40 .

BASNE (STRUKTURA, POSTANAK I RAZVOJ, NARODNE I UMETNI KE

BASNE)
,
, .
,
, ,
.
u , n
, n . O
(n), (, ),
(), (n), (n) . Razvrstava zivotinje
prema tim dominantnim osobinama te tako dobija gotovo standardne tipove. H
, h
. O ] .
H !"#$%&" , :
h n. '( , .
n. O ,
, n, ,
, h ]. A ,
. MORAL-pouka koja proizilazi iz basne
O , . n.
. B Kh B Bh Bh
Hh n .
K ao najstariji basnopisac spominje se Ezop koji je ziveo u VI v.
p.n.e.
Basne su se od svih knjizevnih vrsta najmanje menjale. Motivi su uvek isti. Uvek su
jednake, kroz vekove, preradjivaci su bezbrojni i zavise od vremena i umetnicke obrade
preradjivaca.
Izmedju narodnih i umetnickih basni nama sustinske razlike osim u strukturi i estetskom
smislu. Narodna basna je manje prisutna u literaturi od umetnicke ali je izvrsila znacajan
uticaj na umetnicku basnu.
83
4) . OD*IKE EZOPOVI+ BASNI
E (6. X), n, u M A,
. H je 400 ,
h. E
, n h
,
. Bh . X

E
; ]]
, n ,
.
E ,
]
Verovalo se da Ezop svoje basne nije zapisivao, nego ih je kazivao u prozi
Ezop je basnu kazivao da bi poucio ljude i njihovo ponasanje ucinio boljim, plemenitijim
i casnijim.
OSOBINE EZOPOVIH BASNI,
One su tipicne i karakteristicne samo za njegov stil pisanja. To su kratke i sazete price,
dramaticne po pripovedanju i prepoznatljive po naravouceniju. U Ezopovim basnama
ima trajnih pouka i slika zivota koje se nude citaocima na starinski ali prihvatljiv nacin.
Ezop je moralista i on daje savete, izvlaci pouke i nudi citaocima upozorenja a to su:
- ljubav i zloba medju ljudima (konj i magare)
- ne treba uvek verovati drugima (orao i lisica)
- ne trezi ono sto ne mozes da uradis (kornjaca i orao)
- pamet treba a ne okretanje onom ko hoce mnogima da vlada i upravlja (lisica i
majmun)
- samo se upornoscu i radom moze doci do cilja (kornjaca i zec)
- povinovanje slabijih prema jacima (trska i hrast)
- vecna zudnja za zivotom (starac i smrt)
- trajni nesklad izmedju malih i velikih (vo i krastava zaba)
Ziveo je u robovlasnickom dobu pa su i teme odisale epohom i mentalitetom ljudi. Nije
se suprotstavljao drusvenim silama svog doba. U njegovim basnama stalno je prisutna
misao KAKO NACI KOMPROMIS SA ZIVOTOM I LJUDIMA. Sam je pokoravao
grubost ljudi i drustva.
Konj i magare
Magare je nosilo veliki teret a konj je isao pored njega i nije nista nosio. Magare ga je zamolilo da mu pomogne ali
konj ni da cuje. Kad je magare umrlo od umora sav teret su natovarili konju i jos i magarevu kozu.
Dee i !re"a
Dete je leglo pored bunara. Dosla je sreca pod vidom zene, probudila ga i istukla. Kad ju je dete pitalo zasto je to
uradila ona mu je rekla da ne moze tu spavati jer moze se probuditi i upasti a onda niko ne bi njega krivio nego bi svi
na nju zinuli i nesrecom bi je naricali.
84
#i!i$a i majm%n
Takmicili se lisica i majmun ko je pametniji i iskusniji i ko pobedi on ce biti glavni. Majmun je igrao i okretao se i
njega izaberu. I onda mu je lisica napravila zamku i on se uhvati u zelezo i tad mu rece ,Pamet trebuje a ne okretanje
onom ko hoce mnogima da vlada i upravlja'
Kornja&a i orao
Molila je kornjaca orla da je nauci da leti. Ona joj reca da ostane tu na zemlji jer ne moze ona da leti, telo joj je tako
sastavljeno. Ali ona je bila uporna i nju orao digne u visine i pusti je. Kako nije mogla da leti ona pade i sva se zgrudva.
Naravucenije
Merimo i poznajemo sebe, i ne trazimo ono sto nije za nas.
Orao i 'i!i$a
Dogovorili se orao i lisica da budu prijatelji i komsije. Na jednom drvetu orao sebi napravi gnezdo i izleze male ptice a
lisica u dnju, u supljini drveta i ona dobi male lisice. Kad je jednom otisla iz gnezda orao, posto nije imao sta da jede a
male lije bile debele, uze ih i kandzama iskasapi i to sve na lisicine oci. Njoj je mnogo zao bilo a najzalije sto je to
uradio njen prijatelj i komsija. Jednom kad je orao isao da uzme od nekih ljudi parce mesa koje se przilo na zaru, ispece
i gnezdo i upali se vatra i padose pilici. Lisica ih sve ubi.
Naravucenije:
Ne druzi se sa kim se ne poznajes, i ne prijatelji se s silnijim od tebe, a najvaznije ne primaj nikoga sebi za prijatelja pre
nego dobro saznas kakav je neko.
Kornaj&a i (e$
Kornjaca i zec su se prepirali zbog brzine i rase da se takmice ko je brzi. Posto je zec znao da je brz on je legao da
odmori a kornjaca posto je znala da je spora ona je non stop trcala bez prekida i tako je pobedila.
Naravucenije:
Ove se proteze lenjost, upornost, brzopletost i mudrost. Vrednim radom se uvek moze doci do cilja i nikada ne treba
odustajati
85
4- . DRAMSKI I SATIRINI E*EMENTI U *A .ONTENOVIM I KRI*OV*JEVIM BASNAMA
*/.01231 ()4-)5)467) K89:0; ()<465)=44)
Pravi uspon basna dozivljava tek u 17 veku u Francuskoj zahvaljujuci La Fontenu koji je
inspirisan Ezopovim stvaralastvom. Vrlo rano je poceo da pise, najpre poeziju, zatim
prozu i komedije. Objavio je 12 knjiga basni. Prvih 6 knjiga naslo je pod naslovom
,Ezopove basne prepevane od La Fontena' (1668). To su bile originalne basne koje su
samo naslovom upucivale na Ezopa.
Fonten razlikuje u basni dve stvari: telo i dusu-Iikciju i moral.
LaIonten je jedini koji u XVII veku obraca paznju na spoljnu prirodu. Njegovi su opisi
kratki ali sugestivi, on daje samo bitne crte, a sve ostalo se samo od sebe stvara pred
ocima citaoca.
Darovit kao pisac i smeo kao covek nacinio je preporod ove knjizevne vrste. Obogatio je
bukvalan plan basne zaostravajuci dramsku radnju, zivotinjske likove postavlja u
prirodan kontekst kome poklanja dosta paznje. Radnju i pouku sveo je u jedno logicno
jedinstvo tako da je basnu dozivljavao kao celinu koja deluje sugestivno.
Svoje prve basne La Fanta je posvetio sestogodisnjem decaku ali on nije ni pisao za decu
vec za veliki pariski svet preIinjenog ukusa koji je umeo da ceni njigovu umetnicku
lepotu i da razume njihovu pravu sadrzinu. On nije ni imao nameru da bude suvi moralist
i didakt vec slikar savremenog drustva koje kriticki posmatra i realisticki daje,
ostavljajuci citaocu da sam iz toga izvodi pouku i zakljucke.
