Seminarski rad

- Operativni i strategijski menadment -

Planiranje - operativno planiranje
Sadraj :
1. Planiranje pojam
Faza procesa menadmenta
2. Planiranje i odluivanje
2.1. Programirane odluke
2.2. !eprogrmirane odluke
2.". Odluke u uslovima izvesnosti# rizika i neizvesnosti.
2.$. %etode u uslovima neizvesnosti
". Osnovne aktivnosti procesa planiranja
$. &rste planiranja
'. Operativno planiranje
'.1. Planske odluke za jednokratnu upotre(u
'.2. Planske odluke za permanentu upotre(u
). *akljuak
+++.maturski.org
Planiranje pojam

Planiranje predstavlja ,iloso,iju pona-anja preduze.a koja (azira na potre(i za sistematnim i
kontinuelnim razmi-ljanjem o (udu.nosti pre neposrednog reagovanja. / pitanju je o(ilik
kauzaliteta# odnosno sagledavanje (udu.i0 posledica i sada-nji0 odluka.
1de zapravo povu.i liniju izme2u sada-njeg raspolaganja resursima# planiranjem# i
investiranjem# i izme2u (udu.nosti gde .e i rezultati e,ektuirati# pitanje je na kome se lome
koplja doktrine i praktinog ,unkcionisanja svakog privrednog su(jekta.
Planiranje je primarna i su-tinska ,aza procesa menadmenta kao i (itna odgovornost svi0
menaderski0 nivoa. Planiranje predstavlja ,ormulisanje ciljeva i naina nji0ovog
prilago2avanja# koje je koordinirano sa stvaranjem i prilago2avanjem organizacione strukture#
stila vo2enja i modela kontrole. Planiranje pomiruje dve stvari# teoriju i praksu# misao i
delovanje.
Planiranje je pre svega iz(or ciljeva i odre2ivanje naina nji0ovog ostvarenja. 3ezultat
procesa planiranja su planske odluke. 4iljevi su osnovna planska odluka. Ostale planske
odluke slue ostvarenju ciljeva glavne planske odluke te vrste su :
strategija
(iznis plan
projekat
Planske odluke su vodilje za menadmentski tim kao i druge interesne grupe preduze.a#
planske odluke su vaan ,aktor jer u sada-njem trenutku se postiu ciljevi koji dolaze u
neposrdnoj (udu.nosti. O(zirom da svaki su(jekat u svom poslovanju rauna sa izvesnom
sta(ilno-.u i izvesno-.u projekata# trenutak i proces planiranja su vana poetna ,aza procesa.
5o dakle nije samo in ve. itav proces # promene su kontinuelne# stoga je i planiranje
kontinuelno. Planiranje se odvija u ciklusima. Poinje se predvi2anjem trendova razvoja# tee
sa preduzimanjem odgovaraju.i0 akcija# a zavr-ava se sumiranjem i pra.enjem rezultanti
preuzeti0 akcija. 6ako se odnosi na (udu.e e,ektuiranje sada-nji0 procesa# mora se raunati
sa mogu.no-.u promene 7projektovane7 (udu.nosti# pa se stoga moraju predzimati
permanenta pra.enja rezultata preduzeti0 akcija i (lagovremeno reagovati na negativne
oscilacije koje proces mogu uzdrmati u nekoj od njeni0 ,aza i time ugroziti ceo projekat tj.
dovesti do negativnog rezulatata.
8a (olje s0vatili planiranje prikaza.emo -emu procesa proizvodnje tj. njegov kontinuitet.91:
;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;
