako, stanu kraj moje stolice
i kau: 'Deda, hocete da nam date pare kanana?' a Henri mi je jednom traio a ja sam mu rekao da su
noevi samo za dede. Mida je njihov otac esto suvie grub prema njima. Cini vam se da je grub, ree Ema,
zato to ste sami vrlo blagi, ali ako biste ga uporedili s drugim C(?vjmar ne biste ga smatrali grubim. On eli
da nje9vi deacj budu ivahni i krepki. Ako nisu dobri, moda 85ih pokatkad izgrdi, ali je on nean otac
gospodii Don Najtli je nesumnjivo nean otac. Deca ga vole, A njihov stric, kad dode, baca ih uvis do
tavanice,| da oveka strah uhvati. Ali, tata, oni to vole, to najvie vole od svega. Toliko uivaju u tome da onaj
koji je prvi na redu, ne bjj nikad pustio drugog, da njihov stric nije postavio pran vilo da ih baca naizmenino.
Eto, ja to nisam u stanju da razumem. Tako je to sa svima nama, tata. Jedna polovingj sveta nije u stanju da
razume zadovoljstva druge pc lovine. Docnije, to prepodne, ba kad su devojke htele se odvoje da bi se
spremile za ruak, koji je redovni sluen u etiri sata, pojavio se opet junak one neupore dive arade.
Harijeta se okrete na drugu stranu, dok Ema doeka svojim uobiajenim osmehom i svojim prc dornim okom
brzo sagleda u njegovom da je uinio kc rak napred da je bacio kocku. Cinilo joj se da je ss doao da vidi
kakav je utisak nainio. Medutim, prividj no je doao da upita hoce li g. Vudhaus moci to vef bez njega da,
sastavi svoju partiju karata, i hoce li i e, ma i najmanje, biti potreban u Hartfildu. Ako bi bi potreban, sve
drugo bi otpalo; ako, ne, njegov prijatelj Koul je toliko navalio da ruaju zajedno mnogo m% je stalo do
toga te mu je on obecao da ce doci bude slobodan. Ema mu zahvali i ree da ne moe dopustiti da oaj
losti svog prijatelja zbog njih; njen otac ima obezbedentj partiju. On je ponovo navaljivao, ona ponovo odbijali
i onda je izgledalo da ce se poklonit: i otici, kad ona uz| onaj list hartije sa stola i vrati mu ga. O, evo ove
arade koju ste nam tako ljubaznd ostavili. Toliko smo joj se
divili, da sam se ja usudilj da je upiem u zbirku gospodice Smit. Nadam se da vc prijatelj nece zameriti.
Naravno, prepisala sam samo pi| vih osam stihova. G. Elten nesumnjivo nije znao ta da kae. Cinil| se da je
pomalo u nedoumici, pomalo zbunjen. Ree ne to o asti, pogleda Emu i Hariietu, s. potom, ugledavS
otvorenu svesku na stolu, uze je i stade da je vrlo ^j pregleda. Da bi nekako prebrodila ovaj neugodni
yenutak, Ema ree smeeci se: Morate me izviniti kod vaeg prijatelja, ali tako dobra arada ne bi smela da
ostane nepoznata. On moe ^ti siguran da ce naici na odobravanje svake ene dok pokazuje tako viteka
osecanja. Ne usteem se da kaem, odgovori g. Elten, mada se prilino ustezao, ne usteem se da kaem
bar ukojilco moj prijatelj oseca onako kako ja osecam da nimalo ne sumnjam da bi on, ako bi video
kakva je ast ukazana njegovom malom izlivu osecanja, kao to ja to vidim (on pogleda opet u svesku i vrati
je na sto), smatrao to najlepim trenutkom svoga ivota. Posle tih reci on se izgubi to je mogao bre. Ema
nije mislila da je to uinio suvie brzo, jer kraj svih njegovih dobrih j prijatnih osobina, imao je neki svean
nain govora koji ju je terao na smeh. Ona pobee da bi dala oduke tom nagonu, ostavivi Harijetu da uiva
u nenim i uzvienim osecanjima. 86GLAVA DESETA Mada je vec bila sredina decembra, vreme jo nijy
ometalo mlade gospodice da manjevie redovno izlazu u etnju; Ema je sutradan htela da obide jednu
siromanu porodicu s bolesnicima koja je stanovala malo dalje od Hajberija. Da bi stigle do te usamljene
kucice morale ^su da podu crkvenim putem, koji se pod pravim uglom odvajao od iroke, mada nnravilne,
glavne ulice u selu, i kao to se moe zakljuiti, na njemu se nalazio srecni stan gospodina Eltena. Trebalo je
da .najpre produ pored nekoliko manjih kucica a zatim, dvetri stotine metara dalje, dizao se Parohiski dom:
stara zgrada, ne ba u najboljem stanju, sasvim pored1 puta. Nije imala naroito zgodan poloaj, ali iu je
sadanji vlasnik vrlo lepo doterao, i dve prijateljice nisu mogle da produ pored nje a da ne uspore korak i
osmotre je. Ema primeti: Evo je. Jednoga dana ovamo cete doci i vi i vaza sveska sa zagonetkama. '
Harijeta ree: O, kako je slatka kuca! Kako je lepa! Eno utih zavesa kojima se gospodica Ne toliko divi.
Sad ne eiam esto na ovu stranu, ree Ema k.ad su produile dalje, ali tad cu imati razloga, pa cu malo
pomalo sasvim upoznati sve ivice, kapije, bare i pa' njeve medae u ovom delu Hajberija. Harijeta izjavi
kako nikad u ivotu nije ula u Parohiski dom; toliko je bila radoznala da ga vidi da jf Bma u toj njenoj elji,
sudec! po spoljnjim znacima i ve* rovatnosti, mogla iedino da vidi dokaz ljubavi, kao i ^ onom miljenju
gospodina Eltena o njenoj dosetljivosii88 Volela bih kad bismo u tome uspele, ree ona; ne mogu da smislim
nijedan dovoljno jak razlog koga bismo ule unutra, niti da se raspitam kod domacice o nekoj sluavci, niti je
moj otac ta poruio. Premiljala je, ali nije bila u stanju da se ieg seti. posle obostranog cutanja koje je
trajalo nekoliko trenutaka, Harijeta ovako otpoe:
Cudim se, gospodice Vudhaus, kako to da se vi ovako divni niste vec udali ili verili. Ema se nasmeja i
odgovori: Harijeta, to to sam divna nije dovoljno da bih se resila da se udam; moraju i drugi da budu divni
bar jedna osoba. ne samo da zasad ne mislim na brak, vec uopte ne nameravam da se udajem. Ah, vi
tako kaete, ali ja ne mogu da verujem. Trebalo bi da sretnem nekog ko bi bio daleko iznad svih koje sam
dosad srela, pa da dodem u to iskuenje; gospodin Elten, znate (pribravi se), ne dolazi u obzir; ja i ne elim
da nekog takvog sretnem. Vie bih volela da ne dodem u iskuenje. Zaista ne mogu da oekujem neku
promenu na bolje u svom ivotu. Ako se u<famv sigurno cu se pokajati. Boe blagi! Tako je udno uti da
ena ovako govori! . Kod mene ne postoji nijedan od onih razloga zbog kojih se ene udaju. Kad bih se
zaljubila, to bi, naravno, bila druga stvar, ali ja nikad nisam bila zaljubljena; nije to za mene niti sam za to
stvorena, i mislim da se nikad necu zaljubiti. A, bez ljubavi, izvesno bih bila luda da ostavim svoj jsadanji
ivot. Nije mi potrebno bogatstvo, "ntjo"mi potrebno da ispunim neim svoje vreme, nije mi Potreban ugled;
verujem da je malo koja udata ena i uPola toliko gospodarica u kuci svoga mua koliko sam ia u Hartfildu;
nikad, nikad ne mogu oekivati da ui^ajn toliku ljubav i ugled da u oima nekog oveka budem uvek na
prvom mestu i uvek u pravu kao to sam *" oevim. Ali onda cete na kraju ostati usedelica, kao gospoda
Bejts! To je, Harijeta. najstranija slika koju ste mi mogli Pokazati. Kad bih verovala da'cu ikad postati kao r,o.
' 89 Lspodica Bejts tako budalasta, tako zadovoljna, tako vedra, tako dosadna, tako neotmena i prosta, i
da cu tako priati sve o svakome iz moje okoline, sutra bih se udala. Ali ubedena sam da takve slinosti
medu nama nikad nece biti, sem u tome to cu biti neudata. Ali ipak cete biti stara devojka a to je strano!
Ne brinite se, Harijeta, ja necu bitj siromana usedelica, a samo siromatvo starih devojaka izaziva prezir
otmenog sveta. Neudata ena s vrlo ogranienim prihodima mora biti smena, neprijatna usedelica s
kojom mladici i devojke teraju egu. Ali neudatoj, bogatoj eni uvek ukazuju potovanje, i smatraju je
pametnom i prijatnom kao i sve druge. To razlikovanje ne znai da u svetu nema iskrenosti ni zdravog
razuma, kao to se u prvi mah ini, jer vrlo mali prihod obino suava duh i kvari raspoloenje. Oni koji jedva
sastavljaju kraj s krajem, i koji su prinudeni da ive u vrlo skromnom, i najece u vrlo neuglednom drutvu,
lako postaju uskogrudi i mrzovoljni. Ali to se ne odnosi na gospodicu Bejts; .ona je samo suvie dobrocudna i
suvie budalasta da bi mi se dopala, inae svi je uglavnom vrlo .vole, mada je neudata i siromana. U nje
siromatvo nesumnjivo nije suzilo duh. Ubedena sam da bi ona, kad bi imala samo deset para, polovinu bi
dala drugome; nje se niko ne boji, a to mnogo znai. Boe, ali ta cete da radite' Cime cete se baviti kad
ostarite? Koliko poznajem sebe, Harijeta, duh mi je iv i vredan, kadar da se na vie raznih naina zabavi, i
ne vidim zato bih bila besposlenija u etrdesetoj i pedesetoj nego u dvadeset prvoj godini. Ono ime ena
obino zanima oi, ruke i duh bice mi pristupano tada kao i sada, ili s neznatnom razlikom. Ako budem
manje crtala, vie cu itati; ako prestanem da sviram, poecu da vezem. A to
se tie onoga to ce mi obuzimati panju, onoga emu cu pokloniti svoju ljubav, bez ega, zaista, osecamo
veliku prazninu, i iji je nedostatak veoma teko izbeci kad se ne udarno, bicu odlino zbrinuta, poto cu
imati svu decu sestre koju volim da se o njima staram. Bice ih verovatno toliko da ce mi zadovoljiti sva
osecanja koja se u starosti javljaju. Uvek cu imati n<290 em da se nadam i neeg da se plaim; mada moja
ljubav ne moe biti ravna roditeljskoj, ona vie odgovara onome kako ja zamiljam ugodan ivot nego da je
vatrenija i lepa. macu svoje sestrice i sestriine: esto cu imati u gostima jednu sestriinu. Poznajete li
sestriinu gospodice Bejts? Tojest, znam da ste je morali videti stotinu puta ali, da li ste se upoznali s
njom? O, da; kad god dode u Hajberi, uvek moramo da se upoznamo. Uzgred budi reeno, to je skoro
dovoljno pa da ovek ne poeli da ima sestriinu. Ne daj boe da upola toliko gnjavim ljude priajuci o svima
Najtlijevima zajedno, koliko ona o Dejn Ferfaks. Smuilo mi se i samo ime Dejn Ferfaks. Svako njeno
pismo ita se po etrdeset puta: njeni pozdravi svima prijateljima krue unaokolo, a ako samo poalje svojoj
tetki kroj neke blufee ili isplete par podvezica svojoj babi, ceo mesec dana sluamo samo to. Gospodici
Ferfaks elim svako dobro, ali mi je strano dosadila. Sad su se pribliile kucici kojoj su ile, pa su prekinule
sve te beznaajne razgovore. Ema je bila vrlo milosrdna; siromasi u nevolji sigurno su mogli oekivati pomoc
koju je inila svojom panjom i dobrotom, kao i novcem. Shvatala je njihove navike, nalazila opravdanja za
njihovo neznanje i iskuenja, nije imala nikakve romantine pretstave o izvanrednoj vrlini onih koji su se tako
malo obrazovali, sluala je njihove jade, uvek gotova da ih ali, i uvek im pomagala s isto toliko razumevanja
koliko i dobre volje. Ovoga puta, dola je da Poseti i bolesne i siromane; i poto je ostala onoliko koliko je
trebalo da im pomogne i posavetuje ih, napustila je kucicu s takvim utiskom o svemu to je videla da je
odlazeci kazala Harijeti: Dobro je kad ovek vidi ovako neto, Harijeta. Kako sve drugo onda izgleda sicuno!
Sad mi se ini da celog dana necu moci ni o emu drugom da mislim nego 0 tim jadnim stvorenjima; pa ipak,
ko zna, moda cu sve to brzo zaboraviti? Sasvim tano, ree Harijeta. Jadna stvorenja! Ne ovek ni o em
drugom da misli. 91Ustvari, ne mislim da ce se taj utisak brzo izbrisati, ree Ema, prelazeci preko niske
ivice i rasknmatanog stepenika kojim se zavravala uzana, klizava staza kroz batu j kojom opet izidoe na
put, Mislim da nece, ree zastajuci da bi jo jednom pogledala na nematinu, koja se spolja ogledala na kuci,
i setila se one jo vece unutra. O da, nece, ree njena prijateljica. Produie dalje. Put je malo zavijao; kad
su prele taj zavijutak, ugledae g. Eltena, i to tako blizu da je THnia imala samo toliko vremena da doda:
Ah, Harijeta, evo neeg to ce staviti na probu postojanost naih dobrih misli. Uostalom (osmehujuci se),
nadam se da smo svojim milosrdem, ako nas je potslaklo da se potrudimo i olakamo patnicima, uinile sve
to je u sutini vano. Ako osecamo neto prema tim jadnicima, dpvoljno je da uinimo to moem|, za njih,
sve ostalo je prazno saaljenje koje nas samo rastuuje. Harijeta je uspela da odgovori samo: O da, tako je,
pre no to im je priao
g. Elten. Medutim, kad su se sastali, najpre su poeli da govore o oskudici i patnjama te siromane porodice.
On je poao da je obide. Sad je bio voljan da odloi tu posetu; zapoeli su veoma zanimljivu raspru oko toga
ta moe i ta treba da se uradi, te se g. Elten vrati da bi ih otpratio. Kad su se nali jedno s drugim na
ovakvom poslu, mislila je Ema, kad su se sreli ineci dobra dela, to ce i kod jednog i kod drugog izazvati jo
vecu ljubav. Ne bih se udila ako bi dolo do izjave. Da nisam ja tu, tako bi moralo da bude. Volela bih da
sam negde dalje. Zeleci da se odvoji od njih to vie, ubrzo skrenu jednom uskom stazom malo iznad puta,
ostavljajuci ih zajedno na glavnom putu. Ali nisu prola ni dva minuta kad zapazi da se Harijeta, koja je
navikla da se oslanja i ugleda na druge, penje takode, i da ce je oboje uskoro stici. To nije htela da dozvoli;
odmah je stala pod izgovorom da treba neto da popravi na svojim poludubokim cipelama, te je saginjuci se
zauzela potpuno stazu i zamolila ih da budu ljubazni ; produe, i dodala da ce ona doci odmah za njima. Oni
uinie kao to im je reeno; kad je mislila da je prolo dovoljno vremena da bi 92 zavezala cipelu, pruila joj
se mogucnost da jo okleva, poto ju je sustigla jedna devojica iz one seoske kucice, jeoju su s kragom
poslali da donese orbe iz Hartfilda. pilo je sasvim prirodno to je pola s devojcicom, priajuci i postavljajuci
pitanja, odnosno bilo bi prirodno da je sve to radila bez ikakve namere; na taj nain njih dvoje su mogli da idu
ispred nje ne osecajuci se obavezni da je saekaju. Ona ih je, medutim, i nehotice stigla, jer je devojica
brzo koraala, a oni prilino polako; a to je nju utoliko vie zabrinulo to su oni oigledno razgovarali o
neem veoma zanimljivom. G. Elten je govorio ivo, Harijeta je sluala zadovoljno i paljivo; poto je
devojicu poslala napred, Ema je taman htela da izmisli razlog zbog kog bi se jo malo zadrala, kad se oni
oboje ovrnue, te morade da im se pridrui. G. Elten je i dalje govorio i objanjavao neke zanimljive
pojedinosti; Ema se malo iznenadi kad je cula da svojoj lepoj pratilji samo podnosi izvetaj o sedeljci koju je
njegov prijatelj Koul priredio prethodnog dana,' i da je ona stigla na stiltonski i viltajerski sir, maslac, celer,
cveklu i slatkie. To bi, razume se, ubrzo odvelo do neeg boljeg, teila se; one koji se vole sve zanima, i sve
slui kao uvod za ono to jm lei na srcu. Da sam samo mogla da se due zadrim. Sad su lagano produili
zajedno dalje dok ne ugledae pred sobom ogradu Parohiskog doma; reivi se odjednom da Harijetu bar
uvede u kucu, Ema pronade opet da joj se cipela odreila i zastade da bi je jo jednom vezala. Tada otkide
uzicu i, poto je neprimetno baci u jarak^ bila je ubrzo primorana da ih umoli da stanu i izjavi im kako nije u
stanju ita da uini da bi nekako mogla da ode do kuce. Otkinulo mi se pare uzice, ree ona, i ne znam ta
da radim. Ja sam vam oboma zaista vrlo dosadna, ali se nadam da necu uvek biti ovako rdavo opremljena.
Gospodine Eltene, moram' vas zamoliti ,da svratim do vae kuce i zatraim od ,vae domacice pare
pantljike, kanapa ili ma ega ime bih vezala cipelu. G. Elten je zablistao od zadovoljstva kad mu je to
predloila; nije mogao biti predusretljiviji i paljiviji 93dok ih je uvodio u kucu i trudio se da im sve pokae u
najlepoj svetlosti.
Soba u koju su uli bila je ona u kojoj se on najvie bavio i gledala je na ulicu; iza nje sr nalazila jo jedna,
odvojena samo vratima koja su bila otvorena, i Ema s domacicom prede tamo da bi prihvatila njenu vrlo
ljubaznu pomoc. Vrata je morala da ostavi otkrinuta, kao to ih je i nala; ali je pretpostavljala da ce ih g.
Elten zatvoriti. On ih, medutim, nije zatvorio ostala su otkrinuta; ali nadala se da ce razgovarajuci
neprestano s domicicom omoguciti njemu u susednoj sobi da kae ono to eli. Deset minuta ula je samo
sebe. Nije se vie moglo odlagati. Morala je da zavri i da se pojavi. Dvoje zaljubljenih stajali su kraj prozora.
Njihov izgled dao joj je nade i, za asak, Ema se oseti ponosnom to je sve uspeno smislila. Ali nije bilo
niega: nije se izjasnio. Ponaao se ne moe biti ljubaznije i prijatnije, ispriao je Harijeti kako ih je video kad
su prole, i kako je namemo poao za njima; ula je i druge sitne ljubaznosti i nagovetaje, ali nita ozbiljno.
Oprezan, vrlo oprezan, mislila je Ema; ide napred stopu po stopu i nece da se odvai ni na ta dok nije
siguran u uspeh. Pa ipak, mada svojom vetinom i dosetfjivocu nije postigla sve, morala je da bude
zadovoljna sa sobom to je taj sluaj oboma pruio radost i to ce ih sigurno pribliiti velikom dogadaju.
GLAVA JEDANAESTA G. Elten je sad morao sam da se snalazi. Ema nije vie bila u mogucnosti da se brine
o njegovoj sreci ili da ubrzava njegove korake. Pribliio se dolazak porodice njene sestre, pa je on sad
zauzeo svu njenu panju, najpre dok ga je oekivala, a zatim kad se ostvario. Za vreme onih deset dana,
koliko je trebalo da ostanu u Hartfildu, nije se moglo oekivati a iona sama nije oekivala da bi
zaljubljenima mogla neto vie da pomogne, sem uzgredno i sluajno. Ali ako budu hteli, moci ce i sami brzo
da napreduju; uostalom, hteli ili ne hteli, na neki nain moraju ici napred. Gotovo nije ni elela da ima vie
slobodnog vremena za njih. ma ljudi koji utoliko manje ine sami za sebe, ukoliko drugi vie ine za njih.
Poto je prolo vie vremena no obino otkako su 9da i g. Don Najtli poslednji put bili u Sareju, njihov
dolazak je sad pobudio vie panje. Sve do ove godine oni su svaki veliki raspust provodili delom u Hartfildu
delom u Donvelu; ali ove jeseni sav odmor su proveli na moru da bi se deca kupala, tako da se sa svojim
rodacima u Sfireju vec nekoliko meseci nisu sastali onako kao to su bili navikli, a g. Vudhaus ih uopte nije
vi^co, jer se nije mogao nakaniti da ode do Londona, ak i radi sirote Izabele. Zato se on sada
pripremao za tu kratku posetu srecan, nestrpljiv i nespokojan. Mnogo je mislio o tome kako ce joj put biti
teak, a pomalo je alio i svoje konje i koijaa, koji su imali ^a prevezu jedan deo tog drutva od polovine
puta. Pokazalo se, medutim, da je uzalud strahovao: gda i g.Don Najtli, nijhovo petoro dece i dovoljan broj
dadilja srecno su prevalili tih dvadesetak kilometara i ivi i zdravi stigli u Hartfild. Uurbanost i radost koju
takav dolazak izaziva, veliki broj onih koje je trebalo doekati, razgovarati s njima, naci im se pri ruci, odvesti
ih i smestiti na razne strane sve je to proizvodilo takvu graju i zbrku kakvu njegovi ivci ni u kakvom
drugom sluaju ne bi mogli podneti, a ni u ovom nisu dugo izdrali. Ali gda Najtli je veoma potovala navike i
osetljivost svoga oca, te uprkos materinskom staranju da svojim malianima odmah omoguci da se
zabavljaju, da budu slobodni da jedu i piju. spavaju i igraju se koliko god to ele nikad nije putala da
ga deca due uznemiravaju, bilo svojim prisustvom bilo time to bi se neprestano
njima bavili. Gda Dona Najtlija bila je lepa i otmena enica, blagog, mirnog dranja i izvanredno srdane
naravi, potpuno predana svojoj porodici, odana supruga, mati koja oboava svoju decu i tako duboko
privrena svome ocu i sestri da se s izuzetkom onih prvih i jaih veza veca ljubav teko dala zamisliti.
Ni u koga od njih nije bila u stanju da vidi neku manu. Nije bila ena velike i brze pameti: u tome je liila na
oca, a nasledila je i dosta njegovih telesnih osobina; i sama nenog zdravlja, preterano se brinula za zdravlje
svoje dece, mnogo je strahovala, mnogo se uznemiravala, i svog g. Vingfilda u gradu visoko cenila kao i njen
otac svog g, Perija. Liila je na njega i po dobrodunoj naravi i po ukorenjenoj navici da potuje sve stare
poznanike. G. Don Najtli bio je visok covek, gospodstvenog izgleda i vrlo razborit; u svom pozivu je
napredovao, po linim osobinama bio je estit ovek, voleo je domaci ivot, ali je u ophodenju bio'prilino
uzdrljiv, usled ega nije uvek bio prijatan, a ponekad je bio kadar i da pokae svoje neraspoloenje. Nije se
moglo reci da je prgav, nije tako esto i bezrazlono praskao da bi zasluio takav prekor, ali se nije mogao
naroito podiiti svojom naravi. Uostalom, uz enu koja ga je oboavala teko se moglo desiti da se urodene
mane. ukoliko ih je imao. povecaju. Njena izvanredna blagost morala mu je ici na ivce, On je imao onu
jasnu i brzu pamet koja je njoj 96 nedostajala i ponekad je bio u stanju da postupi neutivo ili kae oporu re.
Njegova svastika ga nije mnogo volela. Njoj nije izmicala nijedna njegova mana i teko je podnosila sitne
nepravde nanete zabeli, koje sama izabela uopte nije osecala. Moda bi mu vie progledala kroz prste da
se prema njoj, zabelinoj sestri, ponaao s vie panje, ali se on drao samo mirno i ljubazno, kao rodak i
prijatelj, ne hvaleci nita i ne zatvarajuci oi ni pred im. Medutim, teko da bi ikoja njegova pohvala mogla
uiniti da ona prede preko onog to je smatrala najvecom grekom u koju je katkad upadao: to nije uvek
mogao da se uzdri i ostane utiv prema njenom ocu. Tu ponekad nije pokazivao strpljenje koje bi se moglo
poeleti. Naroite osobenosti i nespokojna strahovanja g. Vudhausa izazvali bi ga da rekne neku razboritu
primedbu ili izbaci kakav otar odgovor, a ni jedno ni drugo nije smeo da ini. To se nije esto deavalo, jer g.
Don Najtli je zaista visoko potovao svog tasta i obino nije zaboravljao kakvu mu ast treba ukazivati, ali je
za milosrdnu Emu to ipak bilo suvie esto, osobito kad se ima u vidu koliko je esto ona strepela i kad do
uvrede na kraju nije dolo. Ali u poetku svake posete dolazila su do izraaja samo najpristojnija osecanja, te
poto je ova morala biti kratka, moglo se oekivati da ce proteci u nepomucenoj srdanosti. Cim su selj i
malo se smirili, g. Vudhaus, odmahnuv setno glavom i uzdiuci, obrati svojoj kceri panju na tunu proroenu
koja se zbila u Hartfildu otkako, je ona bila tu Poslednji put. Ah, draga moja, ree on, sirota gospodica Tejlor.
je to alosno. O, da, odgovori ona s puno saueca, mora da mnogo nedostaje! Pa i dragoj Emi. Uasan
gubitak za vas oboje! Mnogo mi je bilo ao zbog vas. Nisam bila V stanju da zamisiim kako uopte moete
bez nje. To )e zbilja tuna promena. Ali nadam se da je njoj dobro? Dobro, draga moja nadam se da joj je
dobro. Ne Zl*am samo da li joj to rrjesto prija. Na ovo g. Don Najtli upita mirno Emu postoji li Urnnja da u
Rendolsu vazduh
nije dobar. Ema 97O, ne, ni najmanje. Nikad nisam videla gospodu Vesteai zdraviju nikad lepe nije
izgledala. Tata samo hoce da kae koliko ali za njom. To im zaista oboma slui na ast, odgovori on
ljubazno. A da li je ipak esto vidate? upita zabela bolecivim glasom, koji je taman odgovarao raspoloenju
njenog oca. G. Vudhaus se dvoumio. Ni blizu toliko esto, mila moja, koliko bih eleo. O, tata, otkako su se
venali nismo ih videli samo jednog celog dana. Svakog dana, sem tog jednog, bilo jutrom bilo popodne,
vidali smo se i s gospodinom Vestenom, ili s gospodom Vesten, a obino s oboma, bilo u Rendolsu, bilo
ovde; a kao to vec moe pretpostaviti, zabela, najece ovde. Oni su veoma, veoma ljubazni to nas tako
posecuju. Gospodin.Vesten je zbilja isto toliko ljubazan koliko i ona. Tata, ako budete tako alostivo govorili,
zabela ce dobiti pogrenu pretstavu o svima nama. Svakome je jasno da nam gospodica Tejlor mnogo
nedostaje. Ali isto tako treba svakoga da uverimo da gospodin i gospoda Vesten stvarno ine sve da ni
izbliza ne osetimo taj nedostatak onoliko koliko smo sami oekivali a to je cela istina. Upravo kao to i
treba da bude, ree g. Don Najtli, i upravo onako kako sam i po vaim pismima oekivao. Ne moe biti
nikakve sumnje da ona eli da se pokae paljiva prema vama, a sve je to olakano time to on nema
obaveza, a voli drutvo. Uvek sam vam govorio, duo moja, da se ta promena nece u Hartfildu toliko
opipljivo odraziti kao to ste se vi bojali, a sad, kad ste uli Emu, nadam se da cete biti zadovoljni. O, pa
da, \razume se, ree g. Vudhaus, da, naravno, ne mogu poreci da gospoda Vesten jadna 'gospoda Vesten
zaista prilino esto dolazi k nama, ali, eto, uvele mora opet da ode. Kad ne bi otila, ne bi bilo mnogo
zgodno za gospodina Vestena tata. Sasvimste zaboravili na sirotog gospodina Vestena. Zaista, ini mi se,
ree g. Don Najtli veselo, da i gospodin Vesten ima neka mala prava. Vi i ja, Ema, 98 odvaicemo se da
uzmemo u zatitu jadnog supruga. Polo sam ja enjen ovek, a vi niste udati, verovatno cemo s istom
snagom osetiti opravdanost njegovih zahteva. Sto se tie zabele, ona je vec toliko dugo udata, da bi moda
volela da svu gospodu Vestene uklanja to ece moe. Ja, duo moja? uzviknu njegova ena koja je samo
delimino ula i razumela. Govorite li o meni? Sigurna sam da niti sme niti moe da^ude veceg pobornika
braka od mene, i da nije te nezgode to je napustila Hartfild, smatrala bih gospodicu Tejlor najsrecnijom
enom na svetu. Ne pada mi na pamet da omalovaavani gospodina Vestena tog izvrsnog gospodina
Vestena mislim da je on sasvim zasluio da ima takvu enu. Verujem da je malo ljudi bolje naravi nego to
je njegova. Sem vas i vaeg brata, ne znam nikog ko mu je u tome ravan. Necu nikad zaboraviti kako je
Henriju putao zmaja onog strano vetrovitog dana prole go.dine o Uskrsu; a od septembra prole godine,
kad se pokazao osobito paljiv i u ponoc mi napisao pismo ne bi li me uverio da nema arlaha u Kobamu,
ubedena sam da na svetu nema osetljivije due ni boljeg oveka. Ako iko zasluuje da ga dobije, to je
svakako gospodica Tejlor. A gde je sin? ree Don Najtli. Je li dolazio ovamo tom prilikom?
Nije jo dolazio, odgovori Ema. Pouzdano su oekivali da ce doci ubrzo posle venanja, ali od toga nije bilo
nita. U poslednje vreme nisam ula da ga pominju. Ali trebalo bi da im kae za pismo, mila moja, ree njen
otac. Napisao je pismo, i to veoma prikladno, lepo pismo, sirotoj gospodi Vesten i estitao joj. Ona mi ga je
pokazala. Smatram da je to zaista vrlo lepo od njega. Da li se sam setio, znate, ne bi se moglo reci. On je jo
mlad, i moda je njegov ujak... Dragi moj tata, njemu je dvadeset tri godine. Zaboravljate kako vreme prolazi.
Zar mu je zbilja dvadeset tri? Eto, ne bih to mo9ao pomisliti. A bilo mu je svega dve godine kad je iz9ubio
svoju jadnii majku. Da, vreme zaista leti, a moje ^mcenje je vrlo rdavo. U svakom sluaju to je izvan7
99redno lepo pismo i priinilo je veliko zadovoljstvo gospodinu i gospodi Vesten. Secam se da je pisano iz
Vejmeta, 28 septembra, a poinje ovako: 'Draga gospodo', ali sam zaboravio kako je dalje ilo. Potpisao je
'F. C. Vesten Ceril', toga se savreno dobro secam. Kako je lepo i ljubazno postupio! uzviknu dobroduna
gda Najtli. Ubedena sam da je vrlo mio mladic. Ali ba je tuno to ne ivi kod svoje kuce s ocem! Strano je
to kad dete odvedu od roditelja i roditeljskog doma! Necu nikad razumeti kako je g. Vesten bio u stanju da se
odvoji od njega. Dati svoje dete! Zaista ne bih nikad mogla lepo da mislim ni o kom ko bi tako neto
predloio. Verujem da niko nije nikad ni mislio lepo o Cerilovima, primeti hladno g. Don Najtli. Ali ne treba
da zamiljate da je gospodin Vesten osecao ono to biste vi osetili kad biste se odvajali od Henrija ili Dona.
Gospodin Vesten je ovek uglavnom lake, vesele naravi, i nije mnogo osetljiv. On prima stvari onakve kakve
ih ivot donosi i na neki nacm nalazi u njima zadovoljstva, i to, kako mj se ini, oslanjajuci se vie na ono to
se zove drutvo, tojest na jelo i pice i igranje vista pet puta nedeljno sa svojim susedima, nego za porodina
osecanja ili ma ta od onog to prua domace ognjite. Emi se nije moglo svideti neto to je liilo na pokudu
g. Vestena, i umalo se nije umeala, ali se savladala i ocutala. Htela je da odri mir, ako je mogucno, a zatim,
bilo je neeg dostojnog potovanja, neeg dragocenog, u onim snanim domacim navikama, onom svojstvu
jedne porodice da je dovoljna samoj sebi, iz koje je poticala sklonost njenog zeta da s visine posmatra
Obine drutvene odnose, kao i one kojima su ovi bili vani. Tu je nala dosta razloga da se uzdri. GLAVA
DVANAESTA Trebalo je da gospodin Najtlj rua s njima, pomalo protiv volje g. Vudhausa; nije voleo da s
nekim deli zadovoljstvo koje je osecao prvog dana kad bi zabela dola. Preovladao je, medutim, Emin
smisao za pravinost; pored obzira koje je dugovala jednom j drugom bratu, inilo joj je osobito zadovoljstvo
da gospodinu Najtliju, posle nedavnog nesporazuma izmedu njega i nje, poalje poziv. Nadala se da ce opet
biti prijatelji. Smatrala je da je vreme da se pomire. Ustvari, ne da se pomire. O n a, izvesno nije pogreila, a
o n ne bi nikad priznao da je tako neto uinio. O ustupcima nije moglo biti reci, ali je bilo vreme da pokau
kako su zaboravili da su se uopte svadali; nadala se da ce se
to prijateljstvo lake obnoviti, ako u trenutku kad on ude u sobu bude imala kraj sebe jedno od seslrine dece
najmlade, ljupku malu devojicu, od osam meseci, koja je sad prvi put dola u Hartfild, i uivala dok je
njena tetka, dreci je u naruju, skakutao unaokolo s njom. Tako je i bilo jer, ttada je uao ozbiljan i
postavljao kratka pitanja, ubrzo Je popustio i govorio je o svima njima kao i obino; uzeo Je dete iz njenog
naruia ootpuno neusiljeno, kao najbolji prijatelj. Ema oseti da su se izmirili; i poto joj je * saznanje pruilo
u prvi mah veliko zadovoljstvo, a da malo drskosti, nije se mogla uzdrati da ne kae, se on divio detetu:
Kako je velika uteha to jednako mislimo o naim estricima i sestricinama, sinovcima i sinovicama.. Sto se
tlce ljudi i ena, naa miljenja se ponekad razlikuju; 101ali primecujem da se iivek slaemo kad su u pitanju
ova deca. Kad bi vas u oceni ljudi i ena rukovodio prirodan zdrav razum i kad biste pili toliko malo pod
uticajem mate i cudi u svojim odnosima s njima, kao to ste kad se radi o ovoj deci, mogli bismo uvek da
mislimo jednako. Naravno uzrok naem neslaganju lei uvek u tome to ja nisam u pravu. Da, ree on,
osmehujuci se, a rasudujete dobro. Kad ste se vi rodili meni je bilo esnaest godina. Znatna razlika tada,
odgovori ona; i vi ste u to vreme nesumnjivo bili mnogo pametniji od mene, ali nisu li se proteklom dvadeset
jednom godinom nae sposobnosti shvatanja mnogo pribliile? Jesu, mnogo su se pribliile. Ali ipak ne u toj
meri da bih mogla biti u pravu, kad ne mislimo jednako. Sesnaest godina iskustva i to to nisam lepa mlada
ena i razmaeno dete jo uvek mi daju preimucstvo nad vama. Hajde, draga Ema, da budemo prijatelji i
ne .govorimo vie o tome. Reci svojoj tetki, mala Ema, da bi trebalo da ti prui bolji primer umesto to
podgreva stare sukobe i da sad nije u pravu ako je ranije moda i bila. To je tano, uzviknu ona. Sasvim
tano. Mala Ema, kad poraste, gledaj da bude bolja od svoje tetke. Budi beskrajno pametnija i ni upola
toliko uobraena. A sad, gospodine Najtli, jo dvetri reci, pa sam zavrila. Ukoliko se radi o dobrim
namerama, mi smo oboje u pravu, i moram da kaem da se dosad nijedno moje tvrdenje nije pokazalo
pogreno. Htela bih samo da ujem da gospodin Martin nije veoma, veoma gorko razoaran. Ne bi mogao
biti vie, glasio je njegov kratki i potpuni odgovor. Ah! Odista mi je vrlo ao. Hajte, dajte mi ruku. Upravo su
stegli ruku jedno drugom, i to veoma srdano, kad se pojavi Don Najtli; Kako si. Dorde? i Done, kako si
ti?, u se jedno za drugim kao kod pravih Engleza, dok su ispod mirnoce, koja je skoro liila na
'ravnodunost, skrivali istinsku privrenost zbog 102 koje bi obojica, ako bude potrebno, uinili sve jedan za
drugog. Vee je proteklo tiho, u razgovoru, poto je g. Vudhaus odbio da igra karte, da bi na miru razgovarao
sa svojom dragom zabelom, te se malo drutvo samo od sebe podeli na dvoje: na jednoj strani on i njegova
kci, a na drugoj dva Najtlija; predmeti njihovog razgovora bili su potpuno razliiti ili su se vrlo retko dodirivali,
a' Ema bi se samo s vremena na vreme pridruila jednima ili drugima.
Braca su razgovarala o svojim brigama i poslovima, ali uglavnom o onome to se ticalo starijeg brata, koji je
bio mnogo otvoreniji i uvek vie govorio. Kao sudija, obino je imao da se posavetuje sa Donom u nekom
pravnom pitanju, ili bar da ispria neku zanimljivu priicu; kao zemljoradnik, kao ovek koji upravlja
porodinim imanjem u Donvelu, imao je da kae ta ce na kojoj njivi iduce godine zasejati i da mu ispria sve
one mesne novosti, zanimljive za brata, koji je isto tako najveci deo svog ivota proveo na tom imanju i bio
veoma vezan za njega. Don je, koliko god mu je njegovo hladno dranje doputalo, s velikom panjom
sluao sva ta obavetenja: ta treba preduzeti da se isui jedan deo zemljita i promeni ograda, kako da se
posee jedno stablo, na kom jutru da se poseje penica, a na kom repa i prolecni kukuruz; i kad bi i sam
uspeo neto da upita svog raspoloenog brata, njegova pitanja su ak imala prizvuk radoznalosti. Dok su se
oni tako lepo zanimali, g. Vudhaus se sre i zadovoljan pored svoje kceri vajkao i pokazivao sVoju milotu
punu strepnji. Jadna moja mila zabela, rekao bi, uzimajuci je neno za ruku i prekidajuci, za nekoliko
asaka, njen rad za jedno od petoro dece, kako si davno, davno, bila ovde! kako mora da si umorna posle
puta! Mora rano leci, mila moja i savetujem ti "a uzme malo kae pre spavanja. Nas dvoje uzecemo Pv
tanjir kae. Draga Ema, kako bi bilo da svima doneSe malo kae. Ema je znala kako bi to bilo, poto joj je
bilo jasno ^ nj jednog ni drugog Najtlija, kao ni nju, niko na to 103ne moe naterati, te naredi da donesu
samo dva tanjira. Posle nekoliko reci u pohvalu kae, udeci se pomalo to je svi ne jedu svako vece,
nastavio je ozbiljna i zamiljena izraza: . . Draga moja, bilo je opasno to ste, umesto da dodete ovamo,
proveli jesen u Saut Endu. Nikad nisam dobro mislio o morskom vazduhu. Gospodin Vingfild nam je to
najtoplije preporuio, oe, inae ne bismo ili. Preporuio je svoj deri, a naroito maloj Beli zbog njene
guobolje, i morski vazduh i kupanje. Ah, dete moje, ali Peri je sumnjao da ce joj more koristiti; a to se
mene tie, odavno sam potpuno uveren, mada ti to ranije nikad nisam kazivao, da more vrlo retko nekom
koristi. Ubeden sam da me jednom zamalo nije ubilo. De, de, uzviknu Ema, osecajuci da je to opasan
predmet, moram da vas zamolim da ne govorite o moru. Postajem zavidljiva ja koja ga nikad nisam videla. O
Saut Endu ne smete da govorite, molim vas. Draga zabela, nisam ula da si se raspitivala za gospodina
Perija; on tebe nikad ne zaboravi. O, kako je dobri gospodin Peri? Hm, prilino dobro, ali ne sasvim dobro.
Jadni Peri pati od ui, a nema vremena da se neguje; kae mi da nema vremena da se neguje to je vrlo
alosno neprestano ga trae svuda unaokolo. Ne verujem da postoji negde neko ko ima toliko pacijenata.
Ali nema nigde ni tako pametnog oveka. A gospoda Peri i deca, kako su oni? Jesu li deca porasla? Mnogo
ceriim gospodina Perija. Nadam se da ce nas skoro posetiti. Bice mu milo da vidi moje maliane. Nadam se
da ce sutra doci, jer imam da ga pitam nekoliko vanih stvari o sebi. , draga moja, ma kad doao, dobro bi
bilo da vidi Belino grlo. O, dragi oe, njeno grlo se toliko popravilo da mi gotovo i ne zadaje brige. li joj je
mnogo pomoglo kupanje, ili je to moda uinila odlina mast gospodina Vingfilda, koju srno joj od avgusta
povremeno previjali.
104 Nije mnogo verovatno da joj je kupanje koristilo; da sam znao da vam je potrebna neka mast, obratio bih
se... zgleda da si zaboravili, gospodu i gospodicu Beits, ree Ema; nisam cula da si i jednom upitala za njih.
O, dobra gospoda i gospodica Bejts sram me bilo; ali ti ih skoro u svakom pismu pominje. Nadam se da
su dobro. Ta valjana gospoda Bejts. Sutra cu je posetiti i povecu decu. One se uvek raduju da vide moju
decu. A vrsna gospodica Bejts! To su tako estite ene! Kako su? Uglavnom dosta dobro, draga moja. Ali je,
jadna gospoda Bejts pre mesec dana imala vrlo jak nazeb. Veoma mi je ao! Nikad nije bik) toliko nazeba
koliko ove jeseni. Gospodin Vingfild mi je priao kako se ne seca da je ikad toliko sveta lealo od tekog
nazeba, sem kad se radilo o pravoj influenci. To je, draga moja, dosta tano, ali ne u toj meri kako si ti rekla.
Peri kae da se mnogo sveta razbolelo, ali da ti nazebi nisu bili tako teki kao to se esto deava u
novembru. Peri ne smatra da je to vreme sasvim nezdravo. Nije, ni gospodin Vingfild ga ne smatra vrlo
nezdravim, sem... Ah, drago moje dete, stvar je u tome to je u Londonu uvek nezdravo vreme". U Londonu
niko nije zdrav, niti moe da bude. Strano je to mora tamo da ivi; tako daleko! A vazduh je tako rdav!
Nije. Mi zaista ne ivimo u rdavom vazduhu. Na kraj Londona je daleko bolji od drugih. Dragi oe, ne smete
ga mesati s Londonom uopte. Okolina Bruinsvikog trga se umnogome razlikuje od ostalih krajeva, mamo
mnogo vazduha! Priznajem da ne bih rado stanovala u nekom drugom delu grada, teko bih se zadovoljila
da mi deca rastu negde drugde, ali je kod nas vazduh znatno bolji! Gospodin Vingfild dri da je u pogledu
vazdiaha okolina Brunsvikog trga najbolja.* Ah, draga moja, nije kao u Hartfildu. skoristite ga to vie
posle riedelju dana provedenih u HartfMu, svi se preobrazite; izgledate sasvim drukije A ne bih mogao reci
da sada ijedno od vas dobro izgleda. jjiZao mi je to to ujem, oe, ali vas uveravam da se ja lino,
izuzimajuci one male ivane glavobolje i lupanja srca, osecam vrlo dobro; a ako su deca bila malo bleda pre
spavanja, to je samo zato to su malo umornija no obino zbog puta i radosti koju im je priinio dolazak
ovamo. Nadam se da cete sutra imati bolje miljenje o njihovom izgledu; uveravam vas da mi je gospodin
Vingfild kazao da nas nikad nije ispratio ovako zdrave. Verujem da bar za gospodina Najtlija necete smatrati
da izgleda rdavo, ree bacajuci nean i brian pogled prema svome muu. Osrednje, draga moja; ne mogu
da se izrazim pohvalno. Mislim da je gospodin Don Najtli daleko od toga da dobro izgleda. Sta se desilo,
gospodine? Jeste li meni neto kazali? uzviknu g. Don Najtli, kad je uo svoje ime. Zao mi je, mili, to moj
otac ne smatra da izgledate dobro, ali se nadam da je to samo otud to ste se malo umorili. Kao to znate,
volela bih da vas je gospodin Vingfild pregledao pre polaska. Draga moja zabela, "uzviknu on jutito, molim
vas, ne brinite se kako ja izgledam. Zadovoljite se time da negujete i mazite sebe i decu, a mene pustite da
izgledam kako ja hocu.. Nisam sasvim razumela ta ste govorili svome bratu, uzviknu Ema, o nameri
vaeg prijatelja gospodina Greema da ;z Skotske dovede upravitelja za svoje novo imanje. Ali hoce li to
uspeti? Nece li stare navike biti isuvie snane? Govorila je dugo i uspeno, i kad je bila primorana da opet
posveti panju svome ocu i sestri, nije vie ula nita opasnije, sem to se zabela ljubazno raspitivala za
Dejn Ferfaks; u tom asu joj je bilo vrlo zgodno da je i sama pohvali, mada ie nije mnogo marila. Ta mila,
ljubazna Dejn Ferfaks! ree gda Dona Najtlija. Odavno je nisam videla, samo smo se ponekad sluajno
srele u oradu; kako mora da su srecne njena baba i tetka, kad im ona dods u posetu! Uvek mi je zbog drage
Eme beskrajno ao to ne moe due da boravi u Hajberiju; pretpostavljam da sad, kad im se kci udala, 106
pukovnik i gospoda Kambel nece biti u stanju da se odvoje od nje. Bila bi tako krasna prijateljica za Emu. G.
Vudhaus se sloi sa svim tim, ali dodade: Naa mala prijateljica, Harijeta Smit, je isto tako ljupka mlada
osoba. Dopace ti se Harijeta. Ema ne bi mogla da ima bolju drugaricu od Harijete. Veoma mi je milo to to
ujem; ali mi znamo samo za Dejn Ferfaks kao devojku vrlo obrazovanu, otmenu i tano Eminih godina. Taj
predmet su srecno prebrodili, a za njim su doli drugi sline vanosti, koje su raspravili sa slinom
jednodunocu, ali se vee nije zavrilo bez malo uzbudenja. Doneli su kau, o kojoj je imalo mnogo tota
da se kae mnogo hvali i mnogo objanjavanja nepokolebljivo izjavi kako je korisna za svaije zdravlje
i prilino strogo osude mnoge kuce u kojima se nikad dobro ne sprema; ali na nesrecu, medu primerima koje
je kci imala da navede, poslednji, i prema tome najistaknutiji, desio se njenoj kuvarici u Saut Endu, mladoj
eni koju su tamo uzeli i koja aije bila u stanju da shvati ta se podrazumeva pod zdelom dobre, raskuvane
kae, retke, ali ne suvie retke. Kad god bi je se zaelela i naredila joj da je spremi, nikad nije mogla da
dobije neto iole dobro. To je bio opasan poetak. _ Ah, ree g. Vudhaus, vrteci glavom i zaustavljajuci na
njoj svoj pogled pun nene brige. Taj uzvik u Eminom uvu znaio je: Ah, nema kraja alosnim posledicama
vaeg puta u Saut End. Covek ne moe ni da govori o tome. Za asak je poverovala da nece o tome govoriti
i da ce mu biti dovoljno da cuteci premilja da bi se povratio i uivao u svojoj raskuvanoj kai. Medutim, posle
nekoliko trenutaka on otpoe ovako: Uvek ce mi biti mnogo ao to ste jesenas ili na more, umesto da
dodete ovamo. Ali zato bi vam bilo ao, oe? Verujte mi, deci je vrlo mnogo koristilo. A sem toga. ako ste
morali da idete na more, bilo ki bolje da to nije bio Saut End. Saut End je nezdravo ttiesto. Peri se iznenadio
kad je uo da ste se odluili za Saut End. 107 Znam da mnogi tako smatraju, ali je to ustvari vrlo pogreno.
Tamo smo se odlino osecali, blato nam nije priinilo nikakve neprijatnosti, a gospodin Vingfild tvrdi da je
potpuno pogreno smatrati to neto nezdravim; sigurna sam da mu ovek moe verovati, jer on odlino zna
kakav je tamo va^duh, a njegov rodeni brat i porodica vie su puta ili tamo. Trebalo je da odete u Kromer,
draga moja. ako ste vec hteli nekud da idete Peri je jednom proveo nedelju dana u Kromeru i smatra da je to
najbolje
letovalite na moru. Divna puina, kae, i vrlo ist vazduh. kako sam razumeo, tamo ste mogli da dobijete
stan sasvim daleko od mora pola kilometra daleko vrlo zgodno. Trebalo je da se posavetuje s Perijem.
* Ali, dragi oe. pomislite samo koliko bi put bio drukiji. Sto pedeset kilometara, moda, umesto ezdeset.
Ah, draga moja, kao to Peri veli, kad je u pitanju zdravlje, nita drugo nije vano; kad ovek hoce da putuje,
ne moe da bira izmedu ezdeset i sto pedeset kilometara. Bolje je da ne ide nikuda, bolje je da ostane u
Londonu, nego da putuje ezdeset kilometara da bi se naao u gorem vazduhu. Peri je upravo to rekao. To
mu se uinilo prilino nesmotreno. Ema je uzalud pokuavala da zaustavi oca; kad je on doao do te take,
nije se zaudila to je njen zet planuo. Gospodin Peri, ree on vrlo ljutitim glasom, bolje bi uradio da svoje
miljenje zadri za sebe kad ga niko ne pita. Zato se petlja i udi onom to ja inim? Sto vodim svoju
porodicu na ovaj "ili onaj deo obale? Nadam, se da mi je slobodno da radim po svojoj pameti isto kao i
gospodin Peri. Nisu mi potrebni njegovi saveti kao ni njegovi lekovi. Zastade, i smirivi se za trenutak,
dodade zajedljivo i oporo, kad bi gospodin Peti bio u stanju da mi kae kako da sa enom i petoro dece
predem rastojanje od sto pedeset kilometara bez vecih trokova i nezgoda nego rastoianje od ezdeset, i ja
bih kao on pretpostavio Kromer Sant Endu. Tano, tano. uzvikmi g. Najtli, spreman da se umea i zagladi
stvar, sasvim tano. To je, odista, 108 razlog. Ali, Done, to se tie one moje namere da premestim stazu za
Langam, da je skrenem vie udesno da ne bi presecala livade, ne vidim nikakvu tekocu. Ako bi to stvorilo
tekoce za stanovnike Hajberija, ne bih ni pokuavao, ali ako zamisli tano kakav je danas pravac te
staze... Medutim, jedino, moemo da dokaemo ako pogledamo mape. Nadam se da ce sutra ujutru doci u
Donvel, pa cemo ih tada pregledati i ti ce mi dati svoje miljenje. G. Vudhausa je prilino uznemirio taj otri
sud o njegovom prijatelju Periju, kome je on, ustvari, rnada nesvesno, pripisivao mnoga svoja sopstvena
osecanja i izjave, ali su kceri svojom nenom panjom postepeno otklonile tu nezgodu, a braca nisu
dopustila da se to ponovi, jedan zato to je budno pazio, drugi zato to je bolje razmislio. GLAVA
TRNAESTA Teko da je bilo srecnijeg stvorenja na svetu od gde Dona Najtlija u toku ove kratke posete
Hartfildu; odlazila je skoro svako jutro sa svoje petoro dece svojim starim poznanicima, i svako vece sa
svojim ocem i sestrom prepriavala ta je radila. nita drugo nije elela, sem da dani ne prolaze tako brzo.
Bio je to divan boravak izvanredan, ali samo suvie kratak. Oni su se sa prijateljima nalazili manje
popodne, a vie pre podne: ali nisu mogli izbeci jedan poziv na pravi ruak, i to van kuce, mada je bio Boic.
G. Vesten nije doputao da ga odbiju; moraju jednoga dana da ruaju u Rendolsu; ak su i g. Vudhausa
ubedili da pode, istiuci i da je to bolje nego da se drutvo razdvaja. Da je mogao, on bi pravio tekoce oko
pitanja kako ce se svi odvesti; ali poto su se sada kola i konji njegovog zeta i cerke nalazili u Hartfildu,
ostalo mu je samo da upita kako ce to izvesti, a 'om pogledu nije moglo biti
nikakve sumnje. Emi nije trebalo mnogo vremena da ga ubedi da bi i za Harijetu mogli naci mesta u jednim
kolima. Sem njih pozvani su samo jo Harijeta, g. Elten i g. Najtli; trebalo je da dodu rano, a broj zvanica je
bio mali. U svemu se vodilo rauna o navikama i sklonostima g. Vudhausa. Vece uoi ovog velikog dogadaja
(jer je pretstavljalo vrlo veliki dogadaj to g. Vudhaus treba da na dan 24og decembra rua van kuce)
Harijeta je provela u Hartfildu i otila je kuci toliko klonula od nazeba da joj Ema ne bi dopustila da ode da
nije Haiijeta naroito eno lela da je neguje gda Godar. duceg dana Ema ju je posetila i nala da od njenog
odlaska u Rendols nema nita. Tresla ju je groznica i grlo joj je bilo zapaljeno. Gda Godar je bila veoma
paljiva i nena; resile su da pozovu g. Perija, a sama Harijeta bila je suvie bolesna i slaba da bi se
suprotstavila odluci kojom su je iskljuile iz tog divnog izlaska, mada o svom gubitku nije mogla da govori
bez mnogo suza. Dokle god je mogla Ema je sedela s njom da bi je dvorila ako se gda Godar udalji, i bodrila
je izlauci kako ce se g. Elten raalostiti kada sazna za njeno stanje; najzad ju je napustila prilino uteenu,
u prijatnom uverenju da ce to za njega biti prilino nevesela poseta i da ce ona svima vrlo mnogo nedostajati.
Tek to je odmakla nekoliko koraka od vrata gde Godar, srela je. lino g. Eltena koji je oigledno dolazio u
tom pravcu; i dok su nastavili polako zajedno, razgovarajuci o bolesnici za koju je on, poto je uo za ozbiljnu
bolest hteo da raspita da bi moaao o ni oj odneli neke vesti u Hartfild, stigao ih je Don Najtli vracajuci se
iz svakodnevne posete Donvelu sa svoja dva najstarija sina, ija su zdrava, rumena lica pokazivala kakva je
blagodet za decu da tre po polju; videlo se da ce brzo slistiti peenu ovetinu i puding od pirina, radi kojih
su se urili kuci. Oni im se pridruie i nastavie put zajedno. Ema je upravo opisivala na ta se njena
prijateljica ali: Veoma zapaljeno grlo, s jakom vrucicom, brzim pulsom itd.; ona je sa aljenjem saznala od
gospode Godar da Harijeta esto pati od tekih gnobolja i da ih je vie puta uplaila zbog. toga. G. Elten je
izgledao sav uznemiren, i uzviknu: Guobolja! Nadam se da nije zarazna. Nadam se da nije one gnojave,
zarazne vrste. Da li ju je Peri pregledao? Zaista bi trebalo da pripazite koliko na svoju prijateljicu toliko i na
sebe. Dopustite mi da vas zamolim da se ne izlaete opasnosti. Zato je Peri ne pregleda? Ema, koja se
sama stvarno nije nimalo uplaila, umiri ovu preteranu bojazan uveravajui ga da je gda Godar vrlo iskusna i
dg se dobrb__stara; ali, kako je u njega moralo ostati jo brige koju nije mogla eleti da otkloni, ili koju bi ak
radije volela da pothrani i potstakne, ona uskoro zatim dodade kao da govori o sasvim drugoj stvari: Tako
je hladno, vrlo hladno, a izgleda kao da ce biti i snega; kad bi trebalo ici na ma koje drugo mesto ili u ma koje
drugo drutvo zaista bih pokuala da ne izlazim danas i nagovorila bih svog oca da se ne izlae
opasnosti, ali poto se on vec odluio, a izgleda da njemu samom nije hladno, necu da se meam, jer znam
da bj se gospodin i gospoda Vesten mnogo razoarali. Ali, boga mi, gospodine Eltene, ja bih se na vaem
mestu svakako izvinila. Cini mi se da ste vec malo promukli; a kad pomislite na to koliko cete se sutra
zamoriti i morati da govorite, mislim da bi iz najobinije opreznosti trebalo
da ostanete kod kuce i da se veeras negujete. G. Elten je davao utisak oveka koj; ne zna ta da odgovori;
a upravo je i bilo tako, jer, iako mu je veoma godilo to se tako lepa gospodica ljubazno brine za njega i
mada nije voleo da se usprotivi ijednom njenom savetu, nije ustvari ni najmanje eleo da odustane od te
posete. Ali se Ema, suvie revnosna i zauzeta svojim sopstvenim ranijim shvatanjima i pogledima da bi ga
mogla nepristrasno sasluati ili jasno sagledati, potpuno zadovoljila kada je on promrmljao kako priznaje da
je veoma hladno, svakako veoma hladno, te je ila dalje radujuci se to ga je oslobodila obaveze da ide u
Rendols i stvorila mu mogucnost da svakog sata u toku te veeri alje nekoga da se raspituje za Harijetu.
Potpuno ste u pravu, ree ona mi cemo vas izviniti kod gospodina i gospode Vesten. Ali tek to je to rekla,
kad u kako njen zet utivo nudi mesto u svojim kolima ako g. Elten samo zbog rdavog vremena ne eli da
ide, i kako g. Elten veoma spremno prihvata tu ponudu. Stvar je bila gotova: g. Elten ce ici; njegovo iroko
lepo lice nije nikada izraavalo vie zadovoljstva nego u tom trenutku, a osmeh mu nikad nije bio puniji niti su
mu oi vie likovale nego kada je odmah zatim pogledao u nju. Ovo je veoma udno!, ree ona u sebi, Poto
sam ga tako dobro izvukla, on se ipak odluio da izide u drutvo i ostavi bolesnu Harijetu! Zaista veoma
udno! Ali mis da kod mnogih mukaraca, naroito kod neenjenih, postoji takva sklonost takva strast da
ruaju van svoje kuce; a poziv na ruak stoji tako visoko u nizu njihovih "zadovoljstava, zanimanja, poasti i
skoro dunosti, da mu nita ne ustupa a tako je sigurno i s gospodinom Eltenom; on je nesumnjivo mlad
ovek od vrednosti, veoma ljubazan i prijatan i mnogo je zaljubljen u Harijetu, ali ne moe da odbije poziv,
mora da rua van kuce kad god aa dozovu. Kako je ljubav udna stvar! U stanju je da Harijetu smatra
dosetljivom, ali nece zbog nje da rua sam. Uskoro zatim g. Elten ih napusti, i ona morade da prizna da je pri
polasku sa mnogo osecanja u glasu pomenuo Harijetu i uveravao je da ce svratiti do gde Godar i raspitati se
o njenoj lepoj prijateljici, pre no to bude doekao srecu da se ponovo nade s njom, a tada ce je, kako se
nadao, izvestiti da je bolesnici bolje, uzdahnuo je i nasmeio se pri oprotaju tako da je kod nje prevagnulo
dobro raspoloenje prema njemu. Poto su nekoliko trenutaka cutali, Don Najtli otpoe: Nikada u ivotu
nisam video oveka kome bi vie no gospodinu Eltenu bilo stalo da se pokae prijatan. Kad su u pitanju ene
on se prosto sav salomi. S mukarcima moe da bude razborit i neusiljen, ali kad treba da ugodi enama
stavlja u pokret sve svoje sposobnosti. Ponaanje gospodina Eltena nije savreno, odgovori Ema; ali ako
neko eli da se dopadne, treba mu prostiti i zaista se i oprata vrlo mnogo. Ako neko svojim skromnim
snagama ini sve to moe, imace prednost *Jad onim ko je jai od njega, ali je nemaran. Gospodin je toliko
dobrocudan i ljubazan da se to mora celo Da, ree g. Don Najtli odmah, naglaavajuci maizgleda da je
veoma ljubazan prema vama. Prema meni! odgovori ona smeeci se zaudeno. ^Da ne zamiljate da se
gospodin Elten meni udvara? Priznajem. Ema, da sam to pomislio; a ako vam to *kada dosada nije palo na
um, bolje da o tome sada
Smislite. 112 113Gospodin Elten zaljubljen u mene! Da udne po misli! Ne kaem da je tako, ali dobro cete
uraditi da pro cenite da li je tako ili ne i da se prema tome vladate Mislim da ga vi hrabrite svojim dranjem.
Govorim Ema, kao prijatelj. Bilo bi bolje da promislite i utvrdite ( ta inite i ta nameravate da uinite. Hvala
vam, ali uveravam vas da se potpuno varate. Gospodin Elten i ja smo vrlo dobri prijatelji i niU; vie.
Koraala je dalje, zabavljajuci se milju o zabludama koje se esto javljaju kad se samo delimino znaju
okolnosti, i o grekama u koje uvek upadaju oni koji sebi prisvajaju pravo da sude o svemu; a pomalo se
ljutila na svog zeta to smatra da je ona lepa i neznalica i da su joj potrebni saveti. On ne ree nita vie. G.
Vudhaus se tako odluno resio na taj izlazak da mu uprkos sve vecoj hladnoci, nije padalo na pamet da od
njega odustane, te je najzad, tano na vreme, krenuo sa starijom cerkom u svojim kolima, opaajuci, izglede,
manje nego iko drugi da je vreme runo; suvie se udio to i sam ide, j uivao u zadovoljstvu koje ce
priiniti u Rendolsu, da bi uvideo da je hladno, a suvie su ga dobro zamotali da bi to osetio. Hladnoca je bila
otra; i dok su druga kola krenula, poele su da padaju prve pahuljice snega, a na nebu se nagomilalo toliko
oblaka da je samo trebalo da hladnoca malo popusti pa da se za kratko vreone sve zabeli. ' Ema ubrzo vide
da njen saputnik nije najbolje raspoloen. Sprernanje i odlazak po takvom vremenu, i pomisao da posle
ruka nece biti sa svojom decom, pretstavljali su nezgode ili bar neprijatnosti preko kojih g. Don Najtli nije
mogao lako da prede. On od te posete nije oekivao nita to bi vredelo truda, i za sve vreme, dol: su se
vozili do Rendolsa, izraavao je svoje nezado voljstvo. Covek koji zahteva od drugih da napuste svoju
ognjite i da se bore s ovakvim vremenom da bi njega posetili, ree on, mora da o' sebi vrlo lepo misli.
Sigurno smatra sebe izvanredno prijatnim: ja ne bih mogao da uinim tako neto. To je najveca besmislica
jo po ovom snegu! Ludost je ne dopustiti ljudima da 114 oStanu na miru kod kuce a ludost je i to to ljudi
ne ostaju lepo kod kuce kad mogu! Kad bismo morali po ovakvom vremenu izici uvee radi dunosti ili posla,
smatrali bismo to za veliku nevolju, a evo nas kako, verovatno slabije odeveni nego obino, urimo
dragovoljno, bez nekog razloga, uprkos glasu prirode koji oveku govori kroz sve ono to vidi i oseca da
ostane kod kuce i zadri pod krovom koga god moe; i eto, urimo da provedemo pet dosadnih asova u
tudoj kuci, da bismo rekli ili uli sve ono to smo jue govorili ili to bismo opet mogli reci ili uti sutra. demo
po rdavom vremenu da bismo se verovatno vratili po gorem; etiri konja i etiri sluge izvedeni su napolje
samo da bi otpratili pet besposlenih, prozeblih osoba u hladnije sobe i gore drutvo nego to bi mogli imati
kod kuce. Ema nije bila kadra da mu zadovoljno odobrava, na ta je on, zaelo bio navikao,, da podraava
ono sasvim tako, dragi moj, koje je sigurno sluao od svoje redovne saputnice, ali je bila dovoljno odluna da
ne odgovori uopte.
Nije mogla da se sloi s njim, a bojala se da ne bude dandrljiva; njeno junatvo nije ilo dalje od cutanja.
Pustila ga je da govori i da nameta naoari, i umotavala se ne otvarajuci usta. Stigoe, kola zaokrenue,
stepenik bi sputen, i u kola odmah ude g. Elten, doteran, u crnom odelu i nasmeen. Ema sa zadovoljstvom
pomisli kako ce malo promeniti predmet razgovora. C1. lten je bio ne moe biti usluniji i razdraganiji; bio je
zaista toliko veseo pozdravljajuci se s njom da njoj pade na um kako je morao primiti o Harijeti druikije vesti
od onih koje je ona ula. Jo dok se oblaila, poslala je nekog iz kuce da se obavesti o njoj, a odgovor je
glasio: Uglavnom isto nije bolje. Ono to je meni javila gospoda Godar, ree ona dmah, nije bilo tako
prijatno kao to sam se nadala: meni su rekli da nije bolje. Lice mu se odmah 'zdui; odgovori joj glasom
punim secanja: O da vrlo mi je ao ba sam hteo da vam kaem da su mi, kad sam ja svratio do
gospode Godar, a to je bilo neposredno pre no to cu se vratiti kuci da 8* 115 se obuem, rekli da gospodici
Smit nije bolje, nimalo bolje, Vec pre gore. To me je veoma oalostilo j uznemirilo nadao sam se da joj
mora biti bolje posle onakvog okrepljenja kakvo je jutros primila. Ema Se osmehnu i odgovori: Moja
poseta je koristila njenim ivcima, nadam se, ali ni ja nisam u stanju da izleim guobolju arolijama; to je,
zaista, veoma jak nazeb. Gospodin Peri je bio kod nje, kao to ste verovatno uli. Da... mislio sam. ..
tojest. . , nisam. . . On je navikao da je leci od te boljke, i nadam sa da ce nam sutranje jutro doneti oboma
mnogo uteniji izvetaj. Ali nemoguce je biti spokojan. Tako alostan gubitak za na dananji izlazak!
Straan!' Tano to, zaista. Ned stajace nam svakog trenutka. To je bilo sasvim kako treba, uzdah kojim je te
re. propratio izazvao je svako potovanje. Ali da je samo due trajalo. Ema se prilino iznenadila kad je on,
samo pola minuta docnije, poeo da govori o drugim stvarima, veoma veselo i raspoloeno., Ba su se ljudi
zgodno dosetili, ree on da upotrebe ovju kou za koije. Kako ih to ini udobnim; uz takve mere
opreznosti ne moe vam biti zima. Savremeni pronalasci nainili su~ gospodske koije savreno prijatnim.
Toliko ste zaklonjeni i zaticeni od nevremena da tu ni daak vazduha ne moe da se probije ako mu ne
date. Postaje potpuno svejedno kakvo je vreme. Vrlo je hladno ovo nooodne ali u ovakvim kolima seto
nimalo ne oseca. Ha. snecr! Veje pomalo, kako vidim. Da, ree Don Najtli, i mislim da ce ga biti dosta.
Boino vreme, prirneti g. Elten. Sasvim prema godinjem dobu; i moemo smatrati da smo imali mnogo
srece to nije jue poelo da veje i to nam sneg nije onemogucio danam'u zabavu; to je bilo sasvim
moguce, jer da je mnogo sneaa napadalo, teko da bi se gospe din Vudhaus usudio da krene, ali sada to
nije van Zaista ovo je pravo doba za prijateljske sastanke. O Bc icu svako okur>lia svoie prijatelje i ljudi ne
mare a ni za najgore vreme. Jednom me je sneg zavejao u kuc>
jednog prijatelja tako da sam morao ostati itavu nedelju dana. Nikad se nisam tako prijatno proveo.
Otiao .sam samo da prenocim, a mogao sam se vratiti tek nedelju dana kasnije. zgledalo je da g. Don
Najtli ne shvata to zadovoljstvo, i samo hladno ree: Ne bih eleo da u Rendolsu ostanem zavejan nedelju
dana. U nekoj drugoj prilici Emu bi to zabavljalo, ali se sada suvie zaudila dobrom raspoloenju g. Eltena
da bi mogla osecati neto drugo. Kao da je, pred izgledima na prijatnu zabavu, Harijeta potpuno
zaboravljena. Sigurni smo da ce biti izvrsno zagrejano, nastavi on, i sve vrlo udobno Divni ljudi, gospodin i
gospoda Vesten; gospodu Vesten ne moemo dovoljno da pohvalimo, a on je tacnn onakav ^ovek kakve
cenimo. Veoma gostoljubiv i veoma voli drutvo. Drutvo ce biti malo, ali ako su mala drutva dobro
odabrana, ona su, moda, najprijatnija od svih. U trpezariju gospodina Vestena ne moe udobno da se
smesti vie od deset osoba; to se mene tie, u takvom sluaju radije bih pozvao dvoje manje, nego dvoje
vie Mislim da cete se sloiti sa mnom (obracajuci se Emi blago), mislim da cu svakako naici na vae
odobravanje, mada gospodin Najtli moda nece razumeti naa osecanja poto je navikao na velika drutva u
Londonu. Ne znam ta su to velika londonska drutva, gospodine nikad ne ruavam u drutvu. , Zaista!
(sa udenjem i aljenjem u glasu). Nisarn znao da je advokatura takvo robovanje. Ali ipak, gospodine, mora
doci vreme kada ce vam se sve to platiti, kada cete imati malo da radite, a mnogo da uivate. Moje prvo
uivanje, odgovori g. Najtli, dok su Prolazili kroz^otvorenu kapiju, bice kad se opet nadem Z1v i zdiav u
Hartfildu. naGLAVA CETRNAESTA Ulazeci u salon gde Vesten, bilo je potrebno da i jedan i drugi gospodin
malo izmene svoj izraz; g. Elten morao je da obuzda svoju veselost, a g. Don Najtli da rastera svoju
mrzovolju. G. Elten morao je da se smeka manje, a g. Don Najtli vie, da bi pristajali u tu odaju. Jedino je
Ema mogla da se ponaa prirodno i pokae svoje zadovoljstvo. Ona je istinski uivala u drutvu Vestenovih.
G. Vestena je mnogo volela, a na svetu nije bilo stvora s kojim bi tako otvoreno govorila kao s njegovom
enom; nijednoj drugoj osobi se nije tako obracala u uverenju da ce je sasluati i razumeti, i da ce sitni
dogadaji, namere, brige, i zadovoljstva u ivotu njenog oca i njenom biti za nju uvek zanimljivi i uvek jasni.
Sve to bi ispriala o Hartfildu izazvalo bi ivu radoznalost gde Vesten; stoga su obino i jedna i druga prvih
pola sata uivale priajuci o svim tim sitnim stvarima od kojih zavisi svakodnevna sreca linog ivota. Moda
joj se u toku cele posete nece pruiti to zadovoljstvo, koje sadanje pola sata izvesno nije omogucavalo, ali
Emi je bilo milo kad je samo ugledala gdu Vesten i njen osmeh, osetila njen dodir i ula njen glas, te je resila
da to manje misli o neobinom ponaanju g. Eltena i svim drugim neprijatnim stvarima, a da to vie uiva u
svemu u emu se moe uivati. O Harijetinom nesrecnom nazebu vec su prilino podrobno pretresali pre
njenoci dolaska, G, Vudhaus je vec sedeo toliko dugo da je ispriao sve o njoj, o tome kako su on i zabela
doli, i kako Ema stie za njima. 118 Upravo je govorio da mu je veoma milo to ce Dems videti svoju kcer,
kad se pojavie ostali, te je gda Vesten, koja je svu panju posvetila njemu, mogla
da se odvoji j pozdravi svoju dragu Emu. Kad su svi zauzeli svoja mesta, Emi, koja je elela da za neko
vreme zaboravi g. Eltena, bilo je malo krivo to je on seo kraj nje. Nije joj polazilo' za rukom da izbije iz glave
njegovu udnu neosetljivost prema Harijeti, sve dok je on ne samo sedeo uz nju, vec joj se i neprestano
obracao ozarena lica, pokazujuci se svakom prilikom veoma paljiv. Umesto da ga zaboravi, njegovo
ponaanje bilo je takvo da je morala da se pita: Je li moguce da je stvarno onako kalio zamilja moj zet. Je li
moguce da ovaj ovek poinje da prenosi svoju naklonost sa Harijete na mene? Glupo i nepodnoljivo! Pa
ipak, on se toliko starao da joj bude toplo, toliko se trudio oko njenog oca i oduevljavao gdom Vesten, i
najzad poeo da se divi njenim crteima tako usrdno i s tako malo poznavanja, da je sve to strano liilo na
dranje nekog ko eli da se udvara, te je s velikim naporom uspevala da se ne ogrei o dobro vaspitanje.
Zbog same sebe nije mogla da postupi grubo; a zbog Harijete, nadajuci se da ce sve ipak ispasti kako treba,
bila je jo utivija. Ali je to pretstavljalo napor, naroito zato to su ostali, u trenutku kad ju je g. Elten najvie
obasipao svojim budalatinama, vodili razgovor koji je ona naroito htela da uje. Naula je samo toliko da g.
Vesten saoptava neke novosti o svome sinu; ula je kako je nekoliko puta ponovio reci moj sin, Frar.lv* i
opet moj sin; a po nekoliko drugih reci naslutila je da najavljuje skoranju posetu svoga sina; ali pre no to je
bila u stanju da ucutka g. Eltena, taj razgovor je bio davno zavren, tako da bi bilo nezgodno da postavi neko
pitanje kojim bi ga oivela. Uprkos njenoj odluci da se nikad ne udaje, bilo je neeg u imenu, u samoj pomisli
na g. Franka Cerila, to je Emu uvek privlailo. Cesto je pomiljala, naroito posle enidbe njes.oy_aa
oca s gdicom Tejlor da bi joj on, ako bi se ikad udavala, odgovarao po godinama, naravi i drutvenom
poloaju. Cinilo joj se da joj on, _L 119usled tog srodstva izmedu dveju porodica, gotovo pripada. Nametala
joj se pretpostavka da svako ko ih paznaje sigurno pomilja na taj brak. Bila je duboko uverena da se g. i
gda Vesten bave tom milju. Mada nije imala nameru da zbog njega ili zbog ma kog drugog ostavi svoj
sadanji ivot, za koji je verovala da je mnogo bolji od svakog kojim bi ga zamenila, bila je veoma radoznala
da ga vidi, vrsto je odluila da joj se dopadne, da se i ona njemu u izvesnoj meri svidi, osecajuci neku vrstu
zadovoljstva to ih njihovi prijatelji sjedinjuju u svojoj mati. Kraj takvih misli, usrdna panja g. Eltena bila je
strano neumesna, ali se ona teila time to se pokazala veoma uljudna, dok se u sebi ljutila i to je misli
da ce od otvorenog g. Vestena do kraja posete sigun opet cuti tu istu .vest, jer, kad se srecno oslobodila g. E
tena i za ruak sela pored g. Vestena, on je iskoristi) prvi trenutak koji je kao domacin mogao da odvoji, im
je isekao ovji but, i kazao joj:* Nedostaju nam samo jo dvoje pa da budemo u punom broju; voleo bih da
vidim ovde jo dv6je vau lepu, malu prijateljicu, gospodicu Smit i mt>ga sjna a. tada bih rekao da smo
svi na okupu. Mislim da niste uli kad sam u salonu rekao kako oekujemo Franka. Jutros sam dobio pismo
od njega, za petnaest dana bice kodnas. * Ema izrazi svoja zadovoljstvo onoliko koliko se od nje oekivalo, i
potpuno se sloi s njegovom izjavom da bi g. Frank Ceril i gdica Smit sasvim upotpunili
njihovo drutvo. Jo od septembra hteo je da nas poseti, nastavljao je g. .Vesten, u svakom pismu je samo o
tome govorio, ali on nije gospodar svoga vremena. Mora da ugodi onima kojima se mora initi po volji, a koje
(medu nama budi reeno) ponekad moe da zadovolji samo ako mnogo tota rtvuje. Ali sad ne sumnjam
da cemo ga videti ovde druge nedelje u januaru. 120 i Kako ce to za vas biti veliko zadovoljstvo! A gospoda
Vesten toliko eli da se upozna s njim da je sigurno srecna kao i vi. Da, bila bi, kad ne bi mislila da ce se
opet odloiti. Ne rauna toliko na njegov dolazak koliko ja; ali ona ne poznaje te linosti tako dobro kao ja.
Radi se o tome, vidite, (ali ovo je samo medu nama, nisam ni jednu ie progovorio u drugoj sobi, kao to
znate, svaka porodica ima svoje tajne) radi se.o tome to su neki prijatelji pozvani da posete Enskum u
januaru, i Frankov dolazak zavisi od toga hoce li njihovu posetu odloiti. Ako je ne odloe, on ne moe da se
makne. Ali znam da hoce, zato to je to porodica koju izvesna gospa, prilino znaajna u Enskumu, naroito
ne marr; i mada smatraju kao obavezu da ih pozovu jednom u dve ili tri godine, uvek im otkazu kad do tog
dode. Ne sumnjam ni najmanje u ishod. Siguran sam da cu do sredine januara ovde videti Franka, kao to
sam siguran da sam i sam tu; ali ona vaa dobra prijateljica (pokazujuci glavom prema zaelju trpeze) ima
toliko malo svojih cudi, i tako ih je malo videla u Hartfildu, da nije u stanju da rauna s njihovim dejstvom
kaoja koji sam na njih navikao. Zao mi je to u ovom sluaju postoji ikakva sumnja, odgovori Ema; ali ja sarn
sklona da prihvatim vae miljenje, gospodine Vestene. Ako vi verujete da ce doci, verovacn i ja, jer vj
poznajete Enskum. Da imam izvesno pravo da ga poznajem, mada nikad u ivotu nisam bio tamo. Cudna
je to ena! Ali zbog Franka nikad ne govorim rdavo o njoj, jer verujem da ga ona mnogo voli. Nekad sam
mislio da nije u stanju da voli ma kog do sebe samu, ali se prema njemu uvek pokazivala dobra (na svoj
nain doputajuci sebi sitne muice i cudi i oekujuci da bude sve onako kako ona hoce). , po mom
miljenju, njegova zasluga nije mala kad je zadobio njenu naklonost; jer, mada to ne bih nikom kazao, srce
joj je kao od kamena prema ljudima uopte, a narav joj je strana. Emi se taj razgovor toliko dopao da ga je
pokrenula gospodom Vesten, ubrzo poto su prele u salon, ni estitajuci joj r ali i primecujuci da zna kako
mora da strepi od tog prvog susreta. Gda Vesten se sloi s njom, ali dodade kako bi joj bilo veoma milo kad
bi bila sigurna da ce u reeno vreme prebroditi brine trenutke prvog susreta, jer nisam sigurna da ce doci.
Nisam u stanju da gledam tako ruiasto kao gospodin Vesten. Veoma se plaim da od svega toga nece biti
nita. Gospodin Vesten vam je verovatno ispriao potanko kako stoje stvari. Jeste izgleda da sve zavisi
samo od mrzovolje gospode Ceril, koja, verujem, ne moe biti izvesnija. Ema! odgovori gda Vesten smeeci
se, zar je cud ikad izvesna? Zatim, okrecuci se zabeli koja ranije nije bila prisutna: Draga moja gospodo
Najtli, moram da vam kaem da po mom miljenju nismo nimalo sigurni da cemo videti gospodina Franka
Cerila, kao to Smatra njegov otac. Sve zavisi od
raspoloenja i volje njegove ujne; jednom reju, od njene cudi. Vama svoftjim dvema kcerima usudicu
se da kaem istinu. U En|skumu gospodari gospoda eril, a to je ena veoma neS' zgodne naravi, te njegov
dolazak sada zavisi od toga .# da li ce ona pristati da ga pusti. O, ta gospoda Ceril, svi znaju gospodu
Ceril, odgovori zabela, verujte mi da o tome mladicu uvek mislim s najvecim saaljenjem. Mora da je
strano kad ovek stalno ivi s nekom mrzovoljnom osobom. To srecom nikad nismo iskusili, ali mora biti da
je to muan ivot. Kakva sreca to nije imala dece! Jadni mali, kako bi bili nesrecni! Ema je elela da ostane
sama s gdom Vesten. Tada bi ula vie: gda Vesten bi govorila s njom otvorenije no to se usudivala pred
zabelom; duboko je verovala da ne bi ni pokuala da sakrije od nje neto to se tie Cerilovih, sem onih
namera s tim mladim ovekom za koje je ona, Ema, zahvaljujuci svojoj mati nagonski saznala. Ali u tom
trenutku nije imalo vie ta da se kae. G. Vudhaus je ubrzo doao, za njima u salon. Kad bi posle ruka
dugo sedeo za stolom, osecao se kao u zatvoru i to nije mogao da izdri. Nisu ga privlaili ni vino ni 122 rado
priao onima s kojima se uvek prirovarao s zabelom, Ema je iskoristila prismatrate da je poseta vaeg sina
sami je. Ma kad se desilo, to upoznaleprijatno,, pa je bolje svriti s razgovor, te jatno osecao. Dok je ra liku
da kae: tako vi svim sigurna. 2a vanje mora biti.; to pre. Da i svaki pPv^d se odloi, ovek se boji da ce
se opet odloiti. CakV140 otkau gostoprimstvo toj porodici, tim Brejtvejtovi\a' 'Pak se plaim da ce pronaci
neki razlog da,bi nas raz\carali Teko b* mi bilo da pretpostavim da on sam okfva> ali sam uverena da kod
Cerilovih postoji jaka eli da 9a zadre za sebe. To je ljubomora. Ljubomorni s\<** * potovanje koje
ukazuje svome ocu. JednonK^cJu' nlsam ubedena da ce doci, i volela bih da se gospo^P Vesten manje
nada. Trebalo bi da dode, ree EP?' *Ak moe ^ ostane makar dvatri dana, trebalo biX?dode; ovek gotovo
nije u stanju da shvati da jedan mMlc ne moze bar toliko da uini. Mladu enu, ako padh^1 zle ruke mogu da
kinje i dre daleko od onih s kojimaV1 ona zelela da se vida, ali se ne moe razumeti da je n^1 mladic toliko
pod neijom vlacu da nije kadar da dJ^L6^6 nedelju dana kod svoga oca, kad to zaeli. Treba ovek da
poseti Enskum i dajupoz^^ nain ivota te porodice pre no to presudi ta on kE>dar da uini, odgovori gda
Vesten. Moda trjpa da isto tako oprezni, i kad procenjujemo drjanje ma linosti iz ma koje porodice; ali se
Enslum, drim, Kako ne sme ceniti prema dptim pravilMa: ona, gospoda Ceril, je veoma nedostupna
razlozima ka sve se ini P njenoj volji. . ' i/ Ali ona je veoma nena prema siiom necaku; mno9 ga voli. ,
prema onome kako ja zamiljam gospodu Ceril, bilo bi sasvim prirodno, da o/ra, koja za svog kome sve
duguje, nikakvu rtvu nece da uini da mu ugodila, i neprestano ga mui svojim cudima, potog necaka, kome
ne duguje bas nita. 123 Draaa moja Ema, ne pokuavajte da naravi razumete rdavu, ili da joj postavite
pravjia. mo_ rate je pustiti da radi ta hoce. Ne sumn|ai1 ^ Q^ " nekad ima
prilian uticaj; ali mu je moML savrgeno ne_ moguce da unapred zna kad ce ga imc" Ema saslua, a zatim
hladno ree: ju zadovoljna tek kad on dode. ' Moda ima mnogo uticaia u nastavljala je gda Vesten, a u
medu onima koje su izvan njegova rovatno da se nalazi upravo i pit] da bi nas posetio. /mje esnim stvarima,
ima vrlo malo; a "domaaja, vrlo vettjegov,qg odlaska GLAVA PETNAESTA , G, Vudhaus je skoro bio
spreman da popije svoj redovni aj, a kad ga je popio, bio je potpuno spreman da pode kuci. A to je bilo sve
to je drutvo s kojim je sedeo moglo da uini da ne bi prirnelio koliko je kasno, pre no to su se pojavila
ostala gospoda. G. Vesten je bio govorljiv, gostoljubiv i nikako nije voleo da se gosti rano dignu od stola, ali
se drutvo u salonu najzad povecalo. Jedan od prvih uao je g. Elten, veoma razdragan. Gda Vesten i Ema
sedele su zajedno na sofi. On im se odmah pridrui, i skoro bez poziva sede izmedu njih. , Ema je bila
dobro raspoloena, jer se zabavljala razmiljajuci kako ce uskoro videti g. Franka Cerila, te je bila voljna da
zaboravi nedavno neprilino ponaanje g. Eltena i da bude s njim srdana kao i ranije. A kako je on odmah
poeo razgovor o Harijeti, bila je gotova da ga slua s najljubaznijim osmehom. _ Govorio je kako je
izvanredno zabrinut za njenu Prijateljicu njenu lepu, divnu, ljupku prijateljicu. *Zna li neto je li ula
neto .o njoj otkako su stigli 11 Rendols? Mnogo se brine mora priznati da ga je znatno uplaila vrsta
njene boljke. u tom smislu je nek0 vreme nastavio sasvim kako treba, ne sluajuci ^nogo ta mu ona
odgovara, ali uvidajuci dovoljno kako Je uasno kad je nekome grlo tako zapaljeno, i Ema se Potpuno
odobrovoljila. Ali se na kraju sve nekako obrnulo: uinilo joj se v*jednom kao da se on vie zbog nje, nego
zbog Haritet plai da to ne bude neko ozbiljno zapalj.enje vie 125se brine da se ona ne zarazi, nego to
se nada da boles nije teka i zarazna. Stade veoma ozbiljno da je prekli nje da za neko vrerne ne posecuje
vie bolesnicu, da mv obeca da se na tako neto nece odvaiti dok se on ni vidi sa g. Penjem i ne uje
njegovo miljenje. Ona se trudila da sve to okrene na alu i vrati razgovor na prav put, ali njegovoj silnoj brizi
za nju nije bilo kraja. Om se naljuti. Odista je ostavljao utisak' to se nije mogle prikriti upravo kao da se
pravio da je zaljubljen i nju, umesto u Harijetu. Ako je ta prevrtljivost istinska, utoliko pre zasluuje prezir i
gnuanje! Teko je mogle da ostane mirna. On se okrete gdi Vesten da ga ona podri: Da li bi ona htela da
mu pomogne? Ne bi li htele da rnu se pridrui i zajedno s njim ubedi gospodicu Vudhaus da ne ide u dom
gde Godar dok ne bude izvesno da bolest gospodice Smit nije zarazna? On se nece smiriti dok ne dobije
takvo obecanje ne bi li ona uloila svoj uticaj da ga pribavi? Mnogo se stana za druge, nastavljao je on, a
nemarna je prema samoj sebi. Zelela je da ja danas zbog nazeba ostanem kod kuce, a meni nece da obeca
da se nece izlagati opasnosti gnojavog zapaljenja gue. Zar je to lepo, gospodo Vesten? Presudite sami. Zar
nemam izvesnog prava to se alim? Siguran sam da cete mi pruiti svoju ljubaznu potporu i pomoc. Ema
primeti kako se gda Vesten iznenadila, i oseti da se morala prilino
zauditi tim njegovim recima i ponaanju koji su bili takvi kao da on ima neko osobito pravo da se stara o
njoj, a ona sama bilaje suvie ljuta i uvredena da bi mogla ma ta odmah da kae. Jedino je. bila u stanju da
na njega baci jedan pogled za koji je verovala da ce ga morati osvestiti, a posle toga je ustala sa sofe i
prela na jedno sedite pored svoje sestre i obratila njoj svoju panju. Nije imala vremena da vidi kako je g.
Elten primio taj ukor, jer je odmah naiao nov predmet razgovora: g. Don Najtli, koji je iziao da ispita kakvo
je vreme, vratio se sad u sobu i obavestio ih da je sve pokriveno snegom koji jo veje, a vetar jako duva i
nanosi. Zakljuio je ovim recima, upucenim g. Vudhausu: 126 * Ovo ce biti veseo poetak vaih zimskih
izlazaka, gospodine. Va koija\i konji imace jedan nov doivljaj probijajuci se kroz snenu mecavu. Jadni g.
Vudhaus zanemeo je od uasa, dok su svi ostali imali poneto da kau: neko je bio iznenaden, a neko nije, a
svaki je hteo da neto upita ili da kae koju utenu re. Gda Vesten i Ema svojski su se trudile da ga
razvedre i odvrate mu panju od zeta koji je prilino, nemilosrdno nastavio da iskoricava svoju pobedu.
Mnogo sam se divio vaoj odluci, gospodine, ree on, divio sam se to ste se usudili da izidete po ovakvom
vremenu, jer vi ste, razume se, videli da ce uskoro poeti da pada sneg. Svako je morao videti da se sprema
sneg. Divio sam se vaoj sranosti, a uostalom, verujem da cemo sasvim dobro stici kuci. Za satdva moci ce
jo da se prode drumom; imamo dvoja kola; ako jedna budu razneta prolazeci kroz onaj izloeni deo puta
preko optinskih livada, tu su druga. Mislim, da cemo jo pre ponoci stici zdravi i ivi u Hartfild. G. Vesten je s
drukijom vrstom pobednikog osecanja priznao da je vec neko vreme znao da pada sneg, alj nije rekao ni
reci da se ne bi g. Vudhaus uznemirio i pourio kuci. Ali ako neko kae da je napadalo ili da ce napadati
toliko snega da se nece moci vratiti kuci, to je samo ala; naalost nece naici na tekoce. On bi voleo kad bi
put bio neprohodan, pa da ih sve zadri u Rendolsu; veoma srdano ih je ubedivao da bi se za sve nalo
mesta, pozivajuci svoju enu da im potvrdi kako ce, s malo snalaljivosti, svi moci da budu zadovoljeni, dok
ona nije bila naisto kako bi to udesila, poto je znala da imaju samo dve gostinske sobe. Sta da se radi,
draga moja Ema? Sta da se radi? To je bio prvi uzvik g. Vudhausa, i neko vreme nije bio u stanju nita vie
da kae. Oekivao je od nje da ga utei, i tek kad ga je ona uverila da su bezbedni, ukazala mu na to da su
konji izvrsni, a isto tako i Dems, i da oko sebe imaju mnogo prijatelja, malo se povratio u ivot. Njegova
starija kci uplaila se isto kao i on. U mati je gledala samo stranu mogucnost da ostane otse, ena u
Rendolsu dok su joj deca u Hartfildu. Zamilja127 juci da je put sad takav da smeli ljudi jo mogu njime da
produ, ako ne oklevaju, navaljivala je da ree tako da njen otac i Ema ostanu u Rendolsu, dok bi ona s
muem smesta krenula kroz sve nanose snega na koje ce moda naici. Naredite da se odmah spreme kola,
mili moj, ree ona, Verujem da cemo proci ako odmah krenemo. A ako zbilja naidemo na velike tekoce,
mogu da izidem i
podem peice. Nimalo se ne bojim. Ne bi mi bilo teko ' da btpeaim pola puta. Promenila bih cipele, im
stignem kuci, a uostalom, ja od tako neeg nikad ne nazebem. Zbilja! odgovori on. Onda je to, draga moja
zabela, neto najneobinije na svetu, jer vi inae nazebete od svaega. Peice do kuce! Sjajno ste obuveni
za peaenje! Ni konjima nece biti lako. zabela se okrete gdi Vesten: nece li ona odobriti tu zamisao. Gda
Vesten je mogla samo da odobri. zabela se onda okrete Emi, ali Ema nije htela sasvim da odbaci nadu da
ce svi zajedno uspeti da se izvuku. Jo su o tome raspravljali, kad se u sobu vrati g. Najtli, koji je odmah
posle prvog izvetaja svoga brata o snegu iziao, i ree im kako je bio napolju da ispita kako stoje stvari i da
jemi da ce bez ikakvih tekoca stici kuci kad god budu eleli, bilo da podu sada ili kroz jedan sat. ao je
neko vreme po drumu za Hajberi, do iza zavijutka; sneg nigde nije bio debeo ni koliko palac, a na mnogo
mesta jedva ga je bilo dovoljno da obeli zemlju. Sad padaju vrlo retke pahuljice, ali se oblaci razilaze i svi su
izgledi da ce sve to ubrzo proci. Razgovarao je s koijaima i obojica su se sloila s njim da nema nikakvog
razloga za strahovanje. , Posle ovih vesti, zabeli je bilo mnogo lake, a Ema im se takode obradovala zbog
oca, koji se odmah umirio koliko je to doputala njegova nespokojna priroda, ali onaj strah koji se u njemu
probudio nije se toliko stiao da bi i dalje mogao da mirno sedi u Rendolsu. Verovao je da sad nema
opasnosti za povratak, ali ga niko ne bi mogao ubediti da im se nita nece desiti ako jo ostanu. Dok su mu
ostali na razne naine dokazivali i uveravali 128 cja, <? Najtli i Ema resili su to ovako, u nekoliko kratkih
reenica: Va otac se nece umiriti. Zato ne podete? Ja sam gotova, ako hoce ostali. Da zazvonim? Jeste,
zazvonite. tako on zazvoni i naredi da spreme kola. Kroz nekoliko minuta, nadala "se Ema, ostavice jednog
nezgodnog saputnika pred njegovom kucom, da se otrezni i rashladi, a drugome ce se povratiti vedrina i
zadovoljstvo kad se svri ova tegobna poseta. Kola dodoe. U ovakvim prilikama g. Vudhaus je uvek bio
prva briga, te ga g. Najtlj i g. Vesten paljivo otpratie do njegovih koija. Kad je ugledao sneg koji je stvarno
napadao i otkrio da je noc tamnija nego to je oekivao, on se ponovo uznemiri i tu nikakva uveravanja
njegovih pratilaca nisu pomagala. Boji se da ce im vonja biti vrlo naporna. Boji se za sirotu zabelu. A sirota
Ema ce biti u drugim kolima. Ne zna ta bi bilo najbolje da uine. Moraju se drati to je moguce vie
zajedno. Onda se obratio Demsu i naredio mu da vozi vrlo polako i da saekaju druga kola. zabela se pope
za ocem, Don Najtli se, sasvim prirodno, pope za svojom enom, zaboravljajuci da nije bio u njihovim
kolima, i tako se dogodi da Emu do drugih kola odvede i za njom ude g. Elten; ona vide da ce se za njima
neminovno zatvoriti vrata i da ce 'ostati da se vozi s njim nasamo. Pre onih sumnji koje su joj se Probudile
upravo toga dana, ne bi joj to bilo naroito neugodno; naprotiv, bilo bi joj prijatno: priala bi mu 0 Harijeti i taj
kilometar vonje proleteo bi zaas. Ali bi sad vie volela da se to nije desilo. Verovala je da je on popio malo
vie dobrog vina g. Vestena i da ce
s'9urno pokuali da govori gluposti. Da bi ga to vie obuzdala sopstvenim dranjem, sPremi se da odmah
povede savreno miran i ozbiljan ^zgovor o vremenu i noci. Ali tek to je poela, tek sto su proli kapiju na
zavijutku i stigli prva kola, kad Je ej. Elten prekide, zgrabi joj ruku, zatrai da ga saslua j.st.ade ni manje ni
vie nego da joj vatreno izjavljuje ljubav. Govorio je kako iskoricava ovu dr~.gocenu pri8 Ema 129 iliku da
izrazi osecanja koja moraju vec biti dobro poznata, kako se nada strahuje oboava kako je gotov do
umre ako ga odbije, ali laska sebi da njegova arka odvanost, neiskazana ljubav i besprimerna strast nisu
mogle ostati bez ikakva dejstva, ukratko, vrsto je resio da to pre dobije njen povoljan odgovor na tu ljubav.
Nije se varala. Bez ikakvih obzira, bez izvinjenja, bez mnogo vidnog ustruavanja, g. Elten, taj koji voli
Harijetu, izjavljivao je da voli nju, Emu. Pokuala je da ga zaustavi, ali uzalud: hteo je svakako da produi i
kae sve. Mada ljuta, kad je progovorila, palo joj je na um da je ipak bolje da se uzdri: inilo joj se da pola te
ludosti zaelo dolazi od pica, pa se nadala da ce brzo proci. Prema tome, odgovori mu poluozbiljno i
poluajivo, u nadi da ce to najbolje odgovarati njegovom dvojakom stanju: Veoma se udim, gospodine
Eltene! Govorite meni, zaboravljate se meate me s mojom prijateljicom. Ako imate ma kakvu poruku za
gospodicu Smit, bicu srecna da joj prenesem, ali meni nemojte vie takve stvari govoriti, molim vas.
Gospodica Smit! Poruka za gospodicu Smit! Sta to treba da znai! Ponavljao je njene reci s takvom
sigurnocu, tako se pravio iskreno iznenaden da se ona nije mogla obuzdati da mu ne odgovori ustro:
Gospodine Eltene, vi se neverovatno udno ponaate! Ja to mogu samo na jedan nain da objasnim: niste
pri istoj svesti, inae ne biste mogli govoriti tako ni meni, ni o Harijeti. Savladajte se toliko da ucutite, a ja cu
se potruditi da sve zaboravim. AH vino koje je g. Elten popio samo je pojaalo njegovu sranost, a ne i
pomutilo svest. Jasno je znao ta hoce da kae, i poto je vatreno odbio njeno sumnjienje kao izvanredno
uvredljivo, i ovla pomenuo kako ceni gcu Smit kao njenu prijateljicu, ali, priznaje da se udi zato ju je
uopte pomenula, produi da govori o svojoj ljubavi, traeci da mu odmah da svoj pristanak. Sto je manje
mislila da je pijan, utoliko je vie mislila kako je prevrtljiv j drzak. Sad se vec manje trudila da bude utiva, te
odgovori: , L30 , Nemoguce mi je da i dalje sumnjam. zrazili ste se suvie jasno. Gospodine Eltene, nemam
reci da kaem jeoliko sam iznenadena. Posle onakvog ponaanja prema gospodici Smit, koje sam
posmatrala posledn.jih mesec dana one panje koju ste joj ukazivali i koju sam svakog dana mogla da
zapazim da se na ovakav nain obratite, zaista nisam mislila da je takva nepostojanost moguca!
Verujte, gospodine, da mi nimalo ne laska to dobijam takve izjave. Za ime boje! uzviknu g. Elten. Sta sve
to treba da znai? Gospodica Smit! Nikad nisam pomislio na gospodicu Smit u celom svom ivotu nikad
joj nikakvu izuzetnu panju nisam ukazao, sem kao vaoj prijateljici; nisam mario za nju ni koliko za lanjski
sneg, sem kao za vau prijateljicu. Ako je zamiljala da
je drukije, zavele su je njene sopstvene elje, i meni je veoma ao izvanredno mi je ao. Ali kakva
gospodica Smit! O, gospodice Vudhaus, ko moe da misli na gospodicu Siu'.t, kad je tu gospodica Vudhaus?
Ne, asti mi, nema nikakve nepostojanosti. Mislio sam samo na vas. Odriem da sam i najmanju panju
obratio na bilo kog drugog. Sve to sam rekao ili uinio u toku ovih nekoliko nedelja imalo je jedini cilj da
pokae koliko vas oboavam. Ne nioe biti da u to ozbiljno sumnjate. Ne! (Znaajno naglaavajuci reci.)
Siguran sam da ste vi to videli i shva \ tili me. Nemoguce je opisati Emina osecanja kad je to ula, kao ni koje
je od svih neprijatnih osecanja bilo prevladalo. Nju je ovo porazilo da nije bila u stanju da odmah odgovori; za
g. Eltena, onako punog vere i nade, ta dva trenutka cutanja pretstavljala su dovoljno ohrabrenje; on pokua
da joj opet uzme ruku i radosno uzviknu: Divna gospodice Vudhaus! Dozvolite mi da protumaim ovo
znaajno cutanje. Ono kazuje da ste me davno razumeli. Ne, gospodine, uzviknu Ema, ne kazuje nita
slino. Ne samo da vas nisam odavno razumela, nego sam se sve do ovog trenutka nalazila u potpunoj
zabludi u Pogledu vaih namera. Sto se mene tie, veoma mi je 2 to ste dali oduke svojim osecanjima. . Ali
ja to ni je ne elim. .. vaa naklonost prema mojoj prija131 teljiei Harijeti , , vae udvaranje (tako 'je
izgledale ...ispunjavalo me je zadovoljstvom i svesrdno sam var elela uspeha. Ali da sam pretpostavljala da
vas u Hart fild ne privlai ona, zacele bih smatrala da greite t nas tako esto posecujete. Treba li da
verujem da nika* niste pokuavali da zadobijete naklonost gospodice Smit Da nikad niste ozbiljno pomiljali
na nju? Nikad, gospodice, uzviknu on uvredeno. Nika/ uveravam vas. Zar ja da ozbiljno pomiljam na gospo
dicu Smit! Gospodica Smit je veoma dobra devojka, i j bih se radovao da se ona lepo udomi. Zelim joj sve
naj bolje. Svakako, ima ljudi kojima nece smetati to. . Svako prema sebi. Ali to se mene tie, mislim da
nian ba dotle pao. Nisam toliko izgubio nadu da cu se or niti sebi ravnom da bih se obratio gospodici
Smit! Ne gospodice, ja sam dolazio u Hartfiid samo zbog vas, ohrabrenje na koje sam naiao. .. Ohrabrenje!
