6

IZMEU DVA RATA

Krajem 1928. godine dr Radovan Kazimirovi je ponovo objavio seriju
tekstova o kremanskom proroanstvu, ovoga puta u beogradskom dnevnom
listu Vreme. U 23 opirna nastavka, od 4. do 26. decembra, autor najpre daje
definiciju proroanstva, a potom objanjava i ilustruje razliku izmeu pro-
roke vizije i naunog predvianja:
Proroanstvo je tano predskazivanje buduih dogaaja, koji
se iz prirodnih uzroka ne mogu unapred saznati.
Ipak, proroanstvo valja razlikovati od naunog predvianja.
Npr. naunik moe rei, da e kroz 100 godina sve otmenije kue
raspolagati sa svim modernim komforom: topao i hladan vazduh
putem radia; posluga kroz cevi; pokretne ulice, po kojima oveka
nose automatske ploe itd. To se moe verovati, i ja mogu predvi-
deti, da e budue putovanje vazdunim laama biti najprijatnije
i najbre i da e se vozovima jedino espap prevoziti. Nastae vre-
me, kada e kroz televizor iz angaja trgovac u Parizu dobiti mus-
tru svile. On e tako odabrati odgovarajuu svilu, pokazae Kine-
zu u angaju svoj ek, ispunie ga i potpisae ga. Trgovina e biti
zakljuena! Izmeu Pariza i angaja - nee vie biti nikakve
daljine!
Ko zna? Moda e se podii centralna stanica za grejanje cele
Evrope pomou Golfske struje. Nastae radio-osvetljenje, te e bu-
dui narataju sasvim zaboraviti za elektriku i gas. Hrana e se li-
65
ferovati iz centralnih kujni, pomou cevi. Radiom poruujete je-
lovnik, koji toga dana elite, a jelo vam se servira; ono samo pa-
da na sto!
Sibir i Kanada bie, moda, pretvoreni u cvetne i plodne polja-
ne, pravi zemaljski raj! Nestae snega i leda blagodarei radio-
svetlosti, koja e sve potopiti.
Blagodarei snazi atoma i radio-turbinama uinie se velike
stvari itd. itd.
Sva se ova predvianja mogu ispuniti, jer potiu na osnovu na-
une pretpostavke.
Isto tako ako i lekar predskae oveku smrt, ili astronom da e
se sunce pomraiti - on nije prorok. Kao to nije prorok ni onaj ko
ree da e posle zime nastati prolee.
Ali, ako se u narodu pojavi kakav ovek, koji prorekne o nekom
sasvim sluajnom dogaaju, koji se moe dogoditi ili ne dogoditi,
a ne vide se sada znaci ni za njegov poetak ni svretak, pa se ne
moe osnivati ni na kakvom posmatranju ni iskustvu - onda se za
takvog oveka moe zaista rei da je prorok. [10]
Autor dalje u nadahnuu pominje Hegela, Dostojevskog, Geteovog Fa-
usta i Betovenovu Devetu simfoniju, pa nastavlja sa Nostradamusom i izno-
si mnogo ostvarenih predvianja stranih i naih proroka, potkrepljujui ih
brojnim anegdotama.
Tek u sedmom nastavku zapoinje istorijat kremanskog proroanstva.
Dr Kazimirovi pripoveda o prvim tekstovima Pere Todorovia i ede Mija-
tovia, napominjui sledee:
Ali dok je pok. Todorovi to proroanstvo iznosio kroz politi-
ke naoari dotle je g. eda Mijatovi, na bivi poslanik u Londo-
nu, isto iznosio u svetlosti bengalske vatre. [10] [23]
Ve u prvom citatu koji je preuzeo od Malih novina iz 1902. godine, za-
paa se nedoslednost autora. Citirajui tekst ede Mijatovia, dr Kazimirovi
navodi:
66
Kada je 1875. g. ia Danilov kabinet raspustio skuptinu (a ni-
ko se tome nije nadao), tada je pok. Alja Protov rekao: Vidi li
kako se sve zbiva to je onaj prorekao.
A taj je bio Mitar Tarabi, iz Kremana. [10]
Ovaj podatak je veoma sporan, jer ako pogledamo originalni citat iz
1902. godine [2c], videemo da tamo zapravo stoji da to nije bio Mitar nego
Mateja (prezime nije navedeno). Ostaje nejasno zato je dr Kazimirovi ovde,
svesno falsifikujui podatak iz citata, poistovetio Mateju i Mitra, kad znamo
da je posle toga (ak i u istoj seriji tekstova) kategorino tvrdio da to nije ista
osoba.
