Tehnoloki Fakultet u Leskovcu

Univerzitet u Nisu
Fiziki parametri kvaliteta vode
- seminarski rad -
- TEHNOLOG!" #O$E %
&redmetni nastavnik' &ro()dr L*il*ana Taki+
,tudenti' -ari*a Lazarevi+ .//01//
"leksandra "leksi+ 02/3143
-ilena ,to*il*kovi+ .56/1/5
ma* 54/07 Leskovac
Sadraj
1. Uopteno o vodi ............................4
1.1. Molekul H2O....4
1.2. Agregatna stanja..4
1.3. Anoalija vode.....!
1.4. "rovodnik.........!
2. "odela vode#
2.1. "rea poreklu prirodna voda oe $iti#
2.2. "rea naeni voda se oe ra%vrstati na.&
2.3. "rea postupku koji je do$ijena voda oe $iti...&
3. 'aniljivosti o vodi..(
3.1. )oda kro% religiju i *ilo%o*iju...(
3.2. "oruka vode..+
4. ,i%i-ko./eijske oso$ine vode..10
4.1. Osnovni *i%i-ko./eijski sastav i karakter vode10
4.2. 1ustina vode...10
4.3. 2lektri-na provodljivost ...10
4.4. pH vrednost11
4.!. 3astvorene aterije...11
4.#. )isko%nost...12
!. 4valitet vode...13
!.1. Higijenska ispravnost vode %a pi5e...14
!.2. ,i%i-ki paraetri kvaliteta vode...1!
!.2.1. Mutno5a vode.1!
!.2.2. O$ojenost vode.$oja.1#
!.2.3. Miris i ukus vode..1&
!.2.4. 6eperatura vode.1&
!.2.!. "rovidnost..1+
!.3. O7ena kvaliteta vode ....20
!.4. ,i%i-ke oso$ine propisane pravilniko...21
!.!. "odela vode u klase2!
'aklju-ak....2&
8iteratura....2(
1. Uopteno o vodi
)oda *e hemi*sko *edin*en*e kiseonika i vodonika7 hemi*ske
(ormule H
5
O) #oda *e supstanca 8ez mirisa7 ukusa i 8o*e)
Temperatura mr9n*en*a vode *e 4:;7 a temperatura kl*uan*a
*e /44:;)
1.1. Molekul H
2
O
#oda *e tenost 8ez mirisa i ukusa ko*a *e prisutna skoro svuda'
u okeanima7 morima 7 rekama7 *ezerima 7 <asovita u o8lacima7
zamrznuta u <lecerima ili u velikim podzemnim 8azenima ispod
kren*akih stena)#odu neprestano koristi 9ivi svet ko*i 8ez n*e
ne mo9e da 9ivi) L*udsko telo ini =5 odsto vode7 pri emu ono
stalno unosi i iz8acu*e nove koliine) #oda *e presudna
za meta8olizam u or<anizmu7 poto omo<u+u*e varen*e i kasni*e
rastvaran*e hrane u +eli*ama7 ali i i+en*e +eli*a od otpada)
,matra se da 8i svako< dana u telo tre8alo uneti oko osam aa vode7 ali to ni*e nauno
potkrepl*eno poto mno<i l*udi pi*u znatno man*e vode) >ako 8i zadovol*ila svo*e o<romne
potre8e za vodom7 l*udska civilizaci*a vodu crpe ispod zeml*e7 iz reka7 ili iz mora7 a potom *e
vodovodima dovodi u <radove 7 do stanova i esmi) ,va voda7 hemi*ski posmatrana sain*ena
*e od isto< molekula H
5
O) Ovo nam <ovori da *e voda sastavl*ena od dva atoma vodonika ?@A
i *edno< atoma kiseonika ?OA) Elektrine karakteristike i prostorni iz<led ovo< molekula su
zaista speci(ine7 pa odreBu*u mno<e od do8ro poznatih svo*stava vode) ?/A
1.2. Agregatna stanja
U zavisnosti od temperature i pritiska7 rasto*an*a izmeBu
molekula vode su man*a ili ve+a7 a veze meBu n*ima *ae ili
sla8i*e pa se voda *avl*a u vie stan*a' vrsto7 teno i <asovito)
&relazak vode iz *edno< a<re<atno< stan*a u dru<o posti9e se
pove+an*em ili sman*en*em temperature) #oda prelazi u
<asovito a<re<atno stan*e za<re*avan*em do temperature od
/44:;) U <asovitom a<re<atnom stan*u molekuli vode su
dovol*no meBuso8no udal*eni da se mo<u haotino kretati 8ez mno<o sudaran*a) &relazak
vode iz teno< u <asovito a<re<atno stan*e se naziva isparavan*e) U tenom a<re<atnom
stan*u molekuli vode su vie pri8li9eni i oni poprima*u o8lik suda u kome se nalaze) Cvrsto
4
a<re<atno stan*e se posti9e hlaBen*em do temperature od 4:;) U vrstom a<re<atnom stan*u
molekuli vode skoro da se i ne pom*era*u i <rade vrstu kristalnu reetku) Da razliku od
teno< i <asovito< stan*a7 vrsto stan*e ne mora da poprima o8lik suda u kome se nalazi7 ve+
*e u o8liku kristala) -an*e *e poznato da da voda delimino isparava i na ni9im
temperaturama od /44:;7 ali ne u velikim koliinama) Ovo isparavan*e omo<u+u*e da voda
neprestano kru9i u prirodi7 iz zeml*e ka o8lacima7 pa potom nazad u vidu kie i dru<ih
padavina) ,ne< *e takoBe voda7 poto *e svaka pahul*a kristal leda malih dimenzi*a) &relazak
vode iz vrsto< u <asovito stan*e naziva se ,u8limaci*a) ?/A
1.3. Anoalija vode
"nomali*a vode *e veoma va9na za 9ivot svih vodenih
stvoren*a) To *e u stvari svo*stvo da voda ko*a *e hladni*a od
0:, uvi*ek 8ude na iznad vode od 0:;) Led ima man*u <ustinu
od vode u tenom stan*u pa zato pliva po povrini) #oda *e
na*<u+a na temperaturi od 0:;7 tako da +e se u zamrznutim
rekama sva voda hladni*a od 0:; popeti ka povrini) "nomali*a
vode omo<u+ava da se ri*eke i *ezera nikad ne zamrzava*u do
dna7 tako da 9iva 8i+a u rekama preziml*ava*u u toplo* vodi)
