VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- TOPLOTNA PUMPA -

Student:
Sandi Nenad
br. indeksa: 210/2010

Profesor:
Rakovi dr Aleksandar

Decembar, 2013.

SADRAJ

Strana

1.

UVOD .......................................................................................................................1

2.

ISTORIJSKI RAZVOJ ..............................................................................................2

3.

DEFINICIJA I PRINCIP RADA TOPLOTNE PUMPE...........................................3

3.1.

Definicija toplotne pumpe...........................................................................................3

3.2.

Princip rada toplotne pumpe.......................................................................................4

IZVORI TOPLOTE......................................................................................................7

4.1. Izvor toplote - vazduh...................................................................................................7

4.2. Izvor toplote - podzemna voda.....................................................................................8
4.3. Izvor toplote zemlja - kolektori.....................................................................................9
4.4. Ostali izvori toplote.....................................................................................................11
5.

RADNI FLUIDI..........................................................................................................12

5.1. Vetaki radni fluidi.....................................................................................................12

5.2. Prirodni radni fluidi......................................................................................................12
6.

PRORAUN CILKUSA TOPLOTNE PUMPE.........................................................13

7.

PRIMERI TOPLOTNIH PUMPI geoTHERM VAILLANT..................................17

7.1. Toplotna pumpa zemlja/voda......................................................................................17

7.2. Toplotna pumpa voda/voda.........................................................................................18
7.3. Toplotna pumpa vazduh/voda.....................................................................................19
8.

ZAKLJUAK..............................................................................................................21

9.

LITERATURA............................................................................................................22

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA

Sandi

VT
Novi Beograd

Strana

UVOD

Geotermalne toplotne pumpe (GTP) jedna su od najbre rastuih aplikacija obnovljivih izvora
energije, s godinjim prirastom od 10 % u otprilike 30 zemalja sveta u posljednjih 10 godina.
Njihova glavna prednost je u tome to koriste uobiajene temperature tla i podzemnih voda
(izmeu 5 i 30 C), koje su dostupne u svim zemljama sveta. Veina tog rasta odnosi se
uglavnom na Sjedinjene Amerike Drave i Evropu, iako interes znaajno raste i u dravama
poput Japana i Turske.
Trenutni svetski ugraeni kapacitet procenjuje se na skoro 12.000 MWt (toplotne) energije, a
godinja potronja iznosi oko 72.000 TJ (20 000 GWh). Broj ugranenih jedinica iznosi oko
1.000.000, ali podaci nisu potpuni. Tabela 1. prikazuje vodee zemlje po pitanju upotrebe
geotermalnih toplotnih pumpi (GTP).
Drava

MWt

GWh/god

Broj jedinica

Austrija

275

370

23 000

Kanada

435

600

36 000

Nemaka

640

930

46 400

2 300

9 200

230 000

525

780

30 000

6 300

6 300

600 000

vedska
vajcarska
SAD

Tabela 1.1. Vode e ze mlje u upotr e bi GTP

(Lund, Sann er, Rybach, Curtis, Hellstr m , 2004)
U Islandu, Turskoj, Kini i Francuskoj primjenjuje se centralizovano grejanje (npr. grejanje
itavih gradskih etvrti), gde se geotermalnim fluidom koristi vie zgrada za potrebe grejanja
prostora i dobijanja tople vode.
Grejanje geotermalnom energijom pogodno je za grejanje razliitih javnih ustanova kao npr.
kole, bolnice, sportske dvorane, poslovne zgrade itd...

Cilj ovog rada je da prikae nain rada i primere toplotnih pumpi.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

ISTORIJSKI RAZVOJ

Princip rada toplotnih pumpi zasnovan je na Karnoovom ciklusu. Prva toplotnu pumpu na
ovom principu uradio je Vilijam Tomson (Lord Kelvin) 1849. godine. Ona je predstavljala
otvoren sistem i koristila je okolni vazduh kao toplotni izvor i kao radni fluid.
Princip rada Tomsonove toplotne maine predstavljen je na slici 2.1., dok je na slici 2.2.
predstavljen princip rada toplotne pumpe.