91: ilustracija gra,ikona preuzeta iz knjige Strategijski menadment# dr. <ovan 5odorovi.#dr. 8ragan
=uriin# Stevo <ano-evi.
2
preduzimanje pra.enje preduzimanje predzimanje
akcija rezultata akcija akcija
pra.enje
rezultata
planiranje
planiranje
planiranje
Planiranje je neop0odno uvek kada je uspe0 preduze.a zavistan od skupa povezani0 odluka
koje su me2uso(no korelativne i me2uso(no uslovljene# i ne mogu se sti0ijski donositi i (ez
me2uso(ne koordinacije jedni0 i drugi0. >ko pod uspe0om podrazumevamo postepeno
ostvarivanje planirani0 ciljeva# to zapravo znai da su ciljevi preduslov uspe0a.
Planiranje predstavlja vi-e ili manje# ,ormalizovan sistem koji je u interakciji sa drugim
,otmalizovanim sistemima kao -to su raunovodstveni sistem# sistem kontrole kvaliteta#
in,ormacioni sistem kao i sistem kompezacije zaposleni0.
/ sta(ilnim okruenju sistem planiranja tre(a da o(ez(edi kontinuitet. Provereni me0anizmi
kojima se ostvaruju poslovni rezultati su ,uncionalna 0ijerar0ija i centralizovana kontrola. /
tur(ulentnom okruenju su-tinu pona-anja preduze.a predstavljaju kori-.enje i iniciranje
promenama. Opet da (i se to postiglo# neop0odno je da sistem planiranja (ude ,leksi(ilan.
Fleksi(ilnost u na-em sluaju# ne znai odsustvo jasne vizije i metodologije kao i nedisciplinu
u sprovo2enju. Fleksi(ilnost u procesu planiranja znai raspolaganje sredstvima za rad i
predmetima rada racionalno# -to opet znai do(ijanje proizvoda najniom cenom po jedinici
proizvoda# ali pre toga ,leksi(ilnost planiranja podrazumeva odgovor na pitanje ta
proizvodiit? Pretpostvaljamo da nije (a- mudra menaderska odluka proizvoditi su,icitarne
proizvode na tri-tu ili one koji to pretnduju da (udu# ali i proizvode koji na tri-tu z(og svoje
visoke cene po jedinici nemaju plasman. Proizodnja jeste sr# iz kretanja kapitala 3-!# ako
smo menadersko planiranje ,leksi(ilno upotre(ili imamo vi-ak ili pro,it. %enadersko
planiranje ne poinje proizvodnim procesima ali se tu i ne zavr-ava# postavlja se novo pitanje
kako raspolagati sa profitom? >ko u jednom trenutku sav vi-ak kanali-emo u proizvodne
procese# uspe0 nije zagarantovan# jer amortizacioni ,ond eka povoljan trenutak# kako (i
ekonomisanje predmetima rada imalo ve.i e,ekat. ?konomisanje ovim ,aktorima proizvodnog
procesa i nji0ova planska upotre(a jedan je od osnovni0 pretpostavki pozitvnog poslovnog
rezultata.
%enaderi koji u proizvodnom procesu ne ekonomi-u u tro-enju energije# sirovina# inventara#
naravno tu spada i ljudski potencijal i njegova @@upotre(a@@# sem ako nisu na monopolskom
tri-tu# (ivaju suoeni sa manjim ili negativnim poslovnim (ilansom.
- Faza procesa menadmenta
"
/ tumaenjima menadmenta i njegove uloge u procesu proizvodnje# moemo pristupiti sa
dva aspekta : konvencionalan aspekt podrazumeva planiranje kao primarnu fazu procesa
menadmenta. Polaze.i od tog pristupa menader mora pre organizovanja# vo2enja i kontrole
