116

13
REZIME
Jedini pisani trag koji danas svedoi o tome da je mit o kremanskim
prorocima postojao jo za ivota nekog od njegovih aktera, pojavio se 1894.
godine u knjizi ivot Srba seljaka. Na 77. strani, autor M. . Milievi
posveuje samo jedan pasus Tarabiima:
Tako gore u Rujnu, u selu Kremnom, pod arganom, bio je neka-
kav prorok, Lazo Tarabi po imenu. On je, naroito od 1857. do
1868, izaao u svojoj okolini na veliki glas svojim proricanjem.
On je prorokovao ono to se dogaalo u njegovoj bliskoj okolini,
a nekad se maio politikih dogaaja cele Srbije. Bilo je vrlo mno-
go ozbiljnih ljudi, koji su Lazinim reima verovali kao kakvoj ce-
loj istini! Takvi ljudi nisu se ustezali Lazina prorokovanja pria-
ti i najozbiljnijim dravnicima u Beogradu! [21]
Moda je autor ovde mislio na Mitra Tarabia, ali je nejasno zato ga je
prozvao Lazo. Dr Kazimirovi je izneo pretpostavku da je to sluajna greka
[23], ali je neto dalje u istoj knjizi napisao i da se Miloev roeni brat zvao
Lazo, uz primedbu da on nije imao prorokih sklonosti. Da li je kremanski
mit zapoet tako to je glavni junak najpre bio Miloev brat, pa je kasnije iz
nekih razloga prepravljen?
ak i ako je tano da je Milievi nainio greku, u tome svakako nije
bio jedini: videli smo da su Mitra Tarabia drugi autori, pre nego to su ko-
nano pogodili njegovo pravo ime, zvali jo i Mateja. Ovo samo podrava
tezu da je mit o kremanskom proroanstvu stvoren i razvijao se daleko od
samih Kremana, kao i da je analitiarima bilo svejedno ko je bio prorok i kako
se on zaista zvao.
Da bi zbrka bila jo vea, dr Kazimirovi je u svojoj knjizi tvrdio da u
ovom citatu nije re o Lazi, ve o glavnom kremanskom proroku Milou [23].
Ipak, verovatnije je da je Milievi ovde mislio na Mitra, jer je naveo da je
prorok naroito od 1857. do 1868. izaao na veliki glas svojim proricanjem,
dakle tek posle Miloeve smrti.
Ata ako pretpostavimo da je Milievi zaista mislio na Miloevog brata
Lazu? Hajde da pokuamo. U citiranom tekstu, objavljenom tokom Mitrovog
ivota, vidljiva je veza izmeu Tarabievih proroanstava i politike. Ovo ne
bi trebalo da nas zaudi, naroito ako znamo od koga je Milievi pribavio
informacije za citirani pasus. Naime, u Srpskom knjievnom glasniku iz 1931.
godine objavljen je tekst pod naslovom Iz uspomena M. . Milievia, u
kome on iznosi podatak da mu je njegov drug iz detinjstva prota Zaharije
nairoko pripovedao o kremanskom proroku [23]. Moda se upravo u ovom
podatku nalazi klju za otkrivanje prvih korenova kremanskog mita: prota
Zaharije je u poetku glavnu ulogu dodelio Lazi, a onda, iz samo njemu
znanih razloga, procenio je da su Milo i Mitar pogodniji akteri. Ova pret-
postavka je sasvim verovatna jer se uklapa u sve detalje mozaika, poev od
Milievievog svedoenja po kome je u igru najpre uveden (pa potom zabo-
ravljen) Miloev brat Lazo, sve do nalaza koji govore u prilog tome da je ide-
jni tvorac (ili bar realizator) celog mita bio prota Zaharije.