Slika 2.1. Toplotna maina

Slika 2.2. Princip rada Tomsonove toplotne pumpe

Ovi su se sistemi razvili u zatvorene sisteme sa krunim ciklusima koji koriste razliite izvore
toplote. Apsorpcione toplotne pumpe su poznate od ranije i datiraju jo iz 1777. Tada su kao
radne fluide koristile vodu i sumpornu kiselinu.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

3.

DEFINICIJA I PRINCIP RADA TOPLOTNE PUMPE

3.1.

Definicija toplotne pumpe

Sandi
Strana

Toplotna pumpa je ureaj pomou koga se toplotna energija iz jedne sredine prenosi u drugu.
Za taj prenos toplotne energije troi se odreena energija koja je nekoliko puta manja od
prenete.
Tako se za utroeni 1 kWh elektrine energije na izlazu dobija ukupna toplotna energija 3 do 4
kWh. Energija dobijena na ovaj nain naziva se geotermalna energija. U tehnikoj praksi
toplotne pumpe se najee koriste za grejanje i hlaenje prostora i rekuperaciju toplotne
energije.

Slika 3.1. Odnos potroene elektrine energije i dobijene toplotne energije

Toplotna pumpa je ureaj koji moe toplotnu energiju da trasportuje iz spoljanje okoline u
zgradu ili iz zgrade u spoljanju okolinu, tako da se u zimskom periodu koristi za grejanje, a u
letnjem periodu za hlaenje prostora.
Toplotna energija iz toplih otpadnih voda moe da se pomou toplotne pumpe vrati i ponovo
iskoristi za zagrevanje prostora ili zagrevanje vode. Najee primene su u industrijskim
procesima kao i u hotelskim i banjskim primenama. Ovaj proces zove se:rekuperacija energije.
U zavisnosti od sredine iz koje se preuzima toplotna energija i sredine u koju se ona prenosi
postoje vie tipova toplotnih pumpi. Najea su dva osnovna tipa: vazduh vazduh i voda
voda kao i njihove kombinacije.
Glavne vrste toplotnih pumpi su:
kompresione (zasnivaju na kompresiji pare),
apsorpcione toplotne pumpe,
adsorpcione,
RV toplotne pumpe,
termolektrine i
zvune toplotne pumpe.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

3.2.

Sandi
Strana

Princip rada toplotne pumpe

Nain rada toplotnih pumpi slian je tehnologiji rada friidera, samo obrnutim principom. U
krunom procesu (Carnot proces) toplota preuzeta od okoline (zemlja, vazduh, podzemna
voda) predaje se radnom medijumu (najee gas) koji se komprimuje i dovodi na viu
temperaturu. Na taj nain se neprimetna toplota zemlje ili vazduha pretvara u korisnu energiju
u svrhu grejanja.
Toplotna pumpa je ureaj koji transformie toplotu za grejanje, hlaenje i suenje. Toplota
prirodno ide od tela vie ka telu nie temperature. Toplotne pumpe meutim uspevaju da uz
pomo male koliine energije prinudno izmene prirodan smer toplotnog protoka.
Zato to troe manje primarne energije u odnosu na druge konvencionalne sisteme one
predstavljaju vanu tehnologiju za smanjenje emisije gasova koji negativno utiu na ivotnu
sredinu, kao to su ugljen dioksid CO2, sumpor dioksid SO2 i oksidi azota NOX. Meutim,
sveobuhvatni uticaj na zatitu ivotne sredine zavisi od naina na koji je elektrina energija
proizvedena.

Slika 3.2. Nain rada toplotne pumpe firme Vaillant

Proces rada toplotne pumpe moe se podeliti u etiri osnovna koraka:
1. U isparivau se radnom medijumu, dovodi toplota zemlje, podzemne vode ili vazduha,
gas se zagreva na 3 do 7 C, isprava i prelazi iz tenog u gasovito agregatno stanje.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

