Antonic Voja - Kremansko Neprorocanstvo 15 Prilozi

130
15
PRILOZI
Kada govorimo o autentinosti proroanstava i o sigurnosti izvora iz
kojih ona potiu, najmanje su pouzdane prie koje se prenose od usta do usta.
Posebna je nevolja ako jednu od karika u tom informacionom lancu ine sa-
vremeni mediji, jer senzacionalizam koji se iza njih krije najlake moe da
ugrozi tanost informacije. Pisana re je svakako sigurnija, mada treba biti
oprezan kada je ine spisi nepoznatog porekla. Naroito ako su nedatirani,
bez pouzdanih svedoka i ako ih je neko izneo na svetlost dana tek posle
dogaaja koji se njima proriu. Najpouzdaniji izvor ine pravovremeno
objavljeni tekstovi koji potiu iz arhiva u kojima se uvaju stara izdanja no-
vina i knjiga. Oni imaju snagu materijalnih dokaza, jer ako u nekom takvom
izdanju novina pronaemo najavu budueg dogaaja, onda nema sumnje da
pred sobom imamo autentino proroanstvo.
U arhivama Narodne biblioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademi-
je nauka i umetnosti, kao i biblioteke Matice srpske u Novom Sadu postoji
nebrojeno mnogo ovakvih nemih svedoka koji govore o davno prohujalom
vremenu. Veliko je zadovoljstvo prelistavati novine stare po sto i vie godina
i osetiti duh doba iz koga one potiu. Poneka mrlja od kafe ili beleka na mar-
ginama, napisana mastiljavom olovkom koju je vodila neveta ruka, samo
pojaavaju utisak autentinosti i pomau da se, kao vremeplovom, vratimo u
doba naih pradedova.
Ovo poglavlje ine krai novinski tekstovi u kojima se govori o kreman-
skom proroanstvu. Obuhvaeni su svi stariji lanci koji su dostupni u nave-
denim arhivama, sa samo dva izuzetka. Zbog opirnosti znaajno je skraen
feljton od 300 nastavaka objavljen u Malim novinama tokom 1902. i 1903.
godine. Obuhvaeni su samo zanimljiviji delovi (prilozi od 1 do 6), a pre-
skoen je vei deo feljtona, jer u njemu nema niega osim beznaajnih po-
litikih traeva sa sredine devetnaestog veka. Izostavljena je i serija napisa dr
Radovana Kazimirovia koja je u periodu od 4. do 26. decembra 1928. godine
objavljivana u listu Vreme. Isti autor je ovu opirnu seriju uz manje dopune
objavio i 1939. godine u svojoj knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu -
kremansko proroanstvo. Zahvaljujui beogradskom izdavau Sezam, koji
je 1991. godine izdao reprint te knjige, danas je to zanimljivo delo dostupno
irokoj publici.
Naelne tvrdnje i line poglede na svet, koje autori iznose u lancima
obuhvaenim u ovom poglavlju, treba prihvatiti kritiki. S druge strane,
sama proroanstva koja se u njima navode dragoceni su dokumenti za ana-
lizu njihove autentinosti i proroke uspenosti, tim pre to svako od njih no-
si i taan datum objavljivanja.
Pored toga to ovi tekstovi imaju dokumentarnu vrednost, moemo da
ih prihvatimo i kao svedoke koji pripovedaju o davno proteklom dobu. Bilo
kakva intervencija na njima unitila bi dragocenu patinu koju na sebi nose,
pa su zato prepisani u svom izvornom obliku. To podrazumeva da su prene-
te sve gramatike i stilske nesavrenosti, ak i tamparske greke koje su se
potkrale izdavau.
Posebnu grupaciju ine polemike u kojima su se razni analitiari ras-
pravljali i meusobno suprotstavljali stavove. Neka ta prepiska poslui kao
dokaz da je jo u prvoj polovini prolog veka bilo skeptika koji su sumnjali u
autentinost kremanskog proroanstva, moda ak vie nego danas, i da su
oni itekako imali ta da kau.
Zato su svi kasniji analitiari ignorisali argumente tih ljudi a isticali sa-
mo autore koji su o proroanstvima govorili afirmativno, posebno je pitanje
koje namee zanimljive zakljuke.
131
Prilozi
Male Novine broj 117, 30. april 1902. prilog 1 [1c]
Jedno proroanstvo
Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaa zavada izme-
u kraljevskih supruga bila u najveem jeku. Tuba za razvod braka ve je bi-
la podignuta, a mesto g. S. Grujia na vladu bejae doao g. Nikola Hristi s
g. edom Mijatoviem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za koje se javno
govorilo da mu je glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu.
Jedne veeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova bejahu
iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se jo oekivalo na g. . Mijatovia,
pa da se otpone ministarska sednica. ekali su vrlo dugo, ali g. Mijatovi ne
doe. Ameutim bez njega se nije mogla drati sednica, jer je ba on imao da
donese od Nj. Vel. Kralja Milana vana saoptenja, zbog kojih je upravo i tre-
balo drati ovu ministarsku sednicu. Bilo je ve prolo 9 asova uvee, kada
se g. Mijatovi jedva jednom vrati. No kako je bilo ve dosta pozno, to se do-
govore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada da im g. Mijatovi podnese
izvetaj o svome dugom razgovoru s Nj. Vel. Kraljem.
G. Mijatovi uze izlagati i kazivati redom ta je sve od kralja uo, pa na
jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
- Ama, molim vas, ta to znai, to mi je Njeg. Vel. Kralj kad sam ga
odvraao od parnienja i razvoda braka u 2-3 maha uzviknuo: -To se mora
svriti!... Tako je sueno!... Tako je jo pre 20 godina proreeno!... To je sudbi-
na!... Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upi-
tah, ta to treba da znai da je to proreeno jo pre 20 godina, i ko je to prore-
kao - kralj mi onda ree: Pitajte vaega g. ministra predsednika, on e vam to
objasniti. Zbilja, znate li vi to o tome, gosp. predsednie?
Na ovo pitanje g. N. Hristi prvo odmahnu glavom kao da je hteo rei
da on nita o tome ne zna, ali posle malo pouta, protrlja prstima elo i ree
polako:
- Jes, jes! Ima neto. O tome voena je tada itava istraga protiv te stvari.
Na ove rei stareve svi skoie da im g. Hristi ispria, ta je tu bilo u
stvari i kako se sve to desilo.
132
G. Hristi se pozadugo nekao, izgovarajui se da je to bilo davno; da je
mnogo pozaboravljao i da nee umeti da ispria sve kako je u istini bilo.
Ali na g. Hristia navalie neodstupno svi njegovi drugovi i on najzad
morade popustiti. No mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhi-
ve min. unutranjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.
Tu u toj fascikuli nali su itav niz dokumenata u kojima je zabeleeno
mnogo vanih i interesnih stvari o jednom udnom proroanstvu, koje je pro-
reklo stranu topidersku katastrofu i mnoge druge sudbonosne dogaaje
koji su se docnije razvijali u Srbiji.
To udno proroanstvo prostire se na itav jedan vek i obuhvata ne sa-
mo prolost i sadanjost, ve ide daleko i u budunost.
Sve to pak dalo je povoda jednom naem dravniku i knjievniku, te je
o tome napisao krasan istorijski roman, koji emo kroz koji dan poeti da do-
nosimo u naem podlistku!...
Svraajui na to unapred panju naih tov. italaca, mi ih molimo, da
briljivo pribiraju i uvaju sve brojeve naeg lista, u kojima bude izlazilo
Jedno Proroanstvo, poto stvar nee biti zasebno odtampavana.
133
Prilozi
Male Novine broj 126, 9. maj 1902. prilog 2 [2c]
Jedno proroanstvo (1)
Dragi gospodine Todoroviu, - Kad ste ve u br. 117-om Malih Novi-
na pomenuli moje ime u vezi s prianjem o jednom udnom proroanstvu,
i kad prianje o tome proroanstvu nije sasvim tano - a zasluuje da se zna
tano, jer je u neku ruku istorijski fakat - onda ete mi, bez svake sumnje, do-
zvoliti da vam tu stvar tano ispriam.
Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptio svoju odlu-
ku da trai razvod braka s kraljicom Natalijom, kako vi velite u 117. br. M.
Novina, nego 19-og Februara 1889, kad nas je kralj pozvao da nam saopti
da se reio da kroz tri dana abdicira.
Niko od ondanjih lanova kabineta nije ni slutio da nam predstoji ab-
dikacija kraljeva! Ja najmanje, jer sam ja verovao da je kralj Milan pristao na
moj predlog koji sam mu u Septembru 1888. u Glajhenbergu uinio, na ime:
da abdikaciju svoju odloi do punoletstva svoga sina, a da za etiri godine,
koje ostaju do toga punoletstva, izvri jedan program politikih i socijalnih
reforama, koji sam mu ja nacrtao, i u kome je davanje iz sopstvene inicijative
slobodoumnog ustava bilo samo prva taka. Kralju je taj program jako bio po
volji, i poto je odmah po povratku u Beograd preduzeo izvrenje prve take
njegove, ja sam verovao - a on me je u toj veri podravao - da e on i druge
take redom izvriti. Verujui to ja sam, samo na nekoliko dana pred abdika-
ciju, engleskome poslaniku kazao da nije istina ono to mu je grof Brej pover-
ljivo kazao: da e kralj Milan na dan 22-og Februara da abdicira!
Naravno, da smo bili preneraeni kad nam je pomenutog dana u vee
kralj pozvavi ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se reio da 22-ga abdici-
ra. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odluke ivo predstavimo, i da ga od
nje odvratimo. Proveli smo u takvim naporima skoro dva sata. Pred kraj te
nesrene nae audijencije kralj Milan, razdraen i s dosta gorine, ree: Ja se,
Gospodo, vama drugima ne udim, vi svi verujete da vam je dunost da me
od moga nameravanog koraka odvraate, i da su vai argumenti takvi da me
mogu ubediti. Ali se udim ovome edi Mijatoviu, koji zna vrlo dobro da to
mora tako da bude, i da to nikakva rezonovanja i argumentovanja ovean-
ska ne mogu da spree!
134
Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta g. Nikola Hristi pozo-
ve nas da idemo svi onako skupa k njemu u njegovu kancelariju u Ministar-
stvu Unutranjih Dela. Tamo me je odmah pitao: ta znai ono to kralj ree
da ja vrlo dobro znam da to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim
drugovima u kabinetu ispriao ovo to u sad vama i vaim itaocima da
ispriam:
(Nastavie se)
135
Prilozi
(nastavak)
Kad je god. 1875. ia Danilov kabinet raspustio narodnu skuptinu,
odmah po proitanom ukazu o tome iz gomile iznenaenih i uzbuenih po-
slanika pristupi k meni jedan uiki poslanik, kojega ime ovde ne pominjem
za sada samo zato, to nisam traio od njega dozvolu da ga pomenem.
Vidi li ti kako se sve zbiva to je onaj prorekao?! ree mi.
- Koji je to onaj? zapitah.
Zar ti ne zna za proricanja seljaka Mateje iz Kremne ?
Kad mu rekoh da ne znam, on me pitae da li knez za njih zna. Jer ako
ne zna on treba da o njima sazna! Mene, koji verujem u sudbinu, i koji znam
da je francuski Jevrejin Mihailo Nostradamus g. 1551. prorekao sve glavnije
dogaaje evropske istorije od njegova vremena pa sve do danas, odmah su
ona pitanja moga politikog prijatelja ivo zainteresovala. Dogovorismo se
da ja jo to vee vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnu audijen-
ciju moga prijatelja, ako mu ve dotle nije to poznato bilo o proricanjima
onoga seljaka iz Kremne. Jo te iste noi poslao sam svome prijatelju vest da
e ga knjaz sutra na podne u privatnu audijenciju primiti.
