: : ; ; ;

.
: , 05/28
:
1796. . :




,
1878. , 1912. . XVIII
, : , , , , . 1852.
, .
(1878) ( ),
. , ,
, , ,
. ,
:




montenegro, .
, , ,
: , .
, ,
. , ,
. : ,
, , , .
, .
(, ), 1838. II, 1843. ,
1852. . :
, , , ,
.
: ,
. , ,
. . ,

 . XIV .
, . ,
, , , ,
, .
:
1.

2.
3.
, . 30
.
, , , . :
, , , , , .
: , , , , , .
,
.
.
.
.
, ,
, . , ,
, . I
, , II
. (1855), 80 XVIII
. , , ,
,
, , . ,
, ().
.
:
,
, .
, .
,
. ,
. , . 1697.
,
. ,
, 1833. . 1830.
, ,
.

 . ,
, .
(1766), . , 1766.
, .
, ,
, , ,
. ,
,
. , , ,
1833. ,
, , 1766. ,
. XIX
, . 1905.
, , ,
, .
, ,
.
,
, II,
, II . 1830.
.
,
I.
: , ,
,

1717. .

, ,
. , ,
. 1717-1832. ,
. :
, ,
( ), ,
, 1796. 1798. ,
, ( ),
, , ,
. ,
.
.
.
, , , ,
, , ,
. , ,

 . .
, , .
, , .
, . 1770-1797.
. ,
, I II. I
, , . 1797. ,
. 1798.
, ,
. ,
. 1802. .
, . 1803.
, (1803-1818. 1820-1830).
, I ,
, .
, , 1818. , 1820. .
, .
, I ,
, , ,
, 1823. . ,
. , 1830.
, .
, , , .
() , .

1797-1815.
I
(1878) ,
, . XVIII XIX ,
, . 1797.
, , . .
, .
. , ,
. 1797. , ,
, . , ,
.
,
.
, , ,
.

 I. I
I .
1802. , .
. ,
.
. 1801. ,
I. ,
. ,
, 1803. . 1804. ,
: ,
. , I ,
, ( ).
,
,
. ,
.
, .
, , , .
,
. ( ), ,
, . ,
, , .
1805. , ,

.

2. 1805. . ()
. I
, ,
. , 1806.
1807. , 7. ,
, . I
( , ,
), .
.
, I .
- , 1807.
, , ,
. , , , ,
, , . ,
, .

 .
I. ,
. ,
- . ,
, ( ).
,
, . 1812.
,
. ,
. ,
. , .
, -.
10. 1813. ,
. ,
, 18 ( ).
I, .
1814. , , .
. , 30. 1814. ,
, .
.
1815.
1815. . , ,
1817. . ,
(, ). ,
. .
, ,
. status quo
, .
- , ,
. , ,
.
, ,
. I , .
- 1820.
, -, (
). . - , 1828.
, .

I , 1804. ,
. ,
. 1804.

 , .
, .
. ,
, .
1806. ,
. , .
. 1807.
, .
- .
( 1809), .
,
. ,
, .
( 1809), . 1809.
. 1815.
.
, .
.

, (1905),
, , . -
20. 1796.
, , ,
.
, 6. 1796. , ,
/ . :
. , /
, , .
19. 1798. ,
,
. ,
. ,
, ; ()
, ; ,
. ,
18. 1798. ,
I, , .
, 17. 1803. (. 17-33). I
, .
, , , .

 ,
.
, , .
, , ,
.
, .
. ,
. .
1799. . . ,
. , I XVIII
, .
1818. ,

. .

II

:
II .
, , ,
.
, ,
. ,
, .
. . ,
, , ,
. : , ,
... .
:
1830. I .
( 1813 1851 ). 17 ,
. , .
. , ,
. 1, . . ,
1

,
, , .

 . ,
. . ,
. , .
. , .
, .
. . ,
.
, . . .
. , ,
. .
, .
, . , 1831. 1832. , .
, , .
. , 1.
. .
. 1833. . ,
I, . II
. , ,
I, .
:
,
, . .
.
. .
. ,
, , . . ,
, 1836.. .
, .
, .,
. ,
. -
. 1838. .
, . ,
. ,
. ,
. ,
1

, . 1837.. , :
,
, , 1)
, 2) 3) .

. . ,
!843..
, . ,
. , ,
.
, .
,
. ,
. , .
, .
:
1815. .
,
. ,
1 . ,
. ,
. 1837. ,
. ,
.
. 1841. .
, . 1838.
, .
:
II .
, , .
, , ( 1000
9000 ), .
, . . ,
. 1833. . ,
, . ,
,
, 1834. . .
1836. , .
. . , , ,

1

,
.

10

 . ,
. ,
. , . , .
, .
, . , 3.000
9.000 .

18. 1848: ,

- ,
. ,
.

, ,
. 1790. II,
(1788 1791) , II,
, .
1790. (), 1764. .
.

. , , , ,
, ,
. , ,
, .
,
.
. , ,
.
, .
- .
.
, ,
, .
26. 1790. ,
, - . , 75,
, . ,
, , , 25 .

11

 ,
.
: ,
.
:

, ,
.

,
.
. ,

.
,
. .
II,
.
. ,
. ,
.
- 18.
, ,
. : ,
, ,
. ,
,
.

. , 1745.
(1747.
), .
1744,
.
,
18. . ,
. 1777. ,
.

1791.

.
. ,
II , I.

12

 1792. ,
.
19.
. 1807.
. , ,
, .
, , . .
.
, ,
. .
, .
, ,
.
,
, , , , , .
, ,
, , , ,
. , ,
.
, .
. ,
.
19. ( 1797.
1847). ,
, .
,
19. , ,
, - ,
.
, .
.
1807. , -,
, .
,
. ,
.
, ,
.

13

 1806. ,
. , ,
, , , .
1810.
. , ,
.
1813. 1814. .

I
.
, ,
. 1791-92.
1810-16. , 1816.
, .
.
,
,
,
. ,
.
18. 19. ,
.
19. , , ,
.
.
1825. ,
.
.
1826, -.
1838. ,
. 19.
, .
1842. , , , , .
- ,
.
1813. . 1838
48. .
1792. ,
.

14

 .
, 1843.
.
- 19. :

, . ,
.
30- 40-
, ,
.
-
. ,
,
.
-
: , ,
. 1843.
,
.
,
.
1797 1848.
17. 1797. , , , ,
. .

1796. . ,
.
-
, 26. 1805. .
,
.
.
, 1808.
. -
.
1807 1809. .
.
,

15

 . -
. ,
1810. ,
.
(1814. )
, I.
,
.
,
. ,
, .

. ,
,
.
, ,
, .
, ,
, .
1841. , ,
.

1848/9. : , ,
1847/1848. .
1848. ,
, .
, ,
. 1848.
,
.
. .
( ), ,
(, , ). e ,
, . , , ,
,

, , ,
.
.
, . , ,
,

16

 . , , (1848)
.

, , 3. , ,
,
. 11. ,
. , ,
. ,
,
. 13. , ,
,
. . 18.
, . ,
.
. 14. , ,
, .
15. . 12 ,
.
.
,
, .
, , ,
.
11. , ,
V ,
. .
, ,
.
, .
, ,
. , ,
1848. , : (10. ),
(13. ), (15. ).
, (27. )
, .
. 25.
, ,
15. , .
1848. . ,
.
, . 26.

17

, . 1848.
, .
, .
.
.
:
, . ,
, .
, . , 6.
1848. , .
. , ,
. 1848. V
, I, 1867.
. 4. ,
,
. , , ,
, , ,
. ,
. 1849. ,
, ,
.
,
(9. ). .
, , , ,
, .
1848/9.
, .
, ,
,
. , ,
, .
17. , ,
,
(6. ). , : , ,
, 1,
, , ,
, ,
, ,
,
, .
1

18

 , .
, , ,
, , ,
, .
.
, .
, .
: , ,
,
. , .
, ,
,
, , ,
; ,
. , .
, , ,
, , .
, 18. , . ,
.
. , ,
,
. (
), , ( 19 ) ,
( ) ,
. ,
, 2. . ,
, (27. )
, : ,

. ,
, ,
. ,
, . , ,
, ,
, .
, , .
, ,
, .
, .
, ,
, .

19

 , , .
, , ,
.
. 19.
.
, , ,
, ,
, , .
. ,
, ,
, .
. ,
. 1. ., 13. ,
. ,
, .
. ,
,
,
, ( , , , ).
, 15. , ,
.
. , 27. ,
, .
, ,
, .

1-3. , , 13-15. ,
, , ,
,
(1790) (1861). ,
: , , , .
,
, 1848/9. ,
. ,
, .
, , .
,
. ,
2, ,
( ),
2

1706. , III .

20

 1690. . ,
, :
o

,
;

, , ,
,
;

,
, ;

, ()
;

o 3 ;
o

, , .
, ,
, , .
. , , ,
, , , ,
, . ,
, V ,
, .
, . ,
. , ,
, ,
. ,
. (18. )
( ) ( ), ,
, , , .
. 22.
, , .
, ,
. 3.
,
, 27. . , 21.
, 3.
, .
. , ,
, , .
3

21

 .
,
, ,
,
. ,
, ,
, .
, .
.
.
, .
, 12.
.
, .
.

1848/9.
, , .

, , ()
. .
,
,
. , ,
, , ,
.
, , .
1848. ,
, .
24. 1848. ,
,
. ,
, , .
, .
,
. ,
, .
, , ,
(). : , , ,
, , , , , .
. ,
. ,
. ,

22

 . 15. , .
1848. , ,
, , .
, . ,
, , , ,
. 1848. , ,
, .
21. 1848. , .
, .
,
. , .
. ,

. ,
,
. .
, ,
,
, .
. ,
, . ,
, , ,
, ,
. 1848. 1849.
. : , , , , ,
, . 1849
(4. ). ,
,
. , .

. 1849.
, . ,
, ,
, ,
. ,
, .
, , . 1849.
, , .
. .
, ,
. ,

23

 ,
. , , ,
. .

, .
, ,
, .
, . ,
,
. ,
. , ,
, .
,
, .
, ,
1848. , ,
. ,
. ,
, , 1849. ,
.
. ( )
, .
, , ,
. ,
, .
, ,
, ,
, 1849. ,
, .

19. :
; ; .

,
.
, ,
, , ,
, 18. 19. .

24

 19.
,
.
1808. II
-, ,
.
-

,
.
,
,
, - , - ,
. ,
: , ,
, ,
.
.

,
,
. .
- - III,
,
. ,
-, -
, ,
,
, . II
,
, ,
, 1822.
.
,
,
.
1805. ,
, 1809. ,
.
1810.
, 1811.

25

 1812. ,
.
,
, ,
.
II ,
( 1820-1822.) , ,
,
.
, ,
, II
1817. , 8.
.
1804-1813.

, 18201823. - , ,
, 1821.

, .
,
1814. . ,
, ,
, .
,
, 1817.
.
,
1821., ,
,
.
, ,
. .
1825. , , ,
, -
- .
1825. , .
, , .
,
, ,

26

 ,
.

, ,

. , ,

. 1821. ,
.
,
, ,
.
, ,
,
, ,
, 1824.

, .
,
(1822), 1824.
,
, .
, I,

, , ,
, 4.4. 1826
.
, II ,
,
.
, 1826.
, --
,
, .
, , ,
.
, ,
, .
(1828), ,
.
,
. 7. 10 1826

27

 1812. , ,
8. ,
, , 18. ,
.
,
, , ,
.
.
,
.
- 20
1827. .
26. 4. 1828. , 1829.
, , 14. 9. 1829.
.
, ,
,
,
.
, ,
.

.
3. 2 1830. , ,
,
, , ,
, 1832 .
, ,
, , .
, ,
,
1833. .
1830
.
, , 1808.
, , ,
,
, , ,
1831-1832.
, , -
.

28

 , ,,
, ,
, .
- , ,
.
I - 8
.7 1833. , .
,
. 1841
.
1839. II ,
,
, , II
30. 6. 1839 I .
1840. .
,
, , ,
, ,
.
.
II, 1830 1839.
, .
,
. ,
-, ,
.
, , (),
() .
, , ,
, ,
.
II,
.

.
, , , .
,
, , ,
, ,
.

29

 ,
.

, 19.

.,
,

.,

, ,
, .
19. ,
,

.

,
.

, ,
36.
, , ,
,
III 1789-1807 II 1808-1839.
19.
, ,

, ,
,
.
,

.
1804-1813.
, ,


,

.
1805-1809

30


, , ,
, .
, -
,
, 1806.
, , , ,
, .
1807,
,
,
.
,
,

, -

.
- , ,
, -
1813. 1815. ,
, ,
, , .
1805,
1806, , 1807. , 1806.
,
1804-1806
, .
, ,

.
1805 I
- ,
,
, .