La Fontenove basne su Iina satira na zivot i prilike iz doba Luja XIV. U lakom, saljivom
pricanju koje vesto prikriva pravu nameru, on bolje i slobodnije nego iko od njegovih
savremenika razotkriva ovo Ieudalno drustvo u kome sujeta, laz, okrutnost, drskost i
nasilje, nadutost i parazitizam. On ismeva aristokratiju, ali ne stedi ni burzoaziju i
pokazuje takodje njeno sitnicarstvo, grabljivost, grubost, ogranicenost i pohlepu za
plemickim titulama. U njegovim basnama u vidu zivotinja deIiluju pred ocima citalaca
svi pretstavnici ondasnjih staleza: krupno i sitno plemstvo, popovi, cinovnici, lekari,
ucitelji i advokati. Sve se to ropski uvija i vrti oko kralja, koji je glavno lice ove velike
komedije i koji kod La Fontena uvek istupa u licu lava.
Ironican je i sarkastican, omalovazava kukaviclik, laz, lenjost, koristoljublje.
Pozitivnu ulogu u njegovim basnama imaju samo mali, slabi i potlaceni ljudi, kod kojih
on nalazi zaista uzvisene osecaje: vernost, samopozrtvovanje, zahvalnost,
nekoristoljubivost, i istinsko prijateljstvo.
Basne je pisao u stihu. On je Ileksibilan i oslonjen na narodnu tradiciju i tradiciju
renesanse. Upotrebljavao je raznovrsne rime a ne retko i slobodan stih i time je preteca
nekih modernih poetskih struja.
Njegove basne su: Cvrcak i mrav, Gavran i lisica, Vuk i pas, Vuk i jagnje, Hras i
trska, Lav i mis. Neke su deo njegove autobiograIije: Licica i veverica, Vuk i jagnje.
La Fonten je prakticno preporodio tu knjizevnu vrstu. Kao sto je Pero uveo bajku u decju
literaturu to je on uradio sa basnom.
)*r&a+ i mra*
Pevao cvrcak celo leto i kad je dosla zima on nije imao nista da jede i ode kod mrava da zatrazi pomoc. A mrav ga pita
gde je bio celo leto kad je on radio. On mu kaze da je pevao. I mrav rece ,Pevao mesto rada! I moj sad hoces trud! E,
brajko, igraj sada dok vetra svira stud!'
,a*ran i 'i!i$a
Gavran na vrhu jedne grane drzi sir u ustima. I lisicu to namami i ona kaze kako bi bilo lep da gavrani pevaju ali sta ce
kad nepevaju lepo. I tu se gavran naljutio i da joj pokaze kako on peva ispade mu sir iz usta. Lisica zgrabi sir i kaze mu
86
da od sada upamti da laskavac zivi od onoga koji dno ne vidi hvali. I gavran se zakleo postidjen da mu je to poslednji
put da ga je neko prevario.
V%+ i jagnje
Jagnje je pilo vodu kad je dosao vuk gladan i pita zasto mu muti vodu. A jagnje kaze da on nikako nije mogao da
pomuti njegovu vodu. Vuk kaze da ga je on ogovarao prosle godine a jagnje da ono tad nije bilo ni rodjeno. Vuk kaze
da je onda njegov brat, a jagnje da nema brata. Vuk onda da je neko iz njegovog roda i da ga oni svi grde cim se javi
zgoda. I vuk je odvukao jagnje u neko granje i klao ga bez saslusanja.
Hra! i r!+a
Hrast je govorio trsci kako je zali jer malo, malo pa je vetar savija, i mali povetarac njoj smeta. A trska ce njemu da ne
brine on o njoj jer nju samo savija i to njoj nista ne smeta a sta ce do kraja biti to ce videti. I na kraju je vetar polomio
hrast na pola.
#a* i mi-
Mis je upao kod lava medju njegove sape i lav ga pustio. Lav se posle nekog vremena uhvatio u zamku i mis je
odgrizao konopac i spasao ga. Malo vrede snaga, gnev, psovke i suze, jedino istrajnost a uspehu vodi.
KRI*OV
Od 1807. godine on pocinje da izdaje basne. Price o zivotinjama, naizgled naivne i
dobrocudne, bile su mu pouzdana maska.
Krilov je stvorio rusku originalnu basnu i stekao potpunu pensicku samostalnost. Od La
Fontena je uzimao samo one basne cije teme omogucavaju slikanje ruskog zivota,
zauzimanje odredjenog stava prema problemima, raspravljenje o sovijalnim pitanjima i
kriticki osvrt na postojece prilike u njegovoj sredini. Uzeo je jednu trecinu sa sadrzajem
od La Fontena, a za sve druge nasao je sam tematiku, zaplet, likove i moral.
Ideja za basne i tok dogadjaja uzimani su iz stvarnosti, a licnosti zamenjivane
zivotinjskim simbolima.
Krilov ne smatra kao La Fonten da treba slikati samo opstecovecanske mane i poroke i
zadovoljiti se poukom punom rezignacije da je to tako u zivotu i da se nista ne moze
uciniti sto bi tu vecitu stvarnost moglo da izmeni.
Krilovljeve su basne ostra i jetka satira na Ieudalni poredak u kome vladaju i upravljaju
lavovi, medvedi, slonovi, vukovi i lisice i gde je nemogucno pevati slavuju u kandzama
macke. U takvom drustvu sve je izvitopereno: vrhovni upravljaci dobronamerni, ali glupi
i naivni (Slon gubernator), sudije su podmitljive i nepravicne (Lisica i hrcak), zvanja se
sticu carskim ukazom, a ne sposobnoscu (Kukavica i orao)
S'on g%.ernaor
Slon postao gubernator ali je glup. I dok je on spavao jednom u kancelariji stize mu zalba. Ovce mu se zale na vukove.
A vukovi se pravdaju i slon kaze da mogu samo runo i ni vlas vise,
#i!i$a i /r&a+
Lisica je prognana i hrcak je pita gde to zuri. A ona mu kaze da je prognana i da su je optuzili da je primala mito. A da
ona nikada nista nije uzimala, da je samo radila do kasno u noc i da on to moze da potvrdi. A hrcak joj kaze da je sitno
perje na njusci imala.
K%+a*i$a i orao
Orao unapredi kukavicu u zvanje slavuja i ona poce pevati. Svi su joj se rugali i smejali i ona ode orlu da se zali i da im
naredi da se ne smeju, a on joj kaze da jeste on car ali da nije Bog da slavuja od nje stvori.
0ajm%n i nao&ari
Majmun ostario i vid mu oslabio i cuo da mu naocare mogu pomoci. Nasao neke i stavljao ih svuda po telu ali vid
nikako da mu se povrati i na kraju ih baci i razbi.
Slicno biva i kod ljudi, ma kako stvar dobra, svako o njoj sudi, neznalica uvek na zlo je okrece.
V%+ i 1!eari
Dosao vuk da pojede ovce kad su psi poceli da laju i tad izadjose lovci i uhvatise ga. Vuk poce da moli da ga puste,
bice najbolji i cuvace ovce ali lovac kaze da je on star i da poznaje vuka i da se vuku jedino moze verovati kada je bez
koze. I pusti pse na njega.
87
4> . PROSVETITE*JSKE IDEJE U BASNAMA DOSITEJA OBRADOVI?A
()<4-5)=)))
Dositej je najpoznatiji domaci basnopisac. On nije pisao izvorne basne. Oni nisu
originalni Dositejevi prevodi vec prevodi Ezopa, La Fantena, Lesinga.