pre svega da planira kako (i za datu de,inisanu misiju i viziju odredio glavne pravce
delovanja koji de,ini-u -ta je potre(no uraditi# kada# kako i ko .e uraditi planirani projekat.
Prema drugom pristupu# novom aspektu, planiranje je ne samo primarna ,aza ve. je iz tog
aspekta posmatramo i kao su-tinsku ,azu# odnosno ,azu koja pokriva najve.i (roj aspekata
tzv. @@strategijskog menadmenta@@.
8o rani0 @AB-ti0 godina pro-log veka# menadment je (io ,okusiran na kontrolu izvr-nog i
taktikog nivoa. Osnovno pitanje je (ilo kako efikasno koristiti ograniene resurse kako (i
do-lo do realizacije proizvodnje standardni0 proizvoda po cenama ekonominim za kupce.
?,ikasna proizvodnja je dovodila do maksimiziranja pro,ita.
?,ikasnost u kori-.enju retki0 resursa i dalje je okosnica menadmenta ali z(og imperativa
promena sposo(nost preduze.a da se adaptira i efektivno koristi diskontinuitet iz(ija u prvi
plan. >daptiranje promenam igra kljunu ulogu preduzeti0 akcija. Cniciranje promena sada
stoje u mogu.nosti preduzimanja koraka u nekontinuelnim procesima. / takvoj situaciji
kreativnost zamenjuje rutinu# a planiranje kontrolu# a sa druge strane maksimiziranje pro,ita
ustupa mesto maksimiziranju vrednosti.
Su-tinu strategijskog menadmenta predstavlja promena tei-ta sa kontrole procesa na
,ormulisanje i primenu strategije. Promena tei-ta sa kontrole na ,ormulisanje i primenu
strategije. Promena tei-ta ne znae nekompta(ilnost strategijskog i operativnog
menadmenta. !aprotiv iz(or ciljeva i strategijske vizije kao i (itni0 odluka za ostvarenje te
vizije# strategijski menadment odre2uje okvir i pravac delovanja operativnog menadmenta.
Ditni elementi planiranja (ili (i:
1: Intuicija je jedan od vani0 elmenata planiranja# inspiracija i intucija su pokretaka
snaga promena. Cntuicija odlae ,ormalizaciju procesa planiranja. %e2utim intuitivni
metod ima i svoje nedostatke# jedan od pro(lema je koliko je planer intuitivnim
planiranjem do(ro procenio plan i preduzete postuupke.
2: Formalizovan sistem planiranja je zasnovan na eksplicintnom metodu i postupku
pripreme i primene odgovaraju.i0 odluka. 3azlika dva metoda je jasna ako se
menader oslanja samo na jednu odnosno samo na drugi elemenat planiranja# postoje
ak i mi-ljenja kako jedan elemenat potiskuje drugi. Prema na-em mi-ljenju takva
razlika doktrinarno moda i postoji ali u praksi je naje-.a kumulativna upotre(a o(a
pristupa. >ko malo du(lje pogledamo pro(lematiku uvi2amo da ni u svom postanku
,ormalizovan sistem ne postiji odvojen od intuicije# ve. svi ti racionalni metodi u
kojima se na (azi empirije i doktrine dolazili do razni0 zakljuaka i re-enja. !ekad su
ti zakljuci i re-enja (ili divergenti# me2utim sama nji0ova upotre(a u odre2enim
odnosima daje odgovor na nere-ena pitanja# iz prostog razloga jer se misaone
konstrukcije i @@prave@@ kako (i konaan izraz do(ili u proizvodnoj stvarnosti.