,
,
.
1807 ,

.

31

 , ,
,

.

1807.
.
,
,
1809.
1809.
.
1809. , ,
,
, ,

.
,
.
,
,

.
, ,
,
.

, , , 1809.
,
.

, , , ,
.
,
, .
,
23. 1809. ,
, .
, ,
, .

32

 ,
" ".
, ,
,
1834. .

1804.
.
,
1805. ,
.
,
1805 -
, , ,
.
,
, 1806
, .
, 1806.
, .
1807. ,

, .
1809.
, ,

..
- 1810 1812,
.
1812. -
.

, ,
,
, 1813.
.
,
,
.

33

 19.
1820.
, , , .
, , ,
, -
XIX .
,
,
, ..

,
,

.

II 1820, 1824 1826 .
, ,

.
- 18281829 ,
.
,
.
1829, , ,
, , ,
,
,
.
,
, , , ,

.

.,
.
-

34

 -
1830-1831 1831-1832.

,

, ,
- , ,
.
, , , 1831
, ,
- .
,
,
.
- ,
, , -
, . -
,
, - , ,
-.
- , ,
1832. . ,
,
,
, .
- ,
.


, ,
-, ,
,
18. , , ,
.

1821. , , ,
,
.

35


1831 1841,
.
, 1804.
1832. ``
``. , 1833.
.
, 1836,
, ,
, , , ,

,, , .
1841-
, ,
,.
1840. 0
, , , ,
.
5. 1841
,
, ,
.
, ,
.
500 ,
.
,
.

.
1841.
,
, , -,
.
, 1844. -
, `` ``.

, , ,
.

36

 ,
.

.

,
.
, .
, ,
,
, .
18.
, .
, ,
, , .
,
.
,
, ,

, ,
.
. ,
,
, , 18.
19. .
, ,
, .
, , ,

,
,
.
,
,
, 1807. 1809.
.


.

37

 , ,
, .
, -
19. , ,
, ,
.
, 79
, .
II , ,
, ,
.
1821,
,
- ,
.

II, - 1831.
, , 1835-1836. .

1839. , ,
1841. , .
1843.
, .
, 1853-1856,
,
,
.
,
.
, 1855 1870
115.
:

: (1851-1860);
1860-1875: ,
19. .
.
,
,
. .

38

 ,
. I II .
. , II
, , ,
, ''''. II, 31. 1851..,
'''', ,
. , , ,
. ,
. ,
, 13. 1852.. .
,
, . ,
. 1852..
. ''
''. , ,
. .
,
.
.
'' '', ,
.
. ,

.
, 23-24.
1852.. .
, ( ).
, - , .
- , ,
. 1853..
, . .
. .
, .
, ,
. , .
, ,
1853.., . .
. .
, . ,
.

39

 ,
, , . 23. / 5. 1855.. .
, . 95 , 19
I. ,
1 .
. .
I, ,
:
,
; ,
, I; ;
( );
; ,
; ;
; ; .
,
.
. , .
. ,
.
, 1854. 1855..
1870.. , 40
.
1853-1856.., ,
.
, . ,
1854..
1856.. .
, .
1857.. ,
, 1857. .
1857.. . 11. 1856..
,
, - ,
. ,
,
, , .
1856..
, .
. ,

40

. 1857..
,
. ,
.

.
,
. 6. 1858,
, .
13., ,
, .
. ,
. ,
. 1853..,
1856.. .
14. 8.
1858..( 1859., 1860..).
'' , '',
, .
, , , , ,
, .
. . 28. 1858..
. .
.
, .
12. 1860..
, , .
, .
, 1861.. .
, ,
1862.. .
, ,
. .
, ,
. , . 1862..
,
, .
, .
8. 1862.. ,

-. .

41

 . .
, 1863.. .
, .
,
, .
23. / 5. 1866.., ,
,
. .
,
.
. , 25
. I,
, . 1868..,
. .
.
. 1865.. ,
. 1866.. 5000 ,
. .
150 . . 23
, 6 ; ,
. , ,
. .
.
.
12 - 16 . 1871..
. 1874.., .
, , ,
.
1879..

1851. 1875.
- - .
-
,
.

.
,,.
II 1851. .

42

- II ,
.
, , ,,
. ,,
. :
.

13. 1852. II
.
,, .

.
.
- 23/24. 1852.
- .
: e, a a
.
, ,
. . 1853.
.
-
. -

.
.

. .
.
1853. .
-
. . ,

. 1853. ,
.
, , .
. 1855.
.
- I II
.

43

. .
, .
. a 1855.
, ,
, , . 95
19 I .
, .
1870. 40
.
. 1854.
1855. 1856.
-
.
.
. .
.
, .
14. 1854.

. 1856.
.
1856.
.
1857.
, ,
. .
,
,
1857. ,
. - y

.

.
- ,
.
-
.

, . ,

44

 -, 7. 1858.
.
. -
13.
. , ,
.
.
14.
.
1853. .
1856. .

.
14. -8. 1858. 1859.
1860.
, , , , ,
.
, ,
.
-
. 12. 1860.
.
1860. 1918.
-
.

. 1860.
1861.
.
1862. .
- : ,
.

.
.
, .

. , ,
. 1862.

. -

45

 .

. 8. 1862.

-
.

. 1863.
1865.
-
1866. .

.
. , 1868.
.
- 1862.
. 1866. 1867.

. 1865.
.
, . .
1870. 1871.
.
23 , 6 .
. (
) .
. ,
, ,
.
-
.
12 16
. 1871. .
. 1874.
.
. : ,
, , .
1879.
- .
, .
.

46

 , , .
, . ,,, .
, , .
- . 1869.
.
, , , . 1865.
1870. . 1871. ,
, 1873. .

\W
1876-1878.
` 19. q
.
{, `
. | {, , w
.
w } w . }
q q . `
w , ,
{ w.
` ` q .
w , | ,
q ~ ~
1872,
, q w } `, q~w . {
w ~ {q } ~
`. , { ~
w } ` } ~ {
.
w, w
1875. . ~ , .

, w } ` |
}. { ~ , , 9. 1875.
, w. ~ } , {
~ . ~
, w } . ,
.

47

 } , `}
~ ~ , `
. , w

w | , } ww ,
. w { w , , {
q ` } . {w , {w
~ q. { ,
y. { .
~ ~ { {
w , ~
. }, , ` ~ |
w |. } }, ` }
Q}. , | ~ ,
, {, . q |
. ~ 1876. |
w w .
} , q } `
, ~ `w . w
{ , ~
q q | .
} , } , q }
q , } ` .
~ . }
, } 1876. q, { , `,
x, ` ~, w .
, ~ } .
x |, | } ,
.
. ` ` {, ~ ~
q . , ,
} . , , , w,
.
Q} { `
w |, w. Q} w {
{, ~ }, ~ |,
q w. w , ~
{}, ~
1804, ~ } w
. w ~ ,

48

 }. Q} w, w
, . q .
~ , q ww
~. w } w
w
. ~ 16. 1876. .
30. .
} ` ` {w ,
` ~ ,
, .
~ { , ,
,
| }
{ ~. ~
, | , ` ,
~w . |,
~ . ,
.
w
~ |w . |
.
`w w `
` { | , q 26. 1876,
| } {} . ~ {},
, q } w `, ww .
{, q }
. , { , q~
. } , , }
{ , } }
, { ~.
{} , {,
{ {w .
~ 1876. ~
. w. } ,
, , {~}
, -{. ~, ~} ,
` ~ 28. . w
} {w , w
q , } } .
, ~
-{, . ~}

49

 , 14. 1876, , ,
}, w { 1875,
1876. , q `.
, , ~
1876. \,
. | , q 1.
1876, ` 1877. {,
q ,
q |w ~ . q~ 16. 1877,
. ~ , 24.
1877. w .
`,
15. 1877. .
, w
. w ,
}
} ~ . q }
, . q~
} w - `.
` , .
, , , },
` w.
, , | , } |
{ , . {,
{}, -{, `
| `. , -{
24. 1877. ~.
, |w w w,
{ ~ .
, ~w , {} 8. 1877.
w }, w ` {
q , `{ { , q
|w . 9. , w 19. 1878. . ~,
, q~} , q 13. 1878,
.
(3. 1878) q .
| , , { w,
}, {} , , `,
, ` . ,
- . ,

50

 , , } q
w } { .
| , `,
q , ` q |
. { w
{ , { ~
~.
, ,
`. w , , , ,
~, , ` 13. 13.
1878. .
~ q
, ~ q x, , ~
, ` .
`,
(~, , ,
, ).
| . ~
`, , w { .
q~ , ` , ,
q , q~} w, .
| ,
{ w |w ` .
} { ` } |
` . {w
, w .
w ` , }
w `. { w ` w,
| w - .
{w ,
{ . , | , , qw
, {
w .
{}, {, `, , @q,
w. 1880. , } w, ,
~ | . w ,
, ~
, w |w,
.

51


1875. . ,
, , ,
.
, (1872)
I,- I II.
.
, .
,
, , 1875. .
, ,
. .
I
,
,
.
, . ,
, -
. - ,
. 1875. 1876.
, ,
.
, .
, , .


.
.

, .
, .
,
.
12. 1875. ,
, .
.
, .
, .
- ,
, .

52

 .
,
,
.
1876., 3.(16.) 1876.
,
. I ,
. ,
. ,
.
:
1.

2.

3. ,

4. ,

5.

,
,

6.

7.

8. 40000
9.
10.

3. (16.)

1876. ,
,
- , .

.
18. 1876.
.
, II I
26.(8.
)1876.

53

 . -
.

, .

,
). -
. , ,
status quo ante ,
. ,
,
, .
,
;
,
.
, ,
.
. ,
1856.
18. 1876. .
30. 1876. ,
.
,
.
. , ,
.
, ,
.
, , ,
. 28.
1876., .
, ,
, .
, - ,

, 14. 1876.
,
.
, .

54

 29. 1876.,
.
1. 1876. 1877.

, . 28.
1877. 16. 1877., 24.
1877. , .
.
, - .
15. 1877., .
-
,
, -
, .
II I .
- ,
.
1877.
. ,
8. 1877. , .
, ,
. ,
13. 1878. .
19. (3.) 1878. ,
, , , .
. :,,,
, .
, .
. ,
.

, .
.
1877.
, ,

,
. ,
( ), .
- ,,, . , .
, .

55

 ,
, - -
. ,
.
, 13. 13. 1878.
, - , ,
, , .
:
1.

( -
, ),
2.

,
;
3. - ;
4.

, ; ,
; , , , ;
,
; -
;
, 1880. .
5.

,, ;
6. 1856.
7. ( )

. ,
.
, .
.

1849 1867. .

,
, .
1849. . ,
. , ,
.

56

 ( ),
. ( )
, .
,
.
, .
, ,
. , , , .
,
- .

18. 1849.
. , , ,
, .
, , , .
.
, 1848. ,
, .
,
.
,
.
,
. : - . ,
, , .
31. 1849. ,
, ,
-
, . 1851.
. ,
: , , ,
, . ,
. 1853. ,
, .
, I 31. 1851.
().
, ,
. , 1854.
. ,

57

 .
.
-,

- , ,
.
.

. .
, , .
,
.
(1859), .
, (1857)
.
. 1859.
, .
, . ,
,
- .
, , - ( 1860)
.

(20. 1860), .
26. 1860.
, 27. .
, ,
. ,

.
, ,
. 26. 1861.
, .
, 1861. .
- .
, .

-, , .
.
, . ,
2. 1861. . ,

58

 , , 4 , ,
75 ( - 25, ( ) 50). ,
.
,
.
. (
) .
(
). -, 1860,
. ,
.
.
,
.
,
. . ,
, .
,
.
, .
- ,
. , ,
. 20.
, 16 :
, , ,
, ,
,
, , , ,

, (1790)
, ,
(1848) , .
. ,
,
.
.
(1866)
. ( )
. ,
, .

59

, ,
. , (
1866. ) .
,
. ,
.
,
,
. , -
,
. , -,
. , ,
. ,
, 1864.
.
.
,
27. 29. 1866. .
, . ,
. 18 ,
.
,
, .
,

, .
, .
1861. ,
1860. . ,
, .
.
(1850-1868)
,
, ,
.
. , (
).
, 1856.
32 , .
, ,
, 1859. ,

60

 . ,
- .

, , .
, .
.
( , , , ).
. ,
,
. , .
. ,
. , (
) ( ).
: , ,
, , , .
, .

(
). ( )
, . , ,
,
( ).
, .
, 1861. , ,
, .
1866.
.
, 1867. .
, 1867. .
. ,
10. 1867. , .
.
, . 1873. ,
, ,
.

1867. 1878.
1867. . -
.

61

 1866.
,

.
, ,
'' ''.
-, . ,
, ,
. 1868.
,
. .
, .
,
, -,

-.