Odmah posle dugotrajne audijencije uikoga poslanika knez je primio
mene. Bio je oevidno uzbuen onim to je od moga prijatelja uo. Ispriao
mi je, po svoj prilici vei deo ako ne ba i sve, to je uo bio. Izgleda da je onaj
Vidovit iz Kremne jo poetkom 1867-me prorekao da e knez Mihailo mu-
eniki poginuti od zlikovake ruke, da e za kneza doi jedan mlad deko,
u ime kojega e zemljom da vlada jedna komisija od tri lana, da e u zem-
lji biti nezadovoljstva i uzrujanosti za dugo, da e se mladi knez oeniti ali da
nee biti srean u braku, da e imati samo jednog sina, da e voditi dva ili tri
rata, da e zemlju proiriti i sebi krunu na glavu metnuti, ali da e jo mlad
presto ostaviti i u tuini u velikoj tuzi i alosti umreti i tamo se sahraniti. Do-
dao je jo i nekoliko vrlo karakternih crta, koje se na sadanje stanje odnose,
kao i predskazivanje nekih dogaaja koji tek imaju da nastupe. I o njima sam
136
priao svojim drugovima, ali ih ovde javnosti predavati ne mogu. Toliko mo-
gu da vam kaem da e po proricanju Vidovitoga iz Kremne nastupiti u
Srbiji tako teka i zla vremena, da e ivi ljudi prolazei pored groblja govo-
riti: Blago vama, koji ste pomrli, to ne ivite! ali e posle velikih beda i ne-
srea nastupiti opet vreme, u kome e ivi, prolazei grobove svojih milih,
govoriti: Ej, da ste sad ivi pa da vidite ta je sreen ivot!
To je bilo kako rekoh godine 1875, s prolea. Sve to se od te godine pa
do 1888-me zbivalo potvrdilo je da je Vidovit iz Kremne pravo predskazivao.
Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored kralja Milana u
Glajhenbergu, odvraajui ga po uputstvima G-dina Nikole Hristia i od sa-
me pomisli da presto ostavlja, kralj me je jednoga dana podsetio na proroan-
stvo kremansko. Mnogo se to-ta od onoga to smo 1875-te uli od toga do-
ba ovamo ispunilo, ispunie se bez sumnje i ova taka o mom abdiciranju. ta
u, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! Jedna mi je vidovita ena (klervo-
ajantka) u Parizu pre vie godina kazala to isto. Ona je dodala da je moja sud-
bina vrlo tragina, jer najvie imam da patim od onih, koji su mi prijatelji i
koji su mi najmiliji! Eto, ia Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste ver-
ni i odani prijatelji, ali ba vae dranje u pitanju moga razvoda braka, koje
dranje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura silom u abdikaciju!
ta je to nego jasno vidljiv prst sudbine?
(Nastavie se)
137
Prilozi
(nastavak)
Kad sam sve to svojim kolegama ispriao da im time objasnim ta zna-
i ona re kraljeva, onda se sa strane izvesnih meu njima prosula na mene
najpre itava bujica sarkazama i ismevanja da se jo pod nebom nalazi tobo
uenih akademika, pa jo i aktivnih ministara i sanim dravnika, koji ve-
ruju u sudbinu i u mogunost da se istorijski dogaaji na dvadeset godina
unapred proriu! G. Nikola je sedeo kao obino hladan, ozbiljan, ni najmanje
nepotresen ni mojim prianjem niti onim kolegijalnim napadima mojih dra-
gih kolega na mene. Bio se oevidno pustio u nekakve misli. Posle nekoliko
minuta on ustavi onu bujicu sarkastine reitosti i uzme svojim mirnim nai-
nom da nam govori od prilike ovako (ne mogu ba da se setim istovetnih re-
i njegovih!):
Ja ne znam da l se to slae s filosofskim teorijama, ali ja znam nekoli-
ko udnovatih sluajeva u kojima je doista unapred, i pogotovo u svima po-
jedinostima, predskazano po neto to se posle i u istini tako desilo pa ak i
u tim pojedinostima!
I onda nam je priao nekoliko stvari, potvrene zvaninim, i ako pover-
ljivim, izvetajima, vrlo udnovate i izvanredno interesantne, ali koje ja vama
bez njegove dozvole ispriati ne smem.
Pre smem da budem drzak i da vam ispriam drugu jednu priu koja
nije manje interesantna, a tie se pitanja o sudbini i o tome da li se dogaaji
predskazati mogu. Nadam se da e mi Njeno Velianstvo kraljica Natalija
moju indiskreciju oprostiti, u toliko pre to je ja inim s iskrenom i dubokom
potresenou na pogledu velike traginosti njene sudbine.
Poznato vam je da sam, poto sam u Bukuretu potpisao ugovor o mi-
ru izmeu Srbije i Bugarske, uao u kabinet Garaaninov krajem Marta 1887.
god. Jednoga dana poetkom Maja t. g. kraljica Natalija polje po mene. Hte-
la je da uini nekakvu milost nekoj familiji, za koju su je mnogo molili, pa joj
je u tome trebala moja saradnja. Kako je obino bila mnogo milostiva prema
meni zadrala me je podue u razgovoru. Kao inteligentna i obrazovana e-
138
na, umela je ona da vodi razgovor o svaemu na nain koji je svakoga oara-
vao ko je samo srean bio da s njome govori.
Ne znam ni sam kako smo od avansovanja jednog malog siromanog
zvaninika, koji je bio potpora svojoj materi i sestrama, preli na politiku, od
politike na knjievnost, od ove na filosofiju, od ove na Teosofiju, a od ove
opet na pitanje: je li na ivot u napred, bar u glavnim linijama i sa glavnim
dogaajima, ocrtan i utvren. Od jedan put e mi kraljica rei:
Sluajte, Mijatoviu, ja vas esto, kad smo u drutvu, diram zbog vaih
teorija i verovanja, ali sad u da vam dam jedan prilog za vae verovanje da
ima sudbine. Meni je bilo tek peta ili esta godina kad me je moja majka do-
vela u Odesu u goste k mojoj tetki kneginji Murusi. Jednoga dana ja sam se
sigrala s mojim sigrakama u velikoj jednoj sobi na drugom spratu kad izne-
nada moja majka ue, uze me za ruku i ree mi: Hodi, dete moje, sa mnom!
Odvela me je na prvi sprat u veliki salon. Tu je bilo puno gospoa, a u sredi-
ni salona na ilimu sedela je - jedna stara ciganka. Moja me majka odvede
pravo k njoj, govorei mi:
Nemoj nita da se boji, ova je baba dobra dua, i pokai joj samo svoj
dlan!
im je baba pogledala u moj dlan, ona se pljesnu rukom po elu, pa us-
tade i pogledae polagano i redom sve gospoe u onom skupu.
Znate li ta vidim? pitae ih; vidim krunu! Vidim presto! ta?! Zar
ovo dete da bude carica?!
I onda opet dohvati moju ruku i gledae podugo u moj dlan. Meutim
se neke gospoe isuavahu, druge se opet smejahu. Moja mati e rei babi:
E, nemoj sad da pokvari sve svojim preterivanjem! Nemoj da tvoje ci-
ganstvo izie na kraj kraja na vidik!
Baba nepomino gleda u moj dlan, polagano vrti glavom, pa onda uze
govoriti:
Ne, ne, ne laem ja! Ovo dete e da nosi krunu; udae se za Gospoda-
ra od neke slavne zemlje, bie kao carica, ali... pazite ta u da vam kaem:
kad stigne u svoju 29-tu ili 30-tu godinu moe biti da e umreti, ili ne znam
ta e biti, tek onda nema vie te krune! I ta njena smrt, ili taj gubitak njene
krune, stoji u vezi s nekakvim drvima - ne znam, ne vidim jasno!..
(Svrie se)
139
Prilozi
(Svretak)
Kraljica se zaustavi malo pa me gledae oekivajui valjda da u uiniti
kakvu primedbu. Ja sam utei srkao crnu kavu, kojom sam bio posluen, i
ekao da ujem da li ima to da kae.
Vidite, nastavi kraljica - prva polovina onog proroanstva, u koje ni
moja mati ni moja tetka nisu htele verovati, ispunila se preko svakog oeki-
vanja. Da li e se ispuniti i ona druga polovina? Sad dolaze te kritine dve go-
dine. Da li je politika situacija takva da ima opasnosti da izgubimo presto?!
Slivnica je samo jo jae iznela na vidik u kojoj je meri narod srpski ve-
ran svome kralju i domu Obrenovia! rekoh.
- A, narod je se na pokazao plemenit, splendide, sublime! Ne, dinasti-
ja nije u opasnosti da presto izgubi, niti u ja revolucijom krunu izgubiti! Ako
e se ona druga polovina proroanstva ispuniti, onda ja treba sad kroz godi-
nu dve da umrem. Izgledam li kao ena koja e skorim da umre?!
Kraljica je bila tada u pravom cvetu svoga zdravlja, svoje mladosti i le-
pote. Prosto je blistala.
- Vae Velianstvo, rekoh joj, klervoajantkinje i ako se zovu jasno
vidovite, ne vide svaki put jasno!
Ali vidite kako je pogodila prvi deo! Mnogo je manje bilo za verovanje
da u jednoga dana postati kraljicom, nego li da u, moe biti smru ili druk-
ije, jednoga dana prestati biti kraljica! Ja sam sad savreno zdrava, ali niko
mi ne garantuje da na zimu neu dobiti galopirajuu jektiku, ili da mi se ne
desi kakav nesrean sluaj, kakav accident. Vi ete mi se smejati, ali ja sam ve
poela da, kadgod se izvozim u Koutnjak, na koutnjakoj kapiji kazujem
koijau: pazite dobro na konje! Jer ako bi se konji sluajno poplaili pa jur-
nuli u umu, mogla bih se udariti elom o kakvu granu, ili o stablo kakvo, pa
na mestu mrtva ostati, i onda bi se ispunilo i ono drugo proroanstvo da u
izgubiti krunu usled neega to je u vezi s nekim drvima!
140
Naravno, ja nisam stenografisao govor kraljiin i molim da se uzme k
znanju da reiminu tanost naeg razgovora ne garantujem, ali jamim svo-
jom au da je u ovome to je napred iskazana sutina onoga to mi je kra-
ljica Natalija govorila pomenutom prilikom Maja meseca 1886-te godine.
Dve godine posle toga kralj Milan je traio razvod braka, a naskoro za-
tim abdicirao, te je kraljica Natalija faktiki prestala biti supruga vladajueg
kralja. Ispunio se dakle i onaj drugi deo onoga to je kraljici bilo predskaza-
no dok je jo malo dete bila. ak i onaj nejasni detalj o drvima nalazi dva
objanjenja. Misli se da je se kralj Milan konano reio da trai razvod braka
tek usled jedne neprijatne scene s kraljicom Natalijom u Koutnjaku. Drugo
je tumaenje - g-a Artemiza je ki jednog trgovca s drvenom graom!
Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje ne idem na to,
da smanjim, ma u emu bilo, moju i mojih drugova odgovornost za nae
dranje u pitanju razvoda braka. Moja je namera u prvoj liniji da ispravim to
je netano bilo u onome saoptenju o Proroanstvu, a uzgred da dadem je-
dan autentian prilog za prouavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima
li mogunosti da se unapred kae ta je nekome sueno!
U Londonu 5. Maja.
Va iskreni potovalac, eda Mijatovi
P. P. Ako bi ko eleo da o ovoj stvari ima i bliega obavetenja, neka mi pie.
Moja je adresa: 16. Bedford Gardens, Campden Hill, London, W
141
Prilozi
Male Novine, 6. maj 1903. prilog 6 [4]
Najbolja prijateljica
(iz 2. dela romana Jedno proroanstvo)
O dolasku ove babe bilo je malo ukanja u kneevom dvoru. Prvo, pa-
la je u oi sama baba svojim otmenim izgledom i dranjem i svojim osobitim
taktom i otmenou, iako je bila prosta seljanka.
Dalje, pala je u oi ona panja, koju je knez ovoj eni ukazivao, kao i
onaj dugi razgovor u etiri oka. Najzad, odmah posle dolasaka ove ene,
knez Milo je izdao neke naredbe koje su morale stajati u nekoj vezi sa razgo-
vorom koji je knez sa babom imao, a sve to bio je dovoljan povod da poslu-
ga dvorska naotri ui i zaotri jezii!...
Poglavito im je zamaklo za oi to, to je knez Milo o toj baba-Joki rekao
knezu Mihajlu:
Vidi li, sine, ovu staricu? Ovo je jedna potena dua. Poljubi je u ruku;
to je najbolja prijateljica kue nae.
Ove rei kneeve douje momak, koji se u taj mah desio u pobonoj so-
bi, i to je bilo dovoljno da se meu poslugom stvore itave skaske. Svak se za-
ueno pitao, otkud to, da najbolja prijateljica bude jedna obina, prosta se-
ljanka?