Sledi jo dosta indicija koje upuuju na zakljuak da u Kazimirovievom
dokaznom postupku ima previe improvizacije. O jednoj od njih ve smo go-
vorili, jer je ona prerasla u incident kad je 12. decembra 1928. stigao deman-
ti Uprave Dravne arhive, kojim se obara neargumentovana tvrdnja o posto-
janju fascikle sa poverljivim aktima. Ovo dr Kazimiroviu nikako nije davalo
mira, pa je ovoga puta apelovao i na druge aktere prie:
Red je da po ovoj stvari rekne koju re i na uvaeni g. eda Mi-
jatovi.
Ako li na uvaeni istoriar g. Milenko Vukievi odista ima
(kako ujem) ta akta u vernom prepisu, onda bi rad bio, da nam i
on ovo pitanje koliko toliko rasvetli. Meni je kremansko proro-
anstvo dobro poznato (i bez tih poverljivih akata), pa ak i do
detalja po autentinom kazivanju pok. estite starine prote Zari-
je i drugih verodostojnih lica, kojima se mora verovati. [10]
Po svoj prilici, niko od prozvanih nije odgovorio na ovaj vapaj, jer vidi-
mo da se dr Kazimirovi u svojoj knjizi iz 1939. godine nije vie pozivao na
kredibilitet ovih svedoka niti ih je pozivao u pomo. Samo je kratko napome-
nuo da su se njegovi napisi edi Mijatoviu veoma dopali [23], a u nedo-
statku uverljivijih argumenata ponovio je neosnovanu tvrdnju da se posto-
janje poverljivih policijskih akata o kremanskom proroanstvu, povodom ubistva
knjaza Mihaila, ne da porei [10] [23].
Sve do kraja serije (koji je usledio pet dana pre nove 1929. godine) nema
niega zanimljivog, jer osim retrodatiranih postoji samo pet proroanstava
67
Izmeu dva rata
koja govore o buduim dogaajima. Ne treba ni napomenuti da je to istih pet
(jo uvek neispunjenih ili delimino ispunjenih) koja je ovek koji se smeje,
citirajui dr Kazimirovia, naveo jo 1915. godine [8c]. Jedini znaajni novitet
u ovoj seriji, naravno, ine proroanstva o onome to se u meuvremenu
dogodilo - najava godine zavretka Prvog svetskog rata, kao i prognoza tra-
janja progona srpske vojske. Ova proroanstva, dakle, po prvi put pojavljuju
se celih deset godina posle ispunjenja.
etiri dana po zavretku Kazimirovieve serije lanaka u Vremenu, 30.
decembra 1928, u istom listu javlja se anonimni autor koga ve poznajemo po
tekstu objavljenom u solunskoj Velikoj Srbiji iz 1916. godine i potpisanom sa
Jedan koji veruje. Mada je autor izjavio da eli da ostane anoniman, njega
je 1939. godine dr Kazimirovi identifikovao kao dravnog savetnika Iliju
ukanovia [23]. On u tekstu pod naslovom Jo neto o kremanskom pro-
roanstvu - pismo jednog nepoznatog oveka Vremenu ponovo podrava dr
Kazimirovia, pokuavajui usput i da ga dopuni. I ovde padaju u oi neta-
nosti, verovatno proizale iz nepoznavanja injenica. Anonimni autor kae:
Kao mimogred dopunjavam g. Kazimirovia, da je Mitar zaista
tvrdio da e srene dane doekati i on i prota Zaharije, a da to
nee doekati prota uri. [11c]
Teko je sada rei da li je Mitar zaista tvrdio da e prota Zaharije doe-
kati srene dane, ali ako jeste, razumljivo je zato dr Kazimirovi to nije na-
veo. Sluaj je, naime, hteo da prota ipak ne doeka te srene dane, jer je umro
nekoliko meseci pre srpskog ratnog trijumfa. Prosto je neverovatno da jedan
dravni savetnik to nije znao.