Poto Milievi u svojoj knjizi navodi da se svedoci nisu ustezali Lazi-
na prorokovanja priati i najozbiljnijim dravnicima u Beogradu, nije neo-
bino da su te prie stigle i do kralja Milana Obrenovia. Kada je 1888. godine
saoptio svojim savetnicima odluku da se razvede od kraljice Natalije (ili, po
naknadnoj ispravci ede Mijatovia, da se odrekne prestola), oni su se uspro-
tivili, ali je kralj izgradio alibi za svoju samovolju posluivi se verovanjem
naroda u sudbinu i u proroanstva. Tako je nehotice iz anonimnosti izvukao
kremanske proroke, koji se, po svemu sudei, u poetku ni po emu nisu iz-
dvajali od ostalih lokalnih proroka, kakvih ima u skoro svakom srpskom
selu. Sticajem okolnosti, Milo i Mitar Tarabi su, tek posle svoje smrti, na
velika vrata uli u politiku.
Prvi zamah prii: Pera Todorovi i eda Mijatovi
Reklo bi se da je u tome vanu ulogu odigrao eda Mijatovi, jer Male
novine iz 1902. godine navode da mesto g. S. Grujia na vladu bejae doao g.
Nikola Hristi s g. edom Mijatoviem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za
117
Rezime
koje se javno govorilo da mu je glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu [1c].
eda Mijatovi bio je poslanik Kraljevine Srbije na dvoru u Londonu kad je
odluio da otvori srce i da itaocima ispria priu u kojoj je i sam odigrao
vanu ulogu. Tada je po prvi put izaao u javnost sa informacijama o tome
kako je kralj Milan Obrenovi upotrebio kremansko proroanstvo ne bi li kod
najbliih saradnika opravdao svoje ivotne avanture - razvod i (ili) abdi-
kaciju. eda Mijatovi se posluio istim proroanstvom kako bi uzgred
opravdao i sebe za to to je kralju pomogao u sprovoenju samovolje, nau-
trb interesa zemlje kojoj je sluio.
Ova sprega interesa izmeu ede Mijatovia i kralja Milana Obrenovia
jo je jasnija kad znamo da su njih dvojica nedugo pre toga bili akteri jednog
od najveih finansijskih skandala u Srbiji, kada se javno prialo o tome kako
su primili mito da bi progurali ugovor o finansiranju uvoenja eleznice u
Srbiju, sklopljen sa francuskom bankom Generalna unija koja je bankrotirala
neposredno pred realizaciju posla. [14]
Ako se oslonimo samo na pisane tragove iz toga vremena, u prvom
trenutku celu kremansku legendu inila su samo retrodatirana proroanstva.
Sve je zapoeto navodnom prorokom najavom kraljevog razvoda i abdi-
kacije, ali je vrlo brzo, zaslugom ede Mijatovia, kremanski mit dopunjen
nizom proroanstava. Kao pravi politiar, on nije eleo nita da rizikuje, pa je
svoje pripovedanje ograniio samo na proricanje dogaaja iz prolosti.
Poznati publicista Pera Todorovi takoe je imao koristi od ove igre, jer
je za svoje novine dobio lepu priu koju je uspeo da razvue na celih 300
nastavaka. Pride je doao i do materijala koji mu je u tom burnom vremenu
pomogao da uspeno balansira izmeu dve dinastije. On e obogatiti mit sa
jo dva proroanstva: jednim se prorie nasilna smrt kraljevskog para, a
drugim najavljuje pronalazak telefona. I ova proroanstva izgubila su trku sa
dogaajima o kojima govore, jer je prvo stiglo sa zakanjenjem od jednog
dana, a drugo ak celih 27 godina.
Pera Todorovi, mada je iveo u pretprolom i u prolom veku, na neki
nain bio je prototip savremenog novinara, i to ne ba u pozitivnom smislu
rei. Veoma inteligentan ovek, prodornog duha, pre vie od 100 godina
izmislio je utu tampu, a o politikim dogaajima pisao je na nain koji
esto nije bio objektivan i nepristrasan. U nekim novinarskim krugovima bio
je do te mere na loem glasu, da su njegovo ime i prezime, suprotno grama-
tikim pravilima, u svim novinskim lancima namerno zapoinjali malim
slovom.