Planiranje i odluivanje
$
Planiranje je skup aktivnosti koje dovode do odgovaraju.i0 odluka. Planiranje je priprema
odluka# a odluivanje je dono-enje odluka. 8rugaije reeno planiranje je anticipativno
odluivanje# a planiranje (ez odluka je nije svrsis0odno.
8ono-enje odluka predstavlja zavr-ni proces planiranja# gde se ,ormuli-u planske odluke# a
poetak procesa primena utvr2eni0 planova.
8ono-enje odluka predstavlja proces indenti,ikovanja alternativa i iz(ora de,initivnog kursa
akcija kako (i se re-ili konkretni pro(lemi . Odluke se donose vi-e puta u procesu planiranja.
8onosioci odluka moraju iza(rati najverovatnije pretpostavke i alocirati resurse na
odgovaraju.e odluke kako (i se ciljevi ostvarili na naje,ikasniji nain. Sama injenica da
menader u sklopu procesa planiranja ima pred so(om jedan @@ui krug@@ alternativni0 odluka
koje su neizvesne# i z(og tog svog kvali,ikativa ceo proces ine komplikovanijim.
6ako (i odluke (ile preglednije# moramo i0 klasi,ikovati. / tom procesu poznajemo dva
kriterijuma :
Prvi kriterijum nivo predvidivosti odluke se pak deli na programirane i neprogramirane.
Drugi kriterijum karakter statistike sredine u kojoj se odluke donose.
Prema ovom kriterijumu odluke se dele na one koje se donose u uslovima neizvesnosti# one u
uslovima rizika i one u uslovima neizvesnosti.
(Ne)programirane odluke termin vue poreklo iz raunarstva# naime program sna(deva sa
sekvencom kodirani0 upustava kako (i se incirale odre2enje aktivnosti. Programirane
odluke se odnose na rutinske pro(leme koji se ponavljaju# a one se ,ormuli-u u skladu sa
odre2enim o(iajima# pravilima# postupkom u toj o(lasti pro(lematike. Programirane odluke
se koriste za artikulaciju ne samo jednostavni0# ve. i sloeni0 situacija. 3utinski karakter
pro(lema nije posledica sloenosti# ve. njegove predvidivosti. Programirane odluke suavaju
diskreciju pojedinca uvode.i automatizam u odluivanje. !a taj nain programirane odluke
oslo(a2aju vreme potre(no za dono-enje drugi0 odluka# pre svega neprogramirani0 odluka.
Neprogrmirane odluke se odnose na situacije koje karakteri-u nepredvidivi#i (itni
pro(lemi. /koliko je ,rekvencija ponavljanja pro(lema nedovljna da (i se moglo artikulisati
politikom i ukoliko je pro(lem istovremeno toliko (itan da za0teva pose(an tretman koriste se
neprogramirane odluke. Cnvesticioni projekat i program prestrukturiranja predstavljaju tipine
neprogramirane odluke.
%enaderi donose odluke u sada-njosti povodom odluka koje e,ektuiraju u (udu.nosti. Svi ti
aspekti su te-ki za predvi2anje# tako da menaderi moraju rangirati situacije prema
mogu.nosti predvi2anja# poev-i od situacija koje je mogu.e predvideti# zakljuno sa
situacijama koje je te-ko predvideti.Pri rangiranju ovi0 situacija polazimo od slede.i0
kriterijuma: izvesnost# rizik# i neizvesnost.
Odluka u uslovima izvesnost donosi se na (azi ekstremne vrednosti ishoda. Odluka u
uslovima rizika donosi se na (azi matematikog oekivanja, u uslovima neizvesnosti donosi
se na (azi kriterijuma odluivanja.
1: Racionalan metod donoenja odluka-mora (iti u skladu sa racionalnim
modelom re-avanja pro(lema. 5aj model pretpostavlja da su menaderi u stanju da
identi,ikuju potencijalne rezultate koje nose odre2ene odluke. *atim se izraunava
vrednost svakog rezultata i mnoi verovatno.om njegove pojave. /koliko se odluka
'
donosi u uslovima izvesnosti# vrednost odgovaraju.e verovatno.e je 192:./koliko se
odluka donosi u uslovima rizika# rizik svake altrnative se procenjuje istim metodom.> ako
je odluka done-ena u uslovima neizvesnosti koriste se odre2eni kriterijumi u smislu da se
pretpostvlja da je svaka odluka podjednako verovatna. Ovaj model je pre izuzetak nego
pravilo# jer se koristi za @@(itne odluke@@ a odnosi se na superiorna re-enja.
2: etod ograni!ene racionalnosti prema ovom metodu menaderi donose odluke
najloginije odluke koje mogu da se donesu u uslovima ogranieni0 in,ormacija i
ogranieni0 mogu.nosti. Prema ovoj teoriji donosioci odluka se sre.u sa
neadekvatnim in,ormacijama# nedostatkom vremena i novca za do(ijanje potpuniji0
in,ormacija# neadekvatnim razumevanjem raspoloivi0 in,ormacija# ,izikom
nemogu.no-.u memorisanja velike koliine in,ormacija # ogranienje sopstvene
inteligencije u iz(oru naj(olje alternative.
": etod "eurusti!ki" principa tzv#$$pravila palca Eeuristike nisu dokazana pravila
ve. op-te saznajne strategije koje (aziraju na intuiciji# a primenjuju se u slinim
situacijama. One zapravo upro-.avaju dono-enje odluka. / procesu dono-enja odluka
postoje tri vrste 0euristika : raspolo%ive, reprezentativne, i uporedne# Eeuristike
skra.uju vreme dono-enja odluka ali dovode do sistematine pristrasnosti u proceni#
-to je posledica nji0ove karakteristike# kao intuitivni0 pravila. ?liminacija pristrasnosti
pove.ava kvalitet odliuivanja. 5om procesu doprinosi moderna in,ormatika
te0nologija. /mreeni u (azu podataka donosioci odlika dele saznanja# in,ormacije#
re-enja# -to kao -to smo naveli uskra.uje mesto 0euristici odnosno intuiciji.