Meutim, tom prilikom knez Milo rekao je knezu Mijajlu jo i neto vi-
e i vanije, to posluga nije ula. Ali sam knez Mijajlo pridavao je toj stvari
toliki znaaj, da je o njoj jo istog dana uvee sastavio naroitu beleku, koja
je docnije naena u hartijama kneevim. Jedan deo te zapiske glasio je ovako:
Babo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, maije i vraanja
imaju neku silu. To je u naem narodu dosta raireno. Ali, to je stariji, kod
Baba je bivalo sve vee ovo sujeverje. Tako on sada veruje da su njegovom
povratku u oteestvo mnogo pomogle i razne vradbine, koje su injene u
Vlakoj. Jutros je Babo iao naroito u Topider, s jednim svetenikom, i tu su
oslobodili iz zida jednu osvetenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u je-
dnom ekmedetu, jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sa zavetom da je
oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. I on veruje da je ova nafora
142
mnogo pomogla njegovom povratku. Ja ne mogu da verujem u te stvari. Ali
mora se priznati, da biva i takvih sluajeva, koji se ne mogu protolkovati obi-
nim redovnim putem. Ima jo mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo,
i ovaj sluaj, za koji je jutros priala ova stara, rudnika baba Joka. Kad pro-
u ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem vie vremena, ba u pozvati
toga oveka Miloa Tarabia, da ga vidim, da ujem kazivanje iz njegovih us-
ta i da se ja s njim razgovorim. Zato sam i zapisao ovaj sluaj i baba-Jokino
kazivanje da ga ne zaboravim.
Ovako se zavrava ovaj zapis kneza Mijajla.
ta je, pak, ispriala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i vaan slu-
aj, o kome se ovde nagoveuje, to emo videti u treem i poslednjem odelj-
ku ove nae knjige.
Naim tovanim itaocima. U izlaganju ove nae povesti doli smo do
take gde nastaje opis onoga proroanstva, po kome je i nazvano ovo delo
imenom JEDNO PROROANSTVO.
No ovo prianje nee biti produeno u iduem broju, ve se odlae za
prvi juni o. g.
I tako, 1. juna na list poee da donosi zanimljivo prianje o Jednom
proroanstvu, to se nee prekidati dok ne bude svreno celo delo. Dotle
pak, - do 1. juna - Male novine donosie drugi vrlo zanimljiv podlistak o
kome emo u iduem broju rei koju vie. Za sad napominjemo samo to toli-
ko, da je na novi podlistak iz pera jednoga uvenoga pisca kriminalistikih
romana i da spada meu najlepe i najzanimljivije proizvode te vrste.
143
Prilozi
Ogledalo, Pera Todorovi, 29. maj 1903. prilog 7 [5c]
Crno proroanstvo (1)
Da li je pok. Kralj Aleksandar znao o zaveri, to se protiv njega sprema,
i ta je i koliko je znao? - to su i zanimljiva i vana pitanja, ali pitanja na koja
tek ima da se odgovara.
Ada bi ti odgovori bili bar priblino tani i potpuni, tu mnogi imaju da
priloe svoju svedodbu, da reknu svoju re, da kau po savesti ta o tome
znaju, ta su uli, videli ili lino iskusili.
Ja u ovde izneti ta ja o tome znam.
U 1902. godini u Malim novinama poeo je izlaziti podlistak Jedno
proroanstvo. Naskoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksan-
dar, i posle podueg razgovora o drugim stvarima on me upita:
- Ama vi ste poeli u Malim novinama iznositi nekakvo proroan-
stvo! ta e vam to?
- Pa, Velianstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam dogaaj
ima istorijske vanosti. G. eda Mijatovi napisao je o tome proroanstvu je-
dan izvetaj i u M. Novinama, pa su svi ti brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem - ree kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo da su u-
desa i proroanstva! Pa ipak bi najbolje bilo, da vi to prekinete i da vie ne pi-
ete o tome.
- Ali zato, Velianstvo?
- Zato to je najbolje sve to napustiti. Ai to e vam da ba o tome pie-
te, kad imate puno drugih stvari? to da podgrevate ono to je bilo jo pre tri-
jestak godina? Pa onda, tu se, ini mi se, neto pominje o meni, a ako se ne
varam ak se i o kraljici neto prorie. Je li tako?
- Tako je, velianstvo.
- Pa kad je tako, onda to e vam to? - ree kralj prekorno. Neprijatelji i
onako jedva ekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi sad isto kao da im po-
maete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreu, i time im ta-
man idete na ruku.
144
Kralj je i ovo izgovorio otro i nabusito i ja sam se morao podue prav-
dati i uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor.
Razloio sam mu, kako se ba utanjem ire ravi glasovi i u narod se
unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je neto nauo o tome proroan-
stvu za dinastiju Obrenovia i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi uti-
mo, nee utati oni, koji mu ne misle dobra. Oni e se koristiti ovom prilikom
da u narod proture ba ono to ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome
mi prijatelji, jer mi emo opet stvar predstaviti blae i nai emo puta i nai-
na, da i ono to je zlo u tom proroanstvu okrenemo na dobro. To su bile po-
bude koje su i mene navele da piem o tome proroanstvu.
- Pa kako ete ga okrenuti na dobro, kad se tu prorie propast moje di-
nastije?! - ree kralj oporo, pa onda ponovi dva put: prorie li se to?... prorie
li se?...
- Prorie se, Velianstvo, ali ja u to opet nekako ublaiti i na dobro okre-
nuti!...
- Kralj me presee: - Vraga ete vi tu na dobro okrenuti!... i najbolje je bi-
lo da vi to niste ni potezali!...
- Ja vas opet uveravam, Velianstvo, da ete to u mome podlisku ispasti
lepo. Eto itajte redom, pa ete se i sami uveriti. A sad da prekidam bilo bi
vrlo nezgodno, i ba to prekidanje izazvalo bi veliku radoznalost i svakojaka
nagaanja i sumnjienja.
Kralj je utao zamiljeno, i na ove moje rei pozadugo ne ree nita. Po-
sle dodade polako:
- Najposle, ja za sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Mora-
ete otii do nje da se izvinite i da joj to objasnite. Ona taj va podlistak vrlo
ravo ceni i mnogo vam zamera na njemu. Nekoliko puta ve govorila mi je
o tome.
* * *
Nisam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak morao otii
kraljici Dragi. Ona me doeka stojeki i podue je tako sa mnom razgovarala.
- Pravo da vam kaem, g. Todoroviu, srdim se na Vas. Pre sam vae
Male Novine u slast itala, a sada, kad koji broj uzmem u ruke, uvek stre-
pim, da u njemu ne naem kako ste poeli ve iznositi ono prokleto pro-
roanstvo.
Zbunjen ovako oporim predusretanjem (inae kraljica je umela biti ve-
145
Prilozi
oma ljubazna pri doeku), ja nisam znao ta odmah da odgovorim - a kralji-
ca produi:
- Pa, za sebe toliko i ne marim. Ja sam na to ve oguglala i malo druki-
je gledam na te stvari. Ali za kralja me srce boli. On se siromah prosto iskida.
Jo se bojim navui e kaku bolest na se. Svaki dan napune mu glavu kojeka-
kvim dostavama, pa po svu no ne moe da trene od teke brige. Prosto e
ga ubiti ta nesanica, koja evo ve mesecima traje!...
Meutim ja se ve bejah pribrao te primetim:
- Za Boga, Velianstvo, ta vi to govorite! Zar moji podlisci ne daju kra-
lju mirno spavati!... To bi naopako bilo, ako je tako, ali ja isto......
Kraljica me presee: - Ta nisu ba samo vai podlisci, nego malo oni, ma-
lo druge dostave, tek kralju dosta da ga uznemiri i da mu san odagna. Posle
ta ne inim da ga umirim, ali sve badava. ivci mu se razdrae, pa esto ne
moe oka svesti. Vie puta ak i zora zabeli, a on jo nije ni trenuo. Tek kad
se dan ukae, on se malo smiri i zaspi, pa i to nije nikakav san: sve se trza i
preza. Boga mi, grdan greh inite, g. Todoroviu!...
Ja sam bio zbilja iznenaen ovim udnim prianjem kraljiinim i ja joj
reknem:
- Ja vas pokorno molim, Velianstvo, da me izvinite, ja prosto ni pojma
nisam imao o ovome to sad od vas sluam. Jo kralj meni veli, kako on ne
mari toliko za sebe zbog moga podliska, ali da glavno vi ustajete protiv toga,
i zbog toga sam doao k vama, da vam stvar objasnim i da se izvinim.
Kraljica se alosno smeila: - Naravno, kralj nee pred vama... - kraljica
se popravi - a i ni pred kim to da govori, ali istina je, da njega po neke stvari
neobino diraju. Eto, na priliku, vi niste znali to se kralj onoliko na vas na-
ljutio, kada ste, prilikom moje prosidbe, u vaim M. Novinama, odmah is-
pod naih slika, doneli lanak u crnom okviru i s krstovima, u kome se govo-
rilo o ubistvu i smrti pok. kralja Umberta.
Ja je popravim da lanak nije bio u crnom okviru. Ona produi ivo:
- Pa bila je debela crna linija i krstovi - dovoljno to, tu odmah ispod na-
ih verenikih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogrebu, o smrti, a kralj
ne moe da trpi take razgovore i ne mari da uje nita to se na smrt odnosi
i smrti se tie. im se takve stvari pomenu, on se isto najei, prosto mu se
smui, kao ono kad ovek vidi zmiju, gutera ili tako neto, od ega se grozi.
To nije strah, nego, kako u rei, kao neko gaenje!... I to je prosto u prirodi
njegovoj. Eto, ja sam pokuavala da ga na to naviknem, ali prosto ne ide...
Naravno, ja vama ovo govorim u poverenju, jer znam da ste na prijatelj...
146
Tek sada kraljica ponudi i mene da sednem, a i sama se spusti u fotelju,
pa produi:
- Jest, g. Todoroviu, ja vas smatram kao naeg prijatelja, i ba zbog to-
ga i hou da vas upoznam s ponekim stvarima, jer sam uverena da vi tu gre-
ite nehotice. Tako i onda...... ba onda kad ste u M. Novinama doneli na-
e slike, i kad je bio onaj lom zbog toga vaeg lanka o pok. talijanskom kra-
lju. Ja sam vas i tada branila pred kraljem i dokazivala sam da je taj lanak is-
pod naih slika doao sluajno i da vama nije ni na pamet padalo da time nas
vreate. Ali kralj nije hteo uti. On je bio tvrdo ubeen, da ste vi to uinili za
inat njemu i meni, i da ste naroito hteli da nae zaruenje dovedete u vezu s
ubistvom, krvlju, smru, nesreama u opte.
- Za Boga, Velianstvo, kako je Kralj mogao tako to i pomisliti? Onda
on prosto mene i ne poznaje! Da radim neto njemu i vama za inat!... ta ste
mi vi bili krivi, a i kakav bi to bio inat?..
Kraljica me presee i ree smeei se:
- E, e, onda ste vi mene po malo mrzeli, priznajte. Kralj je onda meni sve
priao, ta ste mu vi o meni rekli. Pa ipak za to, ja vam nisam mnogo zame-
rala, i branila sam vas pred kraljem.
- Pa nisam ni onda, Velianstvo, nita runo rekao o vama. Do due re-
kao sam to, da niste kralju prilika, i da s vama nee imati poroda. Ali, ja sam
tako onda bio ubeen, Velianstvo, i molim vas da mi to ne zamerite.
Kraljica se smeila.
- Ja sam to odavno ve predala zaboravu, g. Todoroviu, o tome moe-
te biti potpuno bezbrini.
- I verujte mi, Velianstvo, sve to sam rekao nj v. kralju, poticalo je evo
odavde, sa srca, i govoreno je u jedinoj elji za dobro i sreu kraljevu.
- Ja to potpuno verujem, potpuno verujem..... Pa ba s toga, to znam
da ste na prijatelj, ja vam ovako slobodno i govorim ove stvari, da zna-
te kako je, i da ne greite esto i nehotice. Kralj nee da prizna to, nee ni
da govori pred drugima o tim stvarima, ali u istini on je vrlo uznemiren
ovim raznim dostavama i doaptavanjem sa raznih strana o nekakvim za-
verama, atentatima i drugim nesreama. Kaem vam, on to nee da rek-
ne, ne priznaje, a najzad pravo i ima, g. Todoroviu, on je kralj i kako bi
to izgledalo da on rekne: Bojim se, strah me... Boe sauvaj, on to nika-
da nee izustiti ni priznati! Ali u istini on je i vrlo zabrinut i vrlo uznemi-
ren, i ba s toga dunost je sviju njegovih istinskih prijatelja, da uine sve
to mogu za njegovu sigurnost i njegovo umirenje. O tome ete i vi vodi-
147
Prilozi
ti rauna, pa ete, nadam se, to pre prekinuti va podlistak Jedno pro-
roanstvo.