Zar sam vas ja hrabrila! Gospodin? potpuno ste se prevarili ako ste to zamiljali. Ja sam n; vas gledala samo
kao na oveka koji se udvara mojo prijateljici. U svakom drugom pogledu vi ste za mem samo obian
poznanik. Beskrajno mi je ao, ali dobre je da se ta zabluda okona. Da ste se i dalje tako ponaali, naveli
biste gospodicu Smit da pogreno protumar vae namere, poto verovatno ne bi bila svesna, isto ka ni ja, te
velike nejednakosti na koju toliko pazite. Ovako, razoarenje je samo na jednoj strani i nadam se dt nece biti
dugotrajno. Zasad ne pomiljam na brak. On je bio suvie ljut da bi ita vie rekao, a i njen: dranje bilo je
suvie odluno, te nije mogao pomislit da bi molbama mogao neto postici. Tako su sve vif ogoreni i
duboko potiteni, i jedno i drugo, morali d~ ostanu zajedno u kolima jo nekoliko minuta , jer si; usled
plaliivosti g. Vudhausa konji vozilj hodom. D& nije te srdbe, osecali bi se oajno neugodno, ovako, njihovo
jako i pravo uzbudenje nije ostavljalo mesta za sitna vrdanja zbunjenih ljudi. Ne znajuci kad su kola zavila ka
Parohiskom domu, ni kad su se zaustavila, oni se najednom nadoe pred vratima njegove kuce i on izide pre
no to je ijedno od njih i slova izustilo. Ema jfi smatrala neophodnim da mu poeli laku noc.
On joj samo vrati isti pozdrav, hladno i gordo. Potom se ona, neopisivo razdraena, odveze u Hartfiid. Tu je
ushiceno doeka njen otac, koji je drhtao zbog opasnosti kojoj se izloila vozeci se sama od Parohiskog
doma, zavijajuci za ugao na koji nije bio ustanju nj da pomisli i to u stranim rukama, s nekim obinim
koijaom, ng_ sa Demsom. Sad se, izgleda, ekalo samo da se ona vrati pa da sve bude dobro: g, Don
Najtli, koji se postideo svoje zlovolje, sad je bio savreno ljubazan i paljiv, brinuo se da ugodi njenom ocu,
pa iako nije bio reen da se pridrui njegovoj iniji kae, izgleda da je potpuno shvatao koliko je to zdravo.
Tako se dan zavrio spokojno' i prijatno za celo njihovo drutvo, serti za nju. Ona jo nikad nije bila tako
pometena, i morala je mnogo da se napregne da bi izgledala paljiva i vesela, sve dok joj uobiajeni as kad
su se povlaili na spavanje nije dopustio da se preda mirnom razmiljanju. 132tili GLAVA SESNAESTA Poto
je uvila kosu i otpustila sobaricu, Ema tune sede i poe da razmilja. Odista je to bilo strano. Propalo je
sve ono to je elela! Sve je ispalo naopako! Ua san udar za Harijetu! To je bilo najgore od svega.
Sv<ovo nanosilo joj je neku vrstu bol~ i ponienja, ali u po redenju s Harijetinom nevoljom, :ve je bilo lako:
rad< bi pristala da jo tee oseti svoju greku svoju za bludu sramotu to se prevarila, kad bi se
posledic< njenih glupih greaka ograniile samo na nju. Da nisam ubedila Harijetu ^ zavoli tog oveka sve
bih bila u stanju da podnesem. Prema meni je mo gao da se pokae i dvaput vie uobraen ali jadrif
Harijeta! Kako se mogla tako prevariti! Branio se da nika< nije ozbiljno mislio na Harijetu nikad! Pokuala
j; da se priseti, ali sve joj se pobrkalo. Ona je verovatn< celu stvar smislila, i zatim sve prema tome tumaila.
Ai mora biti da se on ponaao neodredeno, kolebljivo, ne sigurno, inae je ne bi mogao dovesti u zabludu. A
njen portret! Kako se samo oduevio za taj por tret! arada! sto drugih okolnosti. 'zgledalo je jasru da sve
ukazuje na Harijetu. Naravno, arada, s onor dosetljiva ali onda blage oi... ustvari nijedno nije
odgovaralo; sve je to bila neukusna i neiskrena zbr ka. Ko bi bio u stanju da prozre te glupave besmislice
Njoj se esto, naroito u poslednje vreme, inilo d se on prema njoj preterano ljubazno ophodi, ali je smatrala
da je to njegov nain, da je to samo nedostatak rasudivanju, znanju i ukusu, jedan dokaz, izmedu ost.? 134
lih, da nije uvek iveo u najboljem drutvu, da mu i pored toga to ume da se lepo izrazi ponekad nedostaje
prava otmenost; ali sve do tog dana nije ni za as posumnjala da u tome ima neeg drugog do potovanja
punog zahvalnosti, koje joj ukazuje kao Harijetinoj prijateljici. Zahvaljujuci g. Donu Najtliju pomislila je prvi
put na tu mogucnost, prvi put ju je razmotrila. Niko nije mogao osporiti da su ta dva brata pronicljiva. Secala
se ta joj je g. Najtli jednom kazao o g. Eltenu, kako joj je savetovao da bude obazriva, kako joj je izrazio
svoje uverenje da se g. Elten nikad nece oeniti nerazmiljeno" pocrvenela je pri pomisli kako je dokazao da
mnogo bolje od nje poznaje njegove osobine. Osetila se uasno unienom; g. Elten se u
mnogo emu pokazao sasvim drukiji no to je ona zamiljala i verovala da je: gord, nadmen, uobraen,
smatrao je da ima prava na sve i nije martu za osecanja drugih. Protivno onom kako se stvari obino
odvijaju, g. Elten je pao u njenim oima kada je videla da eli da joj se udvara. Nije mu nita pomoglo to joj
je izjavio ljubav i otkrio svoje namere. Njegovoj naklonosti nije pridavala nikakvu vrednost, a njegove nade su
je vredale. 2eleo je da se dobro oeni, i poto je imao drskosti da baci oko na nju, pravio se kao da se
zaljubio; bila je savreno mirna i uverena da nije pretrpeo neko razoarenje o kome bj trebalo voditi rauna.
Ni u recima ni u ponaanju nije mu se ogledala iskrenost osecanja. Uzdaha i laskanja bilo je u izobilju, ali nije
bila u stanju da pronade izraze i da zamisli boju glasa koji bi manje odavali stvarnu ljubav. Nije bilo potrebno
da ga saaljeva. On je samo hteo da postigne veci ugled i da se obogati. Ako gcu Vudhaus iz Hartfilda,
naslednicu trideset hiljada funti, nije tako lako dobiti kao to je zamiljao, ubrzo ce oprobati srecu kod neke
druge gospodice s dvadeset ili deset hiljada; Ali se najvie naljutila to je rekao da ga je ona ohrabrila, to je
smatrao da su joj poznate njegove na*nere, da se s njima sloila i, jednom reju, pristala da se uda za njega!
Zamilja da joj je ravan po porodinim tezama j po pameti! Na njenu prijateljicu gleda s visine, sfrvatajuci
veoma dobro razlike u drutvenim poloajima 135 ispod sebe, a toliko je lep za sve to je iznad njega da
veru je da se nije pokazao drzak, kad je pokuao dajoj se udvara! Moda nije pravo to od njega oekuje da
oseti koliko je slabiji od nje po obdarenosti i otmenosti duha. Upravo zato to joj u tome nije ravan, ne oseca
da postoji ta razlika, ali je morao znati da je ona po bogatstvu i drutvenom ugledu daleko iznad njega.
Morao je znati da se vie pokolenja Vudhausa rodilo u Hartfikiu, kao mlada grana jedne veoma stare
porodice a da su Eltenovi niko i nita. Nepokretno, imanje Vudhausovih nesumnjivo nije vrlo veliko, poto
samo kao klin ulazi u dobro Donvel, kome pripada ceo ostali deo Hajberija, ali je njihovo bogatstvo koje
potie iz drugih izvora toliko da ih u svakom drugom pogledu stavlja odmah posle Donvela. Vudhausj vec
odavno uivaju veliki ugled u celoj okolini, u koju se g. Elten doselio pre nepune dve godine, sa eljom da se
nekako probije, imajuci porodine veze samo s trgovcima i oslanjajuci se samo na svoj poloaj i utivo
ponaanje. Ali je to uobrazio da se ona zaljubila u njega; oevidno se pouzdao u to. Poto se malo zanosila
razmiljajuci kako ljubazno ophodenje i uobraena glava ne idu na prvi pogled jedno s drugim, Ema je bila
primorana da poteno zastane i prizna da se i ona ponaala prema njemu tako ljubazno i utivo, s tako
mnogo predusretljivosti i panje da je (pretpostavljajuci da se njene prave pobude nisu videle) ovek
proseno pronicljiv i ne suvie tananih osecanja, kao to je g. Elten, mogao s razlogom uobraziti da joj se
osobito svida. Ako je ona tako rdavo razumela njegova osecanja nije imala prava da se udi to je on,
zaslepljen svojom linom koricu, pogreno protumaio njena. Prvu i najgoru greku uinila je ona sama.
Bilo je glupo, nije valjalo to se toliko zauzimala da zblii dve osobe. Upustila se suvie daleko, primila ria
sebe suvie mnogo, uzela olako ono to treba da bude ozbiljno, i od onog to treba da bude prosto napravila
vetinu. Zabrinula se i postidela, pa je odluila da takve stvari vie ne ini. U ovom sluaju, mislila je ona, ja
sam ak nagovorila sirotu Harijetu da
zavoli tog coveka. Da nije 136 bilo mene. moda nikad ne bi ni pomislila na njega; a nesumnjivo nikad ne bi
mislila o njemu s nekom nadom da je nisam uverila kako joj je privren, jer je skromna i povuena, kao to
sam verovala da je i on. Oh, da sam se samo zadovoljila time sto sam je ubedila da odbije mladog Martina!
Tad sam bila potpuno u pravu: dobro sam uinila. Ali trebalo je da se tu zaustavim, a ostalo ' da ostavim
vremenu i sluaju. Uvela sam je u dobro drutvo, pruila sam joj priliku da se dopadne nekome ko ima
vrednosti; nije trebalo da pokuavam neto vie. Ali, jadna devojka, sad sam joj za neko vreme poremetila
mir. Bila sam joj samo upola prijateljica; ako joj to razoarenje ne padne mnogo teko, zaista ne vidim koga
bih drugog mogla poeleti za nju: Viljema Koksa, o ne, ne bih bila u stanju da podnesem Viljema Koksa
tog drskog mladog advokata. Zastade crveneci i smejuci se to je ponovila istu greku, a zatim poe ozbiljno
i skrueno da razmilja o onome to je bilo, to moe da bude i to mora da bude. Razmiljala je o
tugaljivom objanjenju koje je dugovala Harijeti, o tome kako ce jadna Harijeta patiti, kako ce joj ubuduce bitj
neprijatno kad se sretne s njom i teko da produi ili prekine prijateljstvo, da savladuje osecanja, prikriva
ljutnju i izbegava bruku, i to je doprinelo da jo neko vreme ostane nevesela; najzad lee u postelju ne reivi
nita, ali uverena da je uinila stranu greku. Mladoj i po prirodi veseloj osobi kao to je Ema novi dan
morace da povrati raspoloenje, mada je u toku noci obrvala tuga. Mladost_ij^riija_veselost
suLslica^T^^djnije toliko Jak da_ se JJ^2^tv Ema je sutradan ustala mnogo mirnija nego to je legla u
postelju; nevolja koia ioj ie oretstojala izgledala joj je manje strana, i imala je vie nade da ce se na neki
nain izvuci iz nje. Teila se time to g. Elten nije stvarno bio zaljubljen u nju, niti je toliko mio covek da bi joj
bilo neugodno to ga je razoarala: zatim. Harijeta po svojoj prirodi nije pripadala onoj vioj vrsti ljudi, kod
kojih su ose* 137canja veoma snana i dugotrajna; najzad, ne mora niko sem tri glavne osobe da zna ta se
zbilo, a naroito njen otac nj za asak nece osetiti neprijatnost zbog toga. Te misli su je oraspoloile, a debeli
pokriva snega isto tako joj je pomogao, jer je dobrodolo bilo sve zbog ega su njih troje imali izvinjenje da
se za neko vreme ne vidaju. Vreme joj odlino odgovaralo; mada je bio Bo. ic, nije mogla da ode u crkvu. G.
Vudhaus bi pao a oajanje da je njegova kci to pokuala da uini, te je tako bila sigurna da nece ni ona kod
drugih ni drugi kod nje pobuditi neprijatne i nepriline pomisli. Poto je sneg pokrio zemlju, a vazduh se
nalazio u onom ne.odredenom stanju izmedu mraza i topljenja, koje je od svih najnepogodnije za etnju, kad
svako jutro poinje kiom, a svako se vee zavrava mrazom, vie dana je ostala u asnom ropstvu. Sa
Harijetom je mogla da odrava vezu samo preko pisama; u crkvu nije ila ni u nedelju kao ni na Boic; nije
bilo potrebno da iznalazi opravdanja to g. Elten ne dolazi. Vreme je bilo takvo da je svaki s razlogom mogao
da ostane kod kuce; mada se nadala i verovala da se i on ustvari tei u ovom ili onom drutvu, bilo joj je vrlo
prijatno kad bi njen otac sa zadovoljstvom izjavio kako je on pametan to
sedi kod kuce i nikud lie ide, a isto tako i kad bi ula kako govori g. Najtliju, koga nikakvo vreme nije bilo u
stanju da odvoji od njih: Ahi" gospodine Najtli, zato ne ostanete kod kuce kao jadni gospodin Elten? Da nije
imala svoje line nevolje, ovi dani provedeni daleko od sveta bili bi vanredno prijatni, poto je ta osamljenost
savreno odgovarala. njenom zetu, o ijim su osecanjima njegovi rodaci 'uvek vodili rauna; sem toga,
nestalo je potpuno one mrzovolje, koju je pokazao u Rendolsu, i do kraja boravka u Hortfildu nije ga
nijednom izneverila njegova ljubaznost. Uvek je bio prijatan i predusretliiv i sa svima je veselo razgovarao. Ali
jev i pored sveo tog veseloa raspoloenja, i olakanja to se za neko vreme sve odlae. Ema osecala da joj
kao ma nad glavom stoji taj as objanjenja sa Han jetom, te joj je bilo nemoguce da bude sasvim
spokojn.133 GLAVA SEDAMNAESTA Gda i g. Don Najtli nisu se dugo zadrali u Hartfildu. Vreme se uskoro
dovoljno popravilo, da su mogli da podu oni koji su morali; g. Vudhaus je najpre, kao i obino, pokuao da
nagovori svoju kcer da sa decom jo ostane, ali je na kraju inak ispratio celo to drutvo i ostao da se opet
vaika nad sudbinom jadne zabele. A ta jadna zabela, koja je provodila ivot s onima koje je oboavala,
ushicena njihovim vrlinama i lepa za njihove mane, prostoduna i marljiva, mogla je sluiti kao uzor prave
enske srece. Uvee istog dana kad su oni otili, stiglo je za g. Vudhausa jedno pismo od g. Eltena:
dugako, utivo, zvanino pismo, kojim je, uz najbolje elje, g. Elten javljao da namerava sutradan ujutro da
otputuje iz Hajberija za Bat, gde je, na navaljivanje nekih prijatelja, obecao da ce provesti nekoliko nedelja;
jako ali to mu je nemoguce, iz raznih razloga, zbog rdavog vreinena i poslova, da se lino oprosti od g.
Vudhausa, ije ce se prijateljske ljubaznosti uvek sa zahvalnocu secati. Ako bi g. Vudhaus imao neto da
porui, on ce biti srecan da' mu bude na usluzi. Ema se vrlo prijatno iznenadila. Odlazeci u ovom . asu iz
Hajberija. g. Elten je uinio upravo ono to treba. Divila mu se to je to udesio, mada nije mogla odati
priznanje nainu na. ktffi je to saoptio. Teko bj jasnije ispoljio svoju srdbu do ovakvim utivim pismom
njettotn ocu, iz koga fe ona tako vidno bila iskljuena. Cak Je nije ni pozdravio Nije uopte pomenuo njeno
ime. Sve je to ukazivalo na tako upadljivu promenu, njegovo 139zahvaljivanje i opratanje bilj su tako
nepotrebno sveani da to, kako joj se inilo, nece promaci oevom podozrivom oku. Pa ipak je promaklo
Otac joj se sav pomeo od iznenadenja to se g. Elten tako naglo resio na put, i od bojazni da moda nece
stici zdrav i itav, tako da nije zapazio nita neobino u njegovim recima. Pismo se pokazalo vrlo korisno, jer
im je pruilo neto novo o emu ce misliti i razgovarati u toku tog samotnog veera. G. Vudhaus je govorio o
svojim strepnjama, a Ema. dobro raspoloena, ubedivala ga je, hitro kao i obino, da su neosnovane.
Odluila je da Harijeti otkrije istinu. Verovala je, s dosta r%zloga, da se ona skoro sasvim oporavila od
nazeba, i elela je da joj da to je moguce vie vremena da savlada i ova drugu boliku pre no to se taj
gospodin vrati. tako vec sutradan ode do doma gde Godar da sve s&opti i pretrpi neminovno ispatanje,
koje je zaista bilo teko. Morala je da razori sve nade koje je tako marljivo notkrepljivala, da se pojavi u
nezahvalnoj ulozi ene koia ga je pridobila, da prizna kako se grubo prevarila i kako su sva njena
razmiljanja
o toj stvari, sva zapaanja, sva ubedenja, sva predvidanja za poslednjih est nedelja bila pogrena. Pri toj
ispovesti ponovo se postidela kao i pre, a kad je ugledala Harijetine suze, pomislila je kako nikad nece sebi
oprostiti. Harijeta je vrlo dobro podnela tu vest, nije nikoga korila i pokazivala je u svemu takvu prostodunost
i skromno miljenje o samoj sebi da je u tom asu to moralo ici na ruku njenoj prijateljici. Ema se nalazila u
raspoloenju u kome je najvecu vrednost pridavala jednostavnosti i skromnosti; inilo joj se da Harijeta
raspolae svim to enu inj ljupkom i privlanom, dok ona sama toga nema, Harijeta nije smatrala da bi
imala na neto da se ali. Ljubav oveka kao to je g. Elten pretstavliala bi suvie veliku poast. Nikad ga ne
bi bila dostojna; samo vrlo pristrasna i dobra prijateljica kao to je gdica Vudhaus mogla je pomisliti da je to
mogucno. 140 Prolila je mnogo suza, a tuga joj je bila tako iskrena i bezazlena da je u oima Eminim nikakvo
dostojan* stveno dranje ne bi inilo dostojnijom potovanja, Sluala je i pokuavala da je utei iz sveg srca,
kako je najbolje umela, verujuci stvarno u tom asu da je od njih dve Harijeta vrsnija linost, i da bi, vie od
sve njene darovitosti i pametima njeno sopstveno dobro i srecu bilo korisnije kad bi na nju liila. Sad je bilo
malo kasno da postane prostoduna i neznalica, ali je .od Hariiete otila vrsto reena da bude skromna i
uzdrljiva i da do kraja ivota suzbija svoju matu. Sad se njena druga dunost, koja je ustupala samo pred
dunocu prema ocu, sastojala u tome da Harijetu to pre utei i da svoju naklonost dokae na neki bolji
nain, a ne provodadisanjem. Dovela je Harijetu 11 Hartfild i starala se bez prestanka o njoj, trudeci se la je
zabavi i razonodi, ne bi li itajuci i razgovarajuci zaboravila g. Eltena. Znala je da treba vremena da bi u tome
uspela; sebe samu morala je smatrati slabim sudijom u tim stvarima uopte, a naroito nije imala dovoljno
razumevanja za ljubav prema g. Eltenu; ali joj se inilo, imajuci u vidu Harijetine godine, i nestanak svake
nade, da se s razlogom moe oekivati da ce se do pavratka g. Eltena postici izvestftn napredak u njenom
duevnom smirivanju, koji bi omogucio da se oni opet sretnu kao stari poznanici, bez opasnosti da ce odati
svoja osecanja ili da ce se ova pojaati. Harijeta je zaista mislila da je 0*n savrenstvo i smatrala da mu po
lepoti ili vrlinama nema ravna, i pokazivala se ozbiljnije zaljubljena no to je Ema predvidala. Pa ipak, inilo
joj se da ce se ona prirodno, neminovno, odupirati takvoj naklonosti koja joj se ne uzvraca i nije mogla
verovati da ce ova i dalje ostati tako snana. Ako se g. Elten po svom povratku bude trudio da ^e. pokae
onako jasno i nesumnjivo ravnoduan, kao sto je ona verovala da ce se pokazati, ne moe se zamisliti da ce
Harijeta j dalje nalaziti svoju srecu u tome sto ce ga vidati ili na njega misliti. Za oboje za. sve troje nije
valjalo to su vei, vrsto vezani za isto mesto. Nijedno od njih nije 141 imalo mogucnosti da ode odatle ili da
iole izmeni svoje drutvo. Morace i dalje da se srecu i da se pritom to bolje snalaze. Sem toga, na Harijetu
je nepovoljno uticalo i on to jp sluala od svojih
drugarica u domu g^de Godar. Sve uiteljice i odrasle devojke u koli oboavale sa g. Eltena. Tek u Hartfildu
ona je imala mogucnosti da uje o njemu umerene i hladne reci ili neprijatnu istinu. Gde je rana zadata, tu
se, ako igde. mora i lek naci. Ema je osecala da sama nece imati istinskog spokojstva dok ne bude videla da
se Harijeta oporavlja. \ GLAVA OSAMNAESTA G. Frank Ceril nije doao. Kad se pribliilo odredeno vreme,
pokazalo se da su strahovanja gde Vesten bila opravdana, jer je stiglo pismo kojim se izvinio. Zasada, mu
nije moguce doci na njegovo veliko nezadovoljstvo i alost, ali ipak oekuje i nada se da ce uskoro posetiti
Rendols. Gda Vesten bila je veoma razoarana ustvari, mnogo vie razoarana nego njen mu, mada je
ona mnogo manje raunala da ce videti tog mladica._Coyei_ PU^pouzdgmja^jpjid^ npgn sto dn~ bile,_za.
te svoje nade nejDlaca Jocu Brzo zaboravlja sadanj^ j j _gj Brzo zaboravlja sadanj^'jrieuspel^
i_Qpet4Jficinje___ i^"J^h^T g. Vesten je bio iznenaden jd ^p g j i oalocen, ali onda uvide kako je mnogo
bolje da Frank dode za dvatri meseca, bice lepe doba godine, lepe vreme; i, besumnje, moci ce da ostane
kod njih amogo due nego kad bi doao ranije. Te misli ga brzo umirie, dok je gda Vesten, plasljivije prirode,
predvidala da ce se Frank opet izviniti i odloiti dolazak; poto joj je bilo teko zbog toga to ce njen' mu da
propati, ona je sama patila mnogo vie. Ema u to vreme nije bila u takvom raspoloenju da "i se uznemirila
to g. Frank Ceril nije stigao, sem to Joj je bilo ao zbog razoarenja koje ce pretrpeti porodica u
Rendolsu. Za trenutak je nije privlailo da se s njim upoznaje. Naprotiv, elela je da se smiri i ostade daleko
od iskuenja; ali ipak, poto je trebalo da se 11 svemu ponaa kao i obino, potrudila se da za taj dogadaj
pokae onoliko panje i da onako toplo ue143stvuje u razoarenju g. i gde .Vesten, koliko, su pm kao
prijatelji, od nje, prirodno, oekivali. ... Ona je prva saoptila tu vest g. Najtliju; protiv Cer ilovih koji su ga
zadrali, ustala je onoliko koliko jt bilo potrebno (ili, poto je glumila, moda malo i vie) Zatim je nastavila da
gOvori mnogo vie nego to jt osecala, o preimucstvima koje bi takav gost doneo njihovom malom drutvu u
Sareju, o zadovoljstvu koje b imali gledajuci neko novo lice, o tome kako bi za cer Hajberi bio svean dan u
koji bi ga videli; zavravajuc opet primedbama o porodici Ceril, odjednom se nade t. prepirci s g. Najtlijem, j
na svoje veliko uveseljenjt opazi da sama brani gledite suprotno svome i da se slui istim razlozima koje je
gda Vesten upotrebila t razgovorus njom. Cerilovi verovatno gree, ree hladno g. Najtli, >ali bi on, da eli,
nesumnjivo mogao da dode. Ne znam zato tako govorite. On neobino mnogo eli da dode, ali njegov ujak i
ujna nece da se odvoje od njega. Ne mogu da verujem da nije kadar da dode, ako mu je do toga uistinu
stalo. Suvie je neverovatno "da bih poverovao ovako bez dokaza. Kako ste udni! Sta je to gospodin Frank
Ceril uinio da biste ga smatrali neprirodnim stvorom? .
Ne smatram ni najmanje da je neprirodan stvor ako podozrevam da Je, moda nauio da se dri iznad svojih
rodaka, zato to je iveo s onima koji su mu uvek davali taj primer, i ne mari ni za ta do za svoje
zadovoljstvo. Daleko je prirodnije nego to covek i pomilja da mladic, koga su vaspitali oholi, raskoni i
sebini ljudi, i sam postane ohol, raskoan [ sebian. Da je Frank Ceril hteo da vidi svog oca, on bi u tome
uspeo oe septembra do januara. Covek njegovih godina kolikt mu je? dvadeset tri ili etiri mora naci
naina da to uini. Nemoguce je da ne moe, Vama, koji ste uvek bili svoj gospodar, to je lako reci i lako
osetiti. Gospodine Najtli, vi ste najgori sudija koji postoji kad se radi o tekocama na koje nailazi ovek u
zavisnom poloaju Vi znate sta znai kad ovek mora da ugada raznim cudima. 144 Ne mogu da pojmim da
ovek od dvadeset tri ili etiri godine nije toliko slobodan u miljenju, i kretanju. N*i moe biti da nema
novaca, ne moe biti da nema slobodnog vremena. Znamo, naprotiv, da i jednog i drugog ima toliko da je
gotov da ih traci u mestima gde se najvie besposlici. Uvek sluamo da je sad u ovoj sad onoj banji; pre
nekog vremena boravio je u Vejmetu. Tp dokazuje da moe da napusti Cerilove. Da, ponekad moe. A to
biva onda kad on smatra da to vredi kad ga mami neko zadovoljstvo. Nije pravo da ovek donosi sud o
neijem ponaanju ako izbliza ne poznaje njegov poloaj. Niko ko nije uao u ivot jedne porodice nije u
stanju da kae kakve su tekoce ma kog lana te porodice. Treba da upoznamo Enskum i narav gospode
Ceril, pre no to pokuamo da .zakljuimo ta je njen necak kadar da uini. Nekiput je moda u stanju da
uini vie, a nekiput nije. Postoji jerina stvar. P.ma koju je ovek u stanju akohoce,a to ie ono "Tlkt' ve mu g
BuznoT^^lie vetinomT_lukavstvom.' vec snagom i oalucnocu. Franku Cerilu je dunost da ukae tu
panju T7T5 t sudeci po njegovim obecanjimal i lucnocu. Franku Cerilu je dunost da u p svmneoTu7T5n
to zna; sudeci po njegovim obecanjimal porukama, ali da je eleo da to uim, mogao je CoveK koji pravilno
oseca odmah bi kazao gospodi Cercil prosto' odluno: 'Uvek cu biti spreman da zbog vas rtvujem svako
zadovoljstvo, ali svog oca moram smesta aa posetim. Znam da ce se uvrediti ako ovom prilikom ne pokaem
tu panju. Stoga cu sutra krenuti na pu Kad bi joj se tako obratio, odlunim glasom koji dolikuje coveku. niko
se ne bi protivio njegovom odlasku. Ne bi ree Ema smeiuci se, ali bi se, moda, protivio njegovom povratku.
Zar da covek koji Je u potpuno zavisnom poloaju upotrebi takve reci! Niko sem vas, gospodine Najtli. ne bi
pomislio da je to moguce, ali vi nemate poima ta se trai u sluajevima koji su potpuno suprotni vaem. Da
gospodin Frank Cercil odri takvo slovo ujaku i ujni ko'ii su ga podigli i treba aa ga obezbede! Stojeci, valjda,
nasred sobe i govoreci to glasnije moe! Kako moete da zamislite da bi takav postupak bio izvodljiv? 10
Enaa 145Verujte mi, Ema, pametnom oveku to ne bi bilo teko. Osecao bi da je u pravu; a ta izjava
uinjena, razume se, kao to bi je mudar ovek uinio
vie bi mu koristila, dala veci ugled, vrce ga vezala za ljude od kojihzavisi, nego sva ta vrdanja i izgovori.
Ne bi ga samo voieli nego i potovali. Osecali bi da se mogu pouzdati u njega, da ce njihov necak koji je
paljiv prema ocu biti paljiv i prema njima, jer znaju, kao to i on zna kao to i ceo svet mora da zna
da on treba da poseti svoga oca; i dok podlo upotrebljavaju svoju moc da tu posetu odloe, u dnu due
nemaju bolje miljenje o njemu zato to se pokorava njihovim cudima. spravno ponaanje izaziva
potovanje kod svakog. Kad bj uvek postupao tako, naelno i dosledno, njihov sitni duh priklonio bi se pred
njegovim. Nisam sasvim sigurna u to. Vi mnogo volite da savladujete sitne duhove; ali kad sitni duhovi
pripadaju bogatim i uglednim ljudima, ini mi se da umeju da se nadmu toliko da postaje isto tako teko izaci
s njima na kraj kao i s velikim. Mogu da zamislim da biste vi, gospodine Najtli, ovakvi kakvi ste, kad biste se
odjednom nali u poloaju gospodina Franka erila, bili u stanju da kaete i uinite ono to savetujete
njemu; i to bi, moda, uspelo. Cerilovi moda ne bi imali ta da odgovore, ali vi ne biste morali da krite
navike poslunosti i potovanja, steene od rane mladosti. Njemu, koji bi to morao da uini, ne bi moda bilo
lako da uskoi u potpunu nezavisnost i odbaci svu dunu zahvalnost i potovanje prema njima. On moda
isto kao i vi oseca ta je pravo, ali, u naroitim okolnostima, nije kadar da prema tome postupi. Onda 7nai
da ne oseca tako snano. Ubedenje mu nije isto ako ga ne potstie da na isti nain istupi. Oh, velika je
razlika u poloaju i navikama! Volela bih da se potrudite i razumete ta sve jedan mio mladic moe da oseti
kad se otvoreno usprotivi onima koje je jo kao dete i deko uvek sluao s potovanjem. Va mili mladic je
veliki slabic, ako je ovo prva prilika u kojoj treba da postupi ispravno protiv volje drugih. Trebalo bi da mu je
dosad prelo u naviku da se rukovodi onim to mu je dunost, umesto da vodi ra146 una o onome to je
probitano. Mogu da opravdam strah u deteta, ali ne i u oveka. Kad je postao zreo ovek, trebalo je da
strese sa sebe sve to je nedostojno u njihovoj vlasti. Trebalo je da se usprotivi kad su prvi put pokuali da
ga navedu da uvredi svog oca. Da je poeo kako treba, sad ne bi bilo nikakve tekoce. Naa miljenja o
njemu nikad se nece sloiti, uzviknu Ema; ali to niie nita neobino. Ja i ne pomiljam da je on slabic.
Sigurna sam da nije. Gospodin Vesten bi morao da zapazi lakomislenost, makar ona bila i kod njegovog
rodenog sina; ali on verovatno ima popustljiviju, posluniju i blau narav nego to to odgovara vaoj zamisli o
savrenom oveku. Verovatno je tako. mada mu to uskracuje izvesna preimucstva, dace mu mnoga druga.
Da; sva preimucstva toga to sedi mirno, kad bi trebalo da dela, to provodi ivot u praznim zadovoljstvima i
uobraava da je vanredno vest u iznalaenju izgovora za to. Ume da sedne i napie sjajno pismo, puno
uveravanja i lai, i ubedi sebe da je naao najbolji nain na svetu da odri mir u kuci, a ocu uskrati svako
pravo da se ali. Njegova pisma su mi odvratna. Vaa osecanja su udna. zgleda da ta pisma zadovoljavaju
sve ostale. Sumnjam da zadovoljavaju gospodu Vesten. Teko da mogu da zadovolje enu razumnu i
osetljivu kao to je ona: u poloaju majke, ali bez materinske nenosti koja bi je zaslepila. Radi nje je
dvostruko obavezan da uini tu posetu Rendolsu, i ona sigurno dvostruko oseca taj nemar. Da je ona neka
znaajna osoba, on bi besumnje doao, a ne bi ni bilo vano da li ce doci ili ne. Moete li pretpostaviti da
vaa prijateljica nije vec tako razmiljala? Zar mislite da ona sve to esto ne kazuje sama sebi? Ne, Ema;
va mladic mpe biti mio samo u francuskom znaenju te reci, a ne u engleskom. On je moda vrlo ljubazan,
lepog ponaanja i vrlo prijatan u drutvu; ali on ne moe imati englesku osetljivost za secanja drugih ljudi
u njemu odista nema nieg milog. Vi ste se, izgleda, resili da o njemu rdavo mislite. w 147Ja! Ni najmanje,
odgovori g. Najtli, malo ljutito, ne elim da o njemu rdavo mislim. Vie nego ik spreman sam da odam
priznanje njegovim vrlinama, ali nisam uo ni za jednu, sem onih koje su isto spoljne : da je dobro
razvijen i lep, ugladen i slatkoreiv. Pa lepo, i kad ne bi imao nikakvu drugu prednost, ipak bi bio pravo blago
za Hajberi. Ne deava nam se esto da vidimo otemene mlade ljude, dobro vaspitane i prijatne. Ne smemo
biti probirai i traiti pored toga i sve druge vrline. Zar ne moete da zamislite, gospodine Najtli, kakvo ce
uzbudenje proizvesti njegov dolazak? Ni o emu drugom nece se govoriti u parohijama Donvela i Hajberija,
nita drucro nece pobudivati panju i radoznalost; sve ce se vrteti oko gospodina Franka Cerila; mislicemo i
govoricemo samo o njemu. zvinicete me to ne mogu da budem tako oduevljen. Ako mi njegov razgovor
bude prijatan, bice mi milo to sam ga iraoznao. ali ako je on samo brbljivi gi zdavac, necu se dugo ni baviti s
njim niti razmiljati o njemu. Ja mislim da on ume da se prilagodi i razgovara prema svaijem ukn.su, i da ne
samo eli nego i moe da se svima dopadne. S vama ce govoriti o zemljoradnji, sa mnom o muzici i
slikarstvu, i tako dalje sa svakim, poto ima ona opta znanja o svim stvarima, koja ce >mu omoguciti da
uestvuje u svakom razgovoru, ili da ga sam vodi, onako kako pristojnost bude zahtevala, i da o svemu
izvanredno dobro govori; tako ga ja zamiljam. A ja mislim, ree g. Najtli vatreno, da ce, ako bude iole liio
na tako neto, biti najnepodnoljiviji stvor na svetu! Sta! Zar u dvadeset i trecoj godini da bude gospodar u
drutvu veliki ovek iskusni politiar, koji ce prozreti svakog kakav je, i iskoristiti' svaiji dar da bi
istakao svoju nadmoc: koji ce milostivo deliti pohvale kako bi u poredenju s njim svi izgledali glupai! Draga
moja Ema, ako bi do toga dolo, ni va zdrav razum ne bi bio u stanju da podnese takvog praznoglavca.
Necu vie da govorim o njemu, uzviknu Ema, vi sve izvrcete. Mi smo oboje pristrasni; vi ste protiv, a ja za
njega; i nema izgleda da cemo se sloiti pre no to on dode ovamo. 143 Pristrasni! Ja nisam pristrasan. Ali ja
jesam vrlo mnogo i nimalo se ne stidim toga. Zbog ljubavi koju gajim nrema gospodi i gospodinu Vestenu
nesumnjivo sam pristrasna orema njemu. Moe da prode ceo mesec dana pa da nikad ne pomislim na toa
oveka, ree g. Najtli tako srdito da Ema odmah poe da govori o neem drugom, mada nije bila u stanju da
shvati zato se naljutio. Bilo je zaista nedostojno stvarne irine njegovog duha. koju mu je uvek priznavala,
da ne mari nekog mladica samo zato to je izgledalo da je ovaj drukije naravi; jer, i pored visokog miljenja
koje je imao o sebi, to mu je ona esto prebacivala, nije nikad ranije ni za trenutak pretpostavila da bi se
zbog tog miljenja pokazao nepravedan prema vrednosti nekog drugog.GLAVA DEVETNAESTA Ema i
Harijeta etale su zajedno jedno pre podne i, po Eminom miljenju, za taj dan su se dosta napriale o g.
Eltenu. Nije joj izgledalo da radi Harijetine utehe, ili zbog svojih sopstvenih grehova, treba jo govoriti o
njemu. Zato je pri povratku sve vie izbegavala taj predmet, ali on opet iskrsnu kad joj se vec inilo da je
uspela; govorila je neko vreme o tome kako se sirotinja zaelo mui zimi, i kad je kao odgovor dobila samo
jedno alostivo: Gospodin Elten je veoma dobar prema sirotinji! zakljuila je da mora da uini neto drugo.
Upravo su se pribliavale kuci u kojoj su ivele gda i gca Bejts. Resila se da ih poseti { potrai zatite u irem
drutvu. mala je dovoljno razloga da im ukae tu panju: gda i gca Bejts volele su da im se dode, a znala je
da ono malo osoba koje su se usudivale da ponekad uoe kod nje neki nedostatak smatraju da je ona prema
njima pomalo nemarna, jer ne ini nita da bi sa svoje strane unela malo razonode u njihov sumorni ivot. G.
Najtli joj je vie puta ukazao na tu manu, a pokatkad i njeno sopstveno srce, ali ni jedno ni drugo nije bilo u
stanju da je pokoleba u ubedenju kako je to veoma neprijatno isto gubljenje vremena te ene su
dosadne uasavala se pri pomisli da tu moe sresti neke drugorazredne i trecerazredne stanovnike
Hajberija, koji veito posecuju ove gospe i zato im se vrlo retko pribliavala. Ali sad najednom odlui da ne
prode pored njihovih vrata ne posetivi ih i predlauci Harijeti da svrate unutra, dodade kao, koliko je u stanju
da 15Q prorauna, upravo ovih dana mogu biti sigurne da nece biti nikakvog pisma od Dejn Ferfaks. Kuca
je pripadala nekom trgovcu. Gda i gca Bejts zauzimale su prvi sprat i tu su, u sobi veoma skromne veliine,
koja je njima sluila za sve, doekale svoje goce najsrdanije, ak j zahvalno. Tiha, uredna stara gospoda,
koja je sa svojim pletivom sedela u najtoplijem kutu, htela je ak da ustupi mesto gci Vudhaus, a njena kci,
ivlja i govorljiva, prosto ih je zbunila koliko se pokazivala paljiva i ljubazna, zahvaljivala im na poseti,
starala se za njihove cipele, brino se raspitivala za zdravlje g. Vudhausa, radosno ih obavetavala o
zdravlju svoje majke i nudila im kolaice koje je izvadila iz kredenca. Ba je malopre bila ovde gospoda Koul.
Svratila je samo na deset minuta i bila je tako dobra da je ostala ceo sat, i ona je uzela pare kolaa i
ljubazno je rekla da joj se veoma svida. Zato se nada da ce i gospodica Vudhaus i gospodica Smit biti tako
ljubazne da pojedu po jedno pare. Bilo je sigurno da ce posle gde Koul pomenuti g. Eltena. Oni su bili prisni
prijatelji i g. Elten je pisao g. Koulu posle svog odlaska. Ema je znala ta sad dolazi: poece opet da priaju o
tom pismu, da raunaju koliko vec ima otkako je otiao, da priaju kako ga zovu na sve strane, kako je
omiljen gde god dode i kako je sveana igranka bila mnogo posecena. Sve je to vrlo dobro izdrala, sa svom
panjom i izrazima odobravanja koji su se od nje oekivali, starajuci se da uzme ueca u razgovoru kako
Harijeta ne bi morala da kae ni jednu rec. Na to je bila spremna kad je ula u kucu, ali je mislila da, poto se
pria o njemu lepo zavri, nece vie morati da podnosi nikakve neprijatne razgovore, vec da ce nadugako i
nairoko sluati o gospodama i gospodicarna Hajberija i
njihovim partijama karata. Nije oekivala da ce iza g. Eltena nastupiti Dejn Ferfaks. Gca Bejts je zaista brzo
svrila s njim; prela je naglo na razgovor o Koulovima, da bi mogla da pomene pismosvoje sestrilne. , O,
da. . . g. Elten kako sam shvatila... neosporno, to se tie okretnih igara... gda Koul mi je priala o
igran151kama u Batu. . . gcta Koul je bila veoma ljubazna i se dela je neko vreme s nama priajuci o Dejn.
Cim ula u sobu poela je da se raspituje za nju. Oni svi silu vole Dejn. Kad god je ona kod nas, gda Koul je
prosi zasipa ljubaznostima. A moram reci da Dejn to zali zuje vie no iko. tako je odmah poela da se
raspituj o njoj, rekavi: 'Znam da niste mogli imati skoro ves ocj Dejn, jer jo nije vreme da vam pie', a kad
sam j na to odmah odgovorila: 'Ali ustvari imamo vesti, he jutros smo dobile pismo', mislim da nikad nisam
vide i nekog ko se tako iznenadio. 'Zbilja ste dobili? Casn re?' kazala je ona. 'To jesasvim neoekivano.
spriaji mi ta pie'. Emu nije izneverila utivost, te joj smeeci se i panjom odmah ree: ..v Zar vam je
tako skoro pisala gospodica Ferfaks To me veoma raduje. Nadam se da je dobro? Hvala, vi ste veoma
ljubazni! odgovori lakovern tetka dok je urno traila to pismo. O, evo ga. Znai sam da nije nigde daleko, ali
sam stavila na njega svoj torbicu za rad, vidite, a nisam ni primetila, pa se sasvii sakrilo, ali sam ga tako
skoro imala u ruci da sam bii gotovo sigurna da mora biti na stolu. Citala sam ga pu novo majci, jer za nju to
pretstavlja veliko zadovoljstv pismo od Dejn pa joj nikad nije dosta da ga slu. Zato sam znala da ne
moe biti daleko, i eto "ga tu, upra vo pod mojom torbicom za rad a poto ste vi tak ljubazni da elite da
ujete ta pie.. . ali pre svega, d bih bila pravina prema Dejn, moram je izviniti to j napisala tako kratko
pismo, vidite, svega dve stTant skoro ni dve, a ona obino ispuni celu hartiju i pola pre crta. Moja mati se
esto udi kako ja mogu tako dobrt da se u njemu razaberem. Ponekiput kae im otvorim* pismo: E, Heti,
sad ce imati da reava rebuse', zar ne mama? A ja joj onda kaem da bi sigurno i ona sam uspela da ga
razrei, kad ne bi imala nikog da to urad mesto nje, svaku re bi odgonetnula ubedena sam d< bi buljila u
pismo dok ne bi odgonetnula svaku rec. zai sta, mada moja mati nema tako dobre oi kao ranije pravo je
udo kako jo, hvala Bogu, moe lepo da vid uz pomoc naocara. To je velika sieca! Zaista moja rnai 15is vrlo
dobre oi, Dejn esto kae kad je ovde: 'Bako gigurno ste imali veoma zdrave oi, kad sad tako dobra vidite
a koliko ste samo sitnog veza uradili! Volela bih da me moje oi tako dobro slue!' Gca Bejts je sve ovo
izrekla izvanredno brzo, te je morala da zastane i udahne vazduha, a Ema je za to vreme rekla neto vrlo
utivo o izvrsnom rukopisu gce Ferfaks. Vi ste veoma ljubazni, odgovori gca Bejte, kojoj je to vrlo laskalo. Vi,
koji umete da ocenite ta je lepo j koji i sami tako divno piete. Nesumnjivo nam niija pohvala ne bi priinila
vece zadovoljstvo od pohvale gospodice Vudhaus. Moja mati ne uje, ona je znate, malo nagluva. Mama,
ree obracajuci se njoj, ujete li ta gospodica Vudhaus ljubazno kae o rukopisu nae Dejn? Tako je Ema
imala zadovoljstvo da jo dvaput uje svoju glupavu pohvalu, dok
dobra stara gospoda nije uspela da shvati. U meduvremenu premiljala je kako bi pobegla od pisma Dejn
Ferfaks a da ne ispadne suvie nepristojna, i skoro se odluila da odmah, pod nekim beznaajnim
izgovorom, urno pode kuci, kad joj se gca Bejts opet okrete i poe da joj pria. Kao to vidite, moja mati je
vrlo malo gluva, skoro nimalo. Treba samo da povisim glas i kaem dvatriput ono to hocu, i ona ce sigurno
uti. Ali ona je navikla na moj glas. A vrlo je udno da uvek bolje uje Dejn nego mene. Dejn veoma
razgovetno govori! U svakom sluaju nece moci da kae da joj staramajka gore uje nego pre dve godine, a
to mnogo znai u godinama u kojima je moja mati; znate, stvarno su prole dve godine otkako je bila ovde.
Nikad ranije nije prolo toliko vremena da je nismo videli i, kao to sam rekla gospodi Koul, sad cemo se
prosto otimati oko nje. Oekujete li da ce vam skoro doci gospodica Ferfaks? ' O, da. duce nedelje. Zbilja!
Mora da vam je veoma milo. Hvala, vi ste vrlo dobri. Da, iduce nedelje. Svi su veoma iznenadeni, i svi nam
kazuju iste ljubazne reci. Sigurna sam da ce i njoj biti milo da se vidi sa svojim 153prijateljicama u Hajberiju,
kao i njima da se vide s njom. Da, u petak ili u subotu; ona ne moe tano da odredi, jer ce jednog od tih
dana i pukovniku Kajnbelu biti potrebna kola. Ba je lepo od njih to joj daju kola sve dovde! Ali, znate, oni
uvek tako ine, O, da, iduceg petka ili subote. O tome nam i pie. Zato i pie, kako mi to zovemo, preko reda,
jer po pravilu ne bismo imale vesti od nje pre utornika ili srede. Da, tako sam i ja mislila. Nisam oekivala da
cu danas imati srece da ujem vesti o gospodici Ferfaks. Vi ste veoma ljubazni! Da, ne bismo imale vesti da
nije ove osobite okolnosti, to tako brzo treba da dode ovamo. Mati je ushicena! Ostace kod nas bar tri me
seca. Tri meseca, tako ona kae doslovno, kao to cete uti kad vam budem proitala. Stvar je, vidite, u
tome to Kambelovi odlaze u rsku. Gospoda Dikson je ubedila svog oca i majku da treba odmah da dodu k
njoj. Oni nisu nameravali da putuju pre leta, ali je ona nestrpljiva da ih opet vidi, jer, dok se nije udala prolog
oktobra, nije se nikad odvajala od njih ni za nedelju dana, tako da joj sad mora biti vrlo neobino da se
nalaze, htedoh reci u razliitim kraljevinama, ali ipak, u razliitim zemljama. zato je napisala pismo majci, ili
ocu ne znam tano kome, ali sad cemo odmah videti kod Dejn napisala je u ime gospodina Diksona
kao i u svoje, navaljujuci da dodu to pre; oni ce ih saekati u Dablinu i onda ih odvesti na svoje poljsko
imanje u Bali to je, mislim, neko divno mesto. Dejn je mnogo sluala o lepoti tog mesta hocu reci
sluala od gospodina Diksona ne znam je li ikad od nekog drugog neto ula o njemu ali, znate, bilo je
vrlo prirodno to je on voleo da govori' o svom zaviaju dok se udvarao a Dejn je vrlo esto izlazila s
njima u etnju jer su pukovnik Kambel i njegova supruga pazili strogo da njihova kci ne izlazi esto u
etnju sa.ma s gospodinom Diksonom, na emu im nimalo ne zameram: i razume se, ula je sve to je on
priao gospodici Kambel o svojoj kuci u rskoj. Cini mi se da nam je pisala kako im je pokazao neke crtee
tog imanja, koje je sam izradio. Verujem da je izvanredno mio, krasan mladic. Slu154 j ga kako pria, Dejn
je skoro zaelela da pode u rsku.
U ovom trenutku Emi prode kroz glavu jedna otroumna sumnja u vezi si Dejn Ferfaks, tim krasnim g.
piksonom i tim to ona ne ide u rsku, i potstae je da, ako je moguce, otkrije neto, vie: Mora biti da ste vrlo
zadovoljni to su gospodicu Ferfaks upravo u to vreme pustili da dode k vama. majuci u vidu njeno osobito
prijateljstvo s gospodom Dikson, mogli ste oekivati da ce i ona poci s pukovnikom i gospodom Kambel.
Sasvim tano, zaista sasvim tano. To je upravo ono ega smo se uvek pribojavale, jer ne bismo volele da
mesecima boravi tako daleko od nas ne bi mogla doci ako se neto desi. Ali, vidite, sve je najbolje ispalo.
Oni silno ele (gospoda i gospodin Dikson) da ona dode s pukovnikom i gospodom Kambel, u to budite
uvereni; njihov zajedniki poziv je ne moe biti ljubazniji i usrdniji, kae Dejn, kao to cete sad uti.
Gospodin Dikson ni najmanje ne zaostaje u panji prema njoj. To je zaista krasan mladic. Otkako je onako
pomogao Dejn u Vejmetu. kad su izili s drutvom u etnju amcem, a onda se odjednom neto medu
jedrima obmulo i zamalo to je nije istog asa bacilo u more, i stvarno je vec skoro bila u vodi, ali je on vrlo
prisebno zgrabio za haljinu uvek uzdrhtim kad se toga setim i eto, otkako smo uli ta se tad desilo,
mnogo volim gospodina Diksona. Ali i pored sveg navaljivanja njene prijateljice i njene sopstvene elje da
vidi rsku, gospodica Ferfaks : vie voli da svoje vreme posveti vama i gospodi Bejts? Jeste to je sasvim
po njenoj volji, tako se sama resila; a pukovnik i gospoda, Kambel nalaze da je u pravu, i oni bi joj to
savetovali. Oni, zbilja, naroito ele da ona bude malo na vazduhu u svoju rodnom kraju, poto se u
poslednje vreme ne oseca sasvim dobro. Zao mi je to to ujem. Mislim da oni pritom pametno rasuduju, ali
mora da je gospoda Dikson mnogo razoarana. Koliko sam ula, gospoda Dikson nije naroito lepa : ne
moe se nikako porediti s gospodicom Ferfaks. 155 1O, ne, ne moe. Vrlo ste ljubazni kad to kaete, to je
zaista izvesno. One se ne mogu uporediti Gospodica Kambel je uvek bila izrazito runa, ali veoma otmena i
prijatna. Da, svakako. Dejn je navukla neki nazeb, sirotica, jo sedmog novembra (kao to cu vam proitati)
i otada nikako nije dobro. To je ba dugo, zar ne, da se taj nazeb toliko vue? Ranije nije to nikad nominjala
da se ne bismo uplaile. Sasvim lii na nju! Puna je obzira! Ali eto, ona se ne oseca nimalo zdrava i njeni
dobri prijatelji, Kambelovi, misle da je bolje da dode svojoj kuci i vidi kako ce joj prijati vazduh koji joj je uvek
dobro inio. Ubedena sam da ce se za tri ili etiri meseca u Hajberiju potpuno oporaviti; a sigurno je bolje da
dode ovamo nego da ode u rsku, ako joj nije dobro. Niko je nece negovati kao mi. zgleda mi da ne moe
biti boljeg reenja. tako ce nam ona stici iduceg petka ili subote, a u iduci ponedeljak Kambelovi polaze za
Holihed, kao to cete videti iz pisma nae Dejn. To je tako iznenada! Moete zamisliti, draga gospodice
Vudhaus, koliko me je to uzbudilo! Samo io da nije te nezgode to je bolesna ali, naalost, moramo se
pomiriti s tim da je vidimo omtavelu i slabu. spriacu vam kakva mi se neprijatnost desila tim povodom.
Uvek se staram da prvo sama proitam njena pisma, pre no to bi ih proitala glasno majci; znate, plaim se
da ne bude u
njima neto to bi je uznemirilo. Tako je Dejn elela, pa tako uvek i radim. danas sam poela s tom
uobiajenom predostronocu, alj im sam naila na mesto gde kae kako joj nije dobro, oteo mi se uplaen
uzvik: 'Zaboga! Jadna Dejn je bolesna!1 a mati, koja je pazila ta cu proitati, jasno je to ula i strano se
uznemirila. Medutim, ukoliko sam dalje itala, videla sam da nije ni blizu tako rdavo kako sam isprva
uobrazila, i ja joj sad to prikazujem kao neto vrlo neznatno, da ne bi mnogo mislila o tome. Nisam u stanju
da shvatim kako sam mogla biti tako nesmotrena! Ako se Dejn uskoro ne oporavi, pozvacemo gospodina
Perija. Necemo gledati na izdatke; mada je on veoma irokogrud i mnogo voli 156 pejn, i verujem da ne bi
nita naplatio za svoj dolazak, ini, znate, ne bismo mogle to dopustiti. On treba da izdrava enu i decu i ne
moe da poklanja svoje vrerne: E, pa sad, poto sam vam samo malo nagovestila o emu Dejn pie, preci
cemo na njeno pismo; a ona, nema sumnje, pria o svojim stvarima mnogo bolje od mene. Naalost, mi
maramo pouriti kuci, ree Ema, pogledavi Harijetu i diuci se. Moj otac nas eka. Kad sam ulazila u kucu,
nisam imala narnere da ostanem vie od pet minuta, jer vie nisam n: mogla da ostanem. Svratila sam samo
zato to nisam htela da prodem pored vaih vrata a da ne upitam kako je gospoda Bejts, a. eto, zadrala
sam se u rsrijatnom razgovoru! Ali sad moramo da pe oprostimo od vas i gospode Bejts. Nikakva
navaliivanja nisu uspela da je zadre. zila je na ulicu i, mada je morala mnogo da pretrpi i mada je ustvari
ula celu sadrinu pisma Dzein Feiiaks, osecala se srecna to se spasla samog pisma.t i, GLAVA
DVADESETA Dejn Ferfaks je bila siroe, jedino dete mlade kceri gde Bejts. O braku porunika Ferfaksa iz *
* peadiskog puka i gce Dejn Bejts u svoje vreme govorilo se mnogo; on je pruao zadovoljstva, davao
nade i pobudio panju; ali sad je od svega ostala samo setna uspomena na njegovu pogibiju na bojnom polju
daleko od zaviaja na njegovu udovicu koja je ubrzo za njim uvela od suice i bola i ta devojka. Po
rodenju pripadala je Hajberiju; kad je u trecoj godini, izgubivi majku, prela u ruke svoje babe i tetke i
postala njihova briga, uteha i maza, izgledalo je vrlo verovatno da se zauvek tu nastanila, da ce dobiti samo
ono obrazovanje koje vrlo ograniena sredstva mogu da prue, da ce odrasti bez preimucstva' viih
rodbinskih veza i vaspitanja, i ostati s onim ime je priroda obdarila: ljupkocu, bistrinom i plemenitim,
dobronamernim rodacima. Ali joj je milostivo srce jednog prijatelja njenog oca promenilo sudbinu. To je bio
pukovnik Kambel, koji je veoma visoko cenio Ferfaksa kao odlinog oficira i vrlo ispravnog mladog oveka; a,
pored toga, bio mu je obavezan to ga je u vreme jedne jake rednje groznice u vojsci negovao i, kako je
verovao, spasao mu ivot Taj dug nije zaboravio, mada je proteklo vie godina , od smrti jadnog Ferfaksa,
pre no to se vratio u Englesku i bio u mogucnosti da neto uini. Kad se vratio, , potraio je dete i obiao
ga. Bio je' oenjen i imao je 15b jedinicu cerku Dejninih godina; Dejn je esto odlazila lc njima ostajuci
dugo u gostima, te su je svi zavoleli. Kako ju je njegova kci mnogo volela, a'
on sam eleo da se pokae kao istinski prijatelj, pre no to je navrila devetu godinu ponudio je da uzme na
sebe sve trokove oko njenog vaspitanja. Ta ponuda je bila prihvacena, i od tog vremena Dejn je postala
lan porodice' pukovnika Kambela i stalno je kod njih boravila, posecujuci svoju babu samo s vremena na
vreme. Dogovorili su se da je koluju i osposobe da ui druge poto nekoliko stotina funti, koje je nasledila
od oca, nisu mogle biti dovoljne za ivot. Pukovnik Kambel nije bio u mogucnosti da je na drugi nain zbrine,
jer, mada je njegov prihod, koji se sastojao od plate i drugih dodataka, bio prilian, on nije imao veliki imetak i
morao ga je celog ostaviti svojoj kceri; ali nadao se da ce joj kolovanjem omoguciti da se docnije sama
pristojno izdrava. Takav je bio ivot Dejn Ferfaks. Dola je u valjane ruke, poznala je samo dobrotu u kuci
Kambelovih i dobila je odlino vaspitanje. Ziveci stalno s obrazovanim i razboritim svetom, njen duh i urn
stekli su sve to se moglo steci od znanja i lepog ponaanja; a kako je pukovnik Kambel stanovao u
Londonu, ona je kod prvorazrednih uitelja usavravala sve ono za ta je imala dara. Njena narav, kao i
njene sposobnosti, u punoj meri su zasluivale sve ono to su njeni prijatelji mogli da uine; i tako je ona u
osamnaestoj ili devetnaestoj godini bila potpuno spremna za uiteljsku slubu, ukoliko je tako mlada osoba
sposobna da se stara o deci; ali su je suvie voleli da bi se mogli odvojiti od nje. Otac i mati nisu bili u stanju
da je na to upute, a kci nije mogla da to podnese. Odloili su taj strani dan. Lako je bilo reci da je jo mlada;
tako je Dejn ostala kod njih i uestvovala, kao druga kci, u svim razumnim zadovoljstvima ptmenog drutva,
pametno zdruujuci domaci ivot i razonodu, i samo su je pomisao na buducnost, kao i trezvenost njenog
uma, potsecali da sve to uskoro moe nestati. Ljubav cele porodice, a naroito topla privrenost gce Kambel,
sluili su utoliko vie na ast i jednoj i 159 drugoj strani, to je Dejn oigledno bila lepa i darovitija.
Kambelova kci je morala videti da je priroda dala Dejn lepe lice, a njeni roditelji morali su osetiti da ima
jae umne sposobnosti od njihove kceri. Nastavili sur medutim, da zajedno ive u nesmanjenoj slozi i ljubavi
sve do udaje gce Kambel, koja je onim sluajem, onom srecom koja tako esto prkosi predvidanjima kod
udajai enidbi, i ini ono to je. osrednje privlanijim od boljeg osvoula ljubav g. Diksona, bogatog i
prijatnog mladog oveka, skoro odmah im su se upoznali, te se dobro i srecno udomila, dok je Dejn
Ferfaks imala da zaraduje svoj hleb. To se dogodilo nedavno, tako skoro, da njena manje srecna prijateljica
nije jo nita preduzela da bi pola putem dunosti, mada je sad navrila godine koje je sama odredila za
poetak. Odavno je odluila da ce taj trenutak nastati u dvadeset prvoj godini. S hrabrocu posvecene
iskuenice resila je da u dvadeset prvoj godini uini rtvu, napusti sva zadovoljstva ivota, zadovoljstva koja
pruaju odnosi s dobro obrazovanim svetom, drutvo koje joj je ravno, spokojstvo i nadu, da bi do smrti
ispatala i muila se. Zdravi razum pukovnika i gde Kambel nije mogao da se usprotivi toj odluci, ali su se
osecanja pobunila. Dok su oni ivi, nece ona morati da radi, njihov dom moe biti uvek i njen; zadrali bi je
vec radi svog linog zadovoljstva. Ali bi to bilo sebino: ono to mora biti, bolje da bude odmah. Moda su
poinjali da shvataju kako bi od njih bilo plemenitije i pametnije da su
odoleli iskuenju da odloe rastanak, i tako je potedeli udobnog i dokonog ivota koji je sad morala da
napusti. Pa ipak, ljubav je rado grabila ma kakav razloan izgovor da se s tim alosnim trenutkom ne brza.
Nije se dobro osecala od udaje njihove kceri; i, dok potpuno ne povrati snagu, moraju joj zabraniti da uzima
na sebe obaveze koje se, kako izgleda, ne slau nimalo, s oslabelim telom i promenljivim raspoloenjem i,
fla bi se mogle obavljati bez tekoca, zahtevaju, pod najpovoljnijim okolnostima, vie nego savreno stanje
tela i duha. 160 t ' Sto se tie njenog izvetaja tetki o tome kako nece ici s njima u rsku, kazala je samo
istinu, mada je moda neke injenice precutala. Ona je sama odluila. da to vreme, dok su oni otsutni,
posveti Hajberiju; da provede moda poslednji mesec savrene slobode s onim svojim dobrim rodakama
kojima je ona tako draga; Kambelovi su odmah pristali na tu odluku, ma kakve bile njihove pobude, i ma
koliko ih bilo jedna, dve ili tri, i kazali kako ce joj nekoliko meseci provedenih na vazduhu rodnog kraja
novratiti zdravlje pre no ita drugo. Bilo je izvesno da ce doci, i da se Hajberi, umesto da doeka tu potpuno
nepoznatu osobu koju su mu davno obecali g. Franka Cerila mora zasad zadovoljiti i sa Dejn
Ferfaks, koja je mogla da donese samo sveinu svog dugogodinjeg otsustva. Emd je bilo krivo to ce puna
tri meseca morati da se pokazuje ljubazna prema osobi koju ne mari da uvek in; vie no to eli, a manje
no to bi trebalo! Moda je teko odgovoriti na pitanje zato nije marila Dejn Ferfaks. G. Najtli joj je jedanput
kazao da je to zato to u njoj vidi istinski obrazovanu mladu devojku, kakvom bi elela da nju smatraju; mada
je tu optubu '. tada ustro odbacila, nailazili su trenuci samoispitivanja .;. kad njena savest nije mogla da je
oslobodi kao potpuno ' nevinu. Ali nikada nije imala mogucnosti da je upozna; ne zna zbog ega, ali ona se
ponaala tako hladno i uzdrano tako joj je oigledno bilo svejedno da li se nekom dopada ili ne zatim,
njena tetka, govori bez prestanka! A svi joj strano ukazuju panju! Uvek su ,,.. zamiljali da ce one biti
veoma bliske jedna drugoj, a zato to su istih godina, svi su pretpostavljali da se mo! raju voleti. To su bili
njeni razlozi; boljih nije imala. ;' Ta netrpeljivost bila je tako malo opravdana sva ku manu koju joj je
pripisivala, uvecavala je u svojoj ... mati da se nikada posle dueg otsustva nije videla sa Dejn Ferfaks,
a da joj se ne uini da joj je nanela nepravdu; i sad, kad je, po svom dolasku, uinila dunu posetu, na nju su
nainili utisak upravo taj izgled i ponaanje koje je ona pune dve godine omalovaavala. Dejn Ferfaks je
izgledala otmeno, vanredno otmeno, a ona sama veoma je cenila otmenost. Bila je lepog rasta, 11 Ema
161upravo takvog da je skoro svako smatra visokom, ali niko vrlo visokom; cela njena pojava bila je osobito
ljupka; to se tie punoce, bila je osrednja; ni debela ni mrava, mada je malo boleljivi izgled kazivao koje je
od ova dva zla verovatnije. Ema je sve to morala da uoi. A zatim, njeno lice njene crte u njima je bilo
vie lepote no to je ona upamtila; ta lepota, mada nepravilna, bila je veoma dopadljiva. Njenim oima,
tamno sivim, s crnim trepavicama i obrvama, nikad nije odrekla pohvalu; a koa, kojoj je nekad zamerala to
nije sveija, bila je tako ista i nena da joj jae rumenilo zaista nije bilo potrebno. Niena lepota bila je od one
vrste kod koje se naiv'e istie otmenost, i kao takvoj, po svim svojim naelima, morala joj se
diviti ako je htela da bude potena; takvu otmenost. telesnu i duhovnu, retko je vidala u Hajberiju. Tu se
odlikovao i sticao ugled svako ko nije prost. Za vreme te prve posete sedela je i gledala u Dejn Ferfaks
dvostruko zadovoljna sobom to joj je prijatno i to je pravina, i odluila je da je vie ne mrzi. Kad se seti
njenog ivota, poloaja i lepote, kad razmisli ta eka tu otmenost, na ta ce spasti, kako ce iveti, izgledalo
je nemoguce da ovek oseti ma ta drugo sern saaljenja i potovanja; a naroito ako se uz sve te dobro
poznate osobine, kojima ie pobudivala panju, doda i veoma verovatna okolnost da je kod nje postojala
izvesna naklonost prema g. Diksonu. koju je sasvim prirodno i sama izazvala kod njega. U tom cluaju,
nema nieg alosnijeg i asnijeg od rtve na koju se resila. Ema je sad bila spremna da je oslobodi optube
da je osvojila naklonost koju ie a. Dikson gajio prema svojoj eni, ili uinila drucjo neko zlo, na koje je u prvi
mah u svojoj mati pomislila. Ako je i postojala ljubav, to je moda bila samo obina, jednostrana, nesrecna
ljubav s njene strane. Moda je nesvesn~ upila taj tuni otrov dok je uestvovah u razgovoru izmedu njega i
svoje prijateljice; moda sad iz najboljih, najistijih pobuda uskracuju sebi tu posetu rskoj, i donosi odluku da
se potpuno odvoji od njega i njegovih rodaka time to ce se uskoro odati svome pozivu, punom tekih
dunosti. Sve u svemu, Ema se rastala od nje s blaim, milosrdnim osecanjima, tako da je, vracajuci se kuci,
lupala glavu i vajkala se kako u Hajberiju nema mladog oveka koji bi bio dostojan da se gdica Ferfaks za
njega uda nema nikog koga bi poelela za nju. To su bila divna osecanja, ali ne i trajna. Pre no to bi se
Ema obavezala kakvom javnom izjavom o venom prijateljstvu sa Dejn Ferfaks, ili uinila neto vie da se
odrekne prolih predrasuda i zabluda, sem to je kazala g. Najtliju: Ona je nesumnjivo lepa; ona je vie no
lepa!, Dejn je sa svojom babom i tetkom provela jedno vece u Hartfildu i sve se vratilo na staro.' Ono to joj
je ranije smetalo, pojavilo se ponovo. Tetka joj je bila dosadna kao i uvek; jo dosadnija, jer, pored toga to
se divila Dejninim sposobnostima, sad se brinula i za njeno zdravlje. Morali su da je sluaju kako potanko
opisuje koliko malo hleba i maslaca uzima za doruak, koliko malo pare ovetine za ruak, kao i da
razgledaju nove kapice i rune torbice za njenu majku \ za nju; tako je Dejn opet bila kriva. Hteli su da uju
malo muzike i Ema je morala da svira; nain na koji joj je odmah zablagodarila i pohvalila je uinio joj se
izvetaeno iskren, s visine, kao da jedino eli da istakne svoje mnogo bolje izvodenje. Sem toga, to je
najgore od svega, bila je strano hladna, strano oprezna! Nije se dalo dokuiti ta stvarno misli. Uvijena u
plat utivosti, kao da je bila reena da nita ne stavi na kocku. Ponaala se s odvratnom, nepoverljivom
uzdrljivocu. A kad se poveo razgovor o Vejmetu i Diksonovima, ! pokazala se jo uzdrljivija, ukoliko je to
uopte bilo moguce. zgledalo je da ne eli da opisuje osobine g. Diksona, niti da kae ta ona misli o
njemu^ ili o tome da li je taj brak prikladan. Sve je odobravala i hvalila, ne ralanjujuci i he istiuci nita. To
joj, medutim, nije pomoglo. Uzalud je bila oprezna. Ema je prozrela njenu izvetaenost i vratila se svojoj
prvoj pretpostavci. Tu verovatno nije imala da se sakrije samo njena naklonost, nego jo neto vie: moda
je. malo trebalo pa da g. Dikson zameni jednu prijateljicu drugom, ili se on resio za gcu Kambel samo zbog
buducih dvanaest hiljada funti. 162
163 li sto se tako uzdrijiva pokazala i u drugim razgo vorima. Ona i g, Frank Ceril boravili su u isto vrenie
u Vejmetu. Znalo se da se poznaju; ali Ema nije bila u stanju da odredenije sazna kakav je on uistini. Je li
lep? Misli da ga smatraju veoma otmenim mladicem, Je li prijatan? Svi veruju da jeste. zgleda li da je
pametan mladic, obrazovan mladic? U banji, kod obinog poznanika iz Londona, teko je utvrditi te stvari.
Jedino se ponaanje moe sigurno oceniti, i to pod uslovom da ovek poznaje nekog mnogo due no oni
gospodina Cerila. Veruie rti se njegovo ponaanje svima dopada. Ema joj to nije mogla oprostiti. GLAVA
DVADESET PRVA Ema joj nije mogla oprostiti; ali g Najtli, koji se nalazio s njima u drutvu, nije zapazio ni to
izazivanje ni njenu srdbu, i video je samo da se i jedna i druga strana^ponaala kao to se i prilii, lepo i
ljubazno, pa je sutradan ujutro, doavi opet u Hartfild zbog poslova s g. Vudhausom, izjavio da mu se sve
veoma dopalo. Nije govorio tako otvoreno kao to bi uinio da njen otac nije bio u sobi, ali dovoljno jasno da
ga Ema razume. Cesto je nalazio da je nepravedna prema Dejn, pa mu je sad inilo veliko zadovoljstvo da
istakne kako se popravila. Veoma prijatno vece, poe on im je g. Vudhausa ubedio u ono to je bilo
potrebno i uo da je ovaj sve razumeo, i im je sklonio hartije, izvanredno prijatno. Od vas i gospodice
Ferfaks uli smo vrlo dobru muziku. Ne znam ima li veceg uivanja, gospodine, nego kad ovek udobno
'sedi, a dve mlade devojke zabavljaju ga celo vee, as muzikom, as razgovorom. Siguran sam da se
gospodici Ferfaks dopalo to vee. Uinili ste sve to treba. Radujem se to ste od nje traili da to vie svira,
Jer .joj je to moralo pretstavljati istinsko zadovoljstvo, poto kod svoj~ staramajke nema klavira. Milo mi je
to vam se dopalo, ree Ema, smeeci se, ali nadam se da ne proputam esto da ukazem svu panju
svojim gostima. Ne, draga moja, ree smesta njen otac, to sam siguran da ne proputa, Nema nikog ko bi
mogao da se meri s tobom po panji i utivosti. Ako bi se neto moglo primetiti, to je da si isuvie paljiva.
Onaj sinocnj kola mislim da bi bilo dovoljno da si ga samo jednom posluila. 155Ne, ree g. Naitli, skoro
u isti mah, ne proputate esto; ne proputate esto da je ukazujete, ni svojim ponaanjem ni
razumevanjem. Mislim, stoga, da me shvatate. Njen vragolasti pogled je govorio: Sasvim vas dobro
shvatam. Ali je rekla samo: Gospodica Ferfaks je zatvorena. Uvek sam vam govorio da je malice zatvorena,
ali vi cete brzo savladati onaj deo njene zatvorenosti koji treba da bude savladan, sve ono to ima svoj koren
u bojaljivosti. A ono to potie iz opravdanih obzira treba potovati. Nalazite da je bojaljiva. Ja to ne vidim.
Draga moja Ema, ree on, prelazeci sa svoje stolice na stolicu kraj nje, necete mi, valjda, reci da se sinoc
rfiste prijatno proveli? O, ne. Prijatno mi je bilo to sam uspela da onako istrajno postavljam pitanja i
zabavljala sam se pomiljajuci koliko sam malo saznala. Razoarali ste me, glasio je njegov jedini odgovor.
Nadam se da je sinoc svima bilo prijatno, ree g. Vudhaus, spokojan kao i obinu. Meni je bilo prijatno.
Jedno vreme mi se inilo da je suvie toplo,
ali onda sam odmakac malo stolicu od kamina, vrlo malo, i posle mi je bilo dcbro. Gospodica Bejts je mnogo
priala i bila je dobro raspoloena, kao i uvek, mada suvie brzo govori. Pa ipak, vrlo je mila, a i gospoda
Bejts, takode, na drugi nain. Volim stare prijatelje. A gospodica Dejn Ferfaks je vrlo lepa mlada gospodica,
zbilja vrlo lepa i izvrsno ume da se ponaa. Moralo joj je biti prijatno s Emom, gospodine Naitli. Tako je,
gospodine. A i Emi sa gospodicom Ferfaks. Ema primeti da se zabrinuo i eleci da ga umiri, bar zasada, ree
s iskrenocu u koju niko ne bi mogao posumnjati: Ona izgleda tako otmeno da je teko odvojiti pogled. Uvek
je gledam, divim joj se, i zbilja je od srca saaljevam. 166 G. Najtli je izgledao zadovoljniji no to je hteo da
pokae, ali pre no to je mogao ita odgovoriti, g. Vudhaus, koji je mislio na porodicu Bejts, ree: Velika je
teta to se one nalaze u tako oskudnim prilikama! Velika teta, odista! Cesto sam hteo... ali sve je to vrlo
malo to se ovek usuduje da uini. .. mali beznaajni pokloni, nekiput kad nam se desi da imamo neto
neobinije. Eto, sad smo zaklali svinju i Ema hoce da im posije but ili bubrenjak. Svinja je vrlo mala i nije
debela hartfildska svinja nije kao druge svinje ali ipak je to svinja i, draga moja Ema, ako nismo
sigurni da ce oni od toga praviti meso na aru, ispriti ga onako kako mi primo, bez i najmanje masti, a ne
da ga peku, jer nema eluca koji moe da podnese peenu svinjetinu mislim da je bolje da im poaljemo
but zar ne misli i ti tako, mila moja. Dragi tata, poslala sam ceo zadnji cerek. Znala sam da biste vi to
eleli. Tu imaju but koji mogu da stave u salamuru, to je vrlo ukusno, i bubrenjak koji ce spremiti odmah,
kako god vole. Dobro, mila, vrlo dobro. Nisam se ranije toga setio, ali to je najbolje. Ne bi smeli da presole
but. Ako nije presoljen i ako se potpuno raskuva, onako kako Seri kuva nama, i ako se jede vrlo umereno, s
kuvanom repom i malo argarepe ili pakanata, nece biti suvie teko za eludac. Ema, ree sad g. Najtli,
imam jednu novost za vas. Vi volite novosti a ja sam, dolazeci ovamo, ue usput neto to mislim da ce
vas zanimati. Novosti! O, da, uvek volim da ujem novosti. Sta je to? Zato se tako smeite? Gde ste to uli?
U Rendolsu? mao je vremena jedino da kae: Ne, ne u Rendolsii, nisam bio blizu Rendolsa. .. kad se
otvorie vrata i u sobu udoe gca Bejts i gca Ferfaks. Puna zahvalnosti i puna novosti, gca Bejts nije znala
ta pre da pone. G. Najtli je odmah video da je propustio svoj trenutak i da vie nijedno slovo nece moci da
saopti. O, dragi gospodine, kako se danas osecate? Draga gospodice Vudhaus ne znam kako da vam
zahvalim. 137Onako divan zadnji cerek! Vi ste suvie dareljivi! Jeste li uli ta je novo? Gospodin Elten se
eni. Ema nije imala vremena ni da pomisli na g. Eltena, i tako se iznenadila da se i nehotice trgla i malo
pocrvenela. Eto, to je moja novost: mislio sam da ce vas zanimati, ree g. Na j ti i uz smeiak koji je kazivao
kako je imao pravo u neem o emu su ranije razgovarali. Ali gde ste v i to mogli da ujete? uzviknu gca
Bejts. Gde ste samo vi to
mogli da ujete, gospodine Najtli? Jer nema ni pet minuta otkako sam primila pismo gospode Koul ne, ne
moe biti vie od pet minuta ili najvie deset jer sam imala na sebi kapu i kratak kaput, spremna da
izidem i samo sam sila da objasnim Pati kako da spremi taj cerek Dejn je stajala u hodniku je li
tako Dejn? jer se moja mati bojala da nemamo dovoljno veliku erpu u kojoj bismo usolili but. Zato sam
kazala da cu stici da vidim, a Dejn je kazala: 'Da podem ja? Jer, ini mi se da ste nazebli, a Pati je prala
kujnu'. 'O, draga moja', rekoh ja i eto, upravo tad stie pismo. Neka gospodica Hokinz to je sve to
znam neka gospodica Hokinz iz Bata. Ali; gospodine Najtli. kako ste vi mogli uti? Gospoda Koul je sela i
napisala mi pismo istog trenutka kad joj je gospodin Koul to ispriao. Neka gospodica Hokinz... Naao sam
se s gospodinom Koulom pre sat i po zbog nekog posla, On je upravo proitao Eltenovo pismo kad sam ja
uao \ odmah mi ga pokazao. Sta kaete! To je sasvim. . . Verujem da nije nikad bilo novosti koja je toliko
zanimala sav svet. Dragi gospodine, vi ste zbilja suvie dareljivi. Moja mati vas je najlepe pozdravila s
mnogo potovanja i mnogo zahvalnosti i kae da ste je prosto zbunili. Smatramo da je naa hartfildska
svinja, odgovori g. Vudhaus, i to je sasvim tano, bolja od svake druge, pa je za Emu j mene bilo najvece
zadovoljstvo. . O, dragi gospodine, kao to "moja mati kae, nai prijatelji su suvie dobri prema nama. Ako
je ikada, bilo ljudi koji, mada sami nisu vrlo bogati, imaju sve to god bi zaeleli, to smo nesumnjivo mi.
Moemo s pravom 168 recj da nam je 'sudbina lepo naslede dodelila'. Dakle tako, gospodine Najtli, vi ste
ba videli pismo... e, to..,. Napisao je nekoliko redi, samo da to saopti ali, naravno, radosno, oduevljeno.
Ovde obeenjaki pogleda Emu. Kae da je bio tako srecan da.. . zaboravio sam tano reci a nisu ni
potrebne Obavestio ga je, kao to ste kazali, da ce se uskoro oeniti nekom gospodicom Hokinz. Po nainu
na koji je to saoptio, ini mi se da je to tek nedavno utvrdeno. Gospodin Elten se eni! ree Ema im je
mogla da progovori. Svi cemo mu poeleti srecu. Vrlo je mlad da bi osnovao svoj dom, primeti g. Vudhaus.
Bolje da se ne uri. Cinilo mi se da i ovako vrlo dobro ivi. Uvek nam je bilo prijatno kad dode u Hartfild. Svi
cemo imati novu susetku, gospodice Vudhaus! ree gca Bejts radosno. Mojoj majci je veoma mito; kae
kako'ne moe da gleda jadni, stari Parohiski dom bez gospodarice. Ovo je zaista velika novost, Dejn. Ti
nikad nisi videla gospodina Eltena, i nije udo to si toliko radoznala da ga vidi. Nije izgledalo da Dejn ba
gori od radoznalosti. Da, nisam nikad videla gospodina Eltena, odgovori ona, trgnuvi se. Je li on... je li on
visok? Ko ce odgovoriti na to pitanje? uzviknu Ema. Moj otac bi rekao, 'Jeste', gospodin Najtli, 'Nije', a
gospodica Bejts i ja da je upravo na zlatnoj sredini. Kad budete malo due ovde, gospodice Ferfaks,
shvaticete da je gospodin Elten u Hajberiju primer savrenstva, telom i duhom. Vrlo tano, gospodice
Vudhaus, ona ce to shvatiti. On je najbolji od svih mladih ljudi. Ali. draga Dejn, ako se seca, jue sam ti
rekla da je upravo istog rasta kao gospodin Peri. Gospodica Hokinz... svakako izvrsna mlada
devojka. On je izvanredno paljiv prema mojoj majci, rekao joi je da sedi u parohovoj klupi da bi bolje
ula, jer, znate, moja mati je malo nagluva ne mnogo, ali ne uje od prve, Dejn kae da je pukovnik
Kambel malo nagluv. Mislio ie da ce mu kupanje dobro initi topla kupanja ali ona kae da mu to nije
trajnije pomoglo. Znate, pukovnik Kambel je na andeo. 169 A gospodin Dikson je, izgleda, krasan mladic,
sasvim dostojan njega. Velika je sreca kad dobri ljudi naidu jedan na drugog a redovno naidu. sad cemo
ovde imati gospodina Eltena i gospodicu Hokinz, a tu su i Koulovi, veoma dobri ljudi, pa Perijevi... ne
verujem da ima srecnijeg ili boljeg para od gospodina i gospode Peri. Znate, gospodine, okrecuci se g.
Vudhausu, mislim da retko koje mesto ima takvo drutvo kao Hajberi. Uvek govorim kako je prava blagodet
imati susede kakve mi imamo. Dragi gospodine, nema nieg t moja mati tako osobito voli kao svinjetinu
peer: svinjski bubrenjak. .. Verovatno se jo nita ne zna ko je ili staje t gospodica Hokinz, ili koliko je
vremena poznaje, re Ema. To poznanstvo, kako izgleda, ne moe biti vri staro. Tek je etiri nedelje otkako je
otiao. Niko nije mogao da prui nikakva obavetenja, t Ema, poto se jo malo raspitivala, ree: Vi cutite,
gospodice Ferfaks, ali nadam se da va ova vest zanima. Vi koji ste u poslednje vreme toliki sluali o takvim
stvarima i gledali ih, koji ste zbog go spodice Kambel morali dublje uci u sve to, ne moemo dopustiti ds
ostanete ravnoduni prema gospodini. Eltenu i gospodici Hokinz. Kad budem videla gospodina Eltena,
odgovori Dejn, zaelo ce me zanimati drim da je to kod mene potrebno. A kako je prolo nekoliko
meseci otkako se gospodica Kambel udala, utisci su mi, moda, malo izbledeli. Da, kao to kaete,
gospodice Vudhaus, nema vie od etiri nedelje otkako je otiao, ree gca Bejts, jue je bilo etiri nedelje. ..
Neka gospodica Hokinz... uvek sam zamiljala da ce uzeti neku mladu devojku iz nae sredine. Nisam,
istina, nikad. ,. gospoda Koul mi je jednom apnula. .. ali ja sam odmah kazala, 'Ne, gospodin Elten je
odlian mladic ali. ..' Ukratko, mislim da nisam naroito brza da otkrijem tako neto. To i ne tvrdim. Sto mi
je pred oima, to vidim. Ali ipak, niko se ne bi zaudio ako ie gospodin Elten pomiljao.. , Gospodica
Vudhaus me dobrocudno puta da brbljam. Zna da ja ni za ta na svetu ne bih nekog uvredila. Kako je
gospodica Smit? zgleda da se sasvim oporavila. Jeste li imali skoro vesti od gospode Dona Najtiija? O, to
ima slatku deicu! Zna, Dejn, uvek zamiljam da gospodin Dikson lii na gospodina Dona Najtiija. Mislim
po izgledu da je visok, takvog izraza i pomalo cutljiv. Sasvim pogreno, draga teto. Uopte ne lie.
Cudno! Ali nikad oveh ne moe nekog unapred tano da zamisli. Uvrtite neto u glavu i to vam ostane.
Kae da gospodin Dikson nije, strogo uzev, lep. Lep! O, ne daleko od toga nesumnjivo je ruan. Rekla
sam vam da je ruan. Draga moja, rekla si da gospodica Kambel nije dala reci da je ruan, a da si i ti... O,
to se mene tie, moj sud ne znai nita. Kad nekog cenim, uvek mi se ini da lepo izgleda. Ali kad sam
rekla da je ruan, izrazila sam ono to verujem da je opte miljenje. Dobro, draga moja Dejn, mislim da
moramo da beimo. zgleda da se vreme
kvari, a baka ce biti nespokojna. Veoma ste ljubazni, draga gospodice Vudhaus, ali zbilja moramo da idemo.
Ovo je zaista bila izvanredno prijatna vest. Moracu da svratim usput do gospode Koul, ali necu se zadrati ni
tri minuta; a ti, Dejn, najbolje idi pravo kuci ne bih htela da te uhvati pljusak! Cini nam se da se vec
popravila u Hajberiju. Hvala, zbilja nam se tako ini. Necu pokuati da pose"tim gospodu Godar, jer uistinu
mislim da "ona voli samo kiivanu svinjetinu: kad uredimo but, bice druga stvar. Dovidenja, dragi gospodine.
O, i gospodin Najtli polazi. Pa to je divno! Ako je Dejn umorna, sigurno cete biti tako ljubazni da je uzmete
pod ruku. Gospodin Elten i gospodica Hokinz! Dovidenja. Kad je ostala sama s ocem, Ema ga je samo upola
sluala kako se vajka to se mlad svet toliko uri da stupi u brak i to jo s nepoznatim osobama dok je
drugu polovinu svoje panje poklonila sopstvenom razmiljanju o tom dogadaju. Vest je za nju bila zabavna i
vrlo prijatna, jer je dokazivala da g. Elten nije dugo patio. Ali joj je bilo ao zbog Harijete: Harijetu ce to
zaboleti, mogla se samo nadati da ce je potedeti od toga da neoekivano od drugih uje tu vest, i da ce
joj 171 je sama saoptiti. Upravo je bilo vreme kad je ona obino dolazila. Ako sretne usput gospodicu Bejts!
A kad je poela da pada kia, Ema je svakako oekivala da ce je due zadrati u domu gde Godar i da ce je
tamo ta vest pogoditi odjednom, bez pripreme. Pljusak je bio jak ali kratak. Nije prolo ni pet minuta otkako je
prestao, kad ude Harijeta, sva rumena i uzrujana, taman onakva kakva bi morala izgledati hitajuci ovamo
ojadena srca. kad joj se odmah otelo iz grudi: O, gospodice Vudhaus, znate li ta se desilo?, u tom uzviku
osetio se sav njen duevni nemir. Poto je udarac vec zadat, Ema je smatrala da te joj sad najvecu dobrotu
ukazati ako je saslua. tako Harijeta, neometana, bez predaha, ispria ono to je imala da kae. Pola je od
doma gospode Godar pre pola sata bojala se da ce poeti kia bojala se da ce se svakog asa sruiti
pljusak ali je mislila da ce stici do Hartfilda pre toga urila je to je bre mogla. Ali kako je prolazila
pored kuce u kojoj sedi jedna mlada ena koja joj ije haljinu, htela je da ude samo za as da vidi kako
napreduje i, mada joj se inilo da tu nije ostala ni trenutak, kad je odatle izila ubrzo je poela da pada kia, i
ona nije znala ta ce. Potrala je odmah to je bre mogla i ula da se zakloni kod Forda. Fordova radnja
bila je glavna trgovina suknom, platnom i rubljem prva radnja u mestu po veliini i ugledu. tako je tu
sedela, ne sluteci nita pod milim Bogom punih deset minuta moda kad najednom, ko da ude razume
se, to je vrlo udno ali oni su uvek kupovali kod Forda zamislite ko ude niko drugi nego Elizabeta
Martin i njen brat! Draga gospodice Vudhaus, pomislite samo! Uinilo mi se da cu se onesvestiti. Nisam
znala ta da radim. Sedela sam blizu vrata Elizabeta me je odmah spazila, ali on nije, neto je baratao
oko kiobrana. Sigurna sam da me je videla, ali je odmah pogledala na drugu stranu i pravila se da me nije
opazila. Oboje su otili na drugi kraj radnje, a ja sam ostala gde sam sedela, kraj vrata. O, strano sam se
osecala! Ubedena sam da sam bila bleda kao ova moja ha* ljina. A znate, nisam mogla da odem. zbog kie,
mada ne znam ta bih tada dala da se nisam tu zatekla. O, draga gospodice Vudhaus ... i onda, najzad, ini
mi se da se on osvrnuo unaokolo i ugledao me; jer umesto da produe da kupuju, poeli su da apucu
medu sobom. Uverena sam da su o meni govorili, i sve mi se irrilo da je on nagovara da mi pride (da li
mislite da je to tano, gospodice Vudhaus?) jer ona ubrzo zatim pode k meni pristupi mi i upita me
kako sam i izgledalo je da je gotova da se rukuje ako budem htela. Nita od toga nije inila onako kao ranije;
videla sam da se izmenila, ali ipak kao da je pokuavala da bude srdana, i tako smo se rukovale i neko
vreme stojale i razgovarale, ali ne znam vie ta sam govorila sva sam drhtala! Secam se da je kazala
kako joj je ao to se vie ne j. vidamo, a to, mi se uinilo skoro suvie ljubazno! Draga gospodice Vudhaus,
uasno sam se osecala! Uto je kia vec poela da prestaje i ja sam resila da beim odatle po svaku cenu i
onda pomislite samo! ugledam njega kako i on dolazi k meni polako znate, i kao da nije sasvim
siguran ta treba da ini; i eto, on mi pride i oslovi me, a ja mu odgovorih i tako sam stajala jedan minut,
strano mi je bilo, znate, to se ne moe iskazati. A zatim sam skupila hrabrost, rekla da vie ne pada kia i
da moram da idem, i krenula. A nisam odmakla ni tri metra od vrata, kad on dotra za mnom, samo da bi mi
kazao kako misli da je bolje da prodem okolo pored konjunice gospodina Koula, ako idem u Hartfild, jer je
blii put sasvim pod vodom usled ove kie. O, verujte, mislila sam da cu umreti! ja mu onda rekoh da sam
mu veoma zahvalna; znate nita' manje nisam mogla uiniti. On se onda vrati Elizabeti, a ja podoh okolo,
pokraj konjunice verujem da sam tuda ila ali gotovo i ne znam kud sam ila, ili ma sta o tome. O,
gospodice Vudhaus, volela bih vie da sam ma ta drugo uinila, nego to se ovo desilo. Ali 'pak, znate,
osetila sam izvesro zadovoljstvo to sam yidela da se on ponaa tako lepo i ljubazno. A Elizabeta sto tako.
O. gospodice Vudhaus, recite mi neto da se pet smirim. Ema je iskreno elela, ali nije odmah Li u stanju da
to uini. Morala je da prieka i razmisii. Ni sama 172 173 nije bila sasvim mirna. zgledalo je da dranje tog
mladog oveka i njegove sestre potie iz istinskih osecanja, i ona je morala da ih saaljeva. Onako kako je
Harijeta opisala njihovo ponaanje, ono je odraavalo zanimljivu meavinu uvredene ljubavi i iskrene panje.
Ali ona ih je i ranije smatrala dobronamernim i valjanim ljudima, pa zar bi zato taj brak bio manje rdav? Ludo
je da se uznemirava zbog toga. Razume se da mu je ao to je gubi svima im je, zaelo, ao: povredena
mu je verovatno i elja za usponom u drutvu, kao god i ljubav. Oni su se svi, verovatno, nadali da se preko
Harijete uzdignu. A uostalom, ta vredi Harijetin opis? Njoj je lako ugoditi ne ume mnogo da zapazi i ta
onda znai kad ona nekog pohvali? Uinila je napor i pokuala zaista da je umiri, gledajuci na sve to to se
desilo kao na beznaajnu sitnicu na kojoj se ne vredi zadravati. Trenutno ste se moda osecali nelagodno,
ree ona, ali izgleda da ste se izvanredno lepo drali. To je prolo i nece se, moda, nikad ne moe se
nikad vie ponoviti kao pri prvom susretu, i zato ne treba na to misliti. Harijeta ree: Sasvim tano, i kako ona
nece mislitj o tome. Ali ipak je jo govorila o tome i ni o em drugom nije mogla da govori, tako da je Ema
na kraju, da bi joj izbacila Martinove iz glave, morala da pouri sa svojom vecu, koju je prethodno
nameravala. da saopti vrlo neno i obazrivo, ne znajuci ni sama da li da se raduje ili ljuti, da se stidi ili samo
zabavlja, zbog takvog duevnog stanja sirote Harijete, takvog zavretka g. Elten ovog'
znaaja za nju! pak, g. Elten je postepeno povratio mesto koje mu je pripadalo. Mada prvo saoptenje nije .
primila onako kako bi ga primila dan ranije, ubrzo je htela da uje vie, i pre no to se njihov prvi razgovor
zavrio, ona je prola kroz sve izraaje radoznalosti, udenja i aljenja, bola i zadovoljstva, povodom te
srecne gce Hokinz, koja je bila u stanju da potisne Martinove iz njene uobrazilje na mesto koje im odgovara.
Emi je, na kraju, bilo milo to je dolo do tog susreta. Posluio je dobro da ublai prvi udar, ne ostavljajuci
nikakav uticaj koji bi opravdavao neku bojazan. Onako kako je Harijeta sad ivela, Martinovi nisu mogli doci
do nje, a da je ne potrae tamo gde je dosada nisu potraili, bilo zato to nisu imali hrabrosti, bilo to su
suvie gordi: jer, otkako je odbila njihovog brata, sestre Martin nisu vie dolazile u dom gde Godar. A proci ce
moda i godina dana dok ih sluaj opet ne sastavi tako da budu prinudeni, ili ak da se uopte nadu u
mogucnosti da razgovaraju. 174 li GLAVA DVADESET DRUGA Ljudi su po svojoj prirodi veoma naklonjeni
onima s kojima se neto zanimljivo deava, i sigurno je da ce ljubazno govoriti o mladoj osobi koja se eni,
udaje ili umire. Nije protekla ni nedelja dana otkako je ime gce Hokinz prvi put pomenuto u Hajberiju, a vec
se, na ovaj ili onaj nain, doznalo da ona ima sve odlike, telesne i duhovne da je lepa, otmena, visoko
obrazovana i vanredno ljubazna; i kad je sam g. Elten doao da bi likovao zbog buduce srece, i rairio glas o
njenim vrlinama, ostalo mu je malo da uradi, sem da kae kako joj je krteno ime i ciju muziku najece
svira. G. Elten se vratio vrlo srecan. Otputovao je odbaen i ponien, razoaran kad se najvie nadao, posle
mnogih ohrabrenja, kako se njemu inilo; i ne samo da je izgubio devojku koja bi upravo bila za njega, nego
ga je jo i unizila izjednaujuci ga s onom koja mu nimalo ne odgovara. Otiao je duboko uvreden; vratio se
veren s drugom, koja je. razume se. bila bolja od prve vec zato to je u takvim okolnostima ono to se dobije
uvek bolje od onog to se izgubi. Vratio se radostan i zadovoljan sobom, pun poleta i preduzimljivosti, ne
hajuci za gcu Vudhaus i prkoseci gci Smit. Divna Avgusta Hokinz, pored svih preirnucstava koja daje
savrena lepota i vrlina, raspolagala je imovinom koja joj je osiguravala udoban ivot i dostizala sumu za
kom bi se uvek moglo reci da iznosi okruglo deset hiljada a to ie bilo vano ne samo radi lakeg
raunanja, nego i zbog dostojanstva. Pria je ostavljala 176 lep utisak: ne eni se ma s kim dobio je enu
sa oko 10.000 funti i zadobio je brzo kao u bajci; odmah, od prvog asa kad su se upoznali, poklonila mu je
naroitu panju. Ono to je ispriao gdi Koul, kako je sve to poelo i razvijalo se, bilo je divno. Vrlo se brzo
napredovalo: od sluajnog susreta, do ruka kod gde Grin i zabave kod gde Braun osmesi i rumenila
bivali su sve znaajniji as njima su se obilno meali zbunjenost i uzbudenje na devojku je tako brzo
uinio utisak bila je tako ljupka bila je, ukratko, da se posluimo najjasnijim izrazom, tako gotova da se
uda za njega da su njegova tatina i opreznost bile podjednako zadovoljne.
Dobio je i ono stvarno i ono varljivo, bogatstvo i ljubav, i ponaao se upravo onako kako treba da se ponaa
srecan ovek govorio je samo o sebi i o svojim brigama oekiva da mu estitaju bio spreman da mu
se smeju i osmehivao se srdano i smelo svima mladim devojkama, prema kojima bi se, pre nekoliko
nedelja pokazivao opreznije ljubazan. Venanje nije bilo daleko poto je zavisilo jedino od njihove volje, a
ekali su samo da se zavre neophodne pripreme; kad je opet poao u Bat, svi su oekivali, a izvestan
pogled gde Koul kao da nije to poricao, da ce, kad iduci out dode u Hajberi, dovesti svoju mladu. Za vreme
njegovog kratkog boravka, Ema se samo za asak videla s njim, ali je to ipak bilo dovoljno da osetj da je prvi
susret prebrodila i zapazi da mu taj novi uvredeni i uobraeni izgled ne pristaje. Ustvari, poinjala je da se
cudi to je ikada smatrala da je on prijatan; on je nju toliko potsecao na neka vrlo neprijatna osecanja da bi
bila zahvalna kada bi je neko uverio da ga vie nikada nece videti, sem ako bi ga posmatrala u moralnoj
svetlosti kao ispatanje, nauk, izvor korisnog poniavanja njene pameti. 2elela mu je svako dobro, ali je
zboq njega patila; najvie bi je obradovalo kad bi se, u sreci i blagostanju, nalazio bar trideset kilometara
daleko. Medutim, bol koji ce joj nanositi boraveci stalno u Hajberiju, nesumnjivo ce se smanjiti njegovom
enidbom. Otkloni ce se mnoge uzaludne brige izgladiti mnoge 12 Enia 177nezgode. Gda Elten pruice
dobar izgovor za promeni; odnosa; ranija prisnost moe neopaeno da se izgubi.J Poece iznova ivot pun
utivosti. Samu tu devojku Ema je vrlo malo cenila. Bila je; besumnje, dovoljno dobra za g. Eltena, dovoljno
obrazovana za Hajberi, dovoljno lepa mada bi, verovatno, izgledala runa pored, Harijete. Sto se tie
porodinih veza, tu je Ema bila' potpuno mirna, ubedena da, posle svih svojih razmetljivih postupaka i prezira
prema Harijeti, nije nita bolje naao. U tom pogledu, istina se mogla otkriti. Mora ostati neizvesno ta je
ona, ali se moe saznati ko je; ostavljajuci po strani 10.000 funti, nije izgledalo da je ma u emu iznad
Harijete. Nije mu donosila ni ime, ni poreklo, ni visoko srodstvo. Gca Hokinz bila je mlada kci jednog
bristolskog trgovca razume se da ga tako moramo nazvati; ali poto je sva dobit koju je stekao u svom
trgovakom radu izgledala sasvim osrednja, nije nepravedno ako pretpostavimo da i vrsta trgovine kojom se
bavio nije bila naroito ugledna. Ova devojka je obino svake zime provodila jedno vreme u Batu, ali je ivela
u Bristolu, usred Bristola; otac i mati umrli su joj pre nekoliko godina, ali je tu imala ujaka u pravnoj struci:
niko se nije usudivao da kae neto odredenije, to bi ga inilo dostojnim potovanja, nego da je u pravnoj
struci i kod njega je ivela. Ema je nagadala da taj ujak izdire kod nekog advokata, i da je suvie glup da
bi se istakao. sva veliina rodbinskih veza izgleda da je poivala na starijoj sestri, koja se vrlo dobro udala
za jednog velikog gospodina, iz okoline Bristola, koji dri svoje koije! To je bio zavretak prie, time se
ponosila gca Hokinz. Da je samo mogla da iskae Harijeti sve to misli o tome! Ona je nju nagovorila da se
zaljubi, ali, avaj! nije bilo lako nagovoriti je da sve zaboravi. Kad bi neto ulo u Harijetinu glavu, teko je bilo
istisnuti to odatle. Njega je mogao da zameni neko drugi, i zamenice ga, sigurno, to je vrlo jasno; ak bi i
Robert Martin bio dovoljan: ali, bojala se da je nita
drugo nece izleiti Hariieta ie bila od onih koji, kad se jednom zaljube, moraju uvek da budu zaljubljeni. A
sad, kad se pojavio g. Elten, jadnoj devojci bilo je znatno tee, uvek bi ga negde srela. Ema ga je samo
jedanput videla, ali je Harijeta bila sigurna da ce ga sresti dvatriput dnevno, ili se mimoici s njim, ili uti
njegov glas, ili mu videti ramena, ili ce se dogoditi ma ta zbog ega ce on ostati u njenoj mati uzbudenoj
tim iznenadenjima i iekivanjima. Sem toga, ona je stalno sluala o njemu, jer, kad ne bi dola u Hartfild,
uvek se nalazila medu onima koji g. Eltenu nisu nita zamerali i koji su smatrali da nema nieg zanimljivijeg
od razgovora o njemu; stoga je svaka vest, svako nagadanje sve to se vec desilo, sve to bi moglo da se
desi u vezi sa pripremama za njegov buduci ivot, njegovim prihodima, poslugom i nametajem sve se to
neprestano kovitlalo oko nje. Veite pohvale potkrepljivale su potovanje koje je gajila prema njemu, a njena
alost nije mogla da tanine, niti njena osecanja da se stiaju, kada je stalno sluala kako priaju o sreci gce
Hokinz i neprestano istiu kako je on mnogo voli! Opisivali su kako je izgledao kad je proao pored kuce, ak
i kako je namestio eir, to je sve prualo dokaz koliko je zaljubljen! Da to nije nanosilo bol nienoj prijateljici i
prekore njoj samoj, i da je bilo doputeno zabavljati se Harijetinim kolebanjima, Emu bi zanimale te promene
raspoloenja: nekad bi preovladavao g. Elten, nekad Martinovi; i uvek bi neko od njih posluio da suzbije onu
drugu stranu. Veridba g. Eltena izleila ju je od uzbudenja nastalog posle susreta sa g. Martinom. Tugu koju
je izazvala vest o toj veridbi ublaila je poseta Elizabete Martin gdi Godar nekoliko dana docnije. Harijeta nije
bila kod kuce, ali je Elizabeta spremila pisamce i ostavila joj ga; bilo je napisano tako da je moralo tronuti
meavina malo prekora s vrlo mnogo dobrote. Dok se nije pojavio sam g. Elten, mnogo je razmiljala o tome
pismu, neprestano lupajuci glavu ta da radi, eleci da uini vie no to se usudivala da prizna. Ali je g. Elten
lino rasterao sve te brige. Dok se on nalazio u Hajberiju, zaboravila je Martinove; i upravo onog jutra kad je
on opet poao u Bat. Ema je, da bi ublaila alost koju je taj odlazak izazvao, resila da je najbolje da Harijeta
vrati posetu Elizabeti Martin. 178 12 179Kako da se izvede ta poseta, ta bi bilo potrebno, a ta bi bilo
najsigurnije o svemu tome je neko vreme neodluno razmiljala. Kad su je pozvali da dode, bilo bi
nezahvalno da ne pokae ni najmanje panje prema njegovoj majci i sestrama. To ne srne da uini; a s
druge strane, opasno je, jer se prijateljstvo moe da obnovi! Poto je dugo premiljala, resila je da je najbolje
da Harijeta vrati posetu, ali na takav nain, koji ce im, ako su pametni, pokazati da to prijateljstvo treba da
bude na otstoianju. mala je nameru da je poveze kolima, ostavi je kod EbiMila, a ona se odveze dalje i dode
po nju tako brzo da im ne da vremena da je pridobiju ljubaznocu ili da se potsecaju na prole dane. to bi
bilo opasno, i time najiasnije obelei koji stepen prisnosti treba ubuduce da vlada medu njima. Nije mogla da
izmisli nita bolje; i mada je u^ tome bilo neeg to u dui pije odobravala neeg to je liilo na
nezahvalnost, samo malo ulepanu to se moralo uiniti, jer ta bi inae bilo Od Harijete?
i \\ GLAVA DVADESET TRECA Harijeti nije nimalo bilo do poseta. Samo pola sata pre no to ju je njena
prijateljica potraila kod gde Godar, nju je zla kob dovela upravo do mesta gde se u tom asu mogao videti
jedan sanduk upucen na PRECASNOG FLPA ELTENA. HOTEL BEL JELEN, BAT. Sanduk su podizali na
mesarova kolica koja su imala da ga prevuku do potanskih kola. tako za nju nita vie na svetu nije
postojalo sem tog sanduka i adrese na koju je upucen. Pa ipak je pola. A kad su stigli do majura, kad je
trebalo da side na iroku, urednu, ljunkom posutu stazu koja je izmedu zasvodenog jabukovog drveca
vodila ka glavnom ulazu, i kad je ugledala sve ono to joj je prole jeseni prualo toliko zadovoljstva,
uzbudila se. Poto su se rastale, Ema opazi kako ona gleda unaokolo nekako radoznalo i plaljivo, i stoga se
resi da nikako ne dopusti da se poseta produi preko predvidenih etvrt sata. Ona sama nastavi put, da bi u
meduvremenu posetila svoju nekadanju sluavku, koja se udala i ivela sad u Donvelu. Tano etvrt sata
docnije nala se opet pred belim vratnicama; kad je pozvala gcu Smit, ova je odmah izila i nije je ispratio
nikakav opasan mlad ovek. Sila je sama poljunanom stazom samo se jedna od gospodica Martin
pojavila na vratima i oprostila s njom, kako je izgledalo utivo i ukoeno. Harijeta nije bila u stanju da odmah
sve jasno ispria. Ta poseta je nju suvie uzbudila. Ali ie Ema najzad Prikupila od nje dovoljno obavetenja
da bi razumela 181kako je protekao susret i kakav je bol izazvao. VideL je samo gdu Martin i njene dve kceri.
