25

Kako je poelo
2
KAKO JE POELO
Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroan-
stvu, koji je objavljen 1902. godine, stvaranje mita zapoelo je 1888. godine
kada je kralj Milan Obrenovi hteo da se razvede od kraljice Natalije. Kralje-
vi kao kraljevi - imali su svaku stvar koju su eleli, osim jedne: prava na pri-
vatan ivot. Interesi zemlje kojom su vladali oduvek su bili iznad njihovih
linih interesa, pa su savetnici uveravali kralja Milana da nikako ne bi smeo
da se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju. Kralj se dovijao kako je umeo,
a najbolje to je uspeo da smisli bila je pria da su njegov razvod proroci na-
javili jo pre dvadeset godina. To je, zasigurno, sudbina, a od sudbine jo niko
nije pobegao. Dakle, ili razvod ili propast...
Ma koliko nama ova pria zvuala
naivno, izgleda da je ona odigrala va-
nu ulogu, jer je kralj Milan ipak spro-
veo svoju elju do kraja. Kasnije je e-
domilj Mijatovi, poslanik Kraljevine
Srbije na dvoru u Londonu, svedoio
da se kralj istim trikom (i sa istim uspe-
hom) posluio kad je hteo da se
odrekne prestola. Teko je danas rei
koliko istine ima u ovim priama, ali ne
treba sumnjati da im je narod verovao,
pa sa velikom verovatnoom moemo
da pretpostavimo da se u njima nalazi
koren kremanskog mita, bar u onom
obliku u kome ga danas poznajemo.
26
Evo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroanstvu, mada
treba odmah rei da se u njemu jo uvek ne pominju ni Kremna ni Tarabii;
njih e tek kasniji razvoj dogaaja dovesti u vezu sa priom koja sledi. Ovaj
lanak pojavio se 30. aprila 1902. godine u dnevnom listu Male Novine (iji je
direktor i vlasnik bio popularni publicista Pera Todorovi), a govori o jed-
nom ministarskom sastanku. Tekst iji deo navodimo izazvao je ogromno in-
teresovanje kod italaca.
JEDNO PROROANSTVO
Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaa za-
vada izmeu kraljevskih supruga bila u najveem jeku. Tuba za
razvod braka ve je bila podignuta, a mesto g. S. Grujia na vladu
bejae doao g. Nikola Hristi s g. edom Mijatoviem i ostalim
ministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu je
glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu.
Jedne veeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova
bejahu iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se jo oekivalo
na g. . Mijatovia, pa da se otpone ministarska sednica. ekali
su vrlo dugo, ali g. Mijatovi ne doe. A meutim bez njega se ni-
je mogla drati sednica, jer je ba on imao da donese od Nj. Vel.
Kralja Milana vana saoptenja, zbog kojih je upravo i trebalo
drati ovu ministarsku sednicu. Bilo je ve prolo 9 asova uvee,
kada se g. Mijatovi jedva jednom vrati. No kako je bilo ve dos-
ta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada
da im g. Mijatovi podnese izvetaj o svome dugom razgovoru s
Nj. Vel. Kraljem.
G. Mijatovi uze izlagati i kazivati redom ta je sve od kralja
uo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
- Ama, molim vas, ta to znai, to mi je Njegovo Velianstvo
Kralj kad sam ga odvraao od parnienja i razvoda braka u 2-3
maha uzviknuo: To se mora svriti!... Tako je sueno!... Tako je
jo pre 20 godina proreeno!... To je sudbina!... Jes, tako mi je u 2-
3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah ta to treba
da znai da je to proreeno jo pre 20 godina, i ko je to prorekao -
kralj mi onda ree: Pitajte vaega gospodina ministra predsedni-
ka, on e vam to objasniti. Zbilja, znate li vi to o tome, gosp.
predsednie? [1c]
27
Kako je poelo
Ali gospodin ministar pred-
sednik Nikola Hristi nee tako la-
ko otvoriti svoje srce itaocima. Sve
to e on, po tvrdnjama ede Mija-
tovia i Pere Todorovia uiniti, bie
da se pozove na fasciklu Arhive
ministarstva unutranjih poslova iz
1868. godine, u kojoj se navodno na-
laze dokumenta o dvadeset godina
starom proroanstvu. Ova fascikla,
kao lajtmotiv, kasnije e se bez
prestanka provlaiti kroz sve prie
o kremanskom proroanstvu, pa e
svi autori tvrditi da u njeno posto-
janje nikako ne treba sumnjati.