2. Radni medijum se potom komprimuje u kompresoru usled ega mu raste pritisak, a sa

porastom pritiska, raste i temperatura (65 C). Za taj proces potrebno je 25% dodatne
(elektrine) energije za rad kompresora.
3. Toplotna energija dobijena komprimovanjem radnog medijuma direktno se prosleuje
polaznom vodu naeg sistema grejanja. Radni medijum se na taj nain pothlauje,
kondenzuje i pretvara ponovo u teno agregatno stanje.
4. Dekomprimovanjem radnog medijuma u ekspanzionom ventilu, usled naglog pada
pritiska, radni medijum se ponovo pothlauje i ponovo je u stanju da primi dovedenu
toplotu okoline.
Dve glavne vrste toplotnih pumpi su:
koje se zasnivaju na kompresiji pare i
apsorpcione toplotne pumpe
Na slici 3.3. prikazan je nain rada toplotne pumpe zasnovane na kompresiji pare. Na levoj slici
koristi se elektrini motor, dok na desnoj slici motor SUS.

Slika 3.3. Nain rada toplotne pumpe zasnovane na kompresiji pare

Kompresor se najee snabdeva elektrinom energijom ili ga pokree motor sa unutranjim
sagorevanjem. Ukupan stepen korisnosti toplotne pumpe u mnogome zavisi od naina na koji
se proizvodi elektrina energija.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

Kada se kompresor pokree sa motorom sa unutranjim sagorevanjem, uz toplotu

kondenzacije koristi se toplota produkata sagorevanja i toplota rashladne vode.
Industrijske toplotne pumpe koje koriste kompresiju pare koriste fluid koji se procesuira kao
radni fluid u otvorenom ciklusu.
Na slici 3.4. prikazan je nain rada apsorpcione toplotne pumpe. Ciklusu se dovodi toplota pre
nego mehanika energija. Apsorpcione toplotne pumpe koje se koriste u postrojenjima za
klimatizaciju najee koriste sagorevanje gasa, dok apsorpcione toplotne pumpe koje se
koriste u industriji koriste otpadnu toplostu ili paru visokog pritiska.

Slika 3.4. Nain rada apsorpcione toplotne pumpe

Apsorpcioni sistemi se zasnivaju na sposobnosti tenosti ili soli da apsorbuju paru radnog
fluida. Najei parovi radnih fluida kod apsorpcionih sistema su:
voda (radni fluid) i litijum bromid (apsorbent), i
amonijak (radni fluid) i voda (apsorbent).
Kod apsorpcionih sistema, kompresija radnog fluida se ostvaruju termiki u krugu rastvora koji
se sastoji iz apsorbera, pumpe za rastvor, generatora i jednog ekspanzionog ventila. U
generatoru se dovodi toplota visoke temperature da bi vodila proces. U industriji se koriste
tzv. transformatori toplote koji koriste iste ove apsorpcione procese a kao izvor toplote koriste
otpadnu toplotu.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

4.

Sandi
Strana

IZVORI TOPLOTE

Za rad toplotne pumpe na raspolaganju su izvori toplote iz zemlje, podzemnih voda i okolnog
vazduha. U zavisnosti od lokalnih uslova, vrste zemljita i klimatskih uslova bira se
najprikladniji izvor toplote. to je odabrani izvor toplote izdaniji, to kompresor toplotne
pumpe manje radi i koeficjent efikasnosti je vei.
U tabeli 4.1. prikazani su temperaturni opsezi za pojedine toplotne izvore.

Okolini vazduh

Temperaturni
opseg u 0oC
-10 15

Izduvni gasovi

15 25

Podzemne vode

4 10

Jezerska voda

0 10

Rena voda

0 10

Morska voda

38

Stene

05

Zemlja

0 10

Toplotni izvor

Otpadne vode
>10
Tabela 4.1. Temperaturni opsezi toplotnih izvora

4.1.

Izvor toplote - vazduh

Vazduh se najee koristi kao izvor toplote. Mada toplotne pumpe koje koriste vazduh imaju
po sezoni 10-30% manji stepen korisnosti od toplotnih pumpi koje kao izvor toplote koriste
vodu. Uzrok ovome su nagli padovi temperatura okolnog vazduha, velike temperaturske
razlike i potreba da se spoljne cevi na kojima je dolo do roenja ili mrnjenja vode iz vazduha
osue. Suenje isparivaa sa spoljne strane ostvaruje se kratkotrajnim okretanjem ciklusa ili
drugim manje efikasnim energetskim nainima.
Osnovna prednost ovog izvora je izuzetna raspoloivost, dok je nedostatak to efikasnost
pumpe zavisi od temperature spoljanjeg vazduha, pa je nepohodna podrka elektrinog
grejaa pri niskim spoljanjim temperaturama.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

10

Slika 4.1. Nain rada i postavljanje toplotne pumpe za izvor toplote - vazduh
Izduvni (ventilacioni) vazduh je est izvor toplote u stambenim i javnim zgradama. Ova se
toplota koristi za grejanje prostora ili napojne sanitarne vode.