Primile su uzdrljivo, ako ne i hladno, i .skoro sve' vreme govorild su samo o najobinijim stvarima sve do
kraja, k.a<j je gda Martin najednom, govoreci kako joj se ini je gca Smit porasla, nala zanimljiviji predmet
razgo1 vora i stvorila srdanije raspoloenje. U toj istoj sobi: merila se ona prolog septembra sa svoje dve
prijateljice. Na drvenom prozorskom ramu nalazili su se jo olovkom zabeleene, belege i zapisi. To je on
beleio. zgleda da su se sve setile tog dana, asa, drutva i prilike da su im se javila ista osecanja i isti
bol da su bile gotove da se vrate onoj staroj slozi. taman su opet poele da se ponaaju kao nekad
(Harijeta, kako je Ema podozrevala, spremnija od svih da bude srdana i vesela), kad su se pojavile koije i
sve se prekinulo. Tada su jasno shvatile ta znai ta kratka poseta, tako uinjena. Posvetiti etrnaest minuta
onima s kojima je pre jedva est meseci, puna zahvalnosti, provela est nedelja! Emi je sve to neminovno
izilo pred oi i osetila je koliko moraju biti s Dravom ogorene i kako je prirodno to Harijeta pati. Steta. Sta
ne bi dala ili pretrpela da bi porodicu Martin uzdigla na vii drutveni poloaj. mali su toliko dobrih osobina
da bi bilo dovoljno da se samo malo vie uzdignu. Ali ovako, zar je mogla postupati drukije? Nemoguce!
Nije se mogla kajati. Oni se moraju razdvojiti, ali to je veoma bolno i to ovog puta i za nju, tako da ubrzo oseti
potrebu da se malo utei, te odlui da na povratku svrati u Rendols. Vec joj je muno bilo da misli na g.
Eltena i Martinove. Osetila je neodoljivu elju da se osvei u Rendolsu. Zamisao je bila dobra, ali kad su se
dovezle do kapije Jhile su da ni gospodin ni gospoda nisu kod kuce: oboje su vec ranije izili; sluga je
verovao da su otili u Hartfild. Ovo je ba glupo, uzviknu Ema kad su krenuli dalje. sad ih vie ni tamo
necemo zateci. Da ovek iskoi iz koe: ne znam kad mi se tako neto neprijatno desilo. Ona se zavali u
ugao da bi tu gundala ili da bi se, razmiljajuci, stiala: veroyatno pomalo i jedno i drugo, poto se tako
najece zbiva u duama koje nisu p prirodi zlovoljne. Koije se ubrzo zaustavie; ona podie oi: zaustavili
su ih g. i gda Vesten, koji su eleli da joj neto kau. Obradovala se im ih je ugledala, a jo vie kad ih je
ula, jer joj je g. Vesten odmah priao s recima: Kako ste? Kako ste? Sedeli smo s vaim ocem milo mi je
to vidim da je tako dobro. Frank stie sutra jutros sam dobio pismo sutra oko ruka sigurno cemo ga
videti. Danas je u Oksfordu, a ovde ce ostati pune dve nedelje. Znao sam da ce tako biti. Da je doao za
Boic, ne bi mogao ostati ni tri dana: bio sam zadovoljan to nije doao za Boic. Sad cemo za njega imati
vreme upravo kako treba stalno lepo i suvo. Moci cemo potpuno da uivamo u njegovom drutvu. Sve je
ispalo tano onako kako bismo samo mogli poeleti. Takvoj vesti nije mogla odoleti, nije mogla izbeci uticaj
tako srecnog lica kao to je bilo Vestenovo, naroito kad je sve to njegova ena potvrdila recima i dranjem:
ona je govorila manje i mirnije, ali isto tako ubedljivo. Za Emu je bilo dovoljno to ona smatra njegov dolazak*
sigurnim pa da i sama tako misli, i iskreno se radovala njihovoj radosti. Njen klonuli duh je sad sasvim
oiveo. Prolost, koja je vec dosadila, potiskivala je sveina onog to je tek imalo da nastupi; u mislima koje
joj u magnovenju proletee kroz glavu, ona se ponada da se sad vie nece govoriti o g. Eltenu. G. Vesten joj
ispria kako je dolo do takvog rasporeda vremena u Enskumu, usled kojeg njegov sin sad ima pune dve
nedelje na raspolaganju za njih, a takode i kojim putem j kako putuje. Ona je sluala, smeila se i estitala
mu. Ubrzo cu ga dovesti u Hartfild, ree on zavravajuci. Emi se uini da mu je kod tih reci ena dotakla
rukn. Treba da podemo, gospodine Vestene, ree ona. Zadravamo devojke. Dobro, dobro, gotov sam, i
okrecuci se opet Emi, ree: Ali ne treba da oekujete da cete videti nekog izvanrednog mladica; znate, uli
ste samo ono to sam vam ja priao o njemu, a mislim da on, ustvari, nije ni182 183ta naroito. Medutim, u
njegovim blistavim oima videlo se u tom asu da sasvim drukije misli. Ema je bila u stanju da izgleda
savreno ravnoduno i bezazleno, i da odgovori na nain koji nije nita odavao. Mislite na mene sutra, draga
Ema, oko etiri sata, zamolila je gda Vesten na rastanku. Brino je izgovorila te reci, eleci da ih samo ona
uje. Cetiri sata! Budite uvereni, bice on ovde vec do tri, popravi je hitro g. Vesten, i tako se zavrio ovaj
veoma prijatni susret. Ema se razdragala toliko da se osecala skoro srecna. Sve je sad izgledalo drukije;
Dems i njegovi konji nisu joj se' inil; ni upola onoliko spori kao pre toga; kad je pogledala na ivicu,
pomislila je kako ce zova uskoro procvetati, a kad se okrenula Harijeti, zapazila je ak i tu neto to je
potsetilo na prolece, neki neni osmeh. Da li ce gospodin Frank Ceril proci i kroz Bat i kroz Oksford? To
pitanje, medutim, nije slutilo na dobro. Ali ni poznavanje zemljopisa ni spokojstvo due ne mogu se
odjednom postici, a Ema je sad bila sklona verovanju da ce vremenom doci i do jednog i do drugog.
Svanulo je jutro tog znaajnog dana, a verna uenica gde Vesten nije zaboravila ni u deset ni u jedanaest, ni
u dvanaest asova, da u etiri treba da mi i sli na nju. Mila moja, mila, brina prijateljice, govorila je ,u'' sebi,
silazeci niz stepenice iz svoje sobe, uvek se pre,J terano starate da svima bude udobno, a za sebe nikac kao
da vas gledam onako nespokojnu, kako se neprestal no vracate u njegovu sobu da biste se uverilj je li kako
treba. Kad je prola kroz predvorje, sat izbi dva| naest. Dvanaest necu zaboraviti da mislim na vas? kroz
etiri sata: a sutra u ovo doba, moda, ili malo kaj snije, pomiljacu da ce oni. moe biti, svi doci ovamo.l
Sigurna sam da ce ga uskoro dovesti. Ona otvori vrata malog salona i ugleda dva gospe dina gde sede s
nienim ocem g. Vesten i njegov sin. Stigli su gre nekoliko minuta i g. Vesten nije jo ni prestao da
objanjava kako je Frank stigao dan ranije no 184 to su oekivali, a njen otac je jo bio usred svoje vrlo
utive dobrodolice i estitke, kad se ona pojavila da uestvuje u iznenadenju, pretstavljanju i zadovoljstvu.
Taj Frank Ceril, o kome se tako dugo prialo, koji je pobudio toliku panju, nalazio se sad pred njom
pretstavilj su joj ga, i nije joj se inilo da su ga preterano hvalili: mladic je zaista bio veoma lep; ni stasu, ni
izrazu, ni dranju nije se moglo nita zameriti, u ophodenju je imao dosta duha i ivosti svoga oca, izgledao
je bistar i razborit. Odmah je osetila da ce joj se dopasti, a on se ponaao prirodno i neusiljeno, pokazivao se
spreman darazgovara, to je nju ubedilo da je doao u nameri da je upozna i da ce se uskoro dobro
upoznati. Stigao je u Rendols uoi tog dana. Svidelo joj se to se tako urio da dode, to je izmenio svoj
raspored i putovao rano od zore do kasno u noc, kako bi dobio pola dana. Rekao sam vam jue, uzviknu g.
Vesten sav ushicen, rekao sam vam jue svima da ce stici pre odredenog vremena. Setio sam se ta sam i
sam nekad radio. Ne moe ovek da mili na putu: prosto mora da stigne bre no to je zamislio. A kad
banete pred prijatelje pre no to su poeli da vas izgledaju, to zadovoljstvo mnogo vie vredi od ono malo
napora kojim je postignuto. To je veliko zadovoljstvo, kad ovek sme da ga sebi dopusti, ree mladic, ali
nema mnogo kuca prema kojima bih uzeo toliku slobodu. Medutim, osecao sam da mogu da inim to god
hocu kad dolazim svojoj kuci. Na tu re svojoj kuci otac ga pogleda novim izrazom zadovoljstva. Ema je
odmah uvidela da mladic zna kako da bude prijatan, a to ubedenje pojaalo se jo vie onim to je zatim
dolo. Veoma mu se dopadao Rendols, smatrao je da je ta kuca izvanredno lepo uredena, nije hteo da
dopusti ak ni to da je vrlo mala, divio se njenom poloaju, etnji do Hajberija. samom Hajberiju, a jo vie
Hartfildu, i izjavio da je za ovo selo osecao uvek onakvu radoznalost kakvu samo rodno mesto moe da
probudi, i mnogo je eleo da ga upozna. Emi prode kroz glavu podozriva pomisao, kako to da nikad ranije
nije uspeo da zadovolji tu pohvalnu elju. Ali ako je to i bila la, bila je prijatna la i prijatno izreena. Njegovo
185 dranje nije ostavljalo utisak neeg smiljenog i izvetaenog. zgledao je i govorio kao ovek koji je
stvarno neobino radostan.
Razgovarali su uglavnom o stvarima o kojima se razgovara kad se ljudi tek upoznaju. On je postavljao
pitanja: Da li jae? ma li prijatnih predela za jahanje? ma li prijatnih etnji? maju li mnogo suseda?
U Hajberiju, verovatno, ima dosta drutva? U selu i okolini ima nekoliko vrlo lepih kuca. A igranke,
imaju li igranke? Je li drutvo muziki obrazovano? A kad je dobio odgovore na sva ta pitanja i poto su se
tako blie upoznali, uspeo je da ugrabi priliku, dok su oevi razgovarali medu sobom, da pomene svoju
macehu i da o njoj govori s tolikim pohvalama, toplim divljenjem i zahvalnocu to je usrecila njegovog oca, a
njega samog veoma ljubazno primila, pa je ovim pruio dokaz vie da zna kako da se dopadne i da,
izvesno, smatra vrednim da se potrudi kako bi se njoj dopao. Nije rekao ni jednu pohvalnu re vie od onog
to je ona znala da gda Vesten zasluuje. Ali nema sumnje, on nije mogao mnogo znati o tome. Shvatao je
ta ce biti dobro primljeno, za ostalo nije mogao biti siguran. Njegov otac je vrlo pametno uinio, rekao je,
kad se oenio: svaki prijatelj mora se tome radovati. A porodica iz koje je dobio takvu blagodet zaduila ga je
za veita vremena. Dospeo je skoro dotle da joj zahvaljuje za vrline gce Tejlor, mada, izgleda, nije sasvim
zaboravljao da bi, prirodno, pre trebalo pretpostavljati da je gca Tejlor izgradila linost gce Vudhaus, a ne gca
Vudhaus linost gce Tejlor. A najzad, kao da je resio da potpuno odredi svoje miljenje, zakljui diveci se
njenoj mladosti i lepoti: Bio sam spreman da naidem na osobu otmenog i prijatnog dranja, ree on, ali
priznajem da, imajuci sve u vidu, nisam oekivao nita vie nego da vidim enu srednjih godina, vrlo
pristojnog izgleda; nisam znao da cu u gospodi Vesten naci lepu mladu enu. Meni nikad nije dosta da
sluam kako je gospoda Vesten savrena, ree Ema. Sve kad bi vam se uinilo 186 da joj Je osamnaest
sluala bih vas sa zadovoljstvom. Ali ona bi se ljutila na vas zbog takvih reci. Ne dajte joj povoda da nasluti
da ste o njoj govorili kao o lepoj, mladoj eni. Nadam se da necu biti tako nespretan, odgovori on. Ne, budite
uvereni (s laskavim naklonom) da cu obracajuci se gospodi Vesten znati koga smem da hvalim, bez ikakve
opasnosti da ona pomisli kako pretetujem. Ema se pitala da li je i njemu prolo kroz glavu isto ono
podozrenje, koga ona nije mogla da se oslobodi, o tome ta se moda oekuje od njihovog poznanstva, i da
li njegovo laskanje treba smatrati kao znak pristanka, ili kao dokaz otpora. Mora ga bolje upoznati da bi
razumela njegovo dranje. Zasada oseca jedino da je prijatrfo. Nije bila u nedoumici o emu g. Vesten esto
misli. Vie puta je zapaala kako njegovo hitro oko baca na njih zadovoljan pogled; pa i onda kad bi on
odluio da ih ne gleda, bila je uverena da ih esto slua. Teila se to njen otac, nesposoban za tu vrstu
zapaanja i sumnji, nije ni pomiljao na neto slino. Njemu je, srecom, isto toliko bilo teko da predvidi,
koliko i da odobri neki brak. Mada je uvek zamerao svakoj enidbi i udaji, nije nikad unapred patio strahujuci
od toga. zgledalo je da nije u stanju da tako rdavo misli o pameti ma kojih dveju osoba, da bi pretpostavio da
ce se uzeti sve dok se ne bi dokazalo da je zaista tako. Blasiljala je to slepilo koje joj je ilo na ruku.
Blagodati njemu bio je u stanju da, neometan ikakvom neprinom slutnjom, ne oekujuci nikakvu neveru od
svoga sta, pusti na volju svojoj prirodnoj, dobrocudnoj utisti, raspitujuci se brino
kako je g. Frank Ceril purao, kako je izdrao da dve noci spava po drumskim stionicama, izraavajuci vrlo
iskrenu elju da sazna li siguran da nije dobio kijavicu ne dozvoljavajuci dutim, da u to bude sasvim
siguran dok ne prode jo !na noc. Poto je proveo u poset.i koliko treba, g. Vesten poda se sprema za
polazak. Mora da krene. ma posla 1 Krune oko svog sena i mnogo tota da pokupuje i Forda za gdu
Vesten. Ali ne treba da se zbog njega 187i drugi ure. Njegov sin bio je suvie dobro vaspitar da bi posluao
ovaj nagovetaj; on se odmah die, gc yoreci: Poto vi idete dalje poslom, oe, iskoristicu tu prij liku za jednu
posetu koju svakako moram jednog dana da uinim, pa je bolje da je odmah svrim. mam as! da poznajem
jednu vau susetku (okrecuci se Emil jednu gospodicu koja stanuje u Hajberiju ili u blizini^ to je neka
porodica Ferfaks. Nadam se da mi nece biti| teko da nadem kucu, mada mislim da se oni ustvari nej zovu
Ferfaks ini mi se da im je ime Barns ili BejtsJ Poznajete li neku porodicu tog imena? Razume se da
poznajemo, uzviknu njegov otac. Gospoda Bejts proli smo pored njene kuce bila je na prozoru. Tano,
tano, ti poznaje gospodicu Ferfaks. Secam se da si se druio s njom u Vejmetu; to je krasna devojka.
Svakako treba da je poseti. Nije neophodno da je jutros posetim, ree mladic, mogao bih i nekog drugog
dana, ali u Vejmetu smo tako esto bili zajedno da. .. O, idi danas, idi danas. Nemoj odlagati. Sto moe
uiniti danas ne ostavljaj za sutra, A usto, moram ti neto napomenuti, France briljivo pazi da ovde, u
ovom mestu, ne propusti da joj ukae panju. Ti si je tamo vidao s Kambelovima, kad je bila na ravnoj nozi
sa svakim s kim je dolazila u dodir, ali ovde je kod svoje siromane staramajke, koja jedva izlazi na kraj. Ako
je ne poseti brzo, uvredice je. Sin je izgledao ubeden. Cula sam da je kazala da vas poznaje, ree Ema.
Ona je vrlo otmena mlada devojka. On se saglasi s tim miljenjem, ali je svoje Jeste izrekao toliko bez
naglaska, da je ona bila sklona da posumnja slae li se on stvarno s njom.; pa ipak, ako bi za gcu Ferfaks
smatrao da je samo osrednje otmena, onda mora da postoj; neka naroita vrsta otmenosti za pomodni svet.
Ako ranije nije uinila naroiti utisak na vas, ree ona, verujem da ce danas uiniti. Videcete da vrlo lep
izgleda; videcete je i ucete je ne, bojim se da je necete uopte uti, jer ima tetku koja ne zatvara usta. Vi
poznajete gospodicu Ferfaks, gospodine, je li tako? ree g. Vudhaus, koji je uvek poslednji razabirao o emu
se govori. Onda mi dopustjte da vam kaem da je to veoma prijatna mlada devojka. Ona je ovde u gostima
kod svoje staramajke i tetke; veoma valjan svet, znam ih od vajkada. Bice im izvanredno milo da vas vide,
ubeden sam; jedan od mojih momaka poci ce s vama da vam pokae put. Nipoto, dragi gospodine; moj
otac ce me uputiti. Ali vas otac ne ide dotle: on ide samo do Krune, a to je na drugoj strani ulice i ima vrlo
mnogo kuca, pa se, moda, necete lako snaci, put je veoma kaljav, ako se ne drite peake staze, ali vam
moj koija moe pokazati gde je najbolje da predete ulicu. G. Frank Ceril je i dalje odbijao to je mogao
ozbiljnije, a otac ga je u
tome svesrdno podravao, izjavivi: Dragi prijatelju, to je potpuno nepotrebno. Frank ume da raspozna
baricu kad je ugleda, a to se tie kuce gospode Bejts, od Krune nema ni dva koraka. Dopustili su im da
podu haus srdano klimnu glavom, dva gospodina izidoe, Ema je tim poetkom poznanstva i sad dolsu
mogla da misli u koje bilo doba dana, potpuno uverena da se dobro osecaju. sami, i poto im g. Vud* Ema
se ljupko pokloni, ostala veoma zadovoljna je e svima njima u Ren188 GLAVA DVADESET CETVRTA G.
Frank CeriL pojavio se opet sutradan ujutru. Doao je sa gdom Vesten, koju je, kao i Hajberi, izgleda,
mnogo zavoleo. Sedeo je s njom kod kuce u prijatnom razgovoru, dok nije dolo uobiajene vreme za njenu
etnju; i kad ga je zamolila da izabere kuda ce etati, on se odmah odluio za Hajberi. On ne sumnja da ima
veoma prijatnih etnji u svim pravcima, ali ako se njemu prepusti izbor, uvek bi izabrao isti. Uvek ce ga
privlaiti Hajberi, to mesto puno istog vazduha, veselo, srecnog izgleda. Za gdu Vesten Hajberi je znaio to
i Hartfild; a verovala je da i za njega znai to isto. Uputie se pravo tamo. Ema ih nije oekivala, jer_ g.
Vesten, koji je za trenutak svratio da bi uo kako mu je sin vrlo zgodan mladic, nije znao za njihove namere; i
stoga se prijatno iznenadila kad ih je ugledala kako zajedno, ruku pod ruku, prilaze kuci. Zelela je da ga vidi
ponovo, a naroito da ga vidi u drutvu gde Vesten, jer je od njegovog ponaanja prema ovoj zavisilo njeno
miljenje o njemu. Da tu nije ispunio oekivanja, nita mu ne bi moglo pomoci. Ali videvi ih zajedno, bila je
savreno zadovoljna. Duno potovanje on joj nije odavao samo lepim recima ili preteranim laskanjem: nita
nije moglo biti prikladnije ili dopadljivije od njegovog celokupnog ponaanja prema njoj, niti je ita moglo
na prijatniji nain izraavati njegovu elju da je smatra prijateljem i da stekne njenu naklonost. A Ema je
imala dovoljno vremena da to razumno oceni, poto su oni ostali sve do podne. Sve troje su dobar sat ili' dva
etali zajedno, __ najpre po hartfildskom umarku, a zatim po Hajberiju: jsljega je sve oduevljavalo;
dovoljno se divio Hartfildu da bi ugodio g. Vudhausu, a kad su odluili da krenu dalje, on izrazi elju da se
upozna s celim selom, zapaajuci ono to je zanimliivo i za pohvalu mnogo ece nego to bi Ema
oekivala. zvesni predmeti za koje se naroito raspitivao ukazivali su da ima lepu duu. Zamolio je da mu
pokau kucu u kojoj je njegov otac dugo iveo i koja je bila dom njegovog dede; a saznavi da je jo iva
neka stara ena koja mu je bila dadilja, iao je s jednog kraja ulice na drugi, tragajuci za njenom kucicom.
ako u njegovom traganju ili zapaanju nije bilo naroite vrline, sve zajedno pokazivalo je dobru volju prema
Hajberiju uopte, a to je, svakako, mnogo liilo na vrlinu u oima onih u ijem se drutvu nalazio. Ema je
posmatrala i zakljuila da, s obzirom na osecanja koja sada pokazuje, ne bi bilo ispravno pretpostaviti da on
svojevoljno nije dotada dolazio u Hajberi; zakljuila je isto tako da ne glumi, niti se razmece izjavama koje
nisu iskrene, i da g. Najtli, nesumnjivo, nije pravedan prema njemu. Prvo su se zaustavili kod gostionice
Kruna, osrednje kuce,mada najbolje u
svojoj vrsti, gde su drana dva para potanskih konja, vie za potrebe suseda, nego za upotrebu na drumu.
Njegove pratilje nisu oekivale da ce ta zgrada pobuditi neku panju i zadrati ih, ali, prolazeci pored nje,
ispriale su istoriju velike sobe koja je, kako se videlo, bila naroito dozidana. Sagradena je pre mnogo
godina kao dvorana za igranke i upotrebljavala se povremeno u takve svrhe dok je okolina bila ?uce
naseljena, sa dosta igraa. Ali ti slavni dani su davno proli i sad je ta odaja mogla oekivati jedino o da se u
njoj sastaje drutvo za igranje vista, koje su Snovala mesna gospoda i polugospoda. Odmah je ta orostorija
privukla njegovu panju. Zanimala ga je zato ;to je ranije sluila kao dvorana za igranke i, umesto Ja produi
put, on zastade nekoliko trenutaka kod dva vlsoka prozora koja su bila otvorena, da pogleda unutra, ceni
mogucnosti dvorane i zaali to je prestala njena Prvobitna namena. Nije joj naao nikakve zamerke, niti 190
191je priznao ijednu na koju su mu one ukazale. Ne, dvorana je dovoljno duga, dovoljno iroka, dovoljno
lepa.1 U njoj bi se udobno smestilo dovoljno sveta. Trebalo bi? da zimi prireduju igranke bar svakih etrnaest
dana. Za> to gca Vudhaus ne oivi nekadanje dobre stare dane te dvorane? Ona koja moe da uini sve u
Hajberijul Pomenue mu da u mestu nema boljih porodica i izrazie; svoje ubedenje da se niko izvan mesta i
njegove nepo< sredne okoline ne bi resio da dode na igranku, ali se oru time nije zadovoljio. Nisu ga mogle
ubediti da tolike'd kuce lepog izgleda, koje je video oko sebe, nisu mogle* dati dovoljan broj igraa; ak i
kada su mu iznele pojedinosti i opisale sve porodice, on jo nije hteo da prizna da bi takva meavina mogla
da bude naroito nepodesna, ili da bi bilo i najmanje tekoce da se iduceg jutra svako vrati na svoje roesto.
Rasudivao je kao mlad ovek koji veoma voli da igra, i Ema se pomalo iznenadila, videci da urodene osobine
Vestena tako odluno preovladuju nad navikama steenim kod Cerila. zgledalo je da ima snagu i duh,
veselost i drutvenost svoga oca, a nita od oholosti i nepristupanosti onih iz Enskuma. Sto se tie oholosti,
moda je zaista nije imao dovoljno; njegova ravnodunost prema meanju drutvenih poloaja gotovo se
graniila s neotmenocu duha. On, medutim, nije mogao da donosi sud o zlu koje je potcenjivao. To je bio
samo izliv ivahnog raspoloenja. Najzad su ga nagovorile da se odmakne od Krune. Poto su se nalazili u
blizini kuce u kojoj su stanovale gda i gdica Bejts, Ema se seti da je on dan ranije nameravao da ih poseti i
upita, ga da li je to uinio. Da, o, da, odgovori on, ba sam hteo da vam to pomenem. Veoma uspela poseta.
Video sam sve tri gospe, i bio sam vam veoma zahvalan to ste mi skrenuli panju. Da me je govorljiva tetka
uhvatila nespremnog, propao bih. Ovako sam se samo prevario i uinio jednu veoma nerazumnu posetu.
Deset minuta bi bilo potpuno dovoljno, moda i potpuno prikladno, i ja sam rekao ocu da cu se svakako pre
njega vratiti kuci; ali nisam mogao da pobegnem, nije/ bilo zastoja. Kad je on najzad doao po mene (poto
me nigde na drugom mestu nije pronaao), zaprepastio sam se utvrdivi da sam ustvari 192 proveo s njima
skoro tri etvrti sata. Dobra gospoda mi nije dala mogucnosti da se izvuem ranije. A kako vam izgleda
gospodica Ferfaks? Rdavo, vrlo rdavo; tojest, ukoliko jedna mlada gospodica sme da izgleda rdavo; ali taj
izraz se ne sme upotrebiti, zar ne, gospodo Vesten? Zene ne mogu nikada da izgledaju rdavo; a, ozbiljno
govoreci, gospodica Ferfaks je po prirodi tako
bleda, da skoro uvekostavlja utisak slabog zdravlja velika teta to nije sveija j rumenija. Ema se nije
sloila s njim 1 poela je usrdno da brani izgled gdice Ferfaks. Nikada nije blistala od zdravlja, ali ona ne
moe da se sloi da je boleljive boje; ima neke nenosti i mekoce u njenoj puti, to daje naroitu otmenost
crtama njenog lica! On je sluao s dunim potovanjem, pomenuo je da je uo mnoge kako govore to isto, ali
ipak mora priznatj da njemu ne moe nita nadoknaditi nedostatak onog divnog sjaja koji prua zdravlje.
.Ako crte lica i nisu pravilne, prijatna boja koe daje im lepotu; a gde su one pravilne, dejstvo je srecom ne
mora da pokuava da opie kakvo je to dejstvo. Dobro, ree Ema, o ukusu se ne moe raspravljati.
Uostalom, izuzimajuci njenu put, ona vam se dopada. On odmahnu glavom i nasmeja se. Ne mogu da
odvojim gospodicu Ferfaks od njene puti. Da li ste je esto vidali u Vejmetu? Jeste li bili esto u istom
drutvu? U tom trenutku su se pribliili Fordovoj radnji i on uzviknu brzo: Ha! Mora biti da je ovo ta radnja u
koju svi svakodnevno odlaze celog svog ivota, kako mi ree moj otac. On kae. da i sam dolazi u Hajberi
est puta nedeljno i da uvek ima posla kod Forda. Ako vam to nije neugodno, molim vas udimo da bih mogao
da dokaem da i ja pripadam ovom mestu da sam pravi gradanin Hajberija. Moram da kupim neto kod
Forda. To ce mi dati pravo gradanstva. Oni sigurno prodaju rukavice. O, da, rukavice i sve ostalo. Divim se
vaem rodoljublju. Oboavace vas ,u Hajberiju. Pre no to ste doli, bili ste veoma omiljeni zato to ste sin
gospodina 13 Ema 193 Vestena, ali ostavite pola gineje kod Forda, i postacete omiljeni zbog sopstvenih
vrlina. Oni udoe; j dok su na tezgu iznosili i otvarali glatke, lepo uvezane kutije raznih vrsta robe, on ree: Ali
izvinite, gospodice Vudhaus, vi ste se obratili meni, rekli ste neto u trenutku kada je izbio ovaj moj 'amor
patriaP. To ne smem da propustim; uveravam vas da mi ni najveca slava u javnosti ne bi nadoknadila gubitak
bilo kakve srece u linom ivotu. Pitala sam samo da li ste dobro poznavali gospodicu Ferfaks i njeno
drutvo u Vejmetu? Sada, poto sam shvatio vae pitanje, moram reci da je ono vrlo nezgodno. 2eni uvek
pripada pravo da odredi stepen poznanstva. Gospodica Ferfaks se sigurno vec izjasnila. Necu da se izloim
neprilici tvrdeci neto vie od onoga to je ona resila da kae. Casna re, odgovarate oprezno kao to bi ona
sama uinila. A njen izvetaj o svemu ostavlja mnogo mesta nagadanju; ona je tako uzdrljiva, tako malo
voljna da i neto najmanje kae bilo o kome, i ja zaista mislim da moete reci to hocete o svom poznanstvu
s njom. Mogu li, zaista? U tom sluaju reci cu .istinu, a to mi i najbolje odgovara. Cesto sam je vidao u
Vejmetu.; Kambelove sam malo poznavao jo iz Londona, a u Vejmetu smo vrlo esto bili u istom drutvu.
Pukovnik Kambel je veoma prijatan ovek, a gospoda Kambel ljubazna, srdana ena. Svi mi se svidaju.
Zakljuujem da vam je poznat poloaj gospodice Ferfaks i zanimanje koje joj
je sudeno. Da (sa izvesnim kolebanjem) verujem da znam. Doli ste do osetljivih predmeta, Ema, ree
gda Vesten smeeci se; ne zaboravite da sam i ja ovde. Go^ spodin Frank Ceril gotovo ne zna ta da kae
kada govorite o zanimanju gospodice Ferfaks. Ja cu odmaci malo dalje. Ja zaista o njoj mogu da mislim
samo kao o prijateljici, najmilijoj prijateljici, ree Ema. zgledalo je da on potpuno razume i ceni takvo
osecanje. 194 Poto su kupili rukavice i izili iz radnje, Frank Ceril ree: Da li ste ikada uli kako svira ta
mlada gospodica, o kojoj smo govorili? Da li sam ikad cula! odgovori Ema Zaboravljate koliko ona pripada
Hajberiju. Cula sam je svake godine otkako smo obe poele da uimo muziku. Ona divno svira. Tako mislite;
zar ne?. Zeleo sam da ujem miljenje nekoga ko je u stanju da to oceni. Meni je izgledalo da ona dobro
svira, tojest. s dosta osecanja, ali ja se sam ne razumem nimalo u tome. Muziku veoma volim, ali nemam ni
znanja ni prava da donosim sud o bilo ijem izvodenju. Navikao sam da sluam kako joj se dive, i secam se
jednog dokaza za miljenje da ona dobro svira: jedan ovek, i to vrlo muzikalan i zaljubljen u drugu devojku,
veren s njom i pred brakom, ipak nije nikada molio tu devojku da sedne za klavir, ako bi gospodica o kojoj
govorimo mogla da sedne umesto nje, nikada nije voleo da uje onu prvu, ako bi mogao da uje drugu. To
je, po mom miljenju, bio izvestan dokaz, jer je taj ovek bio poznat kao muziki obdaren. Jo kakav dokaz!
ree Ema koju je to u najvecoj meri zabavljalo. Gospodin Dikson je veoma muzikalan, zar ne? Od vas cemo
za pola sata saznati mnogo vie o njima, nego to bi gospodica Ferfaks blagoizvolela da kae za pola
godine. Da, gospodin Dikson i gospodica Kambel su te linosti; a ja sam to smatrao vrlo jakim dokazom.
Zaista je i bio vrlo jak; istinu govoreci, mnogo jai no to bi meni, da sam ja gospodica Kambel, mogao da
bude prijatan,^ Ne bih mogla da opravdam oveka koji J?i imao_yie mujjSE\5sSZnao ljubavi
sluha nego ya!"# jau osetliivast za. " Znate, ona je njena vrlo dobra prijateljica. Slaba uteha! ree Ema
smejuci se. Radije bih da me potisne tudinka nego vrlo dobra prijateljica; s tudinkom, to bi moglo i da se ne
ponovi; ali kakva nevolja imati uvek kraj sebe vrlo dobru prijateljicu, koja sve radi bolje od vas! Jadna
gospoda Dikson! Milo mi je to se udala i nastanila u rskoj. 13 195U pravu ste. To nije* bilo vrlo laskavo za
gospodicu Kam.hel, ali je izgledalo da ona to zaista ne oseca. Utoliko bolje, ili utoliko gore; ne znam ni sama.
Ali bila to kod nje blagost ili glupost osetljivost za prijateljstvo ili otupelost osecanja mislim da je
postojala jedna osoba koja je to morala osecati sama gospodica Ferfaks. Ona je morala osecati kako je to
njeno isticanje neprilino j opasno. Sto se toga tie. .. ja ne. . . O, nemojte zamiljati da j oekujem od vas ili
ma od koga drugog da mi opie osecanja gospodice Ferfaks. Pretpostavljam da o njima ne zna nita nijedno
ljudsko bice, sem nje same, ali ako je ona i dalje svirala kad god bi je gospodin Dikson zamolio, covek moe
da nagada to god hoce. zgleda da medu svima njima vlada izvanredno dobro razumevanje... otpoe ori
prilino brzo, ali se zaustavi i dodade: Medutim, nemoguce mi je da kaem kakvi su odnosi stvarno vladali
medu njima kako je sve to izgledalo iza kulisa. Mogu samo reci da je naoko vladala sloga. Ali poto vi
poznajete gospodicu Ferfaks iz detinjstva, bolje cete oceniti njenu linost i znacete kako bi se ona drala u
opasnim prilikama. Poznajem je jo iz detinjstva, nesumnjivo; zajedno smo odrasle, i prirodno se,moglo
oekivati da cemo biti prisne, da cemo se druiti kad god ona bude dolazila u posetu svojoj porodici. Ali
tako nikad nije bilo. Gotovo i ne znam kako se to dogodilo; moda sam ja tu pomalo kriva, jer nisam
podnosila tu devojku koju su njena tetka i baba i celo njihovo drutvo uvek toliko oboavali i uznosili. A onda,
ta njena uzdrljivost. Nikada nisam mogla da se sprijateljim s nekim ko je tako potpuno uzdrljiv. ^ To je,
zaista, neto to odbija, ree on. Cesto je vrlo zgodno, nesumnjivo, ali se nikada ne moe svideti.
Uzdrljivost je bezbedna, ali nije i privlana. Uzdrljiva osoba ne moe se voleti. Ne moe, sve dok
uzdrljivost ne prestane prema vama; a onda privlanost moe da bude mnogo veca. Ali, moralo bi mi biti
mnogo tee bez prijateljice ili prijatne drugarice, mnogo tee nego dosada, da bih se >'>196 trudila da
pobedim ma iju uzdrljivost i tako steknem prijateljicu. O prisnosti izmedu gospodice Ferfaks i mene ne
moe biti govora. Nemam razloga da rdavo mislim o njoj ni najmanje sem to takva krajnja i
neprestana uzdrljivost u recima i ponaanju, takva bojazan da se prui odredena pretstava o ma kome,
moe da izazove sumnju da postoji neto to treba kriti. On se potpuno sloi s njom; poto su tako dugo
zajedno etali i tako slino mislili, Emi se inilo da ga vec vrlo dobro poznaje, i teko je mogla poverovati da
su se tek drugi put videli. On nije bio ba onakav kakvog ga je ona zamiljala: manje svetskj ovek u
izvesnim svojim shvatanjima, manje bogatstvom pokvareno dete, i stoga bolji no to je oekivala. Njegova
miljenja izgledala su umerenija njegova ocena kuce g. Eltena, koju je, kao i crkvu, otiao da pogleda; nije
se sloio s njima kada su joj one nalazile nedostatke. Ne, on ne moe da je smatra rdavom kucom; svakako
ne bi zbog nje trevbalo aliti onog ija je. On ne smatra da bi trebalo aliti ma kog coveka koji bi imao tu
kucu, ako bi je delio s voljenom enom. Sigurno da u njoj ima dosta prostora za udoban ivot. Covek bi
morao biti glup kad bi eleo neto vie. Gda Vesten se nasmeja i ree mu da ne zna o emu govori. Poto je
sam navikao na prostranu kucu i nikada nije mislio o tome kolike prednosti i ugodnosti dolaze od njene
veliine, on nije kadar da rasuduje o liavanjima koja su neminovna u maloj kuci. Ali je Ema u dui zakljuila
da. on dobro zna o emu govori, i da pokazuje vrlo lepu sklonost da se rano okucj i da se oeni iz asnih
pobuda. On moda nije bio s.ve^tan koliko nedostatak sobe za mlade ili rdava ostava naruavaju domaci
mir; ali je, bez svake sumnje, savreno osecao da ga Enskum ne moe uiniti srecnim, j da bi se, kad
jednom zavoli, rado odrekao veceg bogatstva da bi mogao da rano osnuje svoj dom.GLAVA DVADESET
PETA Sutradan, Ema se malo pokolebala u svom dobrom miljenju o Franku Cerilu kad
je ula da je otiao u London samo zato da bi se potiao. zgleda da mu je za dorukom najednom neto
ulo u glavu: poslao je po dvokolice i krenuo, s namerom da se vrati za ruak, a nemajuci, kako se inilo,
nikakav vaniji posao sem ianja. Svakako, nije bilo nieg rdavog u tome to je proputovao dva puta
dvadeset etiri kilometra zbog takvog posla, ali je bilo neeg kicokog i besmislenog, to ona nije mogla da
odobri. To se nije slagalo s razboritom smiljenocu, umereno^'i u izdacima, ili ak nesebinom toplinom
srca, koje je, kako je verovala, uoi tog dana otkrila u njemu. Sada~.se .moglo reci i za njega da je sujetan,
rasipan, da voli .promene. da je priroda koja mora neim da se bavi, bilo to dobro ili zlo, da je nemaran
prema svome ocu i gdi Vesten, kojima se to nece svideti, da je ravnoduan prema tome kako ce ostali svet
primiti njegovo ponaanje. Njegov otac ga je samo nazvao gizdavcem, smatrajuci taj dogadaj vrlo zgodnim
za prianje; ali bilo je dovoljno jasno da se nije dopao gdi Vesten, koja je preko njega prela to je moguce*
bre i jedino primetila da svaki mladic ima svoje bubice. Ako se izuzme ova mala mrlja, Emi se inilo da je
njena prijateljica, otkako je doao, stekla lepo miljenje 0 njemu. Gda Vesten je rado govorila kako je paljiv
1 prijatan u drutvu i kako u njegovoj naravi uopte zapaa mnogo ega to joj se svida. zgledalo je da je
vrlo otvorene prirode izvesno vrlo vesele i ive. u njego198 vim shvatanjima nije mogla da zapazi nieg
pogrenog, a vrlo mnogo nesumnjivo pravilnog. Q svom ujaku govorio je toplo i s uivanjem, vcl^o je da o
njemu pria, rekao je da bi on bio najbolji ovek na svetu kad bi mogao da ini po svojoj volji; mada nije bio
privren svojoj ujni, sa zahvalnocu je priznavao njenu dobrotu i izgledalo je da eli da uvek s potovanjem
govori o njoj; sve je to davalo puno nade; i da mu nije onako nesrecno palo na pamet da se potia, ne bi
bilo nieg to bi ga inilo nedostojnim one naroite asti koju mu je ukazala njena uobrazilja, asti ako ne da
se istinski zaljubi u nju, a ono bar da bude vrlo blizu tome, i sauva od toga zahvaljujuci jedino njenoj
ravnodunosti (jer se ona jo drala svoje odluke da se ne udaje) ukratko, asti da u oima svih
njihovih zajednikih poznanika bude oznaen kao njen sudenik. Sa svoje strane, g, Vesten je ovom zbiru
njegovih odlika dodao jednu vrlinu koja nije bila bez znaaja. Dao joj je na znanje da se Franku veoma
dopala da je on smatra vrlo lepom i vrlo privlanom; a poto se sve to moglo da kae u njegovu korist,
smatrala je da ne srne da sudi o njemu strogo: i, kao to je primetila g da Vesten, svaki mladic ima svoje
bubice. Medu njegovim novim poznanicima u Sareju nalazila se jedna osoba koja mu nije bila tako
blagonaklono raspoloena. O njemu su u celoj donvelskoj i hajberiskoj parohiji sudili veoma ljubazno; male
razuzdanosti velikoduno su opratali tako zgodnom mladicu mladicu koji se tako esto smekao i tako
lepo klanjao. Ali medu njima je bila jedna glava iji otri sud nisu mogla ublaiti ni klanjanja ni osmesi g.
Najtli. U Hartfildu su mu ispriali ta se desilo; za trenutak je pocutao, ali odmah zatim Ema ga u kako,
preko novina koje je drao, govori za sebe: Hm, neozbiljan, luckast mladic, kao to sam i mislio. Gotovo je
htela da se naljuti, ali pogledavi ga za trenutak, uveri se da je on to rekao zaista samo zato da bi dao
oduka svojim osecanjima, a ne da bi nekog izazvao, i zato ocuta.
ako g. i gda Vesten u izvesnom pogledu nisu donelj dobre vesti, njihova je poseta ovog jutra u drugom
smislu bila dobrodola. Dok su se oni bavili u Hartfildu, 109desilo se neto zbog ega je Ema zaelela da
uje njihov savet; a jo srecnija okolnost je bila to je ona elela upravo onakav savet kakav su joj i dali.
Radilo se o ovome: vec vie godina Koulovi su iveli u Hajberiju; bili su vrlo dobri ljudi, ljubazni, irokogrudi i
skromni; ali, s druge strane, bili su niskog porekla, bavili su se trgovinom i nisu bili naroito obrazovani. Kad
su se tek doselili u taj kraj, iveli su srazmerno svojim mogucnostima, mirno, u malom drutvenom krugu i ne
razmecuci se; ali za poslednju godinu ili dve njihovo imanje se znatno povecalo kuca u gradu donosila je
veci prihod, j sreca im se osmehnula 'u svemu. Uporedo s bogatstvom povecavale su se i njihove elje: bila
im je potrebna veca kuca i teili su da proire svoje drutvo. Proirili su kucu, povecali broj slugu, kao i
izdatke svake vrste, te su u to vreme, po bogatstvu i nainu ivota, dolazili odmah iza porodice u Hartfildu.
Znajuci da vole drutvo i da su uredili novu trpezariju, 1 svi su predvidali da ce oni esto davati rukove; i za1
ista, vec su priredili nekoliko prijema, uglavnom zaJ neenje. Ema je teko mogla verovati da ce se usuditi
da pozovu poznate i najbolje porodice one iz Don vela, Hartfilda i Rendolsa. A ako bi to uinili, nju zaista
nita ne bi moglo, dovesti u iskuenje da ode; alila je samo to, usled poznatih navika njenog oca, njeno
odbijanje ne bi razumeli onako kako bi ona elela. Koulovi su uivali ugled u svom staleu, ali trebalo ih je
nauiti da ne mogu oni da odreduju kakvi ce biti njihovi odnosi s porodicama iz vieg drutva. Veoma se
bojala da.ce im ovu lekciju samo ona dati; nije se mnogo uzdala u g. Najtlija, a nimalo u g. Vestena. Ali ona
je odluila kako da doeka tu drskost mnogo nedelja pre no to se ona dogodila, a kad je uvreda najzad
dola, delovala je na nju sasvim drukije. U Donvelu i Rendolsu primili su pozive, ali njenom ocu i njoj jo
nita nije stiglo. Objanjenje gde Vesten o tome: Pretpostavljam da oni ne doputaju sebi tu slobodu prema
vama, oni znaju da vi ne ruavate van kuce, nije je sasvim zadovoljilo. Volela bi da ima mogucnosti da
odbije. Docnije, pomiljajuci neprestano kako ce se drutvo koje su pozvali sastojati upravo od onih koji su
200 joj bili najdrai, nije znala da ne bi moda pala u iskuenje da prihvati. Trebalo je da Harijeta i Bejtsove
dodu tamo uvee. Dan ranije, dok su etali kroz Hajberi, govorili su o tome i Frank Ceril je alio najiskrenije
to ona nece biti prisutna. Kako bi bilo da zavre to vece igrankom, pitao je" on. Sama ta mogucnost draila
je jo vie, a to to su je ostavili u velianstvenoj usamljenosti, ak i pod pretpostavkom da su je izostavili
zato to je suvie visoko cene, prualo joj je slabu utehu. Zbog tog poziva, koji je stigao za vreme posete
Vestenovih Hartfildu, bilo je njihovo prisustvo tako zgodno; jer, mada je odmah, poto ga je proitala,
primetila: Naravno, moramo odbiti, ona ih je vrlo brzo upitala ta joj savetuju da uini, a oni su joj bez
oklevanja savetovali da ide, na to je ona pristala. Priznala je da, uzimajuci sve u obzir, nije sasvim protiv tog
izlaska. Koulovi su se izraavali veoma pristojno bilo je zaista mnogo istinske panje u
nainu kako su je pozivali mnogo potovanja prema njenom ocu. Oni bi ranije zamolili za tu ast, ali su
ekali dok im stigne iz Londona paravan koji bi, kako su se nadali, sauvao gospodina Vudhausa od
promaje, tako da bi se lake resio da im uini ast svojom posetom. Sve u svemu, nju je bilo lako ubediti; i
poto su ukratko utvrdili medu sobom kako bi se to sve izvelo a da se ne poremeti udobnost g. Vudhausa,
raunajuci kao sigurno da ce mu gda Godar, ako ne gdica Bejts, praviti drutvo, nagovorili su ga da svoju
kcer pusti da ode na ruak odredenog dana i provede celo popodne bez njega. Sto se tie njegovog odlaska,
Ema ga je uveravala da nije za njega: bice suvie kasno, a drutvo suvie mnogobrojno. On se uskoro skoro
sasvim pomirio s tim. Ne volim da idem na rukove, ree on, nikada ih nisam voleo. sto teko ni Ema. Nije
nam prijatno da ostanemo dockan. Zao mi je to gospodin ; gospoda Koul prireduju taj ruak. Mislim da bi
bilo mnogo bolje kad bi oni na leto doli iednooa dana popodne k nama na aj i poli s nama u popodnevnu
etnju, to bi mogli uiniti, poto mi to sve rano svravamo, a da ipak stignu kuci pre veernje vlage N'koga
ne bih izlagao rosi letnje feceri. Medutim, poto oni toliko ele da draga Ema 201rua s njima, a poto cete
vas dvoje biti tamo, kao i gospodin Najtli, da se starate o njoj, ne elim da to spreavam, pod uslovom da
vreme bude onakvo kako treba, ni vlano, ni hladno, ni vetrovito. Zatim, okrenuvi se gdi Vesten i gledajuci ie
kao da je blago kori, ree: Ah, gospodice Tejlor, da se niste udali vi biste ostali sa mnom kod kuce. Dobro,
gospodine, uzviknu g. Vesten, poto sam ja odveo gospodicu Tejlor, duan sam da popunim njeno mesto,
ako mogu; skoknucu do gospode Godar odmah, ako elite. Ali pomisao na ma ta, to treba da se uini
odmah samo je povecavala, a ne smanjivala uznemirenost g. Vudhausa. Gospe su bolje znale kako da je
stiaju. Neka g. Vesten bude spokojan, i sve ce se polako udesiti. r Ovakvim postupanjem g. Vudhaus se
uskoro dovoljno pribrao da razgovara kao obino. Bio bi srecan da vidi gospodu Godar. Veoma potuje
gospodu Godai; trebalo bi da Ema napie nekoliko redaka i da je pozove. ems bi mogao da odnese
poruke. Ali, pre svega, mora da odgovori gospodi Koul. Mora me izviniti, draga moja, to je moguce utivije.
Reci ce da sam ja skoro pravi bolesnik, da nikud ne izlazim i da zbog toga moram da odbijem njihov
ljubazni poziv; poece s mojim izrazima potovanja, naravno. Ali ti ce uiniti sve kako valja. Ne moram da
ti govorim ta treba da se uini. Ne smemo zaboraviti da obavestimo Demsa da ce nam kola biti potrebna u
utorak. Necu se plaiti za tebe kad si s njim. Svega jednom smo ili tamo otkako je napravljen novi put, ali
ipak znam da ce te Dems sigurno odvesti; a kad stigne tamo, mora mu reci u kofe vreme eli da dode
po tebe, bolje bi bilo da kae neki raniji sat Nece ti biti prijatno da ostane dugo. Bice vrlo umorna posle
aja. Ali, tata, vi ne biste eleli da se vratim pre no to se osetim umornom, zar ne? O, ne, mila moja. qli ti
ce se brzo umoriti. Tamo ce biti mnogo sveta i svi ce uglas govoriti. Nece ti prijati ta galama. 202 Ali, dragi
gospodine, uzviknu g. Vesten, ako Ema ode rano, rasturice drutvo.
Nije nikakva teta ako tako bude, ree g. Vudhaus. Za svako drutvo je bolje da se to pre razide. Ali vi ne
mislite kako bi to moglo izgledati Koulovima, Emin odlazak odmah posle aja mogao bi ih uvrediti. Oni su
dobrocudni ljudi i ne misle mnogo o svom dostojanstvu, pa ipak bi im se moralo uiniti da za njih nije vrlo
laskavo kad se neko uri da ode, a kad bi to uinila gospodica Vudhaus, to bi ih vie pogodilo nego kad bi to
uinila ma koja druga osoba. Siguran sam da vi ne biste eleli da razoarate ili ponizite Koulove, gospodine,
te ljubazne, dobre ljude kakvi se retko srecu, i koji su vam susedi vec deset godina. ' Ne, ni za ta na svetu.
Gospodine Vestene, veoma sam vam zahvalan to ste me potsetili na to. Bilo bi mi veoma ao da ih ma
ime uvredim. Znam kako su oni valjani. Peri mi kae da gospodin Koul nikad ne pije pivo. Ne biste to rekli
kad ga pogledate, ali on pati od ui gospodin Koul mnogo pati od ui. Ne, ne bih eleo da im zadam
neki bol. Draga moja Ema, moramo da razmislimo o tome. Siguran sam da ce ti radije ostati malo due no
to bi elela, samo da ne bi sluajno uvredila gospodina i gospodu Koul. Nece se obazirati na to to si
umorna. Zna, bice potpuno sigurna medu svojim prijateljima. O, da, tata. Ja se uopte ne plaim za sebe; i
da nije vas, ne bih marila da ostanem isto koliko i gospoda Vesten. Bojim se samo da cete sedeti i ekati me.
Verujerrrda cete se s gospodom Godar .osecati vanredno ugodno. Znate da ona voli piket, ali kad ona ode
kuci, bojim se da cete sedeti sami, umesto da odete da spavate u svoje uobiajeno vreme, a pomisao na to
bi mi potpuno pokvarila raspoloenje. Morate mi obecati da necete sedeti. Obecao je pod uslovom da i ona
neto obeca: da ce se svakako dobro istrljati i ugrejati ako dode kuci prozebla; da ce neto pojesti ako bude
gladna; da ce njena sobarica sedeti i ekati je; i da ce se Seri i sluga postarati da u kuci sve bude u redu kao
i obino. 203GLAVA DVADESET SESTA Frank Ceril se opet vratio; ako je oca pustio da ga eka za ruak, u
Hartfildu to nisu znali, jer je gda Vesten mnogo elela da se on dopadne g. Vudhausu, i uvala se da ne oda
svaku njegovu manu koja bi se mogla sakriti. Vratio se potiane kose i veselo se smejao samom sebi, ali
kao da se nije nimalo stideo onog to je uinio. Nije bilo razloga da ali za dugom kosom, jer nije imao da
krije zbunjeno lice, niti da ali za potroenim novcem, jer mu raspoloenje nije moglo biti bolje. Bio je siguran
u sebe i ivahan kao i uvek. Poto ga je videla, Ema je ovako mudrovala u sebi: Ne znam da li to treba da
bude tako, izvesno je da budalaste stvari prestaju da budu budalaste ako ih bez ikakva stida rade pametni
ljudi Nevaljalstvo je uvek nevaljalstvo, ali ludost nije uvek ludost. Zavisi od toga kakvi su ljudi koji to rade.
Gospodine Najtli. on nije lakomislen i glupav mladic. Da jeste, on bi to uinio drukije. li bi se hvalio onim to
je uradio, ili bi se stideo. li bi se razmetao kao kakav kico, ili bi se sluio izgovorima kao neko ko nema
snage da brani svoju sujetu. Ne, potpuno sam sigurna da on nije ni lakomislen ni glupav. Osvanuo je utorak i
ona je zadovoljna oekivala da ga opet vidi, i to na due vreme no ranije, da ovom prilikom oceni njegovo
ponaanje uopte, i na osnovu toga razjasni njegovo ponaanje prema sebi, da proceni hoce li uskoro
moda biti potrebno da se pokae hladnija, i da zamilja ta li ce sve zapaziti oni koji ce ih sad prvi put videti
zajedno. < . 204
mala je nam eru da bude veoma vesela, iako Je sve to trebalo da se odigra kod g. Koula; a nije bila u stanju
da zaboravi kako je nju, od svih mana g. El'tena,' ak i u danima njegove milosti, najvie ljutila ta to je voleo
da ide na ruak kod g. Koula. Bila je sigurna da ce se njen otac dobro osecati, poto su gda Bejts i gda
Godar mogle da dodu; pre no to je otila od kuce, izvrila je poslednju prijatnu dunost izrazivi im svoje
potovanje dok su zajedno sedeli posle ruka i dok je njen otac neno zapaao kako joj je haljina lepa;
posluila je dve gospe velikom krikom torte i punom aom vina, i tako im naknadila, koliko god je mogla,
svu tetu koju su pretrpele samoodricanjem koje im je on, u brizi za njihovo zdravlje, nametnuo za vreme
obeda. Pripremila im je obilan ruak; elela je samo da zna da li im je bilo doputeno da ga pojedu. Pred
vratima g. Koula ispred nje stadoe jedne koije; bilo joj je milo kad je u njima ugledala g. Najtlija, jer je g.
Najtli, poto nije drao konje, a imao malo suvinog novca i vrlo mnogo zdravlja, i usto r o vrlo io i
samostalan, suvie esto, po Eminom miljenju, iao okolo kako stigne, ne slueci se koijama onoliko koliko
bj dolikovalo vlasniku Donvela. Pruila joj se prilika da odmah izjavi kako mu odobrava, jer je on priao i
pomogao joj da izide. Tako i treba da dolazite, ree ona kao gospodin. Veoma mi je drago to vas vidim. ' On
joj se zahvalj primecujuci: Sreca je to smo stigli u istom trenutku; jer, da smo se sreli tek u salonu, sumnjam
da bi nali da sam veci gospodin no obino. Po mom izgledu i ponaanju ne biste raspoznali kako sam
doao. Raspoznala bih, sigurna sarn. Ljudi ulaze uvek nekako stidljivo ili uurbano kad dodu onako kako im
ne prilii. Vi, sigurno, verujete da to vrlo dobro izvodite; ali kod vas je to nekako izazivaki, pravite se
nemarni. Ja to uvek zapazim kad god vas sretnem u takvim okolnostima. Sad nemate potrebe da se trudite.
Ne plaite se da ce neko pomisliti da se stidite. Ne pokuavate da iz205gledate vii od drugih. Sad cu zaista
biti srecna da udem s vama u istu sobu. Luda devojko! odgovori joj on, ali nimalo ljutito. Ema je imala isto
toliko razloga da bude zadovoljna ostalim drutvom kao i g. Najtlijem. Doekali su je srdano i s
potovanjem, to joj se moralo dopasti, i ukazali su, joj svu ast koju je mogla poeleti. Kad su stigli
Vestenovi, j mu i ena uputili su joj svoje poglede pune nene ljubavi i dubokog divljenja; sin joj je odmah
priao ivo i veselo, i time je izdvojio kao naroiti predmet svoje panje, a za rukom je seo pored nje; vrsto
je verovala da je u tome dola do izraaja i njegova vetina. Drutvo je bilo prilino veliko, poto je
obuhvatalo jo jednu porodicu pristojnu i besprekornu porodicu iz okoline, koju su Koulovi imali ast da
ubroje medu svoje prijatelje kao i muke lanove porodice g. Koksa, advokata iz Hajberija. Manje ugledne
ene trebalo je da dodu uvee, s gcom Bejts, gcom Ferfaks i gcom Smit; vec za rukom bili su suvie
mnogobrojni da bi se mogao voditi optj razgovor, i dok se govorilo o politici i g. Eltenu, Ema je svoju panju
skoro sasvim posvetila svom ljubaznom susedu. Prvi daleki zvuk na koji je morala da naculi ui bilo je ime
Dejn Ferfaks. zgledalo je da gda Koul pria o njoj neto to je trebalo da bude veoma zanimljivo. Ona
oslunu i vide da vredi sluati. Taj vrlo mili deo Eme, njena mata, dobio je neto novo ime ce se baviti. Gda
Koul je priala kako je posetila gcu Bejts i kako joj
je odmah, im je ula u sobu, pao u oi klavir, koji je vrlo otmeno izgledao; ne koncertni, vec veliki etvrtasti
klavir. Sutina prie, kraj celog razgovora koji je zapoeo njenim udenjem, pitanjima i estitanjima, kao i
objanjenjima gde Bejts, bila je da je taj klavir uoi toga dana poslala kuca Brodvud, na veliko iznenadenje i
tetke i sestriine, potpuno neoekivano, da je, po recima gce Bejts, u prvi mah i sama Dejn bila u
nedoumici, potpuno zbunjena, ne znajuci ko ga je mogao naruiti, ali su sad obe bile potpuno uverene da je
mogao doci samo s jedne strane razume se da je to uinio pukovnik Kambd.. Ne moe se nita drugo
pretpostaviti, dodade gda Koul; i samo sam se zaudila to je uopte moglo biti neke sumnje. Ali izgleda da
je Dejn skoro dobila pismo od njih, i nisu ni jednom reju pomenuli klavir. Ona ih najbolje poznaje, ali ja iz
njihovog cutanja ne bih zakljuila da ne nameravam da joj uine poklon. Moda su Meli da je iznenade.
Mnogi se sloie s gdom Koul; svi koji su o toj stvari govorili bili su ubedeni da je klavir morao poslati
pukovnik Kambel, i podjednako su se radovali to joj je poklonio tako neto; a bilo je mnogo njih koji su eleli
poneto da kau, tako da je Ema mogla da razmilja i da ipak slua gdu Koul. Kaem vam da ne znam kad
sam ula neto to me je toliko obradovalo. Uvek mi je bilo krivo to Dejn Ferfaks, koja tako divno svira,
nema klavir. Smatrala sam da je to sramota, naroito ako se uzme u obzir da se u mnogim kucama uzaludno
nalaze divni klaviri. Naravno to je amar nama; ba sam jue kazala gospodinu Koulu kako me je sramota da
pogledam u na novi veliki klavir u salonu, jer se ja nimalo ne razumean u note, a nae cerice. koje su tek
poele, moda nikad nece nita ni postici; a eto, jadna Dejn Ferfaks, koja je uiteljica muzike, nema nita
to bi liilo na neki instrument, ak ni najbedniju staru citru, da bi se zabavila. To sam ba jue kazala
gospodinu Koulu i on se potpuno sloio sa mnom; samo on toliko voli muziku da nije mogao da se uzdri da
ne kupi klavir, u nadi da ce neki od naih dobrih suseda moda biti ljubazan da ga s vremena na vreme bolje
iskoristi nego mi; i to je ustvari razlog zato smo ga kupili inae bi zaista trebalo da se stidimo. Nadamo se
da cemo nagovoriti gospodicu Vudhaus da nam veeras neto otsvira. Gdica Vudhaus utivo pristade i,
poto je videla da od gde Koul nece vie nita dokuiti, okrete se Franku Cerilu. Zato se smekate? upita
ga. A zato vi? Ja! Smekam se verovatno od zadovoljstva to je pukovnik Kambel tako bogat i dareljiv. To
je zaista lep poklon. li 20 207Veoma lep. Malo se udim to ga ranije nije uinio. Moda gospodica Ferfaks
nije nikad ranije tako dugo boravila ovde. li to joj nije dao da se slui njihovim klavirom, koji je sad sigurno
zatvoren u Londonu i niko na njemu ne svira. To je koncertni klavir, pa moda smatra da je suvie velik za
kucu gospode Bejts. Moete da kaete to god hocete, ali na licu vam se ita da o toj stvari mislite skoro isto
to i ja. Ne znam. Cini mi se da mi pridajete vecu pronicljivost no to zasluujem.
Osmehujem se zato to se vi osmehujete, i verovatno cu podozrevati sve to vi budete podozrevali, ali zasad
ne vidim ta nije jasno? Ako pukovnik Kambel nije to uinio, \o bi drugi bio? Sta kaete za gospodu Dikson?
Gospodu Diskon! Sasvim tano, odista. Nisam se setio gde Dikson. Ona sigurno zna, isto kao i njen otac,
kako bi jedan klavir dobro doao; nain na koji je to izvedeno, tajanstveno^, iznenadenje, moda sve to vie
lii na mladu enu nego na starijeg gospodina. To je nesumnjivo gospoda Dikson. Rekao sam vam da cu
podozrevati ono to i vi. Ako je tako, onda morate proiriti svoje podozrenje i obuhvatiti i gospodina Diksona.
Gospodin Dikson, odlino. Da, jasno mi je da je to zajedniki poklon gospodina i gospode Dikson. Pre neki
dan smo govorili, secate se, kako je on mnogo voleo da je slua kad svira. Da, a ono to ste mi o tome kazali
potvrduje jednu moju raniju pretpostavku. Ne elim da dovodim u sumnju dobre namere bilo gospodina
Diksona, bilo gospodice Ferfaks, ali ne mogu da se otmem podozrenju da se njemu, poto je zaprosio njenu
prijateljicu, desila ta nesreca da se zaljubio u nju, ili da je osetio izvesnu naklonost s njene strane. Covek
moe da nagada dvadeset stvari, a da ne pogodi ni jednu, ali sam sigurna da postoji neki naroiti razlon
zboq kog je resila da dode u Hajberi. umesto da pode s Kambelovima u rsku. Ovde mora da vodi ivot pun
tekoca i da se liava mnogo 208 ega, a tamo bi samo uivala. Sto se tie elje da oproba vazduh rodnog
kraja, smatram da je to samo izgovor. Leti bi mogo da prode, ali kako vazduh u rodnom kraju moe da
pomogne u januaru, februaru i martu? Dobra vatra i koije najece bi mnogo vie koristili onima koji su
nenog zdravlja, a nesumnjivo i njoj. Ne zahtevam od vas da prihvatite sve moje sumnje, mada tako
velikoduno izjavljujete da to inite, ali vam iskreno kaem kakve su. , vere mi, izgleda da su vrlo verovatne.
Mogu da potvrdim da je gospodin Dikson oigledno vie voleo da slua nju nego njenu prijateljicu. A zatim,
on joj je spasao ivot. Jeste li uli za to? zlet amcem; ona nekim sluajem umalo nije pala u vodu. On je
zadrao. Jeste, i ja sam s njima bio na tom izletu. Zaista ste bili? Lepo! Ali, razume se, nita niste primetili,
jer je za vas to, kako izgleda, sasvim nova pomisao. Da sam ja tamo bila, verujem da bih neto otkrila. Ne
sumnjam u to; ali ja, kako sam glup, video sarri samo to da gospodica Ferfaks zamalo nije ispala iz amca i
da je gospodin Dikson uhvatio sve se odigralo u jednom trenutku. mada smo se posle toga uplaili i
dugo bili u velikom uzbudenju verujem da je prolo itavih pola sata dok smo se umirili svi su bili toliko
uznemireni da se neka naroita briga nije mogla primetiti. Ne elim, medutim, da kaem da vi moda ne biste
napravili neka otkrica. Razgovor se tu prekinuo. Morali su da se pridrue ostalima u prilino dugom,
neugodnom zastoju izmedu dva jela i da budu strogo utivi i pristojni. Ali ka<a je sto opet prekriven jelom,
svaki tanjir stavljen na svoje mesto, i svi se vratili na posao, a nelagodnosti nestalo, Ema ree: Za mene je
dolazak tog klavira od presudnog znaaja. Zelela sam da saznam jo neto, i ovo mi je dosta. Verujte mi,
uskoro cemo uti da je to poklon
gospodina i gospode Dikson. A ako Diksonovi budu odluno tvrdili da o tome nita ne znaju, moracemo
zakljuiti da su ga poslali Kambelovi. 14 Ema 209Ne, uverena sam da nisu Kambelovi. Gospodica Ferfaks
zna da nisu Kambelovi, inae bi odmah posumnjala na njih. Moda nisam ubedila vas, ali ja sam potpuno
ubedena da je u toj stvari glavna linost gospodin Dikson. Vi me odista vredate, ako pretpostavljate da me
niste ubedili. Vai dokazi potpuno su me uverili. U prvi mah, dok mi se inilo da je, po vaem miljenju,
pukovnik Kambel darodavac, video sam u tome samo oinsku panju i smatrao sam da je to najprirodnija
stvar na svetu. Ali kad ste pomenuli gospodu Dikson, ose ti o sam da je mnogo verovatnije da je taj poklon
izraz toplog enskog prijateljstva, A sad u tome vidim samo ljubavni dar. Nije imala prilike da tu stvar produbi.
Cinilo joj se da je on zaista uveren u to; izgledalo je da on tako oseca. Ona ne ree nita vie pojavili su
se drugi Opredmeti razgovora, i tako se ruak zavrio. zneli su slatkie, ula su deca s kojom su razgovarali
i divili im se uz uobiajeni razgovor, culo se nekoliko pametnih stvari, nekoliko savreno glupih, ali vecinom ni
jedno ni drugo nita gore. od svakodnevnih primedaba, dosadnih ponavljanja, starih vesti i tupih ala.
Gospe nisu dugo sedele same u salonu, jer su uskoro pristigle i ostale goce jedna za drugom. Ema je
posmatrala ulazak svoje male prijateljice; ako nije mogla da se oduevi dostojanstvom i ljupkocu njenog
dranja, volela je sveinu, blagost i prirodnost njenih pokreta, i iz sveg srca se radovala njenoj vedroj, veseloj
naravi koja joj je omogucavala da u zabavi potrai olakanje usred jada nesrecne ljubavi. Eto je, tu sad sedi
i ko bi posumnjao da je silne suze prolila poslednjih dana? Da bi u tom trenutku bila srecna, dovoljno joj je
bilo to je u drutvu, lepo obuena, gledajuci drugi lepo obuen svet, to sedi. osmehuje se. lepo izgleda i ne
govori nita. Dejn Ferfaks je imal. vie otmenosti j u izgledu i u kretnjama, ali je Ema nagadala da bi ova
moda rado izmenjala osecanja sa Harijetoirf vrlo rado bi kupila one patnje nesrecne ljubavi, makar i
prema g Eltenu, za sve ono opasno zadovoljstvo koje joj je priinjavalo saznanje da je voli mu njene
prijateljice. 210 U tako velikom drutvu nije bilo potrebno da joj Ema prilazi. Nije elela da govori o klaviru,
smatrala je. da je suvie upucena u tajnu i da bi njena radoznalost i pitanja bili neumesni, te je stoga
namerno ostala daleko od nje; ali su drugi odmah poeli da govore o toj stvari, i videla je kako je
ustruavajuci se i rumeneci primala njihova estitanja, kako je kao krivac pocrvenela kad je kazala moj
odlini prijatelj pukovnik Kambel. Plemenitu i muzikalnu g~du Vesten taj dogadaj je naroito zanimao, i Ema
se silno zabavljala sluajuci ie kako se uporno zadrava na tom predmetu; a poto je imala mnogo da kae i
pita o zvuku, mekoci udara i pedali, nije zapaala da lepa junakinja eli da o svem tom kae to je moguce
manje, to joj se jasno italo na licu. Ubrzo im se pridruile i neki od gospode, a prvi od svih Frank Ceril.
Uao je u sobu, medu svima prvi i najlepi, i poto se usput pozdravio s gcom Bejts i njenom sestriinom,
uputio se pravo prema drugom kraju sobe, gde je sedela gca Vudhaus i nije hteo esti dok nije mogao da
sedne pored nje. Ema je
pogadala ta svi prisutni pretpostavljaju. Udvara joj se i svi to sigurno vide. Ona ga pretstavi svojoj prijateljici
gci Smit, a docnije je u zgodnom trenutk i ula ta jedno o drugom misle: Nikad nije video tako divno lice, i
oaran je njenom bezazlenocu A ona: zvesno mu mnogo laska, ali zaista joj se ini da malo lii na
gospodina Eltena. Ema savlada svoju ljutinu i samo se bez ijedne reci okrete od nje. Ona i Frank Ceril
osmehnue se jedno na drugo kao osobe koje se razumeju, im su pogledali gcu Ferfaks, ali im je opreznost
nalagala da ne govore. On joj ree kako je bio nestrpljiv da napusti trpezariju nije voleo da dugo sedi
uvek se prvi die kad god moe da kako su njegov otac, g. Najtli, g. Koks i g. Koul ostali u razgovoru o
parohiskim pitanjima kako mu je, dok je sedeo s njima, ipak bilo prijatno, jer su svi uglavnom otmeni i
pametni ljudi: govorio je tako lepo o Hajberiju uopte smatrao da ima mnoge prijatnih porodica da Ema
pomisli kako je suvie navikla da prezire to selo. Upita ga kakvo je drutvo u Jarkiru, koliko l*' . 211ima
strseda oko Enskuma, i slino; iz njegovih odgovora zakljui da se u samom Enskumu vrlo mirno ivi, da
posecuju nekoliko velikih porodica, od kojih nijedna ne ivi u blizini, da se, ak i kad je dan zakazan i poziv
prihvacen, esto deava da se gda Ceril ne oseca dobro ili nije raspoloena da ide, da su kao pravilo uzeli
da ne posecuju nove osobe, i da ponekad, mada on ima svoje line obaveze, teko i s mnogo vetine
uspeva da se izvue ili dovede nekog prijatelja kuci da provede s njim vee. Ona uvide da Enskum nije u
stanju da ga zadovolji, a da Hajberi, kad je najprijatniji, moe prilno da se dopadne mladicu koji kod kuce
ivi povuenije no to bi eleo. Njegov znaaj u Enskumu bio je oigledan. Nije se hvalio, ali se samo
pokazalo da uspeva da ubedi svoju ujnu onda kad ujak nije u stanju nita da postigne, a kad se ona
nasmejala i to primetila, on priznade da veruje da bi je (izuzev u dvetri stvari) vremenom mogao nagovoriti
na ta god hoce. Tada je pomemio jednu od tih stvari u kojoj njegov uticaj nije uspeo. mao je veliku elju da
putuje u inostranstvo arko je eieo da mu dopuste da krene ali ona nijt. htela ni da uje. To se desilo
pre godinu dana. Sad, rekao je, nema vie istu elju. Nije pomemio drugu stvar u kojoj nije imao uspeha, ali
je Ema nagadala da on tu misli na svoj odnos prema ocu. Otkrio sam neto veoma tuno, ree on posie
krace poivke. Sutra je nedelja dana otkako sam doao polovina mog vremena. Nikad mi nisu tako brzo
prolazili dani., Nedelja dana sutra! A nisam gotovo ni poeo da se zabavljam. Tek to sam se upoznao s
gospodom Vesten i ostalima. Teko mi je i da mislim na to. Moda cete sada zaaliti to ste ceo jedan dan,
od tako malo dana, stracili da biste se potiali. Ne, ree on osmehujuci, se, to necu zaaliti. Ne ini mi
zadovoljstvo da se vidim 3 prijateljima, ako nisam uveren da izgledam tako da me mogu videti. Pote su sad
i ostala gospoda ula u sobu, Ema je bila primorana da se ?a trenutak odvoji od njega i saslua g. Koula.
Kad se g. Koul udaljio i ona mogla ponovo 212 da pokloni svoju panju Franku Cerilu, ovaj je netremice
gledao preko sobe u gcu Feriaks, koja je sedela pravo naspram njega.
Sta je bilo? upita ona. On se tre. Hvala vam to ste me probudili, odgovori on. Cini mi se da sam bio veoma
neutiv, ali vidite, gospodica Ferfaks se tako udno oeljala tako vrlo udno da ne mogu oi da
odvojim od nje. Nikad nisam video tako neto preterano. Ti uvojci! To je sigurno sama izmislila. Niko ne
izgleda kao ona. Moram da odem do nje i zapitam je nije li to irska moda, da idem? Da, hocu ba hocu
videcete kako ce me doekati da li ce porumeneti. Otiao je odmah; Ema ga vide kad je stao ispred
gce Ferfaks govoreci joj neto; ali, to se tie utiska koji su njegove reci proizvele kod mlade devojke, nije
bila u stanju nita da otkrije, jer se on nesmotreno namestio tano izmedu njih, tano ispred gce Ferfaks. Pre
no to se vratio na svoje mesto, prila joj je gda Vesten. Ovo je prednost velikog drutva, ree ona; covek
moe svakom da pride i sve da kae. Draga moja Ema, gorim od nestrpljenja da govorim s vama. Otkrila
sam neto i poela da smiljam, ba kao i vi, i moram da vam sve to ispriam dok je jo svee. Znate li kako
su gca Bejts i njena sestriina dole ovamo? Kako! Pozvali su ih, zar ne? O da ali su stigle ovamo, na koji
nain? Pretpostavljam da su dole peice. Kako bi drukije mogle doci? Sasvim tano. Lepo, malopre mi je
palo na um kako bi za Dejn Ferfaks bilo veoma alosno da ovako kasno . uvece ide peice kuci, a i veeri
su sada hladne. Kad sam je pogledala, mada mi se ini da nije nikad lepe izgledala, zapazila sam da je
zagrejana i da se stoga vrlo lako moe desiti da nazebe. Jadna devojka! Teko mi je bilo i da pomislim na to.
Cim je gospodin Vesten uao u sobu, prila sam mu i rekla za koije. Moete zamisliti kako se rado sloio s
mojom eljom; poto sam dobila njegov pristanak, uputila sam se pravo gospodici Bejts da bih je obavestila
kako ce joj nae koije sta 213jati na raspolaganju pre'no to mi krenemo kuci; verovala sam da ce je to
odmah umiriti. Dobro stvorenje! Moett zamisliti kako je bila zahvalna; Niko nema toliko srece koliko ona!
ali se mnogo, mnogo zahvaljivala nema potrebe da nas uznemirava, jer su ih koije gospodina Najtlija
dovezle i vratice ih kuci. Bila sam vrlo iznenadena. Razume se, veoma sam se obradovala, ali sam se zaista
veoma iznenadila. Tako je ljubazan i paljiv tako predusretljiv malo ljudi bi se setilo da to uini. Ukratko,
znajuci njegove navike, vrlo sam sklona da verujem da je samo radi njihove udobnosti upotrebio svoja kola.
Pretpostavljam da radi sebe ne bi uzimao konje, i da je to uinio samo da bi se njima naao na ruci. Vrlo
verovatno, ree Ema; nita nije verovatnije. Jedino je gospodin Najtli u stanju d tako neto uradi da se
pokae istinski dobar, koristan, paljiv i milosrdan. On nije od ljudi koji vole da se pokau naroito paljivi
prema enama, ali je vrlo ovean; kad se ima u vidu slabo zdravlje Dejn Ferfaks, za njega je to pitanje
ovenosti; malo od koga moete oekivati takav postupak pun nerazmetljive dobrote, kao od gospodina
Najtlija. Znam da je danas imao konje, jer smo zajedno stigli; malo sam mu se potsmehnula, ali on nije kazao
nita ime bi se odao. Lepo, ree gda Vesten, smekajuci se, u ovom sluaju vi mu vie no ja pripisujete
jednostavno, nesebino milosrde; jer, dok sam razgovarala s gospodicom Bejts, jedna sumnja mi se uvrtela
u glavu i nikako ne mogu da je se oslobodim. Sto vie o tome mislim, sve mi se ini verovatnije. Jednom
recju, vidim brak izmedu gospodina Najtlija i Dejn Ferfaks. Eto posledica mog druenja s vama. Sta kaete
na to?
Gospodin Najtli i Dejn Ferfaks! uzviknu Ema. Draga moja gospodo Vesten, kako ste mogli da pomislite na
tako neto? Gospodin Najtli! Gospodin Najtli se ne srne oeniti! Vi ne biste eleli da mali Henri izgubi Donvel.
O, ne, ne Donvel mora pripasti Henriju. Necu ni da ujem za enidbu gospodina Najtlija, a uverena sam
da nema nikakvih izgleda za to. Cudim se kako ste mogli tako neto da pomislite. 214 Draga Ema, kazala
sam vam ta me je navelo na tu pomisao. Ja ne elim taj brak ne elim da otetim dragog malog Henrija
ali prilike su mi nametnule tu pomisao; a kad bi qospodin Najtli stvarno eleo da se oeni, ne biste valjda
hteli da se uzdri od toga zbog Henrija, estogodinjeg deka, koji o svemu tome nita ne zna? Da, htela bih.
Ne bih mogla da podnesem da neko istisne Henrija. Gospodin Najtli da se oeni! Ne, to mi nikad nije padalo
na pamet, ne mogu ni sad da se s tim pomirim. to da ne nade nikog drugog nego ba Dejn Ferfaks! Ona je
oduvek uivala njegovu osobitu naklonost, kao to znate. Ali to bi bio veoma nerazborit brak! Ne kaem da je
razborit samo da je verovatan. Ne vidim da je verovatan, sem ako nemate neke jae razloge od onih koje
ste pomenuli. Kao to vam rekoh, njegova dobrota i ovenost su potpuno dovoljni da se njima objasni zato
je uzeo konje. On veoma potuje gospodu i gospodicu Bejts, kao to znate, nezavisno od Dejn Ferfaks i
uvek mu je milo da se prema njima pokae paljiv. Draga moja gospodo Vesten, ne uputajte se u sklapanje
brakova. Ne ide vam od ruke. Dejn Ferfaks gospodarica Donvela! O, ne, ne sva osecanja mi se bune.
Radi njega lino ne bih htela da uini takvu ludost. Moda nerazboritost, ali ne ludost. zuzimajuci
nejednakost u imanju, i moda malo vecu razliku u godinama, ne vidim nita to mu ne bi odgovaralo. Ali
gospodinu Najtli ju nije potrebno da se eni. Uverena sam da mu to ne pada na pamet. Nemojte da mu
stavljate tu bubu u glavu. Zato bi se enio? Ovako sam, on je ne moe biti srecniji ima svoje imanje, ovce,
knjige, i poslove parohije. On mnogo voli decu svoga brata. Nema potrebe da se eni, ispunjeno mu je i
vreme i srce. Draga moja Ema, dok on tako misli, tako je; ali ako stvarno voli Dejn Ferfaks. ..
215Budalatine! Nije mu stalo do Dejn Ferfaks. Kad je re o ljubavi, uverena sam da nije. Uinio bi svako
dobro za nju i za njenu porodicu, ali... Lepo, ree gda Vesten, smejuci se, moda bi im najvece dobro uinio
ako bi Dejn pruio tako ugledan dom. Ako bi to za nju bilo dobro, uverena sam da bi za njega bilo rdavo
orodio bi se veoma nedostojno i poniavajuce. Kako bi podnosio gospodicu Bejts kao rodaku? Da ne izbija iz
Donvela i da mu po ceo dan zahvaljuje to je bio tako dobar da uzme Dejn? Tako dobar i ljubazan! Ali uvek
je bio vrlo dobar sused! A zatim, da u pola reenice, prede na staru donju suknju svoje majke. Nije ba da je
sasvim stara suknja jer ce jo dugo da slui i, zaista, mora sa zahvalnocu da kae da u sve njihove
donje suknje bile vrlo jake. Sram vas bilo, Ema! Nemojte d?. joj se rugate. Moram da se nasmejem i protiv
svoje savesti. , boga mi, ne verujem da bi gospodica Bejts mnogo uznemiravala gospodina Najtli ja. Sitne
stvari ga ne ljute. Mogla bi da govori neprestano; a ako bi on sam hteo neto da kae, poeo bi samo da
govori glasnije i ucutkao bi je. Ali stvar nije u tome da li bi se on tim brakom rdavo orodio, vec da li
ga on eli; a ja verujem da ga eli. Cula sam ga, a sigurno i vi, kako najpohvalnije govori o Dejn Ferfaks!
Kako se stara o njoj uznemiruje zbog njenog zdravlja brine to nema bolje izglede u buducnosti! Cula
sam ga kako toplo govori o tim pitanjima! Kako sam voli da je slua kad svira na klaviru ili kad peva! Cula
sam kad je kazao da bi je neprestano mogao sluati. Oh, umalo ne zaboravih jo neto to mi je palo na um
taj klavir koji joj je neko poslao mada smo se svi zadovoljili da ga smatramo kao poklon Kambelovih, da
ga nije poslao gospodin Najtli? Moram da posumnjam na njega. Cini mi se da je upravo on to mog^o da
uini, ak i akc nije zaljubljen. v Onda to ne moe da bude dokaz da je zaljubljen. Ali ja ne mislim da je on to
uinio. Gospodin Najtli nita ne radi tajanstveno. Vie puta sam ula kako je ali to nema klavir ece no
to bih od ijega obino oekivala. 216 Vrlo dobro; da je narneravao da joj ga pokloni, rekao bi joj. Moda se
ustruavao, draga moja Ema. mam snano predosecanje da ga je on poslao. Znam pouzdano da je
upadljivo cutao dok nam je gospoda Koul za veerom 0 tome priala. Vama se, gospodo Vesten, dopadne
neka zamisao i onda je ne putate iz ruku, kao to ste i meni vie puta prebacivali. Ne vidim nikakvog znaka
naklonosti. Za klavir ne verujem, i samo ce me dokazi ubediti da gospodin Najtli pomilja da se oeni
gospodicom Ferfaks. Jo neko vreme su se prepirale na isti nain, i Ema je pomalo uspela da razuveri svoju
prijateljicu, jer je gda Vesten ece od nje navikla da poputa; a tad su osetile neko komeanje u sobi koje je
pokazalo da je aj gotov i da pripremaju klavir. U istom asu pride g. Koul i zamoli gcu Vudhaus da im uini
ast i otsvira neto. Frank Ceril, koga je, razgovarajuci s gdom Vesten, videla samo kad je seo pored gce
Ferfaks, pridruio mu se odmah i zamolio je najusrdnije. A poto je Emi u svakom pogledu odgovaralo da
vodi, ona dade pristanak onako kako je dolikovalo. Vrlo je dobro znala dokle idu njene sposobnosti da bi
pokuala vie no to je bila u stanju da s uspeh om izvede; u malim komadima, koje svi rado sluaju,
pokazala je da ima i ukusa i darovitosti i umela je dobro da prati svoj glas. Prijatno se iznenadila kad je,
pevajuci jednu pesmu, zaula da je tiho, ali pravilno prati jo jedan glas, glas Franka Cerila. Kad su zavrili
pesmu, on je, kao to je bio red, zamolio da mu oprosti, a zatim je sve teklo kao i obino. Ona ga je
nabedivala da ima divan glas i da vanredno poznaje muziku, to je on poricao kako treba, tvrdeci da se u
tome nimalo ne razume 1 da uopte nema glasa. Otpevali su zajedno jo jednu pesmu i tada Ema ustupi
mesto gci Ferfaks, koja je, kao 'to joj je uvek bilo jasno i pevala i svirala daleko bolje od nje. spunjena
razliitim osecanjima sela je da slua malo dalje od gostiju okupljenih oko klavira. Frank Ceril je opet pevao.
zgleda da su pevali dvatri puta 2*1jedno u Vejmetu. Ali joj je ubrzo skoro svu panju pri217vukao g. Najtli
koji je veoma paljivo sluao, te utonu u misli o nagadanjima gde Vesten, koje je samo za as prekidao
prijatni zvuk udruenih glasova. dalje je iznalazila prigovore enidbi g. Najtlija. U njoj je videla samo rdave
strane. Pretstavljala bi veliko razoarenje za g. Dona Najtlija, a prema tome i za zabelu. Otetila bi njihovu
decu za sve njih bi znaila
uasnu promenu i gubitak imetka vrlo mnogo bi poremetila svakodnevne navike i spokojstvo njenog oca
a to se nje same tie, nije mogla da podnese pomisao da ce Dejn Ferfaks biti gospodarica Donvela,
gda Najtli koju ce svi imati da propuste napred! Ne g. Najtli se ne sme nikada oeniti. Mali Henri mora da
ostane naslednik Donvela. G. Najtli se ubrzo osvrte, pride i sede pored nje. U poetku su razgovarali samo o
sviranju. On se nesumnjivo divio, veoma oduevljeno, pa ipak joj se inilo da joj to, da nije bilo gde Vesten,
ne bi naroito palo u oi. Ali, da bi ga iskuala, poe da govori kako je bio ljubazan to je doveo tetku i
sestriinu; mada je on svojim odgovorom pokazao elju da prekrati taj razgovor, verovala je da to ini samo
zato to ne voli da govori o svojoj ljubaznosti. Cesto mi je krivo, ree ona, to u ovakvim prilikama ne smem
da iskoristim naa kola. Nije da ne bih htela, ali znate kako bi moj otac drao da je nemoguce opteretiti
Demsa tim poslom! Ne dolazi u obzir, ne dolazi u obzir, odgovori on; ali sam ubeden da vi to esto elite.
osmehnu se, tako oevidno zadovoljan tim ubedenjem da je morala da pokua jo neto. A taj poklon
Kambelovih, ree ona, vrlo su ljubazni to su joj dali taj klavir. Da, odgovori on bez ikakve vidne zabune. Ali
bi bolje uinili da su je prethodno obavestili. znenadenja su glupave stvari. Zadovoljstvo nije vece, a
nezgode su esto znatne. Raunao sam da je pukovnik Kambel pametniji. Od tog asa Ema se mogla zakleti
da g. Najtli nema veze s poklonjenim klavirom. Ali je jo malo ostala u sumnji nema li prema njoj neku
izuzetnu naklonost 218 da li je zbilja ne izdvaja nad svima drugima. Dejn je drugu pesmu zavrila neto
malo promuklim glasom. Dosta je, ree on, kad je svrila, misleci glasno, za veeras ste dosta pevali; sad se
odmorite. Medutim, uskoro su je zamolili dt. otpeva jo jednu pesmu. Jo jednu nece vie ni za ta na
svetu uznemiriti gospodicu Ferfaks, i trae samo jo jednu. Svi su uli kad je Frank Ceril kazao: Verujem da
cete ovo bez napora otpevati, prvi deo je veoma lak. Sav je naglasak u drugom delu. G. Najtli se naljuti. Taj
mladic, ree on srdito, misli samo kako eda pokae svoj glas.. To ne sme da oude. uhvativi za ruku gcu
Bejts, koja je u tom asu prolazila pored njega Gospodice Bejts, jeste li ludi da dopustite svojoj sestrimi
da peva ovako dok ne promukne. dite tamo i umeajte 'se. Nemaju milosti prema njoj. Gca Bejts, brinuci se
istinski za Dejn, nije zastala ni da mu se zahvali, vec je pola napred i prekinula svako dalje pevanje. Tu se
zavrio koncertni deo veeri, poto su gca Vudhaus i gca Ferfaks bile jedine mlade devojke koje su svirale i
pevale; ali ubrzo (u roku od pet minuta) neko predloi da se igra niko nije znao tano ko je to uinio to
g. i gda Koul svesrdno prihvatie, pa su sve brzo sklonili i napravili mesta. Gda Vesten, koja je odlino znala
narodne igre, sede za klavir i otpoe jedan neodoljivi valcer. Frank Ceril pride Emi ljubazno i utivo, kao to
je odgovaralo takvoj prilici, zamoli je da odigra s njim i povede je do mesta za igranje.
Dok su ekali da se skupe ostali mladici i devojke, Ema nade vremena da, i pored pohvala koje je sluala o
svome glasu i ukusu, pogleda unakolo i vidi ta ce uiniti g. Najtli. Ovo ce biti proba. Obino nije igrao. Ako
sad bude vrlo hitar i zamoli Dejn Ferfaks da igra s njim, to bi mogao biti neki znak. Nije izgledalo da ce to
uiniti: razgovarao je s gdom Koul i posmatrao ravnoduno; Dejn je pozvao neko drugi, a on je i dalje
razgovarao s g~dom Koul. Ema se nije vie plaila za Henrija; njegovim interesima jo nije pretila opasnost;
zaigra dobro raspoloena 219i s uivanjem. Skupilo se samo pet parova. Ali se ona divno osecala upravo
zato to ih je bilo tako malo i to je sve dolo neoekivano, a imala je i dobrog igraa. Takav par je vredelo
gledati. Naalost, samo su im dve igre dopustili. Bilo je kasno a gca Bejts je elela da se radi svoje majke
vrati kuci. tako su, poto su pokuali da izmame doputenje da ponu ponovo, morali da zahvale gdi Vesten
i tuno prekinu zabavu. Moda je i bolje ree Frank Ceril kad je ispratio Emu do kola. Morao bih da
pozovem gcu Ferfaks, a posle vas ne bi mi se svidelo njeno mlitavo igranje. GLAVA DVADESET SEDMA
Ema se nije ka jala to je Koulove udostojila svoje pasete. Sutradan se sa zadovoljstvom secala mnogih
stvari, a sve to bi se moglo pretpostaviti da je izgubila od svoje dostojanstvene izdvojenosti obilno je
nadoknadio sjajan utisak koji je nainila. Nesumnjivo je oarala Koulove a to su valjani ljudi, koje vredi
obradovati i ostavila za sobom uspomenu koja nece izbledeti. Savrena sreca se ak ni u secanju ne
nalazi esto: uznemiravale su je dve stvari. Bila je u nedoumici nije li se ogreila o dunost ene prema eni,
otkrivajuci Franku Cerilu svoja oodozrenja. o osecanjima Dejn Ferfaks, Zaelo, nije ispravno postupila, ali
joj se ta misao toliko bila uvrtela u glavu da joj se morala omaci; a on se slagao sa svim to je kazala, odajuci
time pohvalu njenoj pronicljivosti, i zato nije mogla da bude sasvim sigurna je li trebalo da cuti. Druga
okolnost koja je nju muila bila je takode u vezi sa Dejn Ferfaks, i tu nije bilo nedoumice. Bez pritvorstva i
bez kolebanja alila je to ne svira i ne peva tako. dobro kao ona. Najiskrenije je korela sebe to kao dete nie
vie radila, a zatim je sela za klavir i sat i po uporno vebala. , Prekinula je Harijeta kad je ula; a kad bi je
Harijetina pohvala mogla zadovoljiti, zaasbi se uteila. O, kad bih samo umela da sviram, kao vi i gospodica
Ferfaks! Ne stavljajte nas zajedno, Harijeta, Moje sviranje lii na njeno kao svetlost lampe, na sunce.
221Nemoguce, ja mislim da vi bolje svirate. Mislim da svirate isto tako lepo kaio i ona. A svakako vie volim
vas da sluam. Svi su sinoc rekli kako lepo svirate. Oni koji neto znaju morali su osetiti razliku. Ustvari,
Harijeta, ja sviram tek toliko dobro da mogu da me pohvale, dok Dejn Ferfaks svira daleko bolje. Ne znam,
ali cu uvek smatrati da vi ne svirate nimalo gore od nje, ili, ako ima neke razlike, da je niko ne moe zapaziti.
Gospodin Koul je kazao kako svirate s puno osecanja; i gospodin Frank Ceril je mnogo govorio o vaoj
osecajnosti j o tome kako vie ceni osecajnost nego vetinu izvodenja. Da, Harijeta, ali Dejn Ferfaks ima
oboje. Mislite? Videla sam da ima vetine u izvodenju, ali mi se nije uinilo da svira s osecanjem. Niko o
tome nije govorio, a ja ne podnosim italijansko pevanje: ne moete ni reci da razumete. Sem toga, znate,
ako ona zbilja tako lepo svira, od nie se to i oekuje, poto ce ona morati da ui druge. Koksovi su sinoc
govorili o njoj, pitajuci se da li ce uspeti da nade mesto u nekoj uglednijoj porodici. Kako su vam se uinili
Koksovi? Kao i uvek vrlo prosti. Kazali su mi neto, ree Harijeta, malo neodluno, ali to nie nita vano.
Ema je morala da je upita ta su joj to kazali, mada se bojala da ce iz toga iskrsnuti g. Elten. Kazali su mi da
je gospodin Martin prole subote bio kod njih na ruku. Doao je nekim poslom do njihovog oca, a ovaj ga je
zadrao na ruku. O! Mnogo su priali o njemu, naroito Ana Koks. Ne znam ta je time htela, ali me je
upitala da li cu iduceg leta opet ici tamo u goste. Htela je da bude nepristojno radoznala, upravo kao to se i
moe oekivati od takve neke Ane Koks. Kazala je kako je on bio veoma prijatan toga dana, kad je ostao na
ruku. Secleo je pored nje. Gospodica Ne misli da bi se i jedna i druga Koksova vrlo rado udale za njega.
222 Vrlo verovatno; mislim da u Hajberiju nema prostijih devojaka od njih. Harijeta je imala da neto kupi kod
Forda i Ema je smatrala da ne bi bilo rdavo da pode s njom. Mogla je opet da sluajno sretne Martinove, a to
bi, u njenom sadanjem stanju, bilo opasno. Harijetu je svaka stvar privlaila, a dovoljna je bila jedna re da
se pokoleba, tako da je uvek vrlo dugo'kupovala. Dok se ona jo bavila oko muslina i neprestano se
predomiljala, Ema ode do vrata da se malo zabavi. u ovom najivljem delu Hajberija nije se moglo mnogo
oekivati od saobracaja: videce moda g. Perija gde urno prolazi, g. Viljema Koksa kako ulazi u svoju
kancelariju, konje g. Koula koje vracaju u konjunicu, ili dekapismonou na kakvoj tvrdoglavoj mazgi to
su bili najzanimljiviji prizori koje je smela da oekuje. zato, kad je ugledala samo mesara koji je nosio meso,
jednu urednu staricu koja se vracala kuci s punom kotaricom, , dva psa koja su se otimala oko jedne prljave
kosti, gomilu mangupica koji su se okupili oko pekarovog malog izloga i buljili u medene kolae, znala je da
nema razloga da se ali i dovoljno se zabavljala, sasvim dovoljno da bi i dalje ostala na vratima. Vedar i
spokojan duh moe podneti i da nita ne vidi, a to god vidi neto mu kazuje. Ona pogleda niz drum za
Rendols. Prizor se uvecao pojavom dve osobe: gde Vesten i njenog pastorka. Ulazili su peice u Hajberi,
svakako su ili u Hartfild. Medutim, zaustavili su se najpre pred kucom gde Bejts, koja se nalazila malo blie
Rendolsu nego Fordova radnja, i upravo su hteli da zakucaju na vrata kad ugledae Emu. Odmah predoe
preko ulice i pridoe joj. Secanje na prijatno provedeno vee davalo je, izgleda, svezu ar tom susretu. Gda
Vesten joj ree kako je htela da poseti porodicu Bejts, ne bi li ula novi klavir. Jer, eto, moj pastorak mi kae,
ree ona, da sam sinoc obecala gospodici
Bejts da cu neizostavno doci danas pre podne. Ja sama nisam toga svesna, ne secam se da sam odredila
dan,; ali poto on kae da jesam, onda idem. 223A dok se gospoda Vesten bude bavila u toj poseti, nadam
se da cete mi dopustiti, ree Fra'nk Ceril, da vam se pridruim i saekam je u Hartfildu, ako vi idete kuci.
Gda Vesten nije bila zadovoljna. Mislila sam da cete i vi sa mnom. Njima bi bilo vrlo prijatno. Ja! Ja cu samo
smetati. Alir moda cu i ovde isto tako smetati. zgleda da me 'gospodica Vudhaus ne eli. Moja ujna me
uvek tera od sebe kad ide da kupuje. Kae da je smrtno zamaram svojim nestrpljenjem a gospodica
Vudhaus kao da bi skoro isto to rekla. Sta da radim? Ja nisam ovamo dola svojim poslom, ree Ema.
ekam samo svoju prijateljicu. Ona ce, verovatno, uskoro svriti i onda cemo krenuti kuci. Ali bolje da podete
s gospodom Vesten i ujete klavir. Dobro, ako vi to savetujete. Ali" (nasmeivi se), ako je pukovnik Kambel
obavio tu porudbinu preko nekog nebriljivog prijatelja, i pokae se da mu je zvuk osrednji, ta da kaem?