U basnama je trazio pre svega pouku, vaspitni element koji je odgovarao njegovom
prosvetiteljskom idealu za koji se zalagao svim svojim bicem.
Prve prevode basni izdao je 1788. i to u svom izboru. Takve one predstavjlaju slobodan
prevod a njihova sadrzina je bila uklopljena u mentalitet naseg coveka i njegovu
psihologiju: socijalno, moralno i drustveno stanje epohe.
U tim basnama se iskazivalo cela skala moralima necela njegovog vremena. Ono sto je
ovog prosvetitelja narocito interesovalo je poucna lekcija koja stemi moralnom cinu
odnosno isticanju dobra nad zlim, hrabrosti nad kukaviclukom, pomoci nemocnim..
U prevodjenju basni Dositej je dogradjivao njihovu sadrzinu i Iormu. Ipak bio je vise
preradjivac a manje prevodilac. Mnogo kreativnog je izbijalo u prvi plan pa se Dositej
moze smatrati i kao koautor basni nekih klasika.
Posebna vrednost Dositejevog rada na basnu kao moralistickoj epskoj Iormi ogleda se u
pisanju tzv. Naravoucenija: to su kratki dopisi, neka vrsta slobodnih esejistickih varijacija
o sadrzaju basni i njenom ukazivanju na poruku.
Prema tome Dositejeva naravoucenija su neka vrsta prosvetiteljskog programa u kome se
ogleda autorov spektar znanja i saznanja o zivotu, ljudima i pojavama. Moze se zapaziti
da se u njegovim basnama i tekstu naravoucenija pojavljuju odredjene teze o ljudima i
zivotu, mitologiji, istoriji i religiji. On je pouku podvlacio, objasnjavao, prosto je hteo da
je utuvi u glavu svakom svom zemljaku.
Motiv basni je bio za njega cesto dobar povod da iznese svoje misljenje o mnogim
stvarima i iskustvima koja nisu u najprisnijem dodiru sa sadrzinom basne. Tako je on u
naravucenijima razvijao svoje teme, zalagao se za prosvecenost, pozivao na znanje, trazio
istinu, meru u svemu, borio se protiv gluposti, nasilja, sujeverja, velicao dobrocinstvo,
slavio prijateljstvo, kudio nazahvalnost i oholost, napadao izdaju, lakomost i laz.
Sve te sadrzaje D. Obradovic je iskazao u antologijskim basnoslovnim pricama. Npr.
U bajci K%rja+ i +o(a kurjak je hteo kozu da namami ali nije uspeo jer zna kakav je
kurjak i da on ne moze nikada biti dobar.
U bajci Pa! i njego*a !en+a, pas je bio pohlepan i kada je ugledao u reci svoju senku
mislio je da je vece parce i izgubio je i svoje. Tu se vidi da ne treba biti pohlepan.
U bajci #a* i mi-, lav je pustio misa i nije ga ubio, pa je onda kada je lav bio u nevolji
mis mu pomogao da se izvuce. Tu se vidi prijateljstvo, zahvalnost i da i slabiji moze
pomoci jacem. I koliko god mozes cini dobro svakom.
Jovan Skerlic o Dositeju: Dositejeva velika ambicija je bila nauciti Srbe razumnoj i
slobodnoj ljubavi ka istini. Odnosno da po zdravom razumu o svemu misli, da o svemu
slobodno rasudjuje i da ceo svoj unutrasnji i spoljasnji zivot udesi kako je najpametnije i
najkorisnije.
88
89
N/@0A2/BC:
dete i sreca,
starac i smrt,
90
44. ODNOS NARODNE I UMETNI KE BAJKE
Prozna knjizevnost za decu deli se na:
1. Iantasticnu prozu (bajka i Iantasticna prica)
2. realisticku prozu (roman i pripovetka)
3. granicna podrucja (basna, avanturisticki roman, naucno-Iantasticna proza)
Bajka je jedan od najstarijih oblika usmenog narodnog stvaralastva i polazi od
mitoloskog poimanja sveta. U njoj se srecu Iantasticni likovi, porizori i dogadjaji. U bajci
glavni junak iznenada ostavi svakidasnju okolinu i krene u kraljevstvo cuda. Tu sretne,
prebrodi najvece teskoce i vraca se kao pobednik u svakidasnji zivot. Bajka ima zaplet,
razvoj i zakljucak. Zaplet i zakljucak obicno su u realnim svetu.
Bajka se oznacava kao cudesna prica. Bajka se desava u svetu u kome su carolije
prirodne, magija, pravilo. U bajci ne postoji granica izmedju prirodnog i natprirodnog,
stvarnosti i cuda.
Osnovni predmet istorijskog proucavanja bajke jesu njeni motivi.
Bajka, posebno naro2na3 ima nekih kompozicionih speciIicnosti na koje treba ukazati.
Ona ima poznatu temu hronoloskog razvoja koju sacinjava pet etapa (ekspozicija, zaplet,
kulminacija, peripetija i rasplet). Medjutim, ekspozicija i rasplet u bajci su veoma kratki,
stereotipni i obicno se nalaze u realnom svetu, dok je sav ostali razvoj radnje u
natprirodnom kontekstu. Zaplet po pravilu pocinje intervencijom visih sila. Cim potreba
za njihovom intervencijom prestane zavrsava se bajka. Glavni junak je nosilac pravde,
humanosti i konstruktivnih principa. Narodna bajka je puna digresija i epizoda. Narodni
pripovedac pripoveda siroko kao da mu je pricanje, a ne prica glavni cilj.
Sa druge strane kod umetnicke bajke kompozicija je podvrgnuta zahtevima moderne
pripovetke u kojoj je radnja zaokrugljena, svedena na jedan motiv u pravcu svog najbrzeg
i nezaustivog resenja. U narodnoj bajci Iabula i size su isti jer se dogadjaji odvijaju
linearno.
Vreme i mesto radnje u bajkama obicno nisu odredjeni vec se njihova Iiktivnost pokriva
stereotipima ,bio jednom jedan....', ,u nekom carstvu'.
Likovi su pretezno sablonizovani, cesto i nemaju vlastitih imena, nego se samo navode
njihova zanimanja ili socijalno poreklo (carev sin, cobanin). Po pravilul su dati kao
gotovi, bez razvojne linije.
Stil bajke karakterise se epskim Iormulama. Poceci, zavrseci, uvodjenje novih dogadjaja
u znaku su tih Iormula. Za stil bajke karakteristicno je i epsko ponavljanje. Frekvencija
dijaloga je povecana, a deskripcije skoro i da nema.
Stil umetnicke bajke postepeno se udaljavao od stila narodne bajke sa teznjom da se
razbiju mnogi stereotipovi i da se pripovedanje osvezi povecanjem obima deskriptivnog i
lirskog elementa, kao i uvodjenjem i prosirivanjem simbolike i humora..
Istazivaci socioloske orjentacije nalaze u bajkama odraz drustvenog zivota. Smatraju da
se vecina cudesnih pojava u bajkama moze tumaciti kao speciIicna transIormacija
ljudskih zelja da pobedi siromastvo, glad, bolest..
PEPELJUGA
Motiv prognane devojke
Sarl Pero u svojoj bajci oslikava pogled na zivot gradjanskog drustva.
Braca Grim-motiv lazne neveste-oni postuju logiku i stil narodne nemacke bajke.
91
Narodna bajka-internacionalni motiv Pepeljuge. U narodnoj bajci ova devojcica ima ime i
zove se Mara. Ona na pocetku bajke cuva krave i vreteno joj upada u jamu (sto
predstavlja simbol donjeg sveta). Mara odlazi na liturgiju (ne na bal kao u umetnickim
bajkama). Ona je prikazana kao patrijahalna srpska devojka. U crkvu odlazi pesice tri
puta.