.
.

.
, ,
.
.

,
.
. .

.
,
, - .
,
.

.
, ,
. ,
,
. ,

62

 XLIV 1868..

,
.
,
,
.
, , .

. .
1868. IX
-
''- '' ''''.
, ,
.
,
.
.
-

.
, ,

.

,
-.
,
, 1869.
.
, - . ,

-
.

. 1869.
, , .
-,
. ,
,
.

63

 ,


. , 1872. ,
,
. .
- ,
.

.

.
,
.
III .

, . 1869.
-'' ''.
1871.
.
- 1867.
. ,
, .

, .

. ,

, .
.

.


.
.
.
1869., 1870.
.
.

64

 ,
, . ,
50 25 .
1874..
1874/75.
. - ,
''- '' .
1874/75.
.
, 1878..

.
.
.


.
, .

.
.
1870. -
.
-
, .

( )
.
-,
.
1875.

.
.


.

.
. ,

65


, ,
. ,
.

. , 1875. .
5 1879..
, ,
.
. .
-
.
.
.
.

1868-1878
1867. - .
,
. ,
, ,
.
, ,
, , .
,
. , , ,
,
. (1867-1871),
1868.
. , ,
1848. , 1868.
- . ,
1848. , .
. ,
, , . ,
, , .
, , 27.

66

1867. , ,
, . 1867, ,
, , .
, 1868. . -
, , .
, ,
(, , , , .)
, .
.
- ,
. 1873,
.

-
, - 1868.

.
. , (.
),
.
,
,
. -
,
. ,
,
1868-71,
.

, ,
. , ,

,
, , ,
, .
, , , .
, ,
,
.

.

67

 28. 1871. 6. 1872. .

,
. ,
. , ,
, ,
, ,
. ,
, .

,
.
1873. ,
.
, .
,
, , .
,
. .
, , .
, ,
, , ,
.
. -
,
, .
, ,
1875. .

, , . , ,

, ,
1868, .
, ,
.
, ,
. , ,
. ,
. ,

68

 , .
,
. ,
,
, .
, .
,
.
1872-75,
,
. . ,
-
(.11). . ,
. ,
.

- ,
.
,
, 1/3 .
,
2 .
1874.
.
,
- 21. 1874. .
, , , ,
, , -.
,
, .
,
, .
. ,
. ,
, ,
,
.
, , , ,
.
,

69

 ,
.

70-
.
, ,
(
) , .
,
,
- .


.
. ,
, .
,
, .

. ,
.
,
, . , 1875-76,
,
.
,
, .
, Obzorovim
-.
- ,
-
. , .
, , ,
, , .

70

, 2 :

1.

, ,

2.

, .
, , , , ,
. ,
, , .

. ,
. , 1870,
, ,
.

(1869-70)
1868. ,

, ,
, 1869. .
.
. , , ,
.
,
, .
,
, .
, , 1870,
,
.

1870.

. ,
,
. , ,
,
( 1870), ,
. ,

71

 24 16 ,
, .

1875. ,
, .
, , . , ,
, ,
, ,
. , , ,
, ,
.
, .

1797 1849
.
17 1797 , ,
, , . 1805
, 90 %
.
,
. 1796 ,
.

,
.
.
.
.
.
.
,
1805 ,
. .
.
.
. . ,

. (

72

). 80.000 .
1808 ,
. ,
. .
, 1808
.
. 53 .
1807
. . ,
. 1807 1809 .
: ,
, .

, .
(1809) .

. . 1809
,
1809 .
, ,

.

. ,
, .
.
, I.
, .

.
. .
() 1818
.
. ,
.
.
. ,
.
( )
. .
.

73

 ,
1821 .
.
. .
,
. ,
.
1832 ,
. 1834
.
.
,
. .
.
, ,
, .
.

. .
3 1841
25 1841 .
52 ,
10 . 2599
1239 . ,
.
. 1807 .
,
.

XIX . 1 1830.
, .

,
. 1833
.
. .
.

.
30 1832 , .

74

 :

.

O 1848
1790
-
.
1789 1788 1791 .
II.
1764
, .
.
.
II.

.
.
,
II 27. 1790 , .
:
.
,

,
.
. - .
,
, .
: 100
: 25 , 25 , 25 , 25
.

. .
26 ,
: 1) , 2) , 3) .
, .

75

 , .
: 1)
, ()
, 2) ,
,
. .
II .
23
1791
. 22 1790 .
XVIII
.
,
.
: , :
. 1745
, 1747
.

.
, 1770 1777
. ,
.
20 1791 3 1792 .
, .
. 3 ,
.
.
XVIII 1848 1849

, .
. ,
. XVIII
XIX .
,
, .
1804 .
, .

76

 1787 .
1807 ,
. .
,
.
.

.
, .
: , ,
, , .
.
, .
. XIX
XVIII . XVIII
. ,
, ,
. ,
1804 . XVIII XIX ,
: 1797 322.885 ,
344.362 667.247, 1821, 367.091 383.288
750.379 44.206 1797,
38.296 83.132
26 1847 , 481.323, , 415.579
896.902, 120.232 1821,
32.291, 1821, 146.523 .
1797 1847 65.774
, .
.
1804
.
, ,
, .
,
.
, ,
.
,
. .

77


. .
.
,
, ,
.
.
, .
,
.
,

. 1804
.
.
,
.
,
.
80 XVIII .

.
.
,
.
. ,

.

.
, ,
1807 .
, ,
, . ,
.
,

XIX , ,
,

78

 ,
. ,
.
.
.
1807 .

.
, .
. .
1807 .
.
,
.
.
. : 1)
: , 2) :
, 3) :
. .
.
,
.
.
, :
, ,
.
, .
, . 1809
.

.
.
1806
. 1806
, , .
1807 .
.
,
,
, . .
.

79

 .
, .
. 1808
, .
, , .
.

XIX

, ,
.
. .
1807 ,
, .
,
. ,
.
, 1807 20
() . ,
, .

. ,
.
. 1809 ,
,
. ,
, 1807 .

, .
. 1813 1814 .
,
, . ,
1814, 1815 .
,
.
.
,
,
. 1826 .

, , .

80


1792 1835
.
. II,
.
1791 92, 1818 1816.
1812 1816,
. ,
.
.
, .
1807 .
.
.
, ,
, .
, .
1825 26,
.
1825
,

.
. 1838
. 40-

. 1842, 1844 46 .

. 1813 ,
.
: 1792
, .
.
. .
.
1837
.
. 1842 , ,
1847 , . 30- 40-

81


() .

. 20- ,
, .

.
. XIX ,
,
.
1797 1849
.
17 1797 , ,
, , . 1805
, 90 %
.
,
. 1796 ,
.

,
.
.
.
.
.
.
,
1805 ,
. .
.
.
. . ,

. (
). 80.000 .
1808 ,
. ,
. .
, 1808

82

 .
. 53 .
1807
. . ,
. 1807 1809 .
: ,
, .

, .
(1809) .

. . 1809
,
1809 .
, ,

.

. ,
, .
.
, I.
, .

.
. .
() 1818
.
. ,
.
.
. ,
.
( )
. .
.
,
1821 .
.
. .
,

83

 . ,
.
1832 ,
. 1834
.
.
,
. .
.
, ,
, .
.

. .
3 1841
25 1841 .
52 ,
10 . 2599
1239 . ,
.
. 1807 .
,
.

XIX . 1 1830.
, .

,
. 1833
.
. .
.

.
30 1832 , .
:

.
IS05/8

84

 XIX
,
, .
. , ,
.
1872 , 1874
.
1875 ,

9 1875 .
.
,
, .
.
.
,
.
, , ,
.
,
. 1866 .

. ,
.

.
. , ,
, .

: , ,
, .
,
. .

. 1876

.
16 1876
. : ,
, ,

85

 ,

. :
,
, ,
,
,
(, ),
, ( 5),
,
, ,
, 4,
40000 .
( 9),
,
.
16 1876
.
. 9
: ,
.
: , ,
, ,
,
.

. ,
, :
, , ,
,
, ,
, , .
,
. , .
, 15 18
. 30 1876

,
. .
, .
4

86

 .
, ,
.
,
8 .
.
.
, .
, ()
, statusa quo .
, :

: ,
. .
,
.
,
,
26 1876 ,
,
, .
.
1876,
14 1876 .
.
.
1876,
. 1 1876 1877
.
1877 . 15
1877 , . :
,
, :
.

.
( ). ,
.
15 ,
1877 5.
5

87


.
, ,
, ,
.
.
.
24 1877 ,
.
.

.
: ,
, .
, .
.
1877 .

.
8 1877 ,
. ,
.
. ,
9 1878, 19
1878 .
. ,
13 ,
.
,
. 3 1878 .

. , , ,
, , , .
, ,
.
, .
. , ,
, .

.

6

88

 .
.
.
,
.
, , , .
,
.
, .
, , ,
, . 13 13
1878 . :
. ,
,
. .
,

, ,
. , .
.

.
.
. ,
.
, .
. , , ,
, , , , . ,
, 1880
, .
.
IS05/8

1878-1905:
- 1876-1878. ,
, , , .
j .

. , 30.

.

89

 .

. 1879.
.
.


. .

. , ,
.
.
.
, ,
.
- -
. 1879.
.
.
1879. , : ,
. .
.
,
, ,
, . :
, , , , , ,
. -
, .
, -
. 75
. , .
, . 1903.
.
.
.
, .
1904, 56
- .
1879. . 1873.
. ,
,

90

 . ,
, ,
1888.
, 1893. 1899.
-
.
, ,
. XIX
.
.
- .

.
.
.

.
. XIX
. ,
, a .
- 1900. - ,
. 19.
.
.
1902. . ,
, , .
1904. .
. 1879.
, , -, , , ,
, , .
,
.
.
-
.
. 1903.
.
, ,
. 1889.
. 1890.
1893, .

91

 .
III 1894.
. 1896.

1896.
.
. 1897.

.
,
. XIX
XX .
1899. ,
1902. .

.

. 1903.
. 1903.
1905.
.
-
. ,
1903. . -
, .
.

XX .
. -
,
,
. -
(- )

.
. 1886.
.

1905-1912; ; .

92


1860. , ,
, .
1868. , 1870., 1881/2.
.
.
.
1905., ,
1903. .
, (30. 1905.),
31. , .
. ,
, .
19. ,
1869. .
19. 1905. , ,
. ,
, .
,
.
.
.
,
.
, , .
.
, , ,
, . ,
, .

. ,
, .
. .
,
, .
, 30
15 .
.
,
. ,
.

93

, ,
.
.
1905., , ,
, , .
.
1906. ,
.
.

1907. .
,
, , .
, , . ,
,
.
, .
, .
,
.
-
.
,
1907.
,
.

. ,
.
, . ,
.
,
.
1907. , ,
.
.
, . ,
,
. ,
.

94

 . 1907.
. ,
. ,
.
1908., ,
-.
,
. ,
. , ,
, . ,
. ,
.
1908.,
, .
,
. ,
. ,
.
- .
, 1909.
1908.
.
.
, .
,
. 1909.
. 1909. ,
. , .
, ,
.
, .
.


.
1910.
. ,
. 1898.
.
, .
15. 1910.

95

 , . ,
1077., .
, .
.
, .
. .
.
.
,
.
, , 1900. .
, , , . ,
1980. . ,
,
. 1869.
.
. ,
, 1903.
. 1915. ,
.
, , .
,
. ,
.
.
, .

. , ,
.
, .
- 30
, 1909.
, .
.
.

1912- 1916.

96


, , .
1878. ,
, .
,
.
,
. , . 1910.
1911. ,
.
, .
-,
. ,
.
,
1910. . 1912. ,
,
, .
,
. ,
,
.
, , ,
.

,
, .
.

.
,

. -
. , ,
. ,
, ,
. , 1912. ,
, , , ,
. , - ,
. , ,

97

6. . ,
. --, ,
.
,

, . ,

. , , . ,
, ,
, . . ,
. :
,
.
-.
3. ,
. , 8.
1912. , . ,
,
18. . , , ,
. , .
, . ,
,
.
. 1912.
.
, .
, ,
, 7. 1913. .
,
, .
, 24. 1913.
. , -, ,
. ,
.
9. , 14,
, . 30. 1913.
.
,
,

98

 .
, .

.

: , ,

, , , , , . ,
.
, 6. ,
. ,
-,
, , .
.
, ,,
. .

, . , ,
- . ,
,
, .
, .
,
1914. . ,
. .
, , .
: ; , , ;
;
; , ,
. .

, - ,
. ,
.
, 28. 1914. ,
. 6. -, 11. .
7. .
:
; ;
;
. ,
, .
.