Gospoda Vesten nece moci*da se osloni na mene. Ona sama bi mogla vrlo dobro da se izvue. z njenih
usta i neka neprijatna istina ne bi bila gorka, dok sam ja vrlo slab kad treba reci neku utivu la. To vam ne
verujem, odgovori Ema. Ubedena sam da ste u stanju da budete isto tako neiskreni kao i drugi, kad je to
potrebno. Ali to biste pretpostavljali da je kla.. vir rdav? Ustvari, sasvim je obratno, ako sam sinoc dobro
razumela gospodicu Ferfaks. Hajde, podite sa mnom, ree gda Vesten, ako vam to nije naroito neprijatno.
Necemo se dugo zadrati. A u Hartfild cemo otici posle toga. Doci cemo odmah posle njih u Hartfild. Zbilja
elim da ih i vi sa mnom posetite, oni ce to smatrati vrlo velikom panjom a ja sam uverena da i vi elite
da im je ukaete. Vie nije mogao nita da kae i nadajuci se Hartfildu kao nagradi, vrati se s gdom Vesten
do vrata gde Bejts. Ema ostade gledajuci ih dok nisu uli, zatim se pridrui Harijeti, koja je stajala kod one
zanimljive tezge, i pokua svom snagom sopstvenog uverenja da je ubedi kako nema smisla gledati areni
muslin ako eli 224 jednobojan, i kako plava pantljika, ma koliko bila lepa, ipak nikad nece pristajati uz njenu
utu haljinu. Najzad se sve svrilo i dolo se do pitanja kuda da se posije paket. Da li da ga poaljem u dom
gospode Godar, gospodice? upita gda Ford. Da... ne... da, kod gospode Godar. Ali haljina mi je u Hartfildu.
Ne, poaljite ga, molim vas, u Hartfild. Samo, gospoda Godar ce eleti.da "vidi. A haljinu mogu svakog dana
odneti kuci. Ali pantljika mi je odmah potrebna. zato bolje poaljite u Hartfild bar pantljiku. Mogli biste da
nainite dva paketa, gospodo Ford, zar ne? Nema potrebe, Harijeta, da gospodu Ford muite da vam alje
dva paketa. Da, zbilja nema potrebe. Nije to nikakva muka, gospodice, ree ljubazna gda Ford. O, ali/he,
zaista bih Mela da bude sve u jednom paketu. Zato, molim vas, poaljite sve kod gospode Godar. .. ne
znam... ne, mislim, gospodice Vudhaus, da je bolje da ga poalju u Hartfild, a ja cu ga uvee poneti kuci. Sta
mi vi savetujete?
Da ni trenutka vie ne mislite o tome. Gospodo Ford, molim vas,.u Hartfild. Da, to ce biti najbolje, ree
Harijeta, sasvim zadovoljna. Nikako ne bih volela da ga poalju kod gospode Godar. Neki glasovi se
pribliie ducanu, ili tanije, jedan glas i dve gospe: na vratima susretoe gdu Vesten i gcu Bejts. Draga
gospodice Vudhaus, ree ova druga, pretrala sam preko ulice samo da vas zamolim da budete tako dobri i
dodete da posedite malo s nama i kaete nam kako vam se ini na novi klavir vi i gospodica Smit. Kako
ste, gospodice Smit? Vrlo dobro, hvala. __ A zamolila sam gospodu Vesten da pode sa mnom, kako bih
bila sigurna da cu uspeti. Nadam se da su gospoda Bejts i gospodica Ferfaks. . . 15 Ema 225Vrlo dobro,
hvala na pitanju. Mati se odlino oseca, a Dejn nije nazebla prole noci. Kako je gospodin Vudhaus? Mnogo
se radujem to ujem da je teko dobro. Gospoda Vesten mi je kazala da ste ovde. O, u tom sluaju, rekoh ja,
moram da pretrim do njih; uverena sam da mi gospodica Vudhaus nece zameriti ako prosto pretrim i
zamolim je da dode. Moja mati ce biti veoma srecna da je vidi, a poto se skupilo tako zgodno drutvo, nece
moci da odbije. 'Da, uinite to, molim vas', rekao je gospodin Frank Ceril, Vredelo bi uti ta gospodica
Vudhaus misli o klaviru'. A ja sam kazala, sigurnije cu uspeti ako jedno od vas pode sa mnom 'O', kazao je
on, 'priekajte samo trenutak dok svrim ovaj posao', jer, moete li verovati, gospodice Vudhaus, eno ga
tamo, trudi se ne moe biti uslunije da privrsti sponu na naoarima moje majke. Znate, jutros je ispala ta
spona. Ba je ljubazan! Jer, moja mati nije mogla da upotrebi svoje naoare nije mogla da ih stavi. , kad
je re o tome, trebalo bi da svako ima dva para naoara, zbilja bi trebalo. Dejn je tako kazala. Htela sam da
ih odnesem do Dona Sandersa odmah jutros, ali me je celo pre podne neto ometalo, te ovo, te ono, znate,
nema kraja. Jednom je dola Pati i kazala kako misli da je kuhinjski dimnjak zapuen i da ga treba proistiti.
O, rekoh joj, Pati, nemojte mi dolaziti s vaim rdavim vestima. Evo, ispala je spona iz naoara vae gospode.
Onda su stigle peene jabuke: gospoda Valis ih je poslala po svom deku. Valisovi su uvek izvanredno utivi
i ljubazni prema nama. Cula sam kako neki kau da gospoda Valis ume da bude neutiva i da grubo
odgovori, ali prema nama su uvek bili izvanredno paljivi. A tone moe biti da je zato to smo mi dobre
muterije jer, koliko mi troimo hleba? ma nas samo troje. Sad je tu i naa draga Dejn a ona ustvari
nita ne jede da se zgranete ta dorukuje, uplaili biste se da to vidite. Ne smem ni da kaem majci
koliko malo jede; i tako neki put kaem jedno, drugi put drugo, i zabaurim. Ali oko podne ogladni, a vie od
svega voli te peene jabuke: one su vrlo dobre za zdravlje nekidan sam ugrabila priliku i upitala
gospodina Perija, sluajno sam ga srela na ulici. Ne kaem da sam ranije sumnjala. Vrlo sam esto 226 ula
gospodina Vudhausa kako preporuuje peenu jabuku. Mislim da gospodin Vudhaus smatra da je voce
zdravo samo ako je tako spravljeno. Ali mi esto pravimo i pitu s jabukama. Pati ume da pravi izvrsnu pitu s
jabukama. Dakle, gospodo Vesten, nadam se da ste uspeli i da ce ove gospodice biti dobre da podu s nama.
Ema ree kako ce joj biti veoma milo da vidi gospodu Bejts i slino, te one najzad krenue iz radnje, poto ih
je gca Bejts zadrala jo samo ovim recima: Kako ste, gospodo Ford? zvinite, nisam vas ranije videla.
Cujem da ste dobili divne nove pantljike iz Londona. Dejn se jue vratila sva ushicena. Hvala, rukavice su
joj odline samo su malice ire oko zglavka, ali Dejn ce ih suziti. O emu sam ono govorila? otpoe ona
opet kad su sve izile na ulicu. Ema se pitala na emu li ce se zaustaviti, od sve te zbrke. Kaem vam, ne
mogu da se setim o emu sam govorila. O, da, o naoarima moje majke. Ba je ljubazan gospodin Frank
Ceril! 'O', rekao je, 'mislim, zbilja, da mogu da privrstim tu sponu; mnogo volim takve poslove'. A tim se,
znate, pokazalo da je on tako... zbilja moram reci, mada sam i ranije o njemu mnogo sluala, i mada sam
mnogo oekivala, daleko nadmauje sve to... Najtoplije vam estitam, gospodo Vesten. zgleda da on ima
sve to bi i najneniji roditelj mogao. . . 'O', rekao je, 'mogu ja da privrstim sponu. Mnogo volim takve
poslove'. Nikad necu zaboraviti kako je to rekao. A kad sam iznela iz ostave peene jabuke i zamolila
prijatelje da budu tako ljubazni i poslue se, on je odmah rekao 'O! nikakvo voce se ne moe porediti s tim
jabukama, a kod kuce peene jabuke, lepe od ovih nisam nikad video'. to je, znate, bilo veoma. .. A
ubedena sam, po tome kako je to rekao da nije samo iz utivosti. To su zaista divne jabuke, a gospoda Valis
ih s najvecom panjom pee, samo to ih mi ne peemo vie od dva puta, a gospodinu Vucthausu smo
morale obecati da ' cemo ih peci tri puta; ali gospodica Vudhaus ce biti tako dobra da to ne pomene. A te
jabuke su od najbolje vrste za peenje, tu nema nimalo sumnje, sve su iz Donvela X5' 227 ,od onih to
nam ih je gospodin Najtli tako obilno poslao. Svake godine alje nam po dak; a sigurno nema nigde jabuke
koja se tako dugo odri kao ta s njegovih drveta mislim da ih ima dve vrste. Moja mati kae da je taj
vocnjak bio uven kad je ona bila mlada. Ali nekidan mi je zbilja bilo neprijatno: jer, jednog jutra svratio je
gospodin Najtli dok je Dejn jela te jabuke, pa smo poeli da govorimo o njima i ja sam rekla kako ih ona
mnogo voli, a on je upitao jesmo li iscrpli zalihu. 'Sigurno ste vec pri kraju', rekao je, 'poslacu vam jo, jer
imam mnogo vie nego to mogu da potroim. Viljem Larkins mi je ostavio ove godine vecu koliinu no
obino. Poslacu vam ih to pre dok se ne pokvare'. Ja sam ga zamolila da to ne ini jer, zbilja, to se tie
toga da , li smo nae potroili, nisam mogla odluno da kaem da ih jo mnogo imamo ustvari svega
petest, ali njih bi sve uvala za Dejn; nikako nisam mogla da dopustim da nam jo poalje, vec je bio
mnogo dareljiv, a tako je rekla i Dejn. Kad je otiao, ona se skoro posvadala sa mnom: ne, ne bih rekla da
se posvadala, jer mi se nikad u ivotu nismo svadale, ali je bila vrlo ljuta to sam priznala da jabuka gotovo
vie i nemamo. Krivo joj je bilo to ga nisam uverila da nam je jo puno ostalo. O, kazala sam joj, draga
moja, pa ja sam govorila koliko sam mogla. Medutim, isto vece dode nam Viljem Larkins s velikom korpom
jabuka iste vrste, najmanje tridesetak kila. Osecala sam se veoma zahvalnom, sila sam i razgovarala s
Viljemom Larkinsom i kazala sve to vec moete pretpostaviti. Viljem Larkins je na stari poznanik! Uvek mi
je milo da ga vidim. Ali ipak, posle sam cula od Pati kako je Viljem rekao da su to sve jabuke te vrste koje
njegov gospodar ima; sve ih je doneo i
njegovom gospodaru sad nije ostala ni jedna da je ispee ili skuva. Sam Viljem nije, izgleda, mario za to;
njemu je milo to je njegov gospodar prodao toliko jabuka, jer, znate, Viljem vie misli na dobit svog
gospodara nego na ita drugo. Ali je kazao da se gospodi Hodis nij svidelo to on sad alje sve jabuke.
Nije se mogla pomiriti s milju da njen gospodar nece ovog proleca moci da ima jo jedan kola s
jabukama. Kazao je to Pati, ali joj je napomenuo da se ne brine zbog toga 228 i da nama svakako nita ne
govori, jer gospoda Hodis mora s vremena na vreme da se naljuti; glavno je da su oni toliko dakova
prodali, a nije vano ko ce pojesti ostatak, eto, Pati mi je to ispriala, i meni je bilo strano neprijatno! Ne
b'h htela ni za ta na svetu da gospodin Najtli uje neto o tome! On bi se toliko. .. Htela sam da sakrijem to
od Dejn, ali, na nesrecu, izrekla sam se nehotice, Gca Bejts je taman zavrila, kad je Pati otvorila vrata;
njene goce su se sad pele uz stepenice, ne morajuci da sluaju nikakvu duu priu, i pracene samo
isprekidanim odjecima njene dobrodunosti: Pazite, molim vas, gospodo Vesten, ima jedan stepenik na
zavijutku. Pazite, molim vas, gospodice Vudhaus, nae stepenice su prilino mrane prilino mrane, i
ue no to bi trebalo. Gospodice Smit, molim vas, pazite. Gospodice Vudhaus, brinem se, sigurno ste udarili
nogu Gospodice Smit, pazite na stepenik kod zavijutka.GLAVA DVADESET OSMA Kad su ule u malu sobu
za sedenje, u njoj je vladao savren mir; gda Bejts, liena svog uobiajenog zanimanja, dremala je s jedne
strane peci; Frank Ceril, za stolom pored nje, marljivo je baratao oko njenih naoara; Dejn Ferfaks,
okrenuta ledima, bila se sva predala svome klaviru. Ma koliko da je bio zauzet, lice mladog oveka ipak se
ozarilo kad je opet ugledao Emu. To je odista zadovoljstvo, ree on prilino tihim glasom, doli ste bar deset
minuta ranije no to sam oekivao. Zatekli ste me kako pokuavam da budem od koristi; recite mi, mislite li
da cu uspeti. Sta! ree gda Vesten, zar jo niste svrili? Ne biste mnogo zaradili kao zlatar, ako biste tako
brzo radili. Nisam neprestano radio, odgovori on; pomogao sam gospodici Ferfaks da namesti klavir tako da
se ne klati, jer nije vrsto stajao; verovatno pod nije ravan. Vidite, podmetnuli smo malo hartije pod jednu
nogu. Vrlo ste ljubazni to ste doli. Plaio sam se da cete uriti kuci. Udesio je da Ema sedne pored njega i
sve dok Dejn Ferfaks nije bila potpuno spremna da opet sedne za klavir, bio je zauzet birajuci za Emu
najbolje ispeenu jabuku i pokuavajuci da od nje dobije pomoc i savet u svom radu. Ema je pretpostavljala
da Dejn zbog stanja svojih ivaca nije mogla odmah da svira. Taj klavir je bio suvie kratko njen da bi mu
bez uzbudenja prilazila; morala je razumom da se savlada, kako bi bila u stanju 230 da svira Ema se morala
saaliti videvi takva osecanja, ma otkud poticala, i odluila je da nikad vie ne ukazuje na njih svome
susedu. Dejn najzad otpoe i, mada7 su prvi udari bili slabi, postepeno je dola do izraaja vrednost. ovog
instrumenta. Gda Vesten je opet bila oduevljena, Ema joj se pridrui s pohvalama i, poto su iznele sve
njegove osobine, sloile su
se da taj klavir, sve u svemu, mnogo obecava. Osoba kojoj se pukovnik Kambel obratio, ma ko ona bila, ree
Frank Ceril, osmehujuci se Emi, nije rdavo izabrala. U Vejmetu sam mnogo sluao o ukusu pukovnika
Kambela; a uveren sam da bi on i celo to drutvo naroito cenili meki zvuk ovih visokih tonova. Verujem,
gospodice Ferfaks, da je on sam dao podrobna uputstva svome prijatelju ili je pisao kuci Brodvud. Ne mislite
li i vi tako? Dejn se ne okrete. Moda nije ni ula. U tom asu gda Vesten joj je neto govorila. Nije pravo,
ree Ema apatom, ja sam nasumce nagadala. Nemojte da je alostite. On odmahnu glavom smekajuci se;
izgledao je kao ovek koji ne sumnja mnogo i nema mnogo milosti. Ubrzo zatim on ponovo otpoe: Koliko li
vai prijatelji u rskoj moraju uivati u ovoj vaoj radosti, gospodice Ferfaks. Verovatno esto misle na vas i
pitaju se koga dana, koga cete tano dana dobiti taj klavir. Mislite li da pukovnik Kambel zna da je klavir ovog
trenutka vec na svom mestu? Mislite li da je on traio da ga odmah isporue ili je moda, ne odredujuci
vreme, poslao samo nalog, da ga izvre kad im je moguce i zgodno? On zastade. Morala ga je uti; nije
mogla da izbegne odgovor: Dok ne dobijem pismo od pukovnika Kambela, ree ona, trudeci se da govori
mirno, ne mogu nita pouzdano da kaem. Sve su samo pretpostavke. Pretpostavke! Da, ponekad ovek
tano pretpostavlja, ponekad pogreno. Voleo bih da sam u stanju da pretpostavim kad cu uvrstiti ovu
sponu. Kako ovek koji se zadubio u posao govori gluposti, gospodice Vud231 haus, ako hoce neto da
kae; pravi radnici verovatno cute; ali mi, gospodski rabotnici, ako se uhvatimo za neku re. . , gospodica
Ferfaks ree neto o pretpostavkama. Evo, gotovo je. Milo mi je, gospodo (gdi Bejts), to mogu da vam
predam naoare, koje su zasad , opravljene. majka i kci zahvalie mu se veoma usrdno; da bi malo
pobegao od ove druge, on pride klaviru i zamoli gcu Ferfaks, koja je jo tu sedela, da otsvira neto. Ako
hocete da budete ljubazni, ree on, izabracete jedan od onih valcera koje smo sinoc igrali; voleo bih da ih jo
jednom proivim. Vi niste u njima uivali koliko ja; celo vreme ste izgledali umorni. Verujem da vam je bilo
milo to nismo due igrali, ali ja bih sinoc dao ne znam ta dao bih sve to imam za jo jedno pola
sata. Ona poe da svira. Kako ovek uiva kad ponovo uje melodiju koju je sluao kad se osecao srecnim!
Ako se ne varam, to su svirali u Vejmetu. Ona za as podie oi k njemu, sva pocrvene i poe da svira neto
drugo. On uze neke note sa stolice pored klavira i, okrecuci se Emi, ree: Ovo je sasvim novo za mene.
Poznajete li to? Kramer. A evo i nove zbirke irskih pesama. To se moglo i oekivati s te strane. Sve je ovo
dolo s klavirom. Pukovnik Kambel se svega setio, zar ne? Zna on da gospodica Ferfaks ovde nece moci da
kupi note. Tu njegovu panju naroito cenim; vidi se da je poklon uinjen iz sveg srca. Nita nije uradeno na
brzinu, nita upola. To je moglo da potekne samo iz istinske ljubavi.
Ema bi volela da je nije toliko peckao, a ipak je nalazila zabave u tome. Kad je, bacivi pogled na Dejn
Ferfaks, uhvatila traak osmeha kad je videla da se ova osmehuje iz skrivenog.zadovoljstva i pored toga
to je sva porumenela od stida nije se vie ustezala, niti je zbog nje osecala grizu savesti. Ta ljubazna,
estita i savrena Dejn Ferfaks oigledno je gajila osecanja koja su zasluivala osudu. On joj donese sve
note, te ih zajedno pregledae. Ema iskoristi" tu priliku da proapuce: 232 Suvie otvoreno govorite. Mora da
vas razume. Nadam se da je tako. Hocu da me razume. Ni najmanje se ne stidim onog to sam rekao. Ali,
zaista, ja se malo stidim i volela bih da se nisam uhvatila za tu misao. Vrlo mi je milo to jeste, i to ste mi je
saoptili. Sad imam klju za sve njene udne poglede i postupke. Stid prepustite njoj. Ako grei, treba da ga
oseti. Cini mi se da ga pomalo oseca. Ja ne vidim da ga mnogo pokazuje. Sad svira R obina Adera, njegovu
omiljenu pesmu. Ubrzo zatim gca Bejts, prolazeci pored prozora, zapazi g. Najtlija koji je dolazio na konju.
Gle, gospodin Najtli! Ako je ikako moguce, moram neto da mu kaem, samo da mu se zahvalim. Necu ovde
otvoriti prozor, nazebli biste; ali, znate, otici cu u sobu moje majke. Verovatno ce uci kad uje ko je ovde. Ba
je divno to ste se svi tako okupili! Naa sobica je vrlo poastvovana! Jo dok je to govorila prela je u
susednu sobu i, otvorivi prozor, odmah dozvala g. Najtlija, pa su svi jasno uli svaku re njihovog razgovora
kao da se vodio u sobi gde su oni sedeli. Dobar dan, dobar dan. Hvala, vrlo dobro. Hvala vam za kola, sinoc.
Stigle smo upravo na vreme; moja majka nas je ba oekivala. Molim vas, udite. Naci cete ovde neke svoje
prijatelje. Tako je poela gca Bejts; izgleda da je g. Najtli bio reen da i on dode do reci, jer pregovori vrlo
odluno i zapovedniki: Kako vam je sestriina, gospodice Bejts? Hocu da ujem kako ste svi vi, a naroito
vaa sestriina. Kako je gospodica Ferfaks? Nadam se da sinoc nije nazebla. Kako je danas? Kaite mi kako
je gospodica Ferfaks. Nije hteo da uje ni za ta diugo dok mu gca Bejts nije dala neposredan odgovor.
Sluaoce je to veoma zanimalo; gda Vesten znaajno pogleda u Emu. Ali Ema odmahnu glavom s
nepokolebljivom nevericom. Zahvalna sam vam veoma sam vam zahvalna za kola, nastavljala je gca
Bejts. On je prekide: 233dem u Kingston. Mogu li neto da uinim za vas? , O Boe, Kingston je li?
Gospoda Koul je neki dan govorila da joj treba neto iz Kingstona. Gospoda Koui moe da poalje svoje
sluge; mogu li da uinim neto za vas? Ne, hvala. Ali udite. Sta mislite ko je ovde? Gospodica Vudhaus i
gospodica Smit; bile su tako ljubazne i posetile nas da bi ule novi klavir. Ostavite konja kod Krune i udite.
Pa, ree on oklevajuci, na pet minuta, moda.
Tu su i gospoda Vesten i Frank Ceril! Divno; toliko prijatelja! Ne, necu sad, hvala vam. Ne mogu da se
zadrim ni dva minuta. Moram to pre da produim u Kingston. Oh, udite. Bice im vrlo drago da vas vide. Ne,
ne; vaa soba je vec dovoljno puna. Svraticu drugog dana da ujem klavir. E pa, mnogo mi je ao! Oh,
gospodine Najtli, sinoc smo provele divno vece! Kako je bilo prijatno! Jeste li ikad videli da se tako igra? Zar
gospodica Vudhaus i gospodin Frank Ceril nisu divno igrali, nikad nisam videla tako neto. O, odista divno:
to moram da kazeto, jer pretpostavljam da gospodica Vudhaus i gospodin Frank Ceril uju svaku re.
(govoreci jo glasnije) ne vidim zato ne bismo pomenuli i gospodicu Ferfaks. Smatram da gospodica
Ferfaks vrlo dobro igra; a gospoda Vesten odlino svira narodne igre i nema joj ravne u Engleskoj. Avsad,
ako vai prijatelji imaju imalo zahvalnosti, kazace sa svoje strane glasno neto lepo o vama i meni, ali ja ne
mogu da ostanem da bih njih uo. Oh, gospodine Najtli. samo jo jedan trenutak; neto vano tako smo
se uzrujale! Dejn i ja smo se mnogo uzrujale zbog jabuka! Sta je to sad? Kad pomislim da ste nam poslali
svu svoju zalihu jabuka. Kazali ste kako ih imate mnogo, a sad vam nije ostala ni jedna. Zaista smo se
uzrujale! Gospoda Hodiis ima pravo to se ljudi. Viljem Larkins ,nam je to ispriao. Nije trebalo da to radite,
zaista nije trebalo. Ah, ode. Nikad nece da me saslua kad mu se zahvalju234 jem. Mislila sam da ce sad
ostati, a bilo bi teta da nisam pomenula. .. Eto (vracajuci se u sobu), nisam uspela. Gospodin Najtli nije
mogao da svrati. de u Kingston. Pitao me je moe li neto da uini... iDa, ree Dejn; culi smo njegovu
ljubaznu ponudu; sve smo uli. O, da, draga moja, verujem da jeste; jer su, znate, vrata bila otvorena, i
prozor je bio otvoren, a gospodin Najtli je glasno govorio. Sigurno ste sve uli. 'Mogu li da uinim neto za
vas u Kingstonu?' upitao Je on; i zato sam pomenula. .. O, gospodice Vudhaus, zar ba morate da idete?
Cini mi se kao da ste sad doli; vrlo ljubazno od vas! Ema izjavi da je vreme da ide kuci, poseta je vec dugo
trajala. Poto su pogledali sat i videli da je jutro daleko odmaklo, gda Vesten i njen pratilac, oprostivi se
takode, imali su vremena samo ria otprate dve devojke do kapije Hartfilda, pre no to su krenuli u
Rendols.GLAVA DVADESET DEVETA Nije iskljueno da se moe iveti i bez okretnih igara. ma primera da
su mladi ljudi i devojke proveli mnogo, mnogo meseci ne odlazeci ni na kakvu igranku, i da im usled toga ni
duh ni telo nisu pretrpeli neku tetu. Ali kad se jednom pone kad se jednom, makar i najmanje, oseti
blaenstvo brzih pokreta, drutvo koje ne bi trailo jo moralo bi biti vrlo tromo. Frank Ceril je igrao jednom
u Hajberiju i udeo je da igra opet. Kad su g. Vudhausa nagovorili da sa svojom cerkom provede jedno vee
u Rendolsu, dvoje mladih su poslednjih pola sata te veeri smiljali kako da to ostvare. Zamisao je bila
Frankova i on se najvie zauzimao da je sprovede u delo, dok je gospodica najbolje umela da proceni
tekoce i najvie se brinula za pitanja smetaja i izgleda. Ali ipak je bila voljna da svetu ponovo pokae kako
arobno igraju g. Frank Ceril i gca Vudhaus, voljna da radi ono u emu se
nece postideti kad je uporede sa Dejn Ferfaks, i najzad, voljna prosto da igra, bez ikakvih zlih primesa
sujete te mu je pomogla prvo premeravajuci koracima sobu u kojoj su se nalazili, da bi utvrdili koliko bi
osoba moglo stati, a zatim mereci i drugi salon, u nadi da ce pronaci da je malo veci, iako je g. Vesten tvrdio
da su tano jednake veliine. On je isprva zamislio i predloio da se igranka, koja je poela u kuci g. Koula,
zavri u Rendolsu, da se skupi isto drutvo s istim sviraem, to je odmah nailo na odobravanje. G. Vesten
je prihvatio tu zamisao radujuci se istinski, a cjda Vesten je pokazivala puno dobre volje da im svira dokle
god budu eleli da igraju. Zatim je do23S ao na red zanimljivi posao da se utvrdi tano koga ce sve pozvati i
da se za svaki par obezbedi neophodni deo prostora. Vi i gospodica Smit i gospodica Ferfaks, to su tri i dve
gospodice Koks, pet, ponavljao je vie puta. A onda, bice dva Dilberta, mladi Koks. moj otac i ja, i gospodin
Najtli. Da, to ce biti sasvim dovoljno da bude prijatno. Vi i gospodica Smit i gospodica Ferfaks. to su tri, i dve
gospodice Koks, pet; a za pet parova bice dovoljno prostora. Ali ubrzo iskrsnu primedba s jedne strane: Da li
ce biti dovoljno prostora Zc pet parova? Zbilja mi se ini da nece. S druge strane: pak, ne vredi praviti sve to
zbog pet parova. Pet parova, kad se ozbiljno razmisli, to je malo. Nema smisla ni pozvati samo pet parova.
To smo samo u prvi mah mogli prihvatiti. Neko ree da gcu Dilbert oekuju u kuci njenog brata, te da ce i
nju morati da pozovu s ostalima. Neko drugi je verovao da bi gda Dilbert igrala one veeri, da je i nju neko
zamolio. Pomenue i drugog Koksovog sina. A kad g. Vesten na kraju navede neke rodake koji bi tu morali
da uestvuiu. i neke veoma davnanje poznanike koje ne bi smeli izostaviti, postade oevidno da ce
mesto \>et parova biti najmanje deset, i svi poee da se domiljaju kako bi se oni mooli smestiti. Vrata ove
dve odaje nalazila su se upravo jedna naspram drugih. , Kako bi bilo da upotrebe obe odaje i da igraju preko
hodnika? To je izgledalo najbolje, pa ipak ne toliko dobro da drugi ne bi traili neto bolje. Ema ree da bi to
bilo nezgodno; gda Vesten se brinula gde bi se veeralo, a g. Vudhaus se ozbiljno protivio iz zdravstvenih
razloga. Bilo mu je^ zaista vrlo ao, ali to se ne bi moglo prihvatiti. O, ne, ree on, to bi bilo krajnje
nesmotreno. Ja to ne bih mogao dopustiti zbog Eme! Ema nije otporna. Ona bi strano nazebla. A isto tako i
sirota, mala Harijeta. svi vi. Gospodo Vesten, vi biste zaelo pali u postelju; ne dajte im da,.govore o tako
nerazumnim stvarima, molim vas, ne putajte ih aa govore o tome. Taj 237 \mladic (tiim glasom) vrlo je
lakomislen. Nemojte reci njegovom ocu, ali taj mladi ovek nije sasvim kako treba. Veeras je vrlo esto
otvarao vrata i drao ih otvorena vrlo nepromiljeno. Ne pomilja na promaju. Ne elim da kod vas stvaram
neraspoloenje protiv njega, ali on zaista nije kako treba. Gdi Vesten je bilo ao zbog tog prekora. Znala je
koliko je ta optuba vana i inila je sve to moe da je odbije. Zatvorili su sva vrata, napustili ono
reenje s hodnikom i vratili se ponovo prvoj zamisli da se igra samo u odaji u kojoj su se nalazili. G Frank
Ceril se s mnogo dobre volje trudio da dokae kako je onaj prostor, gde je pre etvrt sata smatrao da jedva
moe stati pet parova, ustvari sasvim dovoljan za deset. Bili smo suvie raskoni, rekao je. Predvideli smo
vie prostora nego to treba. Ovde moe vrlo lepo da stane deset parova. Ema je prigovarala: To ce onda biti
guranje neprijatno guranje; ima li neeg goreg nego kad se igra, a ovek nema mesta gde da se okrene?
Sasvim ste u pravu, odgovori on ozbiljno, to ni \ kako ne valja. Ali je ipak produio da meri i zavrio ovako:
Mislim da ce ovde biti prilino mesta za deset parova. Ne, ne, ree ona, vi ste sasvim nerazboriti. jljlo bi
strano da stojimo tako zbijeni. Nema nikakvog 'afadovoljstva kad se igra u gomili i to u gomili stisnutoj u
maloj sobi. To je neosporno, odgovori on. Potpuno se slaem s vama. Gomila u maloj sobi gospodice
Vudhaus, vi zbilja umete da ^a malo reci date celokupnu sliku. zvrsno, ba izvrsno! Pa ipak, kad smo dotle
doli, nema smisla dici ruke. Mom ocu bi bilo krivo. . . i uopte uzev... nisam siguran da. . . ipak mi se ini da
bi ovde moglo lepo da stane deset parova. Ema je uvidela da u ljubaznoj panji koju joj ukazuje ima i malo
sebinosti i da ce joj se on radije usprotiviti, nego se liiti zadovoljstva da s njom igra. Ali ona primi tu lasku, a
ostalo oprosti. Da je nameravala da se uda za njega, vredelo bi da ovde zastane, razmisli i po238 kua da
oceni koliko vredi njegova naklonost i kakva mu je narav; ali za ono to je oekivala od njihovog poznanstva
bio je sasvim dovoljno prijatan. Sutradan je jo pre podne doao u Hartfild. Uao je u sobu s ljubaznim
osmehom koji je pokazivao da zamisao nije naputena. Ubrzo se videlo da je doao da joj javi kako je
uinjen jedan korak napred: Dakle, gospodice Vudhaus, poeo je gotovo odmah, nadam se da vas male
odaje u kuci mog oca nisu toliko uplaile da ste potpuno izgubili volju da igrate. Donosim jedan nov predlog
moj otac se toga setio i treba samo da se vi saglasite, pa da ga odmah izvedemo. Smem li se nadati
da cete mi uiniti ast i odigrati sa mnom dve prve igre na toj maloj igranci, koja ce biti priredena, ne u
Rendolsu, nego u gostionici kod Krune? Kod Krune! Da, ako vi i gospodin Vudhaus nemate ta da zamerite,
a ja verujem da ne moete, moj otac se nada da ce njegovi prijatelji biti tako ljubazni da ga tamo posete.
Moe da im obeca bolji smetaj nego u Rendolsu, a doek nece biti nita manje srdaan. To je njegova
zamisao. Gospoda Vesten je saglasna, ako ste vi zadovoljni. Svi se u tome slaemo. O, savreno ste bili u
pravu! Deset parova u ma kojoj sobi u Rendolsu, to bi bilo nepodnoljivo uasno! Celo vreme sam osecao
da ste u pravu, ali sam mnogo eleo da pronadem makar ta, pa nisam poputao. Zar nije ovo dobra
izmena? Pristajte nadam se da pristajete? zgleda da toj zamisli niko ne moe prigovoriti, ako se
gospodin i gospoda Vesten slau. Mislim da je to odlino i, ukoliko se mene tie, bicu izvanredno srecna... To
mi izgleda jedino moguce reenje. Tata, zar vam se ne ini da je to izvrsno reenje?
Morala je da ponovi i objasni pre no to je on potpuno razumeo; a potom, da bi ga ubedila,' bilo je
neophodno da mu jo jednom sve izloi, poto je to bilo neto sasvim novo. Ne, po njegovom miljenju to
nije nikakvo reenje vrlo rdava zamisao mnogo gora od ranije. 239Prostorije u gostionici uvek su
hladne i opasne; nikad nisu provetrene kako valja, niti su pogodne da se covek u njima due zadrava. Ako
ba moraju da igraju, bolje da igraju u Rendolsu. On nikad u ivotu nije bio u toj odaji kod Krune ne zna ni
iz videnja te koji dre gostionicu. O, ne to je vrlo loa zamisao. Gore bi nazebli kod Krune, nego ma gde.
Upravo sam hteo da primetim, gospodine, ree Frank Ceril, kako je jedna od najvecih prednosti te promene
to ce tu biti veoma malo opasnosti da neko nazebe mnogo manje opasnosti nego u Rendolsu. Jedino bi
gospodin Peri imao razloga da ali zbog te promene, ali niko drugi. Gospodine, ree g. Vudhaus malo
ustrije, vi se veoma varate ako zamiljate da je gospodin Peri takav ovek. Gospodin Peri se mnogo brine
kad god je neko od nas bolestan. Ali ja ne razumem kako je to vama odaja kod Krune sigurnija da necete
nazepsti, nego kuca vaeg oca? Zato to je veca, gospodine. Nece uopte biti po/ trebe da otvaramo
prozore nijedanput za celo vece; a kao to vam je dobro poznato, svet se najece razboli zbog te strane
navike to otvara prozore i tako puta hladan vazduh na zagrejana tela. Da se otvaraju prozori! Ali,
gospodine Cerile, valjda u Rendolsu ne bi niko ni pomiljao da otvara jj^pzore. Niko ne bi mogao biti tako
nesmotren! To je neto neuveno. grati kraj otvorenih prozora! Ubeden sam da ni va otac ni gospoda
Vesten ne bi to trpeli. Eh, gospodine ima lakomislenih mladih osoba, koje ponekad stanu iza zavese i
otvore jedno krilo, a niko to i ne sluti. Cesto sam i sam to inio. Zbilja, gospodine? Zaboga, nikad to ne bih
pomislio. Ali ja ivim van sveta i esto me iznenadi ono to ujem. Pa ipak, to je zaista izvestan razlog i,
moe biti, kad budemo to pretresli... ali o tim stvarima valja dobro promisliti. Ne moe se u urbi odluivati.
Ako bi gospodin i gospoda Vesten bili tako ljubazni da dodu iedno pre podne k nama, mogli bismo da
porazgovaramo o tome i da vidimo ta se moe uiniti. 240 Ali nesreca je, gospodine, to je moje vreme tako
ogranieno.. . \ O, prekide ga Ema, imacemo dovoljno vremena da p svemu porazgovaramo. Nema nikakve
urbe. Ako se rnoe udesiti da to bude kod Krune, tata, bice veoma zgodno za konje. Bice vrlo blizu svoje
konjunice. Zaista, draga moja. To je vana stvar. Dems se, istina, nikad ne ali, ali treba tedeti konje kad
se moe. Kad bih bio siguran da ce prostorije biti dobro provetrene. .. ali moemo li se osloniti na gospodu
Stouks?, Sumnjam. Ne znam je ak ni iz videnja. Mogu da jemim za sve to se tie takvih stvari, gospodine,
poto ce se za to starati gospoda Vesten. Gospoda Vesten se prima da sve uzme u svoje ruke. Eto, tata!
Sad morate biti zadovoljili naa draga gospoda Vesten koja je olienje briljivosti. Secate li se ta je
gospodin Peri rekao pre mnogo godina kad sam leala od boginja? 'Ako gospodica Tejlor uzima na sebe da
uvija gospodicu Emu, onda ne treba nieg da se plaite, gospodine'. vi sami ste to mnogo puta pominjali,
kao veliku pohvalu za nju!
Da, vrlo tano. Gospodin Peri je odista tako rekao. Nikad to necu zaboraviti. Sirota mala Ema! Bila si opasno
bolesna od boginja tojest bila bi opasno bolesna da se Peri nije onako usrdno starao. Nedelju dana je
dolazio etiri puta dnevno. Odmah je rekao da je lak oltik i to nas je mnogo uteilo, ali boginje su uasna
bolest. Kad maliani nae jadne zabele budu dobili boginje, nadam se*da ce ona pozvati Perija. Moj otac i
gosnoda Vesten nalaze se sada kod Krune, ree Frank Ceril. i razgledaju kakve mogucnosti prua ta kuca.
Ostavio sam ih tamo i doao u Hartfild, u elji da to ore ujem vae miljenje i u nadi da cu vas nagovoriti
da im se Dridruite i na licu mesta date svoje savete. Oboje su eleli da vam to kaem. Za njih bi bilo
najvece zadovoljstvo ako biste mi dopustili da vas otpratim donde. Bez vas nece moci nita da uine kako
treba. Ema je bila vrlo zadovoljna to su je pozvali na takvo savetovanje, i poto je njen otac obecao da ce o
svemu oromisliti dok ona bude tamo, dvoje mladih kxe>16 Ema 241nue odmah zajedno do Krune. Tu su ih
ekali g. i gda7 Vestern, ushiceni to je dola i to se slae s njihovom zamilju, uurbani i vrlo srecni, svaki
na svoj na/in. Ona je nalazila poneku manu, dok je on tvrdio da/ je sve savreno. , j Ema, ree ona, ova
zidna hartija je gora nego to sam oekivala. Pogledajte! Ponegde je uasno prljava, a drvenarija je uca i
zaputenija nego to bi se moglo zamisliti. Draga moja, vi suvie pazite na sitnice, ree njen mu, Zar je sve
to vano? Pri svetlosti sveca nita se od toga nece videti. Pri svecama ce biti isto kao u Rendolsu. Na
naim klubskim veerima mi ne opaamo nita od svega toga. Gospe su na ovo, verovatno, pogledale jedna
drugu, kao da su htele reci: Mukarci nikad ne znaju kad je neto prljavo, a kad nije, a gospoda su,
verovatno, mislila u sebi: Zene ne mogu bez tih malih gluposti i izlinih briga. Medutim, iskrslo je jedno
pitanje na koje gospoda nisu gledala olako: poveo se razgovor o prostoriji gde bi se veeralo. U vreme kad je
sagradena dvorana za igranje, nije se mislilo na veere, i uz nju je dodata samo mala soba za kartanje. Sta
da se radi? Ta soba za kartanje bice potrebna za kartanje, ili, ako njih etvoro, da bi bilo zgodnije, izglasaju
da su karte izline, nije li opet suvie tesna da bi se u njoj udobno veeralo? Mogla bi se u tu svrhu dobiti
jedna druga odaja, znatno prostranija, ali se ona nalazi na drugom kraju kuce i, da bi Se do nje dolo treba
proci kroz dugaak i nezgodan hodnik. Tu je leala tekoca. Gda Vesten se plaila da mladice i devojke np
uhvati promaja u tom hodniku, a ni Ema ni gospoda nisu se mirili s izgledom da budu neprijatno stenjeni za
veerom. Gda Vesten predloi da ne slue pravu veeru, nego da u maloj sobi postave sto sa sendviima i
ostalim, ali taj predlog bi prezrivo odbaen. zjavili su da bi i mukarci i ene bili sramno prevareni u svom
oekivanju ako na domp.coi igranci ne bi seli za sto da veeraju i da gda Vesten ne srne to vie ni da
pomene. Ona onda 242 pokua da na drugi nain prebrodi tekoce i, zagledajuci u "tu sobu o kojoj su
raspravljali, primeti:
( Cini mi se da ipak nije toliko mala. Znate, nece nas, biti mnogo. i A g. Vesten je u isto vreme ivo hodao
hodnikom, krupnim koracima, i dovikivao: Mnogo priate o duini ovog hodnika, draga moja, dok on ustvari
nimalo nije dug; a sa stepenica nema promaje. Kad bih samo znala, ree gda Vesten, ta bi nai gosti
najvie voleli. Na cilj mora biti da uinimo onako kako ce se vecini najvie dopasti kad bi samo covek
znao kako? Da, sasvim tano, uzviknu Frank, sasvim tano. 2elite da ujete miljenje vaih suseda. Ne
udim vam se. Kad bi se moglo utvrditi ta oni glavni... naprimer, Koulovi. Oni nisu daleko. Da li da odem do
njih? li do gospodice Bejts? Ona je jo blie. A gospodica Bejts ce moda bolje od ikog znati ta bi oni ostali
voleli. Mislim da nam je zaista potreban iri savet. Kako bi bilo da odem i pozovem gospodicu Bejts? Pa
dobro ako hocete, ree gda Vesten, pomalo neodluno, ako mislite da ce nam ona neto koristiti. Nita
odredeno necete uti od gospodice Bejts, ree Ema. Ona ce se ushicavati i zahvaljivati, ali vam nita nece
reci. Nece ak ni sluati ta je pitate. Ne yidflli ta cemo dobiti ako zapitamo za savet gospodicu Bejts. Ali
omi je zanimljiva, izvanredno zanimljiva! Veoma volim da sluam gospodicu Bejts kad pria. A, znate, ne
moram da dovedem celu porodicu. Ovde im pride g. Vesten i, poto je uo predlog, odluno ga odobri. Da,
uini tako, Frane. di i dovedi gospodicu Bejts, da jednom svrimc ovu stvar. Ubeden sarn da ce joj se
zamisao dopasti, i ne znam ko bi nam bolje pokazao kako da savladamo tekoce. Dovedi gospodicu Bejts.
Poinjemo malo isuvie da izvoljevamo. Ona nam stalno prua primer kako da budemo srecni. Ali dovedi ih
obe. Pozovi ih obe. Obe! Zar bi stara gospoda.. .? 243Stara gospoda! Ne, mlada gospodica, naravno.
Smatracu te vrlo glupim, Frane, ako dovtde Letku bez yestriine. ' O, izvinite, molim vas. Nisam se odmah
setio. Nesumnjivo, ako vi to elite, potrudicu se da ih obe ubedim. On otra. Mnogo pre no to se opet
pojavio prateci zdepastu, uredno obuenu tetku, koja je ivo koraala, i njenu lepu sestriinu, gda Vesten je,
kao ena blage naravi i dobra supruga, ponovo ispitala hodnik i zakljuila da su njegove nezgodne strane
mnogo manje no to je ranije zamiljala ustvari beznaajne, i da su s tirn otklonjene sve tekoce. Sve
ostalo, je. bar u mislima, izgledalo savreno lako. Sve manje pojedinos+i o stolu i stolicama, osvetljenju i
muzici, aju i veeri, reene su same po sebi, ili su ih, kao sitnice, ostavili da se o njima postaraju gda
Vesten i gda Stouks. Svi pozvani ce sigurno doci. Frank je vec pisao u Enskum, predlauci da ostane jo koji
dan preko one svoje dve sedmice, to mu, sigurno, nece moci da odbiju. Bice to divna igranka. gca Bejts,
kad je stigla, najsrdanije se saglasila da ce tako biti. Kao savetnik nije bila potrebna, ali kao osoba koja
odobrava fuloga u kojoj je bila mnogo sigurnija) dobro je dola. Odobravala je uopte i u pojedinostima, toplo
i bez prestanka, i to je moralo biti prijatno. Setali su tako svi jo pola sata, tamoamo po sobama, neki su
predlagali, neki sluali, a svi su radosno uivali u onome to se spremalo. Pre no to se drutvo razillo, F.ma
je iunaku te veeri konano obecala prve dve igre, a potom je ula kako je g.
Vesten apnuo svojoj eni: ^Zamolio ju je za igra, mila. Tako i treba. Znao sam da ce to uiniti. GLAVA
TRDESETA Nedostajala je samo jedna stvar pa da Ema u oekivanju zabave bude potpuno zadovoljna
da se ova zakae u roku koji je odreden Franku Cerilu za boravak u Sareju; jer je, uprkos pouzdanju g.
Vestena, pomiljala da nije nemoguce da Cer'ilovi ne dopuste svome sestricu da ostane i dan due od dve
nedelje. Ali se smatralo da to nije izvodljivo. Za pripreme je trebalo dosta vremena, nita nije moglo biti
gotovo do prvih dana trece nedelje, i tako su nekoliko dana morali oredvidati, preduzimati mere i nadati se, u
neizvesnosti izlauci se opasnosti kako je ona mislila, velikoj opasnosti da sve rade uzalud. Enskum
se, medutim, pokazao milostiv,' milostiv na delu, ako ne na recima. Oevidno im se nije dopalo to on eli da
ostane due, ali se nisu usprotivili. Sve je bilo obezbedeno i povoljno se razvijalo; poto obino jedna briga
ustupa mesto drugoj. Ema, sigurna sad u svoju zabavu, poe da se liuti zbog nesnosne ravnodunosti g.
Najtlija. Bilo zato to on sam nije igTao, bilo zato to su sve to smislili ne oitajuci aa za savet, kao da je
doneo odluku da na sve to ne obraca ni najmanje panje, reen da mu ta zabava ne pobudi radoznalost
sada, niti da ga razonodi docniie. .Poto mu je i bez pitanja sve saoptila, Ema nije mogla da dobije odgovor
koji bi izraavao odobravanje: rekao ie samo: Vrlo dobro. Ako Vestenovi dre da vredi da se toliko trude radi
nekoliko sati bunog zabavljanja, nemam da kaem nita protiv, sem to da mi oni nece birati zadovoljstva.
O, da! moracu da dodem; ne mogu da odbi245jem. Staracu se, koliko god mogu, da ostanem budan ali bih
vie voleo da ostanem kod kuce i pregledam nedeljne raune Viljema Larkinsa; mnogo vie, priznajem.
Kakvo je to zadovoljstvo posmatrati druge kako igraju! Za mene, odista, nikakvo ja ih, i ne gledam ne
znam ko to radi. Verujem da je lepo igranje, kaoi vrlina, nagrada samom sebi. Oni koji stoje postrani obino
misle neto sasvim drugo. Ema oseti da su te reci upucene njoj, i to je mnogo naljuti. Medutim, nije se
pokazivao tako ravnoduan i tako ozlojeden iz elje da ugodi Dejn Ferfaks; kad je govorio protiv te zabave,
nije se rukovodio njenim osecanjima, jer se ona grdno radovala pomiljajuci na nju. Postala je ivahna
govorljiva: kazala je sama od seoe. Oh gospodice Vudhaus. nadam se da se nece dogoditi nite to bi omelo
zabavu! Ala bi to bilo razoarenje! Priznajem da je oekujem s veoma, veoma velikim zadovoljstvom. Prema
tome, nije hteo da se umili Dejn Pe^' kad je kazao da bi vie voleo drutvo Viljema Larkmsa. Nei _ Sve vie
je bila uverena da se gda Vesten prevarila u svojoj pretpostavci. On je prema njoj poKazivao prijateljstvo i
saaljenje ali ne i ljubav. Ali avaj, uskoro nije bilo potrebno da se prepire s g. Najtlijem. Poto su se dva
dana bezbrino veselili, najednom se sve sruilo. Stiglo je pismo od g. ^ei^' koji je od svog necaka zahtevao
da se odmah vrati. Gda Ceril je bila slaba, suvie slaba da joj njegovo otsustvo ne bi teko padalo; vrlo se
loe osecala (tako je pisao njen mu) kad je pre dva dana pisala svome necaKu, mada mu nita nije
pomenula, ne eleci, kao i obino, da nanosi bol, i svikla da ne misli na sebe; ali je njena bolest sada bila
suvie ozbiljna, te mora da ga zamoli da bez odlaganja krene za Enskum.
Gda Vesten je smesta javila Emi bitnu sadrinu tog pisma, napisavi joj nekoliko reci. Njegov odlazak bio je
neizbean. Morao je da pode za nekoliko sati, mada nije osecao za ujnu nikakvu zabrinutost, koja bi mu to
olakala. Poznavao je njene bolesti; pojavljivale su se samo onda kad je njoj bilo zgodno. 246 li Gda Vesten
je dodala da on ima samo toliko vremena da posle doruka skokne do Hajberija i oprost, se s ono malo
prijatelja za koje moe da pretpostavi da im je stalo do njega, i da ga uskoro mogu oekivati u Hartf ildu. To
alosno pisamce Emi je prekratilo doruak. Kad ga je proitala, nije joj ostalo nita drugo sem da se ali i
jadikuje. Gubi zabavu gubi mladica i sve to je taj mladic, moda, osecao sve je to isuvie alosno!
Kako bi to vee divno proveli! Svi bi bili srecni! A ona i njen igra najsrecniji! Jedino joj je prualo utehu
ono njeno: Kazala sam da ce biti tako. Osecanja njenog oca bila su sasvim drukija. Najvie je mislio o
bolesti gde Ceril i eleo da zna kako je lece; to se zabave tie, strano je to se Ema razoarala, ali ce svi
biti sigurniji' kod kuce. Ema je oekivala svog posetioca vec neko vreme pre no to se on pojavio; ali ako je
to znailo da nije bio mnogo nestrpljiv da je vidi, njegov tuni izraz i utuenost iskupili bi ga kad je najzad
doao. Taj odlazak mu je tako teko padao da nije mogao da govori o njemu. Njegova alost bila je
oigledna. Prvih pet minuta sedeo je zanet u misli; a kad se trgao, kazao je samo: Od svih odvratnih stvari,
rastanci su najgori. Ali vi cete opet doci, ree Ema. Ovo nece biti vaa jedina poseta Rendolsu. Ah!
(odmahujuci glavom) neizvesno je kad cu biti u stanju da se vratim! Revnosno cu nastojati da mi
dopuste! Sve svoje misli i brige usretsredicu na to! A ako moj ujak i ujna budu proletos ili u London. . . ali
bojim se... prole godine nisu nikud mrdnuli... bojim se da su taj obiaj zauvek napustili. Moramo dici ruke od
nae jadne zabave. Ah, ta zabava zato smo uopte ekali? Zato nismo odmah zgrabili to zadovoljstvo?
Kako pripreme, glupave pripreme, esto razrue srecu! Kazali ste nam da ce tako biti. Oh, gospodice
Vudhaus, zato ste uvek u pravu? Odista mi je veoma ao to sam u ovom sluaju bila u pravu. Mnogo bih
vie volela da sam bila vesela, a ne mudra. 247Ako budem mogao da opet dodem, priredi cemo ipak nau
zabavu. Moj otac mnogo polae na to. Ne zaboravite ta ste mi obecali. Ema ga ljupko pogleda. Kako su mi
prole te dve nedelje! nastavljao je on, Svaki dan drai i divniji od prethodnog! Svakog dana osecao sam
se sve manje sposoban da ivim u nekom drugom mestu. Blago onima koji mogu da ostanu u Hajberiju!
Poto nam sad odajete tako puno priznanje, ree Ema, smejuci se, usudicu se da vas upitam niste li se malo
plaili kad ste doli? Nismo li malo prevazili vaa oekivanja? Uverena sam da jesmo. Uverena sam da
niste oekivali da cemo vam se dopasti. Ne biste toliko oklevali da dodete da ste zamiljali da je Hajberi
prijatan. On se nasmeja malo zbunjeno; mada je poricao, Ema je bila ubedena da je kazala istinu.
1 jo jutros morate na put? Da, moj otac doci ce ovamo po mene: zajedno cemo otpeaiti do kuce, a onda
odmah polazim. Bojim se da ce svakog asa naici. Nemate ni pet minuta za vae prijateljice gospodicu
Ferfaks i gospodicu Bejts? Kako je to nezgodno! Moda biste u snanom i razlonom duhu gospodice Bejts
nali podrke. Da, vec sam ih posetio; prolazio sam pored kuce i pomislio sam da je bolje da svratim. To
je trebalo da uinim. Uao sam na tri minuta, ali sam se zadrao zato to nisam zatekao gospodicu Bejts.
Bila je izila; morao sam da je saekam dok se vratila. To je ena kojoj ovek moe, kojoj mora da se srneje,
ali koju ne bi eleo da uvredi. Bolje je to sam ih posetio, jer... Zastade, die se i pride prozoru. Jednom
reju, ree on, moda gospodice Vudhaus., , verujem da ste morali posumnjati. .. On je pogleda kao da je
eleo da joj proita misli. Nije znala ta da kae. Uini joj se da te reci prethode neem veoma ozbiljnom,
neem to ona nije elela. Stoga, u nadi da to otkloni, natera sebe da progovori, i mirno ree: ,248 Potpuno
ste u pravu; prirodno je to ste ih posetili, jer... On je cutao. Mislila je da gleda u nju; verovatno je razmiljao
o onom to mu je kazala i pokuavao, da dokui smisao. Ona ga u kako uzdie. Bilo je prirodno to je
smatrao da ima razloga da uzdie. Nije mogao da poveruje da mu ona daje nade. Prede nekoliko nelagodnih
trenutaka; on opet sede i, zauzevi odluniji stav, ree: Bilo mi je milo to sve preostalo vreme mogu da
posvetim Hartfildu. Ja veoma iskreno cenim vau kucu... ' Opet ucuta, opet ustade, izgledajuci vrlo zbunjen.
Ema pomisli da je vie zaljubljen u nju no to je pretpostavljala; i ko zna kako bi se sve to zavrilo da se nije
pojavio njegov otac? Odmah za njim ude i g. Vudhaus; a on, poto je morao da se savlada, umiri se.
Medutim, samo nekoliko minuta docnije muenje se zavrilo. G. Vesten, uvek oran kad treba svriti neki
posao i isto tako nesposoban da odlae zlo koje se ne da izbeci, kao i da predvidi neko koje nije izvesno,
ree: Vreme je da krenemo. Mladi ovek, mada tuno i uzdiuci, morade da se sloi i ustane da se pozdravi.
macu vesti o svima vama, ree on, to mi je jedkia uteha. Znacu sve to se ovde medu vama zbiva. Zamolio
sam gospodu Vesten da mi pie. Bila je ljubazna da mi to obeca. Oh, kako je divno dobijati pisma od ene
koja se istinski brine za otsutnoga! Ona ce mi sve ispriati. Citajuci njena pisma, opet cu se naci u dragom
Hajberiju. Vrlo prijateljskim stiskom ruke i vrlo ozbiljnim zbogom zavrio se taj govor, i vrata se uskoro
zatvorie za Frankom Cerilom. Njegov odlazak doao je naglo, njihovo videnje bilo je kratko; otiao je. Emu
je taj rastanak toliko oalostio, predvidala je da ce njihovo malo drutvo toliko mnogo izgubiti njegovim
otsustvom, da se vec plaila da ne bude suvie oalocena i da joj sve to ne padne suvie teko. Promena
je bila tuna. Otkako je doao, vidali su se skoro svakog dana. Njegov boravak u Rendolsu nesumnjivo je
dao ivosti tim poslednjim dvema nedelja249ma neopisive ivosti; svakog jutra mislila je na njega i
oekivala da ga vidi, znajuci kako ce biti paljiv, raspoloen i prijatan u ophodenju! Te dve
nedelje provela je veselo, i sigurno ce se jadno osecati kad utone opet u svakodnevni ivot Hartfilda. Kao
vrhunac svih tih prijatnosti, on joj je gotovo izjavio da je voli. Koliko je njegova naklonost jaka i postojana, to
je druga stvar. Ali tog asa nije mogla da sumnja da joj se arko divi i svesno je pretpostavlja drugima. To
uverenje, zajedno sa svim ostalim, navelo je nju na misao da je i ona pomalo zaljubljena u njega, uprkos
svemu to je ranije odluila. Sigurno jesam, mislila je ona. Postala sam rasejana, umorna, sve mi se ini
glupo, nemam volje da sednem i prihvatim se nekog posla, sve u kuci izgleda mi dosadno i prazno! Sigurno
sam zaljubljena; bila bih najudnije stvorenfe na svetu da nisam najmanje vec nekoliko nedelja. Lepo, dok
jednom ne smrkne, drugom ne svane. Mnogi ce kao i ja aliti za zabavom, ako ne za Frankom Cerilom, ali
ce gospodin Najtli biti zadovoljan. Ako hoce, sad ce moci da provede vee sa svojim dragim Viljemom
Larkinsom. G. Najtli, medutim, nije likovao od zadovoljstva. Nije mogao reci da je njemu lino ao; da je to
uinio, veseli izgled njegovog lica bi pokazao da to nije tano, ali je izjavio, i to vrlo ubedljivo, da mu je ao
to su se drugi preyarili u svom oekivanju i s mnogo dobrote dodao: Vi, Eroa, koja imate tako malo prilike
da igrate, nemate srece; nemate ba nimalo srece! Prolo je nekoliko dana pre no to se videla sa Dejn
Ferfaks i pre nego to je mogla da oceni koliko iskreno ona ali zbog te tune promene; ali kad su se srele,
uinila joj se odvratno spokojna. Medutim, treba reci da se nikako nije dobro osecala, patila je od tako jakih
glavobolja da je njena tetka izjavila kako ne veruje da bi Dejn bila u stanju da prisustvuje zabavi i da je
odrana; trebalo je, dakle, imati milosrda i jedan deo njene nepriline ravnodunosti pripisati malaksalosti
koja je dolazila od slabog zdravlja. 250 GLAVA TRDESET PRVA Ema je i dalje bila uverena da je
zaljubljena. Pitala se samo koliko. sprva je mislila da je mnogo zaljubljena, a docnije da je samo malo. Cinilo
joj je veliko zadovoljstvo da slua kako govore o Franku Cerilu, i radi njega je, vie no ikad, volela da se
vida s Vestenovima. Cesto je mislila na njega i nestrpljivo je oekivala neko pismo iz kojeg bi saznala neto o
njemu, o njegovom raspoloenju, kako rnu je ujna i ima li izgleda da naprolece opet dode u Rendols. S druge
strane, nije mogla reci da je nesrecna, niti, kad je prvo jutro prolo, da je manje orna za rad nego obino:
ostala je kao i dotle vredna i vesela. Sem toga, ma koliko da joj se dopadao, ipak je bila u stanju da mu nade
i mana, a zatim, iako je toliko mislila na njega i, dok je crtala ili vezla, pronalazila hiljadu zgodnih naina na
koje bi se razvijalo i zavrilo njihovo prijateljstvo, izmiljala zanimljive razgovore i otmeno napisana pisma,
svaka zamiljena izjava ljubavi s njegove strane zavravala se time to ga je ona odbijala. Ljubav lm je uvek
tiho prelazila u prijateljstvo. Rastanak bi im bio obeleen ne,nim i divnim osecanjima, ali svakako bi se
morali rastati. Kad je to uvidela, palo joj je na pamet da zaelo nije mnogo zaljubljena; istina, ona se odavno
vrsto odluila da nikad ne napusti svog oca, da se nikad ne uda, ali bi neka snana ljubav morala ipak
izazvati vie borbe no to je ona predvidala u svom srcu. Ne vidim da sam i jedanput upotrebila re rtva,
razmiljala je. Ni jednom od mojih otroumnih odgovora, mojih blagih odbijanja, ne pominje se ni
251izdaleka da ja tu inim neku rtvu. Moram pretpostaviti da mi on stvarno nije neophodan da bih bila
srecna. Utoliko bolje. Nesumnjivo necu ubedivati sebe da osecam vie no1 to je istina. Sasvim je dovoljno
to sam ovoliko zaljubljena. Ne bih volela da sam vie. sto je tako, ukupno uzev, bila zadovoljna onim to je
mislila o njegovim osecanjima. Sto se. njega tie, on je zaelo veoma zaljubljen sve ukazuje na to
zaista je veoma zaljubljen! Kad opet dode, ako njegova ljubav ostane ista, moram se uvati da mu ne dajem
nade. Bilo bi neoprostivo ako bih drukije postupila, kad sam vec sasvim reena. Ne verujem ni da je dosada
mogao smatrati da mu pruam nade. Ne, da je iole mislio da delirri njegova osecanja, ne bi bio tako
nesrecan. Da je verovao da se moe nadati, drukije bi izgledao i govorio na rastanku. Pa ipak se moram
uvati. To je pod pretpostavkom da njegova naklonost ostane onakva kakva i" sad; ali nisam sigurna da ce
tako biti, ne izgleda mi da je od onih ljudi. .. ne bih se pouzdala u njegovu vrstinu i postojanost. Srce mu je
vatreno, ali zamiljam da bi moglo biti i pomalo nestalno. Ukratko, to vie razmatram ovu stvar, utoliko sam
zahvalnija to ne zadire dublje u moju srecu. Posle nekog vremena sve ce mi opet biti dobro a onda, bice
lepo kad se to prebrodi: jer, kau da se svako jednom u ivotu zaljubi, a ja cu ovde dosta olako proci. Kad je
gda Vesten dobila pismo od njega, pokazala ga je Emi, a ova ga je proitala s toliko zadovoljstva i divljenja
da se isprva zabrinula za svoja osecanja pomislivi da je potcenila njihovu snagu. Pismo je bilo dugo i lepo
napisano, u njemu je iznosio potanko kako je putovao i ta je osecao, izraavao svu svoju ljubav, zahvalnost
i potovanje, kao to je bilo prirodno i asno, i duhovito i verno opisivao sve to je usput zapazio u pojedinim
mestiraa, a za ta bi se moglo pretpostaviti da je zanimljivo. Nije bilo nikakvih sumnjivih, kitnjastih
izvinjavanja ili zabrinutosti: jezik kojim se obracao gdi Vesten bio je proet istinskim osecanjem. Prelaz iz
Hajberija u Enskum, razliku izmedu tih mesta u pogledu nekih najvanijih blagodeti drutvenog ivota,
dodirnuo je tek koliko da pokae kako je to snano osetio, i kako bi . 252 jo mnogo vie mogao o tome da
pie da ga ne zadravaju obziri pristojnosti. Nije nedostajala ni ar njenog imena u pismu. Vie puta
javljala se gospodica Vudhaus i uvek u vezi s neim prijatnim, bilo s nekom pohvalom njenom ukusu ili
secanjem na neto to je ona kazala; a kad je poslednji put naila na svoje ime, mada neukraeno nikakvim
velikim vencem laskavih reci, razaznala je ipak posledice svog uticaja i otkrila moda najlaskaviju izjavu od
svih ranijih. U praznom uglu na kraju pisma nalazile su se zbijene ove reci: U utorak, kao to vam je poznato,
nisam imao nijednog slobodnog trenutka da bih se oprostio s lepom malom prijateljicom gospodice Vudhaus.
Molim vas, izvinite me kod nje i isporuite joj moje pozdrave. Ema ni trenutka nije sumnjala da je to sve
napisano ustvari za nju. Harijele se secao samo kao njene prijateljice. Vesti o Enskumu i njegovim
namerama nisu bile ni bolje ni gore no to se oekivalo; gda Ceril se oporavljala i on se jo nije usudivao, ni
u svojoj uobrazilji, da odredi vreme kad ce opet doci u Rendols. Pismo joj je pruilo mnogo zadovoljstva zbog
osecanja koja je izraavalo, i mnogo duhovnog potstreka zbog opisa, pa ipak, poto ga je savila i vratila gdi
Vesten, zakljuila je da je ono nije trajnije zagrejalo da ona ipak moe da se lii onog ko ga je napisao, i
da se on mora navici da se lii nje.
Namere joj se nisu izmenile. Ostajala je pri odluci da ga odbije, i to je postalo jo samo zanimljivije kad js
usto zamiljala kako bi se on docnije uteio i naao srecu. Pozdrav koji je uputio Harijeti i reci kojima ga je
izrazio lepa mala prijateljica naveli su je na misao da bi Harijeta mogla da je zameni u njegovom srcu.
Je li to nemoguce? Ne. Harijeta je umno bila nesumnjivo mnogo slabija od njega, ali su njeno ljupko lice i
srdano, jednostavno dranje nainili na njega jak utisak, a pomoci ce joj i sve okolnosti i drutvene i
prijateljske veze. Za Harijetu bi to odista bilo laskavo i divno. Ne smem da sanjam o tome, ree ona u sebi,
ne smem da se uputam u te misli. Znam koliko je opasno predati se takvim matanjima. Ali deavale su se i
udnije stvari. A kad se nas dvoje vie ne budemo voleli 253kao sada, to ce biti sredstvo' kojim ce se uvrstiti
izmedu nas ono istinsko, isto prijateljstvo, koje vec sad zadovoljno iekujem. Dobro je da ima spremno
neto ime bi teila Harijetu, mada ne bi bilo mudro pustiti na volju svojoj mati: jer tu je zlo bilo na domaku.
Kao to je u hajberskim razgovorima dolazak g. Franka Cerila zamenio veridbu g. Eltena i obracanje panje
poslednjoj novosti potpuno potisnu prvu, tako je sada, kad je Franka Cerila nestalo, sve vie i neodoljivo
izbijalo staranje za sve to je u vezi sa g. Eltenom. Saopten je dan njegova vencanja. Uskoro ce se opet
naci medu njima g. Elten i njegova mlada. Jedva su irnali vremena da porazgovaraju o prvom pismu iz
Enskuma, a vec su svima bila puna usta o g. Eltenu i njegovoj mladi i Frank Ceril je pao u zaborav. Emu bi
spopadala muka kad bi ula to ime; tri nedelje je bila srecno oslobodena g. Eltena, a iz sveg srca se nadala
da je i Harijeta u poslednje vreme duevno ojaala. Dok su bar imali u izgledu igranku g. Vestena, Harijeta
nije mnogo marila za'ostale stvari, ali je sad postajalo oigledno da jo nije dostigla takvo spokojstvo s kojim
bi mogla da izdri njegov stvarni dolazak nove koije, brujanje zvona i sve ostalo. Sirota Harijeta sva je
treperila i bila su joj dobrodola sva ubedivanja, smirivanja i svakovrsna panja koje je Ema mogla da joj
prui. Ema je osecala da nikad nece moci suvie da uini za nju i da Harijeta s pravom oekuje od nje da joj
pomogne svom svojom pamecu i strpljenjem. Ali nije bilo lako neprestano ubedivati a ne postizati nikakav
uspeh; neprestano nailaziti na odobravanje, a nikad se ne sloiti u miljenju. Harijeta je sluala pokorno i
govorila kako je to vrlo tano, upravo onako kako gca Vudhaus kae ne vredi misliti o njima, i ona vie
nece o njima misliti. Ali nita nije pomagalo to bi poele razgovor o neem drugom: pola sata docnije ona
se, isto kao i ranije, uznemiravala i brinula zbog Eltenovih. Nakraju, Ema preduze napad s druge strane. Kad
doputate sebi da vam enidba g. Eltena ne izbija iz glave i da vas ini tako nesrecnom, vi, Harijeta, 254
time ustvari meni najotrije prigovarate. Ne biste me mogli jae prekoreti za greku koju sam uinila. Znam
da sam ja svemu kriva. Uveravam vas da to nisam zaboravila. Obinarnivi sebe, ja sam, na nesrecu,
obmanula i vas. Uvek ce mi biti muno kad se toga setim. Ne mislite da ima opasnosti da cu zaboraviti.
Harijetu je ovo duboko tronulo, te nije bila kadra da izusti nita vie do nekoliko ustrih usklika. Ema nastavi:
Ja nisam sebe radi kazala da se savladate, Harijeta, nisam sebe radi kazala
da manje mislite, manje govorite o g. Eltenu: vas radi elela bih da tako bude, radi onog to je vanije od
moje utehe da biste se navikli da gospodarite sobom, da biste vodili rauna o svojim dunostima i pazili
na pristojnost, trudili se da otklonite podozrenja, uvali svoje zdravlje i svoj ugled i povratili svoj mir. To su
razlozi u koje sam vas ubedivala. Oni su vrlo vani i meni je ao to niste u stanju da ih dovoljno osetite da
biste se njima rukovodili. Sasvim u drugi red dolazi elja da mene potedite bola. Ja hocu da se vi spasete
veceg bola. Moda sam ponekad pomislila da Harijeta nece zaboraviti ta bi trebalo ili tanije, ta bi bilo
ljubazno da uini za mene. Obracajuci se tako njenom srcu, postigla je vie no svim ostalim. Neko vreme
Harijeta je bila nesrecna pomiljajuci da se pokazala nezahvalna i bezobzirna prema gci Vudhaus, koju je
zaista mnogo volela; a kad se malo uteila, bol je jo ostao dovoljno jak da je uputi pravim putem i da je na
njemu prilino podri. Vi ste najbolja prijateljica koju sam ikada imala! Zar prema vama da budem
nezahvalna! Vama nema ravnefNikog ne volim kao vas! O, gospodice Vudhaus, kako sam se pokazala
nezahvalna! Posle ovih reci koje su bile potkrepljene svim onim to izraz lica i dranje mogu da uine, Ema
je osetila da nikad nije toliko volela Harijetu, niti tako visoko cenila njenu ljubav. Nema te ari koja je ravna
nenom srcu, govorila je posle toga samoj sebi. Nita se s tim ne moe porediti. Toplo i neno srce, srdano
i otvoreno dranje bice 255uvek privlanije od najotroumnijih glava na svetu: ubedena sam u to. Mog milog
oca svi vole zbog njegovog nenog srca zbog njega je i zabela tako omiljena. Ja ga nemam; ali znam
kako da ga cenim i potujem. Po ari i blaenstvu koje takvo srce prua, Harijeta je iznad mene. Mila
Harijeta! Ne bih vas zamenila ni sa najotroumnijim, najdalekovidijim, najpametnijim enskim stvorenjem, O,
ona ledena Dejn Ferfaks! Harijeta vredi stotinu takvih. A za suprugu suprugu razumnog oveka takvo
srce je od neocenjive vrednosti. Necu nikog da pominjern, ali srecan ce biti ovek koji Emu zameni
Harijetom! GLAVA TRDESET DRUGA Gdu Elten su prvi put videli u crkvi. Ali, mada su moda prestali da se
mole, nisu mogli zadovoljiti svoju radoznalost posmatrajuci mladu u crkvenoj klupi, te je ostalo da prilikom
zvanicnih poseta, koje su pretstojale, donesu odluku da li je odista vrlo lepa, samo lepuk'asta ili nije nimalo
lepa. Ema je, vie iz ponosa i osecanja pristojnosti nego iz radoznalosti, odluila da ne bude poslednja koja
ce joj estitati; stavila je sebi u zadatak da povede i Hafijetu, kako bi to pre'preturila preko glave ono
najgore. Nije mogla opet uci u tu kucu, nije mogla sedeti u istoj sobi u koju se pre tri meseca uzaludnim
lukavstvima sklonila da bi zavezala cipelu, a da se ne seti svega. Hiljadu neprijatnih misli padalo joj je na um.
Laskanja, arade i uasne zablude; nije se moglo pretpostaviti da sa i jadna Harijeta ne seca. Ali se ona vrlo
dobro drala, bila je samo malo bleda i cutljiva. Poseta, naravno, nije dugo trajala, a Ema se tako nelagodno
osecala i lupala glavu kako bi je jo skratila, da nije htela da donosi konaan sud o toj gospi, i ni u kom
sluaju da ga izrekne, sem ono nekoliko reci koje nita ne znae: ukusno obuena i vrlo prijatna.
Ustvari, nije joj se dopala. Nije htela da prenagli nalazeci, joj mane, ali joj se inilo da nema otmejiosti; lakoce
u ophodenju da, ali otmenosti ne. Bila je gotovo ubedena da za jednu mladu enu, koja ih prvi put vidi, a koja
je usto i nevesta, ima suvie lakoce u ophodenju. Bila je iepog stasa, nije imala runo lice, ali joj ni crte, ni
izgled, ni glas, ni ponaanje nisu imali nieg otmenog. Ema je bar mislila da ce se bar tako pokazati. 17 Ema
257Sto se tie g. Eltena, njegovo ponaanje nije izgledalo ali ne, uzdrala se da ne kae kakvu
prenagljenu re ili dosetku o njegovom ponaanju. Te poete mladencima posle venanja uvek su neugodne;
mukarac mora da bude vanredno snalaljiv da bi odigrao tu ulogu. 2ena je u boljem poloaju; mogu da joj
pomognu lepe haljine i pravo da bude stidljiva, ali mukarac mora da se osloni samo na svoju zdravu pamet.
Poto je razmislila kako je jadni g. Elten bio naroito zle srece kad se naao u istoj sobi sa enom kojom se
tek oenio, enom kojom je Meo da se oeni i enom za koju se verovalo da ce se njome oeniti, morala ga
je opravdati to nije izgledao pametniji i to se ophodio s izvetaenom a ne istinskom lakocom. E pa,
gospodice Vudhaus, ree Harijeta, kad su izile iz kuce i poto je uzalud ekala da njena prijateljica
progovori, pa, gospodice Vudhaus (uzdahnuvi lako), ta mislite o njoj? Zar nije divna? U Emihom odgovoru
bilo je malo kolebanja. O, da... vrlo... vrlo dopadljiva mlada ena. Nalazim da je lepa, vrlo lepa. Vrlo lepo
obuena, zaista; vanredno uspela haljina. Nimalo se ne udim to se zaljubio. O, ne, nema tu ovek niem
da se udi; lep miraz; a nala mu se tu pod rukom. Nesumnjivo, odvrati Harijeta, uzdiuci ponovo,
nesumnjivo ga mnogo voli. Moda, ali nije svakom oveku sudeno da se oeni devojkom koja ga najvie voli.
Moda je gdica Hokinz elela da ima svoj dom i smatrala da je to najbolja prilika koja joj se moe ukazati. ,
Da, ree Harijeta ozbiljno, i nikakvo udo, niko ne bi ni oekivao bolju. Lepo, iz sveg srca im elim da budu
srecni. A sad, gospodice Vudhaus, ini mi se da mi nece biti teko da ih opet vidim. On je isto onako sjajan
kao i uvek: ali, znate, sasvim je druga stvar sad, kad je oenjen. Ne, zaista, gospodice Vudhaus, ne treba da
se plaite; u stanju sam da sedim i da mu se divim bez nekog naroitog jada. Velika mi je uteha to znam da
se nije oenio devojkom nedostojnom sebe! Ona izgleda 258 krasna ena, upravo onakva kakvu on
zasluuje. Srecno stvorenje! Zove je 'Avgusta'. Kako ;e to divno! Kad su joj vratili posetu, Ema donese svoj
sud. Tada je bila u stanju da vie vidi i bolj< oceni. Kako se Harijeta nije zadesila u Hartfildu, a njen otac bio
je prisutan i zabavljao g. Eltena, mogla je etvrt sata sama da razgovara s mladom gospom i posveti joj svu
panju; to etvrt sata potpuno je uveri da je gda Elten sujetna ena, veoma zadovoljna sama sobom i
uverena u svoj veliki znaaj; da ima nameru da blista i da se istie iznad svih, ali da joj je ponaanje, steeno
u nekoj rdavoj koli, drsko i suvie prisno; da su svi njeni pojmovi vezani za jedan krug ljudi i jedan nain
ivota; da je neznalica, ako ne i budalasta, i da g. Eitenu njeno drutvo izvesno nece koristiti. Harijeta bi bila
bolja ena za njega. Mada sama nije pametna i obrazovana, uvela bi ga u drutvo onih koji to jesu; gdica
Hokinz, kao to se lako dalo
zakljuiti po njenoj sigurnoj nadmenosti, bila je u svom krugu najbolja. U toj rodbini glavnu vrednost
prets^vljao je bogati zet iz okoline Bristola, a njegova glavna vrednost bili su njegova kuca i koije. Cim' je
sela, odmah je poela da govori o Mapi Grouvu. To je dom moga zeta, gospodina Saklinga. Poredila je
Hartfild s Mapi Grouvom. U Hartfildu imanje nije veliko, ali je uredno i lepo; a kuca je nova i dobro gradena.
Na gdu Elten je, izgleda, vrlo lep utisak ostavila veliina sobe, ulaska i svega to je videla i zamiljala. Vrlo
mnogo lii na Mapi Grouv! Odmah je uoila slinost! Ta soba je istog oblika i veliine kao jutarnja soba u
Mapi Grouvu, omiljena soba njene sestre. Pozvala je u pomoc i g. Eltena. Zar nije neverovatno slina?
Odista, gotovo da zamisli da se nalazi u Mapi Grouvu. A stepenite! Znate, im sam ula, zapazila sam
kako su stepenice vrlo sline; postavljene tano u istom delu kuce. Zaista se nisam mogla uzdrati da ne
uzviknern od iznenadenja! Gospodice Vudhaus, uveravam vas da mi je veoma prijatno to me sve to
potseca na kudi koja mi je tako draga, kao to je Mapi Grouv. Provela sam tamo mnogo srecnih dana!
(Uzdiuci malo enjivo.) Divna kuca, nesumnjivo. Svaki ko je vidi zadivljen 17* 259Je njenom lepotom; ali
za mene je ona bila skoro kao oopstveni dom. Ako jednog dana predete u drugu sredinu, kao ja, gospodice
Vudhaus, razurnecete kako je to divno kad ovek nade neto to ga potseca na ono to je ostavio za sobom.
To vam je jedna od rdavih strana odaje. Ema odgovori to je krace mogla, ali sasvim dovoljno za gdu Elten,
koja je elela da samo ona govori. Toliko mnogo lii na Mapi Grouv. to ne samo kuca; budite uvereni da je
imanje, koliko sam bila u stanju da vidim, upadljivo slino. Mapi Grouv je isto tako bogat lovorovim drvecem i
zasadeno je gotovo na istom mestu odmah iza travnjaka; a videla sam malo dalje i neko divno, veliko
drvo, s klupom oko stabla, koje mi ]e odmah probudilo uspomene! Moj zet i sestra bice ushiceni kad vide
vau kucu. Ljudima koji i sami poseduju veliko imanje, uvek priinjava zadovoljstvo kad vide neto slino.
Ema je sumnjala u istinitost te tvrdnje. Bila je uverena da ljudi koji imaju veliko imanje slabo mare za tuda
velika imanja, ali nije vredelo osporavati tako oevidnu zabludu, te stoga samo odgovori: Kad budete bolje
upoznali ove krajeve, plaim se da cete pomisliti kako ste precenjival; Hartfild. Sarej je pun lepota. O, da, to
mi je dobro poznato. To je, znate, bata Engleske. Sarej je bata Engleske. Da, ali ne smemo suvie polagati
na tu odliku. Verujem da se mnoge pokrajine, isto kao i Sarej, nazivaju batom Engleske. Ne, ne mislim,
odgovori gda Elten, osmehujuci se veoma zadovoljno. Nisam ula da ijednu pokrajinu nazivaju tako sem
Sareja. , Ema ucuta. Moj zet i sestra obecali su nam da ce nas posetiti najkasnije uprolece ili uleto,'
nastavljala je gda Elten, i tada cemo ici na izlete. Dok oni budu u gostima^ nesumnjivo cemo praviti mnogo
izleta. Oni ce se, razume se, dovesti u svojim velikim otvorenim koijama, u koje mogu lepo da se smeste
etvoro; prema tome. da i ne po~ minjem naa kola, moci cemo vrlo dobro da upoznamo
260 sve lepote. Mislim da u to doba godine nece doputovati u svojim lakim kolima. Kad dode vreme, svakako
cu im preporuiti da uzmu otvorene koije; to ce biti mnogo zgodnije. Znate, gospodice Vudhaus, kad ljudi
dolaze u ovako lepe krajeve, sasvim je prirodno to elim da vide to vie; gospodin Sakling mnogo voli
izlete. Prolog leta smo dvaput ili u KingsVesten, odmah im su kupili otvorene koije; bilo je divno.
Pretpostavljam da vi ovde, gospodice Vudhaus, svakog leta priredujete vie takvih izleta? Ne, ne ovde u
neposrednoj okolini. Prilino smo daleko od naroito lepih mesta koja bi bila pogodna za takve izlete; a ini
mi se da spadamo u vrlo miran svet i vie volimo da sedimo kod kuce nego da se uputamo u razne zabave.
Ah! najprijatnije od svega je sedeti kod kuce. Nema toga ko vie od mene voli kucu. U Mapi Grouvu sam ula
u poslovicu. Koliko bi puta Selina kazala, kad bi polazila za Bristol; Nikako ne mogu da pokrenem tu devojku
iz kuce. Moram da idem sama, mada mrzim, da se bez drutva vozim u velikim koijama. Ali Avgusta se,
verujem, ne bi nikad svojevoljno maknula dalje od ograde parka. Vie puta bi to kazala; pa ipak, ja ne
zastupam miljenje da se treba potpuno zatvoriti. Naprotiv, verujem da je vrlo rdavo kad se ljudi potpuno
odvoje od drutva i da je mnogo pametnije izlaziti u svet, ne preterujuci i iveci u njemu ni suvie mnogo ni
suvie malo. Ali ja sasvim razumem va poloaj, gospodice Vudhaus (gledajuci u g. Vudhausa), stanje
zdravlja vaeg oca sigurno pretstavlja veliku prepreku. Zato ne pokua da ode' u Bat? Zaista bi trebalo.
Dopustite da vam preporuim Bat. Ni najmanje ne sumnjam da ce pomoci gospodinu Vudhausu. Moj otac je
ranije vie puta iao tamo, ali mu nije koristilo, a gospodin Peri, ije vam ime verovatno nije nepoznato, ne
smatra da bi mu sad moglo biti od vece koristi. Ah, to je velika teta; jer, uveravam vas, gospodice Vudhaus,
kad voda prija, pravo je udo koliko se ovek oporavi. Dok sem ivela u Batu, videla sam mnogo primera! A
to je tako veselo mesfco da bi moralo da koristi 281i raspoloenju gospodina Vudhausa, koje je, kako sam
ula, ponekad vrlo loe. A to se vas tie, mislim da nije potrebno da se trudim i da vam preporuujem to
mesto. Skoro svi znaju kakve prednosti prua Bat mladom svetu. Tu bi vi, koji tako mirno ivite, divno uli u
svet, a ja bih vam mogla odmah obezbediti najbolje drutvo u tom mestu. Jedno moje pisamce donelo bi
vam itavu gomilu poznanika; a moja najbolja prijateljica, gospoda Patrid, kod koje sam uvek stanovala kad
sam boravila u Batu, rado bi vam se nala na ruci i s njom bi vam bilo najpogodnije da izlazite. Ema vie ne
bi mogla da podnese a da se ne pokae neutiva. Da bude zahvalna gdi Elten za ono to ona naziva
ulaskom u svet da izlazi u drutvo pod okriljem neke prijateljice gde Elten verovatno neke proste i
nametljive udovice, koja izdajuci sobe izlazi nekako na kraj! Ugled gce Vudhaus iz Hartfilda je odista
duboko pao! Uzdrala se, medutim, da ne odgovori onako otro kako je mogla, i samo se hladno zahvalila
gdi Elten, ali uopte ne dolazi u obzir da idu u Bat; nije sasvim ubedena da bi njoj to mesto prijalo bolje no
njenom ocu, A zatim, da bi izbegla nove uvrede i ljutnju, odmah promeni predmet razgovora. Ne pitam vas
da li se bavite muzikom, gospodo Elten. U ovakvim prilikama, obino se o eni uje sve jo pre no to stigne,
i Hajberi vec odavno zna
da,odlino svirate. O, ne, nije tano. Moram da se pobunim. Odlino sviram! Daleko od toga, verujte mi:
uzmite u obzir koliko je pristrasna osoba od koje to obavetenje potie. Ja ludujem za muzikom strasno je
volim i prijatelji mi kau da nisam potpuno bez dara; to se ostalog tie, dajem vam asnu re da sviram
sasvim osrednje. Znam vrlo dobro da vi, gospodice Vudhaus, divno svirate. Verujte mi da sam osetila
ogromno zadovoljstvo, utehu i radost kad sam ula da cu uci u drutvo koje toliko neguje muziku. Ja prosto
ne mogu bez muzike. Neophodna mi je za ivot; i poto sam navikla da uvek budem u drutvu koje mnogo
voli muziku, i u Mapi Grouvu i u Batu, uinila bih vrlo veliku rtvu kad bih ovde morala da je se 262 liim. sto
to sam poteno kazala gospodinu E. kad mi je govorio o mom buducem domu i izraavao svoj strah da ce mi
povuen ivot biti neprijatan, pored toga to je i kuca manja a on je znao na ta sam navikla i razume se
da je pomalo strepeo. Kad mi je tako govorio o mom buducem ivotu, poteno sam kazala da "sveta" mogu
da se odreknem prijema, zabava, pozorita jer se ne plaim samoce. Poto sam obdarena tolikim
duevnim bogatstvom, meni svet nije potreban. Lako mogu da se prodem bez njega. Drukije je za one koji
nemaju. nikakvog duevnog bogatstva, ali mene moje ini nezavisnom. A to se tie snba koje su manje od
onih na koje sam navikla, na to stvarno nisam ni mislila. Nadala sam se da sam kadra da podnesem ma
kakvu rtvu te vrste. Naravno, u Mapi Grouvu sam navikla na svaku udobnost, ali sam ga uverila da za moju
srecu nisu potrebna dvoja kola, niti velike odaje. Ali, kazala sam, da budem sasvim iskrena, mislim da necu.
biti u stanju da ivim bez drutva koje se pomalo bavi muzikom. Ne postavljam nikakav drugi uslov, ali bez
muzike ivot bi za mene bio prazan. Ne moemo pretpostaviti, ree Ema osmehujuci se, da bi se gospodin
Elten ustezao da vas uveri kako u Hajberiju postoji drutvo koje vrlo mnogo voli muziku; i nadam se da
necete otkriti da je preao granice istine vie no to mu se moe oprostiti, s obzirom na pobudu. Nije, odista,
u tom pogledu nemam nikakve sumnje. Oarana sam to sam ula u ovakav krug: nadam se da cemo imati
mnogo krasnih malih koncerata. Mislim da vi, gospodice Vudhaus, i ja moramo da osnujemo jedan muziki
klub i odravamo redovne nedeljne sastanke u vaoj ili naoj kuci. Zar to ne bi bilo lepo? Ako se potrudimo,
verujem da ce nam se ubrzo i drugi pridruiti. Tako neto bilo bi naroito zgodno za mene, kao potstrek da
stalno vebam; jer udate ene, znate... obino je alosna ta pria, veoma lako prekidaju s muzikom. Ali za
vas, koji je toliko mnogo volite, sigurno ne postoji opasnost. Nadam se da je tako; ali stvarno, kad pogledam
okolo na svoje prijateljice, zadrhtim. Selina je potpuno Prestala da svira nikad i ne seda za klavir iako je
263vrlo lepo svirala. A isto se moe reci za gospodu Defri Klara Patrid kao devojka : i dve Milmanove,
sada gospodu Berd i gospodu Demsa Kupera, i jo neke koje bih mogla da nabrojim. Boga mi, to je
dovoljno da mi zada strah. Nekad sam se strano ljutila na Selinu, ali sad poinjem da shvatam da udata
ena mora da se stara o mnogim stvarima. Jutros sam punih pola sata provela sa svojom kuvaricom. Ali sve
ce to, ree Ema, uskoro uci u svoj redovni tok... Uostalom, videcemo, ree gda Elten smejuci se. Videci da je
reena da
zanemari sviranje, Ema nije imala nita vie da kae; posle jednog trenutka cutanja gda Elten izabra drugi
predmet razgovora. Posetili smo Rendols, ree ona, i zatekli smo ih oboje kod kuce; izgleda da su to vrlo
prijatni ljudi. Mnogo mi se dopadaju. Gospodin Vesten izgleda sjajan ovek kod mene je vec zabeleen na
prvom mestu, verujte. A ona izgleda istinski dobra ima u njoj neeg materinskog i plemenitog to oveka
odmah osvoji. Ona je bila vaa vaspitaica, mislim. Ema je skoro zanemela od uda. Ali je gda Elten, ne
saekavi potvrdu, produila. Znajuci to, malo sam se iznenadila kad sam videla kako joj je dranje
gospodstveno. Ali ona je stvarno prav,a gospoda. Gospoda Vesten, ree Ema; uvek se vanredno lepo drala.
Njeno osecanje onog to se pristoji, njena jednostavnost i otmenost mogli bi biti najpouzdaniji uzot za svaku
mladu enu. ta mislite, ko je doao dok smo kod nje sedeli? Ema je bila u nedoumici. Po nainu na koji je
to kazala pomislila je da se radi o nekom starom poznaniku, i kako bi mogla da pogodi? Najtli! nastavi gda
Elten; Najtli. lino! Zar me nije posluila sreca? Jer, kako nisam bila kod kuce . kad je pre neki dan
dolazio, nikad ga ranije nisam videla; i razume se, poto je tako dobar prijatelj gospodina E., bila sam
strano radoznala. Tako je esto pominjao svog prijatelja Najtlija da sam zaista nestrpljivo.. 264 . . oekivala
da ga vidim; i mome caro sposo1) moram priznati da ne treba da se stidi svog prijatelja. Najtli je/ pravi
gospodin; mnogo mi se dopada. Mislim da je neosporno vrlo otmen ovek. /^ Srecom, dolo je vreme da ide.
Otili su i fima je odahnula. Nepodnoljiva ena! odmah je uzviknula. Gora rio to sam zamiljala. Sasvim
nepodnoljiva! Najtli! Ne bih mogla verovati. Najtli! Nikad ga u ivotu nije videla, a zove ga Najtli! nalazi da
je pravi gospodin! Mala skorojevicka, prostakua sa svojim 'gospodin E.' i 'caro sposo', i svojim 'duevnim
bogatstvom' i svojom drskom uobraenocu i prenemaganjem poluobrazovanog sveta. Cak je otkrila da je
gospodin Najtli pravi gospodin! Sumnjam da ce joj on uzvratiti tu pohvalu i zakljuiti da je ona igospoda. Da
mi je ko priao, ne bih verovala! predlaie da se ona i ja udruimo i obrazujemo muziki klub! (Covek bi
pomislio da smo prisne prijateljice! A gospoda Vesten! Cudi se to je osoba koja me je vaspitala prava
gosnoda! Sve gore i gore. Nikad nisam srela nekog slinog. Prevazilazi sva moja oekivanja. Ha*rijetu bi
svako poredenjes njom uvredilo. Sta bi Fraiak ercil, da je pvde, kazao o njoj? Kako bi se naljutio i zabavljao!
AH, eto odmah mislim na njega. Uvek najpre pomislim na njega! Kako sam samu sebe ulovilal Frank
Ceril ^ni redovno pada na um! Te misli $u joj brzo jedna za drugom proletele kroz glavu, pa je bila u stanju
da saslua oca kad se ovaj sredio i hteo da razgovara s njom posle uurbanosti koju je izazvao odlazak
Eltenovih. Lepo, draga moja,, otpoe on polako, s obzirom da je nikad ranije nismo videli, izgleda da je
zgodna mlada ena, a verujem da si se i ti njoj, mnogo dopala. Govori malo siivie brzo. Malo bri govor
vreda uvo. Ali ja sam verovapio suvie osetljiv ne volim nepoznate glasove; a nikd> ne govori kao ti t jadnM
gospodica Tejlor. Pa ipak, izgleda da ie vrlo ljubazna i pristojna
ena, i nesumnjivo cel se pokazati dobra supruga. Mada mislim da bi bolje ujinio da se nije oenio. zvinio
sam se to *) caro sposo dragi suprug (ria ital.) 265sam bolje urneo to, nisam bio u stanju da posetim
njega i gospodu Elten povodom tog srecnog dogadaja; kazao Sam da se nadam da cu svakako to uiniti
naleto. Ali trefralo je da odem ranije. Covek se pokazuje vrlo nemaran ako ne uini .svoje podvorenje mladi.
Ah, to pokazuje ka"feo sam veliki bolesnik! Ali ne volim onaj zavijutak kad se skrece u Crkvenu ulicu. Vai
razlozi Su nesumnjivo naili na razumevanje. Gospodin Elten vas poznaje. Da, ali mlada ena nevesta
trebalo je da je pozdravim, ako je moguce. Tu sam se ogreio. Ali, dragi tata, vi niste veliki prijatelj braka;
prema tome, zato biste se tako urili da pozdravite neku nevestu? Za vas to ne bi trebalo nita da znai.
Dacete potstreka ljudima da se ene, ako im poklanjate toliku panju. | Ne, draga moja, nikad nisam dao
nekome potstreka da se oeni, ali uvek elim da se pokaem paljiv prema eni a nevesta, naroito, ne
srne se nikad zanemariti. N'joj se duguje mnogo vie. Zna, draga ijnoja, nevesta uvele zauzima prvo mesto
u drutvu, bez obzira ko su ostali, E pa, tata, ako to nije potstrek za enidbu i udaju ne zEiam ta je; i od vas
nikad ne bih oekivala da date svoj blagoslov takvim tatim mamcima za jadne mlade ene. \ Dr^ga moja, ne
razume me. To je sanjo stvar utivosti i dobrog vaspitanja, i nema nikakve Veze s davanjem potstreka
ljudima da stupaju u brakj. Ema nife imalf vie ta da kae. Njen'otac je postao razdraljiv i nije bio u stanju
da je razunje. Misli joj se vratie uvredama gde Elten i dugo, vrlo\ dugo se bavila njima. GLAVA TRDESET
TRECA Nita od onog to je docnije pronala nije navodilo Emu da povue svoje loe miljenje o gdi Elten.
Ono to je zapazila pokazalo se prilino tano. Onakva kakva joj se uinila pri tom drugom razgovoru, takva
joj je izgledala kad god su se opet srele nadmena, uobraena, preterano prisna, neznalica i nevaspitana.
ma malo lepote i malo obrazovanja, ali i tako malo razboritosti da se dri kao osoba koja dobro poznaje sve i
dolazi da, u jedno drutvance koje ivi van grada unese vie ivosti i uzdigne ga; zamiljala da je gca Hokinz
u drutvu zauzimala takav poloaj koji moe da prevazide jedino ugled gde Elten. Nije bilo razloga za
pretpostavku da g. Elten iole drukije misli o svojoj eni. zgledalo je da je ne samo srecan nego i gord to je
ima. Kao da estita samom sebi to je u Hajberi doveo takvu enu kojoj ak ni gca Vudhaus nije ravna. Veci
deo njenih novih poznanika bio je njome vrlo zadovoljan: to su bili ljudi skloni da laskaju ili nenavikli da
ocenjuju, koji su se povodili za miljenjem dobrocudne gce Bejts, ili su smatrali da nevesta mora biti onako
pametna i prijatna kao to sama za sebe tvrdi. tako su se od usta do usta pronosile pohvale o gdi Elten, a
gca Vudhaus ih nije ometala, vec je uvek bila gotova da ponovi ono to je sama u tom pravcu doprinela,
govoreci ljubazno kako je ona vrlo prijatna i vrlo lepo odevena. U jednom pogledu gda Elten je postala ak
gora no to je isprva izgledala. zmenila su se njena osecanja prema Emi. Verovatno uvredena to su njeni
pokuaji da 267T uspostavi prisniji odnos naili na tako slab odziv, i ona se sa svoje strane povukla i
postajala je sve vie hladna i udaljena. Ova posledica bila je Emi ugodna, ali uzrok iz kojeg je poticala, zla
volja, neminovno je inio Emu jo vie netrpeljivom, A i prema Harijeti se kao i g. Elten ponaala
neljubazno: drali su se potsmeljivo i nemarno Ema se nadala da ^e ovo brzo izleciti Harijetu, ali ih je obe
veoma titalo to su slutile otkud potie takvo ponaanje. Nije bilo sumnje da je ljubav sirote Harijete prineta
na oltar supruanske iskrenosti, a veoma verovatno je isprian i Emin udeo u dogadaju, obojen onako kako
je najnepovoljnije za nju, a najlaskavije za njega. naravno, oboje su je mrzeli. Kad nita drugo nisu imali da
kau, uvek im je moralo biti lako da ogovaraju gcu Vudhaus; neprijateljstvo, koje nisu smeli izraziti otvorenim
nepotovanjem prema njoj, nalazilo je oduke u prezrivom dranju prema Harijeti. Gdi Elten se mnogo
dopala Dejn Ferfaks, i to od prve. Ne samo onda kad se vec moglo pretpostaviti da ce joj ratno stanje s
jednom mladom enom preporuiti onu drugu, vec od samog poetka. Nije se zadovoljavala da pokae kako
joj se, sasvim prirodno i opravdano, divi vec je elela da ioj Domogne i pokae se kao njena prijateljica,
iako ioj niko nita nije traio, ili molio, niti je imala neka osobita prava. Ema je, pre no to ce izgubiti njeno
poverenje, otprilike prilikom njihovog treceg susreta, ula njene viteke namere u tom pogledu. Dejn
Ferfaks je arobna, gospodice Vudhaus ja prosto ludujem za njom. Milo i zanimljivo stvorenje. Tako blaga
i otmena i tako darovita! Verujte mi, ja mislim da ie ona izvanredno obdarena. Ne usteem se da kaem
da ona divno svira. Dovoljno se razumem u muzici da bi se o tome odluno izjasnila. O, ona je zbilja
arobna! Smefacete se mome aru ali, verujte mi, ja samo o Dejn Ferfaks govorim. A njen poloaj je
takav da covek mora da se trone! Gospodice Vudhaus, moramo se potruditi i pokuati da neto uinimo za
nju. Moramo je vie istaci, Ne smemo dopustiti da tako obdarena devojka. ostane nepoznata. Sigurno se
secate onih divnih stihova pesnikovih: 268 ,Mnogom ie cvetu sudeno da ni od kog neviden cveta, " miris
svoj da raspe u vazduh prazan i pust". Ne bismo smeli dopustiti da se tako neto obistini kod slatke Dejn
Ferfaks. zgleda mi da nema opasnosti, odgovori Ema, mirno, a kad budete bolje upoznali prilike gospodice
Ferfaks i shvatili u kakvoj je kuci odrasla, kod pukovnika i gospode Kambel, ne verujem di cete pretpostaviti
da bi njena obdarenost mogla ostati skrivena. O, draga gospodice Vudhaus, ali ona se sad strano povukla,
nalazi se u mraku, gurnuta je u zapecak. Kakva god da je preimucstva uivala kod Kambelovih, sad im je
oevidno doao kraj! A mislim da ona to oseca. Sigurna sam. Vrlo je skromna i cutljiva. Na njoj se vidi da trpi
to nema podrke. Zbog tog je jo vie volim. Moram priznati da je to za mene preporuka: velika sam
pobornica skromnosti a zbilja je ovek retko srece u ivotu. zuzev kod onih koji su u svemu nii od nas,
skromnost izvanredno prijatno deluje. O! Verujte mi, Dejn Ferfaks je prekrasna i nisam u stanju da iskaem
koliko pobuduje moju panju. zgleda da vam je mnogo stalo do toga ; ali meni nije jasno kako biste vi,
ili ma ko od ovdanjih poznanika gospodice Ferfaks, ma ko od onih koji je poznaju due nego vi, mogli za nju
da uinite ma ta drugo sem... Draga moja gospodice Vudhaus, mnogo se moe uiniti, samo treba smeti. Vi
i ja ne moramo da se plaimo. Ako mi damo orimer, mnogi ce poci za njim, koliko mogu, mada nisu svi u
naem poloaju. Mi imamo koije kojima je moemo dovesti k nama i vratiti kuci; mi ivimo na tako velikoj
nozi da nikad ne moe biti ni najmanje nezgodno da nam dode i Dejn Ferfaks na ruak ili veeru. Ja bih se
mnogo naljutila kad bi nam Rajt spremio takav ruak na koji ne bih uvek smela da Pozovem i jo nekoga
sem Dejn Ferfaks. Tako neto uopte ne mogu da zamislim. A +o je razumljivo kad se 'ma u vidu na kakav
sam ivot nauila. Za mene, u vodenju kuce veca opasnost lei, moda, na suprotnoj strani da cu
spremati preterano mnogo j da cu malo Paziti na izdatke. Verovatno cu se vie no to bi trebalo 269 ugledati
na Mapi Grouv, jer mi se ne pretvaramo da u prihodima moemo da se merimo s mojim zetom, gospodinom
Saklingom. AJi, u svakom sluaju, ja sam odluila da ukazujem naroitu panju Dejn Ferfaks. Ona ce,
besumnje, vrlo esto biti moj gost, upoznacu je gde god mogu sa svojim prijateljima, priredivau muzika
posela da bili istakla njenu obdarenost, i stalno cu motriti ako se ukae neko pogodno mesto za nju. mam
vrlo irok krug poznanstava i ne sumnjam da cu ubrzo uti za neto to bi joj odgovaralo. Razume se,
pretstavicu je naroito svome zetu i sestri kad nam budu doli. Sigurna sam da ce je oni mnogo zavoleti. A
kad se malo vie s njima upozna, nestace njene boialjivosti, jer ce je oboje pridobiti svojim dranjem koje je
veoma blago. Svakako cu je vrlo esto pozivati dok oni budu boravili kod nas, a verujem da cemo ponekad
naci jedno sedite za nju u njihovim otvorenim koijama, kad budemo ili na izlete. Sirota Dejn Ferfaks!
pomisli Ema. Ovo niste zasluili. Sto se tie gospodina Diksona, moda ste pogreili, ali ova kazna
nrevazilazi sve to ste mogli zgreiti! Pod ljubaznim okriljem gosnoefp Elten! 'Dejn Ferfaks i Dejn Ferfaks'.
