Montenj

Predavanje prof. Novice Milida, k. god. 2004/2005.

Miel Ekem de Montenj
1533-1592.Rodonaelnik itavog anra. Objavio delo pod nazivom Eseji
Esejna francuskom znai ogled, pokuaj, iskuavanje, ispitivanje. PosleLIRIKE, PROZE i DRAME, ESEJ
postaje etvrti knjievni anr.esto se u literaturi moe nadi da je Montenj pisao o svom iskustvu, da je
iskustvo presudno za sam anr eseja. Meutim, nije sasvim tako.Knjievni esej upravo dozvoljava da se
pie bez iskustva (na primer, oAfrici iako se tamo nije bilo). Knjievni esej dozvoljava udeoimaginacije u
toj meri, da se mogu predi granice iskustva.Esejista u veliko koristi refleksiju. Dok filozofija ima osnovu
ugeneralizovanju stvari, knjievni esej esto samo lii na generalizaciju,a zapravo je SINGULARIZACIJA (tj.
ide se prema neemu to je jedinstveno).Montenj esto postavlja pitanje: ta znam?Granice naeg
neznanja vede su i vanije od granica naeg znanja.Na putu generalizacije mi gubimo, moemo izgubiti
ono to jepojedinano, tj. ono to je stvarno.Neposredno posle Montenja Englezi su preuzeli taj anr, a u
Francuskoj je on poeo da se razvija tek dva veka kasnije. Od Frensisa Bekona(pod uticajem Montenja)
nastaju ESSAYS u 18, 19, 20. veku.Montenja je zanimalo ono retoriko, igra izmeu stila i teme, to
ustvari i ini knjievni esej.Engleski esej se razvijao u dva pravca:1)nauni esej, i kao2)novinski,
urnalistiki. U Engleskoj su od 17. do polovine 20. vekapisali pravi majstori takvog eseja.Neki Englezi su
se bavili i knjievnim esejem, ali su se zapravo tekfrancuski prosvetitelji ponovo okrenuli knjievnom
eseju. Zatim se esejtokom 19. i 20. veka razvijao i u Francuskoj.U knjievnosti 20. veka pojavila se
ESEJIZACIJA.
Montenj, po nazivu zamka u vlasnitvu njegove porodice.
Godine 1580. prve dve knjige; 1592. je umro, a iza smrti kder i prijatelji su objavili 3. knjigu -najobimniju,
koju je on bio pripremao.
Ovo se naroito odnosi na roman
Vergilijeva smrt
Esejizacija za potrebe naracije Prustov
U traganju za izgubljenimvremenom
O Montenju se moe proitati da je sa 5, 6, 7 godina govorio latinskibolje nego francuski, da je kasnija
znanja upijao na latinskom. (Njegovi eseji su gusto tkanje citata iz latinske, ali i grke knjievnosti).
Zavrio je pravni fakultet, radio u lokalnoj administraciji vredi nekakvufunkciju slinu sudijskoj. U trideset
osmoj godini povukao se u kulu nasvom imanju, i biblioteci koja se u njoj nalazila slededih 15-20
godinapisao eseje.Sam Montenj govori da je povlaenje iz velikih poslova sveta iz politike, crkve,
diplomatije nuno da bismo osvetlili miljenje.Za razliku od velikih individualista italijanske renesanse,
koji su imalipotrebu da budu javno priznati, Montenj iako i sam veliki individualista se
povukao.Montenjevi eseji su nastajali iz beleaka koje je vodio dok je itao.
Eseji
O vaspitanju dece - Prvi put u istoriji pedagogije, u tom eseju se ne govori o vaspitanju upravcu
usvajanja opteg, ved u pravcu postizanja singularnihsposobnosti. Dete je tu manje objekt, a vie subjekt
obrazovanja to je prihvadeno tek u 20. veku.
O kanibalimaOvaj esej je itao i ekspir (u Buri se javlja Kaliban). Do tada su ved bile obavljene neke
ekspedicije, sa kojih su ponekaddovoeni uroenici. Postavljaju se pitanja: Ko su ljudi koji tamo ive?Da li
su i u kojoj meri ljudi?Odgovori na ova pitanja su vani za utvrivanje ta je to evropska ljudskost.esto
se uzimalo da su to samo ljudi po izgledu, stvorenja ne u punojmeri ljudska. Jer, ljudsko bide je
hridansko. Prema njima se stogamoemo ponaati i drugaije opravdanje grozota koje su injene, na

Montenj je bio veliki protivnik svakog fanatizma, svakog ekstremizma (i po tome slian Erazmu) kada je
u pitanju socijalniprostor.Proitati jo i esej O iskustvu.Zanimljivi su i eseji O knjigama (niz
paradoksalnih tvrdnji); oprijateljstvu, mirisima, smrti, konjima, koijama, o ratu, samodi, strahu,dokolici.