D8o< <eometri*e svo< molekula7 voda ima niz speci(inih
svo*stava7 kao to *e povrinski napon-karakteristika da na
svo*o* povrini voda (ormira opnu7 to omo<u+u*e da se voda uvek dr9i na okupu i izmeBu
ostalo<7 postepeno (ormira vodene kapi) #oda *e vrlo retko ista7 8ez dodataka i primesa)
#oda u ko*o* ima samo H
5
O molekula7 naziva se destilovana i do8i*a se samo u industri*ama
i la8oratori*ama7 procesim hemi*ske destilaci*e) ?/A
1.4. "rovodnik
#oda se smatra do8rim provodnikom elektrine stru*e) To i ni*e
sasvim tano7 poto ista voda7 H
5
E7 o8ino ne provodi stru*u)
,tru*a kroz vodu protie zahval*u*u+i rastvorenim mineralima)
#oda ko*a sadr9i izuzetno veliki udeo minerala7 naziva se
mineralna voda) U n*o* se nalaze po*edina *edin*en*a ko*a su
korisna za or<anizam) -ehuri+i ko*i se nalaze u (lairanim
vodama su na*e+e industri*ski dodatak dodat radi du9e<
tra*an*a i 8ol*e< ukusa ?dodat *e <as u<l*en-dioksid ;O
5
ko*i se
doda*e u sva <azirana pi+aA) Da razliku od slatkih7 u morsko*
vodi *e rastvoreno mno<o minerala natri*um-hlorida Na;l
?kuhin*ska soA) #oda *e takoBe i odlian rastvara i to *o* omo<u+ava viestruku upotre8u)
>ada *e voda topli*a rastvaran*e *e 8r9e) ?/A
2. "odela vode
5
Moe se izvriti na vie naina:
prema poreklu7
prema nameni i
prema postupku ko*im *e do8i*ena)
2.1. "rea poreklu prirodna voda oe $iti9
Atos*erska voda7 ko*a dospeva na zeml*u padavinama
?kia7 sne<7 <rad7 ma<laA *e na*isti*a prirodna voda7 ali i ona7
pored apsor8ovanih <asova iz vazduha ?kiseonika7 azota i
u<l*en-dioksidaA sadr9i or<anske i neor<anske materi*e7 i*a
koliina i sastav zavise od okolne atmos(ere) U okolinu
nasel*a i industri*skih centara u atmos(erskim padavinama
nalaze se sumpor-vodonik7 ,O57 ,O67 estice praine7 aBi i
dr) U 8lizini mora u atmos(ersko* vodi nalazi se i neto
rastvoreno< natri*um-hlorida) Ukupan sadr9a* soli u atmos(ersko* vodi7 u nenasel*enim
o8lastima7 kao i u kra*evima 8ez termoelektrana ili velikih industri*skih postro*en*a7 ne
prelazi vrednost 6-. m<1l) "tmos(erska voda u 8lizini velikih nasel*a i ?iliA velikih
industri*skih ili termoener<etskih postro*en*a sa znaa*nom emisi*om <asovitih materi*a
dosti9e vrednost ukupno< sadr9a*a soli i od .4 m<1l) #eoma *e meka i po svo*im
karakteristikama *e slina destilovano* vodi)?3A
"ovrinske vode ?reke7 *ezera7 mora7 8areA sadr9e prete9no
nerastvorene mehanike neisto+e or<ansko< i neor<ansko<
porekla i neto rastvorenih soli ?sa izuzetkom morske vodeA)
Oso8ine povrinskih voda zavise prvenstveno od to<a da li su
sta*a+e7 teku+e ili morske) &ose8no7 sta*a+e ?*ezerske i 8arskeA
vode mo<u imati kiseli karakter usled <asova i kiselina
nastalih raspadan*em 8il*aka i ostataka 9ivih or<anizama)
Oso8ine povrinskih voda odreBene su vrstom tla kao i
koliinom i oso8inama podzemnih i atmos(erskih voda7 kao i otpadnih ?industri*ksih i
komunalnihA voda) >ako se koliina povrinskih voda ?reka i *ezera u prvom reduA men*a
tokom <odine u znatnim <ranicama ?period topl*en*a sne<a7 period uestalih padavina i dr)A
men*a*u se i n*ene oso8ine) Fene vode sadr9e relativno malu koliinu rastvorenih soli -
na*vie od .44 do 244 m<1l7 dok vode mora i okeana sadr9e znatno vie- pri8li9no 6. <1l)?3A
"od%ene vode nasta*u poniran*em atmos(erskih i
povrinskih voda kroz tlo7 pri emu se7 prolaze+i kroz
razliite slo*eve zeml*ine kore7 prei+ava*u od mehanikih
primesa7 ali pri tom rastvara*u niz soli) Lako rastvorl*ive
soli7 kao to su natri*um-hlorid ?Na;lA7 natri*um-sul(at
?Na5,O0A7 ma<nezi*um-sul(at ?-<,O0A i dr) se tom
6
prilikom direktno rastvara*u) Teko rastvorl*ive soli7 kao to su kar8onati ma<nezi*uma7
kalci*uma i <vo9Ba ?-<;O67 ;a;O67 Fe;O6A rastvara*u se zahval*u*u+i prisustvu u<l*en-
dioksida ?;O5A u vodi) >ao rezultat ovih reakci*a o8razu*u se 8ikar8onati ;a7 -<7 Fe7
disocirani na kat*one ;a5G7 -<5G i Fe5G i an*one H;O6-) &risustvo rastvorenih silikata u
vodi posledica *e du<otra*no< delovan*a vode na silikate i alumino-silikate ?<ranit7 kvarc i
dr)A u prisustvu or<anskih kiselina) Ukupan sadr9a* soli dosti9e vrednosti /.44-5444 m<1l)?3A
2.2. "rea naeni voda se oe ra%vrstati na9
hi<i*ensko-sanitarnu7 ko*a predstavl*a mehaniki i 8ioloki
istu voduH
kotlovsku napo*nu7 ko*a predstavl*a hemi*ski pripreml*enu
vodu za napa*an*e parnih kotlovaH
rashladnu vodu7 ko*a *e na*e+e mehaniki i delimino
hemi*ski pripreml*ena i ko*a se koristi kao rashladno sredstvoH
vodu za ispiran*e i pran*e7 ko*a predstavl*a nepripreml*enu ili samo mehaniki
pripreml*enu vodu H