Ono to se u narednim godinama, sve do Prvog svetskog rata, pisalo o
kremanskom proroanstvu u tampi, bilo je samo prepisivanje i bleda senka
118
onoga to su pokrenuli Pera Todorovi i eda Mijatovi. Neki strani listovi
preneli su priu o kremanskom mitu bez intervencija, onako kako su i srpske
novine pisale, ali su neki (kao to je tutgartski Neues tagblatt), zlonamer-
no izmenili proroanstva tako da najavljuju da e Srbija potpuno propasti
[23]. Bez obzira na podtekst poruke, svim ovim napisima kasniji analitiari
posluili su se kao dokazom da je kremansko proroanstvo vredno panje,
kad ve i strana tampa o njemu pie.
Drugi zamah: prota Zahari i dr Kazimirovi
Tek 1915. godine, u javnosti se pojavljuje linost na koju e se pozivati
svi kasniji stvaraoci kremanskog mita. To je kum Miloa i Mitra Tarabia,
Kazimirovieva asna starina prota Zaharije Zahari. Dragan Aleksi je
1929. godine u Vremenu tvrdio da je idejni voa stvaranja mita zapravo prota
Milan uri, poznati narodni tribun i prvak radikalne stranke, a prota Za-
rija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti [12c]. Oba svetenika
dobro su odigrala svoju ulogu u reiranoj politikoj peripetiji. Oni su, zahva-
ljujui zvanju i ugledu koji su imali, bili osobe od autoriteta i njima se verova-
lo. Pa ipak, njihova umeanost u politiku bila je neuobiajeno velika za
svetenike; to je injenica koju ni sami nisu krili.
Isti mit podran je i autoritetom dr Radovana Kazimirovia, koji je bio
doktor prava Tibingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja Kijevske du-
hovne akademije (iste u kojoj se kolovao i prota Zaharije). Posle razgovora sa
protom Zaharijem, voenog poetkom aprila 1915. godine, dr Kazimirovi je
objavio ak 35 proroanstava iza kojih stoje Milo i Mitar. Sva proroanstva
najavila su dogaaje iz prolosti (sa izuzetkom nekoliko najava buduih
dogaaja, uglavnom neostvarenih) i, naravno, ispriana su tako kao da su se
sva u potpunosti ispunila.
Mada za to nema pisanih dokaza, moe se sa velikom verovatnoom
pretpostaviti da su krajem 19. i poetkom 20. veka, pred smenu dinastija u
Srbiji, u narodu kruile glasine o proroanstvu kojim se najavljuje brzi kraj
vladavine Obrenovia i dolazak Karaorevia na vlast. To je bila uloga kre-
manskog proroanstva u tada aktuelnoj politikoj igri, koja e se ponoviti i u
naim danima, ceo vek kasnije.
Kazimirovi je odmah dobio i sledbenika, koji je uglavnom ponavljao
ono to je on ve napisao i, sudei po reakciji u tampi [10], samo ga nervirao
prepriavanjem. Bio je to dravni savetnik Ilija ukanovi. Pojavilo se i ne-
koliko oponenata (ve smo citirali Duana Popovia [8c] i Dragana Aleksia
[12c]), koji su parodinim i skeptiki intoniranim tekstovima pokuali da
demaskiraju legendu. Kazimirovi je u svojim tekstovima uspevao ak i da
119
Rezime
okrene otricu ovih napada u svoju korist, vadei delove njihovih izjava iz
konteksta i prilagoavajui ih svojim ciljevima. U komentaru [23] na Popo-
viev tekst [8c], Kazimirovi je izbegao da odgovori na pitanje koje se odnosi
na oiglednu kontradikciju izmeu afirmativnog predstavljanja proroka iz
naroda i hrianskog gledanja na narodsko proricanje. Umesto toga, on je
preneo samo citate u kojima Popovi kae da po hrianskom uenju ne moe
svaka baraba biti prorok i da je teko dobiti od Boga koncesiju za proricanje.