Blagi Boe! Nadam se da se ne usuduje da i mene u drutvu naziva prosto Emom Vudhaus! Ali, boga mi,
izgleda rta njen jezik ne zna ni za kakve granice! Ema nije vie morala da slua takva razmetanja bar ne
tako iskljuivo njoj upucena, tako odvratno ukraena onim draga gospodice Vudhaus. Gda Elten je uskoro
izmenila svoje dranje i ostavila je na miru. Nije bila prinudena da postane najbolja prijateljica gde Elten, niti,
rukovodena gdom Elten, okretna pokroviteljka Dejn Ferfaksove, i jedino je, zajedno s ostalima, sluala ta
gda Elten oseca, ta smilja, ta radi. Pomalo se zabavljala nosmatraiuci sve to. Zahvalnost gce Bejts za
dobrotu koju je gda Elten ukazivala njenoj Dejn ispoljavala se s bezazlenom prostodunocu i toplinom.
Ula je u red onih kojima se gca Bejts divila najljupkija, najljubaznija, prekrasna ena upravo onako
savrena duha i blagonaklona dranja kao to je gda Elten elela da je smatraju. Ema se samo udila to
Dejn Ferfaks prima te ljubaznosti i trpi gdu Elten, kao 270 to je izgledalo. Sluala je o njoj kako je izila u
etnju s Eltenovima, kako je sedela s Eltenovima, provela dan kod Eltenovih! To je bilo neverovatno! Da joj je
ko rekao, ne bi verovala da gca Ferfaks, istanana ukusa i ponosna, moe podneti drutvo i prijateljstvo
kakvo je Parohiski dom bio u stanju da
joj prui. Ona je zagonetka, prava zagonetka, mislila je. Vie voli da ostane ovde, mesec za mesecom,
liavajuci se mnogo ega, i vie voli da je gospoda Elten uniava svojim ljubaznostima i da slua njene
bedne razgovore, nego da se vrati onom mnogo boljem drutvu, gde su je uvek tako iskreno i velikoduno
voleli. Dejn je u. Hajberi dola, kako je izjavila, na tri meseca; Kambelovi su otili u rsku na tri meseca. Ali
sad su Kambelovi obecali svojoj kceri da ce ostati do sredine leta, a nju su ponovo zvali da im se pridrui.
Prema onome ta je govorila gca Bejts od nje se sve to saznalo gda Dikson je u pismu mnogo
navaljivala: ako bi Dejn samo htela da pode, ona bi stvorila sredstva, poslala bi sluge, pronala nrijatelje
nikakvih tekoca ne bi bilo za putovanje. Ali ona ie i dalje odbijala. Mora da ima neki iai razlog to taj poziv
odbija, zakljuila je Ema. Zagelo izdrava neku vrstu kazne na koju su je osudili ili Kambelovi ili ona sama.
ma tu neki veliki strah, neka velika opreznost, velika odluka. Ona ne srne da ide kod Dikson ovih: neko je
izdao takvu naredbu. Ali zato mora da se drui s Eltenovima? To je zagonetka za sebe. Kad je Ema glasno
izrazila svoje udenje o tom njenom postupku pred onim malim brojem prijatelja koji su znali ta ona misli o
gdi Elten, gda Vesten je pokuala da ovako opravda Dejn: Ne verujem da ona nalazi velikog uivanja u
Parohiskom domu, draga moja Ema ali bolje je i to nego biti stalno kod kuce. Tetka joj je dobra ena, ali
ako je neprestano s njom, mora joj biti vrlo dosadna. Treba da uzmemo u obzir ono ta gospodica Ferfaks
naputa, pre no to bismo nali da nema ukusa, zbog drutva u koje ide. U pravu ~ter gospodo Vesten, ree
g. Najtli vatreno. Gospodica Ferfaks je isto tako kadra, kao i svaki 271od nas, da tano oceni gospodu Elten.
Da je mogla da bira s kim da se drui, ne bi nju izabrala. Ali (oSmehujuci se prekorno Emi), ona od gospode
Elten prihvata panju koju joi niko drugi ne ukazuje. Ema oseti kako joj gda Vesten dobaci jedan brz pogled,
a i sama se iznenadila njegovoj vatrenosti. Porumenevi malo, ona odmah odgovoriZamiljala sam da bi
gospodici Ferfaks takva panja kakvu joj gospoda Elten ukazuje bila pre mrska no to bi je radovala. Nisam
uopte zamiljala da bi pozivi gospode Elten mogli biti privlani. Ne bih se udila, ree gda Vesten, ako je
gospodicu Ferfaks njena tetka, prihvatajuci urno u njeno ime ljubaznosti gospode Elten, naterala da ode
dalje no sto je sama elela. Sirota gospodica Bejts je, moda, obavezala svoju sestriinu i gurnula je u
naizgled vecu pri , snost od one koju bi njen razum odobrio, i pored vrlo prirodne elje za izvesnom
promenom. Obe su udno oekivale da uju ta ce on sad reci; a on, posle nekoliko trenutaka cutanja,
progovori: Treba jo neto uzeti u obzir gospoda Elten ne razgovara s gospodicom Ferfaks onako kako o
njoj s drugima govori. Svi mi pa i najotvoreniji medu nama, znamo kako se razlikuju zamenice on i ona i ti;
svi mi, u linom dodiru jedan s drugim, osecamo uticaj jo neeg sem obine utivosti, neeg davno
ukorenjenog. Nismo u stanju nikome da nagovestimo one neprijatne stvari koje smo moda sat ranije
drugima opirno iznosili. Drukije osecamo. A pored dejstva tog opteg naela, budite uvereni da gospodica
Ferfaks uliva
strahopotovanje gospodi Elten svojim jaim umom i boljim ponaanjem, i da joj gospoda Elten, kad se nade
s njom licem u lice, ukazuje sve potovanje na koje ona ima prava. Na devojku kao Dein Ferfaks gospoda
Elten verovatno nikad ranije nije naila i, ma koliko da je uobraena, ona bar nesvesno, ako ne svesno, mora
priznati da je ispod nje. Znam da vi visoko cenite Dejn Ferfaks, ree Ema. Pomiljala je na malog Henrjja i u
nekoj smei straha i ustruavanja kolebala se da li da jo neto kae. Da, odgovori on, svako moe da zna
kako je ja visoko cenim. 272 Pa ipak, poe Ema brzo, vragolasta izraza, ali se odjednom zaustavi, zatim
pomisli da je bolje da odmah sazna orio najgore, i produi urno, pa ipak, moda niste ni sami svesni koliko
je visoko cenite. Jednog dana moda ce vas iznenaditi jaina vaeg divljenja. G. Najtli se naprezao da
zakopa donju dugmad svojih debelih, konih dokolenica i, da li usled tog napora ili nekog drugog uzroka,
lice mu se zacrvenelo dok je odgovarao. O! Tu smo dakle? Pa vi ste strano zadocnili. Gospodin Koul mi je
to nagovestio pre est nedelja. On zacuta. Ema os^ti da je gda Vesten gura nogom i ni sama nije znla ta da
misli. Trenutak kasnije on produi. Ali, uveravam vas da se to nikad nece desiti. Verujem da me gospodica
Ferfaks ne bi htela, ako bih je zaprosio, a siguran sam da je nikad necu zaprositi. Ema sad jo^jae oepi
svoju prijateljicu i zadovoljno uzviknu: / Niste sujetni, gospodine Najtli, to vam se mora priznati. zgledalo je
da je on gotovo i ne uje; bio je zamiljen i u^rzo zatim, na nain koji je pokazivao da je nezadovoljan, ree:
teko ste vi smislili da ja treba da se oenim gospodicom Ferfaks. A, ne, to nikako nisam. Vi ste me dovoljno
izgrdili zbog udeavanja brakova, i zaelo se ne bih usudila da prema vama budem tako slobodna. Ovo to
sam maloas kazala ne znai. Covek govori takve stvari, razume se,^ ali pritom ne misli nita ozbiljno. O, ne,
daiem vam rc da ni najmanje ne elim da se vi oenite gospodicom Ferfaks, ili ma kojom drugom. Da ste
oenjeni ne biste nam dolazili i sedeli ovako lepo s nama. G, Najtli se opet zamislio. Evo ta je izilo iz
njegovog sanjarenja: Ner Erna, ne mislim da cu se ikad znenaditi jainom svog divljenja prema njoj.
Uveravam 18 Ema 273 vas da nikad nisam tako pomiljao na nju. A ubrzo' zatim: Dejn Ferfaks je krasna
mlada devojka Ali ni Dejn Ferfaks nije savrena. ma jednu manu. Nedostaje joj ona otvorenost koju bi
ovek eleo da nade kod svoje ene. Ema se morala radovati uvi da Dejn ima neku manu. Dobro, ree
ona, i vi ste, zaelo, brzo ucutkali gospodina Koula. Da, vrlo brzo. On mi je mirno napomenuo tako neto, ja
sam mu rekao da se vara, on me je zamolio za izvinjenje i vie nije nita kazao. Koul ne eli da bude
pametniji ili duhovitiji od ostalih, Koliko je on, u tom pogledu, drukiji od gospode Elten, koja hoce da bude
pametnija i duhoviti ja od celog sveta! Pitam se kako li ona govori o
Koulovima kako ih naziva? Kakvo bi im ime mogla pronaci kojim bi pokazala dovoljno prostake prisnosti.
Vas zove Najtli ta li onda kae za gospodina Koula? tako, dakle, ne treba da se udim to Dejn
Ferfaks prihvata njene ljubaznosti i pristaje da je posecuje. Gospodo Vesten, vai razlozi ponajvie ubeduju.
Mnogo mi je lake da shvatim njenu elju da pobegne od gospodice Bejts, nego da verujem kako je gospoda
Elten pala pobedena pred njenim umom. Sumnjam da bi gospoda Elten priznala, bilo milju, bilo reju ili
delom, da je Dejn bolja od nje, niti da bi je ita koilo sem m'enih sopstvenih, oskudnih pravila dobrog
vaspitanja. Ne mogu zamisliti da ona ne vreda neprestano svoju gocu pohvalama, ohrabrenjjma, nudenjem
svojih usluga; da ne istie neprestano sv,oje velianstvene namere, poev od one da joj pronade n^ko stalno
zapoljenje, pa do one da je ukijui u one divne izlete koje ce praviti u velikim otvorenim koijama. Dejn
Ferfaks je osetljiva, ree g. Najtli. Ne bih rekao da je neosetljiva. Cini mi se da je kadra da vrlo mnogo bseti;
a njena izvrsne narav ini da je u stanju da se obuzda, da bude strpljiva, da gospodari sobom; samo,
nedostaje joj otvorenost. Zakopana je. Mislim da je jo vie zakopana nego ranije, a ja volim otvorene 274
prirode. Ne; dok Koul nije nagovestio svoju pretpostavku da imam naroite naklonosti prema njoj, nikad mi to
nije palo na pamet. Vidao sam DZJn Ferfaks i razgovarao s njom uvek sa zadovoljstvom i divljenjem, ali ni
na ta drugo nisam pomiljao. . Dakle, gospodo Vesten, ree Ema pobedniki kad je on otiao, ta sad
kaete o mogucnosti da se gospodin Najtli oeni gospodicom Ferfaks. Znate, draga Ema, kaem da on toliko
razmilja o tome kako nije zaljubljen u niu. da se ne bih zaudila ako bi se zavrilo saznanjem da je ipak
zaljubljen. Jo me niste ubedili. 18GLAVA TRDESET CETVRTA Svi stanovnici Hajberija i okoline koji su ikad
posetili g, Eltena eleli su da mu ukazu panju prilikom enidbe. Za njega i njeaovu gosou priredivani su
rukovi i zabave; a pozivi su tako pljutali iedan za drugim da se ona uskoro, vrlo zadovoljna, plaila da vie
nijednog dana nece biti slobodni. Jasno mi je ta me eka, govorila je ona. Jasno mi je kakav cu ivot voditi
medu vama. Boga mi, sasvim cemo propasti; zgleda da se svi otimaju o nas. Ako je takav taj ivot na selu,
onda nije nimalo straan. Verujte da od ponedeljka do subote nemamo nijednog slobodnog dana ena s.
manje duevnog bogatstva od mene ne bi morala da se dosaduje. Nijedan poziv nije joj bio nezgodan. Dok
je ivela u Batu, navikla se na veernje zabave, a Mapi Grouv joj je otvorio volju za rukove. Malo je
neprijatno bila dirnuta time to u Hajberiju nisu imali po dva salona, to kolai pri veermim sedeljkama nisu
kao u gradu, to ne slue sladoled kad se igraju karte. Gda Bejts, gda Peri, gda Godar i ostale mnogo su
zaostale i ne znaju obiaje u svetu, ali ce im ona uskoro pokazati kako sve to treba pripremiti. Uprolece mora
da ih za uzvrat pozove na jedan vrlo otmen prijem, na kome ce svaki sto za karte imati svoje svetnjake i
neupotrebljeni pil karata, onako kako se to radi, i za to vee ce najmiti poslugu i van kuce da slui jelo i pice
tano u propisano vreme i po propisanom redu. U meduvremenu, Ema je smatrala da Eltenove mora da
pozovena ruak u Hartfikh Ne bi smeli da uine ma
27G nje no ostali, inae bi se izloili odvratnim sumnjama sveta, koji bi mislio da ona time pokazuje svoju
nemocnu srdbu. Ruak se mora prirediti. Poto je Ema deset minuta govorila o njemu, g. Vudhaus se nije
usprotivio, samo je postavio uobiajeni uslov da ne sedi u dnu stola; kao i uvek, teko je bilo resiti ko ce tu
sedeti mesto njega. Nije joj zadavalo mnogo brige koga ce pozvati. Pored Eltenovih, mora da pozove
Vestenove i g. Najtiija; dotle se sve samo po sebi razumelo; a skoro isto tako je bilo neizbeno da pozove
jadnu malu Harijetu, kako bi ih bilo osam. Ali taj poziv nije uinjen s istim zadovoljstvom, i Emi je, iz vie
razloga, bilo osobito prijatno kad je Harijeta zamolila da ga, s njenim doputenjem, ne prihvati. Volela bi da
ne bude u njegovom drutvu ece no to mora. Nije u stanju da bez izvesnog nelagodnog osecanja vidi
zajedno njega i njegovu divnu, srecnu enu. Ako gospodici Vudhaus nije krivo, vie bi volela da ostane kod
kuce, To je bilo tano ono to bi i Ema elela, da je verovala da joj je moguce da eli. Nju je obradovala ta
duevna snaga njene male prijateljice jer je znala da joj ie trebalo duevne snage da bi se odrekla drutva
i ostala kod kuce; a kao osmu osobu mogla je sad da oozove ur>ravo onu koju je htela, Dejn Ferfaks.
Otkako je noslednji put razgovarala s gdom Vesten i g. Najtlijem, nju je grizla savest zbog Dejn Ferfaks vie
no ikad ranije. Reci g. Najtljja urezale su joj se uvecanje. Kazao je kako gda Elten ukazuje, gfdici Ferfaks
panju kakvu joj niko drugi ne ini. / ! To je potpuno tacno, mislila je ona, bar ukoliko se tie mene. a to je i
hteo da kae, i sramoia je. stih smo godina i znamn se od detinjstva, pa bi trebalo da joj budem prijateljica.
Sad me vie nece voleti. Suvie dugo sam je zanemarivala. Ali cu se pokazati paljivija nego* dosada. . j' Svi
su prihvatili poziv. Svi su bili slobodni i radovali se^ Medutim, pripreme za taj ruak jd nisu bile gotove.
TJesilo se neto prilino neugodno. Dvoje starije . Najtlijeve dece obecali su da ce uprolece doci u goste
dedi i tetki na est nedelja. i njihov tata je imao nameru da ih dovede i ostane ceo dan u Hart.fildu a taj
dan i 277bio je upravo onaj za koji je zakazan ruak. Njegove poslovne obaveze nisu mu doputale da odloi
put, ali su se i otac i kci uznemirili to se tako desilo. G. Vudhaus je smatrao da njegovi ivci ne mogu da
podnesu vie od osam osoba za rukom a bice ih devet. Ema se plaila da ce ta deveta osoba biti vrlo
ljuta to ne moe da dode u Hartfild ni na etrdeset osam sati, a da ne naide na goste na ruku. Uteila je
svog oca bolje no to je bila u stanju da utei sebe, objanjavajuci mu da buka nece biti nita veca, iako ce ih
biti devet, poto Don nikad ne govori mnogo. Ustvari, mislila je kako ce ta promena za nju biti tuna, poto
ce umesto njegovog brata naspram nje sedeti on, ozbiljan i krt na recima. Dogadaji su vie ili na ruku g.
Vudhausu nego Emi. Don Najtli je doao, ali g. Vestena iznenada pozvale u grad tako da je upravo tog
dana morao da otputuje. Moci ce da im se pridrui uvee, ali za ruak nikako. G. Vudhaus se potpuno
umirio. Kad je to videla, i kad je, stigavi sa deacima, njen zet s filozofskom mirnocom uo svoju sudbinu,
nestalo je i Emine najvece brige. Osvanuo je ureeni dan, drutvo se na vreme okupilo, i g. Don Najtli je
uloio sav svoj trud da bi se pokazao prijatan. Umesto da odvue svog brata do
prozora, dok su ekali na ruak, razgovarao je sa Dejn Ferfaks. Gdu Elten, otmenu onoliko koliko su je
ipke i bise mogle takvom uiniti, posmatrao je nemo eleci sam da dovoljno zapazi kako bi mogao da
pria zabeli al je Dejn Ferfaks bila stara poznanica i mirna devojke te je s njom mogao da razgovara.
Sreo ju je tog jutre, pre doruka, kad se sa svoja dva sinica vracao iz etnje ba kad je kia poela da pada.
Bilo je prirodno to s utivo raspitao kako je prola: Nadam ste d? se jutros niste odvaili da odete da leko,
gospodici Ferfaks, inae biste sigurno pokisli. M smo jedva stigli na vreme kuci. Nadam se da ste se od mah
vratili. Otila sam samo do pote, odgovori ona, i vratil. sam se kuci pre jae kie. To mi je svakodnevni
posao, kad sam ovde, iivek idem po pisma. To je prostije, a 278 ' imam i razlog da izidem. Dobro mi ini
etnja pre doruka. Ali ne i etnja po kii, pretpostavljam. Ne; ali nije mnogo padala kad sam pola. G. Don
Najtli se osmehnu i odgovori: To ce reci, vi ste hteli da etate, jer se niste udaljili ni est metara od svojih
vrata, kad sam imao zadovoljstvo da vas sretnem; a Henri i Don su odavno primetili vie kapljica nego to
bi mogli izbrojati. Pota za nas ima mnogo drai u jedno doba ivota. Kad dodete u moje godine, poecete
da smatrate da pisma nikad ne vrede toliko da bi ovek po kii iao da ih uzme. Malo je poTumenela, a onda
odgovori: Ne smem da se nadam da cu ikad biti u poloaju u kakvom ste vi, usred svojih najdraih rodaka, i
prema tome ne mogu oekivati da cu postati ravnoduna prema pismima samo zato to cu ostariti.
Ravnoduna! O ne nisam ni pomenuo da biste mogli postati ravnoduni. Covek nikad nije ravnoduan
prema pismima; ona su obino prava napast. Vi govorite o poslovnim pismiima; ja dobijam pisma od
prijatelja. Cesto sam pomiljao da su ona gora, odgovori on hladno. Poslovi, znate, mogu da donesu novac,
a prijateljstvo gotovo nikad. Ah, sad ne govorite ozbiljno. Suvie dobro poznajem gospodina Dona Najtlija
duboko sarh uverena da on vie no ma ko drugi ceni vrednost prijateljstva. Lako mogu da verujem da za vas
pisma ne znae mnogo, mnogo manje nego za mene, ali ta razlika ne potie otud to ste vi deset godina
stariji od mene; nisu u pitanju godine, nego okolnosti. Svi vai najdrai uvek su pored vas, a ja ih, verovatno,
nikad vie necu imati kraj sebe; stoga verujem da ce, sve dok u meni tinja iskra ljubavi, pota imati snage da
me natera da izidem i po gorem vremenu no to je danas. Kad sam kazao da cete se vremenom, tokom
godina, promeniti, ree Don Najtli, mislio sam na pramenu u okolnostima koju vreme obino donosi.
Smatram da jedno povlai za sobom drugo. Vremenorn obino slabe sve nae naklonosti, sem prema onima
ko*je svakodnevno 279vidamo ali nisam na tu promeiiu mislio. Kao starom prijatelju, dopusticete mi da
se /nadam, gospodice Ferfaks, da' cete za deset godina imatj oko sebe onoliko predmeta kojima cete
pokloniti svota osecanja koliko i ja. Rekao je to dobroduno i nimalo uvredljivo. Jednim veselim hvala kao da
je htela da te reci okrene na alu, ali su rumenilo, zadrhtala usna i suza u oku pokazali da ih nije osetila
samo kao alu. Sad je morala da pokloni panju g.
Vudhausu, koji je, po svom obiaju u takvim prilikama, prilazio Svojim gostima, pozdravljao se sa svima
ljubazno, a naroito s gospama, na kraju doao do nje i to je mogao blae i utivije kazao: Veoma mi je
ao. gospodice Ferfaks, to ujem da ste jutros pokisli. Mlade1 devojke treba da se uvaju. Mlade devojke
su nerie biljke. Treba da uvaju svoje zdravlje i lepotu. Draga' moja, jeste li promenili arape? Jesam,
gospodine, razume se; veoma sam vam zahvalna to se brinete za mene! Draga moja gospodice Ferfaks,
mlade devojke mogu biti sigurne da ce se za ni'h uvek neko starati. Nadam se da su vaa baba i tetka dobro.
Mi smo davnanji prijatelji. 2ao mi je to mi zdravlje ne doputa da se pokaem bolji kao sused. Vi ste nam
dgnas, neosporno, uinili veliku ast. Moja kci i ja visoko cenimo vau ljubaznost i veoma nam je milo to vas
vidimo u Hartfildu. Plemeniti, ugladeni starac mogao je tada da sedne, smatrajuci da. je izvrio svoju dunost
i da se svaka lepa gospa oseca dobro i prijatno. Dotle je etnja po kii stigla do uiju gde Elten, i ona stade
da kori Dejn. Draga moja Dejn, ta to ujem? li ste na potu po kii! Verujte mi, to ne smete da radite.
Jadna devojko, kako ste mogli tako neto da, uradite? Vidi se da ja nisam bila tamo da se brinem . o vama.
Dejn je vrlo strpljivo uveri da nije nimalo nazebla. Oh, meni nemoite da govorite. Vi ste odista tvrdoglava
devojka i ne umete da se starate o sebi. Kakva pota! Gospodo Vesten, jeste li ikada uli tako neto? Vi i ja
moramo da upotrebimo bolje svoju vlast. Ja sam odista u iskuenju da vas posavetujem, ree gda Vestejn
blago, trudeci se da je ubedi. Gospo/ 280 dice Ferfaks, vj ne biste smeli daj se tako izlaete. Poto ste
osetljivi na nazeb, trebalo/ bi da se vie uvate, naroito u ovo doba godine. Drim da se uprolece treba
uvati vie no obino. Bolje je d/a saekate svoja pisma satdva ili ak pola dana, nego /da se izloite
opasnosti da vam, se vrati kaalj. Zar vam se ne ini da je to bolje? Da, uverena sam da ste dovoljno
pametni. Cini mi se da necete opet uiniti tako neto. Oh, ona ne sme da uini opet tako neto, vatreno $e
pridrui gda Elten. Necemo joj dopustiti da to ponovo uradi, i znaajno klimajuci glavom, dodade
moramo da udesimo neto, odista moramo. Govoricu s gospodinom E. Momak koji svakog jutra ide po naa
pisma (jedan od naih slugu, zaboravila sam kako se zove) potraice i vaa i donece vam ih. Eto, tako cemo
otkloniti sve tekoce. Draga moja Dejn, verujem da se necete ustruavati da od nas primite tu uslugu./ Vi
ste izvanredno dobri, ree Dejn; ytli ne mogu da se odreknem svoje jutarnje etnje. Savetovali su mi da
provodim to vie vremena na istom vazduhu. Nekud moram da idem, a pota pretstavlja neki cilj; a zaista,
dosad skoro nikad nije bilo rdavo vreme, Draga moja Dejn, ne govorite vie o tome. Stvar je reena, tojest
(smejuci se usiljeno) ukoliko mogu da uzmem na sebe da neto odluim bez ueca mog gospodara. Znate,
gospodo Vesten, vi/i ja moramo paziti kako se izraavamo. Ali, draga moja Dejn, ja sebi laskam da nisam
sasvim izgubila svoj uticaj. Prema tome, ako ne naidem na nepremostive /tekoce, smatrajte da je ta stvar
reena. / zvinite, ree Dejn ozbiljno, ali ja nikako ne mogu da pristanem na tako nretp to ce bez potrebe
zadati posla vaem sluzi. Da mi ta dunost ne ini
zadovoljstvo, mogla bi je svravati slukinja moje babe, koja to uvek i radi kad ja nisam tu. O, draga moja,
Pati ima suvie posla! Uinicete nam ljubaznost ako iskoristite nae sluge. zgledalo je kao da Dejn
nema nameru da popusti, ali umesto da odgovori,, obratiseQpet g. Donu Najtliju. y ~~~_^^ / 261Pota
je izvanredna ustanova! ree ona. Kako se tu sve uredno i brzo odvija! Kad ovek samo pomisli ta sve tu
ima da se uradi,1 i kako se sve to dobro obavi, to je pravo udo! Nema sumnje da je\vrlo dobro uredena.
Tako retko neto propuste ili pogree, Tako se ; recko deava da neko pismo, od hiljada koje neprestano
krue po zemlji, pogreno dostave a verujem da se nijedno od milion ne izgubi! ovek se udi jo vie,
kad uzme u obzir koliko raznih rukopisa treba da protumae, Cinovnici se izvete tokom rada. Za poetak
moraju da imaju hitro oko i ruku, a docnije se izvebaju. Ako hocete jo jedno objanjenje, nastavi on smejuci
se, za to su i placeni. To je klju za najveci deo sposobnosti. Svet placa i trai da bude dobro usluen. Zatim
su govorili o raznolikosti rukopisa i izneli uobiajena zapaanja. Cuo sam da tvrde, ree Don Najtli, kako u
jednoj porodici esto preovladuje ista vrsta rukopisa; to je prirodno u sluaju kad je uitelj isti. Ali iz tog
razloga pretpostavljam da slinost u rukopisu uglavnom obuhvata ene, jer decaci samo u detinjstvu ue
lepo pisanje, a docnije svaki pie kako mu je najlake. Cini mi se da zabela i Ema piu vrlo slino. Ne mogu
uvek da im razlikujem rukopfs. Da, ree njegov brat, Jiiolebajuci se, slini su. Znam ta hoce da kae, ali
Emin rukopis je izrazitiji. zabela i Ema divho piu, ree g. Vudhaus, i uvek su divno pisale. A i jadna
gospoda Vesten isto tako, malo uzdiuci, malo se\osmehujuci na nju. Nikad nisam videla neki muki rukopis,
otpoe Ema, pogledavi takode u gdk Vesten, ali zastade, videci da gda Vesten slua nekog^ drugog i ta
poivka dade joj vremena da razmisli. \A. sad, kako cu da ga pomenem? Zar nisam u stanju da \>dmah
izgovorim njegovo ime pred svim ovim ljudima? Zar je potrebno da upotrebim neki zaobilazni izraz? Va
prijatelj iz Jorkira prijatelj koji vam pie iz Jorkira; tako.bi trebalo, 282 pretpostavljam, kad bih bila
zaljubljena do uiju. Ne, u stanju sam da izgovorim njegovo ime bez muke. zvesno je da se sve vie
oporavljam. A sad, napred. Gda Vesten je bila slobodna i Ema ponovo poe: Gospodin Frank Ceril ima
najlepi muki rukopis koji sam videla. Ne dopada mi se, izjavi g. Najtli. Suvie je sitan i nema izraza. Lii
na rukopis neke ene. Ni jedna ni druga ena nisu htele da se s tim sloe. Branile su ga od te niske klevete.
Ne, ni u kom sluaju nije bez izraza njegov rukopis nije krupan, ali je vrlo jasan i nesumnjivo izrazit. Nema
li gospoda Vesten neko pismo kod sebe da ga pokae? Nema, pre kratkog vremena dobila je pismo od
njega, ali ga je sklonila poto je odgovorila. Da sam u drugoj sobi, ree Ema, da mi je tu moj pisaci sto,
sigurno bih vam mogla pokazati jedan uzorak. mam jedno njegovo pisamce. Secate se, gospodo
. Vesten, kako ste ga jednoga dana uposlili da pie umesto vas? To je on tako rekao da sam ga ja uposlila.
Lepo, lepo, imam to pisamce i mogu da ga pokaem posle veere da bih ubedila gospodina Najtlija. Kad
jedan mlad ovek, tako paljiv prema lepom polu, kao to je gospodin Frank Ceril, ree g. Najtli suvo, pie
lepoj devojci, kao to je gospodica Vudhaus, on ce se' razume se, truditi da se pokae to bolje moe.
Pozvali su ih da sedmi za sto. Gda Elten bila je spremna, pre no to je iko stigao da joj to kae; i pre no to
joj je g. Vudhaus priao s molbom da mu dopusti da je uvede u trpezariju, rekla je: Zar ja moram da udem
prva? Zaista me je stid to sam uvek na elu. \ Emi nije promakla briga Dejn Ferfaks da sama ide Po svoja
pisma. Sve je ula i videla i bila je pomalo ra~ doznala da uje da je etnja po kii tog jutra urodila Plodom.
Podozrevala je da jeste; verovala je da se ona ne bi tako odluno uputila da nije sa sigurnocu oeki283vala
vesti od nekog vrlo dragog, i da to nije bilo uzalud, Cinilo joj se da izgleda srecnija no obino blistala je i
licem i raspoloenjem. Mogla je da postavi dvatri pitanja o brzini kojorstiu pisma iz rske i potarini bilo joj
je na vrh jezika ali se uzdrala. Resila je da ne izusti nijednu rev koja bi mogla da povredi osecanja Dejn
Ferfaks; i tako su iz sobe izile za ostalim gostima, ruku pod ruku, sr dana izgleda koji jeodlin. pristajao
lepoti i ljupkosti jedne i druge. GLAVA TRDESET PETA Kad su se posle ruka gospode i gospodice vratile u
salon, Ema nije bila kadra da sprei njihovo jasno podvajanje: produivi i dalje, da rdavo rasuduje i da se
rdavo ponaa, gda Elten je potpuno zaokupila Dejn Ferfaks, dok je nju sasvim zanemarila. Ona i gdaVesten
"morale su gotovo neprestano ili da jedna s drugom razgovaraju, ili da zajedno cute; gda Elten im nije
omogucavala nita drugo. Ako bi je Dejn za neko vreme ucutkala, ubrzo bi poela opet, i mada su
razgovarale vecinom poluapatom, naroito gda Etlen, uglavnom se culo o emu su razgovarale: pota
nazeb uzimanje pisama . prijateljstvo o svemu tome se dugo raspravljalo. A za ovim je dolo ono to
je isto tako moralo biti neprijatno za Dejn zapitkivanje je li vec ula za neko rpesto koje bi joj odgovaralo i
izjava gde Elten o tome fe ona namerava da preduzme. Evo a april je tu! ree ona. Vec se brinem za vas.
Zaas ce biti juni. Ali ja nikad nisam odredila ni juni, s&ti bilo koji drugi mesec jedno sam imala u vidu leto
uopte. Pa zar zbilja niste jo nita nali? Nisam jo nita ni traila. Ne^ru jo nita da traim. O, draga moja,
nece biti suvie rano da ponemo*. Ne znate koliko je teko naci ba xSno to se eli. Ja ne znam! ree
Dejn .inauci glavom. Draga gospodo Elten, zar je iko mislio ri tome onoliko koliko ]a? Ali vi ne poznajete
svet/tako kao ja. Ne znate koHko se ljudi grabe za najbolja mesta. Videla sam mnogo 285takvh sluajeva u
okolini Mapi Grouva. Jedna rodaka gospodina Saklinga, gospoda Brag, dobila je bezbroj ponuda: svako se
upinjao da ude u njenu
porodicu, jer se ona krece u prvom drutvu. Svece od voska u uionici! Moete misliti koliko je takvo mesto
privlano! Od svih engleskih kuca najvie bih volela da vas vidim u kuci gospode Brag. Pukovnik i gospoda
Kambel vratice se u London do sredine leta, ree Dejn. Neko vreme moracu da provedem s njima; znam da
ce to eleti. Posle toga cu se, verovatno, odluiti za neto. Ali za sada ne bih elela da se trudite i ma gde
raspitujete. Nije to nikakav trud! Znam ja vae obzire: bojite se da mi ne zadajete posla. Ali verujte, draga
moja Dejn, teko da je i Kambelovima vie stalo do vas nego meni. Pisacu za dandva gospodi Partrid i
naloicu joj da budno pazi hoce li iskrsnuti neto pogodno. Hvala, ali bih vie volela da joj nita o tome ne
pominjete. Dok se to vreme ne priblii, ne bih elela nikome da zadajem truda. Ali, drago dete, to vreme se
blii; evo ga april, a juni, ili recimo ak i juli, vrloje blizu, a pred nama pune ruke posla. Mene prosto zabavlja
koliko vi nemate iskustva! Mesto kakvo vi zasluujete, i kakvo bi vai prijatelji eleli da dobijete, ne javlja se
svaki dan, ne dobije se im se zatrai; ne, ne, moramo odmah poeti da se raspitujemo. Oprostite, gospodo,
ali ja to nikako ne bih htela. Ne raspitujem se ni sama i krivo bi mi bilo kad bi to inili meto prijatelji. Kad se
budem konano resila u pogledu vremena, ne bojim se da cu dugo ostati nezaposlena. ma il Londonu
mesta, posrednikih radnji, gde se moe brzo naci neto kad se potrai radnji koje prodaju, ne ba ljudsko
meso, ali ljudski um. O, draga maja, ljudsko meso! Zgranjavate me. Ako ste hteli da udar^ po trgovini
robljem, uveravam vas da je gospodin Saklihig uvek bio za ukidanje te trgovine. Nisam to htelaNreci,
nisammislila na trgovinu robljem, odgovori DejtL U pameti sam imala samo trgovinu vaspitaicama, biiedite
sigurni. Svakako, tu je krivica onih koji vode tu'\|rgovinu daleko manja, ali ne 286 znam koje su rtve
n:"recnije. Medutim, hocu samo da kaem da postoje uredi za oglaavanje i, kad se tamo prijavim verujem
da cu brzo naici na nelo pristojno. Neto pristojno! ponovi gda Elten. To moda odgovara vaem skromnom
miljenju o samoj sebi; znam jtoliko ste smerni. Ali vai prijatelji nece biti zadovoljni ako vi prihvatite bilo ta,
bilo koje obino mesto, u porodici koja se ne krece u izvesnom krugu, ili koja nema sredstava da vodi otmen
ivot. Veoma ste ljubazni, ali ja sam ravnoduna prema svemu tome. Ne bi me privlailo da budem kod
bogataa: ini mi se, jo vie bih se osecala uniena, jo vie bih patila uporedujuci svoj poloaj. Traila bih
samo da porodica bude otmena roda. Znam vas, znam vas, vi biste svata prihvatili. Ali ja cu biti malo veca
probiraica, a sigurna sam da ce i oni dobri Kambelovi biti na mojoj strani. Vi, koji ste tako visoko obdareni,
moete zahtevati da se krecete u prvom drutvu. Vec samo vae muziko obrazovanje dalo bi vam prava da
postavite svoje uslove, da dobijete koliko hocete soba i da se u krugu te porodice bavite koliko je vama volja;
tojest.. . ne znam... kad biste znali da svirate harfu, sigurna sam da biste sve to mogli da zahtevate; ali vi i
pevate i svirate da, zaista verujem da biste i bez harfe mogli da postavljate svoje uslove. A ni Kambelovi ni
ja necemo se smiriti .dok vama ne nademo neko lepo,
ugledno i udobno mesto. U pravu ste to vezujete zajedno lepotu, ugled i udobnost takvog poloaja, ree
Dejn; verovatno ce biti podjednaki. Ali ja najozbiljnije ne elim da se zasad ma ta pokuava za mene.
Mnogo sam vam zahvalna, gospodo Elten, zahvalna sam svakome ko Se brine za mene, ali najozbiljnije
elim da se do leta nita ne preduzima. Jo dvalri meseca ostacu tu gde sam. A i ja sam najozbiljnije
odfttila, uveravam vas, odgovori veselo gda Elten, da neprestano pazim sama i preko svojih prijatelja, da
nam ne promakne nita to bi bilo zaista prvorazredno. tako je nastavljala u istom smislu i nita je nije
mglo zaustaviti, dok g. Vudhaus nije uao u sobu. Time 287je njena sujeta stekla nov predmet zabavljanja i
Ema je u kako istim poluapatom govori Dejn: Gle, evo mog dragog sedog udvaraa! Pomislite somo kako
je laskavo to dolazi ovamo pre ostalih mukaraca! Ba je mio! Verujte da mi se silno svida. Divim ' se toj
neobinoj, starinskoj utivosti; ona mi se vie dopada od savremenog nemarnog ophodenja, koje mi je esto
odvratno. Ali da ste samo uli tog dobrog, starog gospodina Vudhausa kako mi je laskao za rukom! O,
verujte pomislila sam da ce moj caro sposo biti uistini ljubomoran. Cini mi se da sam njegova ljubimica.
Zapazio je moju haljinu. Kako vam se svida? zabrala je Selina mislim da je lepa, samo je, moda, suvie
iskicena. Nikako ne volim da budem suvie nakicena prosto se uasavam ukrasa. Sada moram da stavim
na sebe po koji ukras, jer se to od mene oekuje. Mlada nevesta, znate, mora da izgleda kao nevesta, ali po
mom pravom ukusu ja sam za jednostavnost. Jednostavno skrojena haljina beskrajno je bolja od kitnjaste.
Ali ini mi se da sam u manjini: malo ih je koji cene jednostavnost u oblaenju svi vole neto upadljivo i sa
ukrasima. Premiljam se da li da stavim ovakav porub na moju belu i srebrnastu haljinu od puplina. Mislite li
da ce lepo izgledati?1 Drutvo se upravo opet okupilo u salonu, kad se medu njima pojavi g. Vesten. Vratio
se kuci kasno na, ruak i, im je ruao, krenuo je peice u Hartfild. Oni koji.su ga dobro poznavali oekivali
su da ce doci, ; nisu bili iznenadeni 'ali su se veoma obradovali. C Vudhaus se skoro isto toliko obradovao
to ga sad vid , kao to mu ne bi bilo milo da je doao ranije. Samo je Don Najtli zanemeo od uda. Da
neko ko je ceo dansvravao poslove u Londonu, i mogao mirno da provede ve'e kod svoje kuce, izide
ponovo i otpeai kilometar do tude kuce, da bi, sve dok ne pode na spavanje, ostao u drutvu u kome ima i
ena. i zavrio svoj dan naporima da se pokae ljubazan, u buci i gomili, > to ga je silno iznenadilo. Taj
pvek je od osam asova ujutru na nogama i sad bi mogao da lei govoric je dugo i sad bi mogao da cuti
nalazio se s mnogo ljudi i sad bi mogao da bude sam! Taj ovek naputa mir i nezavisnost sop288 . "
stvenog ognjita i predvee, hladnog aprilskog dana sa susneicom, juri opet napolje u svet! Kad bi mogao
da na jedan znak smesta vrati svoju enu kuci, to bi bio neki razlog; ali vie je verovatno da ce drutvo zbog
njegovog dolaska ostati due, a ne da ce se rasturiti. Don Najtli ga je u udu gledao, zatim je slegao
ramenima i rekao: N bih to verovao, ak ni za njega. Za to vreme, ne sumnjajuci ni najmanje da izaziva takvo
zgraanje, zadovoljan i veseo kao uvek, koristeci ono pravo da vodi glavnu re, koje oveku daje dan
proveden negde van kuce, g. Vesten se trudio da bude prijatan. Poto je odgovorio na enina pitanja kako je
ruao i ubedio je da posluga nije
zaboravila nijedno od njenih briljivih uputstava, i poto je ispriao politike ver sti koje je uo, preao je na
jedno porodino saoptenje, za koje nije nimalo sumnjao da ce biti vrlo zanimljivo za svakoga u sobi, mada
je u prvom redu bilo upuceno gdi Vesten. Pruio joj je jedno pismo bilo je od Franka, upuceno njoj, uzeo
ga je usput na poti i bio tako slobodan da ga otvori. Proitajte ga, proitajte ga, ree on, bice vam milo. ma
samo nekoliko redi nece vam trebati mnogo vremena. Proitajte ga Emi. Dve ene uzee da ga zajedno
proitaju, a on je sedeo smeeci se i priajuci im za sve to vreme, malo tiim glasom, ali su ga svi vrlo dobro
uli: Dakle, vidite, dolazi. Dobra vest, mislim. Sta kaete na to? Uvek sam vam govorio da ce se on uskoro
opet vratiti ovamo, zar nisam? Ana, draga moja, zar vam nisam uvek tako govorio, a vi niste hteli da mi
verujete? duce nedelje, vidite, bice u Londonu s i to najkasnije, besumnje, jer gda Ceril je davolski
nestrpljiva kad ma ta treba da se uini; vrlo je moguce da ce stici tamo vec sutra ili u subotu. Sto se tie
njene bolesti, o njoj, razume se, ne vredi rr govoriti. Ali sjajno je to ce Frank opet biti s nama, tako blizu, u
Londonu. Kad vec dodu, oni ce due ostati, a on ce pola vremena provoditi kod nas. To sam upravo eleo.
Dakle, prilino dobra vest, zar ne? Jeste li zavrili? Je li Ema sve proitala? Ostavite sad, ostavite,
porazgovaracemo lepo 19 Ema 289drugom prilikom, sad nije vreme. Samo cu, onako uzgred, pomenuti i
ostalima tu okolnost. Gda Vesten se veoma obradovala. Nita je nije spreavalo da pokae tu radost i
izgledom i recima. Bila je srecna, znala je da je srecna i da treba da bude srecna. zraavala je svoju radost
toplo i otvoreno. Ema medutim, nije bila u stanju da bude tako reita. Ona je pomalo merila sopstvena
osecanja pokuavala da oceni koliko je uzbudena, i inilo joj se da je u prilinoj meri. Ali je g, Vesten bio
isuvie nestrpljiv da bi podrobno zapaao, suvie govorljiv ds bi traio od drugih da govore, te je bio vrlo
zadovoljan onim to je kazala i ubrzo se odmakao dalje da bi i ostale prijatelje zadovoljio deliminim
saoptenjem onoga to je cela soba vec morala uti. Dobro je to je bio siguran da se svako raduje, inae
moda ne bi pomislio da su i g. Vudhaus i g. Najtli naroito ushiceni. Posle gde Vesten i Eme, oni su prvi
imali prava da ih obraduje. Od njih bi produio do gce Ferfaks, ali ona je tako duboko utonula u razgovor sa
Donom Najtlijem, da bi je nesumnjivo prekinuo. zato je, naavi se blizu gde Elten, koja nije bila zauzeta,
morao s njom da otpone razgovor o tome pismu. GLAVA TRDESET SESTA Nadam se da cu uskoro imati
zadovoljstvo da vam pretstavim svog sina, ree g. Verten. Puna vere da on, izraavajuci tu nadu, eli da joj
osobito polaska, gda Elten se osmehnu vrlo blagonaklono. Verujem da ste uli za nekog Franka Cerila,
nastavi on, i da znate da mi je on sin, mada ne nosi moje ime. O, da, bice mi veoma milo da se s njim
upoznam. Sigurna sam da gospodin Elten nece propustiti da ga odmah poseti, a oboje cemo se radovati da
ga vidimo u naem domu. Vi ste vrlo ljubazni. Znam da ce Franku biti vrlo milo. duce nedelje treba
da dode u London, ako ne i ranije. Danas nas je obavestio pismom. Jutros sam usput podigao pisma i,
videvi na jednom rukopis svog sina, usudio sam se da ga otvorim, mada nije bilo upuceno meni vec
gospodi Vesten. Ona se najvie s njim dopisuje, verujte. Meni gotovo nikad ne pie. tako ste vi despotski
otvorili pismo upuceno njoj! O, gospodine Vestene (smejuci se usiljeno), moram da se bunim protiv toga.
Veoma opasan primer, odista! Mo"'ni vas da ne dopustite svojim susedima da podu vaim stopama. Boga
mi, ako to treba da oekujem, onda cemo jni udate ene morati da gledamo kako da se snademo. >
gospodine Vestene, to od vas ne bih oekivala! Da, mi mukarci nita ne valjamo. Moracete da se Pripazite,
gospodo Elten. U tom pismu nam kae vrlo Je kratko napisano u urbi, samo da bi nas obavestio ka
nam da zbog gospode Ceril svi odmah dolaze 291ti London: cele zime se nije dobro osecala i misli da je u
Enskumu suvie hladno za nju; stoga ce se, ne oklevajuci, preseliti na jug. stina! z Jorkira, ini mi se.
Enskum je u Jorkiru? Jeste, udaljeni su oko dve stotine osamdeset kilo" metara od Londona: prilian put.
Da, boga mi, prilian. Sto kilometara dalje nego od Mapi Grouva do Londona. Ali ta je daljina za bogate
ljude, gospodine Vestene? znenadicete se kad ujete kuda sve moj zet, gospodin Sakling, ponekad juri.
Necete mi verovati, ali jedne nedelje su on i gospodin Brag ili dvaput u London i vratili se menjajuci etiri
puta konje. Nezgodno je to je Enskum tako daleko, ree g. Vesten, jer gospoda Ceril, kako ujemo, nije
bila u stanju ni nedelju dana da provede van postelje. Frank nam je u poslednjem pismu pisao kako se ali
to je tako slaba da bez pomoci njegove i njegovog ujaka nije u stanju da ode u zimsku batu. To, znate,
pokazuje veliki stupanj slabosti: ali je sad tako nestrpljiva da to pre stigne u London, da ce u putu samo na
dva mesia prenociti tako Frank pie. Nene gospe nesumnjivo su neobino izdrljive, gospodo Elten; te
morate priznati. Ne, nita vam necu priznati. Uvek sam na strani ene; zaista je tako. Pazite se, otkricete da
sam u tora pitanju opasan protivnik. Uvek zastupam ene i, verujte mi, kad biste znali kako Selina sa
strahom pomilja na spavanje u nekoj drumskoj gostionici, ne biste se udili to gospoda Ceril ini
neverovatne napore da bi to izbegla. Selina kae da je to uasno, a ini mi se da sam i ja primila malo te
njene osetljivosti. Ona uvek. nosi na put svoje arave; to je odlina predostronosl. Radi li gospoda Ceril
tako? Budite uvereni da i gospoda Ceril ini sve ono to i ostale razmaene gospe. Gospoda Ceril ne bi
Mela da za os tane ni za jednom gospom u Engleskoj... Gda Elten ga ivo prekide: O, gospodine Vestene.
nemojte me pogreno shvatiti. Selina nije razmaena, verujte. Nemojte da zamiljate tako neto* * 282 Zar
nije? Onda se ona ne moe meriti s gospodom il, koja je razmaena od glave do pete i nema joj ravne. Gdi
Elten se uini da je pogreila to je tako ustro odricala. Nije ni u kom sluaju elela da se veruje jtako njena
sestra nije nimalo razmaena gospa; moda se na taj nain pokazala neduhovita. Razmiljala je kako bi
najbolje povukla svoje reci, kad g. Vesten produi: Ja ne marim mnogo gospodu Ceril, kao to moda
nagadate; ali ovo je samo
medu nama. Ona mnogo voli Franka, te stoga necu rdavo da govorim o njoj. Sem toga, sad nije zdrava, a to
je, ustvari, kako ona sama kae, uvek bilo tako. Ne bih ovo svakome kazao, gospodo Elten, ali ne verujem
mnogo u bolest gospode Ceril. Ako je odista bolesna, zato ne ide u Bat, gospodine Vestene? U Bat ili u
Klifton? Uvrtela je sebi u glavu da je Enskum suvie hladan za nju. Ustvari, verujem da joj je Enskum
dosadio. Ovoga puta je ostala tamo due no ikad ranije, i sad se zaelela promene. To je zabaeno mesto.
Vrlo lepo, ali zabaeno. Da kao Mapi Grouv, verovatno. Nema kuce koja je dalje od druma nego to je
Mapi Grouv. Svuda unaokolo je ogromna uma! Cini vam se da ste otseeni od sveta potpuno usamljeni.
A gospoda Ceril verovatno nema Selinino zdravlje i raspoloenje da bi uivala u toj vrsti samoce. li moda
nema u sebi dovoljno duevnog bogatstva da bi bila kadra da ivi na selu. Uvek sam govorila da ena ne
moe da ima suvie tog duevnog blaga i vrlo sam zahvalna to ga sama imam toliko da nimalo ne
zavisim od drutva. Frank je u februaru proveo ovde dve nedelje. Secam se da su mi to kazali. Kad drugi put
dode, videce da se drutvo u Hajberiju obogatilo jednim novim lanom; tojest, ako smem da kaem da se
obogatilo. Ali on moda nikad nije uo da u svetu postoji jedno takvo stvorenje. Tim recima je i suvie glasno
zatraila da joj se laska da bi prole nezapaene, te g. Vesten odmah uzviknu vrlo ljubazno: 293Draga moja
gospodo! Samo ste vi u stanju da zamislite tako neto. Nije uo za vas! Verujem da u pismima gospode
Vestern u poslednje vreme nije bilo reci ni o em drugom sem o gospodi Elten. zvrio je svoju dunost i
mogao je da se vrati svome sinu. Kad je Frank otputovao, nastavi on, bilo je potpuno neizvesno kad cemo
opet moci da ga vidimo, i zbog toga nas je dananja vest dvostruko obradovala. Dola je sasvim
neoekivano. Tojest, ja sam uvek bio duboko uveren da ce on uskoro opet doci ovamo; bio sam ubeden da
ce se desiti neto povoljno, ali mi niko nije verovao. on i gospoda Vesten bili su vec sasvim klonuli duhom.
'Kako ce naci naina da dode? Kako bi se moglo oekivati da ce njegov ujak i ujna hteli da se odvoje od
njega?' i tako dalje. Ja sam uvek osecao da ce se desiti neto to ce nam pomoci; taka je i bilo, vidite.
Gospodo Elten, u svom ivotu zapazio sam ovo: da kad stvari jednog meseca idu naopako, sigurno se
popravljaju iduceg. Vrlo tano, gospodine Vestene, savreno tano. To isto sam uvek govorila izvesnom
gospodinu u naem drutvu u vreme kad se udvarao, kad je, zato to stvari nisu ile onako kako treba
nisu se razvijale onom brzinom koja je odgovarala njegovim osecanjima bio sklon da oajava i tvrdi da
cemo se, ako tako produimo, tek u maju okititi narandinim cvetom. Oh, koliko sam muke imala dok sam
odagnala te mrane misli i ulila mu veselije poglede! Pa kola imali smo neka razoarenja zbog kola
secam se, jednog jutra doao je sav oajan. Njenu priu je prekinuo slab napad kalja i g. Vesten istog asa
ugrabi priliku da nastavi: Pomenuli ste maj. Gospodi Cerii su preporuili, ili je sama sebi preporuila, da
upravo maj provede u nekom toplijem mestu no to je Enskum ukratko, da ga provede u Londonu, i tako
sa zadovoljstvom oekujemo da ce nas
Frank celog proleca esto posecivati tano ono godinje doba koje bi ovek izabrao za to: dani skoro
najdui, vreme blago i prijatno, uvek mami oveka da izide, a nikad nije suvie toplo za etnju. Kad je proli
put bio, iskoristili smo vreme to smo bolje mogli, li 294 je bilo mnogo kinih, vlanih i sumornih dana; znate,
uvek je tako u februaru, i nismo mogli da uradimo ni pola od onog to smo nameravali. Sad cemo moci. To
ce biti potpuno uivanje; ne znam, gospodo Elten, nismo li moda srecniji onda kad je neizvesno da li ce
doci, kad ga neprestano oekujemo danas ili sutra, svakog asa, nego kad je stvarno u kuci. Cini mi se da je
tako. Cini mi se da nam to duevno stanje prua vie zadovoljstva i uzbudenja. Nadam se da ce vam se
dopasti moj sin. Svi ga smatraju krasnim mladicem, ali ne oekujte neko udo. Gda Vesten mu je veoma
mnogo naklonjena, i to mi je, kao to moete zamisliti, vrlo milo. Smatra da mu nema ravna. Uveravam vas,
gospodine Vestene, da ne sumnjam ni najmanje da cu o njemu steci povoljno miljenje. Cula sam da mnogo
hvale gospodina Franka Cerila. stovremeno treba da primetim da sam od onih koji uvek sami donose svoj
sud i nikad se ne povode slepo za drugima. Opominjem vas da cu o vaem sinu misliti onako kakav utisak
steknem. Ne volim da laskam. G. Vesten se zaneo u misli. Nadam se, ree on odmah, da se nisam pokazao
strog prema jadnoj gospodi Cerii. Ako je bolesna, bilo bi mi ao da joj nanesem nepravdu, ali ona ima
izvesne osobine zbog kojih mi je teko da o njoj govorim onako uzdrzljivo kako bih eleo. Ne moe biti da vi,
gospodo Elten, ne znate da sam u srodstvu s tom porodicom i kako su sa mnom postupili; i, medu nama, oni
su krivi za sve. Ona je bila potstreka. Da nije bilo nje, Frankova majka nikad ne bi pretrpela uvrede do kojih
je dolo. Gospodin Cerii je ohol, ali to nije nita prema oholosti njegove ene; u njega je oholost mirna,
lenja, dobro vaspitana, koja nikom ne kod' i samo njega ini malice bespomocnim i dosadnim; ali kod nje
oholost prelazi u nadmenost i drskost. A oveku je tee da to trpi, jer ona ne moe da se pozove na svoje
poreklo i porodine veze. Kad se udala za njega, bila je niko i nita, jedva se moglo reci da joj je otac
gospodin; im je postala lan porodice Cerii, sve ih je prevazila gordim i uobraenim dranjem: ali ona,
verujte mi, ona je skorojevic. 295Pomislite samo! Da, to mora da vas strano ljuti 1 Skorojevici su mi uasno
odvratni. U Mapi Grouvu su mi se smuili ljudi takve vrste, jer u susedstvu ivi jedna porodica koja je mom
zetu i sestri dodijala svojom uobraenocu! Kad ste opisivali gospodu Ceril, potsetili ste me odmah na njih.
To su neki Tampenovi, koji su se nedavno nastanili tamo, imaju mnogo siromanih rodaka, ali se vrlo visoko
dre i oekuju da budu na ravnoj nozi sa starim porodicama. ma najvie godina i po dana kako ive u Vest
Holu; a kako su stekli bogatstvo niko ne zna. Doselili su se iz Birmingema, a znate, gospodine Vestene, od
tog mesta ovek ne moe da oekuje mnogo. Birmingem ne daje mnogo nade. Uvek kaem da nekako
rdavo zvui. Ali se o Tapmenovima sa sigurnocu ne zna nita vie, mada se mnogo tota nagada,
uveravam vas; pa ipak, sudeci po njihovom ponaanju, oni oigledno smatraju da su ravni mom zetu,
gospodinu Saklingu, koji je sluajno jedan od njihovih najbliih suseda. To je prosto strano. Gospodin
Sakling, koji jedanaest godina stanuje u Mapi Grouvu, i iji je otac tu iveo pre njega tako bar verujem
gotovo sam sigurna da je stari gospodin Sakling okonao kupovinu tog imanja pre svoje
smrti. Tu su ih prekinuli. Sluili su aj, i g. Vesten, poto je kazao sve to je Meo, ubrzo iskoristi priliku da se
udalji. Posle aja g. i gda Vesten i g. Elten sedoe s g. Vudhausom da igraju karte. Ostalih petoro ostadoe
preputeni sami sebi; Ema se bojala da se nece najbolje zabavljati, jer nije izgledalo da je. g. Najtli najbolje
raspoloen za razgovor. Gda Elten je elela da se na nju obraca panja, koju niko nije hteo da joj pokloni, a
Ema je bila tako uznemirena da bi najvie volela da cuti. G. Don Najtli pokazao se govorljiviji od svog brata.
Trebalo je da sutradan rano otputuje, pa uskoro ree: Pa lepo, Ema, ini mi se da nemam nita vie da vam
kaem o deacima; dobili ste pismo od svoje sestre, i tu je, moemo biti sigurni, sve potanko objanjeno.
Moja uputstva bice kraca od njenih i verovatno ne u istom duhu. Sve to bih imao da preporuim,
obuhvaceno je ovim: nemojte da ih mazite i nemojte da ih kljukate lek ovima. 296 N . Nadam se da cu vas
zadovoljiti i u jednom i u drugom pogledu, ree Ema; jer cu uiniti sve to mogu tia se dobro osecaju, to ce
za zabelu biti dovoljno, a dobro osecanje iskljuuje lanu popustljivost i lekove. A ako vam dosade, poaljite
ih kuci. To ce se vrlo verovatno desiti. Vi tako mislite, zar ne? Sveetan sam da ce moda biti suvie buni za
vaeg oca, ili ce moda vama biti na teretu, ako vae drutvene obaveze budu i dalje rasle kao i dosada.
Rasle! Naravno; sigurno uvidate da se za poslednje pola godine mnogo promenio nain vaeg ivota.
Promenio! Ne, zaista ne uvidam. Nema sumnje da ece izlazite u drutvo nego ranije. Neka vam posvedoi
ovo. Doao sam ovamo samo na jedan dan, a vi imate goste na ruku! Kad se to ranije dogadalo? li neto
slino? Broj vaih suseda se povecava i vi se vie druite s njima. Nedavno ste u svakom pismu zabeli
opisivali neku novu zabavu; rukove kod gospodina Koula ili igranje kod Krune. Samo vec sbog Rendolsa,
broj vaih izlazaka je povecan. Da, ree njegov brat brzo; sve je to Rendols uinio. Vrlo dobro; i kako
Rendols, pretpostavljam, verovatno nece imati manje uticaja no dosada, ini mi se da je moguce, Ema, da
ce vam Henri i Don ponekad smetati. Ako se to desi, molim vas poaljite ih kuci. Ne, uzviknu g. Najtli; ne
mora tako da se svri. Poaljite ih u Donvel. Ja cu sigurno imati slobodnog vremena. Boga mi, veoma ste
zanimljivi, uzviknu Ema. Volela bih da ujem koliko ima tih mojih mnogobrojnih zabava na koj niste i vi
pozvani: i zato pretpostavljate a necu imati slobodnoo vremena da posvetim toj deci. A koji su ti silni moji
izlasci? Jedan ruak kod Koulovih ^.ledna igranka o kojoj se govorilo i do koje nikad nije rv ^as rno'7'1 ^a
rfl?"nipm fklirnaitici glavom prema 9 Donu Najtliju), imali ste srecu da ovde sretnete na 297okupu mnoge
svoje prijatelje i morali smo primetiti koliko vas je to obradovalo. Ali (okrecuci se g. Najtliju) nisam u stanju
da zamislim zato vi, koji znate kako sam vrlo, vrlo retko otsutna i dva sata iz Hartfilda
predvidate takav niz razonoda za mene. A to se tie mojih dragih malih sestrica, moram da kaem ovo: ako
tetka Ema nema vremena za njih, ne verujem da bi se bolje provodili kod ika Najtlija, koji je otsutan od kuce
pet sati na njen iedan sat, i koji, kad je kod kuce, ili ita ili sreduje svoje raune. zgledalo je da q. Najtli
pokuava da se ne osmehne i to mu je lako polo za rukom, im mu se obratila gda Elten. GLAVA
TRDESET SEDMA Emi nije bilo potrebno da dugo razmilja, pa da tano utvrdi kakve je prirode bilo njeno
uzbudenje kad je ula tu vest o Franku Cerilu. Ubrzo se uverila da nije strahovala i nije se osecala
nelagodno zbog sebe nego zbog njega. Njena naklonost je stvarno opala i svela se gotovo ni na ta
neto o emu nije vredelo misliti. Ali bi bilo vrlo muno ako bi se on, koji je od njih dvoje nesumnjivo, bio vie
zaljubljen, vracao s istim vatrenim osecanjima koja je odavde poneo. Ako ga dva meseca otsutnosti nisu
rashladila, njoj su pretstojale nevolje i opasnosti: bice potrebno da bude oprezna i radi sebe i radi njega. Nije
htela da se ponovo zaljubi, a savest joj je nalagala da niim ne prui nade njegovim osecanjima. Zelela je
samo da ga zadri od otvorene izjave ljubavi. Time bi se vrlo bolno zavrilo njihovo sadanje prijateljstvo. Pa
ipak je nekako oekivala da ce se neto odluno desiti. mala je neko predosecanje da ce prolece doneti neki
preokret, neki dogadaj, neto to ce izmeniti njen sadanji sreden i miran ivot. Nije prolo mnogo vremena,
mada vie no to je g. Vestern predvidao, a ona je dobila mogucnost da stekne izvesno miljenje o
osecanjima Franka Cerila. Porodica iz Enskuma nije stigla u London tako brzo kao to se zaEuljalo, ali je
on vrlo brzo potom doao u Hajberi. Dojahao je na nekoliko sati jo nije mogao da ostane due. Ali kad je
iz Rendolsa odmah doao u Hartfild, oiogla je da upotrebi svu svoju pronicljivost i da brzo utvrdi kakva su mu
osecanja J kako ona treba da postupa. Susret im je protekao izvanredno srdano. Nije 299bilo sumnje da
mu je veoma prijatno to je vidi. Ali je ona skoro u istom trenutku posumnjala da mu nije stalo do nje kao i
ranije, da ne oseca onu istu nenost. Paljivo ga je motrila. Bilo je jasno da je manje zaljubljen nego pre.
Udaljenost, a verovatno i ubedenje da je ona ravnoduna, proizveli su tu veoma prirodnu i veoma povoljnu
posledicu. Bio je veoma dobro raspoloen, spreman kao i uvek da pria i da se smeje. Ushiceno je govorio o
svojoj ranijoj poseti, vracao se na stare zgade, a nije mu nedostajalo ni izvesnog uzbudenja. Nije po mirnoci
zakljuila da je sad ravnoduan: nije bio miran. Oigledno je bio kao na krilima i nije mogao da se smiri. Ma
koliko da je bio ivahan, kao da ga ta ivost nije zadovoljavala. Ali njeno miljenje se potpuno utvrdilo kad je
videla kako je on posle etvrt sata naputa i juri da obavi druge posete u Hajberiju. Video je vie starih
poznanika prolazeci ulicom nije se zaustavljao, zastao je samo na dvetri reci ali je uobraavao da ce
oni biti razoarani ako ih ne poseti; i tako, mada bi eleo da ostane due u Hartfildu, mora da bei. Nimalo
nije sumnjala da je sada manje zaljubljen, ali ni njegov nemir, ni to to je tako brzo otiao, nisu ukazivali da
se sasvim izleio. Pomalo je bila sklona miljenju da se u tome krije njegov strah da ona opet ne zavlada
njim i da je potajno resio da ne ostaje dugo s njom. Prolo je deset dana i to je ostala jedina poseta Franka
Cerila Cesto se
spremao i nameravao da dode, ali bi ga uvek neto spreilo, Njegova ujna nije mogla bez njega. Tako je bar
on objanjavao u Rendolsu. Ako je bio sasvim iskren, ako se stvarno trudio da dode, moralo se zakljuiti da
prelazak gde Ceril u London nije doprineo ublaenju one upornosti i razdraljivosti koje su bile posledica
njene boljke. Da je ona odista bolesna, bilo je vrlo sigurno; on je u Rendolsu izjavio da je u to ubeden. Mada
je dobar deo toga moda poticao iz uobraenja, on je bio uveren, kad se seti kako je ranije izgledala, da je
sad slabijeg zdravlja nego pre pola godine. Verovao je da bi se to negom i leenjem moglo otkloniti, ili bar da
ona ima pred sobom jo dosta godina 300 ivota, ali, uprkos svim sumnjama njegovog oca, nije dao reci da
je njena bolest samo uobraenje, niti da je krepka kao i uvek. Uskoro se pokazalo da joj London ne prija. Nije
mogla podneti njegovu buku. Zivci su joj neprestano bili uznemireni 'i patili su. Kad je proteklo deset dana u
Rendols stie pismo njenog necaka koji je javljao o izmeni u njihovim namerama. Odlazili su odmah za
Rimond. Gdi Ceril su preporuili jednog uvenog tamonjeg lekara, a i inae joj se to mesto svidalo.
Najmili su nametenu kucu na vrlo lepom mestu i oekivali da ce ta promena dobro uticati na nju. Ema je
ula da je Frank oduevljeno pisao o tome, radujuci se, izgleda, vrlo mnogo toj blagodeti to mu pretstoje
dva meseca u kojima ce biti tako blizu svojih dragih prijatelja, poto su kucu najmili za , maj i juni. Kazali su
joj da je sad s najvecim pouzdanjem pisao kako ce esto biti s njima, skoro onoliko koliko bude eleo. Ema
je zapaala kako g. Vesten tumai to njegovo radosno iekivanje. Smatrao je da je ona izvor sve te srece
na koju njegov sin rauna. Ona se nadala da nije tako. Za dva meseca morace se pokazati ta je ustvari.
Sam g. Vesten je nesumnjivo bio srecan. Plivao je u radosti. To je bilo ba ono to je mogao poeleti. Sad ce
zaista imati Franka u svom susedstvu. Sta je etrnaest kilometara za mladog oveka? Sat jahanja. Stalno
ce dolaziti. U tom pogledu razlika izmedu Rimonda i Londona znaila je razliku izmedu mogucnosti da se
vidaju stalno i da se ne vide nikako. Dvadeset etiri kilometra ne, dvadeset sedam mora biti punih
sedam do ulice Manester to je ozbiljna prepreka. kad bi mu uspelo da se izvue, ceo dan bi mu proao
u putu ovamo i natrag. Biti u Londonu, to nije nita utenije ba kao da je u Enskumu. Ali Rimond je
upravo na onom udaljenju koje je zgodno za vidanje. Da je blie, ne bi valjalo. Blagodareci ovom prelasku
postalo je odmah sigurno a ce se ostvariti jedna dobra stvar igranka kod Krune. Nisu ni ranije na nju
zaboravili, ali su brzo uvideli da je uzaludno pokuavati da se odredi dan. MeQutim, sad je igranka bila
sasvim izvesna. Nastavljene u sve pripreme, a ubrzo posle prelaska Cerilovih u Ri301mond stiglo je od
Franka pisamce u kojem je saoptavao da je promena vec znatno prijala njegovoj ujni, i da ce on svakako
moci da dode k njima na dvadeset etiri j sata, kad god budu hteli, pa je navaljivao da odrede to '", skoriji
dan. ' granka g. Vestena postace stvarnost, Jo vrlo mala' dana razdvajalo je mladi svet u Hajberiju od
srece. G. Vudhaus se pomirio sa sudbinom, Godinje doba olakavalo mu je tu nevolju.
Maj je u svakom pogledu bio bolji od februara Gdu Bejts su zamolili da provede to vece u Hartfildu, Demsa
su na vreme obavestili, at" on se iz sveg srca nadao da ni dragom malom Henriju^; ni dragom malom Donu,
nece nita biti dok draga Emai bude van kuce. i GLAVA TRDESET OSMA Nije nastupila nikakva nova
nezgoda koja bi omela igranku. Taj dan se pribliio, osvanuo, i Frank Ceril, koga su celo jutro brino
iekivali, stigao je, on glavom, u Rendols jo pre ruka, te je sve bilo obezbedeno. On i Ema nisu se jo
videli po drugi put. Trebalo je da se sretnu u dvorani kod Krune, a to je bilo bolje nego u gomili sveta. G.
Vesten ju je veoma usrdno molio da dode ranije, da stione odmah posle njih, da bi pre dolaska drugih ocenila
da li su dvorane udeene onako kako treba; nije bila u stanju da ga odbije, i tako je morala da provede
nekoliko tihih trenutaka u drutvu njegovog sina. Trebalo je da ona doveze Harijetu, i njih dve stigoe pred
Krunu na vreme, poto je drutvo iz Rendolsa dolo dovoljno pre njih. Frank Ceril ih je, izgleda, oekivao;
mada nije mnogo govorio, u oima mu se videlo da je reen da se divno provede. Zajedno su obili sve
prostorije da bi videli da li je sve u redu, a nekoliko minuta docnije stigoe jo neki gosti. Ema se iznenadeno
trgla kad je ula koije. Tako neutivo rano! htela je da uzvikne; ali ubrzo uvide da je to porodica jednog
starog prijatelja, kja je, kao i ona, dola ranije, po naroitoj elji, da svojim miljenjem pomogne g. Vestenu;
a za njima su ubrzo dola jo jedna kola s rodacima, koje su umolili da stignu ranije, isto onako usrdno,
ukazujuci im time naroitu panju, i u Mom cilju. tak<~ da je izgledalo kao <ja ce se uskoro moda polovina
gostiju okupiti ranije Qa bi izvrila prethodni pregled. Erna otkri da se g. Vesten ne oslanja samo na njen i
oseti da naklonost i prijateljstvo oveka koji ima 303 ukus.toliko dragih, prisnih prijatelja, ne pretstavlja
najviu poast na lestvicama tatine. Njoj se dopadalo njegovo otvoreno ponaanje, ali joj se inilo da bi bio
jaa linost da je malo manje prostosrdaan. Blagonaklonost prema svima, ali ne prijateljstvo sa svima, ini
coveka onakvim kakav treba da bude. Takav ovek mogao bi da joj se dopadne. Gosti su obilazili unaokolo
razgledali i ponovo izraavali pohvalno miljenje; a zatim, poto nisu imali ta drugo da rade, napravie neku
vrstu polukruga oko kamina, da bi do poetka dragih razgovora na razne naine izneli svoje zapaanje kako
je uvee vatra ipak vrlo prijatna, iako je maj. Ema saznade da nije g. Vesten kriv to broj njegovih savetnika
nije jo veci. Oni su s* bili zaustavili pred vratima gde Bejts i ponudili da povedu tetku i sestriinu, ali su ove
kazale da su Eltenovi obecali da ce doci po njih. Frank je stajao kraj nje, ali se esto udaljavao; nije bio u
stanju da ostane na jednom mestu, to je pokazivalo izvesno nespokojstvo. Osvrtao se, prilazio vratima,
oslukivao dolazak drugih koija nestrpljivo oekujuci da zabava pone ili plaeci se da bude stalno pored
nje. Pomenue gdu Elten. Mislim da uskoro treba da stigne, ree on. Veoma sam radoznao da vidim gdu
Elten, toliko sam sluao o njoj. Verujem da je necemo dugo ekati. Zaue se neke koije. On odmah polete,
ali vrativi se ree: Zaboravio sam da se ne poznajem s njom. Nikad nisam video ni gospodina ni gospodu
Elten. Ne treba da se istravam.
Pojavie se g. i gda Elten i svi izmenjae osmehe i utive pozdrave. A gospodica Bejts i gospodica Ferfaks?
upita g. Vesten, osvrcuci se. Mislili smo da cete ih vi dovesti. Omaka je bila neznatna. Poslae kola po njih.
Ema je radoznalo oekivala da uje prvo Frankovo miljenjej o gdi Elten; kakav su utisak ostavili na njega
smiljenog otmeni kroj njene haljine i njeni blagonakloni osmesw| 304 poto su ga pretstavili, on joj je
posvetio svu svoju panju i tako mu se pruila mogucnost da donese svoj sud. Za nekoliko trenutaka kola se
vratie. Neko pomenu kiu. Postaracu se za kiobrane, ree Frank svome ocu. <fNe smemo da zaboravimo
gospodicu Bejts, i otra. G. Vesten pode za njim: ali ga zadra gda Elten da bi mu priinila zadovoljstvo i
kazala ta misli o njegovom sinu, i to poe odmah, tako da je i mladi ovek, mada nije polako iao, jo
mogao da uje. , Zaista, krasan mladic, gospodine Vestene. Znate da sam vam otvoreno kazala da cu sama
doneti svoj sud, i veoma mi je milo to mogu da kaem da mi se izvanredno dopada. Moete da mi verujete.
Ja nikad ne laskam. Drim da je vrlo lep mladic, a ponaa se upravo onako kako ja volim i traim pravi je
gospodin, nema u njemu nieg uobraenog ili ficfirickog. Treba da vam kaem da su mi ficfirici uasno
odvratni jeza me hvata kad ih vidim. U Maol Grouvu ih nikad nismo trpeli. du na ivce gospodinu Saklingu
i meni, i ponekad smo im kazivali vrlo otre reci. Selina ih mnogo bolje podnosi, ali ona je preterano blaga.
Dok je govorila o njegovom sinu, g. Vesten joj je poklonio svu svoju panju, ali kad je prela na Mapi Grouv,
seti se da su stigle gospe koje treba da pozdravi i veselo se osmehuiuci urno ode. Gda Elten se okTete gdi
Vesten. To su sigurno naa kola s gospodicom Bejts i Dejn. Na koija i konji su vanredno brzi! Mislim da
se mi vozimo bre no iko drugi. Kako je oveku prijatno kad moe da poalje svoja kola po nekog prijatelja!
Cula sam da ste bili ljubazni da ponudite svoja, ali drugi put ce to biti sasvim nepotrebno. Moete biti sigurni
da cu se o njima uvek Pobrinuti. Gca Bejts i gca Ferfaks udoe u sobu u pratnji dva gospodina; izgleda da je
gda Elten smatrala da joj je isto kao i gdi Vesten dunost da ih doeka. Tako je mo9ao razumeti njene
pokrete i korake svaki ko ih je pofmatrao, kao Ema; ali se njene reci, reci svih njih, ubrzo 'zgubie u
neprekidnoj bujici gce Bejts, koja ude govoreci i zavri svoj govor tek nekoliko minuta poto je 20 Erua
305prila onom krugu pored vatre, im su se otvorila vrata uo se njen glas: Vrlo ste ljubazni! Ne pada
nimalo. Ne mari nita. Ne bojim se za sebe. Vrlo jake cipele. A Dejn tvrdi... O! (im je prela prag), O! Ovo
je odista sjajno! Ovo je divno! Odlino udeeno, boga mi. Nita niste zabora . vili. Nisam mogla zamisliti.
Tako lepo osvetljenol Dzejn, Dejn, pogledaj! Jesi li ikada videle ovako neto? Ob, gospodine Vestene,
sigurno ste imali Aladmovu lampu. Dobra gospoda Stouks ne bi poznala svoju sobu. Videia sam je kad sam
ula; stajala je u hodniku. 'Oh, gospodo Stouks', rekoh ali nisam imala vremena za vise, aaa joj pride gda
Vesten. Hvala, vrlo dobro, gospodo. Nadam se da ste dobro. Milo mi je to ujem Tako sam se plaila da
nemate moda glavobolju! Videla sam vas kako esto prolazite i znam da ste morali imati mnogo posla.
Veoma se radujem to to ujem. ... Ah draga gospodo Elten,
zahvaljujem vam mnogo na kolima, u pravi as; Dejn i ja sasvim spremne. Konji nas nisu ni trenutak ekali.
Veoma udobne koije. Oh, gospodo Vesten, razume se da i vama dugujemo zahvalnost za isto to. Gsapoda
Elten je bila vrlo ljubazna i poslala Dem jedno pisamce, a inae bismo prihvatile vau P^uduAli dve takve
ponude za jedan dan Rekla sam^svojoj majci: 'Boga mi, majko, nikad nije bilo takvih :suseda. Hvala, mola
mati je vanredno dobro. Otislaje do gospodina Vudhausa. Naterala sam je da ponese sal _ jer v ceri nisu
tople svoj veliki, novi al, koji joj je poklonila gospoda Dikson prilikom svoje udaje Tako je dobra to se
selila moje majke! Kupljen je u Vejmetu, znate, izabrala ga je gospoda Dikson. Bila su jos tri, Dzejn kae,
izmedu kojih se malo dvoumila. Pukovniku Kambelu se vie svideo jedan maslinaste boje Draga moja Dzejn,
jesi li sigurna da ti noge nisu vlane? Pale su samo dvetri kapi, ali ja se mnogo bojim: gospodin Frank Cercil
bio je vanredno.. . a bila je i jedna asura na koju je stala.. Nikad necu zaboraviti kako je bio utiv. Gospodine
Cerile, moram da vam kaem da se naoari moje majke msu vie kvarile; spona nije vie ispadala. Moja
majka cesto aovori o vaoj dobroti, zar ne, Dejn? Ne govorimo U esto o gospodinu Franku Cerilu? Ah,
evo i gospodice 306 Vudhaus. Draga gospodice Vudhaus, kako ste? Vrlo dobro, hvala, sasvim dobro. Ova
zabava kao da je u vilinskom carstvu. Tako je sve izmenjeno. Ne smem da laskam, znam (gledajuci u Emu
vrlo zadovoljno) to bi bilo neutivo; ali, boga mi, gospodice Vudhaus, vi izgledate. . . dopada li vam se
kako se Dejn oeljala? Vi prosudite. Sama je uvila. Prekrasno ume da se oelja! Mislim da nijedan frizer
iz Londona ne bi to bio u stanju. Ah, gle, doktor Hjuz i gospoda Hjuz. Moram za trenutak da pridem
doktoru i gospodi Hjuz. Kako ste? Kako ste? Vrlo dobro, hvala. Ovo je divno, zar ne? Gde je dragi gospodin
Riard? O, evo ga. Nemojte da ga uznemiravate. Mnogo mu je prijatnije da razgovara s mladim devojkama.
Kako ste, gospodine Riarde? Videla sam vas pre neki dan kad ste projahali kroz grad. A gle i gospoda
Otvej! dobri gospodin Otvej, i gospodica Otvej i gospodica Karolina. Koliko prijatelja! gospodin Dord i
gospodin Artur. Kako ste? Kako ste svi? Vrlo dobro, moram da kaem. Nikad bolje. Kao da ujem jo neka
kola? Ko to moe da bude? Vrlo verovatno potovani Koulovi. Boga mi, krasno je kad se ovek nade
ovako medu prijateljima! A vatra je tako velianstvena da sam se sva ispekla. Necu kafu, hvala; nikad ne
pijem kafu. Malo aja, molim vas, gospodine, docnije, nije hitno. O, evo ga donose. Sve je tako dobro! Frank
Ceril se vrati na svoje mesto kraj Eme, koja je, im je gca Bejts zacutala, morala da uje razgovor gde Elten
i ctcp Ferfaks, jer su stajale malo iza nje. On se bio zamislio. Nije mogla da oceni da li i on uje. Poto, se
veoma laskavo izrazila o Dejninoj haljini i izgledu to je ova orimila cuteci i utivo gda Elten je
oevidno elela da i sama dobije pohvale pa otpoe: Kako vam se dopada moja haljina? Kako vam se
dopadaju ukrasi? Kako me je Rajt oeljao? i nastavi s mnogobrojnim slinim pitanjima, na koje je Dejn
odgovarala strpljivo i utivo. Zatim, gospoda Elten ree: Obino niko ne misli manje na odelo nego ja: ali u
ovakvoj prilici, kad su sve oi uprte u mene, iz obzira prema Vestenovima, koji su ovu zabavu nesumnjivo
priredili uglavnom u moju ast ne elim da zaostanem 23 drugima; vidim da, sem mene, malo njih ima
biser. 20
307Dakle, kako sam ula, Frank eril je savren igra. Videcemo hocemo li se sloiti u igri. Frank Cercil
je nesumnjivo krasan mladic. Mnogo mi se svida. U tom trenutku Frank poe da govori tako glasno da je
Ema morala pretpostaviti da je uo slavopojke o sebi i nije eleo da ih dalje slua; glasovi ovih gospa za as
se izgubie, da bi se u iducoj poivci opet zaule reci gde Elten. G. Elten im je upravo priao, i njegova ena
je uzviknula: Oh, najzad ste nas pronali u naem kutu, je li? Sad sam ba kazala Dejn kako cete nas
sigurno traiti. Dejn! ponovi Frank Ceril iznenadeno i nezadovoljno. To je dosta slobodno, ali
pretpostavljam da gospodica Ferfaks nema nita protiv. Kako vam se dopada gospoda Elten? upita Ema
apatom. Nimalo. Nezahvalni ste. Nezahvalan! Sta hocete da kaete? Zatim mu se lice razvedri u osmejak:
Ne, nemojte ,da mi govorite. Necu da ujem na ta ste mislili. Gde je moj otac? Kad cemo poeti s igrom?
Ema nije bila u stanju da ga shvati; bio je nekako udno raspoloen. Ode da potrai oca, ali se brzo vrati s
njim i s gdom Vesten. Zatekao ih je u maloj nedoumici koju je trebalo da izloe Emi. Gdi Vesten je upravo
palo na um kako treba da zamole gdu Elten da otvori igranku; kako ona to verovatno oekuje, to kvari
njihovu elju da Emi daju tu poast; Ema hrabro saslua tu alosnu istinu. A koga cemo igraca izabrati za
nju? upita g. Vesten. Ona ce smatrati da Frank treba da igra s njom. Frank se odmah okrete Emi i pozva se
na njeno ranije obecanje; pohvali se da je zauzet, to je nailo na odobravanje njegovog oca a tada se
pokaza da je gda Vesten elela da urjravo on igra s gdom Elten i da je na njima da ga na to nagovore, to su
vrlo brzo i uspeli. G. Vesten i gda Elten poee prvi da igraju, a za njima g. Frank Ceril i aca Vudhaus. Ema
je morala da ustupi prvenstvo gdi Elten, mada je uvek smatrala 308 ja je zabava priredena naroito zbog nje.
To je bilo skoro dovoljno da se resi na udaju. Ovoga puta, sujeta gde Elten nesumnjivo je bila potpuno
zadovoljena; jer, mada je htela da pone s Frankom Cerilom, nije mogla nita da izgubi ovom promenorn.
G. Vesten je moda ugledniji od svog sina. Medutimr i pored te male neprilike, Ema se s uivanjem
osmehivala, radosno gledajuci kako se otmeni gosti pripremaju za igru i osecajuci da joj pretstoji nekoliko
asova neuobiajenog zabavljanja. Uznemirila se kad je videla da g. Najtli ne igra. Stajao je tu, medu
posmatracima, gde mu nije mesto; treba da igra a ne da se uvrsti medu mueve, oeve i igrae vista, koji
se prave da ih zanima igranka, dok ne ponu da igraju karte tako mladalaki izgleda! Moda to nigde ne
bi dolo do izraaja vie nego tamo gde se postavio. Svojim visokim, snanim i pravim stasom izdvajao se
izmedu krupnih oblika i povijenih ramena starijih ljudi, tako da se Emi inilo da mora svakom pasti u oi.
Mislila je kako medu svim tim mladicima, izuzimajuci njenog igraa, nema nijednog koji bi se mogao porediti
s njim. On pride blie nekoliko koraka, i tih nekoliko koraka bili su dovoljni da pokau kako bi kao pravi
gospodin, s urodenom otmenocu igrao, kad bi se samo potrudio. Kad god bi mu uhvatila pogled, naterala bi
ga da se osmehne, ali je uglavnom bio ozbiljan. Volela bi da je imao vie volje za igranje i da mu se vie
dopadao Frank Ceril. Cinilo joj se da je esto
posmatra. Ne sme da uobrazi da on misli o njenom igranju; ali se ne plai, ako sudi o njenom ponaanju.
zmedu nje i njenog igraa nije bilo nieg to bi liilo na udvaranje. Vie su davali utisak veselih, dobrih
prijatelja nego zaljubljenog mladica i devojke. Nije bilo sumnje da je Franku Cerilu stalo do nje manje no
ranije. Na igranci je vladalo prijatno raspoloenje. Gda Vesten se nije uzalud briljivo starala i neprestano
vodila rauna o svemu. Svi su izgledali srecni; vec u samom Poetku zabave vie puta su se ule pohvale
kako je divna, to se retko deava pre no to se zabava zavri. Nekih znaajnijih dogadaja, koje bi trebalo
zabeleiti, n']e bilo vie no to ih obino ima na takvim sastancima. Dogodilo se, medutim, neto to je Emi
palo u oi. 309Poele su dve poslednje igre pred veeru, a Harijeta je ostala bez igraa jedina mlada
devojka koja je sedela; broj igraa i igraica dotle je bio podjednak, pa se udila kako je neko mogao ostati
van igre. Ali njenog udenja ubrzo nestade, kad ugleda g. Eltena kako se etka unaokolo. Nece pozvati
Harijetu da igra s njim, ako mu ikako bude moguce da to izbegne: bila je uverena da nece i oekivala je
da. ce svakog asa umaci u sobu gde su igrali karte. On, medutim, nije nameravao da urnakne. Prede u onaj
deo dvorane gde su se okupili posmatraci, porazgovara s dvojetroje, proeta se ispred njih, kao da je eleo
da pokae kako je slobodan i kako je reen da to i dalje ostane. Nije propustio da prode upravo ispred gce
Smit i da pride onima koji su se nalazili u njenoj blizini. Ema sve to vide. Jo nije igrala; prilazila je iz dna
dvorane, i, prema tome, imala je vremena da pogleda oko sebe; okrenuvi samo malo glavu videla je sve.
Kad je stigla na pola puta do prostora za igranje, celo t drutvo nalazilo joj se iza leda, te nije vie htela da s
okrece i posmatra. Ali je g. Elten stajao tako blizu d, je mogla da uje svaku rec razgovora koji su tog asa
vodili on i gda Vesten; zapazi da i njegova ena, koja se nalazila odmah pored nje, ne samo da slua, vec ga
i potstice znaajnim pogledima. Dobra i ljubazna gda Vesten ustala je da bi mu prila i upitala ga: Zar necete
da igrate, gospodine Eltene? na ta joj on hitro odgovori: Vrlo rado, gospodo Vesten, ako vi hocete da igrate
sa mnom. Ja! O, ne naci cu vam bolju igraicu no to sam ja. Ja ne urnem da igram. Ako gospoda
Dilbert eli da igra, ree on, ucinice mi veliko zadovoljstvo, veruite mi, jer ce mi uvek biti veliko zadovoljstvo
da zaigram s jednom starom prijateljicom kao to je gospoda Dilbert, mada vec poinjem da se osecam kao
davno oenjen covek za koga nije vie igranje. Gospoda Dilbert nema nameru da igra, ali tu sedi jedna
mlada devojka koju bih volela da vidim kako igra gospodica Smit. Gospodica Smit of nisam zapazio.
Vi ste veoma ljubazni... i da nisam davno oenjen ovek... ali 310 mene nije vie igranje, gospodo Vesten.
zvinite me. drugo bih vrlo rado uinio kako naredite ali za piene nije vie igranje. Gda Vesten ne ree vie
nita; Ema je mogla da zamisli kako se iznenadena i poniena vratila na svoje jnesto. Eto to je tai g. Elten!
Taj prijatni, ljubazni, paljivi g. Elten. Baci pogled oko sebe; priao je g. Najtliju, koji je stajao malo dalje, i
spremao se za dui razgovor, izmeniujuci sa svojom enom vesele osmehe. Ne htede vie da gleda. Sva je
planula u dui, pa se plaila da iof se i lice
ne zaari. Trenutak kasnije ugleda jedan prijatniji prizor g. Najtli je vodio Harijetu ka prostoru za igranje!
Nikad nije bila vie iznenadena, retko kad vie ushicena, nego tog asa. Osetila je zadovoljstvo i
blagodarnost, i radi Harijete i radi sebe, i s nestrpljenjem je oekivala da mu se zahvali. Mada se nalazila
daleko da bi mu neto kazala, njeno lice kazivalo je sve to, im mu je opet uhvatila pogled. On je igrao
upravo onako kako je i oekivala, vanredno dobro; izgledalo bi da je Harijetu suvie posluila sreca, da nije
bilo ranijih neprijatnosti, i da se na njenom licu nije sada videlo kako sva uiva i koliko ceni tu panju.
Pokazala se dostojna tog to je uinio za nju: poskakivala je vie no ikad, letela do na sred sobe i
neprestano se osmehivala. G. Elten se povnrp u sobu gde su se igrale karte, vrlo glupog izgleda (kako je
Ema pretpostavljala). Nije verovala da je okoreo koliko ' njegova ena, mada je sve vie liio na nju; a ona
izrazi neto od svojih osecanja. primetivi afasno svom igrau: Najtli se saalio na jadnu malu gospodicu
Smit! Ba je dobroduan, Pozvae ih na veeru. Svi podoe; od tog asa mogla se uti gca Bejts, koja je bez
prestanka govorila sve dok nije sela za sto i uzela kaiku. Dejn, Dejn, draga moja Dejn, gde si? Evo ti
tvoje marame. Gospoda Vesten te moli da metne maramu. Kae da se plai da ce biti promaje u hodniku,
mada je sve uinjeno jedna vrata zakovana puno asura draga moja Dejn, zaista mora. Gospodine
Cerile, oh! 311Veoma ste paljivi! Kako ste joj lepo stavili tu maramu! Tako sam zadovoljna! Krasna igranka!
Da, draga, otrala sam kuci, kao to sam kazala, da bi pomogla staramajki da legne, i opet sam se vratila, i
niko nije opazio da me nema. Otila sam ne govoreci nita, kao to sam ti kazala. Staramajka je vrlo dobro,
provela je divno vee s gospodinom Vudhausom. najvie su caskali i igrali dame. Pre no to je pola,
posluili su je ajem, kolaicima, peenim jabukama i vinom: imala je neverovatnu srecu u igri; raspitivala se
mnogo za tebe, kako se zabavlja, i s kim si igrala. 'Oh!' rekla sam, .'necu da preduhitrim Dejn; kad sam
otila, igrala je s gospodinom Dordom Otvejem; bice joj milo da vam sutra sve sama ispria: prvo je igrala
s gospodinom Eltenom; ne znam ko ce je jo pozvati, moda gospodin Viljem Koks'. Dragi moj gospodine, vi
ste suvie ljubazni. Zar nema niko drugi koga biste radije poveli? Mogu ja i sama. Gospodine, vi ste veoma
dobri. Pogledajte, Dejn s jedne, a ja s druge strane! Stanite, stanite, da se sklonimo malo, evo gospode
Elten; draga gospoda Elten, kako izglede! otmeno lepe li ipke! Sad cemo svi za njom. Prava kraljica
veeri! Lepo, evo nas u hodniku. Dva stepenika, Dejn, pazi. ima dva stepenika. Oh, ne, samo je jedan. Eto,
bila sam ubedena da su dva. Kako je to udno! Bila sam uverena da su dva, a ima samo jedan. Nikad nisam
videla neto tako lepo i udobno udeeno svuda svece. Priala sam ti o tvojoj babi, Dejn malo se
oalostila. Peene jabuke i kolaici bili su na svoj nain izvrsni, zna, ali su prvo doneli paprika od telecih
krezli sa parglama, a dobri gospodin Vudhaus, smatrajuci da pargle nisu dovoljno kuvane, sve je vratio. A
majka najvie voli krezle i pargle i tako se malo oalostila, ali smo se dogovorile da nikom ne govorimo o
tome, da ne bi dolo do uiju drage ^ospodice Vudhaus, koja bi se mnogo uznemirila! A, ovo je sjajno!
Zadivljena sam! Nisam mogla ni zamisliti ovako neto! Sve je tako lepo i svega u izobilju! Nisam videla nita
slino otkako... Lepo, gde cemo esti?
Gde cemo esti? Ma gde, samo da Dejn ne bude na promaji. Nije vano gde cu ja sedeti. Oh, da li
preporuujete ovu stranu? Eto, boga mi, gospodine Cerile. . . samo to izgleda suvie dobro... ali kako 312
hocete. Ono to vi naredite u ovoj kuci ne moe biti pogreno. Draga Dejn, kako cemo se setiti i polovine
onoga to smo jele da ispriamo babi? supa! Boe! Ne bi trebalo da se tako brzo posluim, ali odlino
mirie i moram da ponem. Ema je tek posle veere imala prilike da govori sa g. Najtlijem; kad su se svi opet
okupili u dvorani za igranje, njene oi su ga neodoljivo pozvale da joj pride i primi njenu zahvalnost. Zivo je
osudivao postupak g. Eltena; to je neoprostiva neutivost: i pogledi gde Elten dobili su svoj deo prekora. Nisu
nameravali da uvrede samo Harijetu, ree on. Ema, zato su vam oni neprijatelji? Posmatrao ju je s
osmehom i pronicljivo; i, ne dobivi odgovora, dodade: Ona bar, izgleda, ne bi trebalo da se ljuti na vas, ma
ta on inio. Na tu pretpostavku ne kaete nita, razume se, ali priznajte, Ema, da ste eleli da se on
oeni Harijetom. Jesam, odgovori Ema, i to ne mogu da mi oproste. On odmahnu glavom, ali se pritom blago
osmehivao i ree samo: Necu vas grditi. Ostavljam vas vaim sopstvenim mislima. Zar imate poverenja u te
laskavce? Zar ce mi moja sujetna priroda ikad reci da sam pogreila? Ne vaa sujetna priroda, nego vaa
ozbiljna priroda. Ako vas jedna navede da pogreite, druga ce vam to reci. Priznajem da sam se mnogo
prevarila u gospodinu Eltenu. ma u njemu neeg sitnog to ste vi otkrili, a ja nisam: bila sam duboko
uverena da je zaljubljen u Harijetu. Dola sam do tog zahvaljujuci nizu glupih greaka! Da bih vas nagradio
to ste toliko priznali, reci cu vam da biste .mu vi bolje izabali enu no to je sam uinio. Harijeta Smit ima
neke izvrsne osobine, kojih je gospoda Elten potpuno liena. Skromna, otvorena i neizvestacena devojka
svaki pametan ovek koji ima uKusa pretpostavio bi je takvoj eni kakva je gospoda 313Elten. Naao sam
da je sa Harijetom mnogo lake razgovarati no to sam oekivao. Ema je bila veoma zadovoljna. Prekinula
ih je gda Vesten, koja ih je sve uurbano pozvala da opet igraju. Hajdete, gospodice Vudhaus, gospodice
Otvej, gospodice Ferfaks, ta radite? Hajdete, Ema, dajte primer svojim prijateljima. Svi su se olenjili! Svi su
zaspali. Spremna sam, ree Ema, kad god me pozovu. S kim cete igrati? upita je g. Najtli. Oekivala je jedan
trenutak, a onda odgovori: S vama, ako me pozovete. Hocete li? ree on, pruajuci joj ruku. Naravno da
hocu. Pokazali ste da umete da igrate i, najzad, mi nismo ustvari brat i sestra da to ne bi ilo. Brat i sestra!
Svakako da nismo! GLAVA TRDESET DEVETA To malo objanjenje s g. Najtlijem priinilo je Emi veliko
zadovoljstvo. Bila je to jedna od prijatnih uspomena s te igranke, u kojoj je sutradan ujutro
uivala etajuci po travnjaku. Mnogo se radovala to su se tako lepo saglasili u pogledu Eltenovih i to su im
miljenja i o muu i o eni tako slina; a naroite joj se dopalo to je hvalio Harijetu i priznao joj mnoge dobre
osobine. Ona nepristojnost Eltenovih, keja je nekoliko minuta pretila da joj upropasti to vece, posluila je kao
povod za jedno od najvecih zadovoljstava. A oekivala je od nje jo jednu prijatnu posledicu da ce se
Harijeta izleiti od svog zanosa. Nain na koji je Harijela govorila o ovom sluaju, pre no to su napustile
dvoranu za igranje, ulivao joj je velike nade. zgledalo je kao da je najednom progledala i uvidela da g. Elten
nije ono vie bice za koje ga je smatrala. Groznica je' minula i Ema se nije morala plaiti da ce njegova
uvredljiva utivost uiniti da joj srce bre zakuca. Oslanjala se na Eltenove i njihovu pakost, da ce svojim
otvorenim omalovaavanjem dovoljno izleiti Harijetu. eto, Harijeta se opametila, Frank Cercil nije suvie
zaljubljen, g. Najtli nece da se svada s njom: kakvo joj srecno leto pretstoji! Tog jutra nije oekivala da ce
videti Franka Cerila. Kazao je da nece moci da dopusti sebi to zadovoljstvo da Se zaustavi u Hartfildu,
poto mora da stigne kuci do podne. Nije zaalila. Poto je sva ta pitanja u glavi sredila, promislila o njima i
resila ih kako je najbolje umela, upravo je htela da se vrati u kucu i tako umirena da se potara za ona 315
dva maliana i za njihovog dedu, kad se otvori velika gvozdena kapija i u vrt udoe dve osobe koje nikad ma
nje nije oekivala da vidi zajedno Frank Ceril i Ha \ rijeta koja se oslanjala na njegovu miicu stvarno
Ha[ rijeta! Trenutak docnije postala je uverena da se neto * neobino desilo, Harijeta j"e bila bleda i
uplaena, a on ', je pokuavao da je razvedri. Od gvozdene kapije do \ ulaznih vrata nije imalo vie od
dvadeset metara; ubrzo se sve troje nalo u predvorju, gde se Herijeta odmah srui u jednu naslonjau i
izgubi svest. Kad mlada devojka padne u nesvest, treba je povra j titi, treba dobiti odgovore na pitanja, treba
razjasniti iz j nenadenje. Takvi dogadaji su vrlo zanimljivi, ali neiz j vesnost ne moe trajati dugo. Posle
nekoliko minuta Ema i je znala sve. j . Gca Smit i gca Bikerton, isto tako uenica u domu gde Godar, koja je
takode bila na igranci, izile su zajedno u etnju i pole jednim putem drumom za Rimond, koji je
izgledao dovoljno iv da bi se osecale beztaedno, ali su se ipak na njemu uplaile. Otprilike na pola
kilometra, iza Hajberija, ovaj put je naglo zavijao, a brestovi s obe strane pravili su gustu senku, te je u tom
prilino dugom' delu bio veoma zaklonjen. Poto su mlade devojke zale malo dublje, odjednom su,
nedaleko od sebe, na jednom irem proplanku sa strane, ugledale neku cigansku druinu. Jedno dete, koje
je pazilo na put. pride traeci milostinju; gca Bikerton, strano uplaena, vrisnu glasno, pozva Harijetu da
pode za njom, potra uz jednu strmu kosu, prede preko niske ivice na vrh vi i pouri to je mogla bre
preicom ka Hajberiju. Ali sirota Harijeta nije mogla za njom. Od igranja osecala je ,vrlo bolan gr u miicima,
i im je pokuala da se uspne uz kosu, gr joj se povratio, tako jak, da je'1 ostala stojeci sasvim
bespomocna; u takvom stanju, u uasnom strahu, nije mogla da se makne s mesta. Pitanje je kako bi se
skitnice ponaale da su se devojke pokazale hrabrije, ali ovakvom pozivu za napad nije se moglo odoleti:
Harijetu je ubrzo opkolilo
nekoliko dece kojima se na elu nalazila jedna snana ena i jedan odrasli deak: Svi su oni vikali i ponaali
se drsko, ako ne recima, a ono pogledima. Pfaeci se sve vie i vie, 316 odmah ree da ce im dati novaca,
izvadi k'esu, dade jjn jedan iling i zamoli ih da ne trae vie i da je ne biraju. Tad je vec bila u stanju da se
krece, mada samo polako, i pola je dalje. Ali su njen strah i kesa pretgtavljali suvie jako iskuenje: cela
rulja pode za njom, jjj tanije, opkoli je, traeci jo. U takvom poloaju zatee je Frank Ceril: ona je drhtala i
pregovarala, oni su se drali i pretili. zvanredno srecnim sluajem on je poao iz Hajberija neto docnije, i
tako joj stigao u pomoc u tom najteem asu. Jutro je bilo prijatno, pa se resio da pode peice, dok je konje
ostavio da krenu drugim putem i sretnu ga na dva do tri kilometra po izlazu iz Hajberija. Kako je uoi tog
dana bio uzajmio makaze od gce Bejts i zaboravio da ih vrati, morao je da se zaustavi kod njene kuce i ude
na koji trenutak: zato je zakasnio vie no to je nameravao. Poto je iao peice, niko ga od Cigana nije
primetio dok im se nije sasvim pribliio. A tada sav strah koji su ona ena i deak uterali u Harijetu prede na
Cigane. Ostavio ih je potpuno uplaene. Harijeta se grevito uhvatila za njega i, skoro onemela, imala je
taman toliko snage da stigne db Hartfilda pre no to je uzbudenje nije sasvim svladalo. Njemu je palo na
pamet da je dovede u Hartfild; nije se setio ni jedne druge kuce. To je bila cela pria ono to je on
saoptio i ono to je ona ispriala im se osvestila i progovorila. On nije smeo da ostane due, nego samo
koliko da se uveri da joj je dobro: vec se vie puta zadrao i nije vie mogao ni trenutka da gubi. Poto je
Ema obecala da ce gdi Godar javiti da ne brine za Harijetu, i da ce obavestiti <J. Najtlija da se u okolini
nalaze takve osobe, on krenu dalje, pracen svim zahvalnim blagoslovima koje je ona stigla da izrekne u ime
svoje i svoje prijateljice. Ovakva pustolovina odlian mladic i divna devojka na ovaj nain zdrueni
morala bi da pobudi izvesne pomisli i u najledenijem srcu i najstaloenijoj glavi. Tako se bar Emi inilo. Zar bi
i neki lingvista, gra^atiar, pa ak i kakav matematiar bili u stanju, videvi ono to je ona videla, ugledavi ih
kad su se onako 2aJedno pojavili i uvi ta im se desilo, da ne oseti kako Su to okolnosti delovale; da ih
naine naroito zanimlji317vim jedno drugom? A tek jedno stvorenje ive uobrazilje kao ona, koliko je vie
moralo da bude obuzeto matanjima i predvidanjima! Osobito onda, kad je ona u glavi vec izgradila temeli za
takve zamisli. To je bilo neto izvanredno udno! Koliko se ona secala, nita slino se ranije nije desilo,
nijednoj mladoj devojci u ovom mestu: nikakav slian susret, nikakvo slino uzbudenje. A sad se, eto, desilo,
i to pravoj osobi, i ba u asu kad je ona druga osoba sluajno prolazila tuda i izbavila je! Nema sumnje da je
to veoma udno! A znajuci kako se oni oboje sad nalaze u pogodnom duevnom stanju, divila se jo vie. On
je eleo da savlada svoju ljubav prema njoj, Er.:;, ona se upravo oporavljala od svoje zaludenosti za g.