4.2.

Izvor toplote - podzemna voda

Toplotna pumpa koja koristi vodu kao toplotni izvor i vodu kao toplotni ponor uzima energiju
iz vode i prenosi je takoe u vodu u drugom prostoru. Kada se kao toplotni izvor koristi
podzemna voda koja je cele godine na temperaturi od 14 do 16 C optimizacijom parametara
toplotne pumpe postie se maksimalni koeficijent korisnog dejstva u toku celog perioda
upotrebe. Ovaj tip toplotne pumpe u kombinaciji sa podnim sistemom grejanja i hlaenja daje
najpogodnije rezultate.

Slika 4.2. Otvoreni i zatvoreni sistem koji koristi podzemnu vodu

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

11

Toplotna energija moe da se uzme iz podzemnih voda koje su na temperaturi od oko 14C
tokom cele godine. Iz izbuenog bunara voda se vodi u razmenjiva toplote u kome se deo
toplote iz podzemne vode prenosi u freon koji tada isparava. Delimino ohlaena voda vraa
se u drugi bunar koji je iste dubine kao i prvi tako da se tokovi podzemnih voda ne remete.
Freon koji je sada u gasovitom stanju sabija se kompresorom i tada otputa latentnu prenetu
toplotu i predaje je vodi koja cirkulie kroz kondenzator i podni sistem cevi u zgradi.
Podzemna voda je dostupna sa stabilnim temperaturama od 4 - 100C. Za korienje ovih
izvora koriste se otvoreni i zatvoreni sistemi.
Kod otvorenih sistema mogui su zamrzavanje, korozija i zaprljanje. Zatvoreni sistemi mogu
biti sa direktnom ekspanzijom radnog fluida pod vodom, ili sistemi sa rasolinom. Sistemi sa
rasolinom imaju manji stepen korisnosti, ali su laki za korienje. Cena ovih sistema je njihova
slabija strana.
Ukoliko je zemljite pogodno za tu svrhu, korienje podzemnih voda putem usisnog i
apsorpcionog bunara podzemne vode moe biti vrlo efikasno. Podzemna voda je vrlo dobar
rezervoar za dozraenu Sunevu energiju, ak i u toku zimskih dana odrava konstantnu
temperaturu izmeu +7 C i +12 C. Podzemne vode nema svuda u dovoljnoj koliini i
odgovarajueg kvaliteta, meutim, tamo gde su uslovi ispunjeni, iskoristivost je velika.

Slika 4.3. Nain rada i postavljanje toplotne pumpe za izvor toplote podzemna voda

4.3.

Izvor toplote zemlja - kolektori

Sistemi koji koriste toplotu zemlje imaju relativno visoke godinje temperature. Toplota se
uzima tako to radni fluid u vertikalnim i horizontalnim sistemima direktno isparava ili se
koristi rasolina. Toplotni kapacitet zemljita se menja zavisno od godinjeg doba i sadraja
vlage u njemu. Temperatura zemlje zemljita zimi opada zbog uzimanja toplote od nje.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

12

Slika 4.4. Vertikalni i horizontalni sistem za izvor toplote - zemlja

Zemni kolektor se sastoji od sistema cevi koji se polae oko 20 cm ispod granice smrzavanja
zemljita, na dubinu od 1,2 m do 1,5 m. Na toj dubini tokom cele godine temperatura se kree
od 5 C do 15 C.
Zemni kolektor je pogodan za kue sa velikim dvoritem. Uinak eksploatacije toplote zavisi
od vrste zemljita. to je zemljite vlanije, to je uinak vei.