po<onsku vodu7 ko*a predstavl*a pripreml*enu vodu ko*a se koristi kao po<onsko
sredstvo u odreBenim hemotehnikim procesima)
2.3. "rea postupku koji je do$ijena voda oe $iti9
prirodna ?8ez ikakve pripremeAH
ista ?mehaniki prei+enaAH
meka ?voda ok*o* su delimino odstran*ene soli kalci*uma i
ma<nezi*uma - soli ko*e ine vodu tvrdomAH
destilat ?do8i*ena destilaci*omAH
kondenzat ?voda ko*a *e isparila i izvrila odreBeni rad i ko*a
se posle to<a kondenzovalaAH
demineralizovana ?de*onatA voda 8ez soliH
otpadna ?tehniki iskori+ena voda vie ili man*e za<aBenaA)
7
3.'aniljivosti o vodi
3.1.)oda kro% religiju i *ilo%o*iju
#avilonska 8o<in*a -eseca7 shtar7 8ila *e povezana sa svetim
izvorima7 i n*en hram *e smeten u prirodnim pe+inama u
ko*ima se *avl*a*u izvori) U n*ihovo* mitolo<i*i prvi Io<ovi
potekli su iz slane vode ?TiamatA i slatke vode ?"psuA)
&rie starih E<ip+ana su propovedale da Io< ,unca "tum
?FaA poiva u prvo8itnom moru ?NunA)
"(rodita7 drevna <rka 8o<in*a l*u8avi7 *e roBena u moru)
U sveto* kn*izi slama - >uranu sto*e re+i' Jz vode mo9emo
stvoriti svako 9ivo 8i+e)J
U reli<iozno* odi ,uncu7 ,t) Francis slavi Io<a vode' JO
slavl*en 8io ti7 o Gospode7 za sestru vodu ko*a *e vrlo korisna7 skromna7 dra<ocena i asna)J
Fimski (ilozo( ,eneca iz*avio *e JTamo <de nasta*e izvor ili vodeni tok tu val*a <raditi oltar i
polo9iti 9trvu)J
U >ini7 voda se smatra kao pose8no pre8ivalite zma*eva7 iz razlo<a to svaki 9ivot polazi iz
vode) Na osnovu spisa Kan< ;hia u >ini posto*i verovan*e da voda sa (ontane &on Lai nudi
Jhil*adu 9ivota onima ko*i *e pi*uJ)
U razliitim kulturama sa vodom su esto povezivane duhovne voBe) U >eltsko* mitolo<i*i7
,ulis *e 8ila 8o<in*a termalnih izvoraH dok *e u Hinduizmu Gan<es olien*e ove 8o<in*e) U
<rko* i rimsko* mitolo<i*i &eneus *e 8io 8o< reka) U slamu ne smatra se da voda da*e samo
9ivot7 ve+ da *e svaki 9ivot ustvari i sain*en od vode' J,vaka 9iva stvar na zeml*i sain*ena
*e od vode)J
U ve+ini reli<i*a voda se smatra za svetu tenost ko*a isti telo od <rehova) #e+ina verovan*a
sa ritualnim Jpran*emJ or<anizma vezu*e se za hri+anstvo7 islam7 hinduizam i *udizam)
>rten*e vodom *e centralna ceremoni*a hri+anstva7 a deo *e i ceremoni*e micva u !udizmu)
U slamu7 u ve+ini slua*eva pristupan*e dnevnim molitvama se o8avl*a nakon pran*a
odreBenih delova tela istom vodom) U indi*anskom plemenu ,hinto voda se koristi u <otovo
svim ritualima za i+en*e due ili tela7 kao to *e recimo ritual-miso<i)
-no<e reli<i*e takoBe smatra*u izvore ili po*ave vode svetima7 a takvi primeri ukl*uu*u
Lourdes u rimskom katolicizmu7 8unar Damzam u slamu i reku Gan< ?meBu mno<im
dru<imA u Hinduizmu)
Grki (ilozo( Empedocle *e propovedao da *e voda pored vatre7 zeml*e i vazduha *edan od 0
8itna elementa7 i da predstavl*a osnovnu materi*u univerzuma)
#oda *e isto tako smatrana *ednim od pet elemenata u tradicionalno* kinesko* (ilozo(i*i
za*edno sa zeml*om7 vatrom7 drvetom i metalom)
#oda i<ra i <lavnu ulo<u u literaturi kao sim8ol proi+en*a) >ao primer da*e se kritina
va9nost reke u delu Killiama Faulknera J$ok sam le9ao umiru+iJ7 kao i u sceni davl*en*a u
Hamletovo* JO(eli*iJ)
8
&rema reima Leonarda da #ini*a J#oda *e pokreta prirode)J
&oznati <rki (ilozo( Tales iz -ileta u svo*im propovedan*ima <ovorio *e da J#oda sve
odr9ava)J
O vrednosti vode <ovorio *e i Thomas Fuller u Gnomolo<i*i7 /=65' LNe znamo vrednost vode
sve dok izvor ne presui)M
JNi*edan 9vi or<anizam ne mo9e da 9ivi 8ez vode u 8ilo ko*o* od n*enih (ormi) Fazlo< *e
*ednostavan' nae 9eli*e7 sva 9iva 8i+a7 ul*uu*u+i nas same7 9ive u vodenom okru9en*u)
&rema tome7 posto*e stalne hemi*ske razmene kroz mem8rane naih +eli*a izmeBu spol*n*e<
okru9en*a ko*e se sasto*i od krvi i unutar+eli*ske tenosti ko*a se sasto*i od raznih supstanci
rastvorenih u vodi) 9iva 8i+a su prvenstveno i u<lavnom sain*ena od vode s o8zirom da voda
posto*i unutar i van n*ihovih +eli*a)J ?;laude #illeneuve7 Eau secoursA ?NA
3.2."oruka vode
Foto<ra(i*e i in(ormaci*e svo< rada7 kreativni *apanski
istra9iva dr -asaru Emoto izdao *e u veoma interesantno*
kn*izi pod nazivom J&oruka vodeJ) U ovo* kn*izi $r Emoto
prikazao *e interesantne in*enice do ko*ih *e doao u toku
svo< istra9ivako< rada na molekulu vode)
,vo*a istra9ivan*a 8azirao *e na de*stvu l*udske ener<i*e7 misli7
rei i muzike na strukturu molekula vode) $r Emoto *e
dokumentovao ove molekularne promene) On *e zamrzavao
kapl*ice vode7 a zatim ih prouavao pod mikroskopom7 sa (oto<ra(skim mo<u+nostima)