Postoji jo jedno zanimljivo zapaanje ovog anonimnog autora:
Paljivo sam pratio sve to je ovih dana donosio list Vreme
o Kremanskom Proroanstvu od g. dr Rad. Kazimirovia. Ovo je
mnogo potpunije od onoga to je on ranije tampao u Nikom
Glasniku. [11c]
Sa ovim zapaanjem moemo da se sloimo, jer je svaki sledei tekst o
kremanskom proroanstvu potpuniji nego prethodni. Razlog je prost: on sa-
dri i sve to se u meuvremenu dogodilo. Izgleda da se na neki nain ak i
ovaj autor s tim sloio:
68
Jedino to se osea praznina iz proroanstava iz budunosti. To
je g. Kazimiroviu, verovatno, bilo nepoznato. [11c]
Skeptici otvaraju front
Iz pera tada poznatog publiciste i umetnikog kritiara, rodonaelnika
srpskog dadaizma Dragana Aleksia, u Vremenu od 17. aprila 1929. godine
izlazi kritiki lanak pod naslovom Tajna kremanskog proroanstva objanja-
va se tek u najnovije vreme. Ovaj opirni tekst ve u nadnaslovu koji glasi
Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenovia nagovetava stav
autora i prua dosta dragocenih informacija potrebnih da procenimo tadanji
stav skeptiki nastojene javnosti.
Ko vie spava i vie sanja, taj ima vie predispozicije za proro-
ka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u sutini veliki
spava, velika sanjalica, veliko mavalo. Zato je svaki Kremanac
prorok. Zato onda da to nisu bili i braa Tarabii, oko kojih su i
dinastije lomile koplja?
Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko vie ne zna nita
o proroanstvima Tarabia. Razlog tako prost: oni, od starine
Crnogorci, ubeeni u svoju linu vrednost, ne potuju nita to ne
pripada samo njima. Na uspomeni Tarabia, koja stvarno ne pres-
taje u dugim priama od kolena na koleno, zasniva se danas jedan
neobian kult proricanja. Taj kult svedoi da je fantazija jedna
ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom
prirodom. [12c]
Zanimljivo je zapaanje ovog autora da u Kremnama malo ko zna o
svojim zemljacima-prorocima. Mada je on naveo svoje vienje razloga za
ovaj paradoks, ponoviemo i zakljuak koji smo ve pomenuli, da nije udno
to se o kremanskim prorocima u samim Kremnama ne zna mnogo, jer je ceo
mit zapravo roen daleko od ovog mesta.
Kasnije emo vie govoriti o zapisima na kojima se nalaze navodno au-
tentina proroanstva Tarabia, a ovde emo samo navesti ta o tome kae
autor ovog teksta:
69
Izmeu dva rata
Zna se, da se doskora mislilo, to jest podravalo od strane
pristalica kremanskih proroka, da se zapisi o proricanju Tara-
bia nalaze zakopani u temeljima kue prote Radulovia iz
Uica. Prota Zarija je vrlo veto udesio da se ta vest odri u
narodu, poto niko nije verovao da da e prota Radulovi do-
zvoliti da se njegova kua iz toga razloga rui. A, bilo je mno-
go tih koji su to traili iz nekih viih interesa.
Meutim, desilo se neto neoekivano. Posle rata Radulovi-
eva kua je morala da se rui silom prilika. Tu, pored starog
hotela Trifunovia, trebalo je da se podigne u glavnoj ariji je-
dan moderan hotel, kafana i restoran. Vlasnici kue prote Ra-
dulovia bili su primorani sluajem da prodaju svoje imanje, i
stara protina kua jednoga dana dola je, na veliku sreu onih
koji su oekivali senzacionalni rukopis Tarabia i otkrovenje
nepoznatih tajni, pod straan udar pijuka.
Koliko razoarenje kada se temelji duboko i duboko iskopa-
vahu, a da se nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je rae-
no paljivo, sve je raeno pod kontrolom, ali zapisa nigde nije
bilo.
Svet je poeo da sumnja, ali se opet naao neko ko je umeo
da proturi novu verziju, kako vera u Tarabie ne bi bila zako-
pana za uvek. Jednoga dana po Uicu pue glas da se zapisi na-
laze u temeljima kue prote Gavrila, u dananjoj kui g. Alek-
se Popovia, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na samom
uglu do stare kue prote Radulovia.