Eltenom. Cinilo joj se da sve to zajedno obecava najbolje posledice. Sigurno ce ih ovakav dogadaj snano
zbliiti. Za ono nekoliko trenutaka to se s njim porazgovarala, dok je Harijeta bila. jo delimino u nesvesti,
on joj je ispriao kako se prepala, kako je izgledala detinjasta, kako je udno zgrabila jegovu miicu i privila
se uz
njega; videJo se kako ga je to zabavljalo i ushicavalo. A na kraju, kad je i Harijeta ispriala ta se dogodilo,
izrazio je najece ogorenje zbog strane ludosti gce Bikerton. Ali sve je moralo da ide sopstvenim tokom,
bez ikakvog potstreka ili pomoci. Resila je da ni prstom ne makne, ni reci da ne izusti. Ne, ne, dosta se
meala u tude stvari. Od matanja, obinog, golog matanja, tete ne moe biti. To je samo elja. Preko toga
ni u kom sluaju nece ici. Ema je isprva odluila da ocu ne kae ta se desilo, znajuci koliko bi ga to
zabrinulo i uplailo. Ali je ubrzo uvidela da se ovo nece moci sakriti. Za pola sata saznao je ceo Hajberi. Taj
dogadaj bio je najprivlaniji upravo za one to najvie priaju mlad svet i nii stale. Sva omladina i sva
posluga u Hajberiju uskoro se nasladivala ovom strahovitom vecu. granka od prethodne veeri izbledela je
pred priom. <"> Ciganima. Jadni g. Vudhaus je drhtao dok je sluao i, kao tc je Ema predvidala, nije se
smirio dok mu nisu obecale da nikad vie nece ici dalje od umarka. Uteio se kad su mnogi u toku dana
doli.da pitaju kako su on i gca Vudhaus (jer njegovi 318 smedi sn znali da on voli da se raspituju za njegovo
zdravlje), kao i kako je gca Smit. On je onda s uivanjem odgovarao da su svi prilino slabo. Ovo nije bilo
sasvim tano, jer se ona osecala savreno dobro, a ni Harijeta nije bila mnogo gore, ali ga Ema ipak nije
ispravljala. Kao dete takvog oveka. ona je stvarno bila vrlo nezgodnog zdravstvenog stanja, jer gotovo nije
znala ta_ znai biti bolestan: da on nije izmiljao bolesti, ne bi imao ta da kae o njoj, odgovarajuci na
raspitivanja. Cigani nisu ekali da ih vlasti pojure: pobegli su navratnanos. Mlade devojke iz Hajberija mogle
su opet bez opasnosti da etaju, jo pre no to su stigle da se dobro uplae, a ceo doaadaj uskoro se sveo
na neto beznaajno, izuzev za Emu'i njene sestrice: u njenoj mati je on ouvao svoje mesto, a Henri i
Don su jo, svakoga dana, traili da im pria o Harijeti i Ciganima, i uporno su je ispravljali ako bi izmenila i
najsitniju pojedinost u prvobitnoj prii.GLAVA CETRDESETA Prolo je samo nekoliko dana posle tog
doivljaja, kad Harijeta jednog jutra dode Emi noseci jedan paketic; poto je sela i oklevala malo, otpoe
ovako: Gospodice Vudhaus ako imate vremena, elela bih neto da vam kaem; da uinim neku vrstu
ispovesti a onda, znate, bice svreno. Ema se veoma iznenadi, ali je umoli da objasni. U Harijetinom
dranju ogledala se izvesna ozbiljnost, iz koje je, isto koliko iz njenih reci mogla da nasluti da se deava
neto izuzetno. Duna sam, a svakako i elim, nastavi ona da u ovoj stvari ne krijem nita od vas. Poto sam
se, srecom u izvesnom smislu potpuno promenila, pravo je da vam to saoptim. Ne elim da govorim vie no
to je potrebno: isuvie me je stid to sam se onako pokazala slaba i verujem da me razumete. Da, ree
Ema, nadarr se da razumem. Kako sam mogla tako dugo da uobraavam. .. uz, viknu vatreno Harijeta. Kao
da sam bila luda! Sad ui njemu ne vidim nita naroito. Nije mi stalo da li cu| ga sresti ili ne, ali mi je ipak
milije da ga ne vidim; odista, zaobila bih ne znam koliko samo da ga ne sretnem. Ali ni najmanje ne zavidim
njegovoj eni: niti joj se divim, niti joj zavidim, kao ranije. Ona je vrlo ljupka, nesumnjivo, i tako dalje, ali
smatram da je rdava i neprijatna; nikad necu zaboraviti kako me je gledala one veeri. Pa ipak, verujte mi,
gospodice Vudhaus, ne elim joj zlo. Ne; neka budu srecni do kraja ivota, nece me to nijednog asa
zaboleti; i da bih vas uverila da
320 govorim istinu, sad cu unititi, ono to je trebalo odavno da unitim' slonije trebalo ni dV uvam
fzrlam to vrlo v dobro (porumenela je dok je to govorila). Pa ipak, sad ' cu unititi sve, a naroito elim da to
uinim u vaem prisustvu, da biste mogli vide: kako sam se opametila. Zar ne moete da pogodite ta ima u
ovom paketu? upita .ona stidljivo. Nemam pojma. Je li vam nekad neto dao? Nije ne mogu da to zovem
poklonima; ali to su stvari koje sam vrlo mnogo cenila. Prui joj paket, i Ema proita ove reci na njemu:
Najdrae dragocenosti, Zagolicala joj je radoznalost. Harijeta uze da razvije paket a ona je nestrpljivo
posmatrala. Uvijena u mnogo srebrne hartije, nalazila se jedna lepa drvena kutijica, izradena u Tanbridu, i
Harijeta je otvori: bila je sva obloena najmekim pamukom, ali, sem pamuka, Ema vide samo jedno
parence flastera. Sad se sigurag secate, ree Harijeta. Ne, zaista se ne secam. Boe! Nisam mislila da ste
mogli zaboraviti ta se u ovoj istoj sobi desilo u vezi sa flasterom jednog od poslednjih dana kad snio se u
njoj nali. Bilo je to samo nekoliko dana pre no to sam.se razbolela od gusobolje, uoi polaska gospode i
gospodina Dona Najtlija; ini mi se upravo te veeri. Zar se ne 'Secate kako je posekao prst vaim novim
perorezom, i kako ste mu savetovali da stavi flaster? Ali, poto ga vi niste imali kod. kuce, a znali ste da ga ja
imam, eleli ste da mu ja dam; i tako sam izvadila svoj flaster i otsekla mu pare, ali je bilo suvie veliko, te
je on otsekao jo malo i, pre no to mi je vratio ostatak, igrao se neko vreme njim. A ja, u svojoj, gluposti,
nisam se mogla uzdrali da ga ne uvarn; sklonila sam ga da ga nikad ne upotrebim i smatrala kao veliko
uivanje da ga s vremena na vreme pogledam. Draga moja Harijeta! uzviknu Ema pokrivi lice rukama i
skoivi na noge. terate me da se stidim same sebe vie no to mogu da podnesem. Secam li se? Da, sad
se svega secam; svega, svega sem toga da ste vi sauvali tu uspomenu; do ovog asa nisam o tome nita
21 Ema 321_______., ,,.^ aui.c. on, moji gresi, moji gresi! A "za sve to vreme imala sam ga mnogo u
depu! Jedna od mojih besmislenih prevara. Zasluujem da celog veka crvenim zbog toga. Pa ond;p
(sedajuci opet) produite; ima li jo neto? Zar ste odista imali pri ruci flastera? Verujte rnj da nisam nimalo
posumnjala, kazali ste to tako prirodno, tako ste, znai, uvali taj komadic flastera ka0 uspomenu na njega,
ree Ema, oslobadajuci se mal0 svog stida i udeci se i zabavljajuci se istovremeno; a u sebi dodade: Boe
blagi, kad bih ja pomislila da stavim u pamuk komadic flastera koji je bio u rukama Franka Cer ila! Nikad ne
bih bila kadra da to uinim. Evo, nastavi Harijeta, vracajuci se opet svojoj kutiji, evo neeg to je jo
dragocenije hocu da ka, em to je bilo dragocenije jer je to stvar koja mu je stvarno pripadala, dok
flaster nije nikada. Ema je bila radoznala da vidi to jo vece blago. Bio je to ostatak neke stare pisaljke, onaj
deo bez grafita, Ovo je odista bilo njegovo, ree Harijeta. Zar se ne secate kako je jednog jutra zaboravila
sam tano kog dana ali
moda je bio utorak ili sreda pre onog veera, hteo da neto zapie u svoju belenicu; neto o pivu od
omorike. Gospodin Najtlj mu je govorio kako se spravlja pivo od omorike, pa je hteo da to pribelei; ali je u
njegovoj pisaljci bilo tako malo grafita da ga je ubrzo istroio i nije mogao da pie, pa ste mu vi uzajmlli
drugu, a ova je ostala na stolu kao neupotrebljiva, je ja nisam isputala iz vida i. im am = ,,,.,i ^ 322 Kakav
gospodin Elten! uzviknu Harijeta srdito. O, ne. . . i Ema samo uhvati ove reci, toliko iznad go*$ spodina
Eltena. ...? Tad se malo due zamisli. Da li da produi dalje? Da li dd prede preko toga i napravi se kao da ni
u ta ne sumnja? Ako tako uini, moda ce Harijeta pomisliti da je neosetljiva ili ljuta; ili ce, moda, ako ne
progovori; ni reci, to samo potstaci Harijetu da joj kae isuvie; ai bila je odluno protiv svega to bi liilo na
onu neuzdranost koja je ranije postojala, na one otvorene i este; razgovore o izgledima i mogucnostima.
Smatrala je da, je za nju pametnije da odmah kae i uje sve sto ima da se kae i uje. Prav put je uvek
najbolji. Vec je bila resila dokle ce ici, ako bi se poeo takav razgovor; bolje ce biti za obe da to pre izrazi
svoje razumno gledite.. Odlui se i otpoe ovako: Harijeta, necu se pretvarati da mi nije jasno ta ste Meli
da kaete. Vi ste naumili ili, bolje veci, vervijete da se nikada necete udati zato to vam se ini da bi osoba
koja ce vam se moda svideti, po svom poloaju bila daleko iznad vas i ne bi vas uzela. Je li tako? On,
gospodice Vudhaus, verujte mi, ne usudujem se da pretpostavljam. . . nisam toliko luda, odista. Ali mi ini
zadovoljstvo da mu se divim iz daleka, da razmivj ljam kako je beskrajno bolji od svih ostalih, sa zahvali
nocu, ushicenjem i potovanjem, koje on toliko zaslu^ zuje, naroito od mene. :'j Nimalo vam se ne udim,
Harijeta. Usluga kojuj vam je uinio bila je dovoljna da vam zagreje srce. Usluga! Oh, to je bilo neto to mu
nikad ne moc zaboraviti! Kad se samo setim toga i ta sam sve osetilJ u tom asu kad sam ga ugledala da
mi prilazi, kako jl gospodski izgledao, a ja sam se, pre no to se poj a vic osecala tako jadna. Kakva
promena! Kakva promena * jedan as! Od savrene nesrece go savrene srece! To je sasvim prirodno
Prirodno je i asno. Da, mi slini da je asno izabrati tako dobro i s takvom zahval nocu. Ali ne bih bila u
stanju da obecam da ce taj izbo biti srecan. Ne savetujem vam, Harijeta, da se zanosit njime. Ni najmanje ne
jemim da ce naklonost biti uza jamna. Razmislite ta cete. Moda bi bilo najpametnij $$ savladate svoja
osecanja dok jo moete: u svakom sluaju, nemojte dopustiti da vas odvedu daleko,. ako niste uvereni da
rnu se svidate. Promatrajte ga. Neka vam njegovo ponaanje Bude putokaz za vaa osecanja. Da tem
vam taj savet sada, zato to vam nikad vie necu o tome govoriti. Resila sam da se ni u ta ne meam.
Otsad ne elim nita da znam o toj stvari. Neka niije jjne ne prede preko naih usta. Ranije smo mnogo
gregile; sad cemo biti oprezne. On je iznad vas, nema sumnje, i izgleda da tu postoje zamerke i prepreke
vrlo ( ozbiljne prirode; ali ipak, Harijeta, i udesnije stvari su se
deavale; bilo je brakova gde je nesklad bio veci. Ali, uvajte se, ipak ne bih htela da gajite veliku nadu, i ma
kako se zavrilo, budite uvereni da ste time to ste svoje misli podigli k njemu pokazali da imate ukusa, a to
cu uvek ceniti. Harijeta je poljubi u ruku u nemoj i pokornoj zahvajnosti. Ema je vrsto verovala de. takva
ljubav ne bi bila rdava za njenu prijateljicu. Podigla bi i oplemenila njenu duu i morala bi, je spasti od
opasnosti ponienja. 324 GLAVA CETRDESET PRVA U tim matanjima, nadama i prieljkivanju osvanuo je
u Hartfildu i mesec jun. U samom Hajberiju nije time dolo ni do kakvih vidnih promena. Eltenovi su jo
govorili kako ce im Saklingovi doci u posetu i objanjavali kako ce upotrebiti njihove velike otvorene koije.
Dejn Ferfaks se jo nalazila kod svoje staramajke, a poto su Kambelovi opet odloili svoj odlazak iz rske i
umesto sredine leta odredli da podu u avgustu, trebalo je, verovatno, da i ona ostane tu puna dve meseca
due tojest, ukoliko uspe da izbegne usluge preduzimljive gde Elten i spase se da je protiv njene volje ne
nateraju da primi neko divno mesto. G. Najtliju se iz nekog razloga, koji je sam najbolje znao, nesumnjivo jo
vod poetka nije dopao Frank Ceril, a sad mu se sve manje i manje svidao. Posumnjao je na njega da u
svom udvaranju Emi nije sasvim poten. zgledalo je neosporno da eli da zadobije Eminu naklonost. Sve je
ukazivalo na to: panja koju joj je posvecivao, nagovetaji njegovog oca, uzdrljivo cutanje njegove macehe,
sve se slagalo jedno s drugim, reci, dranje, uzdrljivost, neuzdrljivost, sve je prialo istu priu. Ali dok su
ga mnogi tako namenjivali Emi, a sama Ema ga poklanjala Harijeti, g. Najtli je posumnjao da on hoce da se
zabavlja i sa Dejn Ferfaks. On nije shvatao ta tu ima, ali je zapazio znake neke veze zmedu njih tako se
bar njemu inilo znalce divljenja s njegove strane, za koje nije mogao sebe da ubedi da nemaju nikakvog
znaaja, ma koliko eleo da izbegne greke Emine uobrazilje. Ema nije bila prisutna kad mu se 326
podozrenje prvi put probudilo. Nalazio se na ruku s porodicom iz Rendolsa i Dejn kod Eltenovih; tu je
prijnetio njegov pogled upucen gci Ferfaks, vie no jedan pogled, koji je nekako izgledao neprilian od
oveka coji se udvara gci Vudhaus. Kad se docnije opet nalazio u njihovom drutvu, nije mogao da zaboravi
ono to je video; a nije se mogao oteti ni zapaanjima koja su jiu sem ako i s njim nije bilo kao s Kuperom
i njegovim ognjem u suton: Ono to videh sam sam stvorio, budila jo jae sumnje da izmedu Franka
erila i Dejn postoji neka tajna naklonost, ak neki tajni sporazum. Jednog dana posle ruka otiao je do
Hartfilda, kao to je esto inio, da tamo provede vee. Ema i Harijeta pole su u etnju i on im se pridrui.
Pri povratku sretoe jedno ire drutvo koje je, kao i oni, smatralo pametnim da ranije izide u etnju, poto je
izgledalo da ce pasti kia: to su bili g. i gda Vesten sa sinom, gca Bejts i njena sestriina, koji su se sluajno
nali. Sad su svi poli zajedno i, kad su stigli do kapije Hartfilda, Ema ih je sve pozvala da udu i popiju aj,
znajuci da ce se njen otac obradovati upravo takvoj poseti. Oni iz Rendolsa su odmah pristali, a i gca Bejts je
posle dueg govora, koji je malo njih slualo, zakljuila da moe da prihvati taj
izvanredno ljubazni poziv mile gce Vudhaus. Dok su ulazili u imanje prode g. Peri jauci. Gospoda poee
razgovor o njegovom konju. Da, zbilja, ree pritom Frank Ceril gdi Vesten, ta je s namerom gospodina
Perija da kupi kola? Gda Vesten se zaudi i ree: Nisam uopte znala da je to nameravao. Kako, pa od vas
sam i uo. Pisali ste mi o tome pre tri meseca. Ja! Nemoguce! Zbilja ste pisali. Savreno se secam.
Pomenuli ste to kao neto to ce se zaelo vrlo skoro ostvariti. Gospoda Peri je to nekome kazala i bila je
veoma srecna. Ona 327ga je ubedila, nalazeci da mu mnogo kodi kad ovako izlazi po rdavom vremenu.
Mora biti da se. sad secate? Verujte mi, do ovog asa nikad nisam ula o tome. Nikad! Zbilja nikad! Zaboga,
kako to moe biti? Sigurno sam onda sanjao ali potpuno sam bio ubeden... Gospodice Smit, kao da ste se
zamorili. Mora da vam je milo to stiemo do kuce. Sta je to? Sta je to, viknu g. Vesten, o Perijn i njegovim
kolima? Zar ce Peri da kupi kola, Frane? Radujem se to mu sredstva to doputaju. Jesi li to od njega uo?
Ne, oe, odgovori mu sin, smejuci se, izgleda da nisam ni od kog uo. Vrlo udno! Zaista sam bio ubeden da
je gospoda Vesten pomenula to u jednom od pisama koje mi je pisala u Enskum, pre vie nedelja, sa svim
tim pojedinostima ali poto ona kae da nije ni slova o tome ula ranije, onda svakako mora da sam
sanjao. Mnogo sanjam. U snovima vidim sve osobe u Hajberiju, kad nisam tu, i kad zavrim s najboljim
prijateljima, onda poinjem da sanjam gospodina i gospodu Peri. Pa ipak je udno, prime ti njegov otac, da si
sanjao tako sreden, povezan san o ljudima o kojima sumnjam da si mislio u Enskumu. Peri kupuje kola, ena
ga nagovara na to brinuci se za njegovo zdravlje tano ono to ce se, ubeden sam, jednog dana i
dogoditi; samo je jo neto malo rano. Kako neki put san izgleda verovatan! A drugi put je pun besmislica! U
svakom sluaju, Frane, tvoi san pokazuje da misli na Hajberi i kad si daleko od njega. Ema, vi mnogo
sanjate, zar ne? Ema ga nije mogla cuti. Pourila je ispred svojih gostiju da pripremi oca za njihov dolazak,
tako da je ovaj nagovetaj g. Vestena nije mogao dostici. Znate, da istinu kaem, viknu gca Bejts, koja je
poslednja dva minuta uzalud pokuavala da dode do reci, ako vec moram da govorim o tome, ne moe se
poreci da je gospodin Frank Ceril moda. . . necu da kaem da on to nije sanjao. . . nema sumnje, i ja neki
put sanjam najneobinije snove. .. ali, ako me pitate, moram priznati da je takva namera postojala ovog
proleca: sama gospoda Peri pomenula je to, mojoj majci, a i Koulovi sus znali, kao i mi ali to je bila tajna,
niko drugi nije znao, .< 328 . . ''> samo su se tri dana bavili tom milju. Gospodi Peri je ljiio mnogo stalo da
on ima svoja kola i jednog jutra je divno raspoloena dola mojoj majci, misleci da ga je ubedila. Dejn, zar
se ne seca kako nam je to baka priala kad smo stigle kuci? Zaboravila sam gde smo to bile izile u etnju
verovatnp do Rendolsa; da, mislim do Rendolsa. Gospoda Peri je uvek osobito
voleia moju majku a zaista ne znam ko je ne voli i pomenula joj je to u poverenju. Naravno, nije imala
nita protiv da ona kae nama, ali nije trebalo da ide dalje: i od tog dana pa do danas nisam nikom ivom
kazala. pak, necu ba da tvrdim da nikad nisam nita nagovestila, jer znam da mi neki put neto izleti a da i
ne primetim. Priljiva sam, znate, prilino sam priljiva, i ponekad mi se omakne neto to ne bi trebalo.
Nisam kao Dejn; voleia bih da sam takva. Mogu da jemim da ona nikad ni najmanju stvar nije izbrbljala.
Gde je ona? O! tu je iza nas. Savreno se secam kad je dola gospoda Peri. Zbilja neobian san! Ulazili su u
predvorje. Jo pre gce Bejts, g. Najtli je pogledao na Dejn. Od lica Franka Cerila na kojem je, kako mu se
uinilo, proitao zabunu priguenu ili prikrivenu smehom, okrenuo se i nehotice njenom licu: ali ona je zaista
izostala i suvie se zabavila oko svog ala. G. Vesten je uao. Druga dva gospodina saekala su na vratima
da je propuste. G. Najtliju se inilo da je Frank Ceril reen da uhvati njen pogled izgledalo je da je motri
paljivo, ali uzalud, ako je zaista tako bilo. Dejn prode izmedu njih u predvorje i ne pogleda ni jednoga. Nije
bilo vremena za dalje primedbe ili objanjenja. G. Najtli se morao pomiriti s priam o snu i esti s ostalima
oko velikog, modernog, okruglog stola, koji je Ema unela u Hartfild i koji je samo ona bila kadra da tu stavi i
ubedi oca da se slui njim, umesto malim Pembrokom na kojem su se ounih etrdeset godina tiskali tanjiri
prilikom njegova dva svakodnevna obeda. Caj je protekao u ugodnom raspoloenju i niko se nije urio da
pode. Gospodice Vudbaus. ree Frank Ceril, poto je pregledao jedan sto iza svojih leda. koji mu je bio na
doznaku ruke, jesu li vai sestrici odneli svoje azbune , kocke onu kutiju sa slovima? Obino je ovde
stajala. Gde je? Ovo vece izgleda sumorno i vie potseca na zimu nego na leto. Jedno jutro sam se grdno
zabavljao s tim slovima. Zeleo bih da vam opet postavljam zago' netke za re^vanje. Emi se svideo predlog,
Donela je kutiju i po stolu se ubrzo rasue slova s kojima su, izgleda, uglavnom samo njih dvoje hteli da se
zabavljaju. Brzo su sastavljali zagonetke jedno drugom, kao i svakom ko je hteo da ih reava. G. Vudhausu,
koji se esto alostio kad bi g. Vesten ponekad uvodio neke ivlje igre, ova igra se naroito dopadala zato
to je bila tiha, i on je sad zadovoljno sedeo i setno se vajkao to su jadni mali deaci otili, ili je s puno
nenosti, dohvativi koje bilo slovo koje bi zalutala blizu njega, pokazivao kako ga je Ema lepo ispisala.
Frank Ceril stavi jednu re pred gcu Ferfaks. Ona se obazre ovla oko stola i poe da reava. Frank je
sedeo do Eme, Dejn naspram njih, a g. Najtli ih je sa svoga mesta sve gledao i trudio se da to vie vidi, a
da se to manje primeti da on posmatra. Gca Ferfaks pronade traenu re i, osmehnuvi se lako, gurnu je od
sebe. Ako je htela da je odmah izmea s drugim slovima i skrije od pogleda, onda je trebalo da gleda na sto
umesto preko stola; ovako, re je ostala nepomeana i Harijeta, koja je udno traila nove reci za reavanje i
nije ih nalazila, uze odmah ovu i dade se na posao. Sedela je do g. Najtlija i obratila se njemu za pomoc.
Traena re bila je GRESKA. Kad je to Harijeta oduevljeno proglasila, Dejn Se zarumenela, ime je ova
re dobila izvestan smisao koji se inae nije video. G. Najtli je to povezao s onim snom, ali nije mogao da
shvati ta sve to znai. Kako je njegovu ljubimicu mogla tako da izneveri uzdrljivost i opreznost! Bojao se da
se nije
zaljubila. Na svakom koraku nailazio je t*a neiskrenost i pretvaranje. Ta slova su samo sredstvo za udvaranje
i obmanu. Tu deju igru Frank Ceril upotrebljava da bi prikrio neku svoju, tajanstveniju igru. Produio je da
ga posmatra, vrlo ogoren; a posmatrao je i njegove dve zaslepljene prijateljice s velikim strahom i
nepoverenipm. Primetio je kako je on spremio za Emu jednu kracu re i pruio je, gledajuci u nju 330 smerno
i lukavo. Video je kako je Ema brzo odgonetnula i kako joj se to uinilo neto vrlo zabavno, mada je nala da
zbog neeg treba da ga prekori, jer je kazala: Gluposti! Stidite se! Cuo je kako je Frank Ceril zatiru rekao
pogledavi prema Dejn: Da joj dam ta mislite? i isto tako jasno je uo kako se Ema vatreno i uz smeh
protivi; Ne, ne, ne smete, nikako ne smete. pak je uinio. Ovaj zaljubljivi mladic, koji je, kako izgleda, voleo
bez nenosti i udvarao se ne pokazujuci elju da se dopadne, prui odmah ovu re gci Ferfaks i naroito
ozbiljne i utivo zamoli je za reenje. G. Najtli, strano ljubopitljiv da dokui koja je to re, grabio je svaki
trenutak da baci na nju pogled, i nije dugo prolo dok je video da je reenje DKSON. Dejn Ferfaks je,
izgleda, pogodila kad i on; ona je, nema sumnje, vie razumevala ono skriveno znaenje, onaj vii smisao tih
est tako poredanih slova. Oevidno joj to nije bilo milo. Digla je pogled i, videvi da je posmatraju,
pocrvenela je vie no to je ikad imao prilike da je vidi i rekla samo: Nisam znala da su i lina imen?
doputena. Gurnula je jutito slova od sebe, kao reena da se vie ne uputa u pogadanje bilo koje reci koju
bi joj ponudili. Okrenula je glavu od onih koji su izvrili taj napad i pogledala svoju tetku. Da, sasvim tano,
mila moja, uzviknu ova, mada Dejn nije izustila ni reci. Upravo sam isto to htela da kaem. Zbilja je vreme
da podemo. Sputa se vee i staramajka ce se pitati gde smo. Dragi gospodine, vi ste veoma ljubazni. Zaista
moramo vec da vam poelimo laku noc. Dejn je bila spremna da krene, kao to je njena tetka i zamiljala.
Odmah se die i htede da se udalji od stola, ali su u istom asu ustali i drugi, pa nije mogla da se izvue. G.
Najtliju se uinilo da joj je neko paljivo pruio jo nekoliko slova, ali ih je ona odluno odgurnula ne
pogledavi. Pptom je potraila svoj al i Frank Ceril ga je traio. Sputao se mrak, u sobi su se svi
pokrenuli, te g. Najtli nije zapazio kako su se rastali. On je ostao u Hartfildu poto su svi otili, glave pune
onog to je video: toliko pune da mu se uinilo, kad su se svece pojavile da mu pomognu u posmatranju,
331da mora jeste, nesumnjivo mora, kao prijatelj brian prijatelj da nagovesti neto Emi, da je
poneto upita. Nije mogao da je gleda u takvoj opasnosti a da ne pokua da je sauva. To mu je dunost.
Molim vas, Ema, ree on, smem li da upitam, kakva se to velika zanimljivost i bolna aoka krila u onoj
poslednjoj reci koju ste vi i gospodica Ferfaks dobile da resite? Video sam tu re i rad bih da znam kako je to
ona tako zabavna jednoj osobi, a tako neugodna drugoj? Ema se strano zbunila. Nije mogla da mu kae
pravo objanjenje, jer, mada njene sumnje ni najmanje nisu otklonjene, ustvari se stidela to ih je uopte ikad
iznela.O! uzviknu ona, oevidno pometena. Nita to nije znailo: obina ala medu
nama. zgleda da je to bila ala samo za vas i gospodina Cerila, odgovori on ozbiljno. Nadao se da ce ona
jo neto reci, ali je ona cutala. Lake joj je bilo da se naini uposlena oko ma ega, nego da govori. Neko
vreme sedeo je u nedoumici. Pomiljao je na razne nezgode. Ovo je uplitanje u tude stvari beskorisno
uplitanje. z tog to se Ema zbunila, i to je priznala izvesnu prisnost izmedu njih, moglo se zakljuiti da je
svoje srce vec poklonila. pak je hteo da govori s njom. Duan je da se, radi njenog dobra, izloi ma emu
to bi dolo kao posledica neeljenog uplitanja; radije ce sve nodneti, nego da se docnije seca kako je
propustio da joj pomogne u takvoj stvari. Draga moj? Ema. ree on najzad, ozbiljno i blago, mislite li da vam
je savreno jasno u kojem se stepenu prijateljstva nalaze gospodin i gospodica o kojima smo govorili?
Gospodin Frank Ceril i gospodica Ferfaks? O, da, savreno. Zato sumnjate u to? Zar nikad niste imali
povoda da pomislite da se ona njemu naroito svida, ili on njoj? Nikad, nikad! mviknu ona ivo, bez ikakvog
oklevanja. Nikad, ni za dvadeseti deo sekunde nije mi takva misao proletela kroz glavu. A kako je to vama
moglo pasti na pamet? 332 U poslednje vreme uinilo mi se da zapaam znake naklonosti izmedu njih;
izvesne znaajne poglede, koji, kako mi se inilo, nije trebalo da budu primeceni od ostalih. O, vi me sjajno
zabavljate! Ushicena sam to,vidim da ponekad i svojoj mati, doputate da luta. Ali nije tako ao mi je da
vas zaustavljani pri vaem prvom pokuaju, ali zbilja nije tako, Uveravam vas da nema naklonosti izmedu
njih; a oni prividni znaci koji su vas prevarili, nastali su iz izvesnih osobitih okolnosti, iz osecanja sasvim
druge prirode ali mi je nemoguce da ih tano objasnim; ima u tome dosta besmislice, a ono to se moe
saoptiti, to, ima smisla, je ovo: nemani govora o nekoj naklonosti ili divljenju jednog prema drugom. Tojest,
ja pretpostavljam da je tako s njene strane, a mogu da tvrdim da je tako s njegove. Tvrdim da je gospodin
ravnoduan. Govorila je tako pouzdano da se g. Najtli pokolebao, tako zadovoljno da je ucutao. Veoma se
raspoloila i elela je da produi razgovor, da uje pojedinosti o njegovom podozrenju, da joj on opie svaki
pogled i kae potanko sve, gde je i kako je bilo, jer se time silno zabavljala. Ali on nije bio tako veseo.
Zakljuio je da nije kadar da joj pomogne, a suvie sp uzrujao da bi mogao da razgovara. Da ne bi ta
uzrujanost prela u pravu vrucicu, kraj vatre koja je kod razneenog g. Vudhausa morala da gori skoro svake
veeri u godini, on se ubrzo urno oprosti i pode peice svom hladnom i samotnom domu u Donvelu.GLAVA
CETRDESET DRUGA Poto je dugo ivelo u nadi da ce ga g. i gSa Sakling posetiti, hajberisko drutvo je
moralo da pretrpi razoarenje kad je ulo da ovi nece moci da dodu pre jeseni. Zasada njihova duhovna
riznica nece imati prilike da se obogati takvim novostima sa strane. U svakodnevnoj izmeni vesti morace
opet da se ogranie na one druge predmete, koje je za kratko vreme dopunio dolazak Saklingovih: poslednje
izvetaje o gdi Ceril, o ijem se zdravlju svakog dana ulo neto drugo, i stanje gde Vesten, iju ce srecu,
kao to se svako
mogao nadati, dolazak deteta uvecati, kao to su svi njeni susedi bili srecni kad su saznali da se oekuje taj
dogadaj. Gda Elten bila je veoma razoarana. To je znailo da se moraju odloiti mnoga zadovoljstva i
sveanosti. Morace da prieka s pretstavijanjem i upoznavanjem, a o svim nameravanim izlascima moe
samo da pria. Tako joj se u prvi mah uinilo ali, poto je malo razmislila, uvide da se ne mora sve ostaviti
za kasnije. Zato ne bi napravili izlet do Boks Hila, iako Saklingovi nisu dosM Najesen opet mogu tamo da
odu s njima. Reseno je da idu do Boks Hila. Svi su odavno znali da se sprema taj izlet on je ak dao povoda
za jo jedan. Ema nije micao bila na Boks Hilu; elela Je da vidi ono to su svi smatrali da vredi videti, pa se
ona i gda Vesten sloie da izaberu jedno lepo jutro i da se odvezu tamo. Pustile bi samo dvoietroie izbranih
da im se pridrue, i sve je trebalo da se obavi tiho, nerazmetljivo i gospodski beskrajno otmenije od bunih
priprema Eltenovih i Safcimgovih, koji su obavezno nosili jelo i pice i sve sto treba da bi sveano ruali na
travi. 334 O tome su se tako lepo sponazumele, da se Ema morala iznenaditi i malo naljutiti, kad joj je g.
Vesten saoptio da je predloio gdi Elten poto su je njena sestra i zet izneverili da se dva drutva
udrue i podu zajedno. Poto je gda Elten to vrlo rado prihvatila, tako ce i biti, ako ona nema nita da zameri.
Ali, poto je ona mogla da zameri samo zbog toga to ne trpi gdu Elten, to je g. Vesten morao vrlo dobro da
zna, nije vredelo da to ponovo istie: ne bi mogla nita da kae da njemu ne prebaci, a to bi oalostilo
njegovu enu, te je, prema tome, bila primorana da pristane na neto to bi veoma elela da izbegne, neto
to ce je verovatno izloiti ak i tom ponienju da je smatraju lanom drutva gde Elten! Bila je uvredena u
svim svojim osecanjima; pokazala se uzdrljiva i naizgled se pokorila, ali je zato u sebi strogo sudila o
tvrdoglavoj i dobrocudnoj naravi g. Vestena. Radujem se to odobravate ono to sam uinio, ree on mirno.
Verovao sam da ce tako biti. Ovakvi izleti ne vrede nita ako nema mnogo uesnika. Drutvo nikada ne
moe da bude suvie veliko. Veliko drutvo je sigurno da ce se zabavljati. A ona je na kraju krajeva dobra
ena. Ne bismo mogli da je ne pozovemo. Ema nita glasno ne odree, a u sebi se ni sa im ne sloi. Bila je
sredine juna i vreme lepo; gda Elten je nestrpljivo oekivala da se odredi dan i da se s g. Vestenom dogovori
o piti s mesom i hladnoj jagnjetini, kad jedan povredeni konj baci sve u alosnu neizvesnost. Moda ce
proteci nedelje, a moda samo nekoliko dana dok konj ne ozdravi, i zato se nisu usudivali da se pripremaju,
pa svuda zavlada ama. Duevno bogatstvo gde Elten nije pomoglo u ovom iznenadnom sluaju. Zar to nije
strano neprijatno, Najtli? uzviknu ona. Vreme je divno za izlete! Ta odlaganja i razoarenja ba su odvratna.
Sta da radimo? Ako ovako nastavimo, leto ce proci i necemo nita uiniti. Verujte mi, prole godine u ovo
vreme vec smo napravili divan izlet iz Mapi Grouva u Kings Veston. 335Najbolje napravite izlet do Donvela,
odgovori gNajtli. To moete i bez konja. Dodite da probate moje jagode: brzo ce sazreti. / Ako g. Najtli nije
poeo ozbiljno, morao je tako da nastavi, jer je njegov predlog oduevljeno prihvacen i njeno Oh! To bih od
svega najvie volela jasno se ogledalo ne samo u recima nego i u dranju. Donvel je bio uven sa
svojih leja s jagodama, koje su posluile kao izgovor za poziv. Ali nikakav izgovor nije bio potreban: dovoljne
bi bile i leje kupusa da privuku ovu gospodu koja je samo elela da nekud ide. Nekoliko puta mu je obecala
da ce doci mnogo vie no to je bilo g potrebno bila je vanredno zadovoljna tim dokazom prisnosti, tim
laskavim recima kojima je izdvajao nju od drugih, kako je ona smatrala. Moete raunati na mene, ree ona;
sigurno cu doci. Odredite dan i doci cu. Dopusticete mi da dovedem Dejn Ferfaks? Ne mogu da
odredim dan, ree on, dok ne razgovaram jo s nekima, koje bih eleo da pozovem kad i vas. O, ostavite sve
to meni; dajte mi samo carteblanche. Ja cu biti pokroviteljka. Za sve cu se postarati. Dovecu svoje prijatelje.
Nadam se da cete dovesti Eltena, ree on; ali vas necu uznemiravati da ppzivate ostale. O, sad izgledate
vrlo prepredeni; ali razmislite ne treba da se plaite da ia mene prenesete svoju vlast. Ja necu
odabrati drutvo onako kako bi to neka mlada devojka uinila. Udate ene, znate, moete bezj ikakve
opasnosti da ovlastite. Za sve cu se postarati. Prepustite sve meni. Ja cu vam pozvati goste. Ne, odgovori on
mirno, postoji samo jedna ena na svetu kojoj bih dopustio da pozove koga hoce u Donvel, a ta je...
Gospoda Vesten, valjda, prekide ga gda Elten malo tivredeno. Ne gospoda Najtli; i, dok nje jo nema, sam
cu se. brinuti za te stvari. Ah. udno ste vi stvorenje! uzviknu ona, zadovoljna to joj nikog nije pretpostavio.
Vi ste aljivdija 338 iam i moete da kaete ta hocete. Pravi aljivdija. Dobro, dovecu Dejn Dejn i
njenu tetku. Ostale preputam vama. Nemam nita protiv da se nadem s porodicom iz Hartfilda. Nemojte se
ustezati, znam da ste im privreni. Vi cete ih izvesno naci kod mene, ako uspem da ih nagovorim, a vracajuci
se kuci svraticu kod gde Bejts. To je nepotrebno; vidam Dejn svakog dana ali kako hocete. Znate. Najtli,
treba da dodemo pre podne; sasvim jednostavno. Ja cu staviti veliki eir a u ruci cu imati korpicu. Evo
evo verovatno ovu korpicu s ruiastom vrpcom. Nita ne moe biti jednostavnije, vidite. A Dejn ce imati istu
takvu. Nece biti ukoeno i sveano neka vrsta zabave u prirodi. Setacemo po vaem vrtu, sami bfati
jagode i sedeti pod drvecem. A ako jo neim budete hteli da nas posluite, iznecemo sve to napolje, sto
cemo postaviti negde u senci, znate. Sto je moguce prirodnije i jednostavnije. Zar i vi ne mislite tako? Ne
sasvim. Ja smatram da je prirodno i jednostavno da sto postavim u trpezariji. Mislim da ce gospoda i gospe
najbolje odrati prirodnost i jednostavnost u ponaanju ako jedu u sobi, okrueni poslugom i nametajem.
Kad vam dosadi da jedete jagode u vrtu, naci cete hladnog peenja u kuci. Dobro, kako hocete; samo
nemojte da spremate neto mnogo. jo neto; moemo li vam ja i moja domacica pomoci svojim savetima?
Molim vas, budite iskreni, Najtli. Ako hocete da govorim s gospodom Hodis, ili da pregledam neto...
Nemam nikakvu elju u tom pogledu, hvala vam. Dobro ali ako iskrsnu neke tekoce, moja domacica je
vanredno vesta. Zakleo bih se da i moja smatra sebe isto tako vestom i da bi prezrivo odbila
ma iju pomoc. Volela bih da imamo magarca." Lepo bi bilo da svi dodemo na magarcima, Dejn. gospodica
Bejts i ja, a moj caro aposo da peai pored nas. Moram stvarno da mu pomenem da kupimo magarca. Kad
ovek ivi na selu ini mi se' da ie to po+rebno. jer, neka ena ima koliko god hocete duevnog bogatstva,
nemoguce joj je 22 337da ostane uvek zatvorena u kuci; a dugake etnje zrnate. .. leti je praina, a zimi
blato. ' zmedu Donvela i Hajberija necete naci ni jedno ni drugo. Donvelski put nikad nije pranjiv, a sad je
savreno suv. Dodite na magarcu, ipak, ako to vie volite. Moete da ga uzajmite od gospodina Koula. Zeleo
bih da sve bude to vie po vaem ukusu. Sigurna sam da je tako. Odacu vam priznanje, dragi moj prijatelju.
Znam da ispod te naroite vrste suvog i grubog ponaanja kuca najtoplije srce. Kao to uvek kaem
gospodinu E., vi ste savren aljivdija. Da; verujte mi, Najtli, svesna sam da celom tom stvari elite da se
pokaete paljivi prema meni. Pronali ste upravo ono to volim. G. Najtli je imao drugi razlog zato je
izbegavao sto u senci drveta. Zeleo je da ubedi g. Vudhausa i Emu da i oni dodu; znao je da bi se on
neizbeno razboleo kad bi ma ko sedeo i jeo napolju. G. Vudhaus ne srne biti izloen mukama pod varljivim
izgovorom da ga vode u jutarnju etnju i posetu Donvelu. Pozvan je s dobrom namerom. Nije bilo nikakvih
skrivenih uasa zbog kojih bi se posle kajao to je bio tako lakoveran. Pristao je. Vec dve godine nije bio u
Donvelu. Jednog vrlo lepog jutra, on, Ema i Harijeta rado ce doci; on ce mirno sedeti s gdom Vesten dok se
drage devojke budu etale po vrtu. Ne veru je da je sada vlaan, usred dana. Mnogo bi eleo da opet vidi
staru kucu, i bilo bi mu milo da se nade s gospodinom i gospodom Elten i sa svim drugim susedima. Ne vidi
nikakve prepreke da on, Ema i Harijeta jednog lepog jutra odudonde. Smatra da je gospodin Najtli vrlo dobro
uinio to ih je pozvao; vrlo ljubazno i pametno. Mnogo pametnije nego da ih pozvao na ruak. Ne voli da
ruava van kuce. G. Najtli je imao srece i kod svih je naiao na. povoljan prijem. Poziv su svud:\ rado
prihvatili; izgleda da su svi, kao i gda Elten, taj izlet protumaili nekom naroitom ljubaznocu prema sebi.
Ema i Harijeta kazale su kako oekuju da ce se vrlo lepo zabaviti; g. Vesten, mada mu to niko nije traio,
obeca da ce javiti Franku da i on dode, ako je moguce; a taj dokaz njegovog odo338 TM^vanja i zahvalnosti
nije mu bio potreban. G. Najtli je tad bio primoran da izjavi kako ce se radovati da ga vidi, a g. Vesten se
obavezao da ce mu smesta pisati i upotrebiti sve razloge da bi ga nagovorio da dode. U meduvremenu,
povredeni konj se tako brzo oporavljao da su opet poeli da pregovaraju o izletu na Boks Hil; najzad je
Donvel zakazan za jedan dan, a Boks Hil za sutradan, poto je vreme bilo upravo kako treba. Pod bljetavim
zracima podnevnog sunca, skoro usred leta, g. Vudhaus se lepo odvezao u svojim kolima nakojima je jedan
prozor bio sputen, da bi uestvovao U tom izletu u prirodu; smestili su ga u jednu od najudobnijih soba u
Donvelu, u kojoj je zbog njega celog jutra gorda vatra; tu se vrlo dobro osecao, bio je spreman da govori
kako je zadovoljan tim izletom i svima je
savetovao da sednu pored njega i da se ne premaraju. Gda Vesten. koja je, kako izgleda, namerno dola
peice da bi se umorila i sedela celo vreme s njim, ostala je kraj njega i strpljivo ga sluala i odobravala mu,
kad su ostale oozvali ili ubedili da izidu napolje. Ema je tako davno bila u Donvelu da je ostavila svog oca
im se uverila da se dobro namestio i otila da razgleda imanje; elela je da osvei i ispravi svoje secanje
paljivim pregledom i tacnijom ocenom kuce i imanja, koji ce za nju i njenu porodicu sigurno uvek biti vrlo
znaajni. Osecala je istinski ponos i zadovoljstvo, koje je sasvim moglo da opravda njeno srodstvo sa
sadanjim i buducim vlasnikom, dok je posmatrala uglednu veliinu i stil zgrade, njen podesan, priiatan i
osobit poloaj, nizak i zaklonjen; njen prostrani vrt koji se pruao do livada, ootok koji ih je zapljuskivar i koji
se iz Donvela gotovo nije ni video jer se nekad nije mnogo marilo za izgled i obilje stabala du staza i
drvoreda, koje ni moda ni raspikucstvo nisu posekli. Kuca je bila veca od Hartfilda, potpuno razliita
nepravilna oblika i puna skrivenih kutova, s mnogo udobnih soba i dvetri vrlo lepe, i pokrivala je dobar deo
zemljita. Bila je tano onakva kakva je trebalo da bude, a tako je i izgledala; Ema oseti kako je sve vie
potuje, kao dom stvarno otmene porodice, ija se krv i shvatanja nisu izopaili. a* 339 1 Donu Najtliju se
moglo poneto zameriti u pogledu naravi; ali je zabelina udaja u drutvenom pogledu bila besprekorna. U
njenoj novoj porodici nije bilo ni ljudi, ni imena, ni mesta zbog kojih bi mogla pocrveneti. To su bila prijatna
osecanja, i ona se etala unaokolo razmiljajuci tako sve dok nije morala da se pridrui ostalima i da bere
jagode. Celo drutvo bilo je na okupu, sem Franka Cerila koga su svakog trenutka oekivali iz Rimonda;
gda Elten, u svojoj opremi u kojoj se osecala srecnom, veliki eir i korpica, bila je gotova da predvodi u
svemu, da bere jagode, prima ih od drugih i razgovara. Sad se moglo misliti i govoriti samo o jagodama.
Najbolje englesko voce svi ga najvie vole uvek je zdravo. Ovo su najlepe leje i najlepa vrsta. Divno
je kad ih ovek sam bere to je jedini nain da uiva u njima. Pre podne je besumnje najpogodnije vreme
nije niko umoran svaka je vrsta dobra 'Otboj' su beskrajno bolje neuporedivo druge se jedva
mogu jesti 'Otboj' su vrlo retke vie voli 'Cili' 'Hvajt vud' imaju najprijatniji ukus cena jagodama u
Londonu u okolini Bristola ima ih u izobilju Mapi Grouv sadern: kad treba obnavljati leje
batovani sasvim drukije misle nema opteg pravila batovane ovek nikad ne moe da odvikne
divno voce samo je suvie sono da bi se jelo u vecoj koliini slabije od treanja ribizle vie
osveavaju nezgodno je samo to to ovek mora da se sagne kad bere jagode sunce je upeklo <
strano umorna ne mogu vie da izdrim moram da sednern u hladovinu. Takvi, su se razgovori vodili
jedno pola sata; samo, odjednom ih je prekinula gda Vesten, koja, brinuci se za svog pastorka, izide iz kuce i
upita da li je stigao; malo se uznemirila. Brinula se zbog njegovog konja. Nali su gde ce da sede u senci i
Ema je sad bila primorana da slua gdu Elten i Dejn Ferfaks. Govorile su o jednom mestu vaspitaice,
mestu koje se samo poeleti moe. Gdi Elten je tog jutra stigla vest i bila je sva u zanosu. To nije bilo kod
gde Sakling, a ni kod gde Brag, ali, izuzev l'od
njih dve, nigde ne bi bila srecnija i u vecoj raskoi; to je kod jedne rodake gde 340 Brag, poznanice gde
Sakling, gospe koju u Mapi Grouvu dobro znaju. Divno, privlano, odlino, najbolji krugovi, drutvo, poreklo,
ugled, sve: gda Elten je potopoto htela da se ta ponuda odmah prihvati. Ona je sa svoje strane pokazala
oduevljenje, polet i radost zbog tog uspeha; odluno je odbijala da primi odreni odgovor svoje prijateljice,
mada ju je gca Ferfaks neprestano uveravala da trenutno ne eli nigde da se zaposli ponavljajuci iste
razloge koje je i ranije navodila. Gda Elten je ipak navaljivala da je ovlasti da sutradan napie da pristaje.
Ema se pitala kako je Dejn u. stanju da sve to podnosi. zgledala je ljuta; govorila je otro; i najzad, s
odlunocu koja je kod nje bila neobina, predloi da se dignu. Da proetaju malo. Da li bi gospodin Najtli
hteo da im pokae vrt sve delove vrta. 2eli sve da vidi. Upornost njene prijateljice prevrila je meru koju je
ona mogla da izdri. Nastala je vrucina; poto su neko vreme etali po vrtu, svaki za sebe, tako da ni troje
nisu ili zajedno, nesvesno su poli jedno za drugim u pravcu vrlo prijatne senke u irokom, malom drvoredu
lipa, koji je, proteuci se iza vrta uporedo s rekom, zavravao ovaj park. Nije nikud vodio; na kraju se video
samo nizak kameni zid s visokim stubovima, a ovi kao da su bili podignuti da daju utisak prilaza kuci koja tu
nikad nije postojala. Ma koliko da se dalo raspravliati da li je taj zavretak lep, staza sama po sebi bila je
krasna, a vidik na njenom kraju vanredno prijatan. Padina, u ijem je podnoju leao Donvel, postepeno je
bivala sve strmija iznad imanja; a na daljini od pola kilometra obala je bila prilino okomita i visoka, sva
pokrivena umom. spod te obale, na lepom i sklonjenom mestu, nalazilo se imanje Ebi Mil, ispred koga su
bile livade koje je reka jednim lepim lukom okruivala. Prijatan je bio taj vidik prijatan za oko i za duu.
Englesko zelenilo, engleska zasadena polja, engleska udobnost posmatrani pod zracima sunca, toplog ali ne
i tekog. Na toj stazi Ema i g. Vesten nadoe okupljeno celo drutvo: ona odimh zapazi g Naitlija i Harijetu,
kako su se odvojili od ostalih i polako idu ispred njih ka tom vidiku. G. Najtli i Harijeta! Cudan teteatete, ali
341 joj je bilo milo kad ga je v'dela. Nekad bi prezrivo odbio da bude u njenom drutvu i okrenuo bi se od nje
bez mnogo ustruavanja. Sad su, izgleda, vodili prijatan razgovor. Nekad bi i njoj bilo krivo da vidi Harijetu na
me"*u odakle imanje Ebi Mil tako lepo izgleda; ali se sad n<je plaila. Mogla je bez opasnosti da ga
posmatra sa svim okolnim blagostanjem i lepotom, bogatim panjacima i stadom, vocnjacima u cvetu i
tankim stubom dima koji se dizao u nebo. Pridruila im se kad su stigli do zida, i videla da su vie zauzeti
razgovorom nego posmatranjem okoline. On je objanjavao Harijeti kako se obraduje zemlja i slino; Emi je
bio upucen osmeh koji 3tao da je govorir: Ovo je moja stvar. mam prava da govorim o tim stvarima, a da me
ne osumnjie da poinjem razgovor o Robertu Martinu*. Ona ga nije sumnjiila. To je bila odvie stara pria,
Robert Martin verovatno ne misli vie na Harijetu. Zajedno prodoe nekoliko puta stazom. U senci je bilo vrlo
mnogo sveine i Emi se inilo da su joj to najprijatniji asovi tog dana. Posle toga .uputie se kuci, svi su
morali da udu i poslue se. Seli su i poeli da jedu, a Frank Ceril se jo nije pojavio. Gda Vesten je izgledala
i
izgledala uzalud. Njegov otac nije hteo da prizna da se zabrinuo i smejao se njenom strahu, ali je ona i dalje
elela da on proda tu svoju crnu kobilu. Kazao je da ce doci, mnogo odlunije nego obino. Njegovoj ujni je
mnogo bolje, pa je siguran da ce doci. Stanje gde Ceril, medutim, lako se moglo promeniti, kao to su je
mnogi odmah potsetili, i zahtevati od necaka da, sasvim prirodno, 'ostane kraj nje; gdu Vesten najzad
ubedie da misli, ili da samo tako kae, kako ga je slabost gde Ceril morala spreiti da dode. Dok se o tom
raspravljalo, Ema pogleda u Harijetu; vrlo dobro se drala i nije pokazala da je uzbudena. Posle hladne
zakuske, trebalo je da se gosti jo jednom proetaju i vide ono to jo nisu videli, stare ribnjake; moda da
odu ak i do livada pod detelinom, koja je sutradan imala da se kosi, ili, u svakom sluaju, da osete ono
zadovoljstvo koje covek ima kad se ugreje i posle toga rashladi. G. Vudhaus, koji je vec napravio malu etnju
u najviem delu vrta, gde ak ni po njego342 vom miljenju nije moglo biti vlage sa reice, nije se vie nikud
micao; Ema odlui da ostane pored njega, kako bi gdu Vesten njen mu .mogao da odvede da se proeta i
razonodi, to je za njeno raspoloenje bilo potrebno. G. Najtli je uinio sve to je mogao da bi zabavio g.
Vudhausa. Knjige s bakrorezima, kutije pune ordenja, kameja, korala i koljki, i sve druge porodine zbirke
koje je imao u ormanima, sve je to izneo pred svog starog prijatelja da bi mu ovo prepodne bre prolo; ta
ljubaznost je savreno uspela. G. Vudhaus se odlino zabavljao. Gda Vesten mu je sve to pokazivala, a on
je sad hteo da sve pokae Emi; srecom, liio je na kakvo dete samo po tome to nije bio kadar da s ukusom
razlikuje ono to bi video, a inace je postupao sporo, postojano i smiljeno. Medutim, pre no to je poeo da
ih drugi put pregleda, Ema izide u predvorje da bi za asak na miru razgledala ulaz i zemljite na kome se
nalazi kuca, i tek to je izila kad se pojavi Dejn Ferfaks, dolazeci urno iz vrta, kao da bei. Ne oekujuci
da odmah tu sretne gcu Vudhaus, u prvi mah se malo trgla; ali, ustvari, traila je upravo gcu Vudhaus.
Hocete li biti ljubazna, ree ona, kad primete da me nema, da kaete da sam otila kuci. dem ovog asa.
Moja tetka nema pojma da je tako kasno, niti da_ smo davno otile od kuce; sigurna sam da ce nas traiti i
resila sam da odmah idem. Nisam o tome nikom nita kazala. Samo bih kvarila drutvo. Neki su otili do
ribnjaka, a neki do drvoreda lipa. Dok se svi ne vrate, niko nece opaziti da me nema; a kad opaze, hocete li
biti dobri da kaete da sam otila? Razume se, ako vi to elite; ali necete valjda sami peice do Hajberija?
Hocu; ta ce mi biti? Brzo idem. Za dvadeset minuta cu biti kod kuce. Ali zaista je suvie daleko da potpuno
sami peaite. Neka na sluga pode s vama. Naredicu da spreme naa kola. Bice ovde za pet minuta.
Hvala, hvala, necu nikako. Vie volim da idem peice. Zar da se bojim da idem sama, ja koja cu moda
uskoro morati da uvam druge! 343Govorila je veoma uzbudeno i Ema joj, dirnuta odgovori: To ne moe biti
razlog da se sada izlaete opasnosti. Moram da naredim da spreme kola. Cak je i ova vrucina opasna. Vec
ste umorni. Jesam, odgovori ona, umorna sam; ali to nije ona vrsta zamora... brz hod ca
me osveiti. Gospodice Vudhaus, svi mi ponekad osetirno ta znai duevni zamor. Ja sam, priznajem,
potpuno klonula. Ucinicete mi najvecu dobrotu ako me pustite da uradim kako hocu i kaete da sam otila
tek kad to bude neophodno. Ema nije vie mogla da se protivi. Sve je pronikla; shvativi njen? osecanja,
pomoe joj da smesta izide iz kuce i isprati je predano kao prijateljica. Dejn je pogleda na rastanku vrlo
zahvalno; a njene reci kad su se rastale: O, gospodice Vudhaus, kako je nekad prijatno biti sam! kao da su
se otele iz prebolnog srca pokazujuci kako ona stalno mora da podnosi muke Cak rod~dnlTi koji je najvie
vole. Zaista, ona kuca! Ona tetka! govorila je Ema u sebi. vracajuci se u predvorje. Saaljevam vas. ukoliko
budete vie pokazivali da vam teko padaju te strahote utoliko cu vas vie voleti. Nije prolo ni etvrt sata
otkako je otila Dejn, i tek to su pregledali neke slike trga sv. Marka u Veneciji, kad Frank Ceril stupi u
sobu. Ema nije mislila na njega; zaboravila ga je, ali se vrlo obradovala kad ga je ugledala, Gda Vesten ce se
umiriti. Nije bila kriva crna kobila. Pravo su imali oni koji su kao razlog pomenuli gdu Ceril i Zadralo ga je
trenutno pogoranje njene bolesti ivani napad, koji je trajao nekoliko asova. Nije vie ni mislio da ce
doci, sve do poslednjeg trenutka, i da je znao kako ce jahati po zapari, i kako ce zakasniti pored sve urbe,
veruje da ne bi ni dolazio. Velika je vrucina* nikad nije tako neto osetio skoro bi voleo da je ostao kod
kuce nita ga nije zamaralo tako kao vrucina moe da podnese i najvecu hladnocu, ali vrucina je
nepodnoljiva; i sede, vrlo alosna izgleda, to je mogao dalje ot poslednjih ostataka vatre koja je bila
naloena za g. Vudhausa. Ako mirno sedite, brzo cete se rashladiti, ree Ema. 344 Cim se rashladim, idem
natrag. Bicu potreban kod kuce, ali toliko se polagalo na to da dodem! Vi cete zaelo skoro kuci; celo drutvo
ce se razici. Dolazeci ovamo sreo sam jednog lana. Ludost po ovakvom vremenu! Prava ludost! Ema je
sluala i gledala ga, i ubrzo uvide da se stanje Franka Cerila najbolje da opisati onom reju mrzovoljan, koja
tako mnogo kae. Neki ljudi su uvek ljuti kad im je vrucina. Moda je i on takvog telesnog sastava; i poto je
znala da se jelom i picem najece lece takve male slabosti, preporuila mu je da se malo prihvati; u
trpezariji ce naci svega u izobilju, i ona mu milosrdno pokaza trpezariska vrata. Ne, ne treba da jede. Nije
gladan; samo ce se vie ugrejati. Medutim, posle dvatri minuta popusti u svoju korist i, mrmljajuci neto o
pivu od omorike, izide iz sobe. Ema posveti svu svoju panju ocu, govoreci u sebi: Milo mi je to vie nisam
zaljubljena u njega. Ne dopada mi se ovek koga jedno toplo pre podne tako brzo poremeti. Harijetinoj blagoj
naravi to nece smetati. U trpezariji je ostao toliko dugo da je imao vremena da se dobro okrepi i vratio se
sasvim drukiji nije mu vie bilo vrucina, lepo se ponaao, kao i uvek, privukao je stolicu blizu njih,
pokazao da ga zanima ono ime su se bavili i izrazio aljenje, na razuman nain, ali oigledno se trudio da
ga popravi; i, najzad, poe vrlo veselo da govori o beznaajnim stvarima. Razgledali su slike iz Svajcarske.
Cim mi ujna ozdravi, idem u inostranstvo, ree on. Necu se smiriti dok ne vidim neka od tih mesta. Poslacu
jednoga dana svoje crtee da ih gledate
ili svoj opis puta da ga itate ili svoju pesmu. Uinicu neto da se istaknem. Moda ali ne crteima iz
Svajcarske. Nikad necete otici u Svajcarsku. Va ujak i ujna vam nikad nece dopustiti da napustite Englesku.
Moda ce i oni morati da idu. Moda ce joj preporuiti toplije podneblje. Gotovo oekujem da cemo svi
otputovati u inostranstvo. Uveravam vas da mi se tako ini. Jutros sam duboko uveren da cu uskoro pori
345na put. Trebalo bi da putujem. Dosta mi je nerada. Potrebna mi je promena. Ozbiljno govorim, gospodice
Vudhaus, ma ta vae pronicljive oi zamiljale sit sam Engleske i sutra bih je napustio kad bih mogao.
Siti ste blagostanja i preteranog uivanja. Zar niste u stanju da pronadete sebi neto malo rada, pa da
zadovoljni ostanete ovde? Ja sit blagostanja i preteranog uivanja! Ne smatram, niti da ivim u blagostanju
niti da preterano uivam. Ni u em to stvarno vredi nemam uspeha. Ne smatram ni najmanje da sam
srecan. Pa ipak, niste tako tuni kao kad ste tek stigli. Hajde, pojedite i popijte jo malo, pa cete se vrlo
dobro osecati. Jo jedan zalogaj hladnog peenja, jo jedan gutljaj Madere s vodom skoro ce vas izjednaiti
s nama ostalima. Ne necu se maci. Sedecu pored vas. Vi ste moj najbolji lek. Sutra idemo na Boks Hil; i vi
cete s nama. To nije Svajcarska, ali ce ipak biti neto za jednog mladica kome je toliko potrebna promena.
Hocete li da ostanete do sutra i podete s nama? Ne, svakako da necu; vraticu se kuci veeras po hladovini.
Ali moete opet da dodete sutra po jutarnjoj hladovini. Ne to ne vredi. Ako bih doao, bio bih ljut. ; Onda,
molim vas, ostanite u Rimondu. Ali ako to uinim, bicu jo vie ljut. Bice mi te ko kad pomislim da ste svi tu
bez mene. ' To su tekoce koje morate sami da resite. zabe rite sami koliko hocete da budete ljuti. Necu vas
viel nagovarati. ' Ostali poee da se vracaju, te se uskoro svi okupie. Neki se veoma obradovae kad
ugledae Franka Ceriia, drugi to primie sasvim hladnokrvno, ali su s svi oalostili i uznemirili kad im je
reeno da ih je gc 346 Ferfaks napustila. To je sve potsetilo da je vreme da idu; posle kratkog dogovaranja
za sutranji dan, razidoe se. Ono malo sklonosti Franka Cerila da ostane van drutva sad se toliko
smanjilo da su njegove poslednje reci Emi glasile: Dobro ako vi elite da ostanem i da se pridruim
drutvu, ostacu. Ona mu se osmehnu u znak pristanka, i sad ga je samo hitan poziv iz Rimonda mogao
naterati da ode pre sutranje veeri.GLAVA CETRDESET TRECA mali su divan dan za Boks Hil, a i sve
ostale okolnosti u vezi sa pripremama, smetajem u kolima i tanocu obecavale su da ce to biti prijatan
izlet. G. Vesten je upravljao celom stvari, posredovao izmedu Hartfilda i Parohiskog doma i svi su doli na
vreme. Ema i Harijeta su pole zajedno, gca Bejts i njena sestriina s Eltenovima, gospoda na konjima. Gda
Vesten je ostala sa g. Vudhausom. Trebalo je jo samo da budu srecni kad tamo stignu. Preli su deset
kilometara oekujuci veliko zadovoljstvo i, kad su tek stigli, svi su uskliknuli diveci se, ali sve u svemu ceo taj
dan nije mnogo uspeo. Osecao se neki zamor, neraspoloenje, nedostatak jedinstva, koji se nisu dali
savladati.
Suvie su se podvajali. Eltenovi su etalj za sebe, g. Najtli se starao za gcu Bejts i Dejn, a Ema i Harijeta su
pripale Franku Cerilu. G. Vesten je uzalud pokuavao da ih bolje uskladi. sprva je izgledalo da je ova
podela sluajna, ali se ona do kraja u sutini nije izmenila. Ustvari, g. i gda Elten bili su voljni da se meaju s
ostalima i budu ljubazni koliko mogu; ali, za ta dva sata koja su proveli na brdu, ni lep vidik, ni hladna uina,
ni veseli g, Vesten nisu bili u stanju da uklone tenju onih ostalih za podvajanjem. Emi je isprva bilo uasno
dosadno. Nikad nje videla Franka Cerila tako nezanimljivog i tako glupog. Nije rekao nita to je vredelo da
se uje, gledao je, a nije video, divio se bez razumevanja, sluao ne znajuci o emu ona govori. Dok se on
ponaao tako tupo, nikakvo udo to je i Harijeta bila tupa: pboje su bili nepodnoljivi. 343 Kad su svi
zajedno seli, bilo je neto bolje po njenom miljenju mnogo bolje jer je Frank Ceril postao razgovoran i
veseo, obracajuci se prvenstveno njoj. Ukazivao joj je svu mogucu panju. zgledalo je da mu je jedina briga
da je zabavi i da joj bude prijatan a Ema je volela da se raspoloi i nije se ljutila da uje koju laskavu re,
ponaala se isto tako veselo i ivo, prijateljski ga potsticala i prihvatala njegovo udvaranje, vie no i u ono
prvo i najuzbudljivije vreme njihovog poznanstva. U njenim oima to sad nije vie nita znailo, ali, po oceni
vecine onih koji su posmatrali, moralo je liiti na ono to se moe dobro opisati samo engleskom reju flert.
G. Frank Ceril je mnogo tlertovao sa gcom Vudhaus. zlagali su se da budu obeleeni tom reenicom
koju cc jedna gospa uputiti u Mapi Grouv, a druga u rsku. A Emina veselost i lakomislenost nije dolazila
otuda to se ona osecala istinski srecnom; ne, nego pre zato to se osecala manje srecnom no to je
oekivala. Smejala se zato to se razoarala. , mada su joj se njegove ljubaznosti svidale i inile joj se sve
izvanredno umesne, bilo da su uinjene iz prijateljstva, u udvaranju ili u. ali, one joj nisu ponovo osvojile
srce. Gledala je u njemu samo prijatelja. Mnogo sam vam zahvalan, ree on, to ste me pozvali da dodem
danas! Da nije bilo vas, sigurno bih izgubio sve zadovoljstvo koje sam doiveo na ovom izletu. Vec sam bio
odluio da se vratim. Da, bili ste vrlo mrzovoljni, a ne znam zbog ega, sem ako nije zato to ste zadocnil za
najbolje jagode. Pokazala sam se bolji prijatelj no to ste zasluili. Ali bili ste skrueni. Molili ste da vam
zapovedim da dodete. Nemojte reci da sam bio mrzovoljan. Osecao sam se umoran. Vrucina me slomila.
Danas je toplije. Za mene nije. Danas mi je sasvim prijatno. Prijatno vam je zato to ste savladani. Sto ste
me vi savladali? Da. Moda sam elela da to kaete, ali sam mislila, na samosavladivanje. Jue ste na
neki nain raskinuli lance i utekli od sopstvene vlasti; ali danas ste se opet vra349tili a poto ja ne mogu
uvek da budem s vama, bolje je da vam narav bude pod vaom vlacu nego pod mojom. Svodi se na isto. Ja
ne mogu da vladam sobom bez neke pobude. Vi mi zapovedate, govorili ili ne. A uvek moete da budete sa
snom. Uvek ste sa
mnom. Poev od jue u tri sata. Moj stalni uticaj nije mogao ranije poeti, inae ne biste bili toliko
neraspoloeni pre toga. Jae u tri sata! To je po vaem raunu. A meni se ini da sam vas prvi put video u
februaru. Na tu vau lasku zaista se ne moe nita odgovoriti. Ali (spustivi glas), .samo mi govorimo, a
nema smisla priati gluposti da bismo zabavljali sedmoro to cute. Ja ne govorim nita ega bih se stideo,
odgovori on sa ivahnom hezonocu. Prvi put sam vas video u februaru. Neka me uju svi na ovom brdu.
Neka mi glas dopre do Majklema na jednoj strani, a na drugoj do Dorkinga. Prvi put sam vas video ti
februaru. A potom apcuci: Nae drutvo je uasno glupo. Sta da uinimo da ih razbudimo? Dobro ce doci
ma kakva budalatina. Mo race da progovore. Gospode i gospodo, gospodica Vudhaus mi nareduje (a ona.
ma gde bila, uvek je prva) da kaem kako eli da zna o emu svi vi mislite. Neki se nasmejae i odgovorie
dobrocudno. Gca Bejts ree vrlo mnogo stvari; gda Elten se napela kad je ula kako je gca Vudhaus prva; g.
Najtli je odgovorio najjasnije: Je li gospodica Vudhaus sigurna da bi volela da uje o emu svako od nas
misli? O, ne, ne! uzviknu Ema smejuci se vrlo bezbrino, ni za ta na svetu. U ovom asu to je poslednja
stvar koju bih elela da izdrim. Bolje da ujem ma ta drugo, nego li o emu svi vi mislite. Necu reci ba svi.
ma moda jedno ili dvoje (pogledajuci na gospodina Vestena i Harijetu) od ijih misli ne bih strahovala. Tako
neto, uzviknu gda Elten uzrujana, ja ne bih smatrala da imam prava da pitam. ako moda kao chaperon
ovog drutva. ,. Ja nikad nisam bila u nekom drutvu... na izletu... mlade gospodice... udate ene... 350 To
mrmljanje uglavnom je upucivala svome muu, a on progunda kao odgovor: Sasvim tano, mila moja,
sasvim tano. Tano to.. . ... neto neuveno. .. ali ima ena koje svata mogu da kau. Pustite bolje da to
prode kao ala. Svakom je poznato kakvi se obziri vama duguju. Ne pomae, proapta Frank Emi. Vecina se
uvredila. Napacu ih vetije Gospode i gospodo, gospodica Vudhaus mi nareduje da kaem, kako odustaje
od svog prava da sazna tano o emu svi vi mislite i zahteva samo da svako od vas ispria neto vrlo
zabavno. Ovde je vas sedmoro, sem mene (koji sam, kako ona ljubazno veli, vec veoma zabavan) i ona
samo trai da od svakog od vas uje neto vrlo duhovito, bilo u prozi ili u stihu, bilo sopstveno ili tude; ili ako
ne to, a onda dve stvari osrednje duhovite, ili tri stvari sasvim bez duha. Obavezuje se da ce se od srca
nasmejati svemu. O, vrlo dobro! uzviknu gca Bejts. Onda ne treba da se plaim. 'Tri stvari sasvim bez duha'.
To je, znate, taman za mene. Sigurna sam da cu reci tri stvari bez duha im otvorim usta, zar ne? (Ona
pogleda unaokolo, raunajuci veoma dobrocudno da ce se svi saglasiti.) vi svi, zaelo, mislite da cu to moci
da uinim? Ema nije mogla odoleti. Eh, gospodice, moda to nece biti tako lako. Oprostite, ali postoji
ogranienje u pogledu broja samo tri stvari. Zavarana njenom potsmeljivom utivocu, gca Bejts nije
odmah shvatila smisao
ovih reci; a kad se do~ setila, nije se naljutila, samo je lako rumenilo pokazivalo da je to moda boli. A, da,
razume se. Da, vidim ta hoce da kae (okrecuci se g. Najtliju); trudicu se da zadrim svoj jezik. Mora biti da
sam koji put vrlo nesnosna, inae ona ne bi rekla tako neto jednoj staroj prijateljici. Svida mi se vaa
zamisao, uzviknu g. Vesten. Prima se, prima se. Ja cu se potruditi to bolje mogu. Smiljam jednu
zagonetku. Kako ce e ^eniti zagonetka? Slabo, naalost, vrlo slabo, odgovori mu sin, ali bicemo irokogrudi,
naroito prema onom ko pone. 351Ne, ne, ree Ema, nece se slabo ceniti. Zagonetka koju naini gospodin
Vesten bice dovoljna da se odui i za sebe i onog do sebe. Hajdete, gospodine, da ujemo. Ni sam ne znam
je li mnogo duhovito, ree g. Vesten. Ckijesnica je suvie poznata, ali evo: Koja dva slova u azbuci
izraavaju savrenstvo? Dva slova! zraavaju savrenstvo! Pojma nemam. Eh, vi necete nikad pogoditi. Vi
(govorio je Emi) sigurno necete nikad pogoditi. Reci cu vam. M i A. Em a, shvatate li? Shvatila je i
nagradila ga u istome asu. Moda to nije bilo nita naroito duhovito, ali se Ema mnogo smejala i veselila, a
takode i Frank i Harijeta. Ostalo drutvo kao da nije bilo isto tako ushiceno; neki su izgledali kao da nita nisu
razumeli, a g. Najtli je ozbiljno rekao: Sad je jasno kakva se vrsta duhovitosti trai, i gospodin Veslen se ovim
odlino pokazao, ali svakako je izbacio .iz igre sve ostale. Savrenstvo nije trebalo tako brzo da se pojavi. O,
to se mene tie, mene morate izviniti, ree gda Elten. Ja zbilja ne mogu da pokuavam. ..,nimalo ne volim
takve stvari; Jednom sam dobila akrostih s rho' jim imenom, ali mi se nita nije svideo. Znala sam ko ga je
poslao. Neki straan ficfiric. Znate na koga mislim (klimnuvi glavom svome muu). Te su stvari zgodne o
Boicu, kad se sedi oko kamina, ali, po mom miljenju, sasvim su neumesne u leto, prilikom izleta u prirodu.
Gospodica Vudhaus ce morati da me izvini. Nisam od onih koji imaju spremne duhovitosti za svaiji ukus. Ne
tvrdim da sam duhovita. Prilino sam iva duha na svoj nain,' ali mi se zaista mora dopustiti da sama
procenim kad treba da govorim, a kad da cutim. Ne raunajte na nds, molim vas, gospodine Cerile. Ne
raunajte na gospodina Eltena, Najtlija, Dejn i mene. Nemamo nita duhovito da kaemo niko od nas.
Da, da, molim vas, na raunajte na mene, dodade njen suprug s izvesnom podrugljivom skromnocu. Ja,
zaista, nemam nita da kaem to bi moglo da zabavlja gospodicu Vudhaus ili ma koju mladu gospodicu.
Davno 352 oenjeni ovek nikakve vajde od njega. Hocemo li da prosetamo, Avgusta? Od sveg srca.
Zamara me kad na izletu ovako dugo cedim na jednom mestu. Hodite, Dejn, uzmite me pod ruku s druge
strane. Medutim, Dejn nije prihvatila poziv, te mu i ena odoe sami da proetaju. Srecan par! ree Frank
Ceril im ga vie nisu mogli uti. Divno pristaju jedno uz drugo! Ba su imali srece s obzirom da su se
onako uzeli tek to su se upoznali u nekoj banji! Mislim da su se poznavali svega ono nekoliko nedelja u
Batu! zvanredno srecni! Zar se mogu oceniti neije osobine u Batu ili u ma kojoj banji? Ne mogu nita se
ne moe.znati. Tek kad ovek vidi
enu u njenom domu, sred njenog drutva, onakvu kakva je uvek. tek onda moe da stekne neko pravilno
miljenje. Bez toga. sve je nagadanje i sreca i to obino zla sreca. Koliko J^Jjudikoji su se vezali posle
jednog kratkog ^pjoZnHraTv^aa^TT^sT^aTlrn celog veTca"*gorko""ka]air<<. *' * ^ " .* ~ ...,..,.,, Ga
Ferfaks,'"koja je pre toga rtelko ta govorila, izuzev sa lanovima svog ueg drutva, sad progovori: Nema
sumnje, takve se stvari deavaju. Tu se zakalja i prekide. Frank Ceril joj se okrete da bi uo. Neto ste
rekli, ree on ozbiljno. Ona dode opet do glasa: Htela sam samo da primetim da. iako takve nesrecne
okolnosti zadese ponekad i mukarce i ene, verujem da nisu vrlo este. Moe da se rodi neka naklonost
naglo i neoprezno ali obino ovek ima vremena da se od nje izleci. Hocu da kaem da ce samo slabe,
neodlune osobe (ijasreca uvek stoji na milost i nemilost '"Uiaju) trpeli da im neke nesrecno poznanstvo
zauvek vara neprilike i patnje. On ne odgovori, vec je samo pogleda i pokloni se )korno. Ubrzo zatim ree
veselo: Eto, ja se tako malo oslanjam na svoj sud, da se nadam, ako se kad budem enio, da ce neko drugi
izabrati enu za mene. Hocete li vi? (On se okrete Emi.) Hocete li da mi izaberete enu? Ubeden sam da ce
mi se svideti svaka koju biste vi izabrali. Znate, vi se i inae brinete za moju porodicu (osmehujuci se svome
ocu). 23 Ema 353m Nadite mi nekog. Ja se ne urim. Usvojite je, vaspj. tajte je. da je nainim slinom sebi?
Svakako, ako samo moete. Vrlo dobro. Prihvatam taj zadatak. macete divnvj enu. Mora biti vrlo ivahna i
imati oi lenikove boje. Sve ostalo mi nije vano. Ja cu ici u inostranstvo na dve, tri godine a kad se
vratim, doci cu do vas po svoju enu. Upamtite. Nije bilo opasnosti da ce Ema zaboraviti. Taj zadatak
probudio je u nje mnoge omiljene misli. Ne bi li Harijeta mogla da bude ta osoba, tako opisana? zuzev oiju
lenikove boje, za dve godine mogla bi da se pretvori u sve to on eli. Moda vec i u ovom trenutku
pomilja na Harijetu, ko zna? To se moglo izvesti iz toga to njoj preputa vaspitanje. Kako bi bilo da podemo
do gospode Elten? ree Dejn svojoj tetkj. Kako hoce, mila moja. Vrlo rado. Kad god zaeli. Bila sam i
ranije gotova da podem s njom, ali svejedno brzo cemo ih stici. Eno je tamo ne, to je neko drugi To je
jedna od onih gospoda iz drutva u irskim kolima, ne lii nimalo na nju. E pa, mislim. .. One odoe dalje, a za
njima posle pola minuta pode g. Najtli. Ostali su samo g. Vesten, njegov sin, Ema i Harijeta. Mladic se sad
toliko razdragao da je to postalo skoro neprijatno. Cak i Emi su najzad dosadili njegovo laskanje i vesele
dosetke; poalila je to mesto toga ne seta mirno po okolini ma s kim drugim iz drutva, ili ne sedi sama i bez
ikakvog udvaraa, mirno posmatra divan predeo ispred sebe. Obradovala se kad se pojavie sluge koje su ih
traile da im jave za kola, pa je i onu uurbanost, dok su prikupili drutvo i
pripremili se za polazak, i brigu gde Elten da njena kola budu prva, lako podnela imajuci u izgledu mirnu
vonju kojom ce se zavriti sumnjive radosti ovog dana posvecenog veselju. Nadala se da se nikad vie
nece prevariti da uestvuje u takvom pothvatu, s tako rdavo uskladeniK1 drutvom. 354 Dok je ekala na
kola, pride joj g. Najtli. On se osvrte da bi se uverio da nikog nema u blizini, i onda ree: Ema, moram jo
jednom da govorim s vama onako ]<ako sam to ranije inio, mada mi vi to pravo moda ne dajete rado, nego
ga preko volje trpite; pa ipak, moram ga, upotrebiti. Ne mogu da gledam kad rdavo postupate, a da vam ne
ukazem na to, Kako ste mogli biti onako ;eO'Setljivi prema gospodici Bejts? Kako ste mogli da budete onako
surovo duhoviti prema eni njenih osofH'ia, njenih godina i njenog poloaja? Ema, nisam mi,iio da je to
moguce. Ema se seti, pocrvene, bi joj ao, ali pokua da okrepa na smeh. Ali kako bih se uzdrala da ne
kaem ono to sam :azala? Niko se ne bi mogao uzdrati. Nije bilo bas toliko rdavo. Zaelo me nije
razumela. Uveravam vas da jeste. Osetila je sve to ste hteli sci. Govorila je posle o tome. Zao mi je to
niste uli iko je govorila s kakvom smernocu i velikodunomu. 2ao mi je to niste uli kako vas ceni to
ste imali toliko strpljenja i mogli da joj ukazujete toliko panje, i vi i va otac, kad je ona sigurno veoma
nesnosna u drutvu. O! uzviknu Ema, znam da na svetu nema boljeg stvora, ali morate priznati da je u njoj,
naalost, dobrota pomeana s mnogo smenoga. Pomeana je, ree on, slaem se; i da je ona runa,
mogao bih dopustiti da ponekad smeno prevagne nad dobrim. Da je bogata, ne bih se brinuo ta ce se
dogoditi s njenim bezazlenim besmislicama i ne' bih v'ra zamerao, ma kako se nepaljivo prema njoj pona^ i.
Da vam je ona ravna po poloaju.. . ali, Ema, pomisle koliko je daleko od toga. Ona je sirota. Pala je s "'a
visine ugodnog ivota na kojoj je rodena i, ako po'^' i i ostari, verovatno ce pasti jo dublje. Nalazi se u Mrtnju
koje bi trebalo da pobudi vae saaljenje. Ono ba !!Me bilo lepo! Znala vas je jo detetom, gledala vas kakf'
rastete onda kada je znailo poast da ona nekog J>azi a vi ste joj se sad lakomisleno i oholo pot"r
ehnuli, ponizili je i to pred njenom sestriinom 23* 355 a i pred drugima, od kojih ce mnogi (a neki
sigurnog slepo podraavati vae ponaanje prema njoj. Ovo van| nije prijatno, Ema a i meni nije ni
najmanje prijabio;" ali moram i hocu hocu da vam kaem istinu dok ino! gu. Zadovoljan sam ako vam
svojim iskrenim savetim^ dokaem da sam vam prijatelj, a verujem da cete mg jednog dana razumeti bolje
no to moete sada. Razgovarajuci tako pribliili su se kolima; ova su bila spremna; i pre no to je ona bila
kadra ponovo da progovori,, on joj pomoe da se popne. Pogreno je t" maio osecanja usled kojih je
okrenula lice na dru stranu i cutala. Ona su se sastojala samo od ljutnje samu sebe, potitenosti i duboke
zabrinutosti. Nije b u stanju da neto kae i, kad je ula u kola, za a," je pala na sedite kao slomljena.
Zatim, prebacuj . sebi to se nije oprostila, nije mu zahvalila, to je oti zlovoljna izgleda, izviri napolje eleci
da popravi reju i rukom, ali je vec bilo dockan. On je otiao dal a konji su krenuli. Osvrtala se jo, ali uzalud:
ubrzo brzinom koja joj je izgledala neobina, preli po niz breg i sve je ostalo daleko iza njih. Nije se m
iskazati koliko se jedila skoro vie no to je m da prikrije. Nikad u ivotu nije se osetila
toliko uzbj dena, snudena, ojadena. Njegove reci su je teko pogj cile. Nije mogla poreci istinitost njegove
primedbe. Srj joj je govorilo koliko su tane. Kako je mogla biti te" surova, tako svirepa prema gci Bejts! Kako
je mo da ode dotle da neko, koga ceni, stekne o njoj tako rd miljenje! kako je mogla dopustiti da se rastan
njim a da mu nijednom reju ne zahvali, ne odobri, ; ma ta ljubazno ne kae! Vreme je nije uspokojilo. Sto je
vie razmiljala. se vie muila. Nikad se nije osecala tako jadna. Sreco: nije morala da govori. Kraj nje je
bila samo Harije' koja je i sama izgledala neraspoloena, zamorena i vr| voljna da cuti. lako je Ema, skoro
celim putem do kuf'* osecala kako joj suze teku niz obraze, a nije se trud da ih zadri, mada su bile tako
neobjanjive. GLAVA CETRDESET CETVRTA Taj nesrecni izlet na Boks Hil Emi celo vee nije izlazio iz
glave. Nije znala ta su ostali iz drutva o njemu mislili. Oni, svaki u svome domu, i na svoj nain, moda su
ga se sa zadovoljstvom secali; ali njoj se inilo da nije nikad gore provela jedno prepodne, da joj izlet nije
pruio nikakvog uivanja i da ce ga zadrati u neprijatnoj uspomeni. U poredenju s njim, vee koje je provela
igrajuci dame sa svojim ocem bilo je pravo blaenstvo. Tu se, odista, krilo pravo zadovoljstvo, jer je radi
njegove zabave rtvovala najslade asove dana; osecala je da joj se, ma koliko moda ne zasluuje njegovu
nenu ljubav i potovanje puno poverenja, ne moe nita ozbiljno zameriti u pogledu ponaanja uopte.
Verovala je da kao kci nije bez srca. Verovala je da niko ne bi bio u stanju da joj kae: Kako moete da
budete tako svirepi prema svome ocu? Moram, hocu da vam kaem istinu dok mogu. Gca Bejts nece
nikad vie. .. ne, nikad! Ako u buducnosti ljubaznost bude u stanju da zbrie prolost, moe se nadati da
dobije oprotaj. Cesto se pokazivala nepaljiva, tako joj je savest govorila; nepaljiva moda vie u mislima
nego na delu; podrugljiva, neutiva. Ali tako vie nije smelo da bude. Zagrejana istinskim kajanjem posetice
je vec sutra ujutru, i to ce biti poetak, s njene strane, redovnih i ljubaznih odnosa na ravnoj nozi. Sutradan
njena reenost nije popustila, i otila je rano, kako je nita ne bi omelo. Nije nemoguce, mislila je da ce usput
Sresti g. Najtlija;" ili ce on moda naici dok ona bude u poseti. To joj ne.bi smetalo. Nece se po357stideti to
izgleda da se kaje, jer to ini iz srca i osecajuci svoju krivicu. Dok je koracala, bacala je poglede prema
Donvelu, ali ga ne vide. Gospode su kod kuce. Nikad se ranije nije obradovala tim recima, niti je ulazila u
hodnik i pela se uz stepenice sa eljom da priini zadovoljstvo vec samo da ispuni obavezu niti da ga
sama oseti, sem docnije kad se bude potsmevala. Kad je naila, nastala je neka trka, uli su se uurbani
koraci i govor. Do nje je dopro glas gce Bejts; neto je trebalo da se brzo uradi; sluavka je izgledala
uplaena i zbunjena; zamolila je da prieka jedan as, a zatim je uvela prerano. Tetka i sestriina pobegose
u susednu sobu. Jasno je videla Dejn, i uinila joj se veoma bolesna; a, pre no to su se vrata zatvorila za
njima, ula je kako gca Bejts kae; Dakle, tako, draga moja, ja cu reci da si legla, a nema sumnje da si
dovoljno bolesna. Jadna stara gda Bejts, utiva i skromna kao i uvek, kao da nije shvatala ta se oko nje
deava. Naalost, Dejn se ne oseca najbolje, ree ona, ali ne znam; kau mi da je dobro. Verujem da ce
moja kci odmah doci, gosoodice Vudhaus. Nadam se da cete
naci stolicu. Samo da Heti nije izila. Nisam u stanju... imate li stolicu, gospodice? Je li vam udobno gde
sedite? Sigurno ce se odmah vratiti. Ema se ozbiljno nadala da c~ se vratiti. Za trenutak se uplai da je gca
Bejts izbegava. Ali se gca Bejts uskoro pojavi: Veoma joj je milo i mnogo zahvaljuje, ali je Emi savest
govorila da to nije ona ranija, vesela govorljivost, a u izrazu i ponaanju bilo je vie usiljenosti. Nadala se da
ce se moda povratiti staro raspoloenje, ako se vrlo prijateljski raspita za gcu Ferfaks. To je odmah postigla.
Ah, gospodice Vudhaus, kako ste dobri! Pretpostavljam da ste uli i da ste doli da uestvujete u naoj
radosti. Meni se to, odista, ne ini kao neka radost (trepcuci suznim oima), ali bice nam vrlo teko da se
rastanemo s njom, poto je toliko vremena provela kod nas; sad je strano zabolela glava, pisala je celo
jutro: morala je da napie duga pisma, znate, pukovniku Kam358 i gospodi Dikson. 'Draga moja', rekla sam
joj, 'oslepece', jer su joj oi neprestano bile pune suza. Nije udo, nije udo. To je velika promena; mada je
imala vanrednu srecu takvo mesto, verujem, nije dobila nijedna mlada devojka na prvom koraku; nemojte
misliti, gospodice Vudhaus, da smo nezahvalne za tu iznenadnu srecu (opet lijuci suze) ali, jadnica, kad
biste samo videli kako je boli glava. Kad oveka neto mui, nije u stanju da oseti nikakvu srecu kao to
treba. Strano je neraspoloena. Gledajuci je, niko ne bi pomislio kako je ushicena i oduevljena to je dobila
takvo mesto. Vi cete je izviniti to nije izila pred vas, nije u stanju, otila je u svoju sobu. Terala sam je da
legne u krevet. 'Draga moja', kazala sam, 'reci cu da si legla'; ali, medutim, nije to uinla; seta po sobi. Ali
kae da ce joj biti bolje sada, kada je napisala ta pisma. Bice joj vrlo ao to vas nije videla, gospodice
Vudhaus, ali vi cete biti dobri i izvinicete je. Cekali ste na vratima, sramota me je, ali nekako smo se
uurbale. Desilo se da nismo ule kad ste kucali, i dok niste poli uz stepenice nismo znale da neko dolazi.
'To sigurno gospoda Koul', kazala sam, 'niko drugi ne bi doao tako rano'. 'Pa dobro', ree ona, 'jedanput
moramo i to da izdrimo, pa je bolje da to bude sad'. Ali tad ude Pati i ree da ste vi. 'O!' rekoh ja, 'to je
gospodica Vudhaus, sigurno ce ti biti milo da je vidi'. 'Ne, ne mogu nikog da vidim', ree ona, ustade i
pode iz sobe; i zbog toga smo vas pustile da ekate; mnogo nam je ao i krivo. 'Ako mora da izide, draga',
rekoh ja, 'a ti idi, a ja cu kazati da si legla u postelju'. Ema je s najvecom panjom sluala. Srce joj je u
poslednje vreme omekalo prema Dejn; a ta slika njenih sadanjih patnji delovala je kao lek za sve ranije
neplemenite sumnje, te je ostalo samo saaljenje. Secajuci se svojih manje pravednih i manje plemenitih
osecanja u prolosti, morala je priznati da Dejn moe sasvim prirodno da se odlui da vidi gdu Koul, ili ma
koju drugu vernu prijateljicu, a da ne eli da vidi nju. Kazala je ono to je osecala, iskreno oalocena i
zabrinula, eleci iz sveg srca da taj korak na koji se, kako je ula cd gce Bejts, sad resila, donese gci Ferfaks
to 359 vie koristi i udobnosti, Mora biti da je to bolno za sve njih. Ona je razumela da ce se cela stvar
odloiti do povratka pukovnika Kambela. Tako ste dobri, odgovori gca Bejts, ali vi ste uvek dobri. Nije mogla
da podnese to uvek i da ne bi sluala njene reci zahvalnosti,
koje su je muile, Ema otvoreno upita: A kuda, ako smern da pitam, ide gospodica Ferfaks? . Kod neke
gospode Smolrid krasna ena veoma otmena. starace se za njene tri devojice divna deica.
Nijedno mesto ne bi bilo zgodnije, ako izuzmemo moda porodicu gospode Sakling i gospode Brag; gospoda
Sakling je s obema u prijateljskim odnosima i stanuje sasvim blizu ivi samo est kilometara od Mapi
Grouva. Dejn ce biti samo est kilometara daleko od Mapi Grouva Gospoda Elten je, pretpostavljam, osoba
kojoj gospodica Ferfaks duguje. . . Da, naa dobra gospoda Elten. Najneumornija, prava prijateljica. Nije
htela da uje da Dejn odbije. Nije joj dopustila da kae 'Ne', jer je Dejn, kad je ula (to je bilo prekjue,
upravo onog jutra kad smo bili u Donvelu), kad je ula, bila vrsto reena da ne primi tu ponudu, i to iz
razloga koje ste pomenuli; tano kao to kaete, odluila je da ne poinje nita do povratka pukovnika
Kambela, i da je zasad nita nece naterati da ulazi u neke obaveze i to je vie puta ponovila gospodi Elten
i, verujte mi, nisam imala pojma da ce promeniti miljenje ali ta dobra gospoda Elten, koja uvek
pametno rasuduje, bolje je videla nego ja. Ne bih se svaki tako protivio i odbijao da primi Dejnin odgovor, ali
je ona odluno izjavila da nece odmah jue, kao to je Dejn elela, javiti da odbija; ekace i eto, jue
uvece reenc je da Dejn id . Potpuno iznenadenje za mene! Nisam imala pojma! Dejn je odvela u stranu
gospodu Elten, i kazala joj odmah da je. razmislivi o preimucstvima koja prua zaposlenje kod gospode
Sakling, odluila da prihvati ponudu. Nisam znala nita od svega toga dok se nije resila.* 360 i Bili ste sinoc
kod gospode Elten? Da, svi mi; gospoda Elten nas je pozvala. To je bilo reeno jo na brdu, dok smo etali s
gospodinom jsfajtlijem. 'Svi morate da dodete veeras kod nas', kazala je 'Moram da vas nateram da svi
dodete'. gospodin Najtli je bio, zar ne? Ne, nije; odmah je odbio; mada sam verovala da ce doci, jer je
gospoda Elten izjavila da ga nece pustiti da ode, nije se pojavio, ali smo, moja majka, Dejn i ja, sve tri bile i
provele smo vrlo prijatno vee. S tako dobrim prijateljima, znate, gospodice Vudhaus, uvek je prijatno, mada
su svi izgledali malo umorni posle jutarnjeg izleta. Znate, i zadovoljstvo zamara i ne bih mogla reci da je
iko od njih mnogo uivao. Pa ipak, meni ce ostati u secanju kao vrlo prijatan izlet, i beskrajno sam zahvalna
dobrim prijateljima koji su me pozvali. Gospodica Ferfaks je, mada vi to niste zapazili, celog jutra razmiljala
kakvu odluku da donese. Svakako. ,Ma kad se to desilo, i njoj i svima njenim prijateljima mora biti teko
ali, nadam se da ce u svojoj slubi naici na sve moguce olakice mislim u pogledu naravi i ophodenja te
porodice. Blagodarim, draga gospodice Vudhaus. Da, odista, dobice sve to god bi je moglo uiniti srecnom
na takvom poslu. zuzev porodica Sakling i Brag, medu svima poznanicima gospode Elten nema nijedne
kuce gde bi se tako otmeno ivelo i s vaspitaicom tako irokogrudo postupalo. Gospoda Smolrid je
vanredna ena! Kod nje se ivi skoro kao u Mapi Grouvu a to se tie dece, sem malih
Saklingovih i malih Bragovih, nigde nema tako otmene i slatke deice. Prema Dejn ce se ponaati s mnogo
potovanja i dobrote. mace samo zadovoljstva, ivot ce joj biti pun zadovoljstava. A njena plata zaista se
ne usudujem da vama, gospodice Vudhaus, kaem koliku ce platu imati. Cak i vi. koji ste navikli na velike
svote, teko cete verovati da jedna mlada osoba kao to je Dejn moe toliko da dobije. Ah, gospodo,
uzviknu Ema, ako su ostala deca iole onakva kakva sam ja bila, smatram da je i pet puta 301 veca plata od
najvece za koju sam dosad ula, muno zaradena. Vi ste vrlo plemeniti. A kad gospodica Ferfaks treba da
otputuje? Vrlo brzo, vrlo brzo, naalost; to je najgore od svega. Za dve nedelje. Gospodi Smolrid se mnogo
uri. Jadna moja majka ne zna kako ce to podneti. zato pokuavam da joj odvratim oanju od tih misli, pa
joj govorim, 'De, de, majko, ne mislite vie o tome'. Svima njenim prijateljima bice zaelo ao to ce je
izgubiti. A zar pukovniku i gospodi Kambel nece biti ao kad budu uli da se uposlila pre njihovog povratka?
Hoce, Dejn je uverena da ce im biti ao; medu' tim, to je mesto takvo da nema razloga da ga odbije.
Strano sam se iznenadila kad mi je saoptila ta je kazala gospodi Elten, i kad mi je gda Elten istog
trenutka prila i izjavila kako se raduje. Bilo je to pre aja ekajte ne, nije moglo biti pre aja, jer se
secam da sam pomislila. . . o, ne, sad sam se setila, sad znam; neto se dogodilo pre aja, ali ne to. Pre
aja su pozvali gospodina Eltena i on je iziao iz sobe; sin starog Dona Abdija je hteo da s njim razgovara.
Jadni Don, vrlo ga mnogo cenim; dvadeset sedam godina je bio pisar kod mog jadnog oca; a sad taj jadni
starac ne moe da se digne iz postelje, mnogo pati od kostobolje danas moram da ga obidem; i Dejn ce
sigurno poci ako bude uopte izlazila. Sin jadnog Dona doao je da govori s gospodinom Eltenom o nomoci
koju daje parohija; on sam nije siromaan, zr.ate, poto je glavni sluga kod Krune, konjuar i sve drugo, ali
ipak nema dovoljno sredstava da sam izdrava svog oca. tako nam je gospodin Elten, kad se vratio,
ispriao ta mu je kazao konjuar Don, kako su iz Rendolsa poslali po dvokolice da odvezu Franka Cerila
u Rimond. To se odigralo pre aja. A Dejn je razgovarala s gospodom Elten posle aja. Gca Bejts nije
davala vremena Emi da kae kako za taj dogadaj nije uopte ula. Ali to nije bilo vano, poto je, i ne misleci
da Ema nije moda upoznata sa svima pojedinostima o odlasku Franka Cerila, nastavila da ih sve iznosi.
Ono to je g. Elten o tog stvari saznao od konjuara zasnivalo se na onome to je uo sam konjuar i sluge u
Rendolsu i svodilo se na ovo: ubrzo poto su se vratili s izleta na Boks Hil, doao je glasnik iz Rimonda
a, uostalom, nisu se mnogo iznenadili dolasku tog glasnika; g. Ceril je poslao svom necaku kratko pismo u
kome ga je uglavnom iszvestio o prilino povoljnom stanju zdravlja gde Ceril i zamolio ga da se vrati
najdalje do sutradan u jutru. Ali g. Frank Ceril se resio da se odmah vrati, ne ekajuci ni asa, i poto je
njegov konj nazebao, smesta su poslali Toma kod Krune po njihove dvokolice; konjuar je bio napolju i video
ih kad su prole i kako je momak vozio brzo i gonio konja. U svemu tom nije bilo nieg to bi Emu iznenadilo
i probudilo joj radoznalost;
priviiklo joj je jedino panju to je bilo u vezi s pitanjem kojim su se vec bavile njene misli. Na nju je ostavljalo
jak utisak koliko razliito znae u svetu gde Ceril i Dejn Ferfaks; jedna je bila sve, a druga nita. Sedela je
tako razmiljajuci o tome kako su sudbine za ene razliite, potpuno nesvesna u ta se zagledala, kad je
trgoe reci gce Bejts: Da, vidim o emu mislite, o klaviru. Sta ce biti s njim. Sasvim tano. Jadna Dejn je
malopre o njemu govorila. 'Morace da ode', kazala je, 'ti i ja moramo da se rastanemo. Nema razloga da
ostaje ovde. Pa ipak, neka ostane', kazala je. 'Cuvajte ga dok se ne vrati pukovnik Kambel. Razgovaracu s
njim o tome; on ce odluiti ta da radim; on ce me izvuci iz svih tekoca'. Verujem da ni dan danas ne zna
da li joj ga je poklonio on'li njegova kci. Ema je sad morala do pomisli na klavir; bilo joj je neprijatno kad se
setila svega to je sasvim neosnovano i nepravedno pretpostavljala, pa je uskoro zakljuila da je dovoljno
sedela; poto se ponovo usudila da izrazi svoje najbolje elje, koje su zaista dolazile iz srca, oprosti se i ode.