Uprkos tome, nikada se nee poja-
viti nijedan opipljivi dokaz koji bi
govorio u prilog tome da ona zaista
postoji:
No mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.
unutranjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.
Tu u toj fascikuli nali su itav niz dokumenata u kojima je
zabeleeno mnogo vanih i interesnih stvari o jednom udnom
proroanstvu, koje je proreklo stranu topidersku katastrofu i
mnoge druge sudbonosne dogaaje koji su se docnije razvijali u
Srbiji.
To udno proroanstvo prostire se na itav jedan vek i obuhva-
ta ne samo prolost i sadanjost, ve ide daleko i u budunost.
Sve to pak dalo je povoda jednom naem dravniku i
knjievniku, te je o tome napisao krasan istorijski roman, koji
emo kroz koji dan poeti da donosimo u naem podlistku!... [1c]
Znajui da je intriga savreno uspela i da upravo takvo interesovanje
prodaje list, Pera Todorovi e jo dugo razvlaiti priu, iz broja u broj. ita-
oci e se svaki put iznova ponadati da e ve sutradan videti to famozno
proroanstvo iz fascikule... i to e, dan za danom, trajati jo tano 300 na-
stavaka.
Kralj Milan sa Natalijom i Aleksandrom
28
Tirada u 300 inova
Ali, da krenemo redom. Devet
dana posle ovog uvoda, u istim novi-
nama zapoeto je objavljivanje felj-
tona u etiri nastavka iz pera e-
domilja Mijatovia. itaocima je naj-
pre obeano da e dobiti poverljive in-
formacije o starom proroanstvu i to
direktno iz fascikle uzete iz arhive Mi-
nistarstva unutranjih poslova. Oni
su, ipak, imali razloga da budu razo-
arani ovim napisima, jer obeanje
nije ispunjeno.
Jedna od retkih zanimljivih in-
formacija bila je zapravo demanti na-
vodne izjave kralja Milana da se u
proroanstvu govori o njegovom razvodu, jer se sada, odjednom, tvrdi da je
u njemu zapravo bilo rei o abdikaciji. Osim samog predmeta proroanstva,
svi detalji prie ostali su isti: edomilj Mijatovi tvrdi da su kralja Milana
savetnici uveravali da zbog viih interesa ne sme da napusti presto, ali se
kralj na isti nain zaklonio iza navodnog proroanstva.
U daljoj genezi mita, dilema ili - ili (naputanje ene - naputanje pre-
stola) reie se ve 1916. godine, jer e Ilija ukanovi u listu Velika Srbija,
tampanom u Solunu za izbegliku srpsku vojsku, tvrditi da su Tarabii
prorekli i jedan i drugi dogaaj - da e, doslovno, vladar enu oterati, pa za-
tim svoju zemlju ostaviti [9c]. Ovu tvrdnju kasnije e od rei do rei pona-
vljati najpre dr Radovan Kazimirovi pa onda i svi ostali autori, jer nijedan
od njih nee svoje napore usmeriti ka tome da utvrdi istinu i da je odvoji od
mita, nego e se po svaku cenu truditi da od svega to im doe do ruku
naprave to guu orbu.
Evo izvoda iz prvog nastavka feljtona, u kome edomilj Mijatovi po-
kuava da izmeni prvobitnu tvrdnju, samo devet dana staru:
Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptio
svoju odluku da trai razvod braka s kraljicom Natalijom, kako
vi velite u 117. br. M. Novina, nego 19-og Februara 1889, kad nas
je pozvao da nam saopti da se reio da kroz tri dana abdicira...