99

 6. ''
-''.
, . ,
21.
. ,
.
, : ;
;
;

, -
, .
, 25.
, 2. 3. . ,
.
, 1914.
.
, ,
. , ,
, ,
. , , .
.
,
, . ,

.

. ,
. 27. 1915.

27. . ,
.
, , ,
1915. .
.
. , .
, , , , . 6. 7.
1916. ,
.
25. , ,
. , ,
.

100

, ,
.
13.
- , 15. -
. ,
.
, . 18.
, . 19.
( ). ,
,
.
, ,
. - 21. ,
'' '' 21.
. , ,
.

1878 - 1914.
,
,
5
, , . ,
,
,
. ,
- , ,
, .
,
. 1901. ,
.
, ,
(1878-1881)
.
,
.
,
,
.

101

 ,
. , ,
,
. ,
,
, . ,
.
,
,
.
, .
, , , -,
,
.
( 3 ,
)
,
. , .
, ,
,
- ,
, - .

, ,
, . 9 (29. -7.
1879.), ,
,
.
( ),
. , ,
.
,
, 1881.

1879. .
-
. - (
)
, , ,
,

102

 - (
9 1868).
1881-1884,
, .
, ,
1868. 1872, 2 1875.
1878. . , ,
-
,
, ,
.
, . .

. ,
,
, ,
. , ,

, , .
,
, . ,
, . , .
1878. ,
- . , ,
.
.
, , ,
,
.
-,
. , .

,
. ,
. ,
.

. 1884-1887,

,
. , ,

103

 .
.

. ,
24. 1884. ,
.
( ), ,
, 40 . , ,
, , j.
().
.
, .
. ,
4 , , :
1.

, ,
;

2. 44. . . . 1868.
;
3. 9. . 1868,
- ;
4. - .
,
, . 13/25. 1884.
( , ,
) .

. ,
:
(, ),
(
) ,
.
.
,
. , (
) .

, .
,
80- 19. .

104


. , ,
, ,
. ,
,
.
,
. ,
, (
, , ).
,
,
. , ,
,
. 1887. , ,
, .
( ),
.
-
.
, 1887.
, .
.
. 1.
, (-,
). , , 8.
. 1869.
4 :
1.

,
.

, ,
;

2. ,
;
3. () ;
4.
.
1903, 1904. ,
- .
,

105

 , 1891.
.
, , , .
, 1867.
.

.

.

,
,
.
,

7 , .

,
, .

- . ,
,
.
,
,
,
, 10. 1895.
. ,
, , ,
,
, , ,
. 22
, ,
, ,
:
;
;
, ;
- ;
7

1890. ,
6 , 1890. 1896. .

106

 , ;
.
20. ,
. ,
, .
- 1902. .
, ,
- ,
. ,
1848/49. .
- ,
,
.
- ,
,
,
, .
,
,
. , ,
,
. ,
1897.
, ,
, ,
. ,
1903/1904. .
,
, 20. 1903.
, -
.
1904. ,
25. 1904. 1919.
,
.
, 1905. ,
. , 1905,
, . , 1906. ,
, 20 ,
4 , 3
, .

107

 1906. 1910.
, (1907),
, ,
. ,
,
4. ( ) .
,
.
1910. , .
. ,
- , .

,
.
I 11. 1912.
.
, , ,
. , , ,
,
29. 1912.
. ,
12. 1914.
.
, ,
.

POLITI^KI, PRIVREDNI I KULTURNI @IVOT SRBA U HRVATSKOJ I

SLAVONIJI
Na nacionalni razvitak srpskog naroda u Hrvatskoj, kao i na wihove odnose sa Hrvatima uticali su, sa
jedne strane, vladavina Hrvatske narodne stranke, na ~elu sa banom Ma`urani}em, a sa druge strane
okupacija Bosne i Hercegovine, koju je Austrougarska izvr{ila posle Berlinskog kongresa 1878.
Austrougarska i hrvatsko-ugarska nagodba uticale su na zbli`avawe i saradwu hrvatskog i srpskog
naroda, ali je revizija te iste nagodbe izvedena 1873. delovala na upravo suprotan na~in. Narodna
stranka, po{to je na vlast do{la uz pomo} Srba, kako iz same Hrvatske, tako i iz Ugarske i Srbije, okrenula
se propagirawu ideje postojawa samo hrvatskog diplomati~kog, odnosno politi~kog naroda na teritoriji

108

Hrvatske. Izjava Hrvatskog sabora od 11. maja 1867. kojom je srpski narod priznat kao jednak hrvatskom
zanemarena je.
Ovakva promena u odnosima Hrvata prema Srbima prihva}ena je sa negodovawem, a dodatno
nezadovoqstvo u tim godinama izazivalo je ukidawe srpskog prava na autonomne {kole, kao i na
kori{}ewe }irilice, {to je moglo voditi samo u pohrva}ivawe. Sukob je bio lokalizovan na srpske i hrvatske
politi~are do po~etka isto~ne krize, kada je, sa progonima srpskog stanovni{tva, po~eo da se {iri na ni`e
slojeve pripadnika obe nacije.
Razdoru koji je nastao izme|u Srba i Hrvata pogodovala je i odluka doneta na Berlinskom
kongresu, kojom je Austrougarska dobila mandat nad Bosnom i Hercegovinom, kako su obe strane
isticale svoja prava na ovaj prostor. Srpska dr`avotvorna ideja do`ivela je veliki neuspeh sa aneksijom
Bosne i Hercegovine, dok se me|u Hrvatima javila nada da bi ove oblasti mogle postati deo hrvatske
dr`ave. Srpsko stanovni{tvo je neprihvatqivom smatralo ideju stvarawa velike hrvatske dr`ave, pre svega
kako se pretpostavqalo da }e u toj ujediwenoj Hrvatskoj, Srbi imati podre|enu ulogu.
Po{to su se potpuno razdvojili u periodu od 1873. do 1880, posle smrti bana Ma`urani}a, srpski i
hrvatski nacionalni pokret kre}u zasebnim putevima. Neslagawe sa idejama hrvatske narodne stranke
presudno je uticalo na razvoj politi~ke misli me|u Srbima, ~iji se nacionalni pokret u Hrvatskoj, izme|u
1880. i 1883. podelio. Deo Srba priklonio se politici proklamovanoj u Be~kere~kom programu, koja se
decidirano protivila odredbama austro-ugarske i hrvatsko-ugarske nagodbe, dok se drugi deo priklonio
politici prilago|avawa. Sli~na je podela srpskog pokreta usledila 1884. i u Ugarskoj.
Srpski zahtevi podrazumevali su prihvatawe srpskog imena, slu`benu upotrebu }irili~nog pisma i
srazmerno u~e{}e Srba u vr{ewu raznih politi~kih i upravnih slu`bi. Zahtevano je i po{tovawe srpskih
crkava i {kola. Srbi su bili spremni da podr`e i pripajawe Vojne krajine Hrvatskoj. Levo kao i desno
orijentisana struja u okviru srpskog gra|anstva su sebi kao ciq postavile obezbe|ivawe nacionalnog
opstanka srpskog naroda u Hrvatskoj, a jedina razlika bila je u na~inu na koji su taj nacionalni opstanak
`eleli da izbore. Jedna je struja bila okrenuta hrvatskoj opoziciji, a druga saradwi sa banom i strankama
na vlasti.
Slede}i bitan momenat za razvoj politi~ke misli me|u Srbima u Hrvatskoj je rascep hrvatske
Narodne stranke, do kojeg je do{lo 1880. godine, kada je formirana Neodvisna narodna stranka, na ~elu
sa Matijom Mrazovi}em. Narodna stranka, u nadi da }e posle rascepa uspeti na svoju stranu da privu~e
Srbe, u svojim partijskim novinama objavila je da se srpsko ime vi{e ne sme napadati u trojednoj
kraqevini.
Promena stava prema Srbima po~ela je i ranije, kada je bana Ma`urani}a nasledio ban Peja~evi}
(1880-1883), koji nije pokazivao naklonost prema Srbima, ali nije prema wima vodio ni agresivnu
politiku kakvu je vodio wegov prethodnik. Razlog za ovakvo pona{awe bana nije le`ao u wegovoj li~noj
naklonosti prema Srbima, ve} u ~iwenici da je u Saboru ban u`ivao podr{ku tek neznatne ve}ine, te su mu
glasovi srpskih predstavnika bili potrebni, da bi mogao da iza|e na kraj sa opozicijom. Dodatni razlog za
brigu koju je ban vodio o interesima Srba u Hrvatskoj bilo je i razvoja~ewe granice 1881, koje je vodilo
ulasku jo{ ve}eg broja Srba u Hrvatsku dr`avu. Srbi su dobili nekoliko zna~ajnih upravnih i politi~kih
polo`aja. Istu predusretqivost je ban pokazao i prema srpskim poslanicima u Hrvatskom saboru.
Srpski zastupnici u Hrvatskom saboru pristali su uz politiku bana Peja~evi}a, ali nisu davali
preveliki zna~aj wegovim ustupcima. Taj je period obele`ila podeqenost me|u srpskim politi~arima u

109

Ugarskoj, kao i u Hrvatskoj. Deo srpske politi~ke elite smatrao je da se politikom koja je proklamovana u
Be~kere~kom sporazumu ni{ta ne mo`e posti}i. Ova frakcija me|u srpskim politi~kim prvacima u
Hrvatskoj je sredinom 1878, predvo|ena saborskim poslanicima, u Sremu, na tajnom sastanku u ^erevi}u
donela program koji je u potpunosti negirao be~kere~ki.
Program u celini nije sa~uvan, a wegova nam je sadr`ina poznata samo onoliko koliko ju je objavila
Zastava. Osnova programa bio je zahtev grupe srpskih politi~ara za izdvajawe iz postoje}ih hrvatskih
politi~kih stranaka, ali i odaqavawe od na~ela koje je propagirala Srpska narodna slobodoumna stranka
Svetozara Mileti}a, u ciqu formirawa stranke Srba u Hrvatskoj. Srpski poslanici izjasnili su se za
po{tovawe liberalnih na~ela. Nagla{ena je podr{ka pripajawu Vojne krajine Hrvatskoj, kao i podr{ka
nastavku borbe za crkvenu i {kolsku autonomije Srba u Hrvatskoj.
Politika realisti~kog prilago|avawa koja je proklamovana ^erevi}kim programom pro{irila se ubrzo
na Srbe u Slavoniji i Hrvatskoj. U Ugarskoj su ovakve ideje sase~ene odmah, ali su u Hrvatskoj nai{le na
podr{ku, posebno za vladavine bana Kuena-Hedervarija. Dok je hrvatska vlada ovakvom politikom sebi
privukla veliki deo Srba, hrvatska opozicija je politikom nerazumevawa prema srpskim zahtevima u~inila
upravo suprotno.
Srpske notabilitete u Hrvatskoj, kao i u Ugarskoj, ~inili su bogatiji slojevi gra|anstva, koji su u
borbi opozicije mogli samo da budu na gubitku. Ovaj sloj srpskog stanovni{tva bio je u potpunosti
prilago|en postoje}em sistemu i nije bio spreman da radi na wegovom obarawu. Na kraju, koliko su
Hrvati morali biti predusretqivi prema Srbima zbog skorog prikqu~ewa Vojne krajine, toliko su i Srbi
morali biti u dobrim odnosima sa Hrvatima, kako bi zauzeli mesto u vlasti na novopripojenim
podru~jima. Notabilitet je u`ivao i podr{ku srpskog episkopata, koji je predvodio patrijarh An|eli}.
Suprotne stavove o razvoju srpske politi~ke delatnosti i same Hrvatske dr`ave, imali su sledbenici
pravca koji je nazna~io Be~kere~ki program, koji su odlu~no odbacivali svaku mogu}nost saradwe sa
banom Peja~evi}em i Narodnom strankom. Izlaz je tra`en u saradwi sa Neodvisnom narodnom
strankom. Polit Desan~i} je na Ugarskom saboru 1880. godine otvoreno istakao da }e Srbi u Ugarskoj
pru`iti podr{ku kandidatima Neodvisne stranke na predstoje}im izborima, uslovqavaju}i ovakvu podr{ku
priznavawem srpskog imena, srpskog pisma i autonomije srpskih {kola.
Neodvisna stranka nije se izjasnila povodom zahteva srpskih prvaka, te je grupa verna
Be~kere~kom sporazumu ostala uverena da me|u hrvatskim strankama jo{ nije sazrela ideja o formirawu
zajedni~ke dr`ave Srba i Hrvata, te da treba formirati samostalnu srpsku stranku, nezavisnu i od vlade i
od opozicije u Hrvatskoj. Stranka je osnovana na konferenciji odr`anoj u Rumi, avgusta 1881. godine,
kojoj je, radi podizawa ugleda same stranke prisustvovao i sam Svetozar Mileti}. Me|u ~lanovima stranke
najistaknutiji bili su oni iz Srema, a me|u wima advokat dr Stevan Dimitrijevi} i novinar Milan \or|evi}.
Zahtevi i ciqevi novonastale Samostalne srpske stranke formulisani su u {est ta~aka. Zahtevano je
da srpski poslanici u Hrvatskom saboru obrazuju poseban klub i istupaju kao posebna stranka (1. ta~ka).
Ravnopravnost, u svakom pogledu, srpskog imena sa hrvatskim, o~uvawe srpske narodno-crkvene
autonomije, o~uvawe autonomnog {kolstva i }irilice kao ravnopravnog pisma definisani su kao osnovni
ciqevi delovawa stranke. (2. ta~ka) Tre}a se ta~ka odnosila na pripajawe Vojne krajine, za koju se
zahtevalo da se sprovede reorganizacija sudskih i upravnih oblasti u ciqu decentralizacije, jednostavnosti i
saradwe samostalnih organa tokom daqeg funkcionisawa uprave. ^etvrta se ta~ka odnosila na sjediwewe
Dalmacije sa Hrvatskom i Slavonijom, {to je podr`ano. Petom ta~kom se stranka, u slu~aju Bosne i