/ procesu odluivanja donosioci odluka retko# gotovo nikada# se ne opredeljuju za jedan
metod kao jedini i iskljuivi. 5o je nerealno# ali kom(inovanjem metoda pove.ava se -ansa da
donesena odluka (ude izvesnija i oslo(o2ena ve.i0 rizika. / poslovnom smislu uvek se mora
raunati sa izvesnim rizicima# koji su esto u domenu statistike# ali kom(inovanjem metoda i
prikupljanjem in,ormacija relevantni0 za datu ali i -iru o(last# smanjuju se oscilacije
nesavr-enog tri-ta#i racionalnija proizvodnja. 8onosioci odluka# menaderi mogu iza(rati
odre2eni metod kao primarni i dopunjavati saznanja prikupljanjem in,ormacija drugim
putevima ali i za proveru iza(rani0 re-enja.
;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;
92: internet. +++.(os.org
Osnovne aktivnosti procesa planiranja
)
!ezavisno od vrste i nivoa planiranje o(u0vata etiri (itne aktivnosti: 9":
1: de,inisanje ciljeva
2: opis sada-njeg stanja
": indenti,ikovanje podsticaja i ogranienja
$: odre2ivanje akcija

&ktivnost ' &ktivnost ( &ktivnost ) &ktivnost *

+e,inisanje -pis sadanjeg Identi,ikovanje -dre.ivanje
ciljeva stanja podsticaja i akcija
ograni!enja
'# +e,inisanje ciljeva planiranje zapoinje odlukom o tome -ta se eli ostvariti u
okviru celine i delova preduze.a. Precizno de,inisanje ciljeva spreava resipanje
resursa# a indenti,ikovanje prioriteta dovodi do e,ektivne upotre(e resursa.Dez
pracvilno oda(rani0 ciljeva ne mogu se de,inisati druge planske odluke koje su u
,unkciji realizacije ciljeva. C pored toga u praksi se iz(egava jasno ,ormulisanje ciljeva
iz vi-e razloga : prvi razlog je -to menader nije spreman da @@vezuje se(i ruke@@# jer
time (i u potpunosti morao da se odrekne od drugi0 alternativa. Drugi razlog lei u
stra0u od prepoznavanja neuspe0a# precizno de,inisani ciljevi snose ve.i rizik
njegovi0 neuspe0a. re!i razlog krije se u nepoznavanju organizacije i ,unkcionisanja
preduze.a i do(ri0 odnosa sa zaposlenim koji esto raspolau vanim in,ormacijam na
niem nivou. "etvrti motiv je nepoznavanje okruenja# tj. kupaca# do(avljaa
konkurenata# partnera i regulatora# menader se nalazi u kon,uziji oko iz(ora pravca
kojim tre(a usmeriti sredstva tj. za ostvarivanje ciljeva. Peti razlog je odustvo
samopouzdanja da (i se mogli indenti,ikovati sa ciljevima# kako (i imali dovoljno
poverenja u se(e ili u preduze.e (ei se od jasno izde,inisani0 ciljeva.
(# -pis sadanjeg stanja da (i se utvrdili ciljevi tj. uslovno reeno# neko (udu.e
stanje# moramo znati @@gde smo sada@@. 8ijagnoza stanja je osnova pore2enja# a ono se
vr-i u vremenu u odnosu na druge konkurente# i u odnosu na druge investicione
opcije.>naliza stanja je osnova de,inisanja odluka i preuzimanja odgovaraju.i0 akcija.
;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;
9": ilustracija gra,ikona preuzeta iz knjige Strategijski menadment# dr. <ovan 5odorovi.#dr. 8ragan =uriin# Stevo
<ano-evi.
)# Identi,ikovanje podsticaja i ograni!enja podsticaji ili mogu.nosti su ,aktori koje