Nikola Hristi
29
Kako je poelo
Naravno da smo bili preneraeni kad nam je pomenutog dana
uvee kralj pozvavi ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se re-
io da 22-ga abdicira. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odlu-
ke ivo predstavimo, i da ga od nje odvratimo. Proveli smo u tak-
vim naporima skoro dva sata. Pred kraj te nesrene nae audijen-
cije kralj Milan, razdraen i s dosta gorine, ree: Ja se, Gospodo,
vama drugima ne udim, vi svi verujete da vam je dunost da me
od moga nameravanog koraka odvraate, i da su vai argumenti
takvi da me mogu ubediti. Ali se udim ovome edi Mijatoviu,
koji zna vrlo dobro da to mora tako da bude, i da to nikakva re-
zonovanja i argumentovanja oveanska ne mogu da spree!
Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta, gospodin Niko-
la Hristi pozove nas da idemo svi onako skupa k njemu u njego-
vu kancelariju u Ministarstvu Unutranjih Dela. Tamo me je
odmah pitao: ta znai ono to kralj ree da ja vrlo dobro znam da
to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim drugovima u
kabinetu ispriao ovo to u sad vama i vaim itaocima da is-
priam: [2c]
Izgleda kao da je sa ovakvim krajem pria ostala da visi u vazduhu,
ali je upravo tim reima zavren njen prvi nastavak. To je uobiajeni trik ko-
jim se novinari i scenaristi i danas slue kada ele da vetaki odre panju
publike i da stvore sapunsku seriju. ta je, dakle, mogla da krije zagonetna
reenica u kojoj kralj kae da eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako da
bude?
Pre nego to nam to saopti, eda Mijatovi e nas jo neko vreme dra-
ti u neizvesnosti. Vratie se najpre u 1875. godinu da bi nam pripovedao o
tome kako je pomogao da glas o kremanskom proroku stigne do kralja Mila-
na Obrenovia:
Kad je god. 1875. ia Danilov kabinet raspustio narodnu skup-
tinu, odmah po proitanom ukazu o tome iz gomile iznenaenih
i uzbuenih poslanika pristupi k meni jedan uiki poslanik.
Vidi li ti kako se sve zbiva to je onaj prorekao?! ree mi.
Koji je to onaj? zapitah.
Zar ti ne zna za proricanja seljaka Mateje iz Kremne?
30
Kad mu rekoh da ne znam, on me pitae da li knez za njih zna.
Jer ako ne zna on treba da o njima sazna! Dogovorismo se da ja
jo to vee vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnu
audijenciju moga prijatelja, ako mu ve dotle nije to poznato bi-
lo o proricanjima onoga seljaka iz Kremne.
Odmah posle dugotrajne audijencije uikoga poslanika knez
je primio mene. Bio je oevidno uzbuen onim to je od moga pri-
jatelja uo. [2c]
Posle opirnog uvoda, autor je konano otkrio ta je to to je kralj Milan
rekao da eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako da bude? Bilo je to, na-
ravno, proroanstvo koje je kralj iskoristio kao alibi za abdikaciju:
Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored
kralja Milana u Glajhenbergu, odvraajui ga po uputstvima G-
dina Nikole Hristia i od same pomisli da presto ostavlja, kralj
me je jednoga dana podsetio na proroanstvo kremansko. Mnogo
se to-ta od onoga to smo 1875-te uli od toga doba ovamo is-
punilo, ispunie se bez sumnje i ova taka o mom abdiciranju. ta
u, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! (...)
Eto, ia Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni i
odani prijatelji, ali ba vae dranje u pitanju moga razvoda bra-
ka, koje dranje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura
silom u abdikaciju! ta je to nego jasno vidljiv prst sudbine? [2c]
Ovo kraljevsko objanjenje veoma je atraktivno, ali je za nas jo zna-
ajnije to to je u ovom tekstu po prvi put pomenut izvesni Mateja iz Krema-
na. Dugo posle toga lomie se koplja oko toga da li je taj Mateja zapravo bio
Mitar Tarabi ili nije, ali o tome emo kasnije vie govoriti. Za sada je vano
da obratimo panju na jednu prostu osobinu, koja manje-vie prati sva pro-
roanstva, pa i kremansko: pominju se anegdotski dogaaji koji su, dok se o nji-
ma govori, ve daleka prolost, a za tvrdnju da su oni ranije proreeni ne nudi
se nikakav dokaz. Moda bi se nekome moglo uiniti da dokaz sadri zagonet-
na fascikula iz 1868. godine, ali nita od kasnijeg razvoja dogaaja nee go-
voriti u prilog tome da ona zaista postoji. Naprotiv, 1928. godine pojavie se
ak i zvanina potvrda dravnih organa da ta fascikla nikada nije postojala
31
Kako je poelo
[10], meutim, pronalazie se uvek
novi naini da se ona na ovaj ili onaj
nain proglasi za neosporni dokaz.