Kod Grima isto tri puta, a kod Peroa dva puta.
Narodna jedna sesta
Umetnicka dve sestre
Pepeljugi pomaze majka, a potom ptice na majcinom grobu. Uvek imamo grobno mesto
majke.
Haljine i papuce gradacija
Obuca odeca
1. narodna papuce svilena haljina
2. braca Grim zlatne cipele zlatna haljina
3. Sarl Pero staklene cipele srebrna haljina
Peroova Pepeljga je ,nenormalno' dobra. U bajci se istice jasna svest o klasnim
razlikama, sta je dosusteno i prilicno za sirote, a sta za aristokrate. Sestre nisu kaznjavane
jer je Pepeljuga dobra. Ta njena dobrota sa jedne strane proizilazi iz toga sto je ona
hriscanka-ona prasta, a sa druge strane-sto je toliko otmena, ona ima toliko srce da
oprosti drugima.
92
47. RAZVOJ, STRUKTURA I OSOBENOSTI UMETNIKE BAJKE
Uz narodne bajke bitno je ukazati i na karakteristike i razvoj autorske umetnicke bajke.
Sarl Pero i Braca Grim zapisuju i obradjuju narodne bajke.
Peroove bajke ispunjene su motivima narodne bajke. Autor je uglavnom zadrzao duh i
atmosIeru narodne bajke. Pero naglasava moralnu stranu i insistira na razumu i mudrosti.
On je svoju bajku prilagodjavao ukusu visokih dvorskih krugova. Peroove bajke su
pisane jasnim stilom i jednostavnim stilom. Bajke su kratke, dramaticne, u njima se cesto
srecu kratki ritmicki stihovi preuzeti iz narodnog pesnistva, iracionalnost je umanjena i
prepletena sa realnoscu. (Crvenkapa, Uspavana lepotica, Pepeljuga, Macak u cizmama,
Palcic)
Braca Grim takode nisu menjali osnovni narodni karakter bajki koje su sakupili, ali su
ipak izvrsili niz relativno krupnih intervencija, tako da se one ne mogu smatrati
autenticnim narodnim proizvodom. Najbitnije promene vrsili su u sveri stila nastojeci da
bajci daju snazniji poetski karakter. Mnoge njigove bajke odisu lirizmom i prevljene su
kao zaokrugljene dramske celine: Tri pera, Ivica i Marica, Snezana i sedam patuljaka..
Najveci domet umetnicka bajka imala je u stvaralastvu Hansa Krisijana Andersena.
Andersen zacajno menja strukturu narodne bajke. Cesto je nazivan ,kraljem bajke'. Sve
do njega bajka ostaje cvrsto u okvirima narodnih klisea. Andersen toliko prosiruje
granice te vrste da se bajka strukturalno menja. Njegove bajke u motivskom poogledu
izrastaju u velikoj meri i iz Iolklora. Cesto je motive uzimao iz samog zivota.
U njegovim bajkama menja se uvod, on nije vremenski i prostorno neodreden, likovi su
drugaciji, prikazuje unutrasnju strukturu likova, govori o ljudskoj prirodi, o lepoti i
smislu zivota, o sreci i nesreci, sujeti, zrtvovanju, ljubomori, detinjstvu, mladosti, starosti,
o svemu sto cini ljudski zivot. Koristi aluziju, alegoriju, simbol, ironiju, humor, grotesku.
U bajku ubacuje lirski element. On sa neobicnom snagom ozivljava obicne stvari,
enterijere kuca, cvetne aleje. Ljubav je osnovna pokretacka sila zivota, koja daje snagu
Andersenovim junacima da prebrode sve prepreke i da se suprostave zlu. Cesti su i opisi
prirode, ambijenta, predela i mesta.
Puskin (predstavnik bajke u Rusiji) tezio je da pokaze kako se na narodnim izvorima
moze graditi prava literatura. Bajke je pisao u stihu. On je stvorio umetnicku bajku koja
odise mastom i poeticnoscu. Iako je stvarao bajke na narodnim izvorima, Puskin je u
njima slikao i svoje vreme. Njegove bajke su i nastale kao neposredan odziv na neka
aktuelna pitanja tog vremena. One su unosile u literaturu nov socijalni sadrzaj. Unoseci
humor, razvijene opise, aluzije on osvezava bajku i pravi od nje poeziju, ali istovremeno
tezi da sacuva ton ruske narodne bajke. (Bajka o ribaru i ribici, Bajka o caru Saltanu)
TransIormaciji bajke dosta je doprineo i engleski dramaticar i pesnik Oskar Vajld. On je
u bajku uneo mnogo poetskog, ali i satiricnog i cinicnog, tako da mnoge njegove price
imaju ton antibajke. Koristio se elementima orijentalnih bajki, stvarajuci price pune
opisa, boja i raskosnog dekora. U njegovim bajkama javlja se moralni i eticki preobrazaj
likova. Likovi dozivljavaju dramaticne moralne prelome. To je novina koju on donosi.
(Sebicni dzin i Srecni princ)
93
Ocigledno je da je bajka u svom standardizovanom obliku pocinjala sve vise da iscezava.
Ne radi se samo o tome da se transIormisana bajka bogatila novim elementima, vec i o
toma da je njeno osnovno svojstvo cudesnosti dozivelo promenu i potiskivanje od jednog
novog tipa cudesnosti sa distance, cudesnosti prema kojoj se zauzima negativan odnos i
neprihvatanje. Realnost i irealnost pocinju jasno da se razdvajaju, a prelazak iz jedne u
drugu postaje jedan od glavnih, kljucnih detalja cele price. Taj prelaz, trenutak kada se
junak price nadje pred vratima Iantasticnog sveta koji njegova svest ne prihvata, zapravo
je trenutak koji prici daje novi oblik. Taj novi oblik jeste zapravo ,Iantasticna prica'.
Ivana Brlic Mazuranic je najznacajniji predstavnik umetnicke bajke na srpskohrvatskom
jeziku. (Price iz davnina)
Grozdana Olujic je takode jedan od predstavnika umetnicke bajke. U njenim bajkama
likovi zive u danasnjem svetu. Istice se izrazito lirska intonacija, viseznacna simbolika,
IilozoIske imitacije. U svim njenim knjigama oseca se ambicija da se mogucnosti bajke
kao vrste prosire i da se njen jezik obogati. (SedeIna ruza, Varalica i Smrt, Mesecev cvet,
Zlatokosa)
PEPELJUGA
Motiv prognane devojke
Sarl Pero u svojoj bajci oslikava pogled na zivot gradjanskog drustva.
Braca Grim-motiv lazne neveste-oni postuju logiku i stil narodne nemacke bajke.
Narodna bajka-internacionalni motiv Pepeljuge. U narodnoj bajci ova devojcica ima ime i
zove se Mara. Ona na pocetku bajke cuva krave i vreteno joj upada u jamu (sto
predstavlja simbol donjeg sveta). Mara odlazi na liturgiju (ne na bal kao u umetnickim
bajkama). Ona je prikazana kao patrijahalna srpska devojka. U crkvu odlazi pesice tri
puta.
Kod Grima isto tri puta, a kod Peroa dva puta.
Narodna jedna sesta
Umetnicka dve sestre
Pepeljugi pomaze majka, a potom ptice na majcinom grobu. Uvek imamo grobno mesto
majke.