362 GLAVA CETRDESET PETA Neprestano zadubljena u te misli, Ema je dola do . kuce, ali kad je ula u
salon, zatekla je osobe koje su ; je morale zauditi. G. Najtli i Harijeta doli su dok je 'i ona bila van kuce i
sedeli su s njenim ocem. G. Najtli je odmah ustao i glasom koji je, nesumnjivo bio ozbilj.A niji no obino,
rekao: \! Nisam hteo da odem pre no to bih vas video, ali urim i zato moram odmah poci. Odlazim u
London da provedem nekoliko dana sa Donom i zabelom. mate li to da im poaljete ili poruite, sem
pozdrava? Ba nita. Ali to je kod vas neto iznenadno? Da... prilino. .. pomiljao sam na to vec neko
vreme. Ema je bila sigurna da joj nije oprostio: nije izgledao kao obino. Ali vremenom ce uvideti, mislila je.
da treba opet da budu prijatelji. Dok je on stajao kao da hoce da pode, a nije polazio otac poe da je
zapitkuje. Dakle, draga moja. jesi li dobio stigla tamo? Kako je moja uvaena stara prijateljica i njena kcer?
Verujern da im je moralo biti veoma milo to si ih obila. Ema je ila da posetj gospodu i gospodicu Bejts:
gospodine Najtli, kao to sam vam vec kazao. Ona je uvek veoma paljiva prema njima. Emu obli rumen
zbog te nezasluene pohvale, pa smeeci se i odmahujvci glavom znaajno pogleda u g. Najtlija. zgledalo je
da je u njegovim oima istog trenutka nainila povoljan utisak, kao da su ove dokuile istinu iz njenih,
shvatile i odale potu dobroti kojom se ispunilo njeno srce. Gledao je blistavim, toplim pogle364 dom, kojim
se osecala bogato nagradena a trenutak docnije jo vie, zbog jednog njegovog pokreta koji je pokazivao
vecu srdanost no obino. Uze je za ruku; je li ona sama uinila prvi pokret, ne bi mogla reci moda je
ona nekako pruila u svakom sluaju on joj uze ruku, stite je, i nesumnji/o je hteo da je prinese svojim
usnama tada mu, izgleda, neto pade na um, pa je popusti. Zato se uzdrao, zato se predomislio kad je
vec skoro dovrio pokret, nije mogla da shvati. Mislila je da bi pametnije uinio da se nije zaustavio. Ali
namera mu je bila nesumnjiva; i da li zato to se u njegovom ponaanju uopte uvek vrlo malo osecalo
udvaranje, ili iz bilo kog drugog uzroka, inilo joj se da mu izvanredno dobro pristaje. On je to inio veoma
prosto i u isti mah veoma dostojanstveno. S velikim zadovoljstvom mislila je
na taj pokuaj koji je izraavao savreno prijateljstvo. Odmah potom on ih napusti neade ga za tren oka.
Uvek se kretao hitro, kao ovek >ji ne ume da bude neodluan niti da okleva, ali sad iezao s jo vie
naglosti no obino. Emi nije moglo biti krivo to je ila kod gce Bejts i je alila to nije pola od nje deset
minuta ranije; nilo bi joj veliko zadovoljstvo da s g. Najtlijem razgoira o zaposlenju Dejn Ferfaks. Nije joj bilo
krivo ni 3 ce otici porodici na Brunsvikom trgu, jer je znala diko ce ih obradovati, ali bolje da se to desilo u
podnije vreme a bilo bi prijatnije i da je ranije znala, ipak rastali su se kao pravi prijatelji; nije se mogla rati
u znaenju njegovog dranja i njegovog nedovrnog laskavog ina: uinio je to da bi je uverio da o oj ponovo
ima isto dobro miljenje kao i ranije. Saznala je da je sedeo s njenim ocem vec pola sata. Steta to se nije
ranije vratila. Zeleci da odvrati oca od neprijatnih misli o g. Najtliju koji odlazi u London, i to tako naglo, i jo
na konju, to ce on sve, znala je, oceniti kao vrlo rdavo, Ema mu saopti ta je ula o Dejn Ferfaks i vide da
nije pogreila raunajuci na dejstvo te vesti' pokazala se kao vrlo korisna protivtea, zanimala ga je, a nije
uznemiravala. On se odavno svikao na misao da ce. Dejn Ferfaks otici Za vaspitaicu i mogao je o tome da
govori vedro, dok 365je odlazak g. Najtlija za London delovao kao neoekivan udar. skreno se radujem, mila
moja, to ce ona dobiti tako ugodno mesto. Gospoda Elten je veoma dobroduna i prijatna ena i verujem da
su i njeni poznanici sasvim kako treba. Nadam se da tamo nema vlage i da ce se lepo starati za njeno
zdravlje. To treba da im bude prva stvar, kao to je za mene uvek bilo na prvom mestu. zdravlje sirote
gospodice Tejlor. Zna, mila moja, ona ce toj gospodi biti ono to je za nas bila gospodica Tejlor. nadam se
da ce joj u jednom pogledu biti bolje, i nece pasti u iskuenje da ode iz kuce koja je toliko godina bila njen
dom. Sledeceg dana stie iz Rimonda vest koja sve ostale baci u zasenak. U Rendols je stigao naroiti
glasnik da javi da je umrla gda Ceril. Mada njen necak nije imao naroitog razloga da zbog nje pouri
natrag, ona je poivela samo jo trideset est sati po njegovom povratku. znenadan udar, drukiji od svega
to se moglo predvidati na osnovu njenog opteg stanja, odneo je s ovog sveta posle krace borbe. Velike
gde Ceril nije vie bilo. Javila su se osecanja koja takvi dogadaji neminovno izazivaju. Svi su u izvesnom
stepenu bili sumorni i tuni, puni Zalosti za onom koja je otila i brige za preivele prijatelje, a posle
pristojnog vremena zaeleli su da znaju gde ce biti sahranjena. Goldsmit nam kae kad lepa ena izgubi
glavu, ne ostaje joj drugo nego da umre; onoj koja postane nesnosna moe se to isto preporuiti da bi
popravila svoj rdav glas. O gdi Ceril, koju bar dvadeset pet godina niko nije voleo, sad se govorilo sa
aljenjem. U jednom pogledu su joj potpuno dali za pravo. Nikad ranije nije se priznavalo da je ona ozbiljno
bolesna. Ovaj dogadaj oslobodio je optube da je uobraena bolesnica, cudljiva i sebina kao sve takve
bolesnice. Sirota gospoda Ceril! Nema sumnje da je mnogo patila: vie no to je iko ikad pretpostavljao a
od neprestanih bolova esto se izmeni narav. Tuan dogadaj ^ veliki udar kraj svih njenih^ mana. Sta ce
gospodin Ceril bez nje? Taj uubitaj: ce za gospodina Cerila biti zaista uasan. Gospodin Ceril je nikad
nece prealiti363 ak je i g. Vesten odmahivao glavom, sveana izgleda, govoreci: Ah, ta jadna
ena, ko bi to pomislio! i resio je da je to dostojnije oali. Njegova ena je uzdiuci i razmiljajuci o ivotu
sedela nad svojim runim radom, i pokazivala puno saaljenja i istinske, mirne razboritosti. Oboma je jedna
od prvih pomisli bila kako ce to delovatj na Franka. Ema je odmah o tome razmiljala. Narav gde Ceril,
alost njenog mua ona prede u pameti i jedno i drugo s potovanjem i saaljenjem a zatim se s vie
vedrine zadri na mislima kako bi na Franka mogao da utie ovaj dogadaj, kako bi mu mogao koristiti,
osloboditi ga. U asu je sagledala sve moguce dobro. Sad naklonost prerru. Harijeti Smit ne bi naila na
prepreke. Niko se nije bojao g. erila koji vie ne zavisi od svoje ene: on je bio mek ovek, koji se da voditi
i koga bi njegov necak mogaj da privoli na to god hoce. Ostajalo je samo da se u necaka stvori ta
naklonost, a Ema se, kraj sve svoje dobre volje u toj stvari, nije osecala sigurna da je ova vec stvorena.
Harijeta se u ovoj prilici drala izvanredno dobro i odlino je vladala sobom. Ako joj se i probudila neka nova
nada, nije nita pokazala. Ema je s radocu posmafcrala taj dokaz njene pojaane volje, izbegavajuci da
nagovesti ma ta to bi je moglo dovesti u opasnost. Zato su o smrti gde Ceril razgovarale s uzajamnom
uzdrljivocu. U Rendols su stizala pisma od Franka, kratka pisma u kojima je javljao sve o njihovom stanju i
namerama to je imalo neposrednijeg znaaja. G. Ceril se osecao bolje no to se moglo oekivati; kad
posmrtni ostaci budu preneti u Jorkir, oni ce preci prvo t kucu nekog njegovog starog prijatelja u Vindzoru,
kome je g. Ceril poslednjih deset godina stalno obecavao da ce doci u goste. Zasad nije imalo ta da se ini
za Harijetu. Ema je mogla samo da joj poeli sve najbolje za buducnost. Pree je bilo da se ukae panja
Dejn Ferfaks, pred kojom su se izgledi na srecu zatvarali, dok su se pred Harijetom otvarali, i ije
pretstojece zaposlenje sad nije ostavljalo mnogo vremena svakorr onom u Hajberiju koji bi hteo da se
pokae ljubazan prema njoj * a u Eme je to postala glavna elja. Nije se skoro ni zbog 367eg toliko kajala,
koliko zbog svoje ranije hladnoce. Sad je etela da obaspe svim mogucim znacima obzira i naklonosti
upravo onu osobu koju je vie meseci zanemarivala. 2elela je da joj bude od koristi, da joj pokae da ceni
njeno drutvo i posvedoi svoju potu i uvaenje. Resila se da je pozove na jedan dan u Hartfild. Napisala joj
je pisamce, ali je poziv odbijen i to usmenom porukom: Gospodici Ferfaks nije dobro i zato nije mogla da
pie. Kad je g. Peri istog jutra doao u Hartfild pokazalo se da je ona zbilja bolesna, jer je on morao da je
obide, iako protiv njene volje, da pati od tekih glavobolja i ivane groznice, toliko da on sumnja da ce u
odredeno vreme biti u stanju da ode gdi Smolrid. Zasad joj je zdravlje izgledalo sasvim poremeceno
izgubila je elju za jelom i mada nije bilo naroito opasnih znakova, nieg u plucima, ega se porodica
uvek bojala, g. Peri nije bio spokojan. Smatrao je da je uzela na svoja pleca vie no to je kadra da podnese,
da to i sama oseca same nece da prizna. Kao da je izgubila svaku hrabrost. Sredina u kojoj se sada nalazi,
mora da primeti, nije pogodna za ivane slabosti; ograniena je stalno na jednu sobu on "bi voleo da je
to drukije a za njenu dobru tetku mora priznati, iako je to njegova stara prijateljica, da nije ba najbolja
drubenica za takvu bolesnicu. Nema sumnje da se ona stara za nju i da je neguje: stvar je upravo u tome
to preteruje. Bojao se da ta nega gci Ferfaks vie kodi nego koristi; Ema ga je sluala veoma brino; sve
joj je vie bilo ao nje " i lupala je glavu da pronade kako bi joj mogla koristiti. Moda bi joj dobro inilo da se
odvoji bar satdva od njene tetke i da promeni malo vazduh i okolinu, u mirnom, razboritom razgovoru,
makar i za satdva. Sutradan ujutru napisala joj je opet pismo u kome joj je to je moguce nenije javila da ce
doci po nju kolima u svako doba koie ona odredi napominjuci da se posavetovala s g. Perijem koji smatra
da ce takva etnja sigurno dobro initi njegovoj bolesnici. Kao odgovor stigla je samo ova kratka beleka:
Gospodica Ferfaks pozdravlja i zahvaljuje, ali nije u stanju da izdri nikakvu etnju. 363 Emi se inilo da je
njeno pismo zasluivalo neto bolji odgovor, ali nije mogla da se ljuti na reci koje su, ispisane drhtavim,
nejednakim rukopisom, jasno ukazivale na bolest, pa je mislila samo kako bi najbolje mogla da savlada taj
njen otpor svakoj poseti ili pomoci. Zato je, uprkos onakvog odgovora, naredila da se spreme kola i odvezla
se do gce Bejts, nadajuci se da ce privoleti Dejn na etnju ali uzalud. G~ca Bejts je dola do kola puna
zahvalnosti, saglasivi se najozbiljnije da bi izlazak na vazduh inio Dejn mnogo dobra i Ema je,
poruujuci po njoj, pokuala sve to je mogla da ubedi Dejn, ali se nita nije moglo uiniti. Gca Bejts se
vratila bez uspeha. Dejn se nije dala nagovoriti izgleda da joj je pozlilo vec od samog predloga da izide
na vazduh. Ema bi volela da je i sama vidi i pokua svoje sposobnosti, ali upravo kad je htela da nagovesti tu
elju, gca Bejts ree neto kao da je obecala svojoj sestriini da nipoto nece pustiti unutra gcu Vudhaus.
Zaista, istinu da kaem, sirota Dejn ne moe nikoga da podnese ba nikoga istina, gospodu Elten
nisu mogle da sprece a gospoda Koul je toliko bila uporna a gospoda Peri je toliko navaljivala ali
sem njih, Dejn zbilja nije htela nikoga da primi. Ema nije elela da je svrstaju s enama kao to su gda
Elten, gda Peri i gda Koul, koje su u stanju da se svuda nametnu; a nije mogla osecati da ona sama ima
neko izuzetno pravo te se povinova i samo jo upita gcu Bejts ta bi njena sestriina volela da jede i ta
joj je preporueno, eleci da tu, ako je moguce, pomogne. O tome se gca Bejts mnogo vajkala i nairoko
priala: Dejn skoro nita nece da jede, g. Peri je preporuio jaku hranu, ali to god su uspeli da nabave (a
niko nikad nije imao tako dobre susede) ona ne moe da okusi. Cim je stigla kuci, Ema pozva svoju
domacicu, pregleda ta sve ima u ostavi i gci Bejts posla odmah teglu amerikog slatkog korena, odline
kakvoce, s jednim vrlo srdanim pismom. Pola sata docnije slatki koren je stigao natrag, s mnogo
zahvalnosti od gce Bejts, ali Draga Dejn nije mogla da se smiri dok se to ne vrati; 24 Ema 369 ona to ne
moe da jede a sem toga, naglasila je da naroito kae da njoj nita nije potrebno. Kad je posle toga ula
da su Dejn videli kako luta poljanama prilino udaljenim od Hajberija, i to popodne onog istog dana kada je,
pod izgovorom da ne moe da izdri nikakvu etnju, onako odluno odbila da se izveze s njom kolima, Emi
je moralo biti jasno poto je sve povezala u svojoj glavi da Dejn nece od nje, Eme, da primi nikakvu
ljubaznost. Bilo joj je ao, veoma
ao. Srce je bolelo to se Dejn nalazi u takvom stanju koje je jo alosnijim inila ta razdrdljivost,
nedoslednost u postupcima i nedovoljna snaga; a bolelo je to Dejn tako malo veruje iskrenosti njenih
osecanja i tako malo ceni njeno prijateljstvo. Teila se to je znala da su joj namere dobre i to moe reci da
g. Najtli ovog puta ne bi naao nita da joj zameri. ako bi bio upucen u sve njene pokuaje da pomogne
Dejn Ferfaks, ak ako bi zavirio i u njeno srce. GLAVA CETRDESET SESTA Jednog jutara, deset dana
otprilike posle smrti gde Ceril, g. Vesten pozva Emu da side, ne moe da ostane ni pet minuta i elj da
govori njom lino. Presreo je na salonskim vratima i im se pozdravio s njom, obinim glasom, odmah je
tiim, da ga ne bi uo njen otac, kazao: Moete li jutros do dodete do Rendolsa? Dodite, ako ikako moete.
Gospoda Vesten eli da vas vidi. Mora da vas vidi. Da joj nije zlo? Ne, ne, ni najmanje samo se malo
uznemirila. Naredila bi da spreme koije i dola bi vama, ali mora da vas vidi nasamo, a to, znate (pokazujuci
glavom prema njenom ocu), hm, moete li da dodete? Razume se. Ovog asa, ako hocete. Nemoguce mi je
da odbijem neto to na takav nain traite, ali ta se moglo desiti? Je li stvarno nije bolesna?; majte
poverenja u mene, ali ne pitajte nita vie. Sve cete uti kad bude trebalo. Vrlo neobjanjiva stvar! Ali, pst,
pst! Cak ni Ema nije bila u stanju da pogodi ta je sve to znailo. Njegov izraz lica nagovetavao je neto
odista vano. Ali, poto je njena prijateljica bila zdrava, nastojala je da se ne brine, i saoptivi ocu da ce se
sad proetati, ubrzo izade iz kuce s g. Vestenom i uputi se brzim koracima Rendolsu. A sad, ree Ema, poto
su prilino odmakli od kapije, sad mi, gospodine Vestene, recite ta se desilo. a* 371T Ne, necu, odgovori on
ozbiljno. Ne pitajte me. Obecao 'sam svojoj eni da cu sve prepustiti njoj.. Ona ce vam tu vest paljivije
saoptiti nego ja. Ne budite nestrpljivi, Ema; sve cete to isuvie rano saznati. Paljivije saoptiti! uzviknu
Ema i stade kao ukopana od straha. Blagi Boe! Gospodine Vestene, kaite mi omah. Dogodilo se neto na
Brunsvikom trgu. Znam da jeste. Recite mi, zahtevam da mi ovog asa kaete ta je bilo. Nije nita, vi se
varate. Gospodine Vestene, nemojte da se igrate sa mnom. Razmislite koliko meni dragih osoba ivi na
Brunsvikom trgu. Koja je od njih? Preklinjem vas svim to je najsvetije da mi nita ne sakrijete. Dajem vam
re, Ema. Dajete mi re! Zato se ne zakunete! Zato se acu ne zakunete da se ne radi ni o jednom od
njih? O, Boe moj! Sta to ima da mi se saopti to se ne odnosi ni na jednog lana te porodice? Casti mi,
ree on veoma ozbiljno, ne odnosi se ni na jednog od njih. Nije ni u najmanjoj vezi s nekim ljudskim stvorom
koje se zove Najtli. Emi se vrati hrabrost i pode dalje. Pogreio sam, nastavi on, to sam kazao da ce vam
paljivije saoptiti tu vest. Nije trebalo da upotrebim taj izraz. Ustvari, ne tie se vas, tie se samo mene;
tojest, tako se nadamo. Hm! Ukratko, draga moja Ema, nema razloga
da se uznemiravate. Ne kaem da ta stvar nije neprijatna, ali bi moglo biti mnogo gore. Ako budemo brzo ili,
uskoro cemo stici u Rendols. Ema uvide da ce morati da eka; to je zahtevalo od nje da se malo savlada.
Nije vie postavila nijedno pitanje, samo je njena mata radila a tako joj se uskoro uini moguce da se radi o
nekoj novanoj stvari neem to je tog asa iskrslo i bilo neprijatno za njegovu porodicu; neem to je
izilo na videlo posle nedavnog dogadaja u Rimondu. Glava joj je bila puna pretpostavki. ma moda, pola
tuceta vanbrane dece, i jadni Frank Ceril nece nita naslediti. Mada je to vrlo nezgodno, ne 372 bi je
nimalo alostilo. zazvalo je samo malo vecu radoznalost. Ko je onaj gospodin na konju? upita ona dok su
peaili dalje; progovorila je vie da bi pomogla g. Vestenu da sauva svoju tajnu, nego iz kakvog drugog
razloga. Ne znam. Jedan od Otvejevih. Nije Frank; uveravam vas da nije Frank. Njega necete videti. Sad je
vec preao pola puta za Vindzor. Znai da je va sin bio kod vas? Jeste; zar niste znali? Da, da, uostalom
nije vano. Ucuta za trenutak, a zatim dodadt, mnogo opreznijim i odmerenijim glasom: Da, Frank je doao
jutros samo da vidi kako smo. Pourie napred i uskoro stigoe u Rendols. Eto, draga, ree on kad su uli
u sobu, doveo sam je, a sad se nadam da ce vam biti lake: ostavicu vas same. Ne vredi odlagati. Necu biti
daleko, ako vam budem potreban. Ema je jasno ula kad je tiim glasom dodao, pre no to je izaao iz
sobe: Odrao sam re. Nema pojma. Gda Vesten je vrlo rdavo izgledala, lice joj je odavalo da je uzrujana, te
se Ema jo vie uznemiri: im su ostale same, ivo je upita: Sta je, draga moja prijateljice? Vidim da desilo
neto vrlo neprijatno; recite mi odmah ta je. Dolazeci ovamo, bila sam u potpunoj neizvesnosti. Mi obe
mrzimo neizvesnost. Molim vas, prekratite moju. Bice vam lake ako budete govorili o svojoj nevolji, pa ma
ta to bilo. ,Zar, zaista, ne znate nita? upita gda Vesten drhtavim glasom. Zar ne moete, draga moja Ema,
zar ne moete da naslutite ta cete uti? Naslucujem da je to neto to se tie gospodina Franka Cerila, U
pravu ste. Tie se njega, i odmah cu vam reci, (uzimajuci svoj vez, reena da ne die pogled). Jutros je bio
zbog jedn izvanredno udne stvari. Nemoguce mi je da iskaem koliko smo se iznenadili. Doao je da govori
sa ocem o svojoj nameri da mu saopti svoju naklon>ost. .. 373Zastala je da predahne. Ema prvo pomisli
na sebe, a onda na Harijetu. Vie nego naklonost, nastavi gda Vesten: veridbu stvarnu veridbu. Sta cete
vi, Ema, reci ta ce ceo svet reci kad se sazna da su se Frank Ceril i gospodica Ferfaks verili; ne,
nego da su odavno vereni? Ema potskoci od iznenadenja i uasnuta povika: Dejn Ferfaks! Blagi Boe! Ne
govorite ozbiljno? Salite se? Naravno da se udite, odgovori gda Vesten, jo ne diuci oiju i govoreci brzo,
kako bi Ema imala vremena da se pribere naravno da se udite. Ali tako je. Sveano su se obecali jedno
drugom jo u oktobru kad su boravili u Vejmetu, i drali su to u tajnosti od svih. Niko nije nita znao ni
Kambelovi, ni njena porodica, ni njegova. To je tako neobjanjivo da mi se ini nemoguce, mada sam
potpuno uverena da je tano. Prosto ne mogu da
verujem. Mislila sam da ga poznajem. Ema gotovo nije ni ula ta je gda Vesten govorila. Dve stvari su joj
potpuno obuzele misli: njeni razgovori s njim o gci Ferfaks i jadna Harijeta; za neko vreme je samo uzvikivala
i traila da joj potvrdi tu vest. Da! ree ona najzad, pokuavajuci da se pribere; o tom dogadaju treba da
razmiljam bar pola dana da bih bila u stanju da ga iole shvatim. Sta! veren s njom cele zime pre no
to je i jedno od njih dolo u Hajberi? Veren jo od oktobra tajno veren. To me je mnogo uvredilo, Ema. A
uvredilo je i njegovog oca. zvesne njegove postupke ne moemo opravdati. Ema se za trenutak zamisli, pa
onda odgovori: Necu se praviti da vas ne razumem i, da bih vas uteila koliko god mogu, uveravam vas da
panja koju mi je ukazivao nije izazvala nita od onog, ega se vi plaite. Gda Vesten podie oi s
nevericom; ali je Emino lice bilo mirno kao i reci. Da bi vam bilo lake da poverujete da sam sad savreno
ravnoduna prema njemu, nastavi ona, reci cu vam i to da mi se u poetku naeg poznanstva jedno vreme
dopadao tada sam bila vrlo sklona da se zaljubim; ne, ak sam bila i zaljubljena i moda je udno kako
374 je toga osecanja nestalo. Ali, srecom, nestalo ga je. U poslednje vreme, vec tri meseca najmanje, za
mene stvarno vie ne znai nita. Moete da mi verujete, gospodo Vesten. To je suta istina. Gda Vesten je
poljubi sa suzama radosnicama; kad je bila kadra da progovori, uveri je kako ta izjava za nju znai vie no
ma ta drugo na svetu. Gospodin Vesten ce se obradovati isto koliko i ja, ree ona. U tom pogledu smo se
oalostili. Naa je najveca elja bila da se vas dvoje zavolite i bili smo ubedeni da je tako. Zamislite kako
nam je bilo teko zbog vas. Ja sam se spasla; vi i ja moemo se sa zahvalnocu diviti kako sam se spasla.
Ali njega to ne oslobada, gospodo Vesten, i moram vam reci da ga ja smatram velikim krivcem. S kakvim je
pravom doao medu nas, kada je svoju ljubav i vernost obecao, a ponaao se kao potpuno slobodan ovek?
S kakvim je pravom nastojao da se dopadne, to je nesumnjivo inio i izdvajao ma koju mladu enu
svojom istrajnom panjom, to je nesumnjivo inio, dok je ustvari pripadao drugoj? Otkud je mogao znati da
ne ini moda zlo? Otkuda je mogao znati da se ja moda necu zaljubiti u njega? Vrlo rdavo, odista vrlo
rdavo. z neeg to je kazao, draga moja Ema, ja pre pretpostavljam. .. ! i A kako je ona bila u stanju da
podnese takvo po i naanje? Hladnokrvnost najveceg stepena! Da posmatra ' kako on na njene oi
neprestano poklanja panju drugoj eni i da to ne shvati kao uvredu. Toliko spokojstvo nisam u stanju ni da
razumem ni da potujem. Medu njima je dolazilo do nesporazuma, Ema; to je izriito kazao. Nije imao
vremena da ulazi u opirnija objanjenja. Zadrao se ovde samo etvrt sata, a bio je tako uzbuden da nije
iskoristio potpuno ni ono vreme, koliko je ostao ali je jasno kazao da je nesporazuma bilo. Ustvari, izgleda
da su ti nesporazumi izazvali sadanji preokret, a oni su verovatno nastali zbog njegovog neprilinog
dranja. Neprilinog! O. gospodo Vesten, to je vrlo blag prekor. Mnogo, mnogo vie no neprilino! To ga je
sur375valo u mojim oima. Nimalo ne lii na ono kakav ovek treba da bude! Nema ni trunke estitosti ni
potenja, one stroge privrenosti istini i naelima,
onog prezira prema prevari i niskosti, koje ovek treba da pokae u svakoj prilici u ivotu. Ne, draga Ema,
sad moram da ga uzmem u odbranu; mada je u ovom sluaju pogreio, poznajem ga dovoljno dugo i jemirn
vam da ima mnogo, vrlo mnogo dobrih osobina, i. . , Blagi Boe! uzviknu Ema, ne sasluavi je. A gospoda
Smolrid! Dejn se vec spremila da pode kod nje kao vaspitaica! Sta je samo hteo s tom uasnom
grubocu? Da je pusti da se uposli da je pusti ak i da pomisli na takav korak! O tome nije nita znao,
Ema. U toj stvari mogu potpuno da ga opravdam. Ona je sama donela odluku i nije mu je saoptila ili bar ne
na nain koji bi ga uverio. Kae da sve do jue nije nita znao o njenim namerama. Saznao ih je iznenada,
ne znam kako, iz nekog pisma ili poruke. i kad je otkrio ta hoce da uradi, ta je naumila, odluio se da
odmah otvoreno istupi, prizna sve svome ujaku i prepusti se njegovoj dobroti, i, ukratko, uini kraj tom
munom skrivanju koje je tako dugo trajalo. Ema poe da slua paljivije. Treba uskoro da mi pie, nastavi
gda Vesten. Na rastanku mi je kazao da ce mi se ubrzo javiti; rekao je tako kao da mi obecava mnoge
pojedinosti koje jutros nije mogao da mi ispria. Prema tome, saekajmo njegovo pismo. Moda ce ono
doneti izvinjenja za mnogo tota. Moda ce nam postati jasne i opravdane mnoge stvari, koje sad ne
moemo da razumemo. Ne smemo da budemo strogi; ne smemo dn se urimo i da ga osudimo. Treba, da
imamo strpljenja. Ja moram da ga volim; sad, kad sam se umirile u jednom pitanju, jednom vanom pitanju,
iskreno elim da se sve dobro svri i nadam se da ce tako biti. Oni su oboje sigurno mnogo propatili, dok su
tako krili i cutali. Njegove patnje, odgovori Ema suvo, izgleda da mu nisu mnogo nakodile. A kako je
gospodin Ceril sve to primio? 378 Vrlo blagonaklono prema svom necaku dao je svoj pristanak skoro bez
ikakve tekoce. Zamislite ta su za nedelju dana dogadaji uinili u toj porodici? Dok je jadna gospoda Ceril
bila u ivotu, verovatno ne bi bilo nikakve nade, izgleda, mogucnosti, a tek to su njeni zemni ostaci sputeni
u porodinu grobnicu na poinak, njenog mua su ubedili da postupi tano suprotno od onog to bi ona
zahtevala. Velika je sreca kad nepogodni uticaj neke osobe ne preivi njenu smrt! Nije ga trebalo mnogo
ubedivatj da pristane. Ah! pomisli Ema, i za Harijetu bi to isto uinio. To je nocas reeno, i Frank je krenuo
jutros im je svanulo. Zadrao se malo u Hajberiju kod Bejtsovih, pretpostavljam, a zatim je doao ovamo, ali
se toliko urio da se vrati ujaku, kome je upravo sad potrebniji nego ikad, da je, kao to vam rekoh, ostao
kod nas samo etvrt sata. Bio je vrlo uzbuden veoma mnogo toliko da je izgledao sasvim drukije nego
ikad ranije. Pored sveg ostalog, zgranuo se kad je nju zatekao tako slabu, o emu nije imao pojma, i po
svemu sudeci to ga se mnogo kosnulo. 1 da li vi odista verujete da je sve to ostalo u potpunoj tajnosti? Da ni
Kambelovi, ni Diksonovi nisu znali za veridbu? Ema nije mogla da izgovori ime Dikson a da malo ne
pocrveni. Niko, ni jedno od njih. Jasno je kazao da niko ivi sem njih dvoje nije znao. Lepo, ree Ema.
Pretpostavljam da cemo se postepeno pomiriti s tom milju i
ja im elim svaku srecu. Ali cu uvek smatrati da se vrlo runo poneo. Zar sve to nije bilo niz pretvaranja i
obmana uhodenja* i prevara? Doli su medu nas i na jeziku bili su otvoreni i iskreni, a u tajnosti su se
udruili da o svima nama donose sud! Tako su nas cele zime i proleca vukli za nos; dok smo svi mi zamiljali
da su nam ravni po osecanju istinitosti i asti, ta dva stvorenja u naoj sredini moda su se dogovarala, vrila
poredenja i izricala sud o utiscima i recima koje nikad nisu smeli oboje da uju. Moraju snositi posledice,
ako je jedno od njih ulo da se o onom drugom ne govori najbolje! 377U tom pogledu sam sasvim spokojna,
odgovori gda Vesten. Uverena sam da nikad nisam kazala jednome neto o onom drugom, to oboje ne bi
mogli uti. mate srece. Jedinu vau greku ula sam samo ja, onda kad vam se inilo da je jedan na
prijatelj zaljubljen u tu gospodicu. Tano. Ali poto sam uvek imala dobro miljenje o gospodici Ferfaks, nikad
nisam mogla, ni u kakvoj zabludi, da rdavo govorim o njoj; a to se njega tie, o njemu nisam sigurno rdavo
govorila. U tom asu na malom otstojanju od prozora pojavi se g. Vesten, koji ih je oevidno posmatrao.
Njegova ena dobaci mu pogled kojim ga pozva unutra; dok je on obilazio unaokolo, dodala je: A sad, draga
Ema, recite, a neka vam se to vidi i na licu, sve to bi ga moglo umiriti i skloniti da bude zadovoljan tom
enidbom. Treba da se pomirimo s tim a, uistinu, o njoj se s pravom moe reci sve najbolje. Nece se
oroditi naroito visoko, ali ako to ne smeta gospodinu Cerilu, zato bi smetalo nama? A to moe biti vrlo
srecna okolnost za njega za Franka, mislim to se zaljubio u devojku, tako estitu i razboritu, kakvu
sam nju uvek smatrala i sad sam sklona da je takvom smatram, uprkos ovog jednog velikog otstupanja cd
strogog pravila ispravnosti. A u njenom poloaju ak i za tu greku moe se naci mnogo opravdanja! Odista
mnogo! uzviknu Ema srdano. Ako se ikad moe izviniti ena koja misli samo na sebe, to je onda kad se
nalazi u poloaju u kome je Dejn Ferfaks. O takvim enama se skoro moe reci da 'svet nije njihov, niti
zakoni koji vae za svet'. Kad je g. Vesten, uao, presrela ga je nasmejana lica, uzviknuvi: Lepo ste me
prevarili, boga mi! To ste, pretpostavljam, izmislili da biste se zabavljali mojom radoznalocu i vebali moju
sposobnost pogadanja. Ali ste me stvarno uplaili. Pomislila sam da ste izgubili bar polovinu svoga imanja. A
eto, umesto da vam izjavim sauece, ispalo je da treba da vam estitam. Cestitam vam, gospodine
Vestene, iz sveg srca, to cete za snahu dobiti jednu od najlepih i najobrazovanijih devojaka u Engleskoj.
378 Dvatri pogleda koje je izmenjao sa enom ubedie ga da je sve u redu, kao to je i taj govor kazivao; to
je odmah blagotvorno delovalo na njegovo raspoloenje. U licu i glasu povrati mu se njegova uobiajena
veselost; srdano i zahvalno joj stee ruku i poe da govori o toj veridbi na nain koji je pokazivao da mu je
sad potrebno samo da prode malo vremena i da se navikne, pa da je ne smatra sasvim rdavom. Njegova
ena i Ema pomenue samo ono to je moglo da ublai nesmotrenost tog koraka i otkloni zamerke; kad su
sve to zajedno pretresli, i kad je opet sve pretresao s Emom, vracajuci se s njom u Hartfild, potpuno se
pomirio i nije bio daleko od pomiri da je to najbolja stvar koju je Frank mogao da uradi.GLAVA CETRDESET
SEDMA Harijeta, jadna Harijetak To su bile reci; u njima su leale mune misli kojih se Ema nije mogla da
oslobodi, i koje su za nju pretstavljale glavnu
nesrecu u toj stvari. Frank Ceril se prema njoj poneo rdavo vrlo rdavo u mnogo emu ^ ali ona se na
njega nije toliko ljutila zbog njegovog, koliko zbog svog sopstvenog ponaanja. Njegov prestup inio joj se
naroito crn zbog nezgodnog poloaja u koji je nju stavio naspram Harijete. Jadna Harijeta! po drugi put
da bude prevarena zahvaljujuci njenim pogrenim zakljucima i laskanjima. G. Najtli je proroki govorio kada
je jednom rekao: Ema, vi niste prijatelj Harijeti Smit, Bojala se da joj je samo nanela zlo. stina, da u ovom
sluaju nije morala sebe da optuuje kao u prethodnom, da je ona jedina i prva upala u tu greku i da je u
Harijeti pobudila osecanja kakva moda nikada inae ne bi obuzela njenu matu; jer Harijeta je priznala da
se divi i gaji naklonost prema Franku Cerilu, pre no to je ona i nagovestila neto o tome. Ali se osecala
stvarno krivom to je potsticaJa ono to je" mogla da suzbije. Mogla je da sprei da ta osecanja ne uzmu
maha i ne ojaaju. Njen uticaj bi bio dovoljan. A sada je bila sasvim svesna da je trebalo da ih sprei.
Osecaia je da je bez dovoljnih razloga izlagala opasnosti srecu svoje prijateljice. Da je sluala zdrav razum,
morala bi joj reci da .ne sme misliti o njemu, i da je verovatnoca pet stotina prema jedan da mu se ona nikad
nece dopasti. Ali, dodade ona, naalost, imala sam vrlo malo zdravog razuma. 380 Strano se ljutila na
sebe. Bilo bi uasno da nije mogla istovremeno da se ljuti i na Franka Cerila. Sto se tie Dejn Ferfaks,
sad je bar mogla da se oslobodi svakog stajanja o njoj. Harijeta joj je zadala dovoljno brige. Ne treba vie da
se alosti zbog Dejn, njene nevolje i rdavo zdravlje, poto potiu iz istog uzroka, sigurno se sad
istovremeno popravljaju. Nije vie bila ni beznaajna ni nesrecna. Uskoro ce se osecati dobro, bicesrecna i
imace uspeha. Ema je sad shvatala zato je nje ' na sopsivena panja nailazila na prezir. Ovim otkricem
razjasnila je i mnoge manje stvari, Besumnje je to bilo zbog ljubomore. U Dejninim oima ona je bila
suparnica, i nikakvo udo sto je odbijala sve to joj je nudila kao pomoc ili panju. Vonja njenim kolima pila
bi muenje, a slatki koren iz hartfildske ostave morao je bili otrov. Razumela je sve to; i, ukoliko se njen
razum mogao otrgnuti od nepravedne i sebine ljutine, priznavala je da se Dejn Ferfaks ne uzdie i ne
postaje srecnija vie no to zasluuje. Ali se mnogo brinula zbog jadne Harijete! Malo joj je saueca ostajalo
za ma koga dru ' gog. Ema je bila tuna i bojala se da ce ovo drugo razoarenje biti mnogo jae od prvog. S
obzirom da je linost bila mnogo znaajnija, trebalo bi da bude tako; a sudeci po njenom, naizgled jaem
dejstvu na Harijetin duh, jer je kod nje izazvala uzdrljivost i samosavladivanje, tako ce i biti. Medutim,
mora da joj saopti bolnu istinu to je moguce pre. G. Vesten je na rastanku izmedu ostalog naloio da to
sauva kao tajnu. Zasada cela stvar treba da bude potpuna tajna. Gospodin Ceril je, to naroito zahtevao,
kao znak potovanja prema eni koju je tako nedavno izgubio; i svako je to primio jedino kao dunu
pristojnost. Ema je obecaMa; pa ipak, za Harijetu se mora uiniti izuzetak. To je bila njena najprea
dunost. Uprkos svojoj muci, bilo joj je smeno to 'je imala da izvri istu bolnu i osetljivu dunost prema
Harijeti, koju je gda Vesten upravo izvrila' prema njoj. Vest. koju su joj tako brino saoptili, trebalo je da
sada brino saopti drugome. Srce joj je zalupalo bre kada je ula Harijetin korak i glas; pretpostavljala je
da se i gda Vesten tako osecala kada se ona pribliavala Ren381dolsu.
Da li bi ishod tog otkrica mogao da bude isto tako slian? Naalost, za to nije moglo biti nikakvog izgleda.
Dakle, gospodice Vudhaus, uzviknu Harijeta ulazeci urno u sobu, nije li ovo najudnija novost koju smo
ikada uli? Na kakvu novost mislite, uzvrati Ema, koja nije mogla da po izgledu i glasu pogodi da li je Harijeti
zaista neto nagoveteno. O Dejn Ferfaks. Da li ste ikada uli tako neto udno? O, ne morate se bojati da
mi poverite, jer mi je gospodin Vesten lino kazao. Upravo sam ga srela. Rekao mi je da to mora ostati
stroga tajna; i zbog toga ne bih pomislila da kaem ikom drugom, sem vama, ali on ree da vi vec znate. Sta
vam je rekao gospodin Vesten? ree Ema, jo uvek u nedoumici. O, rekao mi je sve; da Dejn Ferfaks i
gospodin Frank Ceril treba da se venaju, i da su vec odavno tajno verenu Kako je to udno! Zaista je bilo
udno, Harijetino dranje je bilo tako izvanredno udno, da Ema nije znala kako da ga shvati. zgledalo je da
se potpuno izmenila. Kao da se odluila da ne pokae zbunjenost niti da je to otkrice naroito zanima. Ema
ju je posmatrala, nemajuci moci da ita kae. Da li ste ikad pomislili, uzviknu Harijeta, da je on u nju
zaljubljen? Vi ste, moda, pomiljali. Vi (ona pocrvene govoreci ovo), koji umete da vidite ta je u svaijem
srcu, ali niko drugi. Boga mi, ree Ema, poinjem da sumnjam da imam takvu sposobnost. Zar moete da
me pitate ozbiljno, Harijeta, jesam li mislila da voli neku drugu enu u isto vreme kad sam vas precutno
ako ne otvoreno hrabrila da date maha syojim osecanjima? Nikada, do poslednjeg asa, nisam ni
najmanje sumnjala da gospodin Frank Ceril ima i malo ljubavi prema Dejn Ferfaks. Moete biti sasvim
sigurni da bih vas opomenula, da sam u to posumnjala. Mene! uzviknu Harijeta iznenadeno i porumeni.
Zato biste mene opominjali? Ne mislite, valjda, da mi je stalo do Franka Cerila. 382 Oduevljena sam to
ujem da govorite tako vrsto o toj stvari, odgovori Ema, smeeci se; ali necete poreci da je bilo jedno vreme
ak ne tako davno kad ste mi davali povoda da razumem da vam je stalo do njega? Do njega! '
Nikada, nikada. Draga gospodice Vudhaus, kako ste mogli da me tako pogreno razumete? (Ona se okrenu
na drugu stranu.). Harijeta, uzviknu Ema posle trenutnog zastoja; ta time mislite? Gospode! Sta mislite?
Rdavo vas razumela! Treba li onda da pretpostavim...? Nije mogla da kae. zgubila je glas; i ona sede,
ekajuci u velikom uasu da Harijeta odgovori. Harijeta, koja je stajala malo dalje okrenuta ledima, ne
odgovori nita odmah; a kad je progovorila, glas joj je bio isto tako uzbuden kao i Emin. Smatrala sam da nije
mogucno, poe ona, da ste me pogreno razumeli! Znam da smo se sloile da ga nikad ne imenujemo, ali s
obzirom na to koliko je on beskrajno iznad svih drugih, ne bih verovala da ce neko pretpostaviti da sam
mislila na ma koju drugu osobu. Kakav gospodin Frank Ceril! Ne znam ko bi ikad pogledao njega u drutvu
onog drugog. Nadam se da nisam tako luda da bih pomiljala na Franka Cerila, koji pored onog drugog nije
niko i nita. Neverovatno je kako ste se vi tako prevarili! Svakako, da nisam bila ubedena da mi vi
odobravate i da me hrabrite u mojoj naklonosti, smatrala bih isprva da sam suvie uobraena ak i to se
usudujem da mislim, o njemu. sprva, da mi niste rekli kako su se dogodile i mnogo udesnije stvari, da je
bilo
brakova gde je nesklad bio veci, (to su tano bile vae reci), ne bih se usudila da dam maha. . . ne bih
pomislila da je moguce... Ali kada vi, koji ste ga oduvek poznavali. . . Harijeta, uzviknu Ema pribravi se
odluno, da se bar sada razumemo, da ne bude daljih greaka. Da li vi govorite o. . . gospodinu Najtliju?
Naravno. Nikad nisam mogla pomisliti na ma koga drugog, i tako sam verovala da vi to znate. Kada smo
govorile o njemu, nije moglo biti jasnije. 383Ne, sasvim, odvrati Ema, primoravajuci se da bude mirna; jer mi
je sve to ste tada rekli izgledalo da se ocinosj na drugu osobu. Skoro bih mogla da tvrdim da ste kazali ime
gospodina Franka Cerila. Sigurna sam da smo govorile o usluzi koju vam je uinio gospodin Frank Ceril,
kad vas je zatitio od Cigana. O, gospodice Vudhaus, kako vi zaboravljate! Draga moja Harijeta, savreno se
secam sutine onoga to sam tom prilikom kazala. Rekla sam vam da se ne udim vaoj naklonosti, da je,
uzimajuci u obzir uslugu koju vam je uinio, to sasvim prirodno; i vi ste se sloili s tim i izraavajuci se vrlo
toplo kazali ste da mnogo cenite tu uslugu; pomeriuli ste ak koliko ste se uzbudili kad ste ga videli kako vam
dolazi u pomoc. Dobro se secam svojih tadanjih utisaka. Zaboga, uzviknu Harijeta, znam sad ega ste se
setili, ali ja sam tada mislila na neto sasvim drugo. Nisam mislila ni na Cigane ni na gospodina Franka
Cerila. Ne! (s izvesnim dostojanstvom) imala sam u glavi jedan mnogo dragoceniji sluaj kako je
gospodin Najtli doao i zamolio me da igram s njim, kad gospodin Elten nije hteo da mi pride, i kad nije bilo
ni jednog drugog igraa. To je bilo ono dobro delo, to je bila ona plemenita blagonaklonost i velikodunost, to
je bila ona usluga usled koje sam poela da osecam koliko je on iznad svih drugih ljudi. Blagi Boe! uzviknu
Ema. To je bila uasno nesrecna i kobna greka! Sta da se radi?! Znai, da ste me razumeli, vi me ne biste
hrabrili. Ali, najzad, ne moe mi biti gore nego to bi bilo da je onaj drugi bio u pitanju, ali sada. . .. moguce
je. . . Ona zastade nekoliko trenutaka. Ema nije bila u stanju da govori. Ne udim se. gospodice Vudhaus,
nastavi ona, to osecate veliku razliku izmedu njih dvojice, bilo u odnosu na mene ili u odnosu na ma kog
drugog. Svakako smatrate da je jedan od njih pet stotina miliona puta vie iznad mene nego drugi. Ali nadam
se, gospodice Vudhaus, pretpostavljajuci. . ako. . . ma kako udno to izgledalo. . . Ali vi znate da su to bile
vae sopstvene reci, da su se dogodile udesnije stvari, sklapani su brakovi iz334 medu linosti medu kojima
je bio veci nesklad nego iz* medu gospodina Franka Cerila i mene; i zbog toga izgleda kao da se ovako
neto moglo da dogodi i ranije; i ako bih ja bila tako neiskaza.no srecna, da,. ako bi gospodin Najtli zaista. , .
ako on ne mari za taj nesklad, nadam se, gospodice Vudhaus, da se necete tome protiviti niti pokuati da
pravite smetnje. AH isuvie ste vi dobri za tako neto, ubedena sam. Harijeta je stajala kraj jednog prozora.
Ema se okrete da bi je pogledala, zapanjena, i urno ree: Zar vam se ini da vam gospodin Najtli uzvraca
naklonost? Da, odgovori Harijeta skromno, ali ne bojaljivo; moram reci da mi se tako
ini. Ema je odmah spustila pogled i sedela je nekoliko trenutaka razmiljajuci cutke, potpuno nepomina.
Nekoliko trenutaka joj je bilo dovoljno da upozna sopstveno srce. Um, kao to je njen, kad bi jednom
posumnjao, brzo je iao napred: dotakla je prihvatila priznala celu istinu. Zato je bilo tolike gore to je
Harijeta zaljubljena u g. Najtlija umesto u g. Franka Cerila? Zato se zlo tako strano povecalo time to se
Harijeta pomalo nadala da joj se ljubav uzvraca? Kao strela proleti joj kroz glavu misao da g. Najtli ne sme
da se oeni nijednom drugom sem nje! Za tih nekoliko minuta videla je pred sobom svoje sopstveno
ponaanje,, kao i 'sbpslveno Tce! Sagledala ih jejasnoV ime nikada dotle nije mogla da se pohvali. Kako
se neprilino ponela'prema Harijeti! Kako se drala nesmotreno, nepaljivo, nerazumno, neosetljivo! Kako je
mogla postupati tako slepo i ludo! To je uasno bolno osetila i bila je gotova da sebe najstroe osudi.
Medutim, izvesno samopotovanje, uprkos svem tom rdavom dranju izvestan obzir prenio, sopstvenom
ugledu i jaka elja da bude pravina prema Harijeti (ne bi bilo potrebno saaljevati devojku/koj^ veruje da je
g. Najtli voli ali ne bi bilo pravino da je uini nesrecnom poKazujuci se hladna) naterali su Emu da sedi
i podnosi i dalje mirno, ak i na izgled ljubazno. Zaista, njoj samoj je bilo korisno da ispita to vie Harijetine
nade. A Harijeta nije uinila nita da bi izgubila ono potovanje i 25 Ema 385panju koji su tako dragovoljno
stvoreni i odravani ili da zaslui prezrenje osobe i;i je saveti nisu nikad pravilno vodili. Zato se, poto se
trgla iz razmiljanja i savladala svoje uzbudenje, okrenu opet Harijeti, i s vie topline produi zapoeti
razgovor. Sto se tie predmeta kojim je razgovor poeo, one udne prie o Dejn Ferfaks, sasvim su ga
napustile i zaboravile. Obe su mislile samo o g. Najtliju i sebi. Harijeti, koja je srecno sanjarila! bilo je ipak
vrlo milo to je iz tih snova budi sada i bodri neko ko tako dobro rasuduje i ko joj je tako dobar prijatelj, kao
gca Vudhaus. Samo je ekala poziv pa da s velikim zadovoljstvom, mada sva uzdrhtala, ispria kako su
nastale njene nade. Ema je svoju drhtavicu, dok je pitala i dok je sluala, bolje skrivala od Harijete, mada
ona nije bila . manja. Glas joj se nije kolebao: ali njen duh bio je sav uznemiren kao to je i moralo biti kod
takvog otkrivanja same sebe, takve navale zla koje preti, takve zbrke iznenadnih i zamrenih osecanja.
Sluala je Harijetino izlaganje pojedinosti pateci mnogo u sebi, ali veoma uzdrana spolja. Nije se moglo
oekivati da Harijetino prianje bude smiljeno, lepo sredeno ili" vrlo dobro izloeno. Ali kada se ostavi po
strani sva slabost i nepotrebno ponavljanje, sutina te prie bila je u stanju da je obeshrabri; naroito kada se
uzmu u obzir okolnosti kojih se sama secala, a koje su potkrepljivale uverenje da se miljenje g. Najtlija o
Harijeti znatno poboljalo. Harijeta je osetila razliku u njegovom dranju posle one dve presudne igre. Ema je
znala da je on tom prilikom naao da Harijeta prevazilazi njegova oekivanja. Od te veeri, ili bar od trenutka
kada je gca Vudhaus nju ohrabrila da misli na njega, Harijeta je zapaala da on razgovara s njom mnogo
vie no to je to inio ranije, i da se prema njoj zaista sasvim drukije ponaa: blago i ljubazno. U
poslednje vreme je bila sve vie svesna toga. Kada su etali svi zajedno, on je vrlo esto prilazioi, etao kraj
nje i divno razgovarao! Kao da je eleo da je' bolje upozna. Ema je znala da je
to sve u mnogome tano: ona je esto primecivala promenu, skoro u istoj meri. Harijeta ponovi njegove
izraze odobravanja i pohvale a Ema oseti da se to aotovo potpuno slae s njegovim miljenjem o Harijeti
koje je njoj bilo poznato. Hvalio je Harijetu zato to nije bila nametena ni izvetaena, to su joj osecanja
bila jednostavna, potena i plemenita. Priao joj je o tome vie puta. Mnogo stvari kojih se Harijeta secala,
mnoge sitne pojedinosti o njegovoj panji, neki pogled, poneka re, premetanje s jedne stolice na drugu,
prikrivene pohvale, postupci kojima je pokazivao da nju pretpostavlja drugima Ema nije zapaala, jer nije
nita podozrevala. Okolnosti iji se znaaj mogao povecati dotle da se o njima pria pola sata, i koje su
sadravale mnogostruke dokaze za onu koja ih je videla, nije uoila ona koja je sada za njih ula. Ali je i
sama Ema bila donekle svedok dva poslednja dogadaja koja je Harijeta pornenula ona dva koja su joj
davala najvie nade. Prvi je bio pod lipama u Donvelu, gde su etali izvesno vreme pre no to je prila Ema, i
kada se on naroito potrudio (kako je ona bila uverena) da je odvoji od ostalih; najpre joj je poeo govoriti
neobinije nego ikad ranije zaista veoma neobino (Harijeta se nije mogla toga setiti a da ne
porumeni). Skoro se inilo da je pita je li vec poklonila nekom svoju naklonost. Ali im je ugledao da ce ona
(gca Vudhaus) da im pride, on je promenio predmet razgovora i poeo da govori o zemljoradnji. Drugi sluaj
je bio kada je on sedeo i razgovarao s njom skoro pola sata pre no to se Ema vratila iz posete, ba onog
jutra kad je poslednji put bio u Hartfildu, mada je, im je uao, rekao, da ne moe ostati ni pet minuta, i
kada joj je rekao u toku razgovora da, iako mora da ide u London, naputa kucu teka srca, to je bilo
mnogo vie (kako je Ema osecala) od onoga to je njoj, Emi, priznao. Zabolelo je to je ovim pokazao da se
Harijeti vie poverava. Sto se tie prvog od ova dva dogadaja, ona se, posle malo razmiljanja, usudi da
postavi sledece pitanje: Nije li moda... zar nije moguce da je on, dok vas je, kako ste vi mislili, pitao o
vaim naklonostima, moda ciljao na gospodina Martina.. . moda je imao u vidu elje gospodina Martina?
Ali Harijeta odluno odbi ovu sumnju. 336 25 387Gospodin Martin! Zaista ne! Nije bilo nikakvog nagovetaja
o gospodinu Martinu. Nadam se da nisara vie toliko glupa da marim za gospodina Martina, ili da drugi mogu
da to sumnjaju. Kad je Harijeta zavrila svoj iskaz, zamoli dragu gcu Vudhaus da joj kae ima li opravdanih
razloga da se nada. Da nije bilo vas, nikada se ne bih usudila da o tome mislim u poetku, ree ona, vi ste
mi rekli da ga paljivo posmatram i da svoje ponaanje podesim prema njegovom i ja sam tako uinila. Ali
mi se sada ini da ga moda i zasluujem, i da, ako me izabere, to ne bi bilo mnogo udesno. Ovaj govor
Ema je gorko osetila, veoma gorko, i bio joj je potreban krajnji napor da bi bila u stanju da odgovori: Harijeta,
usudicu se samo da izjavim ovo: gospodin Najtli je poslednji ovek na svetu koji bi namerno pobudio kod
neke ene pomisao da' prema njoj oseca vie nego to ustvari oseca.
Harijeta je bila spremna da oboava svoju prijateljicu zbog tako povoljnog miljenja; i samo je bat oevih
koraka spasao Emu ushicenja i izliva nenosti, koji bi za nju u tom trenutku, pretstavljali strano ispatanje.
On je dolazio kroz predvorje. Harijeta je bila suvie uzbudena da bi se srela s njim. Ne moe da se pribere...
gospodin Vudhaus bi se uznemirio. .. bolje da ode; i zato, dok joj je prijateljica rado odobravala, izide kroz
druga vrata. Tek to je otila, Emina osecanja nezadrivo se izlie u uzviku: O Boe! Kamo srece da je moje
oi nisu nikad videle! Celog tog dana i noci nije mogla da se oslobodi Uh misli. Bila je zbunjena, usred zbrke
svega to se sruilo na nju u toku poslednjih nekoliko sati. Svakog trenutka doivljavala je novo iznenadenje;
a svako iznenadenje donosilo joj je stid. Kako da razume sve to! Kako da razume obmane kojima je izlagala
samu,sebe i u kojima je ivela! Glupe greke, sl&pilo njene sopstvene glave i srca! Sedela je mirno, etala
okolo, pokuavala da sedi u svojoj sobi i da seta po umarku na svakom rnestu, Ui* svakom poloaju
uvidala bi da je postupala vrlo rdavo, ,1a su je drugi obmanuli toliko da se stidela same sebe, da je
obmanjivala samu sebe jo stidnije, da je nesrecna i da ce, verovatno, ovaj dan biti tek poetak novih
nesreca. Prvo se potrudila da u tanine shvati sopstveno srce. Tome je posvetila svaki slobodan trenutak koji
nije morala da pokloni ocu, kao i svaki trenutak nehotine rasejanosti. Koliko ima otkako joj je g. Najtli postao
tako drag, kako joj to sada otkriva svako njeno osecanje? Kada je njegov uticaj takav uticaj otpoeo. Kada
je uspeo da zauzme ono mesto u njenom srcu, koje je jednom, za vrlo kratko vreme, zauzimao Frank Ceril?
Secala se; poredila je njih dvojicu poredila ih je onakve kakvi su po njenoj oceni bili uvek, otkako je
upoznala ovog poslednjeg i kako ih je morala porediti u svako doba, da joj je, oh, nekom blagoslovenom
srecom palo na pamet da pristupi tom pooredenju. Uvidela je da je uvek smatrala g. Najtlija beskrajno iznad
onog drugog, i da joj je njegova panja uvek bila najdraa. Uvidela je da je, uveravajuci sebe u suprotno,
uobraavajuci i postupajuci tako, bila potpuno u zabludi, jer nimalo nije poznavala sopstveno srce ukratko,
uvidela je da nije uopte nikada istinski marila za Franka Cerila. To je bio zakljuak prvog niza misli. Toliko
je upoznala sebe pri prvom pitanju koje je razmotrila, i za to joj nije trebalo mnogo vremena. Bila, je veoma
tuna i ozlojedena. Stidela se svega to je sagledala osim jednog svoje ljubavi prema g. Najtliju. Gadila se
svega ostalog u sebi. S nepodnoljivom sujetom je verovala da je upucena u tajnu svaijeg srca; s
neoprostivom naduvenocu htela je da resi svaiju sudbinu. Pokazalo se da je u svemu greila; a ne moe
se reci da nije nita uinila jer je uinila zlo. Nanela je zlo Harijeti, samoj sebi i, kako se naroito plaila, g.
Najtliju. Ako se ostvari taj najneprikladniji od svih brakova, na nju ce pasti sav prekor to je omogucila da do
njega dode, jer je verovala da je njegovu naklonost izazvalo jedino saznanje o Harijetinoj naklonosti; a ak
da to i nije bio sluaj, nikada ne bi ni upoznao Harijetu da nije bilo njene ludosti. 388 339G. Najtli i Harijeta
Smit! To je brak koji bi prevaziao svako udo te vrste. Veridba Franka Cerila i Dejn Ferfaks postaje neto
obino, otrcano, staro u poredenju s ovim, ne izaziva vie nikakvo iznenadenje, ne pretstavlja
nikakav nesklad, o njoj nita nema da se kae ili pomisli. G. Najtli i Harijeta Smit! Koliki uspon za nju! Koliko
sputanje za njega! Emi je bilo strano pomiljajuci kako bi ga taj brak ponizio u oima sveta, predvidajuci
,kako bi se osmehivali, rugali, smejali na njegov raun, kako bi mu brat bio potiten i prezirao ga, i hiljadu
neprijatnosti koje bi doiveo. Moe li to biti? Ne, nemoguce je. A ipak je bilo daleko, veoma daleko od
nemoguceg. Zar je neto novo da oveka prvorazrednih sposobnosti privue neto znatno nie? Je li
novo kad neko, ko je moda suvie zauzet da trai, padne kao nagrada devojci koja ga potrai? Je li novo da
ma ta na ovom. svetu bude nejednako, nedosledno i neskladno ili da sluaj i okolnosti (kao drugostepeni
uzroci) upravljaju ljudskom sudbinom? Oh! Da nikada nije uvela Harijetu u drutvo! Da ju je ostavila tamo
gde je trebalo, i gde joj je i on rekao da treba da je ostavi! Da ona, onako glupo kako se nikakvim recima ne
moe izraziti, nije spreila Harijetu da se uda za besprekornog mladica, koji bi je uinio srecnom i
potovanom u sredini kojoj i treba da pripada, sve bi bilo u redu; ne bi bilo ovih stranih posledica. Kako se
Harijeta mogla ikada osmeliti da se u svojim mislima uzdigne do g. Najtlija?Kako se mogla usuditi da
zamilja sebe kao izabranicu takvog oveka dok nije u to sigurna! Ali Harijeta nije bila onako skromna niti je
imala onoliko obzira kao ranije. Cinilo se da vrlo malo oseca koliko mu nije ravna ni u pogledu obrazovanja ni
u pogledu drutvenog poloaja. Ranije je, izgleda, bila svesnija da bi se g. Elten spustio uzimajuci nju, nego
da bi sada tako bilo s g. Najtlijem. Avaj! Nije li i to njeno sopstveno delo? Ko se trudio da Harijeti ulije
samouverenost, ako ne ona? Ko je nju ako ne ona, nauio da treba sebe da uzdigne ako je moguce, i
govorio joj da ima prava na visok poloaj u svetu? Ako je skromna Harijeta postala sujetna, to je takode
njeno delo. 390 , . . glava Cetrdeset osma Sve dok joj nije zapretila opasnost da ga izgubi, Ema nije znala
koliko je za njenu srecu vano da bude prva za g. Najtlija, prva u njegovim mislima i njegovom srcu.
Ubedena da je tako i smatrajuci da joj to mesto s pravom pripada, uivala je u svemu bez razmiljanja; tek
kad se uplaila da ce je neko istisnuti, uvidela je kako je to bilo neizrecivo vano. Davno, vrlo davno je osetila
da je na prvom mestu; poto nije imao enskih srodnika u svojoj porodici, samo je zabela imala pravo na
njegovu naklonost, pravo koje bi se moglo porediti s njenim, a uvek je tano znala koliko on voli i ceni
zabelu. Ona, Ema, za poslednjih nekoliko godina bila mu je najblia. Nije to zasluivala; esto se pokazivala
nemarna i tvrdoglava, nije potovala njegove savete, ak mu se i uporno protivila, nije zapaala ni polovinu
njegovih vrlina i ljutila se na njega to nije hteo da joj prizna one koje je ona sebi pogreno i drsko pripisivala
pa ipak, zahvaljujuci porodinim vezama, navici i plemenitosti svoje due, on je nju voleo i h^eo nad njom
jo od njenog detinjstva, trudeci se da je popravi i starajuci se da ona uvek postupi kako treba, to niko drugi
nije inio. pored svih svojih mana, znala je da mu je draga; mogla bi reci, veoma draga. Medutim, kad su se
zatim neminovno pojavili nagovetaji nade, nije se usudivala da ih prihvati. Harijeta Smit moda misli da nije
nedostojna da je g. Najtli izuzetno, iskljuivo i strasno voli. Ona to nije mogla. Nije mogla uobraavati da joj je
slepo privren. Nedavno joj je dao dokaz koliko je nepristrasan. Kako ga je rasrdilo njeno ponaanje prema
gci 391Bejts. Kako se samo otvoreno i strogo izrazio o tome! Ne suvie strogo s obzirom na uvredu ali
veoma strogo, suvie strogo da bi te reci poticale iz nekog nenijeg osecanja a ne samo iz nepokolebljive
pravinosti i budne dobrote. Nije imala nade, nieg to bi zasluivalo to ime, da on prema njoj gaji tu vrstu
osecanja na koju je sad mislila, ali je postojala nada (as neznatna, as jaa) da se Harijeta moda vara, da
precenjuje panju koju joj on ukazuje. To mora eleti, zbog njega pa makar i ne bilo nikakvih posledica za
nju, sem to ce on do kraja ivota ostati neenjen. Uistinu, verovala je da bi bila potpuno zadovoljna, kad bi
mogla biti sigurna da se nece nikad oeniti. Neka samo bude i dalje isti g. Najtli za nju i njenog oca, isti g.
Najtli za ceo svet; neka samo Donvel i Hartfild\ne izgube nita od svojih dragocenih prijateljskih odnosa i
poverenja, pa ce ona biti savreno mirna. Brak, ustvari, nije za nju. Udaja ne bi ila zajedno s onim to
duguje svorri ocu i to oseca za njega. Ni za ta se ne bi odvojila od oca. Nece se udavati, ak ako je i
zaprosi g. Najtli. Mora iz sveg srca eleti da se Harijeta razoara; nadala se da ce, kad ih bude videla
zajedno, moci da utvrdi ima li bar izgleda za to. Ubuduce ce ih vrlo paljivo posmatrati; ma koliko da je dotle
rdavo razumela ak i one na koje je motrila, nije bila u stanju da prizna da se i ovde moe prevariti. Svakog
dana su oekivali da se on vrati. Brzo ce joj se pruiti mogucnost da posmatra uasno brzo, inilo joj se
ponekad, kad bi joj misli pole jednim pravcem. A u meduvremenu, resila je da ne vida Harijetu. Nece biti od
koristi ni jednoj ni drugoj, nece biti od koristi ni za tu stvar, ako produe da o njoj govore. Odluila je da ne
veruje, sve dok jo moe da sumnja, a s druge ^strane, nije imala osnova da pobija Harijetino uverenje.
Samo bi se razdraila, ako bi s njom razgovarala. Stoga joj je napisala pismo i ljubazno, ali odluno, zamolila
je da za neko vreme ne dolazi u Hartfild, izjavljujuci da je po njenom miljenju bolje da izbegavaju svaki dalji,
poverljivi razgovor o jednom predmetu, u nadi da ce, ako prode nekoliko dana preno to se opet sretnu,
izuzev u drutvu drugih jedino nije elela da se nasamo vide moda biti u stanju 392 da se ponaaju
tako kao da su zaboravile ta su razgovarale uoi tog dana. Harijeta se pokorila, sloila i ostala zahvalna.
Ema je upravo resila to pitanje, kad dode jedna goca da joj odvoji misli od jedinog predmeta koji ih je
poslednja dvadeset etiri asa obuzimao, i u snu i na javi gda Vesten, koja je posetila svoju buducu snahu
i svratila u Hartfild, koliko iz obzira prema Emi toliko i radi svog uivanja, da bi ispriala sve pojedinosti tog
zanimljivog videnja. G. Vesten je otpratio svoju enu do gde Bejts i veoma ljubazno uestvovao u toj
neophodnoj panji. Ali poto je nagovorila gcu Ferfaks da izide s njom u etnju, imala je po povratku mnogo
vie da pria, mnogo vie i sa zadovoljstvom da pria, nego da je provela etvrt sata u sobi gde Bejts,
ometana raznim nelagodnim osecanjima. Ema nije bila mnogo radoznala; i trudila se da to paljivije slua
svoju prijateljicu. Gda Vesten je pola u posetu vrlo uzbudena; u prvi mah je elela da zasada uopte ne ide,
vec da umesto toga samo napie pismo gci Ferfaks i da zvaninu posetu odloi za neko vreme, dok g. Ceril
ne pristane da se veridba objavi. Uzevi sve u obzir, smatrala je da ne moe uiniti tu
posetu a da ne izazove razne prie. Ali je g. Vesten mislio drukije; bio je jako nestrpljiv da gci Ferfaks i
njenoj porodici pokae da on odobrava veridbu svoga sina i nije zamiljao da ce ta poseta izazvati neku
sumnju, a ako izazove, nije nimalo vano, jer se takve stvari, kako je primetio, uvek rauju. Ema se
osmehnu i pomisli da g. Vesten ima dovoljno razloga to to kae. Ukratko, otili su; devojka se oevidno
mnogo pomela i zbunila. Gotovo nije bila u stanju ni reci da progovori, a svakim pogledom i pokretom
pokazivala ie koliko se nelagodno oseca. Spokojno, iskreno zad^volistvo stare gospe, razdragano
oduevljenje njene kceri, koja se suvie radovala da bi govorila kao obino, pruali su prijatan, skoro cak
dirljiv prizor. Obe su bile tako istinski dobre u svojoj sreci, tako nesebine u svakom osecanju, toliko su
mnogo mislile rva Dejn i na svakog, a' tako malo na sebe, da su pobudivale sva milostiva osecanja.
Nedavna 393slab.ost gce Ferfaks posluila je gdi Vesten kao zgodan ' povod da je pozove u etnju; najpre je
ustuknula i od ' bila, ali kad su stali da je ubeduju, pristala je. Za vreme 1 vonje, gda Vesten je blagim
potsticanjima toliko savladala njenu zbunjenost da ju je navela da govori o tom znaajnom predmetu. Poela
je, kao to je bilo neophodno, izvinjavajuci se to je njeno cutanje, kad su oni( doli, moglo izgledati
neljubazno, i najtoplije izraavajuci zahvalnost koju je uvek osecala prema njoj i g. Vestenu. Ali kad su svrile
s tim izlivima, dugo su razgovarale o sadanjim i buducim pitanjima oko veridbe. Gda Vesten bila je uverena
da je taj razgovor pretstavljao veliko olakanje za njenu pratilju, poto je tako dugo sve skrivala u sebi, i
veoma je bila zadovoljna svim to je ova o tom predmetu kazala. Vrlo se ubedljivo izrazila o svojim patnjama
za ovih nekoliko meseci dok su sve krili, nastavi gda Vesten. Ovo su, izmedu ostalog, bile njene reci: 'Necu
da kaem da nisam imala srecnih trenutaka otkako sam se verila, ali mogu da kaem da nisam imala
nijednog spokojnog sata'; Ema, drhtave usne, koje su te reci izgovorile, svedoile su da je to istina i ja
sam ih do dna due osetila. Jadna devojka! ree Ema. Ona, dakle, smatra da je pogreila to je pristala na
tajnu veridbu? Pogreila! Verujem da je niko ne bi mogao prekorevati vie no to ona sama sebe kori. 'Kao
posledica svega', kazala je, 'za mene su nastale neprestane muke; tako je i trebalo. Ali i pored kazne koju
rdavo ponaanje povlai za sobom, to je ipak rdavo ponaanje. Patnja nije isto to iskupljenje. Nikad ne
mogu biti besprekorna. Postupila sam protivno svom shvatanju ispravnosti; a za srecni obrt stvari i dobrotu
koja mi se ukazuje, savest mi veli da ih nisam zasluila. Nemojte zamiljati, gospodo', nastavljala je ona. 'da
sii me rdavo vaspitali. Neka nijedna senka ne padne na, naela i staranje prijatelja kod kojih sam odrasla.
Greka je samo moja; verujte mj dae, i pored svih' izvinjenja koje sadanje okolnosti moda naizgled
pruaju, ipak bojim da sve ispriam pukovniku Kambelu!' Jadna devojka! ree Ema opet. Ona, ga, znai, vrlo
mnogo voli. Sicfurno je samo iz ljubavi prema njemu mogla da pristane na tu veridbu. Srce joj je sigurno
nadvladalo razum. Da, nimalo ne sumnjam da ga vrlo mnogo voli. Naalost, odgovori Ema, uzdiuci, ja sam
joj morala esto zagoravati ivot. Vi ste to, draga moja, sasvim nehotino inili. Ali je ona verovatno imala
tako neto u glavi, kad je pomenula nesporazume koje je on nagovestio ranije.
Prirodna posledica zla u koje se ona upustila, ree gda Vesten, bila je to je postala nerazumna. Svest da je
rdavo postupila, izloila je hiljadi briga i nainila je zakeralom i razdraljivom u toj meri da mu je moralo... da
mu je bilo teko da podnosi. 'Nisam vodila rauna', rekla je, 'a to je trebalo da uradim, o njegovoj naravi i
raspoloenju njegovom krasnom raspoloenju, onoj veselosti, onom nestaluku koji bi me, sigurna sam, u
svim drugim okolnostima, neprestano oaravali kao to je i bilo u poetku'. Zatim je poela da govori o vama,
i velikoj dobroti koju ste pokazali prema njoj dok je bila bolesna: i porumenivi, to mi je pokazalo kako je sve
to stajalo u vezi, zamolila me da vam zahvalim, kad mi se ukae prilika ne mogu dovoljno da vam
zahvalim za svaku elju i svako nastojanje da joj pomognete. Svesna je da od nje nikad niste dobili duno
priznanje. Kad ne bih znala da je sada srecna, ree Ema ozbiljno, to mora biti, uprkos svih sitnih prepreka
koje stavlja njena bojaljiva savest, ne bih mogla da podnesem tu zahvalnost, jer, gospodo Vesten, ako bi se
sveo raun dobra i zla koje sam nanela gospodici Ferfaks. . , ! Dobro (obuzdavajuci se i pokuavajuci da
bude veselija, zaboravimo sve to. Vrlo ste ljubazni to ste mi ispriali sve te zanimljive pojedinosti: pokazuju
sve to je najbolje u njoj. Sigurna sam da je vrlo dobra: nadam se da ce biti vrlo srecna. Pravo je to on
donosi bogatstvo, jer verujem da svu vrlinu donosi ona. Gca Vesten nije mogla da propusti a da ne odgovori
na taj njen zakljuak. O Franku je imala dobro miljenje skoro u svakom pogledu, a sem toga, volela ga je
vrlo mnogo, te ga je zato ozbiljno branila. Govo394. 395rila je vrlo razumno i bar isto toliko toplo, ali je od
Ernine panje traila isuvie: ona je brzo odlutala do BiunJ svikog trga i Donvela. Zaboravila je da se
potrudi da|| slua; i kad gda Vesten zavri sa: Jo nismo dobili pi ' smo koje tako eljno oekujemo, znate, ali
se nadam da ce uskoro stici, morala je da se zamisli pre no to je odgovorila, i najzad je morala da odgovori
nasumice, jer nije bila u stanju da se seti koje su to pismo tako eljno oekivali. Osecate li se dobro, Ema?
upita je gda Vesten na rastanku. O, odlino. Ja sam uvek zdrava, kao to znate. Neizostavno me izvestite o
pismu im ga dobijete. Ono to joj je gda Vesten saoptila navelo je Emu na nova neprijatna razmiljanja,
uvecavajuci njeno potovanje i saaljenje prema gci Ferfaks kao i osecanje da je ranije bila nepravedna.
Gorko je alila to se nije potrudila da se vie zblii s njom, i pocrvenela je zbog zavisti koja je nesumnjivo, u
izvesnoj meri, bila tome uzrok. Da je posluala g. Najtlija, i ukazala gci Ferfaks onu panju koja joj je u
svakom pogledu pripadala, da je pokuala da je bolje upozna, da je sa svoje strane uinila neto da se s
njon sprijatelji, da je nastojala da u njoj stekne prijateljicu umesto u Harijeti Smit, vrlo verovatno bi bila
potedena sveg jada koji je sad pritiskivao. Jednu su joj i poreklo, i obdarenost, i vaspitanje preporuivali za
drugaricu, koju bi trebalo sa zahvalnocu da prihvati; a druga ta je ona bila? Pretpostavljajuci ak da
nikad ne bi postale prisne prijateljice, da joj se gca Ferfaks ne bi nikad poverila u toj znaajnoj stvari to je
vrlo verovatno pa'ipak, da ie upoznala kao to je trebalo, i/kao to je mogla, sigurno bi se sauvala od
odvratnih sumnji o nekoj neprilinoj naklonosti prema g.
Diksonu, koja joj se ne samo tako budalasto rodila i uvreila u glavi, vec koju je i tako neoprostivo saoptila
drugome. Mnogo se bojala da je usleri lakomislenosti i nemarnosti Franka Cerila osetljivu Dejn teko
muila ta pomisao. Od svega to je ovoj zadavalo bola, otkako je dola u Hajberi najvie je, kako je verovala,
poteklo od nje. Morala je gledati u njoj svog stalnog neprijatelja. Nikad se njih troje nisu sreli da ona nije
hiljadu puta na396 ruila spokojstvo Dejn Ferfaks; a na Boks Hilu, moda su te duevne muke postale
nepodnoljive. Tog dana popodne u Hartfildu bilo je dugo i tuno. vreme je doprinelo tom sumornom
raspoloenju. Spustila se hladna kia s vetrom, i da je mesec juli videlo se samo po drvecu i bunju, koje je
vetar ogoleo, i duini dana, zbog koje se taj bolni prizor due video. Vreme je uticalo na g. Vudhausa, i samo
je njegova kci, neprestanom panjom i naporima koji joj nikad ranije nisu ni upola tako teko padali, bila u
stanju da ga donekle umiri. To ju je potsetilo na ono popodne kad se udala gda Vesten i oni prvi put alosno
sedeli sami, ali tada se, ubrzo posle aja, pojavio g. Najtli i rasterao sve tune misli. Avaj! Moda ce uskoro
doci kraj tim divnim dokazima privlanosti Hartfilda, koje su takve posete pruale. Zamiljala je da ce* im
zima biti vrlo samotna, ali se to pokazalo pogreno; niko od prijatelja ih nije napustio, nijedno zadovoljstvo
nisu izgubili. Ali se plaila da njene sadanje slutnje nece ostati tako neostvarene. zgledi koje je imala pred
sobom bili su tako mrani da ih nije mogla potpuno potisnuti ak moda ni delimino razvedriti. Ako se u
krugu njihovih prijatelja dogodi sve to se moe oekivati, Hartfild ce manjevie opusteti i ona ce ostati da
bodri svog oca, dok ce sama osecati da joj je sreca skrhana. Dete koje je trebalo da se rodi u Rendolsu
sigurno ce biti mnogo draa veza no to je ona; gda Vesten ce mu pokloniti svu ljubav i vreme. Nju ce
izgubiti, a verovatno, dobrim delom, i njenog mua. Frank Ceril nece vie dolaziti; moglo se s razlogom
pretpostaviti da gca Ferfaks nece vie pripadati Hajberiju. Oni ce se venati i nastaniti u Enskumu ili u
njegovoj blizini. Nestace sveg to je bilo dobro; ako'se tim gubicima doda i gubitak Donvela, ta ce ostati od
veselog ili od obrazovanog drutva u njihovoj okolini? G. Najtli nece vie dolaziti uvee da bi se razonodio.
Nece se vie u svako doba pojavljivati, kao da Stalno eli da svoj dom zameni njihovim! Kako ce to podneti?
A ako ga izgube zbog Harijete, ako se ubuduce bude smatralo da mu sem Harijete niije drutvo nije
potrebno ako Harijeta bude izabrana, prva, najdraa prijateljica, supruga od koje oekuje sve bla397godeti u
ivotu, ta bi Emin jad moglo uvecati vie nego pomisao, koja 'joj nikad ne izbija potpuno iz glave, da je sve
to sama uinila? Kad bi u svojim razmiljanjima dostigla tu taku, ne bi se mogla uzdrati a da se ne trgne,
duboko uzdahne ili ak proeta po sobi nekoliko trenutaka; a utehu i spokojstvo mogla je jedino crpsti iz
odluke da ce se bolje ponaati i nade da ce je iduca i svaka druga buduca zima, ma koliko bila manje
zanimljiva i vesela nego u prolosti, ipak zateci razumnu, s boljim poznavanjem same sebe, i da ce joj kad
prode, ostaviti manje razloga da se kaje. GLAVA CETRDESET DEVETA Celog sutranjeg dana vreme je
ostalo isto, a i u lartfildu kao da je vladalo isto takvo osecanje pustoi, ista takva tuga. Ali posle podne se
razvedrilo,
vetar se stiao, oblaci se razili, sunce se pojavilo i opet je postalo lepo. Kao to obino biva pri takvim
promenama, Ema je udela da to pre izade iz kuce. Nikad je jae nije privlaio divan izgled i miris prirode,
koja je posle bure blistala spokojna i topla. Ceznula je za vedrinom koju bi sve to rooglo postepeno da
probudi u njoj; kad je ubrzo po ruku doao g. Peri, koji je imao jedan sat slobodnog vremena da posveti
njenom ocu, ona ne aseci asa pouri u vrt. Tu se proetala nekoliko puta, bolje raspoloena i vedrijih misli,
kad najednom ugleda g. Najtlija kako ulazi na batenska vrata i ide k njoj. Dotle nije uopte znala da se
vratio iz Londona. Trenutak ranije mislila je o njemu kao o oveku koji se, bez ikakve sumnje, nalazi
dvadeset etiri kilometara daleko. Jedva je imala vremena da najhitnije sredi misli. Mora da ga doeka
staloena i pribrana. Posle pola minuta bili su zajedno. Pozdravili* cu se mirno i uzdrano, i jedno i drugo.
Upitala ga je za zajednike rodake; svi su bili dobro. Kad ih je ostavio? Tek jutros. Mora da je pokisao jauci.
Jeste. Videla je da on eli da seta s njom. Samo je provirio u trpezariju i kako tamo nije bio potreban, vie je
voleo da izide na vazduh. Cinilo joj se da niti izgleda niti govori veselo; a ona u svom strahovanju, kao prvi
moguci uzrok, pomisli da je tamo saoptio bratu svoje namere i da pati to ih ie ovaj rdavo doekao. Setali
su. On je cutao, Cinilo joj se da ece pogleda na nju i pokuava da joj vidi lice vie no to je 399njoj bilo
zgodno da ga pokae. Verujuci u to, pojavi se druga bojazan: moda eli da joj govori o svojoj naklonosti
prema Harijeti; moda motri hoce li ga ona ohrabriti da pone. Nije.se osecala kadra, nije bila u stanju da
povede razgovor o takvoj stvari. Morace sam da pone. Ali nije mogla da podnese ovo cutanje. S njegove
strane ono je bilo izvanredno neprirodno. Ona razmisli, resi se i. trudeci se da se nasmei ree: Sad kad ste
se vratili, ucete izvesne novosti koje ce vas prilino iznenaditi, Zbilja? ree on mirno, gledajuci u nju. Kakve
su vrste te novosti? O, najbolje vrste na svetu o jednom venanju. Posle jednog trenutka, kao da je hteo
da se uveri da ne namerava nita vie da kae, on odgovori: Ako mislite na gospodicu Ferfaks i Franka
Cerila, to sam vec uo. Kako je moguce? uzviknu Ema, okrecuci mu svoje zaarene obraze: jer, palo joj je
na pamet, dok je govorio, da je moda usput svratio u dom gde Godar. Jutros sam dobio od gospodina
Vesten.a. pismo povodom nekih parohiskih poslova, u kome mi je na kraju ispriao ukratko ta se desilo. Emi
je laknulo, pa, je bila u stanju da* neto sredenije kae: Vi ste se moda manje iznenadili nego ma ko od
nas, jer ste vec neto podozrevali. Nisam zaboravila kako ste jednom pokuali da me opomenete. 2ao mi je
to to nisam ozbiljnije uzela ali (tiim glasom i uzdahnuvi duboko) izgleda da sam bila osudena da nita
ne vidim. Cutali su dvatri trenutka, i ona nije zapaala da je izazvala neku naroitu panju, dok nije osetila
kako joj je uzeo ruku i pritisnuo na svoje grudi, i ula kako joj govori, vrlo neno i tiho: Vreme, mila moja
Ema. vreme ce zaleiti ranu. Zatim va izvrsni razum, staranje.za vaeg oca znam da necete dopustiti da
se... On joj opet stite ruku i dodade iskidanim priguenim glasom Osecanje najtoplijeg priiatelistva. .
ogorenle. . . rasan. nitkov! Zatim zavri snanije i
vrce: Uskoro ce otici. Uskoro ce oni biti u Jorkiru. Nje mi je ao. Ona zasluuje bolju sudbinu. Ema ga
shvati, i im se povratila od prijatnog uzbudenja koje je izazvala ta njegova nena briga za nju, odgovori:
Veoma ste ljubazni, ali se varate i moram da vas ispravim. Nije mi potrebno saosecanje te vrste. Usled svog
slepila ja sam se prema njima ponaala na nain kojeg cu uvek morati da se stidim i vrlo lakomisleno sam
bila navedena da kaem i uinim mnogo ega, to je moglo dati povoda neprijatnim nagadanjima, ali
nikakvog drugog razloga nemam da taliri to ranije nisam znala za tu tajnu. Ema, uzviknu on, pogledavi je
udno, je li zbilja tako? Ali se odmah savlada. Ne, ne, razumem vas oprostite mi milo mi je to st? mi to
kazali. Zaista, to nije covek za kojim treba aliti i nadam se da nece dugo proci a vi cete to uvideti ne samo
razumom. Sreca je to vam srce ne pati jae. Priznajem da po vaem dranju nikad nisam mogao da budem
siguran dokle su ila vaa osecanja jedine sam bio siguran da vam se vie svida od svakog drugog a
nikad nisam verovao da on to zasluuje. On sramoti ceo muki rod. zar ga treba nagraditi onom ljupkom
mladom devojkom? Dejn, Dejn, jadna ce vam biti sudbina! Gospodine Najtli, ree Ema, pokuavajuci da
izgleda vesela, ali je stvarno bila zbunjena, nalazim se u veoma neobinom poloaju. Ne mogu vas pustiti da
ostanete u toj zabludi, a s druge trane, poto se iz mog ponaanja mogao steci takav utisak, moda bi
trebalo da se isto toliko stidim priznajuci da nikad nisam bila zaljubljena u linost o kojoj govorimo koliko bi,
prirodno, trebalo da se stidi ena koja priznaje neto sasvim suprotno. Ali zaista, nikad u njega nisam bila
zaljubljena. Sluao je ne govoreci nita. Zelela je da on neto kae. ali on je cutao. Pretpostavljala je da
mora neto vie reci pre no to stekne Dravo na njegov oprotaj, a teko joj je bilo to ie prinudena da se jo
vie ponizi u njegovim oima Pa ipak je nastavila: Vrlo malo imam da kaem u odbranu svog ponaanja
Njegova panja dovela me je u iskuenje i dopu400 26 Ema 401stila sam sebi da izgledam kao da mi ona
godi. To je, verovatno, stara pria est sluaj ono to se vec desilo stotinama ena; ali ne znai da to
moe opravdati onu koja kao ja polae na svoj razum. Mnoge okolnosti pojaale su ovo iskuenje. On j; sin
gospodina Vestena neprestano je dolazio ovamo uvek mi se inio vrlo prijatan i ukratko (s
uzdahom), jer ma koliko dovitljivo pronalazila razloge oni se svi svode na ovaj poslednji: laskao je mojoj
sujeti, pa sam mu dopustila da se udvara. Medutim, u poslednje vreme, ustvari vec due vremena, nisam
njegovom udvaranju pridavala nikakav znaaj. Smatrala sam to navikom, igranjem, neim to ne treba
uzimati ozbiljno. On me je obmanuo, ali me nije ranio. Nikad nisam osetila ljubav prema njemu. A sad sam u
stanju da prilino razumem njegovo dranje. Nikad nije ni eleo da zadobije moju ljubav. To je bila samo
zavesa kojom je Meo da prikrije svoj stvarni odnos s drugom. Cilj mu je bio da zaslepi sve oko se^be, a
svakako vie od svih bila bih zaslepljena ja ali se desilo da ja nisam bila zaslepljena da sam imala
srece ukratko, da on, na neki nain, za mene nije bio opasan.
Nadala se da ce sad dobiti neki odgovor da ce on s nekoliko reci kazati da se njeno dranje moe bar
razumeti, ali on je cutao i, koliko je mogla da zakljui, duboko se zamislio. Najzad ree, manjevie svojim
obinim glasom: Nikad nisam imao visoko miljenje o Franku Cerilu. Medutim, ne iskljuujem da sam ga
potcenio. Poznajem ga veoma malo. Pa ak i ako nije bolji no to se meni uinio, moe jo da se dobro
pokae. Pored takve ene, ima dosta izgleda. Nemam povoda da mu elim zla a radi nje, ija ce sreca
zavisiti od njegove naravi i dranja, nesumnjivo cu mu eleti dobro. Ubedena sam da ce biti srecni, ree
Ema, verujem da se vrlo iskreno vole. On je izvanredno siecan, odvrati g. Najtli odluno. Tako mlad u
dvadeset trecoj godini doba u kome ovek, ako bira1 sebi enu, obino izabere rdavo. zvuci takav
zgoditak u dvadeset trecoj godini! Koliko godina srece stoje pred tim ovekom, prema svim ljudT skim
proraunima! Siguran da ga takva ena voli nesebino voli, jer narav Dejn Ferfaks svedoi o njenoj
nesebinosti; sve kako treba, poloaj jednak mislim ukoliko se tie drutva i svih onih navika i obiaja koji
su vani;jednakost u svem sem u jednom, a to jedno poto se ne moe sumnjati u istotu njenih osecanja
neminovno pojaava njegovu srecu, jer mu otvara mogucnost da joj prui ono jedino preimucstvo koje joj
nedostaje. Svaki ovek eli da svojoj eni prui dom udobniji od onog iz kojeg je odvodi; onaj koji je u stanju
da to uini, a ne sumnja u eninu ljubav, sigurno je rtajsrecniji smrtnik. Franku Cerilu ~ j~ sreca zaista
naklonjena. Sve mu ispada kako treba. Upoznaje se s jednom mladom devojkom u nekoj banji, zadobija
njenu ljubav, ne uspeva ak ni da joj dosadi svojim nemarnim dranjem a da su on i njegova porodica
irom sveta traili za njega savrenu enu, ne bi mogli naci bolju.Ujna mu stoji na putu. Ujna umire. Treba
samo da kae ta mu je na srcu. Prijatelji hitaju da pomognu njegovoj sreci. Prema svima se runo poneo
svi mu ushiceno oprataju. Zaista srecan ovek! Govorite kao da mu zavidite. zbilja mu zavidim, Ema. U
jednom pogledu mu . zavidim. Ema nije vie nita mogla da kae. zgledalo je da je tog asa zaustio da kae
neto o Harijeti, a ona je odmah zaelela, ako je moguce, da izbegne taj predmet razgovora. Smislila je da
pone o neem sasvim razliitom o deci njene sestre na Brunsvikom trgu, i ekala je samo da predahne
pa da pone, kad je g. Najtli tre, rekavi: Necete da me pitate u kom mu pogledu zavidim. Vidim da ste
resili da se ne pokazujete radoznali. Pametni ste ali ja nisam u stanju da budem pametan. Ema, moram
varr reci ono t~ necete da me pitate, makar se iduceg trenutka pokaiao to sam to kazao. O, onda ne
govorite, ne govorite, uzviknu ona urno. Priekajte malo, razmislite, nemojte da prenaglite. Hvala vam, ree
on duboko potiten i vie ne izusti ni slova. 402 403Emi je bilo teko to mu zadaje bol. 2eleo je da joj se
poveri moda da je upita za miljenje. Sasluace ga, ma koliko to stajalo. Mogla bi mu "pomoci da se
odlui, ili da se sa odlukom pomiri; mogla bi pravino pohvaliti Harijetu, ili ga, time to bi mu ukazala na
njegovu nezavisnost, osloboditi one neodlunosti koja takvoj prirodi kao to je njegova mora biti
nepodnoljivi ja od ma kakvog reenja. Dospeli su do kuce.
Vi cete, verovatno, unutra, ree on. Ne, odgovori Ema, koju je potitenost njegova glasa sasvim resila, volela
bih da se jo malo proetam. Gospodin Peri nije jo otiao. poto je uinila nekoliko koraka, dodade:
Maloas sam vas neljubazno prekinula, gospodine Najtli, i bojim se da vas je to zabolelo. Ali ako elite da sa
mnom otvoreno govorite kao s prijateljem, ili da me upitate za miljenje o ma emu to moda nameravate
ja vam, kao prijatelj, zaista stojim uvek na raspolaganju. Sasluacu to god hocete. Reci cu vam tano ta
mislim. Kao prijatelj! ponovi g. Najtli. Ema, bojim se daje to re. .. ne, ne elim. Stanite, da, to bih oklevao?;
Vec sam suvie daleko otiao da bih to sakrio. Ema, primam vau ponudu, mada to moda izgleda neobino,
primam je i obracam vam se kao prijatelju. Recite mi, dakle, zar nemam nikakva izgleda da uspem? On se
zaustavi, ozbiljan, da istakne ovo pitanje, a izraz njegovih oiju pogodi je u srce. Ema, najdraa moja, ree
ori, jer cete mi uvek biti najdraa, ma kakav bio ishod ovog razgovora, Ema. najdraa, najvoljenija recite
mi odmah. Recite 'Ne', ako mora da se kae. Ona nije bila u stanju nita da izusti. Vi cutite, uzviknu on,
veoma uzbuden, potpuno ste nerni! Zasada ne traim vie. Ema se zamalo nije sruila od uzbudenja koje je
tog trenutka doivela. Medu njenim osecanjima moda se najsnanije izdvaja>64*l*4a se~ne probudi iz ovog
najsrecnijeg sna. Ne umem da drim govore, Ema, produi on ubrzo glasom u kojem se osecala iskrena,
odluna i razumna nenost. kadra da ubedi. Da vas manje volim, moda bih mogao vie o tome da govorim.