$r Emoto *e otkrio mno<o (ascinatnih razlika u kristalno* strukturi vode7 poreklom iz
razliitih izvora i pod razliitim uslovima irom planete) #oda iz planinskih tokova i izvora
ima prelepo7 <eometri*ski (ormiran kristal vode7 dok su kristali za<aBenih voda iz
industri*skih o8lasti totalno dru<ai*e< iz<leda)
4.,i%i-ko./eijske oso$ine vode
4.1.Osnovni *i%i-ko./eijski sastav i karakter vode
9
&rirodne vode su slo9eni sistemi ko*i sadr9e materi*e u o8liku *ona i molekula7 mineralna i
or<anska *edin*en*a u o8liku koloida7 suspenzi*a i emulzi*a) U vodi su rastvoreni <asovi ko*i
ulaze u sastav atmos(ere7 a takod*e i materi*e ko*e nasta*u kao rezultat 9ivotnih aktivnosti
vodenih or<anizma i procesa hemi*ske interakci*e u samo* vodeno* sedini) ,astav prirodnih
voda nasta*e kao rezultat interakci*e vode sa sredinom- mineralima7 zeml*item i
atmos(erom)&ri tome se odvi*a*u slede+i procesi'
aA rastvaran*e *edin*en*aH 8A hemi*ska interakci*a materi*a sa vodom i vodenim
rastvorimaH cA 8iohemi*ske interakci*e i dA koloidno-hemi*ske interakci*e)
$elovan*e svako< navedeno< procesa opredel*u*e se takvim uslovima interakci*a materi*a sa
vodom kao to su' temperatura7 pritisak i <eoloke speci(inosti) Na (ormiran*u sastava
povrinskih7 podzemnih i atmos(erskih voda7 znatno utie i raznovrsna l*udska delatnost)?2A
4.2.1ustina vode
&ove+an*e temperature dovodi do sman*en*a <ustine) -eButim7 zavisnost <ustine
vode od temperature pokazu*e izvesnu nepravilnost) Uo8ia*eno7 <ustina neke supstance u
vrstom a<re<atnom stan*u ve+a *e od n*ene <ustine u tenom) &rema tome komad takve
vrste supstance tone u sopstveno* teno* (azi) -eButim7 nasuprot tome7 kod vode7 vrsta
(aza ?ledA umesto da tone7 pliva na povrini svo*e tene (aze) U intervalu temperature od 4:;
do 0:; <ustina vode raste i na 0:; dosti9e svo* maksimum7 da 8i dal*im pove+an*em
temperature <ustina poela da opada) Ovakva nepravilnost zavisnosti <ustine od temperature
se tumai (izikom strukturom vode) Led z8o< svo*e strukture kristalne reetke ima man*u
<ustinu od vode u tenom stan*u te na n*o* pluta) &rimer za to su lednici na ,evernom i
!u9nom polu) Da<revan*em dolazi do razaran*a kristalne reetke pa se <ustina vode postepeno
pove+ava) ,ve do temperature od 0:; u vodi se nalaze sitni kristalni a<re<ati ?<rupaci*eA
i*im se raz8i*an*em <ustina vode pove+ava) Na temperaturama viim od 0:; dolazi do
pove+avan*a kinetike ener<i*e molekula i n*ihovo< izra9eni*e< kretan*a7 a rezultat *e
sman*en*e <ustine vode) ?2A
4.3.2lektri-na provodljivost
&rovodl*ivost *e vode sposo8nost da provodi elektrinu stru*u predstavl*a
provodl*ivost) Ona zavisi od prisutnih *ona7 n*ihove koncentraci*e7 pokretl*ivosti i valentnosti7
kao i temperature sistema i da*e in(ormaci*u o stepenu mineralizaci*e vode) Ukoliko *e
koncentraci*a soliprevie visoka7 9ivot vodenih or<anizama 8iva u<ro9en7 ali i kori+en*e
takve vode za navodn*avan*e
posta*e pro8lem) ,adr9a* mineralnih materi*a u rekama i *ezerima se pove+ava za vreme
o8ilnih kia7 otican*a vode i isparavan*a i spiran*a pol*oprivredno< zeml*ita) -eren*e
provodl*ivosti vri se aparatima konduktometrima7 a internacionalni sistem *edinica ?,
sistemA kao *edinicu preporuu*e ,1m ?simens po metruA) Iudu+i da provodl*ivost zavisi i od
temperature vode7 odnosno da se sa pove+an*em temperature pove+ava provodl*ivost7 da 8i se
rezultati mo<li porediti preraunava*u se na standardnu temperaturu ?5.:;A) Ovako izra9ena
vrednost se naziva speci(ina elektrina provodl*ivost) Uo8ia*ene vrednosti elektrine
provodl*ivosti u pi*a+o* vodi iznose od 4744.-474. ,1m7 dok morska voda ima vrednost od
oko . ,1m) Na osnovu elektrine provodl*ivosti mo9e se odrediti salinitet vode7 odnosno
10
sadr9a* rastvorenih soli) ,alinitet se izra9ava u promilima ?OA to predstavl*a ukupan sadr9a*
soli izra9eno u <ramima u /444< vode) U proseku salinitet svetskih okeana iznosi 6.O)
,alinitet se sman*u*e u severnim morima ?salinitet Ialtiko< mora *e sve<a oko 54OA7 kao i
onim morima ko*a se odliku*u ve+im 8ro*em pritoka7 dok se *u9na mora odliku*u pove+anim
salinitetom) $a li ste nekada uli ko*e *e na*slani*e more na svetuP Na*slani*e more na svetu
*e -rtvo more) -rtvo more *e *ezero na Iliskom istoku ko*e se uo8ia*eno naziva morem)
?2A
4.4.pH vrednost
-era relativne kiselosti ?aciditetaA ili 8aznosti ?alkalitetaA sredine izra9ava se preko
pH vrednosti) pH vrednost nema *edinicu i za poreBen*e vrednosti se koristi skala od 4 do /0)