Slika 4.5. Nain rada i postavljanje toplotne pumpe za izvor toplote zemlja
Ukoliko povrina dvorita nije dovoljno velika za postavljanje povrinskih kolektora, mogue
je primeniti dubinsku sondu.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

13

Slika 4.6. Nain rada i postavljanje toplotne pumpe za izvor toplote

zemlja dubinska sonda

4.4.

Ostali izvori toplote

Geotermalna toplota stena koristi se gde podzemne vode nisu dostupne. Dubina kopanja
rupa je obino od 100 do 200m. Kod ovih sistema se najee koristi rasolina koja se kree u
zavarenim plastinim cevima. Neki sistemi sa stenama koji se koriste kod komercijalnih zgrada
koriste ove stene za skladitenje toplote i hladnoe. Nisu ekonomski poeljni.
Rena i jezerska voda su dobri izvori meutim problem moe nastati kod smrzavanja zimi.
Morska voda je dobar izvor i koristi se kod srednjih i velikih instalacija.
Otpadne i rashladne vode. Primeri su kanalizacione vode, industrijske otpadne vode,
rashladna voda iz industrije i proizvodnje elektrine energije kondenzaciona toplota kod
rashladnih postrojenja. Mnogo ih je lake primeniti u industriji neko kod stambenih jedinica.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

5.

RADNI FLUIDI

5.1.

Vetaki radni fluidi

Sandi
Strana

14

Najee korieni radni fluidi kod toplotnih pumpi su:

CFC-12 - niske i srednje temperature (max. 800C),
CFC-14 - visoke temperature (max. 1200C),
R-500 - srednje temperature (max. 800C),
R-502 - niske i srednje temperature (max. 550C),
HCFC-22 - kod svih toplotnih pumpi za grejanje i hlaenje (max.550C).
CFC su jedinjenja hlora i fluora sa ugljenikom su tetni za ivotnu sredinu. Doprinose
globalnom zagrevanju. Spadaju u grupu zabranjenih rashladnih sredstava. U njih spadaju R-11
(CCl3F), R-12 (CCl2F2), R-13 itd.
HCFC su jedinjenja vodonika, hlora, fluora i ugljenika. Manje su tetni po atmosferu. HFC su
jedinjenja vodonika, fluora i ugljenika. Oni ne naruavaju ozonski omota, ali doprinose
globalnom zagrevanju.
Meavine dva i vie istih radnih fluida predstavljaju mogue reenje. Mogu biti
azeotropske(kondenzuju i isparavaju na istoj temperaturi) zeotropske meavine isparavaju i
kondenzuju se u temperaturskom intervalu.

5.2.

Prirodni radni fluidi

Prirodni radni fluidi su supstance koje u slobodnoj formi postoje u biosferi. One u globalu
zanemarljivo mogu tetiti atmosferi. Primeri su amonijak, ugljovodonici (npr. propan), voda,
vazduh i ugljen dioksid.
Neki od ovih fluida su toksini i zapaljivi i radi toga zahtevaju posebne konstrukcione zahteve.
Neki su u kontaktu sa drugima korozivni, primer je NH3 koji korodira bakar, to znai da se
bakar ne moe koristiti za izradu izmenjivaa toplote. Oni se koriste sve vie mada treba rei
da u termodinamikim osobinama zaostaju za vetakim materijalima.
Voda je odlian radni fluid za industrijske toplotne pumpe koje rade na visokim
temperaturama. Nedostatak vode je mali zapremniski toplotni kapacitet (kJ/m3). Zbog ovoga
ona zahteva velike i skupe kompresore naroito na malim temperaturama. Drugi nedostatak je
taka smrzavanja vode, to znai da kod ovih sistema ispariva ne moe biti na temperaturama
niim od 00C.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

6.