tre(a iskoristiti a ogranienja# ili pro(lemi# su ,aktori koje tre(a iz(e.i ili im se
prilagoditi. 3elativno je lako indeti,ikovati podsticaje i ogranienja u sada-njosti ali
istraivaki zadatak je indeti,ikovati ,aktore koji .e delovati u (udu.nosti. / svome
A
radu menader izme2u odogovra na ogreanienja9indenti,ikovanje i re-avanje:# i
kori-.enja mogu.nosti. Odgovor na ogranienja predstavlja pasivno reagovanje ili
reaktivno# a kori-.enje mogu.nosti predstavlja aktivno reagovanje ili proaktivno
pona-anje. !ajve.i (roj istraivanja je posve.en re-avanju pro(lema# a mnogo manji
pronalaenju pro(lema# a jo- manji kori-.enju mogu.nosti. Pri takvom pristupu
vitalitet preduze.a i njegova preduzetna mo. mnogo vi-e zavise od kori-.enja
mogu.nosti nego od iz(egavanje pro(lema. 3e-avanje pro(lema drava normalnost a
kori-.enje mogu.nosti dovodi do progresa.
*# -dre.ivanje akcija poslednja aktivnost u planskom procesu je de,inisanje
alternativni0 pravaca akcije# evaluacija i iz(or naj(olje alternative. / okviru ove
aktivnosti neop0odno je alocirati vreme# ljude i novac na nain koji o(ez(e2uje
ostvarenje razliiti0 ciljeve. 8e,inisanje aktivnosti predstavljaju vodilju za
svakodnevne odluke. %enaderi i ne poku-avaju da pronalaze re-enja za sve
pro(leme. 6ritina menaderska ve-tina je tzv. @@odluivanje o odluci@@# upravljanje na
(azi izuzetka. /pravljanje na (azi izuzetka znai dve stvari istovremeno : de,inisanje
prioritetni pro(lema koji za0tevaju odgovaraju.e akcije# i delagiranje odgovornosti
podre2enima za odluke manjeg nivoa znaajnosti.
&rste planiranja
Planiranje nije dono-enje planova 9planiranje je sve# plan je ni-ta:. Planovi su samo jedan od
rezultata procesa planiranja. Planiranje je proces iz(ora ciljeva i de,inisanja naina za nji0ovo
ostvarenje. !aini za ostvarivanje ciljeva de,ini-u se planskim odlukama. / svakom
preduze.u planske odluke imaju vi-e ,unkcija. One pre svega daju orjentaciju na niem nivou.
One sadre sredstva za ostvarenje ciljeva na (azi odluke vi-i0 nivoa. C na kraju one su sadraj
komuniciranja.
3azlikujemo dve vrste planiranja : >: strategijsko planiranjeFD: operativno planiranjeF
Operativno nazivamo jo- i osnovno planiranje. Strategijsko planiranje postoji da (i se
ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja preduze.a# i vizija kao su-tinski nain
ostvarenja te misije. Operativno planiranje sa svoje strane konkretizuje op-te ciljeve i naine
nji0ovog ostvarivanja kroz dnevne odluke. Ovo planiranje se (avi i detaljima za de,inisan
okvir i pravila pona-anja.
Operativno planiranje
G
Operativno planiranje ili osnovno planiranje kao -to smo ve. naveli. Operativno planiranje
rezultira dvema vrstama planski0 odluka :
1: za jednokratnu upotre(u
2: za permanentu upotre(u
!a gra,ikonu .emo (olje s0vatiti odnos izme2u ciljeva# strategije i operativni0 odluka# a u
sklopu nji0 i odluka za jednokratnu upotre(u i za permanentu upotre(u.