U odgovoru na tekst Dragana Aleksia, Kazimirovi nije propustio da se u
jednoj reenici pohvali kako su se njegovi napisi o kremanskom proroanstvu
edi Mijatoviu veoma dopali i da je pokuao g. Dragan Aleksi, publicista,
da dokae da je kremansko proroanstvo tendenciozno i izmiljeno od prote
Zarije i radikalskog tribuna prote Milana uria! [23]. Pri tom je zaobiao sva
nezgodna pitanja iz istog teksta, poev od toga ko je i zato menjao tvrdnju o
mestu na kome su zakopani Zaharijevi spisi (najpre ispod kue prote Radu-
lovia, pa kad tamo nita nije naeno, onda ispod kue prote Gavrila), pa do
tvrdnje ministra ora Genia da u Ministarstvu unutranjih dela nikada
nisu postojali zapisnici sa saluanja kremanskih proroka [12c].
Jedan od zanimljivih detalja, o kome je na osnovu svedoenja prote Za-
harija prvi pisao dr Kazimirovi, jeste da je Milo Tarabi, trideset godina po-
sle smrti, poeo da se vraa nou u ovaj svet i da poseuje sinovca Mitra.
ak i ako ostavimo po strani da li je tako neto mogue, ne moemo da pre-
vidimo drugo pitanje - zar prota Zaharije nije znao ta su njemu, kao
sveteniku, crkveni kanoni nalagali da uini na glasine o pojavi davno umrle
osobe u selu, pa makar ta osoba bila i njegov kum? Sredinom 19. veka mnogo
ljudi verovalo je u vampire, pa bi u nekim krajevima bile organizovane i liti-
je sa ikonama, kandilima, itanjem molitvi, obilaenjem oko groba, pa moda
i sa glogovim kocem. Od stava tadanje crkve zavisilo je ta je prota Zaharije
trebalo da uradi, ali svakako nije mogao da ostane pasivan. Zato nikoga nije
obavestio kad je ve svedoio o priama da se u selu pojavio ovek iz
mrtvih? Oigledno je da je njemu taj vampir bio potreban za ostvarenje
nekog drugog cilja, ali taj paradoks nije spomenuo ni Kazimirovi, mada je i
on, sudei po svome zvanju (kandidat bogoslovlja Duhovne akademije)
neto morao da kae.
Umesto toga, Kazimirovi je uloio mnogo truda da uoblii i dotera mit
o kremanskom proroanstvu, tako to je priu publikovao u tri navrata -
1915, 1928. i 1939. godine. Mada je napisao Zalaui svoju ast i renome
bespristrasnog ispitivaa, pokuau da sva proroanstva iznesem potpuno
verno [10] [23], prostim poreenjem moemo da vidimo da je neke detalje
namerno menjao, a proroanstva vremenom dopunjavao kako bi ih naknad-
no prilagodio stvarnim dogaajima.
120
Zato je to radio? Posle itanja celog Kazimirovievog dela, stie se uti-
sak da ga u tome nije vodila svesna elja da nekoga obmane, nego da je takvo
predstavljanje kremanskog proroanstva jednostavno odgovaralo njegovom
shvatanju sveta i da nee napraviti grub prestup ako poneki detalj malo
dotera ne bi li bolje oslikao svoju viziju. U knjizi Tajanstvene pojave u
naem narodu - kremansko proroanstvo [23], broj navodnih prorokih vizija
pripisanih Tarabiima povean je na 44, mada je deo o kremanskom pro-
roanstvu zauzeo tek jedan mali deo knjige, samo 36 od preko 500 stranica.