110

Hercegovine izjasnila za samoopredeqewe naroda. Kona~no, u {estoj ta~ki se stranka zalo`ila za

pro{irivawe i utvr|ivawe autonomije Trojedne kraqevine.
Samostalna stranka je priznala nagodbu kao svr{en ~in, ~ime je do{la u sukob sa Mileti}evim
sledbenicima iz Ugarske. Samostalna stranka rukovodila se, u sukobu sa opozicijom, nije mogla okrenuti i
protiv Ma|ara time {to ne bi priznala Nagodbu.
Petnaestog oktobra 1882. godine Milan \or|evi} u Rumi pokrenuo je Srpski glas, koji je
predstavqao samostalno glasilo Samostalne stranke. Dominantan stav koji je istican u novoosnovanom
listu bila je mogu}nost saradwe sa nekim hrvatskim partijama, ali pod uslovom da priznaju Srbe kao sebi
ravan narod u Hrvatskoj. Srpski glas je preuzeo dominantno mesto me|u srpskim publikacijama u
Hrvatskoj.
Ipak, po~etak izborne borbe u Krajini pokazao je da su Srbi i Hrvati daleko od zajedni~kog
nastupawa u borbi za nacionalno oslobo|ewe, ali i da sledi sukob od koga }e koristi imati samo centralna
vlast u Be~u i Budimpe{ti. Izbori dobijaju vid borbe izme|u Srba i Hrvata, kako su i jedni i drugi,
nezavisno od strana~ke pripadnosti, te`ili da {to vi{e svojih predstavnika ubace po{aqu u Sabor.
Ban Peja~evi} i patrijarh An|eli} te`ili su da u Sabor u|e {to ve}i broj umerenih srpskih politi~ara,
pre svega penzionisanih oficira, sve{tenika, ekonomista, pri ~emu su posebno nepo`eqni bili advokati i
intelektualci.
U februaru 1883. u Mitrovici, sazvan je zbor Srba bira~a Petrovaradinskog okruga, na kome su
istaknuti neki zakqu~ci. Op{ti zahtevi su se doslovno poklapali sa onima istaknutim u programu
Samostalne srpske stranke, ali se program razlikovao u stavu prema Nagodbi i wenoj reviziji, koje su
prihva}ene. Mitrova~ki zbor, za razliku od Rumskog, samostalni srpski klub u Saboru `eleo je da ve`e za
vladu i bana, dokle god ovo dvoje podr`avaju srpske interese.
Mitrova~ki je zbor pokazao da kraji{nici jo{ uvek nisu spremni da slede na~ela Samostalne srpske
stranke, {to su ovi dokazali i na izborima, kada su glasali za pripadnike vladine Narodne stranke. Sa
podr{kom kraji{nika, notabilitet }e u slede}ih nekoliko decenija igrati presudnu ulogu u politi~kom
`ivotu Srba u Hrvatskoj.
Pitawe politi~kih prava srpskog stanovni{tva nije bilo jedino sa kojim se Hrvatska suo~avala posle
razvoja~ewa krajine. Jedan od najdugoro~niji problema predstavqao je raskorak u privrednom razvitku
podru~ja provincijala i krajine, ~ije stanovni{tvo, izme|u ostalog i zbog toga, nije moglo da se uklopi u
nove odnose u `upanijama. Dodatni problem predstavqao je zakon od ukidawu ku}nih zadruga, koje su
predstavqale ekonomsku bazu pograni~nog stanovni{tva, kao i osnovni oblik wihovog dru{tvenog ure|
ewa. Stanovni{tvo koje je naglo siroma{ilo, bilo je primorano da prodaje svoja imawa, koja su kupovali
stranci, {to je izazvalo reakciju u redovima srpskog gra|anstva i sve{tenstva. Prvi korak u pomagawu
srpskom stanovni{tvu bilo je osnivawe srpskih zemqoradni~kih zadruga.
Hrvatske opozicione stranke, me|utim, ni posle Kuenovog dolaska na vlast 1883, nisu promenile
svoje stavove. Pozivi na saradwu i pomirewe ostali su bez odgovora. Narodna stranka i novi ban, sa druge
strane, pokazali su se mnogo predusretqivijim u odnosima sa Srbima. Ranije uspostavqeni odnosi Srba i
Narodne stranke, uspe{no su razvijani, pre svega sa osnivawem Srpskog kluba u Hrvatskom saboru.
Pomeni o osnivawu srpskog kluba u Saboru javqaju se jo{ 1883. godine, uo~i izbora za poslanike u
Krajini, a zajedni~ka `eqa svih srpskih politi~ara, bez obzira na strana~ku pripadnost, bilo je formirawe

111

zasebnog srpskog kluba. Kona~no usagla{ewe razli`itih stavova koji su postojali po ovom pitawu dovelo
je do osnivawa Srpskog samostalnog kluba 20. decembra 1883. godine.
Za osnovu svog rada, klub prihvata Nagodbu izme|u Hrvatske i Ugarske, i kao svoj oslonac u
ostvarivawu srpskih prava odabrao Narodnu stranku. Najva`niji ciqevi koji su postavqeni bili su
priznavawe srpskog imena, }irilice kao zvani~nog pisma i potpuna samostalnost srpskih {kola i crkve.
Po{to poslanici srpskog kluba nisu odmah pristupili Narodnoj stranci, omogu}eno je da svi poslanici
postanu ~lanovi, a za prvog predsednika Srpskog samostalnog kluba izabran je Jovan Suboti}. Za
sekretara je postavqen Bogdan Medakovi}.
Kao jedini razlog osnivawa Srpskog nacionalnog kluba isticano je nepopustqivo dr`awe hrvatske
opozicije, a kao ciq je istaknuto postizawe saradwe sa Hrvatima, kako bi mogli zajedni~ki da se bore za
boqitak svoje zemqe.
Ban Hedervari je prihvatio osnivawe kluba i saop{tio predstavnicima da je spreman da poma`e
Srbima u postizawu priznawa wihove narodnosti i za{tite wihove veroispovesti. Odobrio je i zahteve Srba
da u Hrvatskoj u`ivaju ista prava kao i u Ugarskoj. Podr{ku srpskoj aktivnosti dao je i sam vladar iz Be~a.
Ipak, obe opozicione hrvatske stranke osu|ivale su delatnost Srpskog samostalnog kluba.
Ovakvo dr`awe navelo je ~lanove Srpskog samostalnog kluba da se dodatno pribli`e Narodnoj
stranci, {to je po~etkom oktobra dovelo do toga da postanu i ~lanovi kluba Narodne stranke.
Formirawe Srpskog samostalnog kluba aktuelizovalo je pitawe pokretawa lista koji }e zastupati
interese ovog kluba. Za urednika lista istaknut je Jovan Pavlovi}, ali ovi planovi nisu realizovani. Drugi,
tako|e neuspe{ni poku{aj, podrazumevao je formirawe lista u Zagrebu, zbog me|usobnih sukoba ~lanova
kluba. Odba~eni su i listovi koje je pokrenuo patrijarh An|eli}, u `eqi da se pribli`i srpskom notabilitetu.
Kona~no, 1. aprila 1888, notabiliteti u Srpskom dnevniku sti~u glasnik koji im je bio potreban.
Ipak, list je potrajao samo godinu dana, a posle wegovog ga{ewa, nije vi{e ni poku{avano formirawe novih
listova, a interese srpskog kluba zastupaju zvani`ne Narodne novine.
Broj~ano i materijalno mnogo slabiji samostalci imali su mnogo vi{e uspeha u izdavawu lista od
hotabiliteta. U Zagrebu je 16. oktobra 1884. pokrenut list Srbobran, koji je izlazio sve do 1914. Iako je
tokom svog postojawa prolazio kroz mnogobrojne politi~ke etape, Srbobran je tokom Kuenove vlade
dosledno bio u opoziciji i zbog toga je ~esto bio plewen i zabrawivan. List su sa podjednakim `arom
sabotirali pripadnici Kuenove vlasti, Srpskog kluba i pripadnici opozicije.
Godine 1884, kada je istekao mandat poslanicima iz Provincijala, istekli su mandati i zastupnicima
biv{e Krajine. Srbi ponovo najve}im delom poverewe poklawaju Narodnoj stranci. Zbog tako velikog broja
srpskih poslanika, u periodu od 1884. do 1887, kada je opozicija imala isti broj mandata kao i Narodna
stranka, Srbi postaju veoma bitan politi~ki faktor, {to je srpskim notabilitetima omogu}ilo da se sa vi{e
nade u uspeh zauzmu za ostvarivawe nekih politi~kih ciqeva koje je definisao Srpski klub. Usledio je
veliki broj predloga zakona, koji, me|utim nisu dali odgovaraju}ih rezultata za vreme vladavine bana
Peja~evi}a, te se sa wima susreo i ban Kuen, po dolasku na vlast.
Srpski klub u avgustu 1884. godine pokre}e pitawe ozakowewa narodno-crkvene autonomije, kao i
ozvani~ewe upotrebe }irilice, {to je i Narodna stranka, zbog predstoje}ih izbora, bila voqna da podr`i.
Zakonska osnova za prihvatawe ure|ewa srpske narodno-crkvene autonomije prihva}ena je bez ve}ih
rasprava u Saboru 28. avgusta 1884.

112

Osnovu ''Srpskog zakona'' ~inile su tri odredbe. Prvom je utvr|eno da Srbi iz Hrvatske i
Slavonije, na podru~ju Karlova~ke mitropolije imaju pravo ure|ivawa svojih poslova na crkvenonarodnim saborima, ali u skladu sa postoje}im zakonima i pod nadzorom vladara. Drugom odredbom
zagarantovana je pripadnicima ''gr~ko-isto~ne'' vere ve}a dr`avna pomo} za verske potrebe. ]irilica je,
tre}om odredbom, definisana kao obavezno pismo u svim mestima u kojima su Srbi ~inili ve}insko
stanovni{tvo.
Ovako donet zakon, ipak, nije bio va`e}i bez potvrde vladara, a na wu se ~ekalo tri godine. Kuenovo
odugovla~ewe kada je u pitawu prihvatawe zakona izazvalo je ogor~ewe srpske opozicije, ali i onih
srpskih poslanika koji su sa wime tesko sara|ivali. Posebno su se u ovim napadima istakli Ja{a Tomi} i
Lazar Nan~i}.
Nekoliko je srpskih poslanika, zbog pritiska opozicije, ali pre svega nezadovoqni odnosom Kuena sa
Srpskim klubom, zapretilo istupawem iz kluba Narodne stranke, a Srpski klub je vr{io pritisak na bana da
potvrdi doneti zakon. Kuen je i sam bio svestan da ne mo`e vi{e odlagati raspravu o zakonu, koja je
kona~no zakazana za 24. mart 1887. godine.
Rasprava o ''Srpskom zakonu'' donela je ponudu vlade da se, umesto osnovnog teksta iz 1884.
prihvati modifikovana verzija zakona, koja se u uvodnom delu i odredbi koja je banu garantovala pravo na
nadzor nad sprovo|ewem zakona. Nobi uvodni deo zakona dao je formalnu vrednost ma|arskom zakonu u
Hrvatskoj i ma|arskom ministru-predsedniku zakonodavnu mo}. Ovakve su izmene izazvale ogor~ewe
me|u opozicionim poslanicima, koje je predvodio Bogdan Medakovi}. Ipak, ve}ina koju su ~inili ~lanovi
Narodne stranke, kako Srbi, tako i Hrvati, izglasala je novoponu|enu osnovu zakona kao ''Zakon o ure|
ewu posala crkve gr~koisto~ne i o upotrebi }irilice'', koji je formalno stupio na snagu maja 1887. godine.
Zakon, u obliku u kome je na kraju donet, nije nai{ao na odobravawe. Radikalna i liberalna
opozicija me|u Srbima bila je nezadovoqna, kako se nadala da }e dono{ewem zakona ste}i ve}a prava.
Pored toga, nepoveravawe banu sprovo|ewa zakonskih odredaba navodilo je srpske opozicione snage na
zakqu~ak da sam zakon nikada ne}e biti sprovo|en. Posebno je srpska opozicija negodovala zbog toga {to
su u zakonu pre}utane privilegije. Problemi ravnopravnosti srpske i hrvatske nacije, kao i upotrebe }irilice
nije ovim zakonom bilo re{eno, a verska sloboda definisana je u okviru termina ''gr~ko-isto~na'' crkva,
zbog ~ega su se Srbi tako|e bunili. Oblici koji su se ~inili prihvatqivima bili su isto~no-pravoslavna ili
srpsko-pravoslavna crkva.
Kona~ni zakqu~ak kako radikala tako i liberala, bio je da su Srbi u Hrvatskoj zakonom donetim
1887. godine vi{e izgubili nego {to su dobili. Predstavnici crkve su tako|e bili nezadovoqni, a kao wihov
predvodnik ponovo se istakao patrijarh An|eli}. Glavna je zamerka patrijarha bila dono{ewe zakona bez
ikakvog prethodnog konsultovawa predstavnika crkve.
Ipak, Srpski zakon iz 1887. ne treba odbacivati kao bezna~ajan. Kada je u pitawu crkvena
autonomija srpskog naroda u Hrvatskoj, su{tinski ni{ta nije promeweno u situaciji kakva je ona do tada
bila. Ipak, zakon donosi prvi put u zvani~nim dokumentima u Hrvatskoj pomen re~i Srbin, {to se smatra
formalnim priznawem postojawa srpske nacije na teritoriji Hrvatske. Kada je u pitawu upotreba }irilice,
iako je srpska opozicija smatrala da su donete odluke bezna~ajne te`e}i ravnopravnosti pisama, u odnosu
na situaciju prethodnih godina, vidan je napredak. Kona~no, odre|eno poboq{awe statusa pravoslavaca u
Hrvatskoj garantovala je i odredba koja je garantovala odre|enu dr`avnu pomo} ''gr~ko-isto~nima''.