/iljevi

0trategija
-perativne odluke

1ednokratne Permanentne
odluke odluke

Politike

Program
2iznis
plan Postupci

Projekat
Pravila

Planske odluke za jednokratnu upotre(u tre(a da oogu.e realizaciju speci,ini0 ciljeva. Ove
odluke prestaju da izazivaju odgovaraju.e dejstvo sa ostvarenjem de,inisani0 ciljeva. Planske
odluke za permanentnu upotre(u su rezultat standardnog pristupa u planiranju koji (azira na
kontroli repetitivni0 i predvidivi0 situacija.
1: Planske odluke za jednokratnu upotre3u planske odluke ove vrste slue za
preciziranje kursa akcije koji se koristi samo izuzetno# odnsno za re-avanje pro(lema
nerepetitivnog karaktera. 1lavni tipovi odluka za jednokratnu upotre(u su (iznis plan#
program i projekat.
1.1. 2iznis plan predstavlja vremenskim intervalom odre2en skup aktivnosti koje su u
skladu sa de,inisanim ciljevima i strategijom. 3adi se zapravo o skupu planova koji se
nalaze u kauzalno-0ronolo-kom redosledu. 6onkretnije radi sa o slede.em redosledu
planova : plan prodaje# plan proizvodnje# plan investicija# plan istraivanja i razvoja# i
,inansijski plan. Finansijski plan se o(ino daje u ,ormi projekcije osnovnog skupa
,inansijski0 izve-taja 9 (ilan stanja#uspe0a i izve-taj o gotovinskom toku :. %ogu.e je
,inansijski plan dati u ,ormi (udeta 9 plan priliva i odliva sredstava :.
H
1.2. Program predstavalja najsloeniju plansku odluku koja slui za ostvarenje
delikatniji0 ciljeva ili grupe ciljeva 9repozicioniranje# konsolidacija i prestruktuiranje
i slino:. Program je skup ve.eg (roja projekata# ali o(u0vata ne samo aktivne
projekte ve. i pret0odno pri0va.ene ali i projekte sa odloenim vremenskim
dejstvom. 3alizacijom drugi0 ciljeva @@eka@@ zavr-etak aktivni0 projekata# pri tom se
ovi ciljevi odnose na istu grupu ciljeva.
1.". Projekti su delovi programa ili samostalne celine ogranienog o(ima i speci,irani0
za0teva u vezi sa kori-.enjem vremena i resursa. Projekte ini veliki (roj aktivnosti i
doga2aje sa speci,inim redosledom# trajanjem i odgovaraju.m resursima.
2: Planske odluke za permanentu upotre3u za artikulisanje aktivnosti koje se
ponavljaju# koristi se jedna ili ve.i (roj odluka za permanentu upotre(u. Ove odluke
omogu.avaju skra.enje vremena potre(nog za planiranje i dono-enje odluka po-to se
odre2ene situacije javljaju konzistentno i sa visokim nivoom predvidivosti. Odluke za
permanentu upotre(u mogu dovesti do pro(lema kada do2e do promene uslova. Cz tog
razloga veoma je (itno da se ove odluke kontinuelno analiziraju i reinterpretiraju.
1lavne odluke ove vrste su: politike# postupci i pravila.
2.1. Politika je op-ti vodi za dono-enje odluka. Politika de,ini-e ogranienje na
osnovu koji0 se donose ili elimini-u odre2ene odluke. !a taj nain politike kanali-u
pojedinana razmi-ljanja kako (i ona (ila u skladu sa ciljevima. Odre2ene politike
veoma vane aspekte poslovanja kao -to su sanitarni uslovi9proizvodnja 0rane kod
lekova: ili sastav emisije gasova.
8ruge politike mogu tretirati relativno manje vane aspekte. / najve.em (roju sluajeva
politike de,ini-e menaderski vr0.
3azlozi za de,inisanje menaderskog vr0a politika (ili (i: Prvo jedna odgovrnosti
menaderskog vr0a je unapre2enje organizacije# Drugi razlog je -to menaderski vr0 eli
pro0odnost njegovog sistema vrednosti kroz celo preduze.e. re!i razlog je -to
menaderski vr0 nastoji da pomo.u politike sprei kon,likte na niim organizacionim
nivoima.
(#(# Postupci ili procedure predstavljaju detaljan skup instrukcija za o(avljanje
odre2eni0 aktivnosti koje se javljaju regularno ili sa visokim stepenom uestalosti.
Postupci predstavljaju visoko ,ormalizovanu plansku odluku# po pravilu pismeno
,ormulisanu. Postupci karaktri-u sistem kontrole kvaliteta.
(#)# Pravila predstavljaju stavove kojim se odre2uje koje akcije se mogu a koje ne#
preuzimati u odre2enim situacijama. / vezi pravila postoji samo jedan iz(or : primeniti ili
ne primeniti odre2eno pravilo. /mnoavanje pravila esto utie na opadanje entuzijazma.
Ovo naroito vai za preduzetnike ,irme u ekspanziji koje posle odre2enog vremena
@@nesputane kreativnosti@@ idu na ,ormalizaciju nepisani0 pravila.
Droj procedura# politika# pravila nije stalna menja se. !eka preduze.a imaju ve.i (roj politika#
postupaka i pravila. 8ruga pak smatraju da je naj(olja politika ona @@koja ne propisuje
politiku@@. Polazi se od naela da zaposleni moraju imati vi-e autonomije u dono-enju odluka#
i da se time pove.ava osnova rasta kreativnosti. Prema (i0ejvioristikoj -koli# preterana
,ormalizacija ograniava kreativnost i ini organizaciju neosetljivu na promene.
1B