U knjizi dominira neskriveno verovanje samog autora u natprirodno, a pa-
nju posebno privlai afirmativno, skoro idolopokloniko predstavljanje
nauke metapsihike, kako je pisac prozvao parapsihologiju. Za njega, nai-
me, zadatak ove nauke nije da utvrdi da li natprirodne sile postoje, nego
im on odmah dodeljuje status neospornih injenica:
Dananja metapsihika priznaje proricanje kao nesumnjiv fakt.
Ona tu pojavu uvruje u pojavu vidovitosti i uporeuje sa
pojavama pogaanja misli na daljinu (telepatija), koje su takoe
fakta... Predoseanja, pretskazanja i proricanja, dodue, nisu u
protivrenosti sa naukom, ali se naa savest teko miri sa idejom
unapred odreene budunosti (sudbina). Ipak to ne treba da nas
buni. Nae je da znamo ne ono to pretpostavljamo, ve ono to je
stvarno. [23]
Parapsihologija, uzgred, jeste nauka, jer se u njenim istraivanjima kori-
sti nauni metod. Jo tanije je rei da ona jeste bila nauka 1882. godine, kad
je Udruenje za psiholoka istraivanja iz Londona poelo prve naune ekspe-
rimente u pokuajima da se pronau objanjenja za natprirodne pojave. Pa i
pored toga to postoji due od sto godina, parapsihologija jo uvek nije od-
makla dalje od poetka: nije pouzdano utvrdila ak ni da li te pojave uopte
postoje ili su one samo spisak naih elja. U izdanju enciklopedije Larousse
iz 1968. godine stoji:
Parapsihologija je disciplina koja izuava paranormalne
pojave, kao to su vanulno opaanje (vidovitost, telepatija) i
predoseanje. Mnogobrojni prevaranti su se ubacili i diskredito-
vali ovu oblast kojoj su naunici okrenuli lea ostavljajui tako
slobodno polje za arlatane.
121
Rezime
Ako dajemo sud o knjizi dr Kazimirovia, treba rei da, kada se zane-
mari neskrivena namera da svoje verovanje u postojanje natprirodnih sila
prenese itaocu, u ovom vrednom delu nailazimo na mnoga dragocena i au-
tentina svedoanstva koja govore o vekovnom verovanju naeg naroda u
onostrano. Autor je u predgovoru knjige s pravom rekao:
Ja sam se starao da prouim one duevne pojave u naem naro-
du, koje su dosada slabo ispitivane. Tako sam doao do aranja
(maije), gatanja, vraanja i proricanja naeg naroda. Tu se ogle-
da tajanstvena, vizionarska, proroanska i religiozna dua njego-
va. (...)
Sline knjige u naoj knjievnosti nema...
Ukoliko sam u tome uspeo, nije moje da cenim: uspeti, dodue,
bila bi velika slava, ali i pokuati nije mala ast! [23]
Trei zamah: tandem Golubovi - Malenkovi
U nae vreme, u korist kremanskog mita svoj autoritet je zaloio i poz-
nati beogradski novinar Dragoljub Golubovi - Pion. U saradnji sa Dejanom
Malenkoviem, praunukom prote Zaharija, godine 1982. objavio je knjigu
Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka, koja je do kraja veka imala
ak 12 izdanja. U ovoj knjizi broj proroanstava toliko je narastao da vie
nema svrhe ni brojati ih, a kamoli navoditi ponaosob. Ve smo govorili o
tome kako je skoro svako novo izdanje donosilo nova proroanstva
(uglavnom o dogaajima koji su se zbili u meuvremenu), a neka, koja su se
pokazala kao promaaji, diskretno su uklanjana, bez ikakvog objanjenja. U
prvom izdanju knjige proroanstva se nabrajaju u 35 poglavlja, a u posled-
njem u 58 poglavlja, mada je nekoliko poglavlja (sa neostvarenim proroan-
stvima) bilo izbaeno bez ikakvog obrazloenja.