- Uiniu sve to treba, Velianstvo, ali ja ne znam, i prosto moram da se
divim, ta vi to nalazite tako strano u mom podlisku! Bar u ovome to je do
sada izalo, nema apsolutno niega nezgodnog. Naprotiv, tu se ba velia di-
nastija Obrenovia; pria se kako je progoni knez Karaorevi i kako je ceo
narod traio povratak svoga starog knjaza Miloa.
Kraljica prihvati: - Opet vam kaem: Nije ono to je do sada izilo, ve
ono to tek ima da izie. Kralja plai ono crno proroanstvo, a mene jedi, ot-
kuda ste nali da o tome piete ba sad, kada nam i inae s drugih strana to-
liko prete i svako zlo slute i ele.
- Ali, za Boga, Velianstvo, ja sam ba za to i uzeo da piem o tome, da
to kako vi rekoste crno proroanstvo, malo ulepam i doteram; da razbla-
im onaj teki utisak, koji bi ono inae moralo ostaviti u narodu. Ja sam i kra-
lju o tome govorio.
Kraljica me upita, da li bi se to proroanstvo zbilja dalo malo ulepati;
ree kako je ona o njemu razno sluala, i zamoli me da joj bar u kratko ispri-
am ta ja o tome znam.
Upitam je, da li je itala ono, to je o tome g. . Mijatovi pisao u Ma-
lim Novinama, poto je to najbolji izvetaj o toj stvari.
- itala sam - ree mi kraljica - ali tu je g. Mijatovi prekinuo stvar ba
onde, gde je ona od najveega interesa. On je ispriao ta je proreeno do na-
ih dana, do dolaska na presto Kralja Aleksandra, pa je tu stao. Anas, narav-
no, najvie interesuje ba to, ta je za nas proreeno, dakle ta e biti s nama
i ta e biti posle nas? Zato vas molim ispriajte mi ta vi o tome znate. Ali
priajte sve, apsolutno sve, nemojte nita kriti ni preutkivati.
Tako pozvan, ja sam kraljici ispriao ovo:
* * *
U uikom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prolom veku,
iveo je ovek, po imenu Mateja.
I u svom selu, i u celoj okolini Mateja je bio poznat kao ovek koji je ma-
lo enuo pameu, ali ovek miran, koji nikoga ne dira.
28. Maja 1868. god. Mateja ode u oblinji okruni grad Uice, kuda je e-
e odlazio, i toga dana po podne tu u sred uike arije i na vidiku tolikog
sveta, on nada viku i dreku, koliko ga grlo donosi:
148
Haj.... ljudi!... brao!... ne dajte, ako Boga znate, ubie nam vladaoca,
ubie nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga.... Eno ga seku, eno ga sve-
ga jataganima iskasapie!... Gle kako krv tee! Uh, ala je strano!... Krv... krv...
Teko nama!.. Kuku nama!.. pogibe nam knjaz Mihailo!..
Na ove moje rei kraljica se strese:
- Uh, g. Todoroviu!... Zbilja je strano! Kako je moralo biti tom jadnom
oveku kada je, u svom vidovitom ludilu, sve to kao na javi gledao!...
Jadna, jadna eno!... ali suluda vidovnjaka, a nisi ni slutila, kakve
strahote tebe jadnu ekaju, i kako e ti tek strahovito biti iskasapljena i na-
grena.
Ja produim prianje:
Velika gomila ljudi iskupila se oko ovoga oveka. Pitali su ga to se
dere? On je objanjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.
Dola je i policija. Ludaka su prvo psovali, pa ga posle i uhapsili.
Oporoavao vladaoca... Kad sutra dan, a iz Beograda stigoe crni glasovi,
da je knjaz Mihailo 29. maja u Koutnjaku poginuo i grdno iskasapljen bio.
U poetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri. Posle su se
uverili da to ne moe biti, i pustili su ga na slobodu.
Ali tim povodom, na sasluanju kod vlasti Mateja je kazao i mnoge
druge stvari, koje od toga doba vae i kao strano proroanstvo, od koga se
jedan deo ve ispunio, ali od koga se drugi deo nee ispuniti, ako bude boja
a ne vraka sila!...
Sluajui ovu moju priu, kraljica je bila bleda i vrlo zamiljena, upravo
alosna. Ona ree tuno:
- Molim vas, priajte dalje. ta je prorekao dalje?
Toga oveka, Velianstvo, docnije su dovodili ak u Beograd. On je sa-
sluavan u ministarstvu unutr. poslova, pa ga je sasluavao i dugo s njim ra-
zgovarao ak i sam Kralj Milan. I na kraju krajeva iz sviju tih njegovih saslu-
anja i prianja izlazilo je ovo:
(svrie se)
149
Prilozi
Ogledalo, Pera Todorovi, 31. maj 1903. prilog 8 [5c]
Crno proroanstvo (2)
Knez Mihailo gine, a njega e naslediti njegov roak koji e Srbiju na-
muiti, ali e je i kraljevskim vencem venati - ona e pod njim da poraste i
ojaa....
On sam lino (taj naslednik Mihailov) metnue na glavu krunu kraljev-
sku, ali e biti zle ruke i zle sree.... Umree u najboljem dobu..!..
- Imae sina jedinca, koji e biti jo gore sree!.....
Ja malo zastadoh. Kraljica me, onako nekako ispod obrva, pogleda svo-
jim velikim, ivim, sjajnim oima i podue me je tako gledala tuno i ute-
ki. Mene taj njen pogled isto bejae pomeo, te i ja zautim. Kraljica me
opomenu:
- Priajte, priajte!...
Ja nastavim: Imae sina jedinca! I taj sin jedinac bie jo gore sree no
to mu je i otac bio... Nee imati od srca poroda i umree mlad, vrlo mlad, ne-
e napuniti ni trideset godina!
Kraljica uzdahnu duboko: Za Boga, g. Todoroviu, zar ba tako stoji,
da nee napuniti ni tridesetu?!..
- Velianstvo, vi ste mi zapovedili da sve kazujem i da nita ne krijem.
- Kazujte, kazujte, molim vas. - Ja produim:
- Svrie vrlo mlad i s njim e se ugasiti njegova svea?...
- Kraljica me presee: - ta to znai ugasie se njegova svea?...
- Znai, Vel., ugasie se ona svea, koja se u njegovom domu o slavi pa-
li, to jest: izumree njegova loza, nee vie biti Obrenovia!..
- Dalje, dalje. - ree kraljica mrano. Ja nastavim.
- Ugasie se njegova svea!... Azatim e Srbijom zavladati druga loza.
Ali ni ona nee bit dugovena. Izrodie se unutranje borbe i krvljenja, doi
e metei i meusobni sukobi, i strana, tuinska, neprijateljska sila zavlada-
150
e Srbijom i dumanski e pritisnuti rod srpski. I nastae tako strana i ne-
srena vremena, da e ivi, prolazei pored grobova predaka svojih, tu zasta-
ti i suzni uzdisati:
Otvorite se grobovi, da i mi ivi u vas legnemo!... Blago vama to ste
pomrli, te bar svojim oima ne gledate muke, bruke i jade nae!
A kad se narod srpski dobro namui i napati; kad prestrada sve ono,
to je Hristos na krstu prestradao, onda e se iz sredine naroda, iz sirotoga
doma i od prostoga roda srpskog javiti ovek, koji e svoj narod dii, poves-
ti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi budu zajedno i da budu sami svoji
gospodari, kako nikad pre nisu bili. I onda e nastati tako miran i srean i-
vot, narod e iveti tako zadovoljno, da e ljudi, prolazei pored grobova pre-
daka svojih, uzvikivati radosno:
Ustanite mrtvi da ivimo!
- Eto, Velianstvo, ovo je to crno proroanstvo!
Bleda i duboko zamiljena, nema i nepomina, kraljica je, kao skamenje-
na, sedela u svojoj velikoj stolici. Samo su joj oi sevale i neobino ivo sijale,
kad bi ih od vremena na vreme podigla gore.
utao sam i ja, jer posle isprianog proroanstva nisam znao ta da po-
nem. Na jedared kraljica podie glavu, zaustavi na meni onaj svoj udni, sjaj-
ni pogled i, poto me je tako dugo i nemo gledala, ona uzdahnu duboko, vrlo
duboko i ree skoro apatom:
- Strano proroanstvo!... Uasno proroanstvo... Nee doiveti ni tride-
setu godinu!.. Asada mu je tek dvadeset sedma!.. Znailo bi jedva jo tri go-
dine!.. To bi bilo uasno... uasno!.. Svemogui Boe, je li to mogue!..
Kraljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomijenim gla-
som, i izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda na jedared klonu, isto
kao da se smanji i sparui, spusti glavu u ake, i tako slomljena, skruena, ona
je dugo, nemo utala, a ja sam, sedei malo u strani, video sam njen zatiljak i
njen gojazni, beli, obli vrat.
U tom trenutku bejae mi je neobino ao.
- Boe, da li ne plae?! - doe mi u pamet.
I doista, kad kraljica malo posle podie glavu, njene sjajne oi bile su
vlane od suza. Meni doe na um da bi red bio da je ohrabrim, da reknem
kakvu god utenu re. Ali za udo, meni u tom trenutku ni jedna takva re
nije mogla prei preko jezika. I mesto kakve utehe, ja reknem:
- Ima jo neto, Velianstvo!... Jedna sitnica...
151
Prilozi
- Ima jo?.. Ata?.. ta ima jo?
- Ima to, Velianstvo, da e onaj ovek iz naroda, to e doi da izbavi
otadbinu, opet biti po dalekoj, dalekoj vezi od loze Obrenovia. Prorok je
rekao: To e biti kad iz suha, ogorela panja opet izbije mlada, sona ibljika.
To e biti od jedne daleka, daleke ilice, koja se ak tamo negde duboko u
zemlji sauvala.
Kraljica tuno klimnu glavom:
- Malo utehe za nas, gospodine Pero!
- Za udo, Velianstvo, taj udni prorok ak je i telefon prorekao, pa
ak i dravno uveanje Srbije.
- Kako to? - zainteresova se kraljica malko ivlje. - To nisam ni od koga
ula.
- Jest, Velianstvo, na jednom mestu on govori, kako e se kralj saveto-
vati sa svojim doglavnicima, pa veli: Kralj e biti u Beogradu, a njegovi do-
glavnici u Negotinu, Niu, Pirotu, Vranju, Prokuplju, Uicu, Loznici, pa e se
tako razgovarati. Islednik ga pita: Valjda misli razgovarae se preko tele-
grafa, jer kako bi drukije! Nije, nije! - odgovara vidovnjak. - Razgovarae
se nausmeno, ovako kao to ja i ti sad govorimo, svojim glasom i reima. -
Pa kako to moe biti da svojim glasom on govori iz Beograda, a oni iz Uica
i Negotina, pa opet da se uju?! To nije mogue! A posle, ti pominje Pirot,
Ni, Prokuplje, Vranje, a ta su mesta preko granice, u Turskoj?! - Sad su u
Turskoj, ali onda nee biti, - odgovara vidovnjak. - Aza razgovor, ako sad
nije mogue, onda e biti mogue i ljudi e se onda tako razgovarati.
- udnovato!... To, vidite, nisam znala! - ree kraljica ivlje i radoznalo.
Ali odmah za tim ona se tre i dodade tuno: - Teko meni!... Jer ba ovo pro-
ricanje telefona i osloboenja, ako je istinito, najbolje pokazuje da e se ispu-
niti i sve ostalo to je prorekao... Nego da li je taj ovek sve to ba u istini go-
vorio, kako se sad pria? Jer znate kako je, g. Todoroviu. ovek rekne jednu,
a posle se naplete stotinu, to nikad nije ni mislio. Pa moda je tako i ovde?
- Pa moda je, Velianstvo, i dae Bog da se ova zla proricanja bar od-
nosno Nj. V. kralja ne ispune. to se pak tie istinitosti, ja sam uo da o tome
postoje akta u ministarstvu unutranjih ili spoljnih poslova, i da je to bilo sa-
kupljeno u dve naroite fascikle, koje je docnije i kralj Milan uzimao i naroi-
to ih amo u Dvor donosio, da ih ovde razgleda.
Kraljica ree da e ba narediti da se to potrai i izvidi. Ali to bi morala
uiniti kriom od kralja, jer je ona jo i ranije to htela, ali se bojala da bi to nje-
ga jo i vie uzbunilo, kad bi sve to naao i proitao u tim starim aktima.