Opet lakoverni planinci smirie svoju sumnju, o opet osta-
doe da ekaju otkrovenje o Tarabiima, kad i to zdanje doe
na red da se rui. Ali, stari Aleksa Popovi shvatio je ovu ver-
ziju kao elju zavidnih ljudi koji bi hteli da i njegov stari dom
stave pod pijuk, pa sad ni za ivu glavu ne misli ni da rui ni
da prodaje: Neka stoji, a Tarabii neka se trae...
I zapisi proroanstva misterioznih Tarabia ostadoe i dalje
pokriveni onim istim okultnim eretlukom kakav je dotle
postojao. [12c]
Godine 1947, sruena je i kua prote Gavrila, jer je na tom mestu plani-
rana izgradnja Doma vojske Jugoslavije. Naravno da ni ovoga puta nisu
70
pronaeni nikakvi rukopisi; opravdanje je glasilo da nisu ni traeni. Sveje-
dno, niko nije izrazio sumnju da su tu - jednoga dana ko zna kada, i u kojoj
generaciji, neko (e) pokuati da razbije sloj betona koji deli nauku od dnevnih
potreba. [25]
Dragan Aleksi dalje predstavlja Uianina Tadia (ime nije navedeno),
koji, kao savremenik i svedok zbivanja, govori o politikoj pozadini korena
kremanskog mita:
Sada, ovom prilikom, ja iskoriavam razgovor sa ovim sjaj-
nim ovekom, koji je najbolji poznavalac uike hajduije i ui-
kih proricanja. I, kao to on najbolje zna stvari oko hajduka-igu-
mana Zaharija Milekia iz Rae, tako on odlino poznaje i posta-
nak uike ege prote uria, preko prote Zarije, u obliku vienja
Tarabievih.
Rekavi tu nerazumljivu reenicu koja se odnosila, kao druga
re, na kremansko proroanstvo, g. Tadi tumai:
- Sve je to jedna kombinacija prote uria. Mrzei strano
Obrenovie, ovaj ovek je doao na ideju da preko prostog sveta
provue sumnju kako Obrenovii nee dugo, kao ima Boje Pro-
vienje koje preko Tarabia nagovetava zalazak Obrenovieve
zvezde. Prota uri je bio velika vidra i umeo je da rauna s onim
to je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovia, tu je
trebalo udarati najjai udarac. On je dobro smislio: udesio je ka-
ko e iskoristiti to bolje sklonost naroda da veruje u tajne prori-
canja. Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i na-
rediti. Posao je za as svren na opte zadivljenje. Svet je povero-
vao i oekivao ono to se zaista desilo i bez svega toga, i bez vi-
enja i bez protine zasluge.
Takvih sluajeva bilo je podosta. esto su se proroanstva po-
litiki iskoriavala i udeavala. Svet je proroanstvima vie ve-
rovao nego gotovim injenicama. Videti u snu znailo je jedno u-
do. A udo, to je svetinja.
Takav se sluaj desio i sa stricem biveg demokratskog ministra
g. Pere Markovia. Taj Milorad Markovi, koji je zbog toga da bi
imponovao udesio svoje prezime na Karamarkovi, bio je trgovac
u Poarevcu. On udesi da je snio kako je grom udario u sred Tera-
zija. Znalo se to to znai. Kako je to dobro dolo u izbornoj agi-
taciji, ministar Unutranjih Dela pok. Radivoje Milojkovi rei
71
Izmeu dva rata
da se veto odvrati Markoviu i preko sreskog naelnika naredi da
ga izbatinaju. andarmi ga uhvatie u jednom podrumu i dobro
iskoristie jednu debelu volovsku ilu. Docnije Markovi, sav be-
san, ode u Beograd da se Milojkoviu poali na taj postupak.
Ovaj ga lepo primi, ali Markovi nikako da sedne, jer mu je tur bio
sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se napravi eret i re-
e da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego uo sam ja da ti tako es-
to svata sanja pa si valjda sanjao i te batine...