>od kiselih rastvora pH vrednost *e man*a od =7 a kod 8aznih ve+a od =) Neutralni rastvori
ima*u pH vrednost =) Tako na primer7 kiseli karakter ima*u kisele otpadne vode u rudnicima
?/74A i kisele kie ?0-07.A ko*e znaa*no doprinose sni9avan*u pH vrednosti prirodnih voda)
&otpuno ista voda *e neutralno< karaktera7 a 8azni karakter ima morska voda ?374A) #e+ina
kopnenih voda ima pH u opse<u 27.-37.) >iselost ima znaa*an e(ekat na or<anizme) Na*ve+i
8ro* or<anizama 8iva u<ro9en ukoliko se pH spusti ispod 2 ili poraste iznad 3) >iselost mo9e
da utie i na dru<e parametre vode) >ada kisela voda doBe u kontakt sa odreBenim
*edin*en*ima ili metalima ?8akar7 alumini*um7 9ivaA7 ona ih ini toksini*im ne<o to oni to
*esu u neutralnim sredinama) >iselost utie i na rastvaran*e soli azota i (os(ora ko*i su veoma
va9ni za razvo* vodenih 8il*aka i planktonskih or<anizama) U toku <odine sa promenom
du8ine *ezera i pH vrednost mo9e da varira) Ovakve promene uslovl*ene su promenama u
intenzitetu (otosinteze i dru<ih hemi*skih reakci*a) Generalno7 tokom leta7 <orn*i slo*evi
*ezera u ko*ima *e proizvodn*a or<anskih materi*a od strane 8il*aka i planktonskih
or<anizama intenzivna7 pH se kre+e izmeBu =7.-37.) U du8l*im slo*evima pH *e ni9a i kre+e
se od 27.-=7.) ?2A
4.!.3astvorene aterije
#oda *e odlian rastvara i u n*o* se nalaze rastvorene neor<anske i or<anske materi*e
razliito< sastava) U n*o* se mo<u na+i <otovo svi elementi periodno< sistema) Neki od n*ih
mo<u 8iti tetni za 9ivi svet7 dok su neki neophodni ili korisni) U<l*enik ?;A7 kiseonik ?OA7
azot ?NA7 (os(or ?&A7 kali*um ?>A7 kalci*um ?;aA7 sumpor ?,A7 ma<nezi*um ?-<A i <vo9Be ?FeA
neophodni su za rast i razvo* or<anizama pa se naziva*u 8io<eni elementi) &ored ovih
elemenata veliki znaa* ima*u i tzv) mikroelementi cink ?DnA7 8akar ?;uA7 moli8den ?-oA i
dru<i7 ko*i su neophodni za normalno (unkcionisan*e 9ivotnih procesa) ?2A
4.#.)isko%nost
11
#iskoznost *e veliina ko*a opisu*e otpor neke tenosti prema teen*u) &rema NeQtonovo*
teori*i slo*evi tenosti se kre+u razliitom 8rzinom) znos sile viskozno< tren*a ?RA *e
proporcionalan <radi*entu 8rzine7 a konstanta proporcionalnosti *e koe(ici*ent viskoznosti ?SA
i*a *e *edinica paskal-sekunda &aTs)
#iskoznost vode iznosi 37N4 U /4V0 &aWs ili 37N4 U /4V6 dinWs1cm5 ili 4)3N4 c& na
temperaturi oko 5. :;)
>ao (unkci*a od temperature T ?>A' X?&aWsA Y " U /4I1?TV;A
<d*e *e
" Y 570/0 U /4V. &aWs
I Y 50=73 >
; Y /04 >)
#iskoznost tene vode na razliitim temperaturama pri normalno* taki kl*uan*a data *e u
ta8eli ispod)
Temperatura #iskoznost
Z:;[ Z&a\s[
/4 /7643 U /4V6
54 /7446 U /4V6
64 =7N=3 U /4V0
04 27.6/ U /4V0
.4 .70=/ U /4V0
24 07223 U /4V0
=4 07400 U /4V0
34 67..4 U /4V0
N4 67/.4 U /4V0
/44 57355 U /4V0
!.4valitet vode
12
>valitet vode uslovl*ava svekupnost u n*o* rastvorenih mineralnih i or<anskih materi*a7
<asova7 koloida7 suspendovanih materi*a i prisustvo mikroor<anizma) Fazvo* industi*e7
usavravan*e metoda o8rade vode i 8ri<a o zdravl*u l*udi7 uslovl*ava*u usavravan*e
standarda ko*i odreBu*u kvalitet vode za pi+e) $onoen*u standarda predhodi veliki rad
hemiara7 medicinara i mikro8iolo<a7 ko*i su na osnovu sanitarno-mikro8iolokih7 sanitarno-
toksikolokih i kliniko- statistikih podataka utvrdili maksimalno dozvovl*ene koncetraci*e
hemi*skih *edin*en*a i precizirali nivo pose8nih pokazatel*a kvaliteta vode)
Ocena kvaliteta vode zapoin*e od karakterizaci*e (izikih pokazatel*a vode- 8o*a7 ukus7
miris7 temperatura7 providnost7 sadr9a* suspendovanih materi*a) Fizike oso8ine vode su
karakteristike ko*e se mo<u re<istrovati ulima ?8o*a7 mirisA ili izmeriti 8ez promena n*enih
oso8ina) Cista voda nema 8o*u7 ukus ni miris) Gustina vode *e / k<1l i ova vrednost se uzima
kao standard za odreBivan*e <ustine dru<ih supstanci)
U vodi vlada*u izrazito slo9eni odnosi izmeBu svih lanova ekosistema) &risustvo
or<anskih materi*a mo9e da izazove 8ro*ne teko+e)
Oranski sadr9a* vode *e osnovni uzronik pro8lema u vezi sa sa 8o*om vode) zvesna
or<anska *edin*en*a izaziva*u nepri*atan ukus i misris vode za pi+e) &risustvo or<anskih
*edin*en*a u ve+ pripreml*eno* vodi mo9e izazvati pro8lema u vezi sa ne9el*enom promenom
kvaliteta 8ioloke prirode u distri8ucionom sistemu)
OdreBivan*e sadr9a*a or<anske supstance u vodi mo9e se izvriti or*entaciono na
osnovu 8o*e vode7 a mno<o pouzdanu*e na osnovu parametra)?.72A
!.1.Higijenska ispravnost vode %a pi5e
13
#ode u ,r8i*i su do8ro od opte< interesa i predstavl*a*u prirodno 8o<atstvo ko*e se