152
Posle ovih rei kraljica se prenu, kao da se neega setila, i ree ivo:
- A, zbilja, vi o meni nita ne rekoste! Aja sam ula da je u tome proro-
anstvu i o meni re!
- Koliko ja znam, tu se govori samo kako e se kralj oeniti jednom gra-
ankom, Srpkinjom, i kako e ona potpuno podeliti njegovu sudbinu.
Sirota Kraljica rairi ruke i ree skoro kroz pla:
- Jao, Boe! Ja i ne traim nita drugo, no da s njim podelim sve... sve,
jer ini mi se i otrov bi mi sladak bio, kad ga s njim pijem. Ali, za Boga, g.
Tod., je li mogue da je taj umobolni ovek tako sve do sitnice prorekao, pa
ak i to kako e se kralj oeniti?!
- Pa enidba nije sitnica, Velianstvo! Naroito kad se jedan kralj eni, -
rekoh ja, tek da imam ta rei.
- Znam... razumem. Ali mi sami, kralj i ja, to nismo nasigurno znali,
upravo ak i od onoga poslednjega asa. A to na trideset i dve godine una-
pred prorie jedan sumanuti Uianin! Za Boga, je li to mogue?
Slegoh ramenima:
- Ne znam, velianstvo!... Tako priaju ljudi, kojima bi se moralo vero-
vati. Anajbolje naredite poverljivo, da vam se akta svakako nau. To e vam
biti najbolje uverenje.
Da li je jadna i nesrena Kraljica Draga nareivala da joj pomenute har-
tije nau i ta je ona u njima nala i proitala, to ne znam. Ali, crno proro-
anstvo sumanutoga Uianina ispunilo se doslovce, zakljuno do kralja
Aleksandra, s kojim je slavna i zasluna loza Obrenova zaista iz korena is-
upana.
(Kraj)
153
Prilozi
Narodni list, 12. otobar 1903. prilog 9 [6c]
Proroanstvo
Po nekom ruskom listu, koji nam nije doao do ruku, donose ovih dana
gotovo svi listovi na strani, proroanstvo jednog vidovitog seljaka, Srbina. Bi-
e, da je to ono proroanstvo, o kome nam je odmah posle 29. maja javljao g,
eda Mijatovi. No on je tada izrikom napomenuo, da ne moe da se javi sve,
to je taj seljak iz Kremana prorokovao, ali se g. eda pozivao na to, da ima
ivih ljudi, dravnika u Srbiji, koji za to proroanstvo znaju, a koji mogu, kao
i on, potvrditi, da se je, bar do sada, ono proroanstvo seljaka iz Kremana is-
punilo. Evo kako saoptavaju sada u inostranstvu ovo proroanstvo:
Godine 1868. uzbunie se seljaci u jednom selu u Srbiji. U njihovom se-
lu stvorio se seljak, koji je kao sumanut trao po drumu i vikao koliko ga glas
donosio: ubie nam knjaza. Uskoro posle toga doista je ubijen u beograd-
skom Koutnjaku blaenopoivi knjaz Mihailo. Uslijed toga dobavie tog se-
ljaka i odvedoe ga u Beograd. Tu je on, pred tadanjim vlasnicima i mnogim
srpskim dravnicima prorekao sve ovo, to se je do sada u Srbiji doista i de-
silo. Seljak je govorio: Ja vidim jednog knjaza, koji e postati docnije kraljem.
Ali on e ravo vladati, i jo e ravije proi sa enidbom.
Imae sina, koji e gotovo kao dete usesti na presto. Ali e taj njegov sin
biti ubijen zajedno sa svojom enom, kraljicom. Za njim doi e na srpski
presto kralj iz druge porodice, ali i on nee biti srean... Poslije njega rasprti-
e se po Srbiji tuinci, i nastae tako patnje da e ivi zavideti mrtvima. Ali
kada patnje budu prevrile meru, javie se junak iz sredine samog naroda.
On e tuince isterati iz zemlje, usreie Srbiju u tolikoj meri, da e ivi go-
voriti mrtvima: ustanite pa delite s nama radost srdaca naih. Tako e se zbi-
ti, tako mi svete tajne moje oi kazuju.
Ne znam, da li ima u Srbiji ivih, koji su to proroanstvo lino uli od
ovog seljaka. Gospodin eda tvrdi, da je ovaj seljak to govorio pred njim. Ne
bi bilo zgoreg, kad bi nam jo ko mogao kazati, da li je ovo proroanstvo ta-
no, koje se sada raznosi po celome svetu.
154
Narodni list, 16. otobar 1903. prilog 10 [7c]
Jo neto o proroanstvu onog
seljaka iz Kremana
Mi smo u broju od prole nedelje doneli lanak na ovom mestu, pod na-
slovom: Proroanstvo.
Taj lanak napravio je itavu senzaciju zato, to se do sada ispunilo sve
ono, to je onaj seljak iz Kremana okruga uikog prorekao, a to proroanstvo
do sada nije bilo poznato iroj italakoj publici.
Tom prilikom, mi smo se obratili na stare ljude i molili smo, da nam ja-
ve to o tom proroanstvu, ako budu znali.
Odmah sutradan, doao je u nau redakciju jedan gospodin po imenu
Milan Ili, biv. osmotritelj (sada inovnik carinarnice) karantina raunskog.
On je radio 30. januara 1839. godine.
On nam je o tome proroanstvu priao ovo: Evo kako sam ja, g. uredni-
e, saznao za proroanstvo tog seljaka iz Kremana. Dok sam bio kao osmotri-
telj karantina raunskog, usnim ja u drugoj polovini 1867. godine ovaj san:
naao sam se u Jagodini. Vidim kneza Mihaila. S desne strane uhvatio ga Ili-
ja Garaanin a s leve strane turski paa. Odjednom ga Garaanin povue se-
bi a paa ga dobro gurnu i knez pade balak.
Sutra dan priao sam taj svoj san karantinskom momku, nekom Joksi-
mu anareviu. Joksim je znao, da taj seljak iz Kremana tumai snove i pro-
rie ta e se u budunosti dogoditi, pa onda ode kod njega i ispria mu za
ovaj moj san. Tom prilikom taj seljak izmeu ostalog rekao je: nee proi ni
godina dana, a knez e poginuti. Sem toga ispriao je sve o onom, to ste vi
u prolom lanku pod naslovom Proroanstvo doneli. Interesantno je to,
da se je do sada sve ispunilo to je taj seljak rekao.
Prema ovom glasovi o tom uvenom proroanstvu, koje danas pronose
kroz svet svi evropski listovi, znai da nisu izmiljeni. Ako jo to budemo sa-
znali o tom interesantnom proroanstvu, mi emo saoptiti naim itaocima.
155
Prilozi
Budunost, 14. septembar 1915. prilog 11 [8c]
Na brzu ruku
Kremanski prorok
G. Radovan Kazimirovi, doktor teologije, i ako je hrianin, nije ba ta-
ko milosrdan prema svojim blinjima. Jer, on pie, mnogo pie, dugo pie, ne-
prekidno pie... O emu? To je sasvim sporedna stvar (izgleda i za njega sa-
mog): glavno je da pie.
Ovih dana, on pie o uvenom kremanskom proroku Milou Tarabiu i
o njegovom sinovcu Mitru.
Ovaj drugi i nije bio ba pravi prorok, nego mu vie doe kao vice-pro-
rok. Ali to se tie Miloa - e, to je bio prorok i po. Ni u emu se nije preva-
rio. Sve su se stvari dogodile onako kako je on za ivota predskazao. Do sa-
da se nisu ispunile samo ove stvari: 1) propast Turske; 2) propast Austrije; 3)
budunost Carigrada; 4) proglas srpske carevine; i 5) Kruevac - carska pres-
tonica.
Tako nas uverava g. Kazimirovi. I treba samo jo da se ispune tih pet
sitnica, pa da onda i ja poverujem i njemu i kremanskom proroku.
Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hriansko-crkvene take
gledita, kako mu izgleda ceo ovaj proroki zanat? Zar mu to ne mirie na je-
res? I dok danas ovaj na doktor teologije ovako reklamira kremanskoga pro-
roka, zar njegova milosrdna sabraa nisu u Srednjem Veku slali za te stvari
druge, kao vece i vetice, na lomau, ili na toak, ili na panj, ili uopte na ta-
ko neki skruen hrianski instrumenat?
Ja se ne razumem mnogo u cerkovnim stvarima, jerbo nisam doktor te-
ologije, kao g. Kazimirovi, pa nisam ak ni magister. Ali, ini mi se, po hri-
anskom uenju, da ne moe svaka baraba biti prorok. Vrlo je teko dobiti
od Gospoda Boga koncesiju za proricanje - mnogo tee no, naprimer, od g.
Peia za rudarsko istraivanje ili od g. Voje Marinkovia za izvoz opijuma -
i poslednju koncesiju za proricanje. Bog je izdao proroku Jeremiji i Jovanu
Pretei zakljuno, pa i to preko volje, jer je naprimer gorepomenutoga Jere-
156
miju bio baksuz celoga veka i morao je zbog svoje vidovitosti i dan i no
plakati.
Proricati, to znai petljati se u Boije Stvari: biti u neku ruku konkurent
Provienju. Ameutim zna se da je Provienje iskljuivi vasionski monopol.
Uveren sam da e se i g. mitropolit sloiti sa ovim mojim pobonim hri-
anskim miljenjem.
ovek koji se smeje
157
Prilozi
Velika Srbija broj 14, 23. april 1916. prilog 12 [9c]
Kremansko proroanstvo
Ima povie godina, kako se po Srbiji prepriava proroanstvo jednog
obinog seljaka iz Kremana (okr. uiki). Po tome proroanstvu kao sa nekom
zebnjom i zlom slutnjom, iekuje se t. zv. kremanske godine, kada e srpski
narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strane muke.
Kako je ovim dogaajima, prema proroanstvu, prethodio nestanak
Obrenovia, to se ranije o ovome proroanstvu govorilo tajno i u najuem
prijateljskom krugu, iz bojazni da se ne bi imalo posla s policijom zbog pro-
noenja obespokojavajuih glasova.*) Kad su nastali ovi ratovi, o ovome se
poinje vie govoriti i verovati, tako da je ovih dana i u nekoliko stranih
ozbiljnih listova ukratko pribeleeno ovo nae narodno verovanje. Kada su i
stranci poeli ovo nae proroanstvo da prepriavaju, onda zato ne bismo i
mi malo opirnije izneli ono to je do danas kod pojedinih poznavalaca u us-
pomeni sauvano.
Nikakve stvarne podloge nema na osnovu ega bi se u opte moglo ve-
rovati, da se ova proroanstva mogu obistiniti. Nije udo to mnogi sve ovo
smatraju kao jednu nemogunost ili da iova proroanstva pogaaju tek onda
poto se sve to ve desilo.
Nesumnjiovo je da je jo pre 50 godina jedan seljak iz Kremana pro-
rokovao i da su mnogi na osnovu njegovog proricanja iekivali ove sada-
nje dogaaje. Samim tim to se pre toliko godina i bez ikakva osnova
tvrdi i prorokuje o propasti Srbije i munim danima za srpski narod, pa
kad se silom ranije nepoznatih okolnosti zaista zapadne u takve dogaaje,
onda poinju da se kolebaju i oni to nisu nikako verovali. Ako je verova-
ti, da je ovaj seljak zaista prorekao ove sadanje dogaaje, ipak i sada sva-
kom stoji do volje da veruje ili da ne veruje da e se to proroanstvo do
kraja ispuniti. Treba imati na umu da Kremanac govori o dogaajima kao
da ih posmatra, a nikako ne objanjava uzroke i nain, kako e se oni
razvijati.
Ovde emo izneti podatke, koji su prikupljeni od linosti, koje su ovo
saznale ili od samoga proroka ili od njegove najblie okoline.
158
U drugoj polovini prologa veka iveo je u Kremnima (okr. uiki) je-
dan seljak po imenu Milo Tarabi. On je imao udne oi, blago i pobono
ponaanje, nije se enio, nepismen, malo govorljiv, bio je vrlo poten, iveo je
povueno i malo se s kim druio, najee je bio sa stokom u planini, nikome
nikakva zla nije uinio, ni mrava nije uvredio. Imao je mo da prorie doga-
aje od opte vanosti ili kao to na narod kae, bio je vidovit, te je mogao
unapred da vidi dogaaje, koji e se desiti. Kad bi ko od Miloa potraio da
to o linim stvarima i dogaajima prorie, obino bi se ljutio i rekao: Nisam
ja vraara!. Uopte retko se s kime hteo razgovarati o ovim buduim doga-
ajima: da je bilo samo nekolicinom njih, ijim se iskazima i sada moe pot-
puno verovati. Jedan od dobrih poznavalaca toga proroanstva bio je stari
prota uiki pok. Gavrilo, koji je o tome mnogima priao, pa se ak tvrdi da
je to pribeleio i negde tajno ostavio (verovatno je da e se to docnije i nai).