Eto, proroanstvo je jedan na agitacioni proizvod. Ono je ima-
lo svoje krajnje ciljeve koji su bili uvek u slubi politiara. Tako i
Tarabii, koji su i nikli u tim Kremnama, prestonici proroka Ui-
ke Nahije, na mestu gde se nita ne veruje ako nije proroki nalo-
eno... Kremansko proroanstvo bilo je jedan alat u borbi protivu
Obrenovia. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer ih nikada
nije ni bilo, i jer nema proroanstva uopte, nego je udeavano kao
staro vienje onoga asa kada je stvar trebala da poslui u agi-
taciji... [12c]
Nije bez osnova bila Aleksieva tvrdnja da prota Milan uri (tadanji
prvak Radikalne stranke uikog kraja) ne voli Obrenovie, jer su mu oni
oduzeli sveteniki in i osudili na teku robiju u okovima [30]. U svetlu
ovoga valja posmatrati i reenicu Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se
moglo ak i narediti [12c]. Treba svakako verovati dr Kazimiroviu kad u
svim svojim napisima o kremanskom proroanstvu svedoi da mu je prota
Zaharije, tokom razgovora voenog 1914. godine, rekao:
Mene kralj Milan (Obrenovi) nije voleo naroito zbog ovog
proroanstva. U godini dana po pet-est puta bio je vren pretres
moje kue. [10] [23]
Ovo je zanimljiva i indikativna tvrdnja - nepodobni proroci bili su
Milo i Mitar Tarabi, ali vlast nije maltretirala njih niti je vrila pretres nji-
hove kue, nego je sva krivica svaljena na njihovog kuma. Zato? Ne govori
li to ipak u prilog tezi da pravi prorok nije bio ni Milo ni Mitar, nego prota
Zaharije?
72
Jo jednom emo se vratiti na Aleksiev tekst u Vremenu. Poslednje, ali
ne i najmanje vano u njemu, jeste da je svedoenjem nekadanjeg ministra
Unutranjih dela, liberala ora Genia, ozbiljno poljuljana tvrdnja ede
Mijatovia (na koju se ne samo dr Kazimirovi, nego i svi drugi analitiari ne-
prestano pozivaju) o tome da u ministarstvu Unutranjih dela zaista postoji
famozna fascikula iz 1868.
Sad, vrlo se dobro seam jednog razgovora koji sam imao sko-
ro, povodom razbistravanja profesora Kazimirovia o Kreman-
skom Proroanstvu. Tada, g. eda Mijatovi izneo je jednu senza-
cionalnu vest o tome kako je g. Geni, nekada Ministar Unutra-
njih Dela, pokazao svojoj bivoj eni zabeleke prote Zarije o
Kremancima, koje su se uvale u tajnoj arhivi Ministarstva, u ta-
ko zvanom Crnom Kabinetu. Potraio sam bio g. Genia, tamo
negde u Krunskoj ulici, i ovaj dentlmen prolosti, ljubazno je
porekao:
- Nemam pojma o Kremanskom Proroanstvu. Nikad ja nisam
rekao da su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverlji-
voj arhivi, a isto tako moja ena nije mogla da to zna, najmanje
preko mene. Ako je ona to rekla, rekla je onako olako, bez preten-
zija da joj se veruje. Kad sam doao za Ministra Unutranjih De-
la, ja sam osnovao 1899. jednu sloenu arhivu, koju nisam hteo,
kao moji prethodnici, da nosim onoga asa kada odlazim sa polo-
aja. Ona je imala da bude stalna i da se nasleuje. Ja sam je
svrstao i uredio kao niko do tada. Prozvali su je crnim kabine-
tom, naravno s nepravdom, jer tu nije nita bilo crno. Sve sam
pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom Proroanstvu nije nigde
bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne postoji
ni u kakvoj arhivi Ministarstva Unutranjih Dela. Ja sam se ras-
pitivao za to proroanstvo, ali niko nije nita o njemu znao. Veru-
jem da bih bio u stanju da neto doznam, naroito tada. Ali ono
kao takvo ne postoji. Ja mu ne pridajem nikakvu vanost...