Jedan od zanimljivih detalja u ovoj knjizi na neki nain predstavlja na-
stavak Miloevih udnih poseta sinovcu Mitru, zapoetih celih 30 godina po-
sle strieve smrti. No, sada nas autori uveravaju da time proroki kontakti iz-
meu ivih i umrlih nisu zavreni. U romansiranoj prii, smeanoj od eleme-
nata ratne drame, udesnog spasenja ivota mistinom silom, bioenerget-
skog leenja, prizivanja duhova i mnogo ega jo, doznajemo da se Mitar u
snu javljao Zaharijevoj najmlaoj erki Dragi Kari i unuku Ljubii Popo-
viu. Tom prilikom, poveravao im je tajne dogaanja koje u budunosti eka-
122
ju njihove roake i prijatelje. Ne treba ni rei da su se svi proreeni dogaa-
ji ve zbili pre objavljivanja knjige, i to upravo onako kako je Mitar potomci-
ma svoga kuma kroz san prorekao.
Da bi celu priu o kremanskom proroanstvu potkrepili opipljivim do-
kazima, ovi autori su svoju knjigu obogatili kopijama falsifikovanih spisa
prote Zaharija Zaharia, ne bi li svedoenje dobilo to ozbiljniji ton.
Svaki od nabrojanih analitiara prenosio je proroanstva i dokaze o
njihovoj autentinosti od svog prethodnika, obogaujui ih svojim idejama i
nalazima. Tako je ovaj, kao i svaki drugi mit, rastao i neosetno se pretvarao u
raskonu priu.
etvrti zamah: nova politika zbivanja
ak ni danas, kremanski mit ne posustaje. U burnim godinama s kraja
drugog milenijuma, popularnost kremanskog proroanstva naglo je porasla.
Dok su tokom traginog prolea 1999. godine avioni NATO alijanse prosipali
bombe po Srbiji, narod je grozniavo traio poglavlje u kome su Tarabii
prorekli taj uas, a posebno podatak koliko dugo e trajati. Naravno da ta
proroanstva niko nije mogao da pronae jer nisu ni postojala, ali se ne treba
iznenaditi ako se u skoroj budunosti ona ipak odnekud pojave. Moglo bi to
da bude neije usmeno svedoenje (kome, dakako, treba verovati na re jer
dokaza nikada nema), ili sumnjivi dokument koji je srenom zgodom prona-
en, ali tek posle svih dogaaja koji se u njemu proriu. To je bio sluaj sa
proricanjem svih dosadanjih ratova, pa nema razloga da ovaj poslednji bu-
de izuzetak.
Bombardovanje je zavreno i zakazani su predsedniki izbori za 24. sep-
tembar 2000. godine. Bili su to vani izbori za srpski narod, jer e se na nji-
ma prelomiti sudbonosna odluka izmeu dugogodinje vlasti socijalista i
udruene demokratske opozicije, koja je kao svog kandidata istakla dr Voji-
slava Kotunicu. U predizbornoj agitaciji nijedna strana nije birala sredstva;
vlast je svim silama guila medije i neistomiljenike tretirala kao izdajnike, a
opozicija se posluila verovanjem naroda u proroanstva. Uostalom, kre-
mansko proroanstvo je ionako ve pretvoreno u doker-kartu na koju je
svako mogao da dopie ta hoe. U izbornom tabu udruene opozicije,
roeno je jo jedno proroanstvo pripisano Tarabiima, a potanski sanduii
glasaa bili su preplavljeni lecima u kojima se navodi da e "Srbija trista uda
pretrpeti, ali e zatim doi ovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela
odakle je. Za one koji nisu shvatili, za svaki sluaj je na poleini letka napi-
sano Kotunica je iz Kotunia. Proroanstvo ipak manje impresivno
zvui kad znamo da je Kotuniino prezime zapravo bilo Damljanovi, pre
123
Rezime
nego to je umesto njega preu-
zeo nadimak svoga dede. A to
bismo ve teko mogli da pro-
glasimo za srenu koinciden-
ciju i za znamenje sudbine,
da neko iz Kotunia dobije
nadimak Kotunica.