Ima i sada ivih savremenika, koji su lino o tome sa prorokom razgovarali.
U jednim naim novinama bilo je pre kratkog vremena o tome govora, te ne-
ma potrebe da se ponavlja.
Ovim Miloevim proricanjima nije se u poetku pridavalo vanosti, ali
se docnije svet sve vie o ovome interesovao, prepriavao i nadovezivao. U
svojim proricanjima Milo nije odreivao vreme, kad se ti dogaaji deavaju,
ve ih je vezivao sa drugim od manje vanosti, - o ovome e se u toku izlaga-
nja uz put pomenuti.
Milo nije dugo iveo, ali je govorio da e i posle smrti iveti. Njegov
sinovac Mitar Tarabi tvrdio je da mu se njegov ika javlja i da se s njim raz-
govara kao sa ivim ovekom, ne u snu ve na javi. Posle smrti Miloeve
niko se nije hvalio da se s Miloem razgovarao.
I Mitar je imao neega tajanstvenog. Dobro je znao strieva proroan-
stva i izgleda da je u njih poneto od svoga unosio. Ne znamo da li je Milo
govorio ili je to Mitar kasnije dodao, kako e u ove kremanske godine ra-
vo proi jedna narodna skuptina, koja se ima o Mitrovudne sastati.
Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloeva proroanstva, koja
su se posle njegove smrti ispunila. Naroito je to potrebno da se vidi, kako je
on po svom pojimanju objanjavao pojave, za koje u ono doba prost ovek ni-
je ni pojma mogao imati.
Kad niko u tome kraju nije ni oekivao, Milo je govorio da e iz zemlje
otii Knjaz Aleksandar i da e se vratiti knjaz Milo. Kad mu je jedan tvrdio
da je svojim oima itao, da je Knjaz Milo umro i da je u Vlakoj sahranjen,
onda je Milo ljutito rekao da e Knjaz Milo ustati i dve godine vladati u
Srbiji, pa kada je to rekao okrenuo je lea i otiao.
159
Prilozi
Neko vreme ranije pred pogibiju Knjaza Mihaila rekao je pokazujui na
dlaku: o tanjoj dlaci visi knjaev ivot!. Onoga dana kada je Knjaz Mihailo
u Topideru poginuo i kada niko o tome dogaaju u Uicu nije ni slutio niti
ma ta mogao saznati, od jednom je prorok na uikoj pijaci poeo vikati:
Ne dajte ljudi! Ubie Knjaza!. Povodom toga bio je uhapen, ispitivan i kao
potpuno nevin puten. Policija je zabeleila i uvala ova njegova sasluanja
ili bolje rei proricanja. Za ovo je znao i kralj Milan.
Prorok je govorio da e posle Knjaza Mihaila doi neki rod Obrenovi-
a i da e pod njim Srbija biti uveana. Za ovo verme kae:
Imaemo dva rata s Turcima i Srbija e se osloboditi od Turske; Dosta e-
mo pretrpeti, ali neemo tako mnogo dobiti. Posle toga pod Obrenoviima se
Srbija nee vie poveavati.
Imaemo jedan rat sa nekom bratskom silom i biemo posramljeni.
(Ovako je prorekao rat s Bugarima, 1885. god).
U to doba izii e novac kao riblja krljut (ovako je prorekao nikleni no-
vac); pa e biti novac jedno pare hartije (ovako je prorekao banknote - banke),
koje e svet u poetku nerado uzimati, ali e svaki posle rado primati, a dukat e
biti redak; zemlja e se meriti i prema meri plaati danak (ovako je prorekao
plaanje poreze na zemlju po hektaru); vladar e enu oterati, pa zatim svoju
zemlju ostaviti (ovako je prorekao razvod braka i abdikaciju Kralja Milana).
Za vreme ovoga poslednjeg Obrenovia svoj e svoga na sudu goni-
ti. Ovaj e se nesreno oeniti. U ovo e se doba ljudi moi na daleko me-
u sobom razgovarati t. j. da jedan drugog zbog daljine ne vide a razgovor
uju (ovako je prorekao telefon). Tada e Obrenovia za jednu no nestati,
kao da ih je grom pobio.
Narod e ponova dovesti Karaorevie. Za njihovo doba Srbija se po-
veava i prolazi kroz oajno stanje, - i to su vreme Uiani nazvali Kreman-
ske godine ili Kremaneve godine.
Ranije je prorekao da e kroz Srbiju proi eleznica, a pred kremanske
godine pojavie se kola to sama idu, stoka ih ne vue. (Ovako je prorekao
automobil).
Pred ovo doba Tarabii (njegova porodica) e osiromaiti, a jedan od
njih otii e u slubu, vratie se i ogazdie se. (Zaista se tako i desilo. Tarabi-
i su se izdelili i osiromaili. Jedan od Tarabia ode u slubu i sa neto zara-
de vrati se i otvori kafanu. - sad se lepo ima).
Rodie godina, kao to skoro nije rodila. Tada e ljudi otii u rat, a ene
i deca nee moi postii da srede letinu. (1912. god.) To je poetak ratova.
160
Posle prvih ratova Srbija e biti uveana i ispravie se granica. Posle
toga nee se ni ogodiniti t. j. nee se sastaviti ni godina dana, pa e nastati
pravi rat. Ovo e biti svetski rat, u kome e se silna krv proliti. Kad bi sva
ova krv jednom rekom protekla, valjala bi kamen od tri oke. Tim ratom ot-
poinju t. zv. kremanske godine.
Na Srbiju e navaliti jedna sila. Porobie i polomie ravnu Srbiju do
Bukova. Preko argana (planina u blizini Kremana) ili prei ili neprei neto
njene vojske, ali tu puka pui nee. Selo Kremani gotovo nita nee stradati.
(Kazao je da u Kremani za vreme prvih ratova sa Turcima nee Turci ui, ma
da e tu blizu preko planine doi). Najpre emo tu silu na ariljskom polju (u
uikom okrugu izmeu Poege i Arilja) potisnuti, pa emo je oterati kao
kad se rukom mahne. Tada emo zauzeti neto Bosne i zaustaviti se do Dri-
ne, tako da e uprija na Viegradu biti pola naa a pola njihova, - i tu emo
dugo ekati. Bie blaga zima i svet e tada vie od boletina poumirati, nego
to je u borbi izginulo.
Sve se ovo dogodilo prilikom prvog austrijskog upada preko Drine.
Posle toga ekanja nastaju najstraniji i najoajniji dani iz vremena kre-
manskih godina.
Sa severa e udariti jedna slia koja e brzo kao oblak svu Srbiju
pregaziti i porobiti. Zemlja e biti porobljena i pusta, nema ljudi, nema stoke.
Ono neto sveta to je u Srbiji zaostalo, u crno je zavijeno. Bie glad i od gla-
di e se umirati, bolesti i veala. ivi e proklinjati i as kada su se rodili.
ivi e zavideti mrtvima, koji su ranije poumirali. Dolazie se na grobove
i govorie se: Blago vama koji ste ranije umrli, te ovo niste doekali!
U ovo doba u Srbiju dolazi car. (Zaista, zimus je dolazio nemaki car
u Beograd i u Ni.)
Ovo nesreno doba nee dugo trajati.
ovek, ini mi se, po imenu Petar povee narod u borbu. Neki tvrde da
je to vailo za onu borbu, koja je otpoela sa uspehom na ariljskom polju pri-
likom dolaska Kralja Petra na vojite.
Ovom prilikom kod nas nee vie biti onako velike pogibije, kao to je
to ranije bilo. Ona e strana sila iz Srbije otii brzo kao oblak i bre nego to
je dola, tako da e ih ene preslicama proterati.
Srbija e biti pusta; ene a na panj uzjahivati mislei da je muko; ve-
lika nematina tako da i onaj to ima nee mu biti vajde to ima; bie otima-
nja i razbonitva: ubijae se za uto dugme.
161
Prilozi
Ne znam da li je Kremanac govorio ta e biti sa pojedinim silama po-
sle rata, ali je posigurno rekao ovo:
Rusija pobeuje i postaje vea i silnija nego to je ikad bila. Rusija e bi-
ti najsilnija drava.
Raspad Austrije i propast Turske.
Za carigrad kae da e biti niiji i svaiji. Osim toga, kae da e u Ca-
rigradu biti nekakav veliki sud.
Posle ovih ratova nee biti vie ratova, nego e sporove izmeu drava
reavati izbrani sud.
Kao to je ranije reeno, Srbija e se osloboditi. Pojavie se car na Is-
toku i pozvae nas da uzmemo to je nae. Srbija e biti vea nego to je
ikad bila. Gde je srpska kua, bie srpsko. Karaorevi ponee carsku
krunu u Kruevcu. Kad se sve ovo utia i uredi nastaju sreni dani: zemlja
e raati kao nikada dotle, otvorie se mnogi rudnici i na njima drava i na-
rod imati velike zarade. Nastae blagi i sreni dani, kao to to niko nije za-
pamtio, tako da e ivi dolaziti na grobove mrtvih i govorie: Ustanite
mrtvi da se nauivamo! U ovoj optoj srei prorok nije ni svoje Kremane
zaboravio, jer je govorio da e tek tada u kremenima biti podignuta
crkva.
Da se doe do ovoga srenog vremena, s pravom je Kremanac govorio:
Blago onome, ko to vreme doivi!
Po nekim prilikama i dogaajima, kako je to Kremanc vezivao, izgleda
da smo na izmaku tih nesrenih dana. Bog je dobar!
* * *
Pria se, kako se neki u reci davio i molio Boga i Sv. Nikolu da mu po-
mognu. Javi mu se Sv. Nikola i rekne da mu ve pomae, ali neka i on malo
rukama razmahne. - I mi smo sada kao ovaj davljenik, samo treba rukama da
razmahnemo pa e nam i Bog pomoi.
Zaista, vabe su sa severa dole i Srbiju salomile, a zatim su je sa Buga-
rima opljakali i popalili. Oni vojnici, koji su se predavali, upotrebljeni su naj-
pre da opravljaju putove i mostove, zatim su ih Bugari i vabe poubijali. Sta-
riji ljudi i deca preko 14 godina oterani su u Nemaku i Bugarsku da robija-
ju. Dakle, istina je da su u Srbiji sada zaostale samo ene i sitna deca, koje od
gladi, bolesti i na vealima umiru.
162
Da bi po kremanskom proroanstvu ene mogle preslicama oterati
neprijatelja, potrebno je da vojska najpre pobedi i satre toga neprijatelja, kao
to smo to jednom ve uinili na Rudniku i Kosmaju.
Razmahnimo rukama, a Bog e nam pomoi!
Jedan koji veruje
*) U poslednje vreme pok. Pera Todorovi pisao je o ovome proroan-
stvu, ali su dobri poznavaoci tvrdili da tu ima dosta netanosti, koje su dole
usled prepriavanja.
163
Prilozi
Vreme, 30. decembar 1928. prilog 13 [11c]
Jo neto o Kremanskom Proroanstvu
Pismo jednog nepoznatog oveka Vremenu
Od jednog itaoca, koji eli da ostane nepoznat, urednitvo je primilo
ovo pismo:
Paljivo sam pratio sve to je ovih dana donosio list Vreme o Kreman-
skom Proroanstvu od g. dr. Rad. Kazimirovia. Ovo je mnogo potpunije od
onoga to je on ranije tampao u Nikom Glasniku.
Na prvom mestu treba g. Kazimiroviu blagodariti to je mnoge pojedi-
nosti ovoga proroanstva izvukao iz zaborava. Sve to je proteklo, ve po to-
me nema vrednosti, te svakome ostaje do volje da veruje da se to doista rani-
je predvialo. Jedino to se osea praznina iz proroanstva iz budunosti. To
je g. Kazimiroviu, verovatno, bilo nepoznato.