113

Kuen je, dono{ewem Srpskog zakona, i pored kontroverzi vezanih za wegovu sadr`inu, postigao
svoj ciq kada je u pitawu bilo srpsko glasa~ko telo u Hrvatskoj. Notabiliteti su odneli ubedqivu pobedu u
svim srezovima, dok su pripadnici srpske opozicije pretrpeli ubedqiv poraz.
U nameri da se pru`e otpor Kuenovog Narodnoj stranci, radikali i liberali su privremeno poku{ali
da reaktiviraju Samostalnu srpsku stranku, u kojoj je, u me|uvremenu, do{lo do jasnih podela. Sednicu u
Sremskim Karlovcima na kojoj je trebalo da bude obnovqena Samostalna stranka 1887. godine, razbili su
pripadnici notabiliteta. Novi sporazum nikada nije izglasan, ali se Samostalna stranka dr`ala wegovih
odredaba sve do 1902. kada je kona~no dopuwen.
Program Samostalne stranke iz 1887. godine bio je zasnovan na zahtevima za priznawem srpske
nacionalne individualnosti, prava srpskog naroda na crkvenu i {kolsku autonomiju, kao i na materijalnu
pomo} dr`ave. Samostalci su se zalagali za potpuno izjedna~avawe latinice i }irilice u svim zvani~nim
ustanovama vlasti. Posebno su mesto u programu samostalaca dobila dru{tveno ekonomska pitawa,
smawewe poreza, razvoj trgovine i zanata. Zahtevi koji su se ticali ekonomije uglavnom je trebalo da
privuku samostalcima seqa{tvo i sitne privre|iva~e. Srbobran je progla{en za zvani~no strana~ko glasilo,
a Sredi{wi odbor iz Zagreba za weno upravno telo. Ipak, ni obnova, a ni dono{ewe novog programa nisu
znatnije pove}ali ugled Samostalne stranke na politi~koj sceni Hrvatske.
Programi radikala i samostalaca, iako u nekim ta~kama o{tro suprotstavqeni, na~elno su se
poklapali, te su u periodu od 1887. do 1896. delovali kao jedna politi~ka organizacija, dodu{e sa dva
samostalna dela, koja su delovala zasebno u Hrvatskoj i Ugarskoj.
Rascep Srpske narodne slobodoumne stranke 1887. godine, imao je posledica i u politi~kom `ivotu
Srba u Hrvatskoj, gde je dovela do podeqenosti u redovima samostalaca. Pavle Jovanovi} i Srbobran,
svojom delatno{}u uspeli su da na stranu radikala privuku ve}i deo samostalaca, ali je u strana~kom
rukovodstvu postojala i frakcija bli`a liberalima, predvo|ena Bogdanom Medakovi}em i Nikolom
Gavelom. Samostalna stranka, mada u osnovi orijentisana prema radikalima, ostala je podeqena stalno
prisutnom liberalnom strujom. Ipak, kome{awa unutar Samostalne stranke poga|ala su samo strana~ko
rukovodstvo, dok je srpsko stanovni{tvo Hrvatske ostalo nezahva}eno ovim doga|ajima.
Dodatno je ~itavu situaciju zakomplikovao nesporazum nastao izme|u samostalaca Pavla
Jovanovi}a i radikala Ja{e Tomi}a. Radikalni samostalci su priznavali Hrvatskuugarsku nagodbu iz
1868, dok su je radikali odbacivali, ali to nije bio razlog zbog koga je do{lo do razlaza izme|u dve politi~ke
grupe. Prelomni trenutci bili su izbori za poslanike 1892. i 1893. godine.
Prve su nesuglasice bile vezane za isticawe poslani~kih kandidata za Hrvatski sabor. Samostalci su
na izborima 1892. prvi put dobili dva poslanika u Saboru, ali su istovremeno odnosi sa radikalima u
potpunosti poreme}eni. Radikali su optu`ivali samostalce da su sklopili sporazum sa Narodnom
strankom i napustili 14 izbornih srezova u kojima su Srbi bili ve}ina. Posle du`ih pregovora i sporova,
odnosi radikala i samostalaca privremeno su ure|eni, ali samo nakratko. Prilikom izbora poslanika za
Narodno-crkveni sabor 1893. usledila su nova trvewa.
Radikali na zbor u Sremskoj Mitrovici donose odluku o stvarawu posebnih mesnih i sreskih
izbornih odbora na teritoriji hrvatskog Srema, koji su samostalci smatrali svojom interesnom sferom.
Pitawe Srema ostalo je pitawe koje }e ostati ''jabuka razdora'' izme|u radikala i samostalaca.
Formalno, ipak, radikali i samostalci ostali su dvojno organizovana stranka sve do Majske
konferencije odr`ane u Zagrebu 1896. na kojoj su zvani~no raskinute sve veze. Od tog trenutka na

114

teritoriji Hrvatske i Slavonije postoje dve srpske stranke, sa podeqenim ciqevima i na politi~kom i na
poqu crkvene autonomije.
Kada je u pitawu privredna delatnost srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj i Slavoniji, pomenuti
osnivawe Srpske banke u Zagrebu 1895. godine, koja je dr`ala najve}u koncentraciju srpskog kapitala u
Austro-ugarskoj. Interesantno je da su se osnivawu banke u Zagrebu uglavnom protivili Srbi iz Novog
Sada i Ugarske, pla{e}i se da }e ova ugroziti wihovo uspe{no poslovawe.
Osnivawe Srpske banke u Zagrebu pratilo je osnivawe filijala {irom Hrvatske i Ugarske.
Interesantno je primetiti da su, u pore|ewu sa bankama i filijama u Ugarskoj, srpske bankarske ustanove
iz Hrvatske i Ugarske raspolagale daleko ve}om koli~inom novca, {to daje logi~no obja{wewe za
preseqewe centra srpskog privrednog, pa samim tim i politi~kog `ivota iz Novog Sada u Zagreb krajem
veka. Istovremeno, ma koliko ograni~ene, slobode koje su Srbi u`ivali u Slavoniji i Hrvatskoj pru`ale su
im mogu}nost br`eg privrednog razvoja.
Pored Srpske banke, zna~ajnu ulogu u privrednom napredovawu srpskog stanovni{tva odigrali su
privredna dru{tva ''Privrednik'' i ''Savez srpskih zemqoradni~kih zadruga'' osnovani u Zagrebu 1897.
godine. List ;''Privrednik'', koji je izdavalo istoimeno dru{tvo, po~eo je da izlazi 1898. godine.
Nije finansijski element jedini uticao na pomerawe privrednog sedi{ta srpskog naroda krajem veka.
Gledano broj~ano, u Hrvatskoj i Slavoniji bilo je dvostruko vi{e Srba nego u Ugarskoj. Prema podacima iz
1900. godine, srpsko prisustvo bilo je skoro potpuno u okolini Osijeka i Vukovara, Gospi}a i Ogulina, kao
i na ~itavoj teritoriji oko Une, Kupe i Krke. Na ostatku teritorije Hrvatske, srpsko stanovni{tvo je
neravnomerno raspore|eno, brojnije oko oblasti u kojima je ~inilo apsolutni ve}inu, a opet, potpuno
odsutno iz pojedinih oblasti, kao {to je {ira okolina Zagreba (u samom gradu bilo je mawe od 10% srpskog
stanovni{tva).
Odluke Majske konferencije dovele su do dubokog razdora me|u srpskim politi~kim
organizacijama na teritoriji Hrvatske i Ugarske. Radikali su ih osu|ivali smatraju}i sebe o{te}enima.
Liberali su razdvajawe samostalaca i radikala protuma~ili kao nameru raskidawa svake vrste politi~ke
saradwe Srba iz Hrvatske sa Srbima iz Ugarske. U ciqu razja{wavawa odluka donetih na Majskoj
skup{tini, samostalci sazivaju sednicu centralnog odbora stranke, na kome isti~u da i daqe stoje pri svom
programu iz 1887, {to je umirilo sumwe o poku{aju kidawa me|usobnih veza Srba u Ugarskoj i Hrvatskoj.
Usledio je zaokret samostalaca od dotada{we radikalne politike prema tra`ewu podr{ke u redovima
liberala. Po{to su liberali skloni samostalcima, me|u kojima Bogdan Medakovi}, Vladimir Matijevi}, Igwat
Dimi} i drugi, preuzeli partijsko glasilo Srbobran, ovaj je zaokret postao o~igledan.
Ipak, koliko su liberali uticali svojom politikom na samostalce, toliko su i samostalci uticali na
delovawe liberala. Jedan od najzna~ajnijih vidova ispomo}i bio je vezan za Branik, u kome su samostalci
uvek mogli nastaviti da objavquju svoje tekstove, {to je postalo posebno va`no u trenucima kada
Srbobran nije mogao ili nije smeo biti {tampan.
Novo rukovodstvo Samostalne stranke i Srbobrana posle 1897. godine zala`e se za spre~avawe bilo
kakvih partijskih sukoba, osu|uju}i takav na~in politi~ke borbe. Novo rukovodstvo stranke po~iwe da se
pribli`ava Hrvatima, {to }e dovesti do promena i u statutu stranke, 12. juna 1891. Ipak, osnova statuta
ostala je ista, dok su neka na~ela jednostavno preformulisana ili druga~ije sro~ena. Izmeweni program
usvojila je velika konferencija Srpske samostalne stranke 25. marta 1902. godine, a ostao je na snazi do