Bilo kako bilo, narod je na
izborima rekao svoje i posle ne-
koliko dana igre nerava na ma-
sovnim demonstracijama, volja
veine je ipak pobedila. Tako se
stari sistem vlasti raspao kao
kula od karata, a Vojislav Ko-
tunica postao novi predsednik.
Ene! Pogodi Tarabi!
Posle neto vie od godinu
dana, u nedeljniku Blic News
pojavio se intervju sa poznatim
beogradskim dramskim piscem
Duanom Kovaeviem, u ko-
me je ovo proroanstvo dobi-
lo epilog kakav zasluuje:
Dok je Kontejner putovao po Srbiji u predizbornoj kampanji,
Branislav Lei i ja smo seli i napisali ceo jedan deo Kremanskog
proroanstva. Rekli smo da na 46. strani Prvog izdanja, koje je
uniteno i nigde ne postoji nijedan primerak, pie kako e se po-
javiti takav i takav ovek, i onda sam dao opis Kotunice kao
foto-robot. Hteo sam i da napiem da voli ivotinje, a naroito
make, ali se Lei sa tim nije sloio. To sad izgleda kao ala, ali
mi smo to radili iz ubeenja jer je predstava igrana na trgovima
Srbije pred 20-30.000 ljudi.
Na narod voli mit. Bilo ta da ste mu rekli drugo, ne bi prihva-
tio na taj nain. Ljudi vole da im se priaju prie proroka i vidov-
njaka zapisane u nekim starim knjigama. Re je o duboko uko-
renjenom paganskom tumaenju sudbine, o deifrovanju totema,
petlovih peruki, krivih stabala, vode koja tee uzvodno. [20]
124
Predizborni letak DOS-a
Mnogi koji se danas predstavljaju kao beli magovi ili vidovnjaci, pomi-
nju Miloa i Mitra Tarabia kao proroke u koje nije pristojno sumnjati. Teko
je u bilo kom drutvu pomenuti kremansko proroanstvo u kritikom tonu,
a ne biti uno kritikovan ili bar preutno okarakterisan kao cinik i skeptik.
Ovome svakako najvie doprinose mediji, kojima pogoduje svaki senzacio-
nalizam i koji verovanje u natprirodno poistoveuje s duhovnou.
Poraz racionalne svesti i kritikog duha jo je vei kada ujemo kako da-
nas mnogi akademski graani, pa ak i priznati strunjaci iz oblasti dru-
tvenih nauka daju svoj nekritiki sud i analiziraju kremansko proroanstvo
sa pozicije linog verovanja u njegovu autentinost. Primera je mnogo, skoro
da je nemogue pronai autora koji bi o prorokim vizijama Miloa i Mitra
Tarabia dao kritiki sud.
Godinjak Udruenja za drutvenu istoriju u svesci 1 iz 2000. godine do-
nosi tekst Dragane Antonijevi, etnologa Balkanolokog instituta SANU, pod
naslovom Okultna istorija: predskazanja i verovanja o srpskim vladarima i
znamenitim dogaajima u 19. veku. Ve od prve reenice ovog naunog rada
vidljiv je stav autora:
Skoro svi najznaajniji dogaaji u istoriji Srbije 19. veka, te
neki najvaniji momenti iz ivota tadanjih srpskih vladara bili
su predskazani!
Predskazanja, jasnovienja, proricanja, gatanja i druge man-
tike idu u domen okultne, ezoterine i parapsiholoke spoznaje o
budunosti, prolosti ili na daljinu, i u najirem smislu, predstav-
ljaju objavu boanske moi i opredmeenje boanskog znanja...