Ovom prilikom molim urednitvo lista Vreme da izvoli u svome cenje-
nom listu tampati to sam i ja o ovome pisao u listu Velika Srbija, koji je
izlazio u Solunu 1916. godine. Tada nam je bila ostala nada samo u Boga i bi-
li smo prinueni da se od oajanja leimo i verovanjem u Kremansko Proro-
anstvo. G. Kazimirovi sada pominje ove moje beleke. Ostau i dalje kao
nepoznati pisac. Sada mi se daje prilika da dodam tome pojedinosti odnos-
no budunosti, i da popravim to je g. Kazimiroviu bilo nepoznato. To mi je
toliko lake uiniti, to smo iz istog izvora prikupljali, samo to sam ja imao
mnogo vie vremena da te pojedinosti sluam. Ako sam neto u svom izlaga-
nju omaio ili zaboravio rei, to nije udo kad se ima na umu da se to u rani-
je vreme nije smelo pribeleiti, a docnije se na to nije mnogo ni polagalo.
Potrebno je da napomenem da je u listu Velika Srbija izalo nekoliko
omanjih pogreaka odnosno interpunkcije i stavljeno je Raspored Austrije
mesto Raspad Austrije, - to se lako moe uoiti.
Na posletku mogu i ovo dodati. Ako bi g. Kazimirovi hteo posebno
tampati ove svoje zabeleke, moe i sve ovo moje nepromenjeno dodati, s
tim da ja i dalje ostanem kao nepoznati pisac. Naroito napominjem ne-
164
promenjeno, jer tu ima pojedinosti koje g. Kazimirovi nije pomenuo, a ko-
je imaju svoju vrednost.
Posle svega ovoga potrebno je da u vidu predgovora iznesem moje na-
pomene:
1) O pojedinostima proroanstva moglo se najbolje saznati od prote Za-
harije iz Kremana, kao to je to inio i g. Kazimirovi. O svemu tome bilo je
dobro poznato i ostaloj protinoj rodbini. Zatim dobro je ovo znao Dobra Ru-
i, a ree je o tome hteo govoriti prota Milan uri: dodajem da je Dobra
Rui pisao samo o narodnom verovanju i pogaanju iz pleke (i kada je to
dao Akademiji Nauka), a o Kremanskom Proroanstvu imao je zabeleke, ko-
je mu je bio napisao neki Moljkovi, koji je - ini mi se - bio optinski pisar u
Kremnima. ta je bilo sa tim rukopisom objasnio je g. Kazimirovi.
Kad sam o Kremanskom proroanstvu pisao u Solunu, pojamno je to
njih dvojicu nisam smeo pomenuti. Iz zemlje kralja Konstantina mogao je, na
neki nain, a zbog interesantnosti, taj list dospeti i do austrijskih vlasti, koje
bi ovu dvojicu petljali.
Kao mimogred dopunjavam g. Kazimirovia, da je Mitar zaista tvrdio
da e srene dane doekati i on i prota Zaharije, a da to nee doekati pro-
ta uri.
2) Zvanina sasluanja o Kremanskom Proroanstvu uvana su u Minis-
tarstvu Unutranjih Dela, odakle ih je uzeo kralj Milan i zadrao. Veruje se,
da je prepis uzeo Nikola Hristi, a kao posigurno je da g. ed. Mijatovi ima
podake i da e se u svoje vreme objaviti.
Dopunjavam tvrenje g. Kazimirovia da prota Zaharije nije bio siguran
da je prota Gavrilo zaista u temelje kue uzidao rukopis o ovome proroan-
stvu. U toliko je bilo tee proti Zahariji rei to o mestu gde je to uzidano, kad
se pre nekog vremena htelo taj rukopis potraiti. G. Kazimirovi sad predla-
e da se ovo potrai. Traenje bi se moglo izvriti samo pod strogom nau-
nom kontrolom. Treba napomenuti da ta kua ne predstavlja ba neku
vrednost.
3) Potrebno je da napomenem da pri tampanju u listu Velika Srbija
nije se, iz opravdanih razloga, smelo ma ta spomenuti o Rusiji. udi me da
g. Kazimirovi to bar sada ne pominje.
Za Rusiju je prorok rekao da e se taj rat bez nje svriti, jer e se ona o
svome jadu zabaviti. Kad se ona od svoga zla izbavi, bie najmonija sila,
da e se o njeno prijateljstvo svi otimati. Tada e ona zauzeti Carigrad i t.d.
Posle toga nee vie biti ratova itd.
165
Prilozi
Kremanac je govorio o belom caru u Rusiji. Ne mogu posigurno tvrdi-
ti u koje e to vreme biti, kao i o njegovoj ulozi. Docnije u i o tome jo neto
dodati.
4) Naroito sam obratio panju, kako e se izraziti i objaviti proroan-
stvo o naoj velikoj narodnoj nesrei t. j. koliko e trajati i kako e se zavriti.
Nije se smelo pomenuti, da emo troje Trojice-Duhove (praznik) provesti pod
stranom silom. Dalje, ako se paljivo uporedi sve to je o tome napisano u ve-
zi sa pogovorom i onom priom o Sv. Nikoli, onda se lako moe uoiti: bie
tekoa pri ulazu i neto pogibije kroz Srbiju i da e onda strana sila iz Srbi-
je otii brzo kao oblak i t. d.
Uz osloboenje Srbije pomenuta je pojava cara na Istoku i zatim Po-
zvae nas da uzmemo to je nae. Dakle, zaista su nas pozvali i t.d. Kao
to je ranije proreeno rat s bratskom silom t. j. Bugarskom (1885), tako i
ovde se pojava cara na Istoku ima odnositi na Bugarsku t. j. dolazak cara
Borisa. Ovde treba napomenuti, da i sada dobri poznavaoci ovog proroan-
stva tvrde, da se pojava cara na Istoku odnosi na belog cara u Rusiji, o
kome je ranije pomenuto, i da ni mi nismo sve zavrili.
5) O Mitrovskopj skuptini g. Kazimirovi nita ne pominje. Ranije sam
to, kao mimogred, pomenuo, a sada se moe u nekoliko objasniti: na svaki
nain to se odnosi na sadanju skuptinu, koja je oko Mitrovdana bila i otvo-
rena, a nije nikako prekidala sve do nesrenog 20. juna.
6) Ranije nije pomenuto i o ovim proroanstvima: o oveku sa kraom
rukom koji je pokrenuo rat, o riem oveku, o tami koja e tri dana i tri noi
trajati i da emo se sa mrtvim - njihovim duama moi razgovarati.
7) Kad se paljivo proita sve ono to je tampano u Velikoj Srbiji, da-
de se uoiti da jo nije dolo ono sreno doba, kad e se rei Ustanite mrtvi
da se nauivamo!
Zavretak proroanstva:
Karaorevi ponee carsku krunu u Kruevcu.
Zato e ba Kruevac biti carska prestonica, to Kremanac nije kazao ili,
bolje rei, niko ga nije ni pitao.
(Nastavie se)
/nastavak teksta ne postoji u arhivi Narodne Biblioteke/
166
Vreme, 17. april 1929. prilog 14 [12c]
Kremna, prestonica nahije proroka
protivu Obrenovia
Tajna Kremanskog Proroanstva
objanjava se tek u najnovije vreme
Uice, 16. aprila. Nije to bilo ba tako davno od kada se pojavilo proro-
anstvo brae Tarabia iz Kremna. Nije tome bilo davno kako se to proroan-
stvo poelo iznova komentarisati i iznova prepriavati, na jedan sasvim dru-
gi nain, kao to se redovno radi u mistinim sluajevima ljudske vidovitosti.
Odatle veliko jedno interesovanje za Kremnu, taj udni mali, razbacani
seljaki centar proroanstava. Kremna, selo koje se ratrkalo po brdima ui-
ke nahije, koje se razvezlo kozama i ovcama daleko do pod sam Zlatibor.
Kremna u kojoj svaki ovek vidi kad god zaeli ono to hoe da vidi: satanu
ili Boga, prolost ili budunost. Svi su planinci takvi. Priroda i njene jezive
grubosti u gorama, velike senke, malo sunca, strahote zverinja i nerodice,
strahote napora i dalekih enji, oduvek su bile ono to je proizvodilo najobi-
nije, istina bistre ljude, u najuvenije proroke.
Kremna je prestonica proroka uike nahije
Svaki je Kremanac prorok, pa i braa Tarabii.
Tu pusto selo umire ve pre mraka. Jeziva stvarnost da je sneg jo uvek,
evo pred Vrbicu, na planinama, da su ovce gladne i da se nema ta zaloiti,
da je prestala otuna svaa oko politike i svest se gubi u tajanstvenim zam-
raenjima, vraa ljude na ognjita sa mokrom vatrom i predaje ih duvanu i
snu. San je slika smrti ali pra-lik proroka. Ko vie spava i vie sanja, taj ima
vie predispozicije za proroka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u
sutini veliki spava, velika sanjalica, veliko mavalo. Zato je svaki Krema-
nac prorok. Zato onda da to nisu bili i braa Tarabii, oko kojih su i dinasti-
je lomile koplja?
167
Prilozi
Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko vie ne zna nita o pro-
roanstvima Tarabia. Razlog tako prost: oni, od starine Crnogorci, ubeeni
u svoju linu vrednost, ne potuju nita to ne pripada samo njima. Na uspo-
meni Tarabia, koja stvarno ne prestaje u dugim priama od kolena na kole-
no, zasniva se danas jedan neobian kult proricanja. Taj kult svedoi da je
fantazija jedna ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom
prirodom.
Seljaci iz Kremna svi su gordi, ali svi nekako nameteno tuni. Oni su
daleko od svake pitomine. Tu blizu mirie glad i Sandak. Ogromne ume Ta-
re i strane uspomene iz borbi, neprilika na granici i gladi za vreme okupaci-
je, uticali su na duu ovoga sveta i usadili u nju jedan neizmeran i neizgladni
bol. Ne treba im zamerati to nee da imaju poverenja ni u koga. Kremanci
su svakome strani i svako je stranac u Kremni. Tu je najogranieniji krug po-
verenja u nekoliko porodica. Sem njih ovce, koze, bikovi, volovi i krljave
kravice. Gore, ume, hladnoa i kopci. Uderice.
Treba doi do Kremne, pa onda do Uica, pa reiti tajnu Kremanskog
Proroanstva. Ono se tu razotkriva kao neto to se nije desilo sluajno, nego
namerno. Vetina je iskoristila kult.
Prota uri i prota Zarija
Kako u Kremnima niko ne govori sa strancem, potrebno je nai one ko-
ji su bliski Kremancima, ali su se ve civilizovali i preli u varo da bi tu svo-
jom bistrinom i elastinou posluili istini.
U Uicu ima svega nekoliko ljudi, dalekih od javnosti, koji znaju o tom
proroanstvu veoma mnogo.
Jedan od tih interesantnih ljudi je uiki trgovac g. Vukola Radovi. o-
vek koji postaje plahovit i neobino plaljiv kad je re o tome da razbistri Kre-
mansko Proroanstvo. On ima prema njemu jedno interesantno potovanje i
krije jo masu novih, neobjavljenih reenica Tarabievih, pa ak i svojih. I sam
roak Tarabia, on je uobrazio da treba da nastavi sa proricanjem koje lei u
tradiciji njegove kue. Ali, drei se tajanstven, on e vrlo teko izdvojiti ne-
to to je bilo interesantno samo po sebi. Sve su to senzacije u pupoljku, ne-
razumljive, nagovetene.
Tajna zakopanih zapisa o Tarabiima
Stanuje negde daleko na brdu na periferiji Uica taj Vukola Radovi i
trai stalno nove motive i nova objanjenja tajanstva. Poslednjih dana on je
168
bio pritenjen nekim udnim vienjima, koja su imala veze koliko sa politi-
kim razvojem dogaaja poslednjih dana, toliko i sa dnevnim potrebama se-
ljaka. Priroda, nesree, velika imena. To su odavna rei u reniku proroka. On
ih i dalje forsira i zamrauje, kao to su uostalom radili i sami Tarabii.
Nepristupaan, ovaj Radovi, stari kome Bog daje iveti na sreu vi-
zija, jedan jedini put otkrio je svoje tajne sile nekom Uianinu, ija je ispiti-
vaka ustrina neosporna. U tim proroanstvima bilo je svega i svaega, ali
niega od stvarne vrednosti, niega od onoga to bi bilo dalje od vizije Tara-
bia. Moda najinetresantnije vienje, koje je odavde doprlo i u masu, to je
vienje o zapisima proroanstava Tarabievih.