U istom tekstu navedeno je i jed-
no od retkih proroanstava za koje se
moe pretpostaviti da je izreeno pre
dogaaja na koji se odnosi. Ono go-
vori o tome kako e u Srbiji nastupiti
tako teka i vremena, da e ivi ljudi
prolazei pored groblja govoriti:
Blago vama, koji ste pomrli, to ne i-
vite! ali e posle velikih nesrea na-
stupiti opet vreme, u kome e ivi,
prolazei grobove svojih milih, govo-
riti: Ej, da ste sad ivi pa da vidite ta
je srean ivot!.
Treba, ipak, znati da je tada to
bila uobiajena stilska figura u srp-
skom govoru. Ljuba Stojanovi je u
Starim srpskim rodoslovima i letopi-
sima (zapis broj 6019) citirao starca Isaiju, koji je, piui o pogibiji na Marici,
rekao Togda va istinu ublaahu ivi prede umreih [23]. Osim toga, budui
da je to bilo veoma nemirno vreme sa puno obrta, ovo proroanstvo moglo
bi da se primeni na praktino svaki rat, kakvih je u Srbiji bilo mnogo i pre i
posle ovog svedoenja.
Ve od treeg nastavka [2c] u Malim novinama poinje razvodnjavanje
prie, jer se umesto poverljivih podataka nude bezvredne anegdote. Po sve-
mu sudei, prava pria se ovde zavrava uz diskretno obrazloenje da dalji
podaci ne smeju da se iznose. eda Mijatovi e nam nairoko pripovedati
anegdotu iz druge ruke o tome kako je jedna stara Ciganka ispravno pro-
rekla da e Natalija postati kraljica, kao i to da e u 29. ili 30. godini izgubiti
krunu.
U etvrtom delu govori se o nepogreivom ispunjenju anegdote iz pret-
hodnog nastavka. Dogaaj je isprian 14 godina posle ispunjenja navodnog
proroanstva, ali se pripoveda njome ipak posluio kako bi potvrdio da je
zaista predskazano po neto to se posle i u istini tako desilo [2c]. Nema sum-
nje da ni ova pria nije ispriana sluajno, jer je trebalo kod italaca uvrstiti
uverenje da vidoviti ljudi zaista postoje, kako bi spremno prihvatio da kralj
nije abdicirao svojom voljom, nego zato to mu je to bila sudbina.
edomilj Mijatovi
32
U oi pada i insistiranje ede Mijatovia na tome da mu poverujemo da
cela pria o proroanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati panju
od sutinskog pitanja, a to je razvod braka kralja Milana:
Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje ne
idem na to, da smanjim, ma u emu bilo, moju i mojih drugova od-
govornost za nae dranje u pitanju razvoda braka. Moja je na-
mera u prvoj liniji da ispravim to je netano bilo u onome saop-
tenju o Proroanstvu, a uzgred da dadem jedan autentian pri-
log za prouavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima li mo-
gunosti da se unapred kae ta je nekome sueno! [2c]
Zato se eda Mijatovi ponovo vraa na pitanje razvoda kraljevog
braka? Kao da je zaboravio ono to nas je samo tri dana ranije uveravao, da
proroanstvo nije naveo u tom, ve u kontekstu kraljeve abdikacije.