Haljine i papuce gradacija
Obuca odeca
4. narodna papuce svilena haljina
5. braca Grim zlatne cipele zlatna haljina
6. Sarl Pero staklene cipele srebrna haljina
Peroova Pepeljga je ,nenormalno' dobra. U bajci se istice jasna svest o klasnim
razlikama, sta je dosusteno i prilicno za sirote, a sta za aristokrate. Sestre nisu kaznjavane
jer je Pepeljuga dobra. Ta njena dobrota sa jedne strane proizilazi iz toga sto je ona
hriscanka-ona prasta, a sa druge strane-sto je toliko otmena, ona ima toliko srce da
oprosti drugima.
94
44 . BAJKE DAR*A PEROA
Neke od danas najpoznatijih decijih bajki prvi put je objavio Irancuski pisac Sarl Pero.
Ziveo je u 17 veku u doba najburnijeg procvata klasisticke knjizevnosti.
Bio je aristokratskog porekla, obrazovan, intelektualac i savremenik vladavine Luja XIV.
Njegove bajke su nadahnute motivima srednjovekovnih orijentalnih bajki.
Bajke su mu pisane jasno i dramaticno uz postovanje etickih kodeksa. Osnovna Iabula i
idejne poruke u njegovim bajkama iskazane su u stilu narodne i klasicisticke etike zivota
i ponasanja coveka u njemu.
1969. Objavio je u jednom casopisu bajku ,Uspavana lepotica' a 1697 izdao zbirku od 8
bajki: Bajke moje majke guske ili price i bajke iz starih imena s poukama. Zbirka je
sadrzala: Uspavana lepotica, Crvenkapica, Plavobradi, Macak u cizmama, Pepeljuga,
Vuk(?) Kraljevic cuperak i Palcic.
Pero je delovao je na bracu Grim 100 godina kasnije.
Peroove bajke nastale su na podlozi narodnih bajki. Pricao ih je u salonima i namenio ih
je i odraslima i deci. Zato u njima ima stihova i galantnog pripovedanja.
Bajke blize narodnim prototipima: (Crvenkapa, Plavobradi, Macak u cizmama) a u
drugima ima vise galantnosti (Pepeljuga, Palcic, Uspavana lepotica)
Crvenkapa - alegoricno i simbolicno kazuje vecnu istinu o lukavstvu mocnijih nad slabijim.
Pepelfuga simbolizuje motiv ljudske pakosti manje vrednih od onih koji ih dobrotom i
lepotom nadvisuju. Poruka bajke je jasna. Pobedjuju samo oni koji su strpljivi i uporni, a
sreca se javlja kad-tad i nagradjuje onoga koje bolji. Pero je s jedne srane crpeo iz prave
narodne price, a s druge strane nehotice je otvorio put pomodarskoj, kicenoj, salonskoj,
gospodskoj i lakiranoj bajci kakva je cvetala dugo posle njega.
Uspavana lepotica Iuturoloska vizija kao da je osvedocena. Ovde se svekrva mesa u
brak sina i snahe pa posle dugog sna usnule snahe zeli da se sveti i njij i sinu i njihovoj
deci. Hepiend je da majka ljudozderka strada, a sin-princ nastavlja srecan zivot sa
porodicom.
Palcic- u mnogim bajkama kao i u ovoj Pero se drzao realnog zivota i njegovih
uslovnosti.
)r*en+a1a
(Zivela u jednom selu prekrasna devojcica koja se zvala crvekapa jer joj je mama sasila crvenu kapu. Majka joj jedan
dan da da odnese baki kolace jer joj je baka bolesna. Devojcica podje i u sumi srete vuka i vuk je pita gde je krenula
(nije je odmah pojeo jer se bojao lovaca u sumi) a ona ne znajuci da je on opasan sve mu isprica. On je uputi duzim
putem a on kracim ode do bake. Crvekama je usput brala i lesnike i poljsko cvece. Vuk je nasamario baku i pojeo. Kad
je crvenkapa dosla pitala je vuka zasto ima tako velike ruke, noge, usi, oci i na kraju zube i vuk je pojede)
Pe1e'j%ga
(Jedan vlastelin je imao jednu cerku i kad mu je zena umrla ozeni se drugom zenom koja je bila mnogo zla i koja je
imala dve cerke. Odmah posle vencanja ona je terala pepeljugu samo da radi i spavala je u pepelu i zato su je nazvali
pepeljuga ali i posto je non-stop radila bila je najlepsa. Kraljev sin je priredjivao zabavu dve sestre su se dva dana
spremale a pepeljuga ih je cesljala. Rugale su joj se sto ona ne ide i govorile kako bi bilo smesno da se ona pojavi. Kad
su otisle ona je pocela plakati i tu je vide njena kuma koja je bila vila. Ona joj pomogne da se spremi za zabavu. Od
bundeve napravi kocije, od sest miseva konje, a od pacova kocijasa a od sest gustera u sest lakeja. I nju je dotakla
svojim stapicem i njene ritaze pretvorila u divnu haljinu iskicenu srebrom, zlatom i dragim kamenjem. I dala joj je par
staklenih papucica najlepsih na svetu. Ali joj je rekla da nikako ne ostaje posle 12 jer ce magija nestati. Kad je dosla na
zabavu svi su joj se divili i mladi kraljevic je samo gledao u nju. Ona je i pricala sa svojim sestrama. Kad je bilo skoro
12 ona se poklonila i otisla kuci. Dok je svojoj kumi pricala kako joj je bilo na zabavi dosle su sestre i pricale joj kako
je bilo i pricale joj o lepoj princezi. Ona je izrazila zelju da vidi tu lepu princezu i da joj jedna sestra pozajmi zutu
haljinu ali ona ni da cuje, sto je i bilo dobro. Sutradan je Pepeljuga opet otisna na dvor samo sto je bila jos lepsa. I kad
je mislila da jos nije ni 11 sati vec je otkucavalo 12, brzo je istrcala i izgubila je jednu cipelicu. Kraljevic je bio toliko
ocaran da je naredio da sve devojke probaju tu cipelicu i ozenice onu kojoj pristaje. Dosao je red i na njihovu kucu i
sestre su pokusale da uvuku nogu ali nisu uspele. Pepeljuga je pitala moze li ona da proba i svi su poceli da se smeju.