*akljuak
/ procesu ,unkcionisanja nekog privrednog su(jekta# preduze.a# radi opravdanja njegove
osnovne ,unkcije#a to je ekonomska odnosno pro,it# menaderi koji stoje na elu organizacije
nalaze se pred nizom odluka koje tre(a da donesu. Pro(lem koji se nalazi pred donosiocem
odluka lei u tome -to odluke koje menader donosi u sada-njosti e,ektuiraju u nekom
(udu.em vremenu. Postaviti ciljeve# strategiju# operativno delovanje nije ni malo lak zadatak.
!esklad sa (udu.im stanjem i odnosa na tri-tu esto za posledicu ima jasno nede,inisane
ciljeve kako (i odgovornost donosioca (ila manja# ako za posledicu ima stanje koje nije
kompati(ilno sa planovima menadera. Planiranje pomiruje dve stvari# teoriju i praksu# misao
i delovanje. >ko do(ro uskladi teorijsku nauku sa empirijskom rezultat nije izvestan sam po
se(i# tri-na kole(anja i oscilacije# kao vis maior ili casus ,ortuitus# mogu dovesti do promene
ponude i tranje# i time proizvod koji se eli plasirati moe (iti de,icitaran odnosno
su,icitaran.
Sve su to okolnosti koje menadera dovode u situaciju da se pre procesa angaovanje resursa
do(ro potkuje in,ormacijama koje .e mu omogu.iti da (olje sagleda okruenje. / svom radu
donosilac odluka in,ormacije koje ima mora proveriti na vi-e mesta odnosno naina. Samo
tako moe (iti siguran da in,ormacija sa kojom rauna moe (iti validna. 8ruga vana dilema
je na koju stranu .e prete.i njegov pristup# to jest da li .e se u svom radu oslanjati se na
intuitivne sposo(nosti i procene# ili .e de,inisanje ciljeva (azirati na ,ormalizovanom sistemu
planiranja. Sve su to IJkokteliJJ koje menader pravi po svom ukusu i iju re poslednju daje.
*ato su od najve.e vanosti sklonosti# intuituvne sposo(nosti kao i ljudske oso(ine u -irem
smislu. Ove oso(ine su vanije utoliko -to od ti0 odluka zavisi veliki (roj ljudi ako se radi o
ve.em privrednom su(jektu. 6oordinacija na svim nivoima je jako (itna jer ponekad i
IJizvo2aiJJegzekutori menaderski0 odluka raspolau vanim in,ormacijama na koje
donosioci tre(a da raunaju. /koliko meander nema do(re oso(ine komuniciranja sa niim
nivoima# de-ava se da propu-ta in,ormacije jako vane a koje su mu na do0vat ruke. <o- jedan
pro(lem moe da se javi ukoliko menaderski tim ne deli in,ormacije sa vi-eg nivoa# pa
samim tim nema povratne in,ormacije.
Sve su to pretpostavke koje su u poetnim ,azama de,inisanja ciljeva vae za (itne ,aktore.
8rugi stadijum je opis sada-njeg stanja jer opis sada-nji0 okolnosti tj. dojam o njima nam
jedino moe pomo.i kako (i (ar pri(lino projektovali (udu.e stanje. Cdenti,ikovanje
podsticaja i ogranienja su slede.a ,aza procesa# ukoliko elimo da ekonomi-emo sa
raspoloivim resursima moramo znati kako da i0 -to (olje iskoristimo a ogranienja koja
prepoznajemo elimini-emo tj. da im se prilagodimo. Odre2ivanje akcija je poslednja aktivnost
u planskom procesu de,inisanja alternativni0 pravaca akcije# evaluacija i iz(or naj(olje
alternative.
Svaka ,aza je kumulativna jedna u odnosu na drugu# iz prostog razloga -to jedna uslovljava
drugu# ime nam postaje jasnije koliko je vana koordinacija isti0. >kcije koje se preduzimaju
mogu imati kratkoroniije e,ektuiranje odnosno dugoronije ciljeve. 6ratkoroniji planovi su
izvesniji u u tu svr0u menader na raspolaganju ima program# projekat# (iznis plan# dok u
procesu na dugoronije planove ima instrumente poput politike# postupaka i pravila.
Czme2u doktrine i praktine spoznaje menader je taj koji ispisao stanje pretvara u stvarnost.
Susretanje sa nekim pro(lemima nije vi-e pitanje nauke ve. ve-tine donosioca odluka kako (i
se -to (olje prilagodio ili eliminisao iste. Cako se mnoge stvari ne kriju ispisane na stranicama
11
planova# projekata i slino# menader je taj koji na se(e mora preuzeti odgovornost koja je
utoliko ve.a ukoliko ima vi-e zaposleni0 u organizaciji. Cz ti0 razloga proveravanje tri-ta#
in,ormacija# do(ri odnosi sa zaposlenima pretau se u procese planiranja kako (i se opravdalo
postojanje# i ,unkcija preduze.a i njegovi0 aktivnosti.
Kiteratura :
1. Strategijski menadment dr. <ovan 5odorovi.. dr. 8ragan =uriin#
dr. Stevo <ano-evi.F Cnstitut za tri-na istraivanja-Deograd 2BBB. godina
2. Organizacija dr. %. Petkovi.. dr. !. <ani.ijevi.# dr. D. Dogi.evi.-%ili..
Deograd 2BB$.godine.
". %enadment ?d Frimen# 8anil 1il(ert# 8ejm Stoner.
$. Cnternet
+++.maturski.org
12