Otvaranje zlatnog rudnika
Tako je prvi feljton zavren. Autorima, Peri Todoroviu i edi Mijatovi-
u, svakako se uinilo da bi ova tema mogla da postane zlatan rudnik, pa su
ve sedam dana kasnije, 5. juna 1902, u Malim novinama zapoeli novi feljton
na istu temu. Bila je to neka vrsta ro-
mana u nastavcima, pod naslovom
Jedno proroanstvo [3]. Ipak, u tom
feljtonu, koji je trajao sve do 9. januara
sledee godine, govorilo se samo o do-
gaajima iz 1858. godine. Mogli ste,
recimo, da itate o Persidi, eni kralja
Aleksandra Karaorevia, O Miti
Ljotiu - Smederevcu, o Iliji Garaani-
nu i o mnogobrojnim drugim dvor-
skim linostima. Tu je i opiran opis
dogaaja koji su prethodili Svetoan-
drejskoj skuptini (kojom je 30. no-
vembra 1858. godine Milo Obrenovi
vraen na vlast), kao i detaljan opis
traeva koji su pratili politiki ivot
posle smene vlasti. Ali, itaoci su
ponovo imali razloga da budu neza-
33
Kako je poelo
dovoljni, jer u 203 nastavka feljtona koji je, ponavljamo, nosio naziv Jedno
proroanstvo, nije bilo ni pomena o bilo kakvom proroanstvu! Zato je na
kraju poslednjeg nastavka (9. januara 1903), objavljeno sledee obavetenje:
Jedno proroanstvo (kraj prve knjige)
Roman Jedno proroanstvo sastoji se iz dve knjige. Prva
knjiga obuhvata radnju oko progonstva kneza Aleksandra Kara-
orevia, i to je ovde danas zavreno. Druga knjiga obuhvata
povratak dinastije Obrenovia na srpski presto i ti opisi imaju tek
sada da nastanu. U ovom drugom odeljku dolazi i to znaajno
proroanstvo, koje se tada desilo i po kome je celo delo i dobilo
ime Jedno proroanstvo.
Sad e biti dva-tri dana odmora, pa 12. januara poinje izlazi-
ti druga knjiga, drugi deo romana Jedno proroanstvo. Ovo jav-
ljamo radi znanja naih tovanih italaca. [3c]
Nema sumnje da su Male novine ovim naele prilino nezgodnu po-
litiku temu, jer se neto ponovo ispreilo daljem nastavku serije. Druga knji-
ga (odnosno, trei feljton) nije poela 12. januara, kako je obeano, a umesto
nje ubaena je serija pripovedaka pod naslovom Devojake gatke. Sreom,
to se brzo zavrilo pa su itaoci ve 19. januara ponovo prionuli na praenje
politikih traeva pod naslovom Jedno proroanstvo, u nadi da e konano
osvanuti i to to je odavno najavljeno. Ovoga puta nedvosmisleno je data
garancija da konano dolazi i to znaajno proroanstvo [3c], ali je veta no-
vinarska ruka vodila i dalje isti feljton, sa dogaajima iz iste 1858. i prvih da-
na 1859. godine (zakljuno sa povratkom kneza Mihaila Obrenovia, sina
starog knjaza u Srbiju). Tek 6. maja, posle jo itava 93 nastavka, zavren je i
trei feljton.
Da li se u toj seriji napisa konano pojavilo i obeano proroanstvo? Na-
ravno da nije. Istini za volju, u poslednjem objavljenom nastavku (6. maja)
pominje se i proroanstvo. Ali samo pominje, jer umesto da se konano nave-
de kako proroanstvo glasi, ili bar da se naznai o emu ono govori, dato je
obeanje da e se o tome pisati u sledeem, etvrtom feljtonu, za koji je najav-
ljeno da e poeti 1. juna. Dakle jo jedno, ko zna koje po redu, odlaganje.
Postoji, ipak, jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovaj prekid sti-
gao neoekivano, verovatno zbog intervencije sa dvora. Naime, stroga
izdavaka konvencija toga vremena, od koje se nikako nije odstupalo, nala-
gala je da se svaki nastavak serije tekstova zavrava primedbom Nastavie
34
se, osim pretposlednjeg iza koga je trebalo da pie Svrie se i poslednjeg
iza kojeg stoji Kraj ili Svretak. Ali, ispod pretposlednjeg nastavka (od 5.
maja) ipak nije stajalo Svrie se nego Nastavie se, to je moglo da zna-
i samo da urednik tada nije nameravao da prekine feljton.