Covek posto mu je bilo naredjeno da sve devojke probaju prisao je i stavio cipelicu i stajala joj je kao salivena, onda je
95
ona izvadila drugu iz dzepa i tada je prisla njena kuma vila i pretvorila je u lepu princezu. Njene sestre su je molile da
im oprosti. Odvedena je kod kralja, bila je jos lepsa i posle nekoliko dana oni su se vencali a ona koliko je bila dobra
oprostila je svojim sestrama i odvela ih na dvor sa sobom i udala ih za dva kraljeva dvoranina)
4!1a*ana 'e1oi$a
(Bili kralj i kraljica koji nisu mogli da imaju decu. Na sve nacine su pokusavali i na kraju dobiju cerku. Priredili su
veliku zabavu i zvali sve vile. Dosla je i jedna vila koja nije bila pozvana zato sto su mislili da je umrla. Najmladja vila
je cula kako je ta stara vila ljuta i kako gundja i sakrila se iza zavese. Kada su vile darovale malu princezu zdravljem,
lepotom.... najstarija vila joj prorece da ce se u 15 godini ubosti na vreteno i umreti i kad svi pocese da kukaju izadje
najmladja vila i rece da ce to trajati 100 godina i da ce biti u nesvesti i da ce je mladic spasiti. Kralj naredi da se sva
vretena spale. Devojka je ipak ubola jer neka baka nije cula naredjenja kralja. Devojcica je zaspala a vila koja je to
rekla da ce spavati uplasila se da ce devojcica biti sama samcijata kada se probudi i zacara ceo dvor da spava sem kralja
i kraljice. Mladi kraljevic je prolazio sumom i pitao sta je to a svi su mu davali razlicite odgovore samo je jedan covek
rekao da mu je jos pre 50 godina pricao otac da se tu nalazi najlepsa devojka i da ceka svog princa. Kraljevic je usa i
video kako svi spavaju i video je prelepu devojku, odmah se zaljubio. Svi su se probudili i oni su se odmah vencali. On
je posle ispricao ocu da stalno lovi i otac mu je poverovao ali majka nije. On je tako isao kod zene dve pune godine i
mali su dvoje dece, prvo devojcicu Zoru a onda decaka koga su nazvali Dan jer je bio jos lepsi od devojcice. Mladi
momak nije hteo da se poveri svojoj majci jer je bila ljudozderskog porekla. Kad mu je otac umro on je objavio zenidbu
i doveo svoju zenu i decu na dvor. Zaratilo se i on je morao u rat. Cim je otisao ljudozderka je naredila dvoraninu da
hoce da pojede malu Zoru. Njemu bilo zao da je ubije i on ubi jagnje a Zoru da majci da je sakrije u kokosinjac. Ona
posle nekoliko dana htede da pojede unuka i on joj dade umesto unuka mladog kozlica. Onda kraljica htede da pojede
svoju snaju i on joj umesto snaje dade kosutu i ona je bila zadovoljna a mlada devojka sa svojom decom je bila kod
njega u stanu. Kraljica je jedan dan cula nju i decu i naredi da se na sred dvorista stavi bacva puna krastavih zaba i
zmija otrovnica i da se u nju ubace devojka i njana deca, glavni dvoranin, njegova zena i sluskinja. Kad je to bilo dosao
je mladi kralj i video to a ljudozderka se uplasila i ona skocila u bacvu i zivotinje koje su se tu nalazile zacas su je
pojele. Kralju je bilo zao jer mu je to ipak bila majka ali se brzo utesio sa svojom zenom i decom)
Pa'&i"
(Bio jednom jedan drvoseca koji je imao sedmoro dece, najstariji je imao 10 a najmladji 7 godina i oni su bili mnogo
siromasni. Najmladji je bio mnogo mali a i kad se rodio bio je sicusan i nazvali su ga Palcic, ali on je bio mnogo
pametan i svi su mislili da mu nesto Iali jer je bio cutljiv a on je samo upijao. Kad nisu imali vise da prehrane decu oni
odlucise da ih ostave u sumi i Palcic cu njigovu pricu i uzme pored reke bele kamencice. Kad su ih roditelji ostavili
braca pocese da placu ali Palcic im rece da ce ih vratiti kuci. Roditelji su dobili neki dug i imali su da kupe mesa i bilo
im je zao sto su ostavili decu. Deca su se vratila i svi su bili srecni dok opet nisu imali sta da jedu. Opet odlucise da ih
ostave u sumi, sad jos dublje, a Palcic posto nije mogao da izadje iz kuce jer je bila zakljucana sacuva parce hleba da
baca mrvice. Kad su bili u sumi palcic je trazio mrvice ali su ih ptice pojele. Isli su po sumi i videli neko svetlo. Otisli
su do te kuce i tamo ih je docekala neka zena i rekla im da ne ulaze jer je ovo ljudozderova kuca i on jede malu decu,
ali oni su usli jer se ljudozder mozda i sazali, ali ako ostanu napolju vukovi ce ih sigurno pojesti. Ljudozder kad je
dosao odmah je osetio zivo meso i kad ih je video hteo je da ih zakolje ali mu je zena predlozila da to uradi sutra jer sad
ima dovoljno mesa. Ljudozder je imao i sedam cerki, mnogo lepih. One su imale krunice na glavi i spavale su u jednoj
postelji. Zena je stavila decake u drugu postelju pored njih. Palcic koji se plasio da se div ne predomisli i ne dodje nocu
da ih zakolje uze i zameni njihove kapice za krunice. Div se predomislio i oko ponoci dodje i napipa krunice i zakla
svoje cerke i ode da spava. Palcic posto nije spavao probudi svoju bracu i oni pobegose. Ujutru div rece svojoj zeni da
pripremi decu i ona kad vide svoju decu u krvi pade u nesvest. Ljudozder kad je to video razljuti se posu zenu vodom
da se razbudi i naredi joj da mu donese cizme koje prelaze 6 milja. Isao je za decom i kad su ona bila skoro 100m od
kuce sakriju se ispod neke spilje. Posto su cizme bile teske div se umorio i bas na toj spilji zaspao. Palcic je rekao
svojoj braci da idu kuci i da ne brinu. On je skinuo cizme sa diva i posto su one bile magicne, smanjile su se i pristajale
su mu kao salivene. Otisao je do divove zene i rekao kako je njen muz u zarobljenistvu i kako hoce da ga ubiju i da je
poslao njega da mu da svo zlato i srebro sto imaju u kuci i da mu je dao i cizme da ne pomisli zena da je laze. I kad uze
sve to ode kuci svom ocu, majci i braci koji su ga radosno docekali.
Mnogi smatraju da nije bilo tako i da Palcic nije pokrao diva nego da je sa tim cizmama sluzio kralju da ide i
obavestava njegovu vojsku koja je bila i do 200 milja daleko i tako ga je on nagradjivao.)
0a&a+ % &i(mama
(Neki vodenicar imao tri sina i ostavi svojim sinovima jednu vodenicu, magarca i macka. Sinovi se odmah pograbili i
najstariji dobi vodenicu, srednji magarca a najmladji macka. Bio je tuzan jer nije znao sta ce sa mackom, umrece od
gladi. Macak mu rece da mu da jednu vrecu i napravi cizme da moze ici po trnjcima i da nista ne brine. Macak je lovio
zeceve i razne zivotinje i nosio ih kralju a svog gospodara je zvao markuz od Karabasa. Jednom je rekao svom
gospodaru da se kupa u reci. Kralj je tuda prolazio sa svojom cerkom koja je bila mnogo lepa i macak poce da se dere
kako se njegovo gospodar davi. Kralj prepoznase macka izadje i spase markuza a macak rece kako su mu ukrali odecu i
kralj ga odvede na dvor i da mu svoju. Kako je bio lep i jos u toj lepoj odeci mlada princeza se odmah zaljubila.
Kralj je isao da se provoza sa cerkom i sa markuzom a macak je isao ispred njih i svima govorio da kad kralj pita cije je
to oni da kazu od markuza od Karabasa. I na kraju dodje u dvorac zmaja i nasamariga tako sto mu je rekao da se
pretvori u misa i pojede ga. Kralj kad je dosao nije moga da veruje da je i to njegovo i da ruku svoje cerke njemu.
Macak je postao ugledna licnost na dvoru)
96
4< . BAJKE BRA?E ERIM
Braca Grim, Jakob i Vilhem (nemci) ostavljali su bajku da bude svoja. Jakob-Iilolog i
lingvist i Vilhem-germanist oni su srecno koristili doba romantizma koje je uvazavalo
sve sto je narodno i izvorno. Oni su posle vise od 100 godina posle Peroa izdali
najznacajniju zbirku bajki koja je u preradi jos nije menjala narodni original.
Pisanje bajki za Peroa u to vreme bilo je smelost a braca Grim su ih skupljali i obradjivali
u povoljnoj atmosIeri romantike koja je cenila sve sto je narodno.
Skupljali su zajedno narodne price, zajednicki ih obradjivali ali zavrsnu verziju, jezicku i
stisku i pravi ton dao je Vilhelm. Plod njegovog rada bile su 2 zbirke 1812. i 1816.