Tako, tu na izvoru svih proroanstava umadije, jedna se iluzi-
ja rasplinjuje. Ona postaje samo jedno malo sredstvo izborne agi-
tacije starih vremena, one agitacije koja je sve prevazilazila ere-
tlukom i lukavstvom. Meutim, na osnovi te epizode jedne sjajne
borbe prote uria, nikao je ceo kult ovih sirotih gortaka, tuna
uteha nesrenih boraca planinaca, najteih ratnika protivu
prirode. [12c]
73
Izmeu dva rata
Naveemo samo jo jedan, kratak i naoko neprimetan detalj iz istog
Aleksievog teksta, u kome se jasno oslikava stav autora prema kremanskom
proroanstvu i sugerie se da je osnovni motiv za njegovo stvaranje bila poli-
tika agitacija:
Ono se tu razotkriva kao neto to se nije desilo sluajno, nego
namerno. Vetina je iskoristila kult. [12c]
U osvit Drugog svetskog rata
Godine 1939, objavljeno je prvo izdanje knjige Tajanstvene pojave u
naem narodu - Kremansko proroanstvo, sa podnaslovom Prilog ispitivanju
tajanstvenih duhovnih pojava. Autor ove opsene i izuzetno zanimljive studi-
je je dr Radovan Kazimirovi. Knjiga je prava riznica svedoanstava o vero-
vanju naeg naroda u natprirodne sile, pri emu dominira i verovanje samog
autora u natprirodno.
Poglavlje o prorocima (ne samo kremanskim) u ovoj knjizi najveim de-
lom zasnovano je na seriji tekstova koju je isti autor 1928. godine objavio u
listu Vreme [10], a deo o kremanskom proroanstvu u dobroj meri je i do-
slovno prepisan. Razlika je jedino u tome to se za tih jedanaest godina broj
proroanstava uveao. Pojavila su se Mitrova proroanstva o balkanskom
ratu, o smrti prote uria i popa Koste Zaharia i o sudbini zadruge Tarabia.
Sva ova proroanstva su ispunjena, ali daleko pre nego to ih je dr Kazimiro-
vi po prvi put pomenuo.
Izmeu 1929. i 1939. godine nismo u tampi zapazili bilo ta o kreman-
skom proroanstvu, verovatno zato to nije bilo ni markantnih dogaaja koji
bi uticali na genezu ovog mita (drugim reima, nije bilo ta da se dopie na
listu prorokih vizija). Jedino novo bilo je to to su u nekim delovima Evrope
nemaki nacisti, predvoeni Adolfom Hitlerom, zapoeli rat koji e uskoro
zahvatiti veliki deo sveta.
Zato u knjizi iz 1939. godine postoji mala, ali znaajna razlika. U kazi-
vanju iz 1928. godine, dr Kazimirovi pominje samo Prvi svetski rat, nazvav-
i ga Opti rat. Budui da u to vreme nije bilo Drugog, bilo je logino da is-
pred naziva rata nema rednog broja, tim pre to su svi tadanji autori tvrdili
da su Tarabii prorekli da vie nee biti ratova. Ipak, u knjizi iz 1939. godine,
dr Kazimirovi diskretno sugerie izmene, sluei se terminolokim trikovi-
74
ma. Po toj knjizi, Tarabii jesu najavili Opti rat, ali to se vie ne odnosi na
Prvi svetski, jer je on sada preimenovan u Evropski. Opti rat je dobio slede-
e tumaenje:
Mitar Tarabi je govorio da se posle evropskog rata nee vie
ratovati, imajui u vidu poznate organizovane ratove jednih dra-
va protiv drugih; ali je rekao da e nastati: bune i revolucije i da
e tada izginuti vie ljudi nego u velikom svetskom ratu. To e bi-
ti opti rat! Nastae strano vreme. Tada e narod pozavideti
onima to pomrijee, jer e nastati straniji dani nego to behu
za vreme svetskog rata. Narod e tada rei mrtvima: blago vama
to pomreste te ne gledate ove nae muke; ili ustanite vi mrtvi
da legnemo mi ivi! [23]
Na ovu definiciju Drugog svetskog rata (datu kada je on ve zapoeo)
treba obratiti panju, jer emo se na nju jo vraati. Organizovanih ratova, da-
kle, nee biti, ali e nastati bune i revolucije, koje se po svoj prilici odnose
na neskrivena oekivanja dr Kazimirovia o produenju sovjetske Oktobar-
ske revolucije i prerastanju u globalni svetski proces. Ovo je, sada to znamo,
bio jo jedan nesreni promaaj, koji e autorski tandem Golubovi - Malen-
kovi tek 1982. godine doterati u svojoj knjizi Kremansko proroanstvo - ta je
bilo, ta nas eka i od njega nainiti niz briljantno ispunjenih proroanstava o
Prvom velikom i Drugom velikakom ratu, kao i o mnogim drugim
dogaajima koji su posle njih doli.
75
Izmeu dva rata