nalazi u drutveno* svo*ini) Naa za*ednica pokazu*e pose8no interesovan*e za ouvan*e7
plansko kori+en*e i zatitu vode od za<ad*en*a7 a naroito za zatitu kvaliteta i zdravstvene7
odn) hi<i*enske ispravnosti vode za pi+e)
Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie razlikuju se tri vrste vode:
(lairana prirodna voda?voda izvandrednih prirodnih7 (iziko-hemi*skih7
mikro8iolokih i radiolokih oso8ina7 ko*a se iz hi<i*enskih kaptirano< izvora7
o8ez8ed*eno< sanitarno zatitnim zonama7 neposredno na izvoru puni u sterilnu
am8ala9u 8ez predhodno< prei+avan*a i dezin(ekci*e7 izuzev dezin(ekci*e
radi*aci*amaA)
prei+ena i dezin(ikovana voda
neprei+ena voda
Da svaku od ovih voda date su pose8ne 8akterioloke i hemi*ske norme u redovnim
prilikama i norme za vode za pi+e u vandrednim prilikama)
Hi<i*enska ispravnost vode za pi+e utvrd*u*e se osnovnim7 proirenim i periodinim
pre<ledom7 pre<ledom vode iz novih zahvata i pre<ledom naa osnovu hi<i*ensko-
epidemiolokih indikaci*a)&re<ledi o8uhvata*u mikro8ioloke7 (izike7 (iziko-hemi*ske i
hemi*ske pokazatel*e i to'
mikro8iolokih' sadr9a* ukupnih koli(ormnih 8akteri*a7 koli(ormnih 8akteri*a
(ekalno< porekla i ukupan 8ro* aero8nih mezohermnih 8akteri*a
(izikih7 (iziko-hemi*skih i hemi*skih paramtra'temperature7 8o*e7 mirisa7 ukusa7
mutno+e7 pH7 utroka >-nO
0
7 konc) amoni*aka7 rezidualno< hlora7 nitrita i
(luorida?u vodovodima u ko*e se (luorie vodaA)
Iro* pre<leda hi<i*enske ispravnosti vode za pi+e iz vodovoda za *avno sna8devan*e
stanovnitva zavisi od 8ro*a stanovnika ko*i se sna8deva tom vodom?ekvivalentni
stanovniciA)
Broj uzoraka se odredjuje na sledei nain:
&rilikom svako< pre<leda vode iz vodovoda uzorci se uzima*u'
aA iz svako< izvorita?ako su izvorita direktno povezana na vodovodnu mre9u7 odnosno
iz rezervoara sirove vodeAH
8A iz vodovodne mre9e 8ro* uzoraka se odred*u*e zavisno od 8ro*a ekvivalentnih
stanovnikaH
cA za vodovode ve+e od 244 444 ekvivalentnih stanovnika uzima+e se iz svakih slede+ih
544 444 stanovnika *o po *edan uzorak) ?57=A
!.2.,i%i-ki paraetri kvaliteta vode
14
!.2.1.Mutno5a vode

Nasta*e na*e+e prodiran*em padvina sa povrine tla7 a mo9e poticati i od 9ivih i mrtvih
mikroor<anizama i od odpadnih voda) ,adr9a* vode pored rastvorenih materi*a ine i
nerastvorene estice razliite veliine) -utno+a vode *e posledica prisustva nerastvorenih
estica u o8liku al<i i 8akteri*a7 zatim u<inule or<anske materi*e i neor<anskih7 mineralnih
materi*a) &risustvo al<i dovodi do sezonskih promena u mutno+i vode) ,ezonske promene
nasta*u u skladu sa povol*no+u uslova za razmno9avan*e al<i7 pa *e tako mutno+a izazvana
al<ama ve+a leti kada su temperaturni uslovi i uslovi ishrane povol*ni) Or<anski materi*al *e
proizvod rasta 8il*aka i raspadan*a u<inulih or<anizama) $odatna koliina or<anskih materi*a
u vodi dospeva i spiran*em okolno< zeml*ita) Neor<anske estice u vodu dospeva*u
erozi*om zeml*ita7 podizan*em mul*a i ulivan*em pritoka) -utno+a u vodi uzroku*e skretan*e
svetlosti *er dolazi do sudaran*a sunevih zraka sa nerastvorenim esticama) #e+a mutno+a
znai da +e i vie sunevih zraka 8iti rasuto) ,amim tim man*e svetlosti +e prodirati u vodu
to razliito utie na 9ivi svet)
-utno+a se odreBu*e uporeBivan*em uzorka vode sa standardnim vodenim
suspenzi*ama silikatne zeml*e) UporeBivan*e se vri <olim okom) OdreBivan*e tre8a izvriti
to pre7 isto< dana)
Ne(elometri*ska metoda se zasniva na e(ektu disperzi*e svetlosti7 ko*a nasta*e pri prolasku
svetlosti kroz uzorak ko*i sadr9i estice u koloidnom7 suspendovanom i emul<ovanom
o8liku) !aina disper<ovane svetlosti upravo *e proporcionalana mutno+i vode) -eren*e se
vri tu8idimetrom7 uporeBu*u+i *ainu disper<ovane svetlosti pri prolasku kroz standardnu
suspenzi*u)
-utno+a se izra9ava u ne(elomerti*skim *edinicama NTU ?Nephelometric Tur8idiz]
UnitA)
/NTUY4)/6 m<,iO51L
>ad se <ovori o mutno+i mo9e se koristiti i parametar providnosti) &ovezanost providnosti i
mutno+e de(inie slede+a *edinica'
&rovidnost Y 0)/=4?NTUA-4)==5 H <de *e NTU-mutno+aizra9ena u ne(elometri*skim
*edinicama ?NTUA) Od 8ro*nih 8ro*nih parametra ko*i se koriste za ocenu tro(ino< statusa
15
sta*a+ih voda na*8r9e i na**ednostavni*e *e meren*e providnosti odre9ene du8inom na ko*o* se
<u8i slika seki-diska) Na ta* nain se transparetnost vodenih masa dovodi u vezu sa du8inom
dopiran*a (otosinteze i sama zavisi od koncetraci*e al<i7 odnosno produkci*e) ?0A
!.2.2.O$ojenost vode.$oja