115

po`etka rata 1914. strana~ko glasilo preimenovano je u Novi Srbobran, kada je, posle ukidawa 1902,
tokom iste godine obnovqen.
Iako su sukobi izme|u Srba i Hrvata u Hrvatskoj obele`ili kraj 19. veka, bilo je i trenutaka saradwe
~iji su rezultati bili izuzetno va`ni.
Prvo pribli`avawe Srba i Hrvata usledilo je posredstvom {tampe srpske i hrvatske opozicije. Uo~i
izbora za Zemaqski sabor Hrvatske 1885, kada su predstavnici hrvatskih i srpskih opozicionih stranaka
do{li do zakqu~ka da se samo zajedno mogu odupreti Kuenovoj vlasti. U strana~kim glasilima
preovladali su pozivi na me|usobnu podr{ku i saradwu. Iako su stvarni rezultati ovakvog pribli`avawa bili
mali, bili su sasvim dovoqni da podstaknu daqu saradwu u prevazila`ewu me|usobnih nesuglasica. Jedan
od primera za ovakvu saradwu je i poraz koji su udru`ene srpsko-hrvatske snage nanele ma|arskonema~koj partiji na izborima za gradsko zastupni{tvo u Osijeku 1885.
Tek zapo~eta srpsko-hrvatska saradwa pretrpela je veliki udarac sa po~etkom srpsko-bugarskog
rata 1885. godine. Hrvati su jednoglasno podr`avali Bugare, a poraz srpske vojske na Slivnici probudio je
me|u Hrvatima nade o ostvarewu pretenzija na teritoriju Bosne i Hercegovine, kao i drugih delova
Balkana.
Polo`aj Srba u Zagrebu u tom trenutku postaje posebno te`ak. Paradoksalno, ovakvu su situaciju
koristili neki pripadnici Srpskog kluba da istaknu kako u saradwi sa hrvatskom opozicijom nema sre}e za
srpski narod u Hrvatskoj. Notabiliteti su u posledicama rata prona{li potvrdu za ispravnost svoje politike
oslawawa na Kuenovu vladu.
Poboq{awu naru{enih odnosa me|u Srbima i Hrvatima te`ili su ~lanovi Kluba sabornog sredi{ta,
popularnijeg pod imenom Centrum, osnovanog u jesen 1885. godine, ~iji je osnovni ciq bilo sprovo|ewe
nagodbe o saradwi. Neki od istaknutijih ~lanova Centruma bili su Jovan @ivkovi}, Juraj Jela~i} i Ivan
Dra{kovi}. U programu Centruma istaknuti su kao ciqevi priznavawe autonomije, pre svega crkvene i
prosvetne srpskog naroda, kao i jednakosti srpskog i hrvatskog naroda u Hrvatskoj. Ovaj je program,
pored ponovnog isticawa ve} toliko puta ponavqanih ciqeva politi~ke aktivnosti Srba u Hrvatskoj, zbog
toga {to je prvi put hrvatska opoziciona stranka priznala postojawe srpskog naroda u Hrvatskoj.
Ipak, pre nego {to su pripadnici Centruma uspeli da ostvare saradwu sa Srbima, to su uradili
pripadnici Neodvisne stranke, u ~ije je ime dr Milan Armu{ ponudio dogovor Jovanu Jovanovi}u Zmaju,
sredinom novembra 1886. godine. Zmaj, poznat kao vatreni zagovornih saradwe izme|u Srba i Hrvata,
trebalo je da im da uvid o tome kakvo je me|u Srbima raspolo`ewe prema wihovoj stranci i je li saradwa
uop{te mogu}a. Istu su nameru imali i pripadnici Centruma, koji su Zmaja posetili u januaru 1887.
Jo{ jedan od ciqeva ~lanova Centruma bilo je povezivawe sa liberalnim prvacima, u ~emu su smatrali
da }e najpre uspeti preko Zmaja.
Hrvatski politi~ari su, u svojim nastojawima da preko Zmaja kontaktiraju sa liberalima zaobilazili
radikale i samostalce. Liberali, opet, nisu bili voqni da pregovaraju sa Hrvatima, priznaju}i da je
Samostalna stranka postala u posledwe vreme ne{to popustqivija, ali da to ni izdaleka nije dovoqno.
Potencijalnog partnera za saradwu, liberali su videli u Neodvisnoj stranci, ali su bili svesni i nepoverewa
koje je prema wima gajili prema wima, smatraju}i ih neiskrenima u svojoj `eqi za saradwom. Sukob koji
je postojao izme|u Hrvata i Srba u Hrvatskoj u tom se trenutku jednostavno nije dao re{iti.
Ovakvo stawe, ipak, nije spre~ilo liberale da pristupe ostvarivawu predizborne koalicije sa bilo
kojom hrvatskom strankom, kako bi uspela da u Sabor po{aqe {to ve}i broj svojih predstavnika. Ipak,

116

formirawe ovakve preizborne koalicije onemogu}avala je neusagla{enost same hrvatske opozicije. Vode}u
ulogu u objediwavawu hrvatske opozicije dobija Centrum, a liberali, zajedno sa samostalcima iznose svoje
zahteve vezane za sklapawe izbornog sporazuma, koji su i prihva}eni. Na kraju, ipak, iako zna~ajan sa
stanovi{ta srpsko-hrvatske saradwe, ovaj sporazum nije dao nikakvih prakti~nih rezultata, pre svega zato
{to Srbi koji su sklopili sporazum nisu delovali kao organizovana stranka, ve} kao privremeni predstavnici
samostalaca.
Objediwena hrvatska opozicija koja je formirana oko Centruma, kao i sam Centrum, raspali su se
posle pobede Narodne stranke na izborima 1887. Ipak, srpsko-hrvatska saradwa nastavqena je ve} 1888.
godine. Neodvisna narodna stranka stupa u kontakt sa nezavisnim Srbima za koje se znalo da stoje u
opoziciji prema Kuenovom re`imu. Frawo Ra~ki, predstavnik Neodvisne stranke, stupio je u kontakt sa
Jovanom @ivkovi}em. Zvani~an predlog sporazuma o saradwi je potpisan 19. marta 1888. Osnovni ciq
predloga bilo je uklawawe nesuglasica koje nisu donosile nikakve koristi kako Srbima, tako ni Hrvatima.
Istaknuto je da re{avawe srpsko-hrvatskih odnosa mo`e biti predmet samo wihovog me|usobnog
sporazuma, te da se ne mo`e dozvoliti bilo kakvo me{awe sa strane. Hrvati i Srbi progla{eni su jednim
narodom, pri ~emu su ova imena progla{ena ravnopravnim. Kona~no, latinica i }irilica progla{eni su
jednakim pismima, a Srbima je priznata crkveno-prosvetna autonomija, pod uslovom da se u wenom
sprovo|ewu po{tuje vrhovno dr`avno pravo Hrvatske.
Liberali su se, upoznati sa ovim predlogom, izjasnili za wegovo trenutno potpisivawe, a sli~an je
bio i stav politi~ara u Srbiji. Radikali su prihvatali sporazum, ali odbacivali wegovu odredbu koja Srbe i
Hrvate defini{e kao jedan narod. Samostalci su tako|e podr`avali sporazum, ali su gajili nepoverewe
prema Neodvisnoj stranci. Sporazum nikada nije potpisan. Po{to su radikali odugovla~ili sa zvani~nim
prihvatawem skoro dve godine, te je zvani~an odgovor usledio tek 1890.
Ove dve godine i{~ekivawa odgovora obele`ene su me|usobnom saradwom Srba i Hrvata, pre
svega na poqu kwi`evnosti, mada su sve vi{e isticani i planovi o me|usobnoj politi~koj saradwi. Srpski
kwi`evnici objavqivali su svoje ~lanke u zagreba~kom Vijencu, a hrvatski u beogradskom Kolu, a
planirana je redovna saradwa izme|u hrvatskih i srpskih listova. Prilikom sve~anog obele`avawa
petstogodi{wice Kosovske bitke me|u Hrvatima je bilo onih spremnih da se prikqu~e Srbima.
Period saradwe izme|u Hrvata i Srba zavr{en je sa kona~nim slawem odgovora na predlog
Neodvisne stranke, ~iju je osnovu izradio Jovan @ivkovi}. Me|u potpisnicima bilo je devetnaest imena,
izme|u ostalih Polit Desan~i}evo, Zmajevo, Medakovi}evo i drugih. Predlog je prihva}en sa delimi~nim
izmenama i dopunama, ali u tom trenutku, Neodvisna stranka vi{e nije vodila politiku koja je dovela do
formirawa predloga sporazume 1888.
Sve izneto u predlogu je odba~eno, a obzora{i su isticali da u Hrvatskoj mo`e biti Srba, ali ne i
srpske nacije. Potencijalni sporazum je propao, a nastavqena je ogor~ena borba koja je samo na par
godina prekinuta.
Ujediwena opozicija formirana u Hrvatskoj 1892. godine postavila se prema Srbima krajwe
netolerantno. Postavili su sebi ciq uni{tavawa srpske individualnosti u Hrvatskoj i ponovo istakli ideal
formirawa hrvatskog politi~kog naroda. Sredstva upotrebqavana u otvorenom sukobu sa Srbima u
Hrvatskoj nisu birana. Dok je op{teprihva}en bio ~itav niz uvredqivih naziva za srpsko stanovni{tvo.
Propagirano je ~ak i fizi~ko nasiqe. Istovremeno, nestalo je deobe Srba na one koji su podr`avali

117

Narodnu stranku i Kuenov re`im i one koji su zajedno sa opozicijom branili autonomiju Hrvatske i
Slavonije od Ma|ara. Mr`wa se podjednako odnosila na sve.
Tokom devedesetih godina ponovo je centralno pitawe politi~ke aktivnosti Srba u Hrvatskoj
postala Bosna i Hercegovina. U sporu oko toga kome bi ova oblast trebalo da pripadne, u sporu su bili
kako Srbi i Hrvati me|usobno, tako i Srbi zajedno sa Hrvatima i austrougarska centralna vlast. Srpskohrvatski sukob potpirivao je i sve izra`eniji hrvatski klerikalizam, kao i grupa Srba, pre svega notabiliteta,
koja je pristala uz Kuenov re`im i Narodnu stranku. Sa ove grupe, mr`wa hrvatskih opozicionara daqe se
{irila na sve Srbe, {to je, u su{tini, najvi{e odgovaralo upravo Kuenu.
Prvi veliki izraz antisrpskog raspolo`ewa bile su demonstracije odr`ane u Zagrebu 14. i 15. oktobra
1895. u vreme posete Franca Josifa Hrvatskoj. Masa je napala pravoslavnu crkvu i crkvenu op{tinu na
kojima su bile istaknute srpske zastave. Ovaj incident, pra}en napadom na ma|arsku zastavu 16. oktobra
izazvao je ne samo talas nezadovoqstva Srba, ve} i brojne osude ovakvih postupaka {irom Evrope. Kuen je
samo osudio izgrede, ali nije bio voqan da protiv wih ne{to konkretno i preduzme.
Posledice koje su zagreba~ke antisrpske demonstracije mogle imati na odnose Srba i Hrvata
uglavnom su predupre|ene delatno{}u omladine obe strane. Pod uticajem profesora Pra{kog univerziteta,
Toma{a Masarika, omladina je nastupala no{ena novim idejama. Dominirala je ideja potrebe zajedni~kog
delovawa kako bi se odbila nema~ka opasnost koja je pretila sa zapada. Verovatno prvi pravi rezultat
nove politike bilo je osnivawe Ujediwene hrvatske i srpske omladine, sa ciqem poboq{awa saradwe i
pronala`ewa re{ewa za probleme koji su naru{avali srpsko-hrvatske odnose. Ovu novu generaciju
politi~ara predvodili Jovan Bawanin, Milan Kosti}, Ivan Lorkovi} i drugi.
Stavom omladine dominirala je ideja koju su zagovarali \uro Dani~i} i Frawo Ra~ki o Srbima i
Hrvatima kao ''jednom narodu sa jednim jezikom'', te je, u skladu sa wom, propagiran jedinstven
nacionalni program i jedinstvena dr`avotvorna misao. Upravo su ovi stavovi predstavqali osnovu za
budu}u srpsko-hrvatsku koaliciju (1905).
Srpskoj je omladini, u suprotstavqawu Kuenovom re`imu, u ovo vreme pri{ao i deo srpskog gra|
anstva, kao i srpski seqaci. Nere{ena pitawa koja su se ticala statusa srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj
dovela su do masovnog obra}awa Saboru krajem 1898. i tokom 1899. Zahtevi su se odnosili na
najrazli~itije vidove nacionalne slobode Srba u Hrvatskoj, od prava na isticawe zastave, do kqu~nih
pitawa kakva su bila crkvena i {kolska autonomija i ravnopravnost srpske i katoli~ke crkve.
Sabor, u tom trenutku sastavqen skoro iskqu~ivo od pristalica ideje hrvatskog politi~kog naroda,
bez mnogo razmatrawa odbacivali su srpske zahteve. Pripadnici Narodne stranke, iako su sami prihvatili
zahteve Srba, prepustili su wihovo razmatrawe vladi, ~ime je jo{ jednom pokazano da se sukob izme|u
srpskog stanovni{tva i hrvatske opozicije u datim uslovima ne da re{iti. Usledilo je postepeno preno{ewe
sukoba, do tada ograni~enih na politi~are, na ulice, koji su kulminirali neredima, poput onih iz juna
1899, koji su umireni vojnom intervencijom.
Novi nemiri tokom kojih su isticane antisrpske ideje izbili su u februaru 1900, ali su oni bili samo
predigra za masovne demonstracije koje su usledile 1, 2 i 3. septembra 1902. Tokom ovih tri dana, masa
demonstranata je bespo{tedno uni{tavala srpske lokale, ku}e i ustanove u Zagrebu. Ove doga|aje osudili
su mnogi, ne samo Sloveni iz Austrije, ve} i umereni hrvatski politi~ari i javni radnici. Ipak, Kuenova
vlada podr`ala je izgrednike.