Ali vi znate kakav 404 sam. Od mene ujete samo istinu. Korio sam vas i itao vam pridike, i vi ste to
podnosili onako kako nijedna druga ena ne bi podnela. Podnesite i istine koje sam sad hteo da vam kaem,
Ema, najdraa, isto onako dobro kao to ste podneli i te prekore. Moda vam se nece dopasti nain na koji
su reene. Dobro znam da nemam dara za udvaranje. Ali vi me razumete. Da, vi vidite, vi razumete moja
osecanja i uzvraticete ih ako moete. Zasada, elim samo da ujem, da ujem jednom va glas. Dok je on
govorio Ema je urno razmiljala, i uzsvu udesnu brzinu misli uspevala i to ne izgubivi ni jednu njegovu
re da prozre i shvati tanu istinu o celoj stvari, da uvidi kako su Harijetine nade sasvim neosnovane, da
se Harijeta prevarila i upala u zabludu, isto onako potpunu zabludu kao to su bile njene, da Harijeta za
njega ne pretstavlja nita, a sama ona pretstavlja sve, da je ono to je govorila i to se odnosilo na Harijetu,
on shvatio kao izraz njenih osecanja i da je iz sveg onog njenog uzbudenja, kolebanja, ustruavanja,
odbijanja, zakljuio da to ona njega odbija. ne samo da je imala vremena da se u to uveri i oseti se
srecnom, nego je imala vremena i da se raduje to nije odala Harijetinu tajnu, pa resi da to ne treba i nece
uraditi. To je jedina usluga koju je u stanju da uini svojoj jadnoj prijateljici; jer u Emi sad nije bilo nikakvog
junakog osecanja koje bi je potsticalo da njega pozove da svoju ljubav prenese na Harijetu,, kao mnogo
dostojniju od njih dve niti da donese jo jednostavniju, uzvienu odluku da ga odbije jednom za svagda,
ne navodeci nikakva razloga, poto se ne moe >eniti i jednom i drugom. Zao joj ;e bilo Harijete i kajala se
zbog nje, ali joj nije padala na pamet nikakva luda
velikodunost, koja bi se suprotstavljala svemu to je verovatno i razumno. Zavela je stranputicom svoju
prijateljicu i to ce sebi uvek prebacivati; ali joj je rasudivanje ostalo snano isto koliko i osecanja, pa je
snanije no ikad ustajalo protiv takvog braka koji bi za njega bio neprilian i uniavajuci. Njen put se video
jasan, mada ne sasvim ravan. zato. kad je on onako zamolio, ona progovori. Sta je kazala? Razume se ono
to je trebalo reci. Od otmene gospodice drugo, se ne moe oekivati. Rekla je dovoljno 405 da bi mu
pokazala kako nema potrebe da oajava i pozvala ga da on sa svoje strane kae neto vie. On je zaista
jedno vreme oajavao: uo je opomenu da se uzdri i ne govori, to mu je za nekoliko asaka slomilo svaku
nadu. Jer, ona isprva nije htela da ga saslua. Promena je, moda, nastupila naglo, moglo se uiniti
neobino kad je predloila da jo malo proetaju, kad je obnovila razgovor koji je trenutak ranije sama
prekinula. Osecala je da je to nedosledno, ali je g. Najtli bio tako ljubazan da se s tim zadovolji i ne trai blia
objanjenja. Retko, veoma retko, otkrivaju ljudi celu istinu; retko se deava da poneto nije malice
prerueno ili malice pogreno shvaceno. Ali tamo gde je pogreno shvaceno samo dranje a ne i osecanja,
kao u ovom sluaju, to ne mora da bude naroito vano. G. Najtli se nije mogao prevariti i videti u Eme toplije
srce no to ga je imala, niti srce spremnije da prihvati njegovo. Stvarno, nimalo nije slutio koliko on znai za
nju. Poao je za njom u vrt i ne pomiljajuci da to ispita. Brian da sazna kako je podnela veridbu Franka
Cerila, nije doao ni s kakvim sebinim namerama, ni s kakvim namerama uopte, sem da pokua, ako mu
ona dopusti razgovor o tome, da je utei i posavetuje. Sve ostalo je nastupilo kao delo trenutka, neposredno
dejstvo njenih reci na njegova osecanja. Kad se, ushicen, uverio da je ona sasvim ravnoduna prema Franku
Cerilu, da joj srce, niim nije vezano za njega, rodila mu se nada da ce vremenom sam, moda, zadobiti
njenu naklonost. Ali ta nada nije bila u sadanjosti on je samo, kad je nestrpljenje za asak odnelo pobedu
nad razumom, udeo da od nje uje da se nece protiviti ako on pokua da zadobije njenu naklonost. Utoliko
su arobnije bile one vece nade koje su se postepeno otvarale pred njim. Ta naklonost koju je eleo da
probudi u nje i traio doputenje da to pokua vec mu je pripadala. Za pola sata on je iz krajnje
potitenosti preao u neto to je toliko liilo na savrenu srecu da se nikojim drugim imenom ne bi moglo
nazvati. kod nje je nastupila ista promena. To pola sata dalo je i jednom i drugom dragocenu sigurnost da
se vole, u istoj meri oslobodilo i jedno i drugo neizvesncsti, ljubomore i nepoverenja. S njegove strane
postojala je davnanja ljubomora jo od dolaska, ili ak otkad se poeo da oekuje dolazak Franka
Cerila. Od tog vremena, otprilike, bio je i zaljubljen u Emu i ljubomoran zbog Franka Cerila, pri emu mu
je, verovatno, ovo drugo osecanje bacilo svetlost na ono prvo. Zbog Franka Cerila je otputovao. Posle izleta
na Boks Hil resio se da ode. Hteo je da potedi sebe i skloni se da ne bi jo jednom morao da gledaj takvo
udvaranje koje ona doputa i potstie. Otiao je ne bi li se nauio da postane ravnoduan. Ali nije izabrao.
dobro mesto. U kuci njegova brata osecalo se mnogo domace srece, ena se tu videla u veoma privlanoj
slici, zabela je mnogo liila na Emu razlikovala se samo u nekim osobinama u kojima je bila upadljivo
slabija i usled kojih mu je uvek izlazila pred oi u punom sjaj u
ona druga i tako nije bilo moguce da mnogo postigne, ak i da je due ostao. A on je, ipak, sedeo istrajno,
dan za danom, dok mu tog jutra nije stiglo pismo s vestima o Dejn Ferfaks. Tada je pored radosti koju je
morao osetiti, koje se ak nije stideo, jer je uvek verovao da Frank Ceril nimalo ne zasluuje Emu, njime
ovladala nena briga i silno nespokojstvo zbog nje, i nije bio u stanju da due ostane. Odjahao je kuci po kii,
i odmah po ruku doao da vidi kako to najslade i najbolje stvorenje, besprekorno uprkos svih mana, podnosi
to otkrice. Zatekao ju je uznemirenu i snudenu. Frank Ceril je nevaljalac. zjavila je kako ga nikad nije
volela. Frank Ceril bi se jo, moda mogao popraviti. Kad su se vracali u kucu, dala mu je i ruku i re.
postala je njegova Ema. Da je tada mogao da se seti Franka Cerila, moda bi smatrao da je to vrlo zgodan
mladic. 406GLAVA PEDESETA Kako su se Emina osecanja, kad se vratila u kucu, razlikovala od onih s
kojima je iz nje izila! Tad je jedva smela da se nada da ce joj se patnje malo ublaiti; sad je sva treperila od
srece, i to od takve srece za koju je verovala da mora biti jo veca kad ta ustreptalost prode. Seli su da
popiju aj isto drutvo oko istog stola kako su se esto tako okupljali! kako joj se esto pogled
zaustavljao na istom bunju na travnjaku i zapaao isti divni otsjaj sunc na zahodu! Ali nikad u takvom
duevnom stanju, nikad nije bilo ni slino! S velikim naporom je uspela da se pribere, kako bi bila kao i
obino paljiva domacica, pa ak i paljiva kci^ , Jadni g. Vudhaus nije ni slutio kakva se zavera sprema
protiv njega u grudima tog oveka koga je tako srdano doekao, raspitujuci se brino da nije nazebao na
putu. Da je mogao da mu vid srce, ne bi se mnogo brinuo za pluca. Ali i ne sanjajuci kakvo mu zlo pretstoji, i
ne zapaajuci nita neobino u izgledu i ponaanju i jednog i drugog, ponavljao im je vrlo mirno sve novosti
koje mu je saoptio g. Peri i nastavio da pria, vrlo zadovoljan sobom, nimalo ne surrrhjajuci ta bi oni njemu
mogli reci. Sve dok je g. Najtli sedeo s njima, Emina groznica nije poputala, ali kad je on otiao, ona se
malo pomalo smirila i savladala, i u toku besan noci, kojom je platila takvo vee, razmiljala je o dvatri vrlo
ozbiljna pitanja, zbog kojih ie uvidala da ak i njena sreca mora malo da se pomuti. Njen otac i Harijeta.
im je ostala sama, osetila je svu teinu obaveza koje je dugovala svakome 408 od njih; pitanje se sastojalo
u tome kako da to vie ouva spokojstvo i jednog i drugog. U pogledu svog oca, brzo je nala odgovor. Jo
nije znala ta ce g. Najtli zahtevati, ali poto je vrlo"kratko pregovarala sa svojim srcem, donela je vrstu
odluku da nikad ne naputa svog oca. Cak se i zaplakala/pri toj pomisli, smatrajuci je grenom. Dok je on/u
ivotu, bice samo verena, ali se nadala da ce ta iceridoa, ako nema opasnosti da zbog nje ode iz kuce,
moda doprineti njegovom spokojstvu. Tee joj je bilo da resi kako da postupi prema Harijeti: kako da je
potedi nepotrebnog bola, kako da joj prui neko ublaenje, kako da se to manje pokae kao njen
neprijatelj. Te stvari su je najvie zbunile i zadale joj najvie muke i opet je sebi gorko prebacivala i tuno
alila kao nikad ranije. Najzad je bila u stanju da resi samo to da ce i dalje izbegavati da se s njom sretne i
da ce joj sve to ima da kae saoptiti pismeno. Mislila je da bi bilo izvanredno zgodno kad bi Harijeta sad za
neko
vreme otila nekud iz Hajberija, i uputajuci se u novu zamisao skoro je resila da nekako udesi da je
pozovu u kucu na Bronsvikom trgu. zabeli se dopala Harijeta, a ona ce se malo zabaviti ako provede
nekoliko nedelja u Londonu. Verovala je da bi na Harijetu novi . prizori i promena, ulice, radnje i deca
svakako dobro de, lovali. U svakom sluaju, time bi pokazala panju i dobrotu a ona ih zaista duguje
odvojile bi se zasada, i odloio bi se neprijatni as kad ce svi opet morati da budu zajedno. Ustala je rano i
napisala pismo Harijeti. Kad ga ' je zavrila, bila je tako ozbiljna, gotovo tuna, da g. Najtli, koji je u Hartfild
doao na doruak, nije ipak stigao suvie rano: ono pola sata koje je zatim ukrala da bi s njim, etajuci onim
istim stazama ponovo, pretresla iste one stvari, bilo joj je neophodno da bi se opet vratila u srecno
raspoloenje koje je uoi tog dana osetila. Nije prolo dugo otkako je on otiao, ni u kom sluaju toliko dugo
da bi poelela da misli na ma kog drugog, kad joj donesoe pismo iz Rendolsa vrlo debelo pismo;
pogodila je ta se u njemu zaelo nalazi i namrtila se to mora da ga proita. Sad je elela svako dobro
Franku Cerilu. Nisu joj bila potrebna nikakva objanje409nja potrebno joj je bilo samo da nesmetano
razmilja bila je ubedena da nece biti u stanju da razume ma ta od onog to je on napisao. Pa ipak,
morala je da proita. Otvorila je pismo; razume se da je tako pisamce gde Vesten upuceno njoj, sluilo je
kao uvod u Frankovo pismo gdi Vesten. Draga moja Ema, s najvecim zadovoljstvom vam aljem priloeno
pismo. Znam kako cete ga pravilno oceniti i gotovo ne sumnjam u njegovo povoljno dejstvo. Verujem da se
vie nikad naa miljenja o piscu nece bitno razilaziti, ali necu da vas zadravam dugim uvodom. Mi smo vrlo
dobro. Ovo pismo je odagnalo onaj nemir koji sam u poslednje vreme osecala. Nije mi se mnogo svidelo
kako ste izgledali u utorak, ali i dan ]s bio sumoran; mada nikad necete da priznate da vivme utie na vas,
ini mi se da svi osecamo severoistoni ve tar. U utorak posle podne i jue ujutru, dok je besnela oluja,
mnogo sam mislila na vaeg oca, ali sam se sinoc umirila kad sam ula od g. Perija da mu zdravlje nije
poremeceno. Vaa, A. V.. (Gdi Vesten) Vindzor, jula Draga gospodo, ako sam se jue jasno izrazio, vi
oekujete ovo pismo, ali oekivali ga ili ne, znam da cete ga itati nepristrasno. i milostivo. Vi ste suta
dobrota, a verujem da ce vam biti potrebna sva vaa dobrota pa da opravdate neke moje ranije postupke Ali
oprostila mi je ona koja ima'jo vie da mi zameri. Dok evo piem, hrabrost mi se vraca. Onome koji je
srecan teko je da bude skruen. Vec sam dva puta uspeo kad sam zatraio oprotaj, pa sam moda u
opasnosti da se suvie uzdam u va i onih vaih prijatelja koji su ima.'i nekog razloga da se uvrede. Vi svi
morate nastojati da shvatite kakav je tano bio moj poloaj kad sam tek' doao u Rendols; morate imati u
vidu da sam imao tajnu koju je trebalo sauvati po svaku cenu. To je osnovna injenica. Drugo je pitanje
jesam li imao prava to sam se stavio u poloaj koji zahteva takvo skrivanje. O nje410 mu sad necu
raspravljati. One koji bi zamerili to sam pao u iskuenje da to smatram svojim pravom, upucujem na jednu
kucu od opeka, s malim prozorima
dole, a velikim gore, u Hajberiju, Nisam se usudivao da joj se otvoreno udvaram. Tekoce koje sam imao
zbog tadanjeg stanja u Enskumu suvie su dobro poznate da bi bilo potrebno da ih objanjavam; imao sam
srece da, pre no to smo se. rastali u Vejmetu, najestitiju devojku na svetu nagovorim da mi uini milost i
pristane na tajnu veridbu. Da je odbila, poludeo bih. Ali vi cete odmah reci, emu ste se nadali kad ste to
inili? U ta ste se uzdali? U ma ta, u sve u vreme, sluaj, okolnosti, u lagano dejstvo, i u iznenadno
otkrice, u istrajnost i zamor, zdravlje i bolest. Sve mi je izgledalo da ce biti dobro, a postigao sam prvu srecu,
kad mi je obecala da ce me ekati i da ce mi pisati Ako vam je potrebno jo neko objanjenje, imam ast,
draga gospodo, da budem sin vaeg mua, i prednost to sam nasledio takvu narav da se uvek nadam
dobru, a to vredi neuporedivo vie od kuca i imanja. Posmatrajte me, dakle, u tim okolnostima, kad sam prvi
put doao u Rendols; svestan sam svoje krivice, jer sam tu posetu mogao i ranije da Uinim. Seticete se i
videcete da nisam doao dok gospodica Ferfaks nije stigla u Hajberi; poto ste vi bili ta kojoj sam naneo
uvredu, znam da cete mi odmah oprostiti; moj otac saalice se na mene kad ga potsetim da sam sve dotle
dok nisam doao u njegovu kucu, bio lien srece da vas upoznam. Nadam se da se mom ponaanju za te
dve vrlo srecne nedelje koje sam proveo s vama, nije imalo ta da prebaci, sem u jednom pogledu. A sad
sam doao do svog glavnog, jedino vanog postupka dok sam boravio kod vas, koji mi zadaje brigu i
zahteva da ga vrlo paljivo objasnim. S osecanjima najveceg potovanja i iskrenog prijateljstva pominjem
gospodicu Vudhaus; moj otac ce moda pomisliti da bi trebalo da dodam i najdublje skruenosti. z nekoliko
reci koje je jue kazao znam ta misli i priznajem da ima prava to me osuduje za neke stvari. Moje
ponaanje prema gospodici Vudhaus kazivalo je, mislim, vie no to je trebalo. Da bi to bolje sauvao tajnu
koja je za mene bila tako vana, doao sam u iskuenje da tu bliskost, u kojoj smo 411se odmah nali,
iskoristim vie no to je doputeno. Ne mogu da poreknem da sam se, prividno, udvarao gospodici Vudhaus,
ali nisam uveren da cete mi verovati kad izjavim da me nikakvi sebini razlozi ne bi nagnali da nastavim, da
nisam bio ubeden u njenu ravnodunost. Ma koliko da je prijatna i divna, gospodica Vudhaus nikad nije
davala utisak mlade devojke koja moe da se zaljubi; a da nije pokazivala nikakvu sklonost da se zaljubi u
mene, to sam podjednako verovao i eleo. Moju panju primala je kao u ali, prirodno, vedro i prijateljski, to
mi je savreno odgovaralo. zgledalo je da se razumemo. S obzirom na nae odnose, trebalo je da ona tu
panju dobije i tako je i smatrala. Ne mogu da kaem da li je gospodica Vudhaus poela stvarno da me
raz\ime pre no to su protekle te dve nedelje; kad sam doao da se oprostim s njom, secam se da joj zamalo
nisam ' priznao istinu, a onda mi se uinilo da neto podozreva. Ali sam uveren da me je posle toga prozrela
bar u izvesnoi meri. Moda nije naslutila sve, ali je, onako pronicljiva, morala neto otkriti. U to ne mogu
da sura . njam. Videcete da se nece mnogo iznenaditi kad nestane sadanjih prepreka da se o toj stvari
govori. Cesto mi je to nagovetavala. Secam se kako mi je na igranci kazala da treba da sam zahvalan
gospodi Elten to se tako. stara o gospodici Ferfaks. Nadam se da ce ove pojedinosti o mom dranju prema
njoj mnogo ublaiti ono sto ste vi i moj otac pogreno ocenili. Dok ste drali da sam kriv pred Emom
Vudhaus, nisam, mogao da oekujem nita ni od jednog ni od drugog. Oslobodite me te optube i pribavite
mi, kad to bude mogucno, oprotaj i dobre elje te Eme Vudhaus, na
koju gledam s toliko bratske nenosti da joj elim da se i ona istinski i sreci)o zaljubi kao i ja. Sad imate klju
za sve neobjanjive stvari koje sam govorio i inio za te dve nedelje. Srce mi je bilo u Hajberiju: trudio sam
se da mi i telo to ece, "ne izazivajuci nikakve sumnje, bude tamo. Ako se setite ma kakvih udnih
postupaka, objasnite ih sve prema ovome. Smatram samo da je potrebno da kaem da sam klavir, o kome
se toliko govorilo, poruio bez znanja gospodice F. koja mi nikad ne bi dopustila da joj ga poaljem, da je bilo
ostavljeno" njoj na volju. Sto se 412 tie otmenosti due koju je pokazala otkako smo se ver lili, draga moja
gospodo, nemam reci da joj odam dovoljno priznanje. Vi cete je, iskreno se nadam, uskoro i sami blie
upoznati. Nikakav opis ne moe da je opie. Mora vam sama reci kakva je, ali ne recima, jer nema stvorenja
koje tako namerno krije svoje vrline. Poto sam poeo ovo pismo, koje ce biti due no to sam predvidao,
dobio sam pismo od nje. Javlja da je sa zdravljem dobro, ali, poto se ona nikad ne ali, ne usudujem se da
se na te njene reci oslonim. Zeleo bih da ujem od vas kako. izgleda. Znam da cete je uskoro posetiti; sa
strahom oekujem taj susret. Moda ste je vec videli? Javite mi se to pre. Nestrpljiv sam da ujem hiljadu
pojedinosti. Setite se kako sam se malo zadrao u Rendolsu, i kako sam bio pometen i uzrujan: jo nisam
mnogo bolje, jo sam lud, ili od srece ili od jada. Kad pomislim na dobrotu i ljubav na koju sam naiao, na
njenu valjanost i strpljenje i na plemenitost moga ujaka, lud sam od srece. Ali kad se setim svih nevolja koje
sam joj zadao i kako malo zasluujem da mi oprosti, lud sam od besa. Samo kad bih mogao da je opet
vidim! Ali jo ne smem na to da pomiljam: moj ujak se pokazao suvie dobar, ne treba da predeni meru.
Moram da dodam jo neto ovom dugom pismu. Niste uli sve to treba da ujete. Jue nisam bio u stanju
da vam dam blie pojedinosti, ali je potrebno da objasnim kako je iznenada, i u izvesnom smislu, u nevreme,
cela stvar izbila, jer mada mi je dogadaj od 26 o. m., kao to cete zakljuiti, odmah otvorio srecnije vidike, ne
bih se odvaio na tako prerane korake; da nije bilo naroitih" okolnosti koje su zahtevale da ne oklevam ni
asa. sam bih se ustruavao da istupim tako urno, a ona bi sve moje obzire prihvatila s jo mnogo vecom
snagom i osetljivocu, ali izbora nisam imao. Nagla odluka da stupi u slubu one ene... Ovde sam, draga
gospodo, bio primoran da prekinem najednom da, bih se pribrao i smirio. Proetao sam se po poljima i sad
sam, nadam se, dovoljno priseban da zavrim pismo kako treba. To mi je, ustvari, ndjbolnija uspomena.
Poneo sam se sramno. gad mogu da priznam da sam za svoje ponaanje prema gospodici Vudhaus, kad
sam se pokazivao neljubazan prema gospodici Ferfaks, 413zaista zasluio prekor. Ona ga je osudila, to je
trebalo da bude dovoljno. Mojim izgovorom da tim krijem istinu, nije se zadovoljila. Naljutila se; meni se inilo
da se bezrazlono naljutila; bezbroj puta mi se uinilo da je pre^ terano savesna i oprezna, nalazio sam ak
da je hladna. Ali je ona uvek bila u pravu. Da sam se povinovao njenom rasudivanju i savladao
svoju.nestrpljivu narav u onoj meri koliko je ona cenila da treba, izbegao bih najveci bol. Posvadali smo se.
Secate li se prepodneva koje smo proveli u Donvelu? Tamo su se zaotrila sva ranija sitna nezadovoljstva.
Zadocnio sam; sreo sam je kad se peice sama vracala kuci i hteo sam da podem s njom, ali mi ona nije
dopustila. Odluno je odbila, to se meni inilo veoma bezrazlono. Sad, medutim, u tome vidim samo
sasvim prirodnu i doslednu opreznost. Dok sam se
ja, sat ranije suvie ljubazno ponaao prema drugoj eni, kako bih pred svetom prikrio nau veridbu, zar da
ona odmah zatim pristane na predlog usled kojeg bi moda lanija opreznost postala uzaludna? Da nas je
neko video kako se zajedno etamo izmedu Donvela i Hajberija, morao bi naslutiti istinu. Medutim, ja sam
bio toliko lud da sam se uvredio. Posumnjao sam u njenu ljubav. Sumnjao sam jo vie sutradan na Boks
Hilu, kad mi je, izazvana takvim mojim ponaanjem, bezobzirnim nemarom koji sam prema njoj pokazivao,
oevidnim udvaranjem gospodici V. kakvo nijedna razborita ena ne bi mogla da otrpi, savreno jasnim
recima kazala da sam je uvredio. Ukratko, draga moja gospodo, za tu svadu ona nije nimalo kriva, dok sam
se ja pokazao odvratno; vratio sam se u Rimond istog veera, mada sam mogao da ostanem s vama do
sutradan ujutru, samo zato da bih to vie pokazao kako sam ljut na nju. Ali i tada, nisam bio tolika budala da
ne mislim da se kroz neko vreme pomirim, ali sam smatrao da je ona mene uvredila, uvredila me svojom
hladnocom, i otiao sam reen da ona uini prvi korak za izmirenje. Uvek ce mi biti milo to niste poli na taj
izlet na Boks Hil. Da ste bili svedok mog tamonjeg ponaanja, teko mogu da pretpostavim da biste jo
nekad o meni lepo mislili. Kako je ono delovalo na nju, vidi se iz odluke koju je odmah zatim izazvalo: im je
saznala da sam stvarno otiao iz Rendolsa, 414 prihvatila je ponudu te uslune gospode Elten, iji su me
postupci uopte, uzgred budi reeno, uvek dovodili do ogorenja i besa. Ne smem da zameram trpeljivosti,
koja se tako izdano protegla na mene, inae bih se glasno pobunio protiv one koju je pokazala prema toj
eni. Dejn molim vas! Zapazicete da jo nisam sebi dopustio da je, ak ni pred vama, zovem tim imenom.
Pomislite, onda, ta sam morao trpeti sluajuci Eltenove kako ga jedno drugom dobacuju, i prostaki
nepotrebno ponavljaju, drsko pokazujuci svoje uobraenje da su iznad nje. majte strpljenja, brzo cu zavriti.
Prihvatila je tu ponudu, reivi da sa mnom potpuno prekine, i sutradan mi napisala da se nikad vie necemo
sresti. Smatra da je ta veridba izvor kajanja i jadna za nas oboje, i raskida je. To pismo sam dobio upravo
onog jutra kad je umrla moja jedna ujna. Odgovorio sam u roku od jednog sata, ali, kako sam bio pometen i
kako sam odjednom imao da posvravam mnoge stvari, umesto da sam taj odgovor poslao s ostalim
mnogobrojnim pismima tog dana, zakljuao sam ga u svoj pisaci sto. Verujuci da sam dovoljno napisao,
mada samo nekoliko redova, nisam bio nimalo uznemiren. Malo sam se razoarao to mi se nije odmah
javila, ali sam joj naao izvinjenje a bio sam i mnogo zauzet. r smem li da vdodam? suvie veselo
gledao u buducnost da bih bio sitniar. Preli smo u Vindzor. Dva dana docnije primio sam od nje jedan
paketic sva moja pisma! stovremeno stiglo je nekoliko redi u kojima izraava svoje veliko iznenadenje to
nije dobila ni najkraci odgovor na svoje poslednje pismo, i usto, poto se cutanje o jednoj takvoj stvari ne
moe drukije razumeti i poto oboje sigurno podjednako elimo da se sve uzgredne stvari to pre svre,
alje mi, preporueno, sva moja pisma i trai da njena, ukoliko mi nisu pri ruci da bih ih za nedelju dana
poslao u Hajberi, posle tog vremena uputim na. . . : ukratko, zaprepaceno sam proitao punu adresu g.
Smolrida, kod Bristola. Znao sam za to ime i mesto, znao sam sve, i odmah sam video ta je uradila. To se
savreno slagalo s njenom odlunocu koja mi je bila poznata; a krijuci svoju nameru u ranijem pismu,
pokazala je svoju duevnu otmenost. Ni za ta na svetu ne bi
415 htela da izgleda kako mi preti. Zamislite taj udar; zamislite kako sam, dok nisam stvarno otkrio svoju
glupu gfeku, besneo zbog aljkavosti pote. Sta sam mogao da radim? Samo jedno. Morao sam da
razgovaram sa svojim ujakom. Nisam se mogao nadati da ce me ona sasluati, ako nemam njegov
blagoslov. Razgovarao sam; okolnosti su mi ile na ruku; nedavni dogadaj omekao je njegovu oholost, i pre
no to sam oekivao, sasvim se pomirio i pristao, i najzad mi je, jadnik, duboko uzdahnuvi, zaeleo da u
braku budem srecan kao to je i on bio. Mislim da ce moja sreca biti drukija. Jeste li voljni da me
saaljevate zbog svega to sam morao pretrpeti dok sam mu izloio stvar, zbog neizvesnosti dok je sve jo
bilo u pitanju? Ne; nemojte me saaljevati dok nisam doao u Hajberi, i video kako se razbolela zbog mene.
Nemojte me saaljevati dok nisam video njen bledi i boleljivi lik. Stigao sam u Hajberi u vreme kad sam
sigurno imao izgleda da je zateknem samu, znajuci da obino kasno dorukuju. Nisu me prevarile nade, a
najzad me nisu prevarile ni u onome radi ega sam preao taj put. Morao sam da je ubedujem i otklonim
njenu jutinu koja je dobrim delom bila razlona i opravdana. Ali sam uspeo; pomirili smo se drai, mnogo
drai jedno drugome, nego ikad ranije, i vie nikad ni jednog asa ne moe nastupiti nesporazum medu
nama. A sad, draga gospodo, oslobadam vas, ali ranije nisam mogao da zavrim. Hiljadu i hiljadu puta hvala
za svu dobrotu koju ste mi ukazali, i deset'hiljada puta za panju koju cete, sluajuci svoje srce, uiniti njoj.
Ako mislite da sam na neki nain srecniji no to zasluujem, slaem ^se s vama. Gospodica V. kae da sam
dete srece. Nadam se da je u pravu. U jednom pogledu, moja sreca je nesumnjiva, to mogu da se potpiem
kao Va zahvalni i neni sin, '. F. C. Vesten Ceril. GLAVA PEDESET PRVA To pismo je moralo tronuti Emu.
Bila je prinudena da mu, uprkos svom predubedenju, oda puno priznanje, kao to je gda Vesten i predvidala.
Od trenutka kad je naila na svoje ime nije vie mogla odoleti: svaki red koji se odnosio na nju bio je
zanimljiv i skoro svaki prijatan. A kad je te drai nestalo, sadraj je i dalje bio zanimljiv, jer joj se prirodno
vratilo staro potovanje prema piscu tih redova, a usto je svaka slika ljubavi, u tom asu za nju morala biti
veoma privlana. Proitala ga je na duak. Mada je bilo neosporno da se poneo rdavo, pokazalo se, ipak, da
je to bilo manje rdavo no to je pretpostavljala. A napatio se, kajao se, bi mnogo zahvalan gdi Vesten i toliko
zaljubljen u gcu Feriaks, a i ona sama bila je tako srecna da nije mogla da bude stroga. Da ie tad uao u
sobu, rukovala bi se s njim srdanije no ikad. Pismo joj se toliko dopalo da je g, Najtlija, kad je opet doao,
zamolila da ga proita. Bila je uverena da gda Vesten eli da ga saopti drugima, naroito g. Najtliju koji je
toliko zamerao njegovom dranju. Vrlo rado cu ga proitati, ree on, ali izgleda dugako. Ponecu ga veeras
kuci. Ali nije moglo da bude tako, jer ce g. Vesten doci uvee i treba po njemu da ga vrati. Vie bih voleo da
razgovaram s vama, odgovori on, ali poto to ispada kaoneko pitanje pravinosti prema njemu, ucinicu. On
poe da ita, ali se.skoro u istom asu zaustavi da bi rekao: Da su mi pre nekoliko, rneseci ponudili da
27 Ema 417pogledam neko pismo tog gospodina svojoj macehi, ne bih ga uzeo ovako ravnoduno. Nastavio
je da ita u sebi, zatim osmehujuci se, primeti: h! Kitnjast i laskav uvod. Ali tako on pie; ne moraju svi da
piu na isti nain. Necemo biti strogi. mam obiaj, dodade on uskoro, da itajuci kazujem glasno ta mislim.
Na taj nain cu osecati da se nalazim pored vas. zgubicu manje vremena ali ako vam se ne svida...
Naprotiv. Ba bih volela. G. Najtli se ivo vrati na itanje. Ovde pokuava da se izvlai, ree on, govoTeci o
iskuenju. Zna da nije u pravu i nema nita razlono da kae u svoju odbranu. Slabo. Nije trebalo da se veri.
'Oeva narav'. Medutim, nije pravedan prema svom ocu. Narav gospodina Vestena, puna pouzdanja u ivot,
blagoslovila je njegov ispravni i asni trud ali gospodin Vesten je sve ono u em sad uiva zaradio pre no
to je takvu narav stekao. Sasvim tano: nije doao dok gospodica Ferfaks nije bila ovde. Nisam zaboravila,
ree Ema, kako ste bili sigurni da bi on mogao da dode ako hoce. Vrlo irokogrudo prelazite preko toga, ali
bili ste savreno u pravu. Nisam bio sasvim nepristrasan u prosudivanju, Ema; ali ipak, mislim da mu ne bih
verovao ni u sluaju da niste vi bili u pitanju. Kad je stigao do gce Vudhaus, morao je sve naglas da proita
sve to se odnosilo na nju, smekajuci se, gledajuci je, vrteci glavom, kazujuci po koju re u znak
odobravanja ili negodovanja, ffi prosto u znak svoje ljubavi, prema tome ta bi proitao. Ali poto je mirno
razmislio, zakljuak mu je bio ozbiljan: Vrlo rdavo mada je moglo biti i gore. Upustio se u izvanredno
opasnu igru. Suvie duguje sluaju to je dobro proao. Ne rasuduje pravilno kako se prema vama poneo.
Ustvari, uvek je bio zanet sopstvenim eljama i nije mario ni za ta, ' sem za ono ""to je njemu zgodno.
Zamiljao je da ste pronikli njegovu tajnu! Sasvim prirodno, kad je sam smutljivac, to je posumnjao da su i
drugi takvi! Te tajne ta lukavstva kako ovek usled njih izopaeno shvata stvari! Mila Ema, ne na418
laite li da sve dokazuje kako je lepo da u odnosima s ljudima budemo otvoreni i iskreni? Ema se saglasi i
pocrvene secajuci se Harijete, ali za to rumenilo nije mogla da prui nikakvo iskreno objanjenje. Hajde,
nastavite, ree ona. On nastavi, ali se vrlo brzo opet zaustavi da bi rekao: Klavir! Eh to je postupak
veoma, veoma mladog oveka, suvie mladog da bi razmislio ne ini li time vie neugodnosti nego
zadovoljstva. Prava deaka zamisao! Ne mogu da razumem ovekn koji hoce da prui eni neki dokaz
svoje ljubavi, za koji zna da joj nece biti prijatan: a on je znao da bi ga ona sprecila da poalje klavir, samo
da je mogla. Posle toga itao je neko vreme bez prekida. Kad je naiao na mesto gde Frank Ceril priznanje
da se sramno poneo, zastao je prvi put da kae neto vie od po koje uzgredne reci. Savreno se slaem s
vama, gospodine, primetio je. Zaista ste se poneli
vrlo sramno. To je najtanije to ste napisali. A poto je proitao ono to je odmah zatim nailazilo, kako je
dolo do neslaganja medu njima i kako je on uporno produio da postupa suprotno od onog to je Dejn
Ferfaks smatrala ispravnim, on zastade malo due da bi rekao: Ovo je vrlo rdavo. Sebe radi'jnaveo je nju da
dode u izvanredno teak i neprijatan poloaj pa je trebalo da se prvenstveno stara za nju da to manje pati.
Pri odravanju prepiske s njim ona je morala naici na mnogo vie tekoca nego on. Da je imala i neke
nerazlone obzire, trebalo je da ih potuje; ali svi njeni obziri bili su razloni. Da bismo se nekako pomirili s
tim to je onako bila kanjena, moramo se vratiti na jedinu njenu greku i setiti se da nije dobro uinila to je
pristala na tu veridbu. Ema je znala da sad nailazi izlet na Boks Hil i uznemirila se. Tamo se ponaala vrlo
neprilino! skreno se stidela i pomalo se pribojavala kako ce je sad pogledati. Medutim, on je sve to proitao
mirno, paljivo i bez ijedne reci; samo je jednom za trenutak pogledao u nju i odmah' skrenuo pogled, plaeci
se da ne nanese bola kao da se uopte nije secao tog izleta. 419Ne hvali mnogo paljivost naih dobrih
prijatelja, Eltenovih, primeti on zatim. Njegova osecanja su razumljiva. Sta! Stvarno se resila da
potpuno.raskine! Cinilo joj se da se zbog te veridbe i on i ona kaju i pate i ona je raskinula. Tu se lepo vidi
koliko je nju muilo njegovo ponaanje! On mora da je izvanredno. .. Ne, ne, itajte dalje. Videcete koliko on
pati. Nadam se da pati, odgovori g. Najtli hladno i produi da ita. Smolrid! Sta to znai? Sta je to? Primila
se da ide za vaspitaicu dece gospode Smolrid jedne drage prijateljice gospode Elten blizu Mapi
Grojuva uzgred budi reeno, kako li gospoda Elten podnosi to razoarenje? Ne govorite nita, mila Ema,
dok itam ak ni 0 gospodi Elten. Jo samo jednu stranu. Uskoro cu, svriti. Ala taj opirno pie! Volela
bih da to pismo itate s vie blagonaklonosti prema njemu. E, ovde zbilja ima osecanja. zgleda da mu je bilo
teko kad je nju zatekao bolesnu. Svakako, ne moe biti sumnje da je voli. 'Drai, mnogo drai, no ikad'.
Nadam se da ce dugo osecati koliko je dragoceno to izmirenje. Vrlo irokogrudo zahvaljuje, na hiljade i
desetine hiljada. 'Srecniji no to zasluujem'. E, tu pokazuje da poznaje sebe. 'Gospodica Vudhaus kae da
sam dete srece'. "Tako je rekla gospodica Vudhaus, je li? Lep zavretak 1 eto gotovog pisma. 'Dete
srece!' Vi ste ga tako nazvali, zar ne? zgleda da vas njegoyo pismo nije onako zadovoljilo kao mene, ali
ipak, zbog tog pisma cete zaelo ja se bar nadam bolje misliti o njemu. Nadam se da ga je ono
unekoliko podiglo u vaim oima. Da, nesumnjivo ga je podiglo. Uinio je velike greke uinio ih je iz
bezobzirnosti lakomislenosti. Savreno se slaem s njegovim miljenjem da je, verovatno, srecniji no to
zasluuje. Ali ipak, s obzirom da on, nema sumnje, istinski voli gospodicu Ferfaks, i uskoro ce, nadajmo se,
imati preimucstvo da bude stalno s njom, gotov sam da verujem da ce se popraviti i primiti od nje onu
vrstinu i istananost u naelima koja mu nedostaje. A sad, dopustite da vam govorim o neem 420 drugom.
Sad mi je mnogo stalo do dobra druge jedne linosti, te ne mogu vie
da mislim o Franku Cerilu. Otkako sam vas jutros ostavio, Ema, neprestano premiljam o jednoj stvari. On
izloi ta je to: jasno, iskreno, jezikom pravog engleskog gospodina, kojim je g. Najtli govorio ak i sa enom
u koju je zaljubljen, pitao se kako da je zaprosi a da ne narui srecu njenog oca. Vec pri prvoj reci, Ema je
imala spreman odgovor. Dok je njen mili otac u ivotu, njoj je nemoguce da menja svoj poloaj. Nikad ne bi
mogla da ga napusti. Medutim, on je prihvatio samo jedan deo tog odgovora. G. Najtli je isto tako snano
kao i ona osecao da joj je nemoguce da napusti oca, ali se nije saglaavao da ne moe biti nikakve promene
u njenom ivotu. On je duboko i paljivo razmislio; isprva se nadao da ce nagovoriti g. Vudhausa da prede u
Donvel; voleo bi da je to ostvarljivo, ali poznavajuci g. Vudhausa, nije se mogao zavaravati tom nadom; sad
je priznao da bi takvom seobom izloili opasnosti udobnost njenog oca, a moda i njegov ivot, a time se ne
smeju igrati. Zar g. Vudhausa da odvedu iz Hartfilda! Ne, osecao je da to ne treba pokuavati. Ali, poto je tu
nameru odbacio, smislio je neto drugo i veruje da njegova mila Ema nece naci tome zamerke. Smislio je
da njega prime u Hartfild! Dokle god sreca njenog oca drugim recima njegov ivot bude zahtevala da
Hartfild ostane njen dom, bice i njegov. Emi je vec prolazilo kroz glavu kako bi bilo da svi predu u Donvel.
Kao i on, razmislila je o tome i odustala, ali ova druga mogucnost nije joj pala na pamet. Shvatala je da on
time pokazuje veliku ljubav. Uvidala je da, naputajuci Donvel, sigurno rtvuje mnogo od svoje nezavisnosti,
slobodne upotrebe svog vremena i svojih navika, i da ce, iveci stalno s njenim ocem, u kuci koja nije
njegova, morati mnogo, vrlo mnogo da podnosi. Ona obeca da ce razmisliti o tome i posavetova ga da i sam
jo jednom razmisli. Ali je on bio ubeden da nikakvo razmiljanje ne bi moglo da izmeni njegove elje ili
gledite u ovoj stvari. Uveravao je da je o tome dugo i 421mirno promislio: celog jutra sklanjao se od Viljema
Larkinsa da bi mogao u miru da razmilja. Aha! Eto jedne tekoce koju nismo resili, uzviknu Ema. Sigurna
sam da se Viljemu Larkinsu to nece svideti. Morate prvo da dobijete od njega pristanak, pre no to ga
zatraite od mene. Medutim, obecala je da ce razmisliti, i to je jo vie, gotovo je obecala da ce o tome
razmiljati s namerom da sve prihvati kao vrlo dobro. Zanimljivo je da Emi, koja je sad s mnogih, vrlo mnogih
taaka gledita razmiljala o Donvelu, nijednom nije palo na pamet da ce otetiti svog sestrica Hernija, o
ijim je pravima buduceg naslednika ranije onako budno vodila rauna. Moralo joj je proci kroz glavu da ce to
moda imati nekog znaaja za jadnog malog deka, pa ipak se samo osmehnula u sebi svesno i vragolasto,
zabavljajuci se to je pronala stvarni uzrok zbog kojeg joj je bilo mrsko da se g. Najtli oeni gcom Ferfaks, ili
bilo s kojom drugom, dok je u ono vreme to pripisivala samo svojoj svesrdnoj brizi za dobro svoga sestrica.
Sto je vie razmiljala, sve joj se vie dopadao taj njegov predlog, ta zamisao da se uda a da ostane u
Hartfildu. Cinilo joj se da se umanjuju nevolje koje bi on trpeo, da se uvecavaju njena preimucstva, a njihovo
zajedniko dobro pretee nad svim nezgodama. mace takvog druga u brinim i neveselim danima koji ce
naici! Takvog saradnika u svim onim dunostima i poslovima koji ce vremenom postajati sve tuniji!
Bila bi savreno srecna da nije jadne Harijete: svaka njena radost povlai sobom i uvecava patnje njene
prijateljice, koju ce sad ak morati da iskljui iz Hartfilda.. Sirota Harijeta, iz iste, milosrdne opreznosti mora
ostati daleko od divnog porodinog kruga koji je Ema sada sebi obezbedila. Gubi u svakom pogledu. Ema
nije alila to je ubuduce nece vidati, jer nije mislila da ce time njene radosti biti okrnjene: u tom novom
krugu, Harijeta bi, uglavnom, bila na teretu. Ali je za samu tu jadnu devojku bilo svirepo to mora da podnosi
kaznu koju nije zasluila. 422 Razume se, vremenom ce zaboraviti g. Najtlija tojest, potisnuce ga drugi. Ali
nije se moglo oekivati da se to vrlo skoro desi. Za razliku od g. Eltena, sam g Naith nece nita doprineti tom
isceljenju. G. Najtli koji e uvek prema svakom, tako ljubazan, osetljiv, pun iskrenih obzira, nikad manje no
sada nece zasluivati da aa ona oboava. S druge strane, bilo bi suvie kad bi se, ak 11 Ha.riJete. "Okivalo
da se zaljubi u vie od tri oveka u toku jedne godine.GLAVA PEDESET DRUGA Ema se osetila mnogo
lake kad je otkrila da Harijeta, kao i ona, izbegava da se sretnu. Muno im je bilo i da se dopisuju. Kako bi
tek bilo da su morale da se sastanu! Harijeta se izraavala lepo, kao to se moglo oekivati, ne zamerajuci
nita, niti pokazujuci da smatra da se s njom rdavo postupa; pa ipak, Emi se po njenim recima inilo da je
malice uvredena, ili neto vrlo slino, usled ega je jo vie elela da se ne vida s njom. Moda joj je to
samo govorila njena savest, ali joj je izgledalo da se samo andeo ne bi uvredio posle takvog udara. Nije joj
bilo teko da od zabele dobije poziv za Harijetu, a razlog, srecom, nije morala da izmilja, poto je imala
jedan dovoljan: postojao je jedan pokvaren zub. Harijeta je odista vec neko vreme elela da ode zubnom
lekaru. Gda Dona Najtlija bila je oarana to moe da joj pomogne: sve to se ticalo leenja neobino je
potovala i mada zubnog lekara nije volela onoliko koliko g. Vingfilda, rado se primila da se stara o
Harijeti. Poto je uredila sve sa sestrom, Ema je predloila to Harijeti i lako je ubedila. Reeno je da Harijeta
otputuje; pozvali su je na dve nedelje najmanje; odvece se kolima g. Vudhausa. O svemu su se dogovorili,
sve je izvreno i Harijeta se sad nalazila na sigurnom mestu, u kuci na Brunsvikom trgu. Tek sad je Ema
mogla zaista da uiva u posetama g. Najtlija; mogla je da govori i da slua, istinski srecna, a da je ne koi
ono osecanje nepravde, krivice, neeg veoma bolnog, koje bi je obuzelo kad bi se setila da se 424 jedno
teko razoarano bice nalazi u njenoj blizini, i da moda u tom trenutku silno pati srce koje je ona sama
zavela stranputicom. Moda se Emi neopravdano inilo da ima neke razlike da li je Harijeta kod gde Godar ili
je u Londonu, ali je mislila da ce joj u Londonu sigurno mnoge stvari pobuditi radoznalost i zabaviti je,
odvratiti je od prolosti i spreiti da misli o sebi. Nije htela da neka druga briga odmah stupi na mesto koje je
u njenoj glavi dotle zauzimala Harijeta. Jedna dunost je ekala na nju: saoptenje koje bi samo ona imala
prava da uini da obavesti oca da se verila ali zasad nije htela da pride tom zadatku. Resila je da to
otkrice odloi dok gda Vesten ne bude dobro. U tom trenutku nije smela da unosi nove razloge za
uznemirenje
medu one koje voli niti je htela da samu sebe unapred mui tekocama pre no to kucne as. Zelela je da
bar dve nedelje provede slobodno i spokojno , i tako jo punije oseti ove snane i uzbudljive radosti. Uskoro
je odluila da, iz dunosti i radi zadovoljstva, pola sata tog duevnog odmora posveti Dejn Ferfaks i poseti
je. Trebalo je da ode do nje a i elela je da je vidi, poto joj se naklonost prema njoj, pored ostalih pobuda,
uvecala i slinocu njihovih sadanjih okolnosti. U tome ce naci neku vrstu skrivenog zadovoljenja, a znajuci
kako sline stvari oekuju od buducnosti, jo paljivije ce sluati ono to ce Dejn hteti da saopti. Otila je
jednom se uzalud odvezla do tih vrata, ali u kucu nije ulazila od onog jutra posle izleta na Boks Hil, kad je
jadna Dejn bila onako tuna da se saalila na nju, mada one njene najtee patnje nije ni slutila. Plaeci se
da im nece biti milo to dolazi, saekala je u hodniku i zamolila da ih obaveste o njenom dolasku, iako je
sigurno znala da su kod ku^p Cula je kako je Pati kazala njeno ime, ali nije nastala onakva trka kao ranije,
koju je jadna gca Bejts onako vesto objasnila. Ne, nita nije ula, sem usrdnog odgovora: Zamolite je da se
popne, a trenutak docnije, na stepenicama je presrela sama Dejn, prilazeci joj urno, kao da je smatrala da
drukiji doek ne bi bio dovolfan. Ema je nikad nije videla tako svezu, lepu i privlanu. Bila je zbunjena,
i425vahna i srdana, na licu i u ponaanju ogledalo joj se sve to joj je nekad moda nedostajalo. Prila je,
pruila ruku i kazala tihim, ali veoma uzbudenim glasom: Zaista vrlo ljubazno! Gospodice Vudhaus, nisam u
stanju da izrazim. . . Nadam Se da cete verovati.., zvinite me to ne mogu da nadem reci. Ema je bila
zadovoljna i ubrzo bi pokazala da joj reci nisu potrebne, da ie nije zadrao glas gde Elten iz sobe i naterao
da sva svoja prijateljska i radosna osecanja same u jedan vrlo, vrlo srdaan stisak ruke. Gda Bejts i gda
Elten sedele su zajedno. Gca Bejts je bila izila, to je objanjavalo onu tiinu u poetku. Ema je mogla
poeleti da gda Elten nije tu, ali je bila tako raspoloena da je imala trpeljivosti prema svima. A kako ju je gda
Elten doekala neobino ljubazno, nadala se da im taj susret nece teko pasti. Ubrzo je bila uverena da je
prozrela gdu Elten i razumela zato je, kao i ona sama bila dobro raspoloena; gca Ferfaks joj" se poverila,
pa je zamiljala da zna ono to je za druge jo tajna. Ema je to odmah videla po izrazu njenog lica, i dok se
pozdravljala s gdom Bejts i naizgled sluala odgovore dobre starice, vide kako ona, kao da eli da se
naroito pokae tajanstvena, savija pismo koje je verovatno itala na glas gci Ferfaks i vraca ga u
purpurnozlatnu torbicu pored sebe, govoreci i znaajno klimajuci glavom: Znate, moemo drugi put da
zavrimo. Vi i ja cemo uvek imati prilike. Ustvari, uli ste ono najvanije. Htela sam jedino da vam pokaem
da gospoda S. prima nae izvinjenje i ne ljuti se. Vidite kako divno pie. Ah, ona je krasno stvorenie!
Oduevili biste se njom da ste otili. Ali ni reci vie Budimo oprezni ponaajmo se to bolje umemo. Pst!
Secate se onih stihova sad ne mogu da se setim cele pesme: Kad je neka gospa u pitanju, tada Znate
vec dobro sve drugo pada. A sad ja kaem, draga moja, u naem sluaju, umesto gospa, itajte. . . cut!
Pametnom je dosta jedna re. Sjajno sam raspoloena, zar ne? Ali hocu da vas umirim u
pogledu gospode S. Kao to vidite, potpuno se zadovoljila kad sam se ja zauzela i objasnila joj. Cim se Ema
okrenula samo da pogleda pletivo gde Bejts, ona dodade opet, poluapatorn: Nisam nikog pomenula, kao
to vidite. O, ne! Oprezna sam kao kakav ministar. Vanredno sam izvela! Ema nije sumnjala. Gda Elten se
razmetala i ponavljala to svakom mogucom prilikom. Poto su neko vreme sve zajedno razgovarale o
vremenu i gdi Vesten, ona joj se najednom obrati ovako: Zar vam se ne ini, gospodice Vudhaus, da se ova
naa mala obeenica divno oporavila? Ne mislite li da njeno ozdravljenje slui na ast Periju? (Tu ispod oka
znaajno pogleda u Dejn.) Boga mi, Peri je nju izleio za vanredno kratko vreme! O, da ste je videli, kao ja,
kad je najgore izgledala! Kad je gda Bejts kazala n*to Emi, ona proapta jo: Necemo reci nijednu re o
pomoci koju je Peri moda dobio: nijednu re o nekcsn mladom lekaru iz Vindzora. O, ne, zasluga ce biti
samo Perijeva. Gospodice Vudhaus, gotovo nisam imala zadovoljstvo da vas vidim posle izleta na Boks Hil,
otpoe ona, malo kasnije. Vrlo prijatan izlet. Pa ipak, ini mi se da je neto nedostajalo. Nije izgledalo...
tojest, izgledalo je kao da neki nisu najbolje raspoloeni. Tako se bar meni inilo, ali moda sam se prevarila.
Medutim, smatram da nas je dovoljno zadovoljio da bismo ponovo poelele da idemo. Sta vas dve mislite o
tome da skupimo isto drutvo i opet napravimo izlet na Boks Hil, dok jo traje lepo vreme? Mora biti isto
drutvo, znate, potpuno isto, bez ijednog izuzetka. Ubrzo potom ude gca Bejts i Ema se zabavljala sluajuci
je kako joj zbunjeno odgovara, jer je, kako je pretpostavljala, bila u nedoumici ta moe da kae i nestrpljiva
da ispria sve. Hvala, gospodice Vudhaus, vi ste suta ljubaznost. Nemoguce je reci. .. da, odist, sasvim
razumem. . . buducnost drage Dejn... tojest, hocu da kaem... Ali divno se oporavila. Kako je gospodin
Vudhaus? Milo mi je. . , Nije u mojoj moci. Kako smo se lepo okupile ovde. Da, zaelo. Krasan mladic!...
tojest... tako je ljubazan; 423 427mislim na dobrog gospodina Perija! Tako paljiv prema Dejn! A po velikom,
zahvalnom oduevljenju koje je vie no obino izraavala gdi Elten kad je ugledala, Ema nasluti da su se u
Parohiskom domu malo ljutili na Dejn i da je to sad milostivo izgladeno. Odista, posle nekoliko proaptanih
reci koje su rasterale svaku sumnju, gda Elten ree glasnije: Da, evo me, dobra moja prijateljice; sedim
odavno i da sam kod nekog drugog, smatrala bih da je red da se izvinim, ali, pravo da kaem, ekam svog
mua i gospodara. Obecao je da ce doci po mene da bi vam izrazio svoje potovanje. Sta kaete! Zar cemo
imati zadovoljstvo da nas po. seti gospodin Elten? To je zaista velika panja, jer znam da gospoda ne vole
prepodnevne posete, a gospodin. Elten je toliko zauzet. Boga mi i jeste, gospodice Bejts. Zauzet je od jutra
do mraka. Neprestano mu dolaz_ ljudi zbog ovog ili onog. Sudije, staratelji^ i crkveni tutori, uvek ele da uju
njegovo miljenje. zgleda da nisu u stanju nita da uine bez njega. 'Zaista, gospodine E.', esto mu kaem,
'bolje vi nego ja. Ne znam ta bi bilo od mog crtanja i sviranja, kad bi me i upola toliko posecivali'. ovako je
rdavo, jer sam zanemarila i jedno i drugo, toliko da je to neoprostivo.
Verujem da za poslednje dve nedelje nisam otsvirila ni jedan takt. Pa inak ce doci, verujte mi; da, samo da bi
vas pozdravio. diuci ruku da bi zaklonila svoje reci od Eme: Da estita, znate. O, da, to mora. Gca Bejts
se, sva srecna, osvrte oko sebe. Obecao je da ce doci im bude mogao da se izvue od Najtlija; on i Najtli
zatvorili su se i zadubili u neki posao. Gospodin E. je Najtlijeva desna ruka. Ema se ni za ta na svetu ne bi
osmehnula, i samo ree: Je li gospodin Elten otiao peice u Donvel? Bice mu vrucina. O, ne, to je sastanak
kod Krune redovan sastanak. Vesten i Koul ce takode doci, ali, naravno, ovek pominje obino samo one
koji su glavni. Verujem da uvek biva onako kako hoce gospodin E. i Najtli. Da niste pobrkali dan? upita Ema,
Skoro sam sigurna da je sastanak kod Krune zakazan tek za sutra. 428 Gospodin Najtli je jue bio u
Hartfildu i govorio je o suboti. O, ne, sastanak je sigurno danas, glasio je njen otseni odgovor, koji je
pokazivao da gda Elten ne moe da pogrei. Mislim, nastavi ona, da je ovo najzamornija parohija koja
postoji. U Mapi Grouvu nikad nismo uli za tako neto. Vaa parohija je bila mala, ree Dejn. t Verujte,
draga moja, ne znam, jer se o tome nikad nije govorilo. Ali to se vidi iz malog broja daka u koli o kojoj ste mi
priali da je pod pokroviteljstvom vae sestre i gospode Brag; to je jedina kola, a ima samo dvadeset pet
uenika. Ah, vi pametni stvore, sasvim tacno. Kako vam radi mozak! Sluajte, Dejn, kad bismo se vi i ja
spojile, nainile bismo savrenu linost. Moja ivost i vaa temeljitost stvorile bi savrenstvo. Ali time ne
elim da kaem da vas izvesni ljudi ne smatraju vec savrenstvom. Ali pst... ni reci, molim vas. Ta opomena
bila je nepotrebna; Dejn je htela da govori, ne s gdom Elten, vec s gcom Vudhaus, kao to je ova poslednja
jasno videla. Oevidno je elela da joj, ukoliko je utivost doputala, ukae naroitu panju, mada se esto
sve zavravalo jednim pogledom. Pojavi se g. Elten. Njegova gospa ga doeka ivahno i veselo. Lepo, boga
mi, gospodine; poslali ste me ovamo da smetam svojim prijateljima, dok nas vi ne udostojite da dodete. Ali
znali ste s kakvim pokornim stvorenjem imate posla. Znali ste da se necu mrdnuti dok se ne pojavi moj mu i
gospodar. Evo vec itav sat sedim ovde i ovim mladim gospodicama dajem primer prave supruanske
poslunosti, jer ko zna. moda ce im skoro biti potreban. G. Elten se toliko zajapurio od vrucine i toliko
umorio da je sva ta duhovitost promaila. Morao je da se pozdravi s ostalim gospama, ali je odmah zatim
poeo da se vajka kako mu je vrucina i kako je uzalud peaio. Kad sam stigao u Donvel, ree on, Najtlija
nigde nisu mogli da nadu. Vrlo udnoi Vrlo neobjanjivo, kad 429sam mu ja jutros poslao pisamce i on
odgovorio da ce sigurno biti kod kuce do jednog sata. Donvel! uzviknu njegova ena. Dragi moj gospodine.
Eh, niste bili u Donvelu, hocete, valjda, da kaete kod Krune; dolazite sa sastanka kod Krune. Ne, ne, to je
sutra. Naroito sam eleo da vidim Najtlija danas, upravo zbog
tog sastanka. Uasno toplo jutro! to sam iao preko polia (govoreci muenikim glasom), pa je bilo jo gore.
A onda ga nisam zatekao kod kuce! Verujte mi, nisam nimalo zadovoljan. Nije ostavio nikakvo izvinjenje,
nikakvu poruku. Domacica je izjavila da ne zna da me je oekivao. Vrlo neobino. Niko nije imao pojma kuda
je otiao. Moda u Hartfild, moda u Ebi Mil, moda u svoju umu. Gospodice Vudhaus, to ne lii na naeg
prijatelja Najtlija. Umete li vi da objasnite? Ema se zabavljala uveravajuci ga da je to odista vrlo neobino i da
ona nema nijednu re da kae u njegovu odbranu. Nisam u stanju da zamislim, uzviknu gda Elten (ogoreno
kao to se i oekuje od.supruge), nisam u stanju da zamislim kako je tako mogao da postupi, i to prema
vama! Niko nikad ne bi oekivao da ce ba vas zaboraviti! Dragi moj gospodine E., morao je ostaviti poruku
za vas, uverena sam da je morao. Cak ni Najtli ne bi mogao da bude tako nastran; posluga je zaboravila.
Verujte mi da je tako: a slugama u Donvelu se to lako moglo desiti, svi su, kao to sam esto zapazila, vrlo
nespretni i nemarni. Ni za ta na svetu ne bih trpela pored trpeze onakvo stvorenje kao to je njegov Hari. A
to se tie gospode Hodis. Rajt je nimalo ne ceni. Obecala mu je neki recept i nikad ga nije poslala. Sreo
sam Viljema Larkinsa, nastavljao je g. Elten, kad sam doao blizu Donvela i on mi je kazao da necu zateci
kod kuce njenovog gospodara, ali mu nisam poverovao. Viljem je izgledao neto neraspoloen. Ne zna ta je
u poslednje vreme njegovom gospodaru, rekao je, ali nikad ne moe da razgovara s njim Ne tie me se ta
hoce Viljem Larkins. ali ie odista veoma vano da danas vidim Najtlija, i vrlo mi ie neugodno to sam po ovoj
vrucini iao i nita nisam postigao. Ema pomisli da ce najbolje uraditi ako se odmah vrati kuci. Tamo je, vrlo
veaovatno; tog istog asa oekuju, a g. Najtlija ce moda zadrati da ne zgrei jo vie, bar prema g. Eltenu,
ako ne prema Viljemu Larkinsu. Kad se pozdravljala, bilo joj je prijatno videci da gca Ferfaks hoce da je
isprati iz sobe i da je sila s njom niz stepenice; tako joj se pruila prilika koju je odmah iskoristila, rekavi:
Moda je i bolje to mi se nije ukazala mogucnost da vie razgovaram s vama. Da niste bili okrueni drugim
prijateljima, mogla sam doci u iskuenje da otponem razgovor o jednoj stvari, da pitam, da govorim
otvorenije no to bi, strogo uzev, bio red. Osecam da bih se, zaelo, pokazala nepristojna. O! uzviknu Dejn,
rumeneci i dvoumeci se, to joj je beskrajno bolje pristajalo nego sva otmenost njenog obino spokojnog
dranja, tu ne bi bilo nikakve opasnosti. Postojala bi jedino opasnost da budem dosadna. Niste mi mogli
priiniti vece zadovoljstvo nego kad ste izrazili elju da... Odista, gospodice Vudhaus, (govoreci pribrinije),
znajuci kako sam se rdavo ponela, teim se naroito kad ujem da me oni moji prijatelji, do ijeg mi je
dobrog miljenja najvie stalo, nisu suvie omrznuli. .. Nemam vremena da kaem ni polovinu onog to bih
htela. Zelim da se opravdam, izvinim, da objasnim svoje ponaanje. Osecam da to dugujem. Ali, naalost...
ukratko, ako se vae milosrde ne opire da sa mnom budete prija. .. O, vi ste isuvie savesni, odista jeste,
uzviknu Ema toplo, uzimajuci je za ruku. Ne dugujete mi nikakva izvinjenja a svi kojima ih, kako se moda
oekuje, dugujete, savreno su zadovoljni, ak oduevljeni... Vi ste vrlo ljubazni, ali znam kako sam se
prema vama ponaala. Hladno i
usiljeno. Uvek sam morala da se pretvaram. Zivot mi je bio pun prevara! Znam da sam vam morala biti
odvratna. Molim vas, ne govorite vie. Smatram da jedino ja treba da se izvinim. Oprostimo odmah jedna
drugoj. Moramo svriti to pre sve to ima da se uini, i verujem da naa osecanja tu nece gubiti vreme.
Nadam se da imate dobre vesti iz Vindzora? 430 431Vrlo dobre. A iduca novost koju cemo uti bice,
pretpostavljam, da vas gubimo upravo kad sam poela da vas bolje upoznajem, O, to se toga tie,
razume se da jo nita ne moe da se misli. Ostacu ovde dok me ne pozovu pukovnik i gospoda Kambel.
Moda jo nita ne moe da se resi, odgovori Ema smeeci se, ali, izvinite me, mora da se misli. Dejn joj se
osmehnu takode i odgovori: Sasvim ste u pravu:.mislili smo. Priznacu vam (uverena sam da cete cutati) da
je reeno toliko da cemo ive ti s gospodinom Cerilom u Enskumu, Duboka alost trajace bar tri meseca, ali
posle toga verujem da necemo imati vie ta da ekamo, Hvala, hvala. U to sam upravo elela da se uverim.
O, ne znate koliko volim sve to je odredeno i otvoreno! Zbogom, zbogom. GLAVA PEDESET TRECA svoje
nn OM '," imak l preimncstvo to se jS Vie ce Je razmaziti nego vas oda ce bude> te Bice
snosirfdetinttvu *M ,mnOgih ^^ Bice ne" rija Nema u memvr DoprPvlla5e s* "koliko bude staJ iNema u men,
vise one gorine naspram razmaene 28 Ema 433dece koju sam ranije osecao, mila moja Ema. Kad svu
svoju srecu vama dugujem, bio bih strano nezahvalan ako bih prema njima bio strog, zar ne? Ema se
nasrneja i odgovori: Ali vi ste mi, svojim naporima, pomogli da suzbijem ono to su drugi poputanjem
nainili. Sumnjam da bi se bez toga sama, svojim razumom, popravila. Sumnjate? Ja ne sumnjam. Od
prirode ste dobili razboritost, od gospodice Tejlor naela. Morali ste se dobro razviti. Svojim uplitanjem ja
sam mogao da nanesem tete kao i koristi. Sasvim prirodno ste mogli reci, kakva prava ima on da mi
pridikuje? bojim se da vam se to, sasvim prirodno, moglo uiniti neprijatnim. Ne verujem da sam vam neto
koristio. Koristio sam samo sebi time to sam vas najnenije zavoleo. Misleci tako mnogo o vama, morao
sam da vas ludo zavolim, sa svim vaim manama; matajuci o vaim mnogim nedostacima, zaljubio sam se
u vas jo kad vam je bilo trinaest godina. Sigurna sam da ste mi koristili, uzviknu Ema. Cesto ste vrlo dobro
uticali na mene ece no to sam u to doba priznavala. Sasvim sam sigurna da ste mi koristili. A ako
jadnoj maloj Ani Vesten preti opasnost da bude razmaena, pokazacete se vrlo plemeniti ako uinite za nju
onoliko koliko ste uinili za mene, jedino se nemojte zaljubiti kad joj bude trinaest godina.
Kao devojia vrlo esto biste mi kazali, pogledavi me vragolasto kako vi to ume te, 'Gospodine Najtli,
uinicu to i to, tata kae da smem', ili 'Dopustila mi je gospodica Tejlor', a to je bilo neto to ste znali da ja ne
odobravam. Kad sam se u takvim sluajevima umeao, imali ste dva neprijatna osecanja umesto jednog. Ali
sam bila dobra! Nije udo to se tako neno secate mojih reci. 'Gospodine Najtli', uvek ste me zvali
'gospodine Najtli'. i usled navike to ne zvui vie tako zvanino. Ali ipak je zvanino. Voleo bih da me zovete
drukije, ali ne znam kako. Secam se da sam vam jednom kazala 'Dorde', u jednom od mojih izliva
ljubaznosti, pre deset godina otprilike, misleci da cete se uvrediti; ali poto vi niste nita zamerili, nisam vie
ponovila. 434 A zar sad ne. moete da me zovete Dord? Nemoguce! Mogu za svagda da vas zovem samo
gospodin Najtli. Ne obecavam ni da cu dostici gospodu Elten i onako otmeno skracivati na 'gospodin N.'. Ali
obecavam, dodade ona odmah, smejuci se i pocrvene, da cu vas jedanput nazvati vaim krtenim imenom.
Ne kaem kada, ali moda cete pogoditi gde u zgradi u kojoj se ljudi zavetuju da ce iveti zajedno u dobru
i u zlu. Ema je alila to ne moe otvorenije da mu zahvali na onoj velikoj usluzi koju je svojim razboritim
savetima hteo da joj uini, na onoj opomeni koja bi je spasla najgore od svih njenih enskih ludosti njene
tvrdoglave prisnosti sa Harijetom Smit. Ali taj razgovor bio joj je muan i nije bila u stanju da ga pokrene. Vrlo
retko su razgovarali o Harijeti. On je moda nije pomiri jao prosto zato to nije mislio na nju. Ali je Ema to
tumaila kao znak njegove panje i podozrenja, na osnovu nekih znakova, da njihovo prijateljstvo
malaksava. sama je znala da bi njih dve, da su se rastale ma pod kojim drugim okolnostima, sigurno vie
pisale jedna drugoj, i da ona ne bi crpla svoja obavotenja, kao sada, skoro iskljuivo iz zabelinih pisama.
On je to mogao zapaziti. Bolelo je to mora neto da krije od njega, skoro isto onoliko koliko ju je bolelo to
je Harijetu unesrecila. zvetaji koje je zabela siala o svojoj goci bili su povoljniji no to se moglo oekivati.
sprva, kad je tek stigla, uinila joj se neraspoloena, to je izgledalo savreno prirodno, poto je trebalo da
ide zubnom lekaru. Ali kad se taj posao zavrio, raje nalazila da je Harijeta drukija nego to je bila ranije.
zabela, naravno, nije imala vrlo otro oko, ali ipak, ne bi joj promaklo ako Harijeta ne bi bila u staniu da se
igra s decom. Emi je bilo vrlo prijatno i prualo joj je vie utebe i nade to ce Harijeta ostati due: njene dvp
nedelje verovatne ce se pretvoriti bar u mesec dana. Trebalo je da gda i g. Don Najtli dodu u avgustu, pp su
nju pozvali da dotle ostane kod njih i da se s njima zajedno vrati. Don i ne pomnije vau prijateljicu, ree g.
Najtli. Evo njegovog odgovora, ako vas zanima. , 28To je bio odgovor na njegovo pismo kojim mu je saoptio
kako namerava da se eni. Ema ga zgrabi vrlo udno, nestrpljiva da sazna ta ce Don reci, ne hajuci nimalo
to ne pominje njenu prijateljicu. Don bratski uestvuje u mojoj sreci, nastavio je g. Najtli, ali on nije ovek
koji deli pohvale. Mada mi je poznato da i vas voli kao sestru, on to ne izraava recima, pa bi svaka druga
mlada ena smatrala da je prilino hladan u svojim pohvalama Ali sam uveren da cete vi umeti da proitate
ta stvarno
pie. On pie kao razborit ovek. odgovori Ema kad je proitala pismo. Cenim njegovu iskrenost. Sasvim je
jasno da on smatra da ja vie dobijam ovom veridbom, ali gaji ipak izvesnu nadu da cu vremenom postati
onoliko dostojna vae ljubavi, koliko vi mislite da vec jesam. Da je ma ta rekao to bi se moglo drukije
tumaiti, ne bih mu verovala. Draga Ema, ne misli on tako. On samo misli. . . On i ja vrlo bi se malo razilazili
ocenjujuci nas dvoje, prekide ga ona osmehujuci se ozbiljno, moda mnogo manje nego to i on misli, ako bi
o tome mogli da razgovaramo slobodno, bez ustruavanja. Ema, draga moja Ema. .. O! uzviknu 6na, znatno
veselije, ako zamiljate da va brat nije pravian prema meni, saekajte samo dok moj dragi tata bude
posvecen u tajnu i sasluajte njegovo miljenje. Budite uvereni da ce on jo manje biti pravian, ali prema
vama. Smatrace da je na vaoj strani sva sreca, sva dobit, a sve vrline na mojoj. Znam da cu za njega
odmah postati 'jadna Ema'. Njegovo neno saaljenje prema podjarmljenoj vrlini ne moe ici dalje. Ah,
uzviknu on, voleo bih da mogu vaeg oca upola onako lako da ubedim, kao to cu ubediti Dona, da imamo
sve pravo koje jednaka vrednost prua da budemo srecni jedno s. drugim. Zanima me jedan deo Donovog
pisma jeste li zapazili tamo gde kae da ga moja vest nije sasvim iznenadila ' da je pomalo i oekivao
da tako neto uje. Ako sam dobro razumela vaeg brata, to se odnosilo samo na vau nameru da se enite
uopte. Nije imao 436 pojma o meni. zgleda da je u tom pogledu bio potpuno nepripremljen. Da, da, ali me
zanima kako je toliko pronikao moja osecanja. Na osnovu ega je ocenjivao? Ne secam se da je po nekoj
razlici u mom raspoloenju ili razgovoru mogao zakljuiti da cu se oeniti. Ali mora da je ipak neeg bilo.
Mislim da je bilo izvesne razlike kad sam pre neki dan bio kod njih. Cini mi se da se nisam igrao s decom
onako kao obino. Secam se da su jadni maMani rekli jedne veeri: Cika je, izgleda, sad uvek umoran.
Bliilo se vreme kad je trebalo da se novost dalje razglasi i vidi kako ce je druge linosti primiti. Cim se gda
Vesten dovoljno oporavila da je mogla da primi g. Vrdhausa, Ema je resila imajuci u vidu da ce u toj stvari
moci da iskoristi njeno blago ubedivanje da vest saopti najpre u svome domu, a zatim u Rendolsu. Ali
kako da kae ocu? Obecala je da to uini u odredeno vreme kad g. Najtli ne bude prisutan, a zatim,bi doao
g. Najtli i nastavio tamo gde je ona poela, da nije bilo toga izgubila bi hrabrost u poslednjem asu i
morala bi sve da odloi. Morala je da govori, i to da govori veselo. Ne srne da mu svojim tunim glasom uini
tu stvar jo alosni]om. Ne sme izgledati kao da to smatra nesrecom. Skupivi svu svoju sranost, ona ga
pripremi prvo da uje neto neobino, a zatim, u nekoliko reci, saopti mu da ona i g. Najtli nameravaju da se
uzmu pod uslovom da dobiju njegov pristanak i blagoslov, a uzda> se da ce im on odobriti poto ce na taj
nain svi biti srecni. Hartfild ce se obogatiti stalnim prisustvom te linosti koju, kao to je njoj poznato, on,
posle svojih kceri i gde Vesten, najvie voli. Jadni ovek! U prvi mah doiveo je prilian udar i pokuao je
ozbiljno da je odvrati od te namere. Potsetio je vie puta da je uvek govorila kako se nikad nece udavati,
uveravao je da bi za nju bilo mnogo bolje da ostane neudata i
priao joj o jadnoj zabeli i jadnoj gci Tejlor. Ali to nije pomagalo. Ema se svijala oko njega s pur no ljubavi,
osmehivala'se i govorila da tako mora biti i da ne sme da je uvrsti u isti red s zabelom i gdom Vesten, koje je
brak otrgao iz Hartfilda i time zaista 437izazvao tunu pramenu: ona ne odlazi iz Hartfilda, uvek ce tu ostati,
ne stvara nikakve promene koje mu ne bi bile prijatne i u pogledu broja ukucana i u pogledu udobnosti.
Uverena je da ce biti mnogo srecniji kad bude imao g. Najtlija uvek pored sebe, treba samo da se svikne na
tu misao. Zar on ne voli vrlo mnogo g.Najtlija? Sigurna je da to nece odricati. S kim uvek eli da se
posavetuje o poslovima, nego s g. Najtlijem? Ko mu je toliko koristan, ko uvek spreman da pie njegova
pisma, ko mu tako rado pomae? Ko je tako veseo, paljiv, pun ljubavi prema njemu? Zar ne bi voleo da ga
uvek ima u kuci? Da. Sve je to vrlo tano. Nikad mu se ne bi uinilo da g. Najtli dolazi suvie esto; voleo bi
da ga vida svakog dana: ali i ovako ga vidaju svakog dana. Sto ne bi produili ko dosad? G. Vudhaus se nije
mogao brzo pomiriti s tom milju, ali je ono najgore bilo svreno, uo je za tu nameru vreme i neprestano
ponavljanje uinice ostalo. Za Eminim molbama i uveravanjima, dolo je isto to od g. Najtlija, koji je Emu tako
toplo hvalio da je g. Vudhausu taj razgovor s njim ak i prijao. Uskoro se svikao da mu svakom zgodnom
prilikom i jedno i drugo govore o toj nameri. zabela im je pomagala koliko god je mogla, pismima u kojima je
iz sveg srca odobravala tu stvar, a gda Vesten je bila spremna da je pri prvom videnju s njim izloi u
najpovoljnijoj svetlosti prvo kao neto vec reeno, a zatim kao neto odlino, znajuci dobro koliko su obe
ove okolnosti podjednako znaajne za g. Vudhausa. Sloili su se da ce se taj brak ostvariti. A poto su ga svi
koje je navikao da pita za savet uveravali da ce on i njegovoj sreci doprineti, a i fem je pomalo priznavao da
je tako, poeo je da misli kako jednoga dana, moda za godinudve, nece biti ba vrlo rdavo ako se i venaju.
Gda Vesten nije glumila, nije se pretvarala ni u em to mu je govorila u korist ovog dogadaja. Ona se silno
iznenadila vie no ikad kad joj je Ema ispriala sve o toj veridbi; smatrala je da ce time svi biti samo
srecniji i nije se ustezala da ga to vie ubeduje. Toliko je cenila g. Najtlija da je mislila da on zasluuje ak i
njenu dragu Emu, a toj udaji se ni u kom pogledu ne mo438 e naci zamerke: sve je upravo kao to treba,
sve odgovara, a u jednom pogledu, jednoj izvanredno vanoj stvari, taj brak je tako osobito pogodan, tako se
neobino srecno poklapa s onim to je potrebno, da je njoj sad izgledalo kako se Ema nikad ne bi smela
zaljubiti u nekog drugog, i kako je ona sama najgluplje stvorenje to nije odavno pomiljala na taj brak i
elela ga. Kako bi malo ljudi, od onih koji bi po svom drutvenom poloaju mogli da zaprose Emu, napustili
svoju kucu da bi preli u Hartfild! A ko drugi sem g. Najtlija tako dobro poznaje g. Vudhausa i podnosi
njegove osobenosti, da bi takav zajedniki ivot trebalo eleti! Kada su ona i njen mu snovali o enidbi
Franka s Emom, uvek su nailazili na tu tekocu: ta da se radi sa g. Vudhausom. Kako da se pomire suprotni
zahtevi Enskuma i Hartfilda to je smetnja na koju su stalno'nailazili, koju je ona uvidala vie no g. Vesten,
ali ak ni on nikad nije umeo bolje da zakljui takav razgovor nego recima: To ce se vec samo od sebe
urediti: mladi ce naci neki izlaz. A ovde nema nieg za ta bi brigu trebalo prebaciti na neizvesnu buducnost.
Ovde je sve
pravo, otvoreno, uskladeno. Nijedna strana ne ini neto to bi se moglo nazvati rtvom. Taj brak prua
najvece nade na srecu, a nema nijedne stvarne, razlone tekoce koja bi ga spreila ili odloila. Predajuci se
ovakvim mislima, gda Vesten sa svojom bebom u krilu, osecala se najsrecnijom enom na svetu. Njeno
blaenstvo bilo bi vece samo kad bi zapazila da ce bebi uskoro postati tesne njene prve kouljice. Novost je
izazvala opte iznenadenje. g. Vesten je pet minuta bio iznenaden, ali je to vreme bilo dovoljno njegovom
hitrom duhu da se navikne na tu misao. Uvideo je preimucstva tog braka i radovao mu se iskreno kao i
njegova ena. Ubrzo se nimalo nije udio i sat docnije gotovo je verovao kako je on to uvek predvidao. To,
naravno, treba drati u tajnosti, ree on. Te se stvari uvek dre u tajnosti dok se ne otkrije da ih vec svi znaju.
Recite mi samo kad smem da govorim. Pitam se da li Dejn neto sluti? duceg jutra otiao je u Hajberi i
uverio se. Kazao joj je novost Nije H ona njemu kao kci, njegova starija kci? Njoj mora da kae. A poto je i
gca Bejts bila pri439sutna, vest je, razume se, odmah zatim saoptena gdi Koul, gdi Peri i gdi Elten.
Uostalom junaci ove vesti nita manje nisu ni oekivali: sraunali su za koje ce se vreme ta vest, od asa
kad je saoptena u Rendolsu, rasprostrti po Hajberiju, i vrlo mirno su pomiljali kako ce te veeri pretstavljati
glavni predmet udivljenja u mnogom porodinom krugu. Njihova veridba je uglavnom veoma dobro primljena.
Neki su moda mislili da tu vie srece ima on, a drugi su mislili ona, neki su preporuivali da svi predu u
Donvel, a Hartfild da ostave za porodicu Dona Najtlija, dok su drugi pretskazivali da ce im se posluga
posvadati, ali ukupno uzev, nije istaknuta nikakva ozbiljna zamerka sem u jednoj kuci u Parohiskom
domu. Tu nikakvo zadovoljstvo nije ublailo udar ove iznenadne vesti. U poredenju sa svojom enom, g.
Elten se nije mnogo uznemirio zbog te stvari. Nadao se samo da ce ohola gospodica sad biti zadovoljna, i
pretpostavljao da je ona uvek ciljala da upeca Najtlija ako moe; to se tie zajednikog stanovanja u
Hartfildu smelo je uzviknuo: Bolje on nego ja! Ali gda Elten se zaista mnogo uzrujala. Siromah Najtli! Jadnik!
Rdavo mu se pie. Ona je izvanredno zabrinuta: mada je prilian osobenjak, ipak ima hiljadu dobrih osobina.
Kako se tako dao uloviti? Nije joj se nimalo inilo da je zaljubljen ni najmanje. Siromah Najtli! Nece se vie
onako prijatno druiti s njim! Kako mu je priinjavalo zadovoljstvo da dode kod njih na ruak kad god bi ga
zvali! Ali svega toga vie nece biti. Jadnik! Nece vie priredivati izlete u Donvel za nju. O, ne. Postojace
gospoda Najtli koja ce sve politi hladnom vodom. Uasno neprijatno! Ali nije joj nimalo krivo to je nekidan
izgrdila njegovu domacicu. Strano glupa zamisao da ive zajedno. To je nemoguce. Ona zna jednu
porodicu u blizini Mapi Grouva gde su tako neto pokuali i morali su da se razidu pre no to su prola tri
meseca. GLAVA PEDESET CETVRTA Vreme je prolazilo. Jo nekoliko dana pa ce stici porodica iz Londona.
Jednog jutra Ema Je razmiljala o toj promeni koje se plaila, jer je verovala da ce se sigurno mnogo
uzbuditi i oalostiti, kad najednom ude g. Najtli i sve te tune misli iezoe. Poto su neko vreme veselo
razgovarali, on ucuta, a zatim, ozbiljnijim glasom, otpoe: mam neto da vam kaem, Ema; jednu novost.
Dobru ili rdavu? upita ona
brzo i zagleda se u njega. Ne znam kako treba da je nazovem. O, dobra je, uverena sam. Vidim vam na licu.
Uzdravate osmeh. Bojim se, ree on uozbiljivi se, vrlo mnogo se bojim, draga moja Ema, da se necete
osmehivati kad je budete uli. Stvarno! Ali zato? Ne mogu da zamislim da neto to vama godi i zabavlja
vas, nece i meni goditi i zabavljati me. Postoji jedna stvar, odgovori on, nadam se da je samo jedna, o kojoj
ne mislimo jednako. Zastade opet za as, osmehujuci se ine skidajuci oiju s njenog lica. Zar vam nita ne
pada na um? Nieg se ne secate? Harijeta Smit. Obrazi joj se zajapurie kad je ula to ime i uplai se neeg,
mada nije znala ega. Jeste li jutros imali vesti od nje? uzviknu on. Verujem da jeste i da sve znate. Ne,
nisam: ne znam nita; molim vas, recite mi. 441Spremni ste na najgore, vidim, a i jeste vrlo rdavo. Harijeta
Smit se udaje za Roberta Martina. Ema se tre, jer na to nije bila spremna; njene razrogaene oi govorile
su: Ne, to je nemoguce! ali joj usta ostadoe zatvorena. Tako je, nastavljao je g. Najtli, kazao mi je sam
Robert Martin. Pre pola sata je bio kod mene. Jo je gledala u njega jasno pokazujuci da se udi. Kao to
sam se i plaio, to vam se ne dopada mnogo, Ema voleo bih kad bi se naa miljenja slagala. Ali to ce
vremenom doci. Vreme ce, moete biti sigurni, jedno od nas naterati da misli drukije a dotle, ne moramo
mnogo da govorimo o toj stvari. Pogreno ste me razurneli, sasvim ste me pogreno razumeli, odgovori ona,
ineci izvestan napor. Ne znai da bi me sad takav dogadaj oalostio, nego prosto ne mogu da verujem. Cini
mi se nemoguce! Necete valjda da kaete da je Harijeta Smit pristala da se uda za Roberta Martina. Necete
da kaete da je on ponovo zaprosio jo ne. Mislite samo da on to namerava da uini. Hocu da kaem da
je on to vec uradio, odgovori g. Najtli smeeci se odluno i nepokolebljivo, i da je ona pristala. Blagi Boe!
uzviknu ona. Lepo! A zatim, nalazeci utoite u torbici za rad i time opravdanje to saginje glavu i skriva sve
ono zadovoljstvo i radost, koje je znala da joj se mora itati na licu, dodade: Lepo, a sad mi sve ispriajte,
objasnite mi. Kako, gde, kad? Obavestite me o svemu. Nikad se nisam vie iznenadila ali se nisam
oalostila, uveravam vas. Kako kako je to bilo moguce? Vrlo prosta pria. Pre tri dana otiao je poslom u
London, a ja sam ga zamolio da ponese neke isprave za Dona. Predao je te isprave Donu u njegovoj
kancelariji, a ovaj ga je pozvao da te veeri pode s njima u cirkus Astli. Hteli su da izvedu dva starija sina' u
cirkus. Trebalo je da podu moj brat i vaa sestra, Henri, Don i gospodica Smit. Moj prijatelj Robert nije
mogao da odoli. Svratili su po njega, svi su se odlino zabavljali, sutradan ga je moj brat pozvao na ruak, on
je doao i 442 za vreme te posete (kako sam shvatio) ugrabio je priliku da razgovara s Harijetom;
nesumnjivo nije uzalud razgovarao. Svojim pristankom uinila ga je
srecnim upravo koliko i zasluuje. Vratio se jue potanskim kolima, a jutros je odmah po doruku doao do
mene da me izvesti ta je svrio, najpre o mojim poslovima, a onda o svojim. To je sve to mogu da kaem
kako, gde i kad. Vaa prijateljica Harijeta ispriace vam opirnije kad se vidite s njom. Dace vam sve
najsitnije pojedinosti, koje samo enski jezik ume da prikae zanimljivo. Mi mukarci drimo se samo onoga
to je bitno. Medutim, moram reci da je Robert Martin izgledao presrecan, ne moguci ni preda mnom da
zadri svoju radost. Bez ikakve veze s ostalim, pomenuo je kako je moj brat, poto su izili iz loe kod Astlija,
poao sa svojom gospodom i malim Donom, a on, gospodica Smit i Henri za njima; i kako su se u jedan
mah nali u takvoj guvi da se gospodica Smit skoro uplaila. On zastade. Ema se nije usudivala da mu
odmah odgovori. Ako bi govorila, bila je uverena da ce odati koliko se mnogo raduje. Mora da saeka koji
trenutak, inae ce pomisliti da je poludela. Njeno cutanje ga uznemiri i poto je neko vreme posmatrao,
dodade: Ema, ljubavi moja, kazali ste da vas taj dogadaj rjece oalostiti, ali plaim se da vam je zadao vie
bola no to ste oekivali. Njegov drutveni poloaj smeta, ali morate voditi rauna da je vaa prijateljica
zadovoljna, i jemim da cete sve bolje i bolje misliti o njemu kad ga upoznate; oduevicete se njegovim
zdravim razumom i ispravnim naelima. Sto se tie njegovih osobina, ne biste mogli poeleti da vam
prijateljica dode u bolje ruke. Kad bih mogao, promenio bih njegov drutveni poloaj a time kaem vrk>
mnogo Ema, verujte mi. Smejete mi se zbog Viljema Larkinsa, ali bih se isto tako teko liio Roherta Martina.
Zeleo je da ga ona pogleda i da se osmehne; poto se savladala da se ne osmehne suvie zadovoljno, ona
to i uini i veselo odgovori: Ne morate da se trudite da biste me pridobili za taj brak. Smatram da je Harijeta
odlino postupila. Njena porodica je moda gora od njegove: po svojoj isprav443nosti nema siimnje da je
gora. Zacutala sam samo zato to sam se zaudila, vrlo mnogo zaudila. Ne moete zamisliti koliko me je to
iznenadilo, koliko nisam bila spremna, jer sam imala razloga da verujem da je u poslednje vreme mnogo
odlunija da ga odbije, mnogo vie nego ranije. Vi verovatno najbolje poznajete svoju prijateljicu, odgovori g.
Najtli, ali ja bin rekao da je ona devojka dobre naravi i meka srca, i sumnjam da bi vrlo, vrlo odluno odbijala
ma kog mladica koji bi joj rekao da je voli. Ema je morala da se nasmeje, odgovarajuci mu: Boga mi, ini mi
se da je poznajete isto tako dobro kao i ja. Ali, gospodine Najtli, jeste li sasvim sigurni da je ona bezuslovno i
konano pristala? Mogla bih pretpostaviti da bi vremenom pristala, ali je li moguce da je to vec uinila? Da
ga niste pogreno razumeli? Razgovarali ste o drugim stvarima: o poslovima, izlobi stoke ili novim
spravama za sejanje, i niste li ga moda, u toj zbrci tolikih predmeta, pogreno razumeli? To to je govorio
nije se odnosilo na Harijetinu ruku, nije tvrdio da je za nju siguran, nego za meru nekog odlinog vola.
Ema je u tom asu tako ivo osecala razliku izraza i dranja g. Najtlija i Roberta Martina, i tako se ivo
secala svega to joj je Harijeta nedavno kazala, u uima su joj jo zvonile one tako odluno izgovorene reci:
Ne, nadam se da vie nisam tako. glupa da mislim na Roberta Martina, da je zbilja oekivala da ce se ta vest
u izvesnoj meri pokazati prerana. Nije moglo biti drukije.
. vi se usudujete da to kaete? uzviknu g. Najtli. vi se usudujete da me smatrate takvim zevzekom koji nije
u stanju da shvati o emu neko govori? Sta zasluujete? O, ja uvek zasluujem da se sa mnom najbolje
ponaa, jer drugo ne bih trpela; i zato mi morate odgovoriti jasno i neposredno. Jeste li sasvim sigurni da ste
razumeli kakvi su sad odnosi izmedu gospodina Martina i Harijete? Sasvim sam siguran, odgovori on, vrlo
razgovetno, da mi je kazao da je pristala, a u recima kojim se po444 sluio nije bilo nieg nejasnog, nieg
dvosmislenog. Mogu vam pruiti dokaz da je zaista tako. Upitao me je ta bi sad trebalo da uradi. Nije znao
kome bi se, sem gospode Godar, obratio radi obavetenja o njenoj rodbini ili prijateljima. Da li bih mu mogao
savetovati ita pogodnije nego da ode do gospode Godar? Uverio sam ga da ne bih znao nita bolje. U tom
sluaju, rekao je, potrudice se da je jo danas poseti. Savreno sam zadovoljna, odgovori Ema, osmehujuci
se vrlo veselo, i najiskrenije im elim da budu srecni. z osnova ste se izmenili otkako smo poslednji put 0 toj
stvari razgovarali. Nadam se jer tada sam bila budala. ja sam se promenio, jer cu vam sad vrlo rado
priznati da Harijeta ima mnogo dobrih osobina. Zbog vas 1 zbog Roberta Martina (za koga sam uvek s
razlogom verovao da nije prestao da je voli) potrudio sam se da je bolje upoznam. Razgovarao sam s njom
esto i dugo. To ste morali zapaziti. Ponekad mi se ak inilo, posumnjacete da se zalaem za jadnog
Martina, to nikad nisam radio. Ali iz svega to sam video, uverio sam se da je ona bezazlena, ljupka
devojka, vrlo zdravih pojmova i ozbiljnih naela, i da svu srecu oekuje od ljubavi i ugodnosti koju bi joj
pruio porodini ivot. Dobar deo toga nesumnjivo duguje vama. Meni! uzviknu Ema, vrteci glavom. Ah,
jadna Harijeta! Pa ipak se uzdra i mirno podnese malo vie . pohvala no to je zasluila. Ubrzo je naiao
njen otac i razgovor im se zavri. Nije joj bilo krivo. Zelela je da bude sama. Sva je bila ustreptala i zadivljena
i nije mogla da se pribere. Htela je da igra, da peva, da klie; dok ne bude proetala i razgovarala sama sa
sobom, smejala se i razmiljala, nece biti kadra da razborito postupa. Njen otac je doao da javi da je Dems
otiao da upregne konje radi njihove, sada svakodnevne, vonje do Rendolsa; irqala je, stoga, izgovor da se
odmah izgubi. Moe se zamisliti njena radost, zahvalnost i neizrecivo ushicenje. Poto je sada, videci da je
Harijeta nala svoju srecu, nestalo onog to joj je jedino kvarilo M5raspoloenje i muilo je, nalazila se odista
u opasnosti da ne poludi od radosti. Sta je jo imala da eli? Nita, sem da bude dostojnija onog oveka ije
su se namere i rasudivanje uvek pokazali toliko iznad njenih. Nita, sem da, pouena svojom ranijom
ludocu, ubuduce postane smernija i opreznija. Njena blagodarnost i te odluke bile su ozbiljne, vrlo ozbiljne;
pa ipak, ponekad je usred tih misli morala da se nasmeje. Morala je da se smeje tom zavretku tom kraju
onog bolnog razoarenja od pre pet nedelja tom srcu toj Harijeti! Sad ce joj njen povratak priiniti
zadovoljstvo; sve ce sad biti zadovoljstvo;
bice veliko zadovoljstvo da upozna Roberta Martina. . Na uglednom mestu u nizu njenih najozbiljnijih i
najiskrenijih radosti staialo je uverenje da uskoro nece biti potrebno da ita krije od g. Najtlija. Moda vrlo
skoro nece vie biti izgovora, dvosmislenosti i tajni, kojima je mrzela da se slui. Sad je mogla oekivati da
ce mu sve, do kraja, poveravati, a to je njena narav oberuke prihvatila kao dunost. Radosnija i srecnija
krenula je s ocem, ne sluajuci ga uvek, ali odobravajuci uvek ono to je govorio; bilo recima, bilo cutke
podravala ga je u uverenju da svakog dana mora da ode do Rendolsa, jer bi se inae gda Vesten oalostila.
Stigli su. Gda Vesten je sedela sama u salonu. Ali tek to ih je obavestila o bebi i zahvalila g. Vudhausu to
je doao, kao to je on oekivao, kadv kroz kapke ugledae dve prilike koje prodoe pored prozora. To su
Frank i gospodica Ferfaks, ree gda Vesten. Ba sam htela da vam kaem kako nas je jutros prijatno
iznenadio kad je doao. Ostaje do sutra, pa smo nagovorili gospodicu Ferfaks da provede kod nas ovaj dan.
Nadam se da ce sad uci. Za pola minuta udoe u sobu. Erni je bilo izvanredno milo to ga vidi, ali su se i on i
ona osecali malo zbunjeno i nelagodno zbog izvesnih uspomena. Pozdravili su se radosno i s osmehom, ali
ustruavajuci se malo, usled ega u prvi mah nisu mnogo govorili; poto su svi opet seli, zavladao je tajac, i
Ema je poela da sumnja hoce li jo elja kom je odavno osecala i koja se sad ispunila da Franka Cerila
vidi jo jednom i to da ga vidi sa Dejn pruiti ono zadovoljstvo koje je oekivala. Ali kad im se pridruio g.
Vesten i kad su doneli bebu, nestalo je cutanja i mrtvila, a Frank Ceril se odvaio i iskoristio priliku da joj
pride blie i kae: Moram da vam zahvalim, gospodice Vudhaus, na ljubaznim recima kojima ste mi oprostili
u jednom pismu gospode Vesten. Nadam se da vremenom niste postali manje voljni da pratate; nadam se
da necete povuci ono to ste kazali. Zaista necu, uzviknu Ema, vrlo zadovoljna to moe da progovori. Ni
najmanje. Osobito mi je milo to sam vas videla i stegla vam ruku i to mogu lino da vam kaem koliko se
radujem. On joj zahvali iz sveg srca i nastavi da govori ozbiljno o .svojoj blagodarnosti i sreci. Zar ne izgleda
dobro? upita on, okrecuci pogled prema Dejn, bolje nego ikad? Vidite kako je oduevila mog oca i gospodu
Vesten. Postepeno on se razveseli kao nekad, i s osmehom u oima, poto je pomenuo da oekuje uskoro
Kambelove, izgovori ime Dikson. Ema pocrvene i zabrani mu da ga pred njom izgovara. Kad god ga se setim
uzviknu ona, uvek se strano zastidim. Samo ja treba da se stidim, ree on, ili bi bar trebalo. Ali zar je
moguce da niste nita posumnjali? Mislim, u poslednje vreme: u poetku znam da niste. Nikad ni najmanje,
verujte. To je vrlo udno. Jednom umalo to nisam. .. a ao mi je to nisam; bolje bi bilo. Mada sam uvek
pravio pogreke, ove o kojima govorimo bile su vrlo rdave pogreke i mnogo su mi kodile. Greh bi bio
mnogo manji da sam prekrio zavet cutanja i sve vam ispriao.
Sad ne vredi aliti, ree Ema. mam nade, nastavi on, da cu ubediti svog ujaka da poseti Rendols; on eli da
se upozna s njom. Kad se Kambelovi vrate, vidacemo se s njima u Londonu, i tako cemo produiti sve dok
ne budemo mogli da je pove44G 447demo na sever. Ali sad sam veoma daleko od nje zar nije to teko,
gospodice Vudhaus? Otkako smo se pomirili, nismo e vi$teli sve do jutros. Zar me ne saaljevate?
Ema mu tako ljubazno ree kako ga ali da on, setivi se najednom neeg veselog, uzviknu: Ah! jel'te a
onda tiim glasom i trenutno bezazlena izgleda nadamo se da je gospodin Najtli dobro? On upita, ona
porumene i nasmeja se. Znam da ste proitali moje pismo i verujem da sj secate ta sam vam poeleo.
Dopustite da sad ja vama estitam: Verujte da me je ta vest vrlo obradovala. To je covek koga ja nisam
dostojan da hvalim. Ema je bila ushicena i elela je samo da nastavi u istom duhu, ali se njemu trenutak
docnije misli vratie njegovim brigama i njegovoj Dejn, pa ree: Jeste li ikad videli takvu put? Tako glatku,
nenu, a uistvari nije svetle boje. Ne moe se reci da je svetla. ma vrlo neobinu boju, uz tamne trepavice i
kosu tako otmeno izgleda! ma neeg gospodstvenog. A rumenila ima taman toliko da bude lepa. Ja sam
se uvek divila njenoj puti, odgovori Ema vragolasto, ali. ini mi se da ste joj nekad zamerali to je tako bleda?
Kad smo prvi put razgovarali o njoj. Zar ste zaboravili? O, nisam! Ala sam bio bezobrazan! Kako sam se
usudivao. .. Ali se tako srdano smejao secajuci se toga da je Ema morala reci: Cini mi se da ste se, i pored
neugodnog poloaja u kome ste se, tada nalazili, grdno zabavljali to nas sve obmanjujete. Uverena sam da
jeste. Uverena sam da ste se time teili. O, ne, ne, nisam! Kako moete da mi pripisujete tako neto? Bio
sam najveci nesrecnik. Ali ne toliki nesrecnik da ne biste eleli da se srnejete. Zaelo vani' je priirijavalo
veliko zadovoljstvo da nas sve varate. Moda sam sklona toj sumnji jer, istinu govoreci, verujem da bi se i ja
u takvom poloaju malo zabavljala. Cini mi se da izmedu nas ima izvesne slinosti. '' 448 On se pokloni.
Ako nema slinosti u naim naravima, dodade ona ubrzo, pogledavi ga iskreno i toplo, ima je u naim
sudbinama u sudbinama koje ce nas vezati s dve osobe, mnogo bolje od nas. Tano, tano, odgovori on
svesrdno. Ne, za vas nije tano. Od vas nema bolje osobe, ali je sasvim tano za mene. Ona je pravi andeo.
Pogledajte je. Nije li joj svaki pokret kao u andela? Gledajte kako joj je lep vrat. Posmatrajte njene oi dok
gleda u mog oca. Bice vam milo da ujete (sagnuvj glavu i apcuci ozbiljno) da ce joj moj ujak pokloniti sav
nakit svoje ene. Dace da se preradi. Resio sam da napravim i neki ukras za glavu. Divno ce izgledati u
njenoj tamnoj kosi, zar ne? Zaelo ce divno izgledati, odgovori Ema; rekla je to tako ljubazno da je on
zahvalno uzviknuo: Radujem se to vas opet vidim i to tako divno izgledate! Ni za ta na svetu ne bih se
odrekao ovog susreta. Da niste doli, sigurno bih vas posetio. Ostali su razgovarali o detetu, gda Vesten je
priala .kako se prethodne veeri malo uplaila, jer joj se uinilo da dete nije sasvim zdravo. Sigurno je bila
luda, ali se uplaila i zamalo nije pozvala g. Perija. Moda bi trebalo da se stidi, ali i g. Vesten se uznemirio
skoro koliko, i ona. Medutim, za deset minuta, detetu nije via nita bilo. Ta njena pria naroito je zanimala
g, Vudhausa, koji je pohvalio to je htela da pozove g. Perija i samo je alio to to nije uinila. Treba uvek da
pozove Perija im joj se ini da detetu neto nije dobro. Cak i ako to traje jedan trenutak. Ne moe se ovek
suvie rano uplaiti niti pozivati Perija suvie esto. Moda je teta to prole noci nije doao: mada dete sad
izgleda zdravo, sasvim zdravo, verovatno bi bilo bolje da ga je Peri pregledao. Frank Ceril u to ime. v
Peri! ree on Emi, pokuavajuci da uhvati pogled gce Ferfaks dok je govorio. Moj prijatelj, gospodin Peri! Sta
kau za gospodina Perija? Je li jutros dolazio ovamo? A kako se sad krece? Je li nabavio kola? Ema se
ubrzo seti i razumede; dok se zajedno s njim smejala. kod Dejn se na licu videlo da ga i ona uje, mada se
oravi gluva. 29 Ema 449Kako je neobian bio taj moj san! uzviknu on. Kad god se setirn, moram da se
nasmejem. Cuje nas, uje nas, gospodice Vudhaus Vidim joj po licu, osmehu i uzaludnom pokuajvi da se
namrti. Pogledajte je. Zar ne .vidite da joj je ovog asa pred oima onaj deo njenog pisma u kome mi je
saoptila tu vest, da se seca one moje glupe greke, i da nije u stanju nita drugo da slua, mada.se pravi da
slua ostale? Dejn je bila primorana da e za trenutak osmehne% taj osmeh se malo zadrao kad mu se
okrenula i stidljivim, tihim, ali vrstim glasom kazala: Cudim se kako moete da podnesete te uspomene!
Ponekad covek.ne moe da ih se oslobodi, ali kako moete da uivate u njima? mao je mnogo tota da joj
odgovori, i to vrlo duhovito, ali se Ema u toj raspri uglavnom slagala sa Dejn. A kad je napustila Rendols i,
sasvim prirodno, uzela da uporeduje ta dva oveka, mada jo; je bilo prijatno to je videla Franka Cerila i
gledala ga kao prijatelja, inilo joj se da nikad nije jae osetila koliko linost g. Najtlija otskae. Tako ie sreca
tog izvanredno srecnog dana dovrena uzbudljivim razmiljanjem o njegovoj vrsnoci, koja se isticala pri tom
poredenju. GLAVA PEDESET PETA lAko se Ema i daJje pokatkad brinula zbog Han"jote mjala da se ona
zaista izleila od svoje ljubavi pre, Najtliju i da je zbilja u stanju da iz iste naklopode za drugog oveka,
takve nedoumice nisu je muile. Kroz nekoliko dana stiglo je drutvo iz Loni im je imala priliku da samo
jedan sat ostane naa Harijetom, savreno se uverila, ma koliko to 3alo neobjanjivo, da je Robert Martin
sasvim po) g. Najtlija i da ova u njemu sad vidi svu svoju ib '"So vfebs?rSna ^uVT^ ~~ kgled s tim recima
nestaT Sebe obmanjiv.7 zrf n;, ,,ma.nestalo i njenon br>7, ^ ,. / Tero m i .__ i i.uuu i tia je samu sebe obmi
s tim recima nestalo i njenog bola i za
nju vie nita nije znaila i ona phicena sadanjosti i buducnosti. A F pila sva njena strahovanja da mod'
avanje svoje prijateljice, estitajur 1 su se srele. Harijeta je s velik* :o ispriala kako su ili u cirkr lan on bio
na ruku. Uivala jf pojedinostima. Ali ta je sve t bilo, kao to je Ema sad r svidao Robert Martin i da ' b
pokazalo da je i dalje vc svagda ostati neraznmP* svakom sluaju, to je ona je svakog dana ir Saznalo se
Harijetir / ona kci jednog trgovca, upravo toliko bogatog da bi joj pruio onaj udoban ivot kojim je ivela, i
toliko pristojnog da je uvek eleo da ouva tajnu. Eto, to je bila ta plemenita krv za koju je ranije Ema bila
spremna da jemi! Moda nije bila gora od krvi mnoge gospode, ali ipak, zar je tako htela da orodi g. Najtlija,
ili Cerilove, ili ak i g. Eltena! Mrlja nezakonitog rodenja, koju ne bi sprali ni plemeniti rod, ni bogatstvo, bila
bi istinska mrlja. Otac nije nita zamerao udaji. Prema mladoenji se pokazao irokogrudo i sve je bilo kao
to treba. A kad se Ema upoznala s Robertom Martinom, koji je sad dolazio u Hartfild, uverila se da in
ostavlja utisak razumnog i valjanog oveka, koji uliva najbolje nade za njenu malu prijateljicu. Nije sumnjala
da bi Harijeta bila srecna sa svakim ovekom dobre naravi. Ali s njim, u luici koju joj on prua, bilo ie nade za
neto vie: bice obezbedena, spokojna, s lepom buducnocu. Zivece medu onima koji je vole, a koii su
razumniji od nje; dovoljno povuena da bi bila van opasnosti, i dovoljno zaposlena da bi bila vesela. Nece
nikad doci u neko iskuenje, niti ce iskuenju biti mocnice da je pronade. Bice potovana i srecna. Ema je
smatrala da je Harijeta najsrecnije stvorenje na svetu to je u takvom oveku izazvala tako vrstu i postojanu
ljubav; ili, ako ne najsrecnije, onda odmah iza nje. Harijetu su sad odnosi s porodicom Martin neminovno
odvlaili na drugu stranu, sve manje se vidala u Hartfildu, a to nije trebalo aliti. Prisnost izmedu nje i Eme
morala je da popusti; njihovo prijateljstvo moralo se izmeniti u mirniju vrstu dobrog poznanstva, i srecom, to
to je trebalo i moralo da bude, kao da je vec otpoinjalo, sasvim postepeno i prirodno. Pre no to je proao
septembar, Ema je ispratila Harijetu do erkve, gde je prisustvovala njenom venanju s Robertom Martinom:
njena radost tom prilikom bila je tako potpuna da je nikakve uspomene nisu mogle pomutiti, ak ni one
vezane za o Eltena koji je stajao pred njima. Ustvari, moda tog asa nije ni videla g. Eltena drukije nego
samo kao svetenika koji ce uskoro i nju 452 blagosloviti pred oltarom. Robert Martin i Harijeta Smit, koji su
se poslednji verili, prvi su se venali. Dejn Ferfaks je vec napustila Hajberi i vratila se u svoj udobni i
omiljeni dom kod Kambelovih. Gospoda Cerili su se nalazili takode u Londonu i ekali su samo na mesec
novembar. Ema i g. Najtli odluili su se za oktobar, ukoliko su se uopte usudivali da odrede vreme. Resili su
da se venaju dok su Don i zabela jo u Hartfildu, tako da bi mogli da odu na dve nedelje na more, kao to
su nameravali. Don i zabela i svi ostali prijatelji slagali su se s tim. Ali g. Vudhaus kako da dobiju
pristanak g. Vudhausa? On je dosad uvek pominjao njihovo venanje samo kao neki daleki dogadaj. Kad su
prvi put pokuali da ga upitaju o tome, tako se oalostio da su gotovo izgubili svaku nadu. Medutim, kad su
pomenuli drugi put, manje ga je zabolelo.
Poeo je da misli da ce se to jednom dogoditi i da on to ne moe da sprei a taj korak na putu njegovog
pomirenja sa sudbinom mnogo je obecavao. Pa ipak nije bio srecan naprotiv, izgledao je toliko nesrecan
da se njegova kci obeshrabrila. Nije mogla podneti da on pati, da zamilja da ga zapostavljaju. Mada se
razumom skoro sasvim saglaavala s obojicom Najtlija da ce njegov jad proci kad se to jednom dogodi, ipak
se ustezala nije bila u stanju da uini korak dalje. U toj neizvesnosti dola im je pomoc: ne otuda to bi. g.
Vudhausu najednom neto puklo pred oima, niti to bi se udesno izmenili njegovi ivci, vec upravo zbog
delovanja tih ivaca u drugom jednom pravcu. Jedne noci iz ivinarnika gde Vesten nestale su sve curke
oevidno delo ljudskih ruku i dovitljivosti. Nanesena je teta i drugim ivinarnicima u susedstvu. Za straljivog
g. Vudhausa ove sitne krade znaile su to i razbojnitva. Bio je vrlo nespokojan i da se nije osecao zaticen
prisustvom svoga zeta, ne bi hi jedne noci mogao da spava od straha. Mogao se potpuno osloniti na snagu,
odlunost i prisebnost jednog i drugog gospodina Najtlija. Dok je bilo koji od njih titio njega i njegovo dobro,
Hartfild je bio siguran. Ali g. Don Najtli je morao da se vrati u London do kraja prve nedelje novemhra.
453Eto, ta je muka omogucila njegovoj kceri da utvrdi dan za svoje venanje, i on je dao svoj pristanak s
mnogo vie volje i radosti no to se ona ikad nadala da ce u tom asu biti mocmce. tako su, mesec dana po
venanju g. i gde Roberta Martina, pozvali g. Eltena da sastavi ruke g. Najtlija i gce Vudhaus. Venanje je
bilo veoma slino drugim vencanjima iji uesnici ne vole rasko i sjaj. Saznavi od mua za sve pojedinosti,
gda Elten je smatrala da je venanje ispalo strahovito siromaki, daleko slabije od njenog. Veoma malo
belocr atlasa, veoma malo ipkanih koprena; vrlo bedno! Selina ce se zaprepastiti kad bude ula. Ali uprkos
tih nedostataka, elje, nade, uzdanja, predvidanja malog kruga istinskih prijatelja koji su prisustvovali toj
sveanosti, potpuno su se ispunili, jer im je brak bio savreno srecan.