Cista voda *e 8ez8o*na) -eButim7 prisustvo razliitih supstanci u vodi mo9e dovesti
do o8o*en*a) Fecimo huminske i (ulvo kiseline i n*ihove rastvorene soli7 al<e7 mo<u
Lna*avitiM 8o*u vode) TakoBe7 <vo9Be vodi da*e 9utu ili crvenkastu 8o*u7 or<anske materi*e u
(azi trul*en*a 8o*e vodu u 9uto ili 8raonkasto) Io*a zavisi i od uslova osvetl*en*a7 povrine
vode7 apsorpci*e i od8i*an*a svetlosti7 du8ine7 prozirnosti7 planktona7 pritoka) ,upstance ko*e
ine 8o*u o8uhvata*u prirodno rastvorene metalne *one7 humnske7 tininske i dru<e or<anske
supstance7 ko*e potiu od planktona makro(ilita) Humanske materi*e spada*u u <rupu
or<anskih *edin*en*a ko*a se nae+e sre+u u prirodnim vodama) Ove supstance na*e+e da*u
8o*u) Na*e+e *e to 9uto-mrki ton ko*i potie od visoko molekularnih humanskih supstanci
ko*e se spira*u iz zeml*ita ili se o8razu*u kao produkt raz<rdn*e 8il*nih materi*ala u
vodotocima i akumulaci*ama) &rema nekim izvorima 8o*a vode ne*ve+im delom *e
o8ez8eBena sadr9a*em (ulvokiselina ?N3^A7 dok samo oko /4^ opada na humanske materi*e)
#oda ko*a sadr9i humanske materi*e ne sme*u se hlorisati7 *er sa hlorom da*u trihalometane i
dru<e kancero<ene materi*e) OdreBivan*e o8o*enosti se vri kolorimetri*skom metodom Io*a
se odreBu*e vizuelno7 na*ksni*e za 50 sata posle uzrokovan*a7 uporeBivan*em uzorka sa
o8o*enim rastvorima poznate koncetraci*e) >ao standardna metoda za meren*e 8o*e data *e
platinsko-ko8altna metoda) UporeBivan*e se vri rastvorima ko*i sadr9e odreBene
koncetraci*e kali*um-heksahloroplatinana ?#A i ko8alt ?A- hlorida) ,a<lasno standardima
o8o*enosti vode ne tre8a da 8ude iznad 54_ prema platinsko- ko8altno* skali) $ozvol*ava se
o8o*enost vode do 6._) ?0A
!.2.3.Miris i ukus vode
16
-iris *e estetska karakteristika ko*a zavisi od l*udsko< ula) ,upstance ko*e proizvode
mirise uestvu*u i u (ormiran*u ukusa vode) pak7 mno<e supstance da*u ukus7 ali ne i miris)
Neor<anske supstance e+e izaziva*u po*avu ukusa vode7 8ez po*ave mirisa) ,a dru<e strane7
or<anske supstance mo<u da proizvedu i miris i ukus) -iris vode mo9e da uka9e na n*eno
potenci*alno za<aBen*e) &rodukti nekih al<i i 8akteri*a u vodi mo<u dovesti do razvo*a
razliitih mirisa' mirisa zeml*e7 8uBi7 vo+a i povr+a7 trave7 ri8e itd) Iioloka raz<radn*a esto
*e pra+ena nastankom <asova i *ednostavni*ih or<anskih supstanci7 uzronika mirisa) Tako+e
miris i ukus prirodnih voda uslovl*ava*u rastvorene soli7 <asovi i or<anska *edin*en*a nastala
u toku 9ivota vodenih or<anizma) -irisi se dele na prirodne i vetake) &rirodni miris nasta*u
kao rezultat 9ivotne aktivnosti vodenih or<anizma7 kao i pri razla<an*u or<anskih materi*a)
#etaki misirisi ?(enoli7 hlor(enoli i dr)A nasta*u pri za<aBivan*u izvora odpadnih voda) -iris
i ukus se odreBu*u or<anoleptiki7 u vodi se zapa9a <orki7 slatki7 kiseli ili slani ukus) ,vi
ostali ose+a*i ukusa odre9u*u se se kao sporedni ukusi)
-irs se u vodi odreBu*e neposredno po uziman*u uzurka ili na*kasni*e za dva sata
or<anoleptiki na so8no* temperaturi i na 04_;) ntezitet mirisa raste sa porastom
temperature)
Ukus se odreBu*e samo kod voda kod ko*ih se ne sumn*a na mikro8ioloku i
toksikoloku ispravnost vode) Ukus se odreBu*e or<anoleptiki na hladno ?/5_A i na so8no*
temperaturi ?5._A)
ntezitet misrisa vode ne sme da 8ude iznad 5 8oda pri 04_; dok ukus vode takoBe7 ne
sme da 8ude ve+i od 5 8oda pri 5._;) ?0A
!.2.4.6eperatura vode
Temperatura *e samo or*entacioni uopteni parametar7 i voda u datim vrednostima *e
na*pitki*a) #oda ispod =_; *e hladana i nepri*atna za pran*e7 umivan*e7 pa ak i za pi+e7 dok *e
voda iznad 54_; 8l*utava i ne osve9ava) Temperatura vode *e va9na za 9ivot ri8a) >od
limnolokih studi*a7 temperatura se meri na razliitim du8inama) &odaci o temperaturi vode
su potr8ni pri postupcima hlaBen*a u industri*i acido8azne ravnote9e izmeBu kar8onata i
rastvoreno< u<l*en-dioksida) Temperatura se meri odmah pri uziman*u uzorka termometrom
sa podeocima od 4)/ stepen)
U sluaju povrinskih voda zavisi od nekoliko stvari (faktora):
17
- Geo<ra(ske irine) Temperatura *e via u podru*ima 8li9im ekvatoru <de iznosi u proseku
5=-53:;) du+i ka polovima ona opada7 pa tako u suptropskim o8lastima prosena
temperatura iznosi 54-56:;7 u umerenim 2-//:;7 a u polarnim ima ne<ativne vrednosti i
voda se nalazi u o8liku leda) &rosena vrednost temperature svetsko< okeana iznosi /=7.:;)
Na*topli*i *e Tihi okean sa temperaturom od /N70:;7 a na*hladni*i ,everni ledeni sa 47=.:;)