Sa stanovita pozitivistike nauke, ti fenomeni do dana da-
nanjeg nisu objanjeni iako se mnogima od njih ne moe porei
istinitost... [17]
Ne treba biti prorok da bi se posle ovakvog uvoda predvideo tok kojim
e autor braniti svoju tezu. Stav je potkrepljen brojnim citatima iz okultne i
ezoterine literature, kao i nizom proroanstava koja su, treba li to rei, savr-
eno ispunjena. U ovom naunom radu, meu prorocima centralno mesto
zauzimaju Tarabii, a stil pripovedanja ni po emu se ne razlikuje od novin-
skih tekstova na ovu temu, tim pre to nije izraena ni najmanja sumnja u
verodostojnost informacija. ak je, u nedostatku boljih argumenata, upotre-
bljen isti izraz koji je jo 1928. godine koristio Kazimirovi: Ne da se porei!
125
Rezime
Evo jo jednog primera. Na predavanjima o parapsihologiji, odranim u
Beogradu tokom aprila 2001. godine, akademik dr Nikola Miloevi branio
je pred punom salom popularni stav da je prekognicija mogua i da na svetu
postoje proroci koji su u stanju da vide budunost. Drugo po redu preda-
vanje, koje je nosilo naziv Parapsihologija i sloboda volje, bilo je ilustrovano
priom Ubie knjaza. Predava je to izneo kao anegdotu, proprativi je
itav vek starom (i nikada potvrenom) tvrdnjom da postoje policijski spisi
sa sasluanja proroka.
Niim nije podrana verodostojnost ovih podataka, ali se (ponovo bez
argumenata) predava opredelio za varijantu da prorok na uikoj pijaci nije
bio Mitar nego Mateja, to se ne slae ni sa tvrdnjom Golubovia i Ma-
lenkovia (po kojoj je Mateja u stvari Mitar) [25], ni sa Ilijom ukanoviem
(koji je tvrdio da je to bio Milo Tarabi) [9c], a ni sa Kazimirovievom prvom
tvrdnjom (Nije Mateja nego Mitar Tarabi) [10]. Verovatno je ovaj podatak
preuzet od Pere Todorovia i ede Mijatovia ili iz knjige dr Kazimirovia
[23], mada je u suprotnosti sa ranije iznetom tvrdnjom istog pisca. Naravno
da sada nije vano kom proroku treba pripisati jedan izmiljeni dogaaj, za
koji ne postoji ni jedan valjan argument - vano je da je anegdota posluila
predavau kao krunski dokaz teze da u proroanstvima neega ipak ima.
Na pitanje da li se sporni dogaaj zaista odigrao, nije toliko vano ni zvani-
no pobijanje Uprave dravne arhive ni svedoenje tadanjeg ministra unu-
tranjih dela, pa ni to da na navodnom policijskom zapisniku ne postoji pre-
zime sasluane sumnjive osobe, koliko zdrav rezon koji nam kazuje da je
mogunost postojanja prekognicije u suprotnosti sa savremenim shvatanjem
sveta i da niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da predvidi budunost.
Svako od nas se u postupku rasuivanja slui modelima po kojima pro-
cenjuje ta je mogue, a u ta ne treba verovati bez vrstih dokaza. Kod dece
je mo imaginacije jaa od razuma, pa je normalno to to ona veruju u vetice
i razna udesa, ali isto tako je normalno da se odrastanjem i sazrevanjem
postepeno odbacuju iracionalni modeli i prihvata kritiki nain rasuivanja.
Zato je kod nekih ova transformacija izostala ili je zaustavljena na pola puta,
pitanje je na koje nema odgovora.
Kremansko proroanstvo i danas ivi svoj ivot. Ako vam se u nekom
razgovoru, na bilo koju temu, uini da je neki od vaih argumenata preslab i
da nemate dokaze za to to tvrdite, zaponite reenicu sa Kao to su Tarabii
prorekli... i videete da e ona, kao nekim udom, dobiti potrebnu specifinu
teinu. Moda e neko dalje preneti vau malu la, moda e je i drugi pri-
hvatiti, i tako e kremanski mit biti obogaen za jo jedno proroanstvo.
Autentino, naravno, kao to su i sva druga.
126