118

O~ekivalo se da }e septembarskim incidentima, odnosi Srba i Hrvata biti definitivno prekinuti, ali
se dogodilo upravo suprotno. Na ove sukobqene strane javila se nova generacija politi~ara koja je
pronalazila nove na~ine za prevazila`ewe problema iz pro{losti. Ovakav zaokret u politici na hrvatskoj
strani, kao i prihvatawe Srba kao ravnopravnog politi~kog partnera, zna~ilo je da notabilitet i Srpski klub
vi{e nemaju podr{ku, te su ubrzo i nestali sa politi~ke scene, zajedno sa Kuenom.
Jedna od oblasti u kojima srpsko stanovni{tvo Hrvatske i Slavonije, ipak, nije uspelo da zabele`i
`eqeni napredak u periodu od Berlinskog kongresa do 1903. bila je prosveta. Najpre su se srpski zahtevi
svodili na ukidawe {kolskog zakona donetog 1874, koji je prosvetnom pitawu u Hrvatskoj i Slavoniji dao
izrazito politi~ki karakter.
Zakon, poznat kao Ma`urani}ev, li{io je Srbe veroispovednih {kola, od kojih je tek mali broj jedna
pre`ivqavao. Razlog zbog koga su se {kole gasile bila je odredba zakona koja je obavezivala politi~ke
op{tine da {kole, komunalne i veroispovedne, izdr`avaju. Srbi nisu bili u mogu}nosti da podnesu ovakve
tro{kove, posebno u politi~kim op{tinama u kojima su bili u mawini, te su bili prinu|eni da se odreknu
verske nastave.
Istovremeno, srpski narod je trpeo i zbog grubog zanemarivawa odredaba zakona. Srbi nisu mogli
biti u~iteqi, }irilica je kao pismo redovno zapostavqana, a uxbenici su bili prilago|eni upotrebi u
rimokatoli~kim zajednicama. Srpski pokreti za o~uvawe nacionalne individualnosti kroz {kolstvo bili su
podeqeni oko pitawa figurirawa crkve u {kolstvu, te stoga nisu postigli nikakvih rezultata. Novi zakon o
prosveti izglasan je 31. oktobra 1888. godine, ali nije sadr`ao skoro nijednu od odredaba koje su Srbi
`eleli u wemu da vide.
Veliki je problem predstavqao mali broj srpskih u~iteqa, zbog ~ega su se Srbi uporno bunili, ali bez
nekih pomena vrednih rezultata. Vlast je te`ila hrvatizaciji stanovni{tva, posredstvom uxbenika i
nastavnika, a srpski narod o~uvawu nacionalnog identiteta, {to je dovelo do o{trih sukoba koji su se
nastavili tokom ~itavog Kuenovog banovawa. Jo{ jedan indikativan podatak jeste da su Srbi na teritoriji
Hrvatske imali svega ~etiri sredwe {kole: gimnaziju u Sremskim Karlovcima, srpske u`iteqske {kole u
Karlovcima i Pakracu i bogoslovsku {kolu u Karlovcima. Srpska su deca, po~etkom XX veka u Hrvatskoj
bila uglavnom nepismena, a i ona koja su bila pismena, jedva da su poznavala }irilicu.
Pokazateq, ipak, napretka srpske kulture je osnivawe velikog broja ~itaonica, kao i nekoliko srpskih
peva~kih dru{tava. U Zagrebu je osnovano literarno dru{tvo ''Neven'', a u Karlovcima bogoslovsko
dru{tvo ''Sloga''. Krajem 19. veka je u Zagrebu osnovana i srpska {tamparija, a istovremeno je otvorena i
srpska kwi`ara. Do 1903. srpsko stanovni{tvo Hrvatske i Slavonije po~iwe da izdaje i veliki broj ~asopisa,
od kojih je najve}i broj {tampan u Sremu, dok je tek mali broj {tampan u Hrvatskoj.
Zna~ajniji kulturni napredak je, ipak, vezan za period posle 1903. godine, kao posledica privrednog
napretka do koga je do{lo posledwih godina 19. veka.

Milan Radovanovi}
IS05/9

1878-1914

119

 - 1875-78..
, o ,
. , ,
.
, .
'' '' .
, .
, .
, , - .
- .
,
. , 2.,
. ,
.
1879.. .
. .
.
. 7.
, 84 , 74. .

., .
.,
,
15. 1879.. , ,
, .
. -
, , .
, ''
''. ,
. .
1903.
,
, . ''
, - ''.
. , . .
. ,
,
, .
, , .
, , . ,

120

 .
.
,
. , , ,
.
.
.
. . .
, .
,
. .
, .
- '' ''. ''
'' .
.
.
, , .
. -
, .
,
.
,
. , ,
.
- .
.
. , ,
. ,
(
).
, .
,
, '' ''.
.
, , , .
.
. .
.
. ,
.
,

121

 .
, .

.
1889.. . .
, , , , , , ,
.
,
, .
, .
.
, .
. -
1891.. , .
, , .

,
.

. . ,
, .
.

. 19. - .
.

. .
-
.
.
1883..
, .
,
. .
1886. . .
4.8.1897..
1899..
-
. ,
'' '' . 1897.
.

122

 1861..,
.
, ,
.
, .
, .

, , ''
''
. ,
.
.
.
, .
. ,
, .
. , ,
.
. 1888..
. 1889..- , ,
, ,
.
, .
.
, , ,
. ,
. ,
, .
, ,
. ,
, . .
. .
, .

. . ,
, .
. , .
1889.
1890.
,
. .

123

 , ,
. ,
, .
() 1892.. 6
.

, . 1894..
, .
,
, .
.
1894.. .
- - -
. .
,
, .
. , 1895..
.
,
.
1900..
,
. , ,
, .
,

.
,
. ,

.
. 1901..
. 21.
. .
1902.. .
1903.. .
1904..
, .
.
. 1903..
, ,
. , 14-

124

16.8.1903.. 6 -
, ,
,
'' ''.
'' '', . .
24. . .
. - ,
. 1905. .

(1878-1914)
(1875-1878),
, ,
.
, ,

, , .
,
, , .
,
, .
1879. .
. ,
.
, ,
.
. , ,
,
, .

( 1879).
( , , )
( , , ).
( ),
.
,
.
, , ,
. ,
1903. , . , ,

125

 , ,
.
,
, , .

, , (, , ).
, , ,
.
, . ,
, , .
. ,
.
( ).
. , ,
.
, ,
. , .
, .
.
,
. ,
,
. ,
. , ,
. ,
,
. ,
, , , , ,
, ( : ).
, ,
.
, , .
, , ,
.

. ,
. , , .
,
, . ,
, ,
, .

126

 , ,
, .
, ,
,
. .
, .
,
(, , ,
, , , , ).
, . ,
.
, ,
.
,
, .
( ), ,
. ,
, , ,
. ,
, . ,
(1894),
. .
,
, .
XIX ,
.
,
. XIX
, ,
. , .
1883.
, ,
.
,
(1896), . 1897.
, ,
, 1899. .
,
1897. , .
, ,
,

127

 , (
). (
),
:
)
)
.
,
, , .
,
.
1880.
, , .
1861. , ,
, .
, ,
.
,
(1879), . 1881.
-
, .
, ,
, ,
. ,
.
, , .
,
. , -
, , 1889.
- .
1890. ,
.
(
). 1894. ,
.
: , , ,
. ,
.
,

. ,

128

 . 1895. ,
. ,
.
1892. ,
, ,
. 1894.
, .
.
1897. , 19.
, ,
, .
.
, .
1901. ,
, ,
.
1902. , ,
1903. , . ,
, ,
(1903), :
1)
2)
3)
4) :
5)
. :
, , , .
, .
.

-
, 1882.,
.

, :

129


.
.
. ,
.
, ,
.

-
. , , ,
.

, .
,
,
.
,

. ,
.
, , .
,
,

.
- , :
1. - .
,
, ( ).
2. - .

.
3. - -
,
,

( , , ,

).
- : 25.
,
, 21. 1879.
.

.
.

130

 -
, .
22.. 1880. :
1.

2. , , ,
.
.
.

:

.
, , , .
. 1848/49.
.

,
- .
1839. , .
1848/49. ,
, .
, ,
,
. :
1.
2. ,

3. ,
4. .
,
- .
,
, .
, ,

1869., .

131

 .
, ,
.
:
1.

2. ,

,
. 1871.
.

.
, . ,
,
.
1882.
, . ,
.
.
,
, - .
.

.
,
: , , ,
, , ,

.
. ,
. -
,
,
. .

.
, .
.
.
- ,

132

 ,
.

, .
.

.
.
,
. , ,
,
, . ,
,
.
1899. ,
.
.

. ,
, .
.

.
, .
.
.
30. 1896. .
, ,
1908.

.
, .
:
1.
2. - , ,

3.
4.

133

5. -

I .
, ,
, .

.
6.
7. -
8.
, .
.

, .
.

. .
, .
,
, .
.
, ,
,
.
, .
,
, -.
, .
,
: .
,
. ,
,
19.12.1887.
, .

, .
,
.

134

 .
.
,
,
.
.
. ,
,
.
-,
.
,

.
,

.
- .
,
.
,
.
.
, .
,

. 1888.

- .
,
. ,
.
,
,
. ( ),
1884.
.
.
.
.

135

 , 1885.

. ,
, 1888.
, 1883.
.
, ,

. :
. , ,
.

, . ,

.
, .
, , .
, .
,
, . ,
. ,
.
. .

- ,

. 80- ,
,
. , ,
, , ,
.
1891. ,
, .
.

. .
, ,

,
. .
.
.

136

 .
.
, 19.
1892. .
- .
.
. 6. 1879.
. 26. 1879.
, ,
- .
.
1884. ,
, , ,
. ,
.
.
,
.
.
. .
,
. ,
. ,
,
.
- ,
.
.

. ,
.
.
,
. .
,

. ,

.
-
. .
90- .

137

 .
:
1.

2.

3.

.
,

.
. , 21. 1897.
. .
, .
,
.
.
,
. .
,

. ,

.
-
. .
90- .
.
:
4.
5.

6.


,
.
, .
. ,
. ,

, . -

138

, ,
. .
,
.

.
,
-.
.
,

, ,
. ,
, ,
.
1889.
- ,
1880. .

.

- 56 75 . 33
,
.

. .
, .
.
,
.
.
, .

- .
.
.
, , .
,
.
. ,
, .

139

 - ,
.

. .
.
.

.
.
.
.

:
1.
2.
3. ,
.
.
,
- .
, .
,
. ,
.

,
. ,
. 1881. .
,
.
,
, .
.
. .
. ,
. .
1891.
.

140

 .
,
.

. :
1.

2. , ,

, - ,
.
.
, ,
.
, . .
.
. ,
.
.

.
.
,
.
1882.
- . ,
.

. ,
.

,
.
,
.
-- .
.

.
.
,

141


.
,
.
1882. --

.
--, .
, .
.



. ,
- , .
. 1896.

, - .
, .
, .
. ,
.
,
.
1899.

. 1896. 70
- .
.
,
.
--
. ,
.
.
.
.
,
1899.

142


.
. , .
, , , 1900.
.
,
- .
. ,
.
1900.
- .

,
.

.
, .

.
.
,
.
.
. .
27. 1882. .
29.. .
,
. ,
, .

.
, .

. : , .

, .
.
.
. 1883. .

143

. ,
,. .
,
. ,
.

. 4.11.1881.

1882.

. ,
, . 1883.
,
. ,
, .

.
,
. ,

1891. -
.
. .

,
.
.
.
, ,
, .
.
,

.
.
,
, .
,
,

144

,
.
,
. 6%.
-
. - 5. 1882.


,
.

:
1908-1912.
24. 1908. , o je
. 1876. ,

. ,

.
.
.

. , , 10.

. ,
. , , ,

. ,
.
.
27. : 1)
: 2) : 3)
: 4)
-
: 5) - .
.
.

145


.
.

, 1908.
, .
.
1908.
, .
, , . ,
.
, . .
, .
1909.

1908.
. .
, ,
.
- , - -
.
1908.
.
: ( , ,
, , )
.

78 34 ,
. 1909. .

.
.
. .
. ,
,
. .
,
.
, .

146

 .
. ,
. -
.
.
, .
.
1909.

. .
- ,
. ,
, ,
. . .
1908. .

. , ,
.
-,
.
(
)
, .
-
1910. .

.
18. 1912. . .
.

15-18. 1912. . ,
.
.
.
,
. .
,

147

 . .
.
.

1912. .
. ,
. .
.

., ,

.
-
.
05/1

148

149