Evo dela poslednjeg poglavlja romana u nastavcima Jedno proroan-
stvo, koji je 6. maja 1903. godine objavljen u Malim novinama, pod naslovom
Najbolja prijateljica. Ovaj deo je znaajan po tome to se u njemu prvi put
pominje prezime Tarabi. Knez Milo je knezu Mihailu najpre predstavio
baba Joku, proroicu, kao najbolju prijateljicu kue, a knez Mihailo je pri-
tom nainio sledeu beleku:
Babo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, maije i
vraanja imaju neku silu. To je u naem narodu dosta raireno.
Ali, to je stariji, kod Baba je bivalo sve vee ovo sujeverje. Tako
on sada veruje da su njegovom povratku u oteestvo mnogo po-
mogle i razne vradbine, koje su injene u Vlakoj. Jutros je Babo
iao naroito u Topider, s jednim svetenikom, i tu su oslobodili
iz zida jednu osvetenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u
jednom ekmedetu, jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sa
zavetom da je oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. I
on veruje da je ova nafora mnogo pomogla njegovom povratku. Ja
ne mogu da verujem u te stvari. Ali mora se priznati, da biva i
takvih sluajeva, koji se ne mogu protolkovati obinim redovnim
putem. Ima jo mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo, i
ovaj sluaj, za koji je jutros priala ova stara, rudnika baba Jo-
ka. Kad prou ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem vie vre-
mena, ba u pozvati toga oveka Miloa Tarabia, da ga vidim,
da ujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim.
Zato sam i zapisao ovaj sluaj i baba-Jokino kazivanje da ga ne
zaboravim. [4c]
Koje godine je knez Mihailo nainio ovu zabeleku o razgovoru sa svo-
jim ocem? Svakako ne pre 1839, jer je napisao da je jednu osvetenu naforu
Babo sakrio i zazidao jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije. Ali ni pre 1859,
jer se tek tada knez Mihailo vratio u Srbiju.
Zato je to vano? Pa, uz malo matematike cela pria lako moe da se
dovede u pitanje, jer teko je poverovati da je baba Joka tako podrobno oba-
vestila kneza o proroanstvima Miloa Tarabia, a da je preutala da je on ve
35
Kako je poelo
pet godina mrtav! I ne
samo to, jer Milo Tara-
bi je, ako je verovati
svim kasnijim pripove-
daima, ak 25 godina
unapred prorekao da
e umreti tano 1854!
ak i ako pretpostavi-
mo da baba Joka pet
godina nije ula da je
Milo Tarabi umro,
zar je mogue da ona,
tako dobro informisana
o ovom proroku, nije
znala za njegovo proro-
anstvo o godini sop-
stvene smrti? Osim, na-
ravno, ako se i ono nije pojavilo nekoliko decenija nakon svog ispunjenja...
Posle neverovatnih 300 nastavaka serije Jedno proroanstvo, strpljenje
italaca je definitivno istroeno. To je bilo jasno i autorima serije, pa su po-
slednji nastavak zavrili jo jednim, ko zna kojim po redu, obeanjem:
ta je, pak, ispriala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i
vaan sluaj, o kome se ovde nagoveuje, to emo videti u treem
i poslednjem odeljku ove nae knjige.
Naim tovanim itaocima. U izlaganju ove nae povesti doli
smo do take gde nastaje opis onoga proroanstva, po kome je i
nazvano ovo delo imenom Jedno proroanstvo.
No ovo prianje nee biti produeno u iduem broju, ve se odla-
e za prvi juni o. g. [4c]
Objavljivanje treeg dela romana Jedno proroanstvo u poetku serije
nije bilo planirano, jer je 9. januara 1903. (po zavretku prve knjige) reeno da
postoje samo dva dela. Sada je obean i trei deo, ali je sticaj okolnosti hteo
da on nikada ne ugleda svetlost dana, jer je u noi izmeu 28. i 29. maja, sa-
mo tri dana pre obeanog nastavka, kraljevski par Aleksandar Obrenovi -
Draga Main ubijen u atentatu.
Kod vraare (1938)