- Io*e i prozirnosti vode) Tamni*e o8o*ena ili zamu+ena voda u ve+o* meri apsor8u*u
sunevo zraen*e to dovodi do pove+an*a temperature)
- Uslova osvetl*en*a vode) #e<etaci*a na o8ali spreava prodiran*e sunevih zraka
i za<revan*e vode)
- $u8ine i zapremine vode) Da za<revan*e voda ve+ih du8ina zapremina potre8no *e vie
vremena7 pa su samim tim i hladni*e u odnosu na pli+e vode)
&ritoka) Feke i *ezera mo<u se hraniti putem padavina7 podzemnih voda7 otapan*a sne<a7
spiran*em okolno< zeml*ita7 ali u n*ih mo<u dospevati i otpadne vode ko*e esto ima*u
temperaturu ve+u od n*ihove)
- ,ezone) Temperatura vode se men*a u zavisnosti od <odin*e< do8a)
Na povrini *e voda hladni*a ?4-6:;A ili se (ormira led7 dok se temperatura vode na dnu kre+e
oko 0:;) U prole+e dolazi do ponovno< za<revan*a povrinskih slo*eva vode7 cirkulatornih i
tur8ulentnih kretan*a ko*a uslovl*ava*u mean*e vode i iz*ednaavan*e temperature n*enih
slo*eva)
Slika. Temperaturne zone jezera
Na proces za<revan*a vode u znaa*no* meri mo9e uticati i ovek7 isputan*em otpadnih voda
iz ener<etskih postro*en*a7 industri*e7 kao i komunalnih otpadnih voda) #e+ina or<anizama
18
ko*i nasel*ava*u vodenu sredinu *e veoma osetl*iva na promenu temperature *er *e n*ihova
telesna temperatura zavisna od temperature okoline) Dahval*u*u+i 9ivotnim procesima7
temperatura tela ri8a *e u odnosu na okolinu via za 47.-/4:;) Temperatura direktno utie na
intenzitet disan*a7 kretan*e7 rast i razmno9avan*e) #eoma znaa*na posledica temperaturnih
promena vodene sredine *e i n*ima uslovl*ena promena koliine rastvoreno< kiseonika) ,a
porastom temperature sman*u*e se koliina kiseonika u vodi) ?670A
!.2.!."rovidnost
Na providnost vode utie niz (aktora' u<ao sunevih zraka7 vremenske prilike7 koliina
materi*a prisutnih u vodi7 or<anska produkci*a) Na osnovu providnosti vode se mo<u podeliti
na'
8istreH
skoro 8istreH
sla8o zamu+eneH
zamu+eneH
veoma mutneH
neprovidne)
&rovidnost *e na*ve+a u toplim morima7 a idu+i ka polovima se sman*u*e)
-eren*e providnosti se vri pomo+u limeno< diska ko*i se sputa u vodu7 poznati*i kao %
`,ecchi diskL ?,likaA) Iele9e se vrednosti du8ine na ko*o* se disk <u8i iz vida i opet uoava
pri podizan*u) Datim se izraunava prosena du8ina vidl*ivosti diska7 odnosno providnost
vode7 tako to se ove dve du8ine sa8eru i podele sa dva) ?0A
!.3.O7ena kvaliteta vode
19
>arakteristika kvaliteta vode esto se de(inie kao' (izike7 hemi*ske ili 8ioloke)
&arametri vezani za hemi*ski kvalitet vode7 takozvani indikatori hemi*sko< kvaliteta
su'
Ukupno rastvorene estice ?U,,A
Ukupni or<anski u<l*enik?UOUA
Nastala koliina ;O
5
u procesu perminalne oksidaci*e or<anskih supstanci u vodi
Ukupni zahtev za kiseonikom ?U&>A % predstavl*a teori*sku koliinu kiseonika
potre8nu za oksidaci*u svih oksidativnih supstanci
Hemi*ska potron*a kiseonika?H&>A ?5A
!.4.,i%i-ke oso$ine propisane pravilniko
20
?=A
21
?=A
?=A
22
?=A
23
?=A
24
!.!."odela vode u klase
?/4A
25
?/4A
26
'aklju-ak
Na osnovu karakteristika i samo< kvaliteta povrinskih i podzemnih voda7
zakl*uu*emo da *e 8ol*e koristiti podzemne vode kao izvor vode za pi+e)
Osnovni cil* 8i 8io re<ulisati kvalitet vode L;elokupno stanovnitvo sna8devati
zdravom pi*u+om vodom i o8ez8eBivan*e potpuni*e zatite podzemnih i povrinskih vodaM)
UvoBen*e od<ovara*u+e< monotorin<a nadzora7 kontrole i provere do8i*enih rezultata
*e put i o8aveza za re<ionalne i lokalne vodovode i dru<e vrste vodnih o8*ekata7 kako 8i se
stekli uslovi za si<urnu vodu za pi+e i zatitu zdravl*a potroaa7 ali i ispravili nedostaci u
tehnolo<i*i pripreme vode)
>valitet vode za pi+e mora od<ovarati propisima ko*i se odnose sa o8zirom na
(izioloke e(ekte ko*e voda za pi+e mo9e da izazove)
27
8iteratura
/) $ra<utin ") auki+7 #itko -) Fistanovi+' Hemi*a i mikro8iolo<i*a voda7 Novi
,ad7 544.)
5) D8ornik radova' >valitet vode7 sman*en*e <u8itka vode i odreBivan*e odpadnih
voda7 !ahorina7 &ale 5442
6) Casopis udru9en*a za tehnolo<i*u vode i sanitarno in9en*erstvo' #oda i sanitarna
tehnoka7 Ieo<rad 54//
0) #odaH #ladimir ,to*anovi+Hstr) .H Gorn*i -ilanovac 544.)
.) &rirunik7 #oda- zvor odr9an*a razvo*a7 n9en*eri zatite 9ivotne sredine7 Novi
,ad754//
2) $almaci*a I i saradnici /NN27 >valitet vode za pi+e7 &reporueni standardi
inormativi7Ieo<rad /NN2
=) &F"#LN> O HG!EN,>O! ,&F"#NO,T #O$E D" &bE ?J,l) list ,F!J7
8r) 051N3 i 001NNA
8. http'11QQQ)acuaser8ia)com1PstranaYodvodieidYopste
9. http'11QQQ)nmQ)co)rs1nmQ1indeT)phpPpa<eY50
/4) ,lu98eni <lasnik ,F,J7 8r).123
28