Sandi
Strana

15

PRORAUN CIKLUSA TOPLOTNE PUMPE

Naredni primer prorauna izveden je metodom analogije, iz sledeih pravila:

1. Za objekte zgrade prosene veliine (186 do 223 m2) potrebno je (10,6 do11,4 kW)
toplotne snage, u zavisnosti od klimatskih uvuslova.
2. Za vertikalne izmenjivae uzima se (13 do 17 m/kW), a horizontalni moraju biti
otprilike 30% do 50% dui.
3. Dubina ugradnje horizontalnih izmenjivaa je (1,2 do 1,8 m).
Ulazni podaci za proraun su:
povrina objekta A = 150 m2
visina zidova h = 3m
Iz prethodno navedenog pravila (br. 1) odabran je najnepovoljniji sluaj (P0 =11,4 kW za
A0=186 m2) iz kojeg proizlazi da je za zagrejavanje prostora povrne 186 m2 potrebna
toplotna snaga od 11,4 kW.
Iz gornjih podataka rauna se zapremina objekta prema obrascu:
V = A h
V =150 3
V =450 m 3

Metodom analogije za odabrani sluaj (P0 = 11,4 kW za A0 = 186 m2) odrediemo zapreminu
objekta:
V = A0 h
V =186 3
V =558 m 3

Izraunavanje ogrevnog faktora

f =

Pt0
V0

11,4
558
f = 0,02kW / m 2
f =

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

16

Iako se u poslednje vreme, kao medijumi, koriste medijumi manje tetni za okolinu, u
konkretnom proraunu uzet je freon 12 zbog dostupnosti faznog dijagrama potrebnog za
oitavanje entalpija.
Odreivanje entalpija
U procesu grejanja temperatura kondenzatora je 60 C, a u isparivau -3 C. Iz faznog
dijagrama (freon 12) CF2Cl2 oitavaju se vrednosti entalpija. Fazni dijagram prikazan je na
sledeoj slici.

Slika 6.1. Fazni dijagram freon 12 (CF2Cl2)

Oitane vrednosti entalpija su kako sledi:
i1 = 574 kJ / kg
i2 = 606 kJ / kg
i3 = i4 = 480 kJ / kg

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Strana

Kondenzator (toplota koja se oslobaa u kondenzatoru)

q = i2 i3
q = 606 480
q =126 kJ / kg

Ispariva (rashladni uinak)

q0 = i1 i4
q0 = 574 480
q0 = 94 kJ / kg

Kompresor (utroeni rad kompresora)

j

e = i2 i1

e = 606 574

e = 32 kJ / kg

Kontrola izraunavanja
q0 +j e = q
94 +32 =126
126 kJ / kg =126 kJ / kg

Ogrevna toplota
Q =V f
Q = 450 0,02
Q =9kW

Dopremanje freona
Q
q
9
Df =
126
D f = 0,071429 kg / s
Df =

D f = 257,1429 kg / h

Snaga kompresora

Sandi
17

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

Pkom =j e D f
Pkom = 32 257,1429
D f = 8228,571 kJ / h
D f = 2,29 kW

Toplina isparavanja
Q0 = q0 D f
Q0 = 94 257,1429
Q0 = 24171,43 kJ / h
Q0 = 6,71 kW

Koeficijent korisnog dejstva

=

Q
Pkom

9
2,29
= 3,93

18

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

7.

PRIMERI TOPLOTNIH PUMPI geoTHERM VAILLANT

7.1.

Toplotna pumpa zemlja/voda

19

Toplotna pumpa zemlja/voda (VWS) za svoj rad koristi toplotu zemlje. Zemlja je vrlo dobar
rezervoar Suneve energije, obzirom da su temperature na dubini od oko 1,2- 1,5 metara
tokom itave godine relativno stalne i kreu se izmeu 5C i 15C.
Putem vodoravno postavljenih zemljanih kolektora ili putem vertikalno ukopanih dubinskih
sondi, akumulirana toplota zemlje tenim hemijskim sredstvom (propilen-glikol) se prenosi do
isparivaa toplotne pumpe. Koliina akumulirane i predane toplote u najveoj meri zavisi od
termofizikih svojstava zemljita.
Nazivna efikasnost pumpe je 5,9 kW do 45,9 kW (temperaturni proraun B0W35 dT5)
Postavka podzemnih kolektora:
sistem cevi poloenih na dubini od oko 1,5 m
to je zemljite vlanije, apsorpcija toplote je bolja
pogodno za kue sa velikim dvoritem, na kojem nita nije sagraeno
ukupna povrina poloenih kolektora mora biti u proseku barem 1,5 puta vea od
stambene povrine.