Ukupno su sakupili, obradili i izdalioko 200 prica.
Grimove price se mogu podeliti u 4 grupe:
I PRICE U KOJIMA PREOVLADAVAJU FANTASTICNI ELEMENTI
a) Najpoznatije decije bajke u Grimovoj verziji (Vuk i sedam jarica, Ivica i Marica,
Pepeljuga, Crvenkapica, Trnova Ruzica, Snezana)
b) Bajke s motivima pretvaranja coveka u zivotinju i obrnuto (Snezana i Ruzica, Zablji
kralj, Sedam gavrana)
v) bajke o nagradjenoj vernosti istrajnosti i o nagradi za dobra dela i pomoc bliznjem
(Verni Johan, Dvanaest lovaca)
g) bajke o patuljcima i slicnim bicima (tri patuljka u sumi)
d) ostale bajke (zlatna guska, 6 pomagaca..)
II PRICE U KOJIMA PREOVLADAVAJU REALISTICKI SADRZAJI
(O mudrom krojacu, Tri prelje, Prica o zemlji lenstina, 12 lenjih sluga, Sedmorica dvaba,
Mudra seljacka devojka..)
III PRICE U KOJIMA SU GLAVNI JUNACI ZIVOTINJE
(Lisica i macka, Vuk i lisica)
IV PRICE SA RELIGIOZNIM MOTIVIMA (legende)
(Marijino dete, Siromasni i bogati)
Skupljali su bajke na nemackom podrucju ali se u njima javlja veci deo opstih svetskih
motiva.
ODLIKE BAJKI BRACE GRIM:
- Kao i Peroove, preradjene su ali braca tvde da ih nisu sadrzinski dirali vec ih
samo stilski doterivali
- Za razliku od Peroa u Grimovim bajkama nema moralisanja
- Svuda prsti bogatstvo maste i car uzivanja u pricanju
- Obicno su vedre i vesele ali svuda kroz radnju probija narodno iskustvo (dobro
poznavanje zivota i ponegde ima i ironije pr. Sta ce te takvi su ljudi Vuk i
sedam jarica)
- Donekle su ociscene od preteranih grubosti
- Odlikuju se divnim jezikom i stilom Iini lirizam i jdva primetna ironija
- U kompoziciji (sazetost, kratkoca) oseca se ruka umetnika koji je znao da
nekontrolisano i puno digresija, narodno pricanje svede na ono sto je bitno
- Cistoca i ujednacenost tona, nenametljivosti u pricanju, lepota slike i blagi lirizam
Grimove bajke su na granici izmedju ciste narodne bajke i prave umetnicke bajke; sadrze
u preciscenoj verziji veliki deo najlepsih motiva svih bajki raznih naroda.
97
Umetnicka vrednost Grimovih bajki je ne samo u zanimljivim sadrzajima i ne samo u
moralnoj pouci vec i estetskoj lepoti, kompozicionom skladu i jezicko-stilskom
bogatstvu. Svaka od bajki oznacava svet za sebe.
CRVENKAPA: ovde srecemo internacionalni motiv o neprijatnoj igri izmedju naivne
devojcice i lukavog vuka. Razlika izmedju Peroove Crvenkape i ove bajke je u nacinu
pripovedanja kao i u dozi lirizma, jer je romantizam vise dopustao lirski govor nego
klasicizam.
IVICA I MARICA: Tuzna prica realisticke, Iantasticne i religiozne note o prognanoj deci
od strane zle macehe i nespretnom ocu, nesposobnom da zastiti svoju porodicu. Ovde se
pojavljuje i motiv verovanja u zagrobni zivot.
MACAK U CIZMAMA: Govori o dovitljivom macku koji usrecuje svog gospodara
siromasnog vodenicarevog sina, tako sto ga predstavlja kao bogato groIa i zeni ga
carevom cerkom.
SNEZANA: Sa drevnim i internacionalnim motivom o neskladu izmedju duhovne i
Iizicke lepote. Snezana je ideal svoje majke, ali ona budi i humanizam u svesti dobrog
coveka lovca. Takodje Snezana postaje velika radost u kuci patuljaka, mada Iinale
njene zivotne odiseje nalazi se u sreci koja joj se osmehuje u trenutku kada postaje
kraljeviceva zena.
PEPELJUGA: motiv lazne neveste. Braca Grim postuju loiku i stil narodne nemacke
bajke.
Junaci bajki brace Grim su licnosti sa cvrstim karakternim osobinama, to su majke, odani
ili povodljivi ocevi, dobrodusni i plemeniti plemici i kraljevi ali i personiIicirane
zivotinje (majka koza) ili natprirodna bica (vestice, vile, carobnjaci).
Njihove bajke su pazljivo dogradjivane. Vodili su racuna i o estetskoj strani bajki:
primecuje se stilskko jezicko brusenje kao i izostavljanje suvisnog moralizatorsko
didaktickog i pedagoskog upozorenja, koje bi vodilo u dosadne lekcije upucene
ucenicima, citaocima.
98
4= . ANDERSENOVE BAJKE (NOVINE, TEMATSKA RAZNOVRSNOST,
PSI+O*OEIJA) ()=075)=<7)
B/BF3, M/:/ A9831/, P891G3H/ 1/ H81C I8/JF/, D3;0BK9G/ A/ J9L9G/M/, N/83;0 10;0
0@3:0, P0A20B/19 0:0;19 ;0B19F, RCO10 P/K3, D9;:B9 :/LC@0;9
H.K.Andersen pise u okviru romantizma. Poreklom je Danac, imao je siromasno
detinjstvo. Od 1835. objavljuje zbirku bajki, posle 1840. objavljuje bajke i price i vise
nema odredjenje ,za decu'.
Andersen je u razvoju bajke napraviio krupan korak, on je bajku poveo novim putem,
prosirio joj tematiku, dao joj svoj licni pecat. Pokazao joj kako se sva savrsenstva mogu
izgraditi na narodnim motivima (Divlji labudovi). U njegovim bajkama ljubav pobedjuje
sve.
Menja strukturu narodne bajke. Uvodi model umetnicke autorske bajke. U njegovim
bajkama moze se uociti alegorija, satira, pa i hriscanski sloj. On se nije inspirasao samo
motivima narodnih bajki vec mnogo vise zivotnom stvarnoscu, svojim zivotom. Priblizio
je bajku zivotu, prosirio njenu tematiku novim temama, obogatio novim likovima
uvodeci u carstvo bajke i mastom ozivljene, personiIikovane likove zivotinja, biljaka,
predmeta i igracaka, kao i likove realne dece i savremenih ljudi. On je nazivan ,kraljem
decijih pisaca'.
U svojim bajkama pisao je o sreci i nesreci, o ljubavi i ljubomiri, o sujeti i nadmenosti, o
dobru i zlu, o siromastvu i bogatstvu, o ruznom i lepom.
Sto se tice tema i motiva krecu se od autobiograIskih bajki gde pokazuje svoj zivot i put
do uspeha (Ruzno pace), preko zrtvovanja sestre prema braci (Divlji labudovi),
naklonosti lepe princeze prema lepoti mladog princa (Mala sirena), do satiricnih bajki u
kojima se ismejava narcisoidnost, glupost, izvitoperen, bolestan ukus, okamenjena
drustvena shvatanja i kriterijumi vrednosti aristokratskog sveta (Carevo novo odelo,
Princeza na zrnu graska) bajke koje pripovedaju o sirotinji i buntu protiv oholih i bogatih
(Devojcica sa sibicama) i tako svedoci velikoj nepravdi u zivotu i drustvu.