Zna se, da se doskora mislilo, to jest podravalo od strane pristalica kre-
manskih proroka, da se zapisi o proricanju Tarabia nalaze zakopani u teme-
ljima kue prote Radulovia iz Uica. Prota Zarija je vrlo veto udesio da se
ta vest odri u narodu, poto niko nije verovao da e prota Radulovi dozvo-
liti da se njegova kua iz toga razloga rui. A, bilo je mnogo tih koji su to tra-
ili iz nekih viih interesa.
Meutim, desilo se neto neoekivano. Posle rata Radulovieva kua je
morala da se rui silom prilika. Tu, pored starog hotela Trufunovia, trebalo
je da se podigne, u glavnoj ariji, jedan moderan hotel, kafana i restoran.
Vlasnici kue prote Radulovia bili su primorani sluajem da prodaju svoje
imanje, i stara protina kua jednoga dana dola je, na veliku sreu onih koji
su oekivali senzacionalni rukopis Tarabia i otkrovenje nepoznatih tajni,
pod straan udar pijuka.
Koliko razoarenje kada se temelji duboko i duboko iskopavahu, a da se
nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je raeno paljivo, sve je raeno
pod kontrolom, ali zapisa nigde nije bilo.
Svet je poeo da sumnja, ali se opet naao neko ko je umeo da proturi
novu verziju, kako vera u Tarabie ne bi bila zakopana za uvek. Jednoga da-
na po Uicu pue glas da se zapisi nalaze u temeljima kue prote Gavrila, u
dananjoj kui g. Alekse Popovia, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na
samom uglu do stare kue prote Radulovia.
Opet lakoverni planinci smirie svoju sumnju, i opet ostadoe da eka-
ju otkrovenje o Tarabiima, kad i to zdanje doe na red da se rui. Ali, stari
Aleksa Popovi shvatio je ovu verziju kao elju zavidnih ljudi koji bi hteli da
i njegov stari dom stave pod pijuk, pa sad ni za ivu glavu ne misli ni da ru-
i ni da prodaje: Neka stoji, a Tarabii neka se trae...
I zapisi proroanstva misterioznih Tarabia ostadoe i dalje pokriveni
onim istim okultnim eretlukom kakav je dotle postojao.
169
Prilozi
Ali, na sreu, ima u Uicu jedan ovek koji nije sve to olako shvatio i ni-
je hteo da se omete, naravno obinim priama. On je odmah posumnjao u
svetiteljski oreol oko Tarabia.
Sada, ovom prilikom, ja iskoriavam razgovor sa ovim sjajnim ove-
kom, koji je najbolji poznavalac uike hajduije i uikih proricanja. I, kao
to on najbolje zna stvari oko hajduka-igumana Zaharija Milekia iz Rae, ta-
ko on odlino poznaje i postanak uike ege prote uria, preko prote Za-
rije, u obliku vienja Tarabievih.
Rekavi tu nerazumljivu reenicu koja se odnosila, kao druga re, na
kremansko proroanstvo, g. Tadi tumai:
- Sve je to jedna kombinacija prote uria. Mrzei strano Obrenovie,
ovaj ovek je doao na ideju da preko prostog sveta provue sumnju kako
Obrenovii nee dugo, kao ima Boje Provienje koje preko Tarabia nagove-
tava zalazak Obrenovieve zvezde. Prota uri je bio velika vidra i umeo je
da rauna s onim to je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovi-
a, tu je trebalo udarati najjai udarac. On je dobro smislio: udesio je kako e
iskoristiti to bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. Prota Zarija
bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti. Posao je za as svren na
opte zadivljenje. Svet je poverovao i oekivao ono to se zaista desilo i bez
svega toga, i bez vienja i bez protine zasluge.
Takvih sluajeva bilo je podosta. esto su se proroanstva politiki isko-
riavala i udeavala. Svet je proroanstvima vie verovao nego gotovim i-
njenicama. Videti u snu znailo je jedno udo. Audo, to je svetinja.
Takav se sluaj desio i sa stricem biveg demokratskog ministra g. Pere
Markovia. Taj Milorad Markovi, koji je zbog toga da bi imponovao udesio
svoje prezime na Karamarkovi, bio je trgovac u Poarevcu. On udesi da je
snio kako je grom udario u sred Terazija. Znalo se to to znai. Kako je to do-
bro dolo u izbornoj agitaciji, ministar Unutranjih Dela pok. Radivoje Miloj-
kovi rei da se veto odvrati Markoviu i preko sreskog naelnika naredi da
ga izbatinaju. andarmi ga uhvatie u jednom podrumu i dobro iskoristie
jednu debelu volovsku ilu. Docnije Markovi, sav besan, ode u Beograd da
se Milojkoviu poali na taj postupak. Ovaj ga lepo primi, ali Markovi nika-
ko da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se
napravi eret i ree da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego uo sam ja da ti tako esto svata
sanja pa si valjda sanjao i te batine...
Eto, proroanstvo je jedan na agitacioni proizvod. Ono je imalo svoje
krajnje ciljeve koji su bili uvek u slubi politiara. Tako i Tarabii, koji su i ni-
170
kli u tim Kremnama, prestonici proroka Uike Nahije, na mestu gde se nita
ne veruje ako nije proroki naloeno... Kremansko proroanstvo bilo je jedan
alat u borbi protivu Obrenovia. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer
ih nikada nije ni bilo, i jer nema proroanstva uopte, nego je udeavano kao
staro vienje onoga asa kada je stvar trebala da poslui u agitaciji...
Proroanstvo koje se rasplinjuje
Sad, vrlo se dobro seam jednog razgovora koji sam imao skoro, povo-
dom razbistravanja profesora Kazimirovia o Kremanskom Proroanstvu.
Tada, g. eda Mijatovi izneo je jednu senzacionalnu vest o tome kako je g.
Geni, nekada Ministar Unutranjih Dela, pokazao svojoj bivoj eni zabele-
ke prote Zarije o Kremancima, koje su se uvale u tajnoj arhivi Ministarstva,
u tako zvanom Crnom Kabinetu. Potraio sam bio g. Genia, tamo negde
u Krunskoj ulici, i ovaj dentlmen prolosti, ljubazno je porekao:
- Nemam pojma o Kremanskom Proroanstvu. Nikad ja nisam rekao da
su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverljivoj arhivi, a isto tako
moja ena nije mogla da to zna, najmanje preko mene. Ako je ona to rekla, re-
kla je onako olako, bez pretenzija da joj se veruje. Kad sam doao za Minis-
tra Unutranjih Dela, ja sam osnovao 1899 jednu sloenu arhivu, koju nisam
hteo, kao moji prethodnici, da nosim onoga asa kada odlazim sa poloaja.
Ona je imala da bude stalna i da se nasleuje. Ja sam je svrstao i uredio kao
niko do tada. Prozvali su je crnim kabinetom, naravno s nepravdom, jer tu
nije nita bilo crno. Sve sam pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom Proro-
anstvu nije nigde bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne
postoji ni u kakvoj arhivi Ministarstva Unutranjih Dela. Ja sam se raspitivao
za to proroanstvo, ali niko nije nita o njemu znao. Verujem da bih bio u sta-
nju da neto doznam, naroito tada. Ali ono kao takvo ne postoji. Ja mu ne
pridajem nikakvu vanost...
Tako, tu na izvoru svih proroanstava umadije, jedna se iluzija raspli-
njuje. Ona postaje samo jedno malo sredstvo izborne agitacije starih vreme-
na, one agitacije koja je sve prevazilazila eretlukom i lukavstvom. Meutim,
na osnovi te epizode jedne sjajne borbe prote uria, nikao je ceo kult ovih
sirotih gortaka, tuna uteha nesrenih boraca planinaca, najteih ratnika
protivu prirode.
U Kremnima, prestonici proroka protivu Obrenovia, naalost ima
mnogo uslova za proricanja, ali malo za ivot.
Dragan Aleksi
171
Prilozi
Dr Vladan orevi: Ministar u apsu, 1909. prilog 15 [22c]
Grki Akropolis o kremanskom
proroanstvu
Poto sam popio moju vodu i video prvi hajih od nje, sedoh u bati da
itam Akropolis i - odmah natrapah na jedan uvodni lanak, koji ti moram,
hteo ne hteo, ovde prevesti:
Nije da reknete neko drugi, nego ba s mislima i personom onaj isti G.
Mijatovi, koji je godinama bio poslanik Srbije u Londonu, pria sada u jed-
nom engleskom asopisu jedan dogaaj tako udan i interesantan da baca
svetlost gornjih slojeva u Srbiji i na tajne to imaju vanu ulogu u tamonjem
politikom ivotu.
G. Mijatovi dakle pria da je 29. maja 1868. jedan seljak iz Kremna, po
imenu Mata dotrao u Uice viui da ubijaju Kneza divljaki, da svi ljudi
treba da priteknu u pomo da ga spasu.
Dockan uvee toga istoga dana stie iz Beograda telegram da je Knez
Mihailo Obrenovi III ubijen u Koutnjaku Topiderskom.
S mesta je okruni naelnik uiki uzeo Matu iz Kremana na odgovor,
ali iz toga sasluanja nije se mogla pronai nikakva veza Matina sa zavere-
nicima. ak izae da je takva veza nemogua, jer je Mato tvrdio da ima
udna privienja po kojima moe da predskae ta e se dogoditi u budu-
nosti. Naelnik naredi svom sekretaru da sastavi naroiti protokol sviju
predkazanja Matinih. udna stvar, ali u tome protokolu zapisana je po ka-
zivanju Mate iz Kremana u glavnim potezima cela istorija Kralja Milana i
Kralja Aleksandra sa svim vanijim pojedinostima ne samo njihovog poli-
tikog nego i njihovog privatnog ivota. Evo ta je Mata, jo onda, kazao na
protokolu kod uikog naelstva o sadanjem Kralju Srbije Petru Kara-
oreviu:
Kraljevae od prilike tri godine, pa e i njega nestati. Strana vojska jur-
nue u zemlju i narod e mnogo da strada: Najzad proniie iz utrobe narod-
ne ovek koji e oterati strance, i koji e ujediniti ceo srpski narod, i pod nje-
govom upravom otpoee sreni period istorije.
172
Ovo prorotvo Mate iz Kremna uo je G. Mijatovi prvi put u beograd-
skom konaku u prisustvu (tada jo) Kneza Miloa od nekoga, koji je tvrdio
da je itao protokol o tome sastavljen pred okrunim naelstvom uikim.
19-og februara 1889. saoptio je Kralj Milan svojim Ministrima da e
prekosutra, prilikom svetkovanja proglasa Kraljevine abdicirati. Puna dva
sahata trudili su se Ministri da odvrate Kralja od toga kobnog koraka, sve za-
badava. Milan osta pri svojoj odluci i rekao je Ministrima:
- Ne udim se to vi svi toliko navaljujete, jedino se udim Mijatoviu
to je protiv moje namere da abdiciram jer on zna najbolje da je to neizbeno,
da to mora biti!
Sada svi Ministri napadoe Mijatovia za to nije nita saoptio Minis-
tarskom savetu kad je ranije znao za tu nepromenljivu odluku Kraljevu? Mi-
jatovi im je tada ispriao ta su on i Kralj Milan pre toliko godina uli o pro-
rotvu Mate iz Kremana, u kome je stajalo i to da e Kralj Milan dati ostavku
i otii iz zemlje. Najzad ispriao je svojim drugovima i ostale detalje iz tog
prorotva. Ministri oglasie to za ravu alu edinu, kad ovome priskoi u
pomo sam predsednik Ministarstva G. Hristi, koji je bio Ministar unutra-
njih dela kada je Knez Mihailo poginuo, i koji je primio od Naelnika okru-
ga Uikog izvetaj o predskazivanjima toga seoskog proroka. Hristi uveri
svoje kolege da je on sam proitao taj protokol i naredio da se on uva sa po-
verljivim aktima.
Nekoliko dana pre nego to e i sama poginuti Kraljica Draga razgova-
rala je sa gorkim osmehom na usnama o tom istom prorotvu Mate iz Kre-
mana. Taj osmeh Kraljice Drage razumeli su samo oni koji su znali kakvim su
stranim predoseanjima bili ispunjeni poslednji dani Draginog ivota.
Ja se seam svake rei kazane u toj sednici, koja nije bila 10. nego 12. fe-
bruara 1889, jer sam ja vodio protokole ministarskih sednica - ali se apsolut-
no ne seam da je tom prilikom, pominjato prorotvo Mate iz Kremana.
173
Prilozi

Antonic Voja - Kremansko Neprorocanstvo 15 Prilozi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Antonic Voja - Kremansko Neprorocanstvo 15 Prilozi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

130

You might also like