Slika 7.1. Primer postavljanja podzemnih kolektora

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

20

Postavka dubinskih sondi:

sistem cevi poloenih u buotini u zemlji dubine oko 100 m

buotina se potom ispunjava suspenzijom dobre toplotne provodljivosti

ako struktura zemljita ne dozvoljava buenje dubokih buotina, mogue je izvesti

nekoliko pliih buotina

postavljanje i izradu instalacije sonde potrebno je izvesti u skladu sa zakonom (u

Nemakoj, termika eksploatacija podzemlja, smernica VDI 4640).

Rad toplotne pumpe nezamisliv je bez kompresora koji podie pritisak radnog medijuma (gas
R-407 C), a time poveava i temperaturu radnog gasa. Novi tip kompresora u toplotnoj pumpi
geoTHERM VWS omoguava visok stepen efikasnosti pri niskim temperaturama toplotnog
izvora, a postie maksimalnu temperaturu polaznog voda sistema grejanja od 62C.
Integrisani atmosferski regulator, unutar toplotne pumpe, prilagoava rad pumpe prema
aktuelnim spoljanjim vremenskim prilikama. Pored grafikog prikaza besplatno dobijene
energije, posebno za svaki mesec, na displeju regulatora prikazane su i informacije o
temperaturi polaznog voda, temperturi potrone vode u rezervoaru i ulaznoj temperaturi izvora
toplote (toplota zemlje).

7.2.

Toplotna pumpa voda/voda

Toplotna pumpa geoTHERM VWW iskoriava akumuliranu energiju podzemnih voda i

pretvara je u toplotnu energiju za sistem grejanja. Podzemne vode su najizdaniji izvor
akumulirane toplote budui da zadravaju stalnu temperaturu od 8C do 10C, ali moraju biti
odgovarajueg kvaliteta i u dovoljnoj koliini.
Kako bi se navedena toplota mogla iskoristiti, neophodno je imati eksploatacioni izvor
podzemne vode iz kojeg se voda transportuje do izmenjivaa toplotne pumpe i apsorpcionu
buotinu/bunar u koji se ohlaena voda vraa i odlazi u podzemni tok.
Postavljanje usisnog i apsorpcionog bunara:
na razmaku od minimalno 15 m, u smeru toka podzemne vode
potrebna je odgovarajua koliina podzemnih voda (odgovarajui protok litara/sat)
potreban je odgovarajui kvalitet podzemne vode
eksploataciju toplote podzemnih voda mora odobriti za to nadlena sluba

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

21

Slika 7.2. Primer korienja podzemnih voda kao izvora toplote

Funkcionalno i prema tehnikim karakteristikama ova toplotna pumpa je jednaka kao i model
zemlja/voda. Razlika je jedino to model voda/voda poseduje ureaj za praenje protoka vode i
potrebno je dodatno ugraditi potapajuu pumpu. Ureaj za praenje protoka blokira rad
toplotne pumpe ukoliko protok podzemne vode nije dovoljan.
Toplotne pumpe voda/voda odlikuju se izuzetno kompaktnim dimenzijama, pa je tako, na vrlo
malom prostoru u kotlarnici mogue postii veliku efikasnost.

7.3.

Toplotna pumpa vazduh/voda

Toplotu spoljanjeg vazduha, takoe, moemo koristiti kao izvor toplote za rad toplotne
pumpe. Posebnost sistema geoTHERM VWL S je novo razvijena split tehnologija sa
spoljanjom jedinicom u kojoj je integrisan izmenjiva toplote vazduh/etilen-glikol i ventilator
sa promenljivim brojem obrtaja, tipa EC, sa visokom efikasnou i niskim nivoom buke.
Osnovna prednost ovakvog sistema je, naravno, jednostavna eksploatacija izvora toplote
(vazduha) i jednostavna ugradnja koja ne zahteva postavljanje vazdunih kanala.
Spoljanja jedinica sastoji se od izmenjivaa toplote u kombinaciji sa fluidom (etilenglikolom), koji je otporan na smrzavanje, a koji se zagreva toplotom spoljanjeg vazduha i koji
dalje tu toplotu prenosi, putem cevi, na unutranju jedinicu u objektu. Zavisno od snage

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

22

toplotne pumpe geoTHERM VWL S, van objekta je potrebno postaviti jednu do dve
spoljanje jedinice.
Unutranja jedinica sistema geoTHERM VWL S je nadogradnja dobro poznate toplotne
pumpe geoTHERM plus, koja je dobila najviu ocenu u ispitivanju nezavisne nemake
potroake organizacije Stifftung Warentest. Moguim kombinovanjem toplotne pumpe
geoTHERM VWL S sa solarnim sistemom, obezbeuje se efikasno korienje obnovljivih
izvora energije.

Slika 7.3. Primer korienja toplotne pumpe

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

8.

ZAKLJUAK

8.1.

Prednosti koritenja geotermalnih toplinskih pumpi

8.2.

Sandi
Strana

23

Ekonominost. Smanjeni trokovi grejanja i hlaenja u stambenim i poslovnim

objektima za 50%.
Trajnost. Trajnost geotermalnih toplinskih pumpi je u proseku 20 godina, a trajnost
cevi geotermalnog izmenjivaa je odreena garancijom na 25-50 godina.
Niski trokovi odravanja. Ako je sistem ugraen na propisan nain ne zahteva
gotovo nikakvo odravanje (U.S. DOE 1998.)
Ekologija. Geotermalne toplotne pumpe gotovo ne zagauju okolinu, pa su vaan
inilac u smanjenju zagaenja atmosfere. Opasnost po okolinu predstavljaju radni fluidi
koji se koriste CO2. Hlorofluorougljenici CFC (freoni) najvie doprinose unitavanju
troposferskog ozona, hidrofluorougljenici HFC R134a sa vremenom zadravanja u
atmosferi od 13,8 godina, HFC-23 nastaje kao nusprodukt poizvodnje
hidroklorofluorougljenika HCFC R22 sa vremenom zadravanja u atmosferi od 260
godina.
Tihi rad. Kod ovakvih sisema nema delova koji proizvode buku, pa su zbog toga vrlo
pogodni za upotrebu u domainstvima ili u poslovnim prostorima.
Prilagodljivost. Koriste se i u toplim i u hladnim razdobljima. Leti za hlanenje, a zimi
za grejanje.
Fleksibilnost. Ovakvi geotermalni sistemi mogu snabdevati toplotnom energijom razne
vrste potroaa. To mogu biti privatni ili poslovni objekti povezani u jedinstvenu
mreu.

Trokovi ugradnje toplotne pumpe za potrebe domainstva

Trokovi ugradnje toplotne pumpe zavise o brojnim iniocima od lokacije, veliine i

izolovanosti kue, do geolokog sastava zemljita. Dosadanja Nemaka iskustva na osnovu
godinjeg proseka od 30.000 do 40.000 ugraenih toplotnih pumpi pokazuju da cela instalacija
grejanja toplotnom pumpom kota vie od konvencionalnog centralnog grejanja.
Tokom upotrebe nema dodatnih trokova (npr. ugalj, gas, drva) osim struje za pogon
kompresora i cirkulacijske pumpe. Trokovima treba pridodati rezervoar tople vode od oko
1.500 litara, ureaje za automatsku regulaciju, senzore i pripremu zemljita za ugradnju sonde
ili podzemnog kolektora.
Uz realizaciju podnog grejanja proseni sistem s toplotnom pumpom kota od 10.000 do
20.000 EUR. Pritom je struktura trokova bitno drukija , nema radijatora, prikljuenja na
gasnu mreu i sl.

Uradio:

Nenad

TOPLOTNA PUMPA
VT
Novi Beograd

9.

LITERATURA

[1]

Bjelakovi Radivoje, Primena toplotne pumpe u sistemima grejanja,

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2008.

[2]

Budin Rajka i Miheli-Bogdani Alka, Osnove tehnike termodinamike,

kolska knjiga, Zagreb, 2002.

[3]

U.S. DEPARTMENT OF ENERGY (DOE), Geothermal Heat Pumps for

Federal Buildings, 1999.

[4]

Toplotne pumpe, Katalog, Vaillant Predstavnitvo u Srbiji

[5]

http://sr.wikipedia.org/sr/Geotermalna_energija

[6]

http://www.eren.doe.gov/geothermal/

[7]

www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/V%20semestar/.../Predavanje6.pdf

Sandi
Strana

24