Neki kriticari su ovorili da njegove price imaju predivnu osobinu koja nedostaje drugim
pricama. U njima ono sto postoji u stvarnosti dobija izvanredno poeticki karakter.
Andersen ozivljava obicne stvari i stavlja u pokret obicne nezive predmete.
Divne su upravo one price u kojima nema niceg Iantasticnog ,Kraljevo novo odelo',
,Devojcica sa sibicama', ,Princeza na zrnu graska'
- on je uneo mnogo novih elemenata u pricu
- narodne motive je ocistio od grubodsti, prosirio ih opisima
- prosirio je standardni zivotinjski svet. Zivotinje su prikazane realno u svom svetu,
jedino sto razgovaraju.
- Pored likova iz zivotinjskog sveta uneo je u pricu biljni svet (razne biljke cesto se
javljaju kao glavna ili sporedna lica, prikazane antropomorgno i izvaredno
izivljene (jela, lan)
- Nov je i nenadmasiv u opisu i ozivljavanj stvari. Oziveo je igracke, Iigurice,
najobicnije svakodnevne predmete
Tekstovi uce decu da gledaju svet ocima maste ali i da sagledaju zivotnu stvarnost bez
straha i razocarenja.
Andersen je pravi romantik pa shodno tome ne boji se da izrazi svoja osecanja.
99
Satiricne bajke: Carevo novo odelo, Princeza na zrnu graska
Bajke sa socijalnim motivima: Devojcica sa sibicama
Naro2na .aj+a De*oj&i$a !a -i.i$ama 0a'a !irena Prin$e(a na (rn%
gra-+a
UVOD: Iormula,
stereotipnim
pocetak, uopsteno
vreme i prostor
Vreme i prostor nisu
uopsteni-noc, Nova godina,
tacno je odredjen trenutak.
Nova godina da bi se sto
jasnije pokazalo da je
devojcica sama, da je
socijalno ugrozena. To je
praznik dada se porodice
okupljaju. Mesto je takodje
odredjeno-grad-ulica,
devojcica stoji na tacno
odredjenom mestu.
Pocetak-opis morskog
dna (u narodnim
bajkama nema lirskih
opisa, dok je ova bajka
puna lirskih opisa, svaka
sestra opisuje ono sto
vidi, vesticino leglo,
more. Vreme uopsteno,
prostor odredjen-morsko
dno, zemlja, nebo.
Ustaljeni pocetak, vreme
uopsteno, uopsteni
prostor. Ova bajka je
tipicna po tome sto u
njoj pisac stalno skace
sa narodne na umetnicku
bajku.
SMER:
Horizontalan
Vertikalno kretanje
Zemlja-nebo
Vertikalno kretanje
Morsko dno, zemlja,
nebo
Vertikalno kretanje
U socijalnom smislu
LIKOVI:
Tipski-carevi,
najmladji carev sin
ili odredjeni svojim
statusom-svinjar.
Nemaju imena a ako
imaju ona su
opisana. Likovi se
samo spolja opisuju,
vidimo samo njihove
postupke i na
osnovu njih njihove
osobine
Devojcica-sve je prikazano
kroz njenu psiholoogiju. U
ovoj bajci se prikazuje samo
poslednji deo radnje te je
bajka nalik na umetnicku
novelu. Ovlih pripovedanja:
dozivljeni govor-iz svesti
junaka umetnicka
pripovetka, naizgled
Iantasticna ali daleko od
modela narodne bajke
(Iantasticno ono sto
devojcica vidi kada pali
sibice). Njena smrt
prikazana kao neka vrsta
uznosenja. Uznosenje na
nebo to je hriscanski sloj
njegovih bajki. Pojacana je
psihologija likova,
prikazana su osecanja. Ona
cezne ya besmrtnom dusom.
Sirena-iz ljubavi prema
mladicu zrtvuje se, njen
svaki korak je bolan,
ona ostavlja citav svoj
sveti i odlazi na zemlju,
ali se princ zaljubi u
drugu. Sirena ima sansu
da se vrati dole (u svoj
svet, ali to ne cini) Ona
se zrtvuje zbog ljubavi-
hriscanski motiv (Isus
Hrist se zrtvuje iz
ljubavi). Mala Sirena
pomaze drugima, ona
umire i ulazi u raj-opet
Hriscanski motiv
Princeza se pojavljuje u
pola noci, sva pokisla,
ona nije prava princeza.
Ova bajka moze se
odrediti kao satiricna
prica. U njoj je svako
dobio ono sto je trazio i
zato je ovo prava bajka.
Potpuno lici na narodnu
bajku ali uopste nije vec
je satira. ,Znate ovo je
bas bajka' ironija
pisceva potreba je
snobovska. Princeza je
shvatila da ispod 20
duseka i 20 mekih
perina mora da ima
nesto podmetnuto i
nadmudrila ih je i princ
se ozeni njom.
KRAJ:
Formulativan srecan
kraj
Dvoznacan (to je sustinski
preokret umetnicke bajke)
Kraj ima veze sa
hriscanstvom-zrtvovanje i
uznosenje na nebo.
Dvoznacan Prividno srecan
100
46 . BAJKE U STI+U A.S. PUDKIN ()<66 M0AF;/5)=>< P3280I8/@)
Aleksandar Sergejevic Puskin, pesnik, pripovedac i romanopisac, pisao je i bajke.
Negovao je narodnu bajku u okviru umetnicke. Puskin je od ranih godina voleo narodnu
knjizevnost. Puskin je nekoliko klasicnih bajki napisao u stihu. Takve su bajke: Bajka o
ribaru i zlatnoj ribici, Bajka o caru Saltanu. Iako razlicite po tematici i obradi ove
Puskinove bajke imaju zajednicku osnovu: elemente izvorne price, kompozicionu Iakturu
teksta i neskrivenu poruku: da je dobro bolje i korisnije od zla, da je skromnost vrlina
jaca od rasipnistve, da ljubav trijumIuje nad mrznjom i da biti plemenit znaci vise od
oholosti i tiranije.
Bajke Puskina otvaraju vise prostora prema realnim nego irealnim stranama zivota. One
su Iantasticne i cudesne, donose cak i demonske scene i likove, ali je zivotni realitet uvek
iznad svega toga. Njegove bajke odlikuje lako pisani stih, obilje rime i melodije, osecanje
za sliku, poeziju, humor, alegoriju. Puskin se divio narodnim bajkama. U njegovim
bajkama cudesno i Iantasticno preplice se sa stvarnim i realnim.
Puskinove bajke poput narodnih jasno nude polarizaciju: dobro-zlo, ljubav-mrznja,
covecnost-bezdusnost, pravda-krivica.
U Puskinovim bajkama pripovedanje podleze pravilima narodne price: radnja pocinje
odmah bez velikog uvoda, bez opisa kraja i lica, vreme i prostor su apstraktni, gradacija i
epska ponavljanja su mocno kompoziciono sredstvo, poceci i zavrseci su stereotipni.
Puskin je bajku obogatio i lirskim elementima, koristi humor, ironiju pa cak i grotesknu.
Kao i narodna Puskinova bajka ima trijadnu Iormu:
1. Inicijalni deo pripada svakodnevnom zivotu i obicnom svetu (tako Car Sultan zeni
devojku koja mu obecava sina junaka; Starac i starica zive siromasno)
2. Sredisnji deo nosi u sebi zaplet i desava se u nestvarnom svetu (knez Gvidon
pomocu cuda uspeva da povrati ocevu ljubav; Zlatna ribica ispunjava staricine
zelje)
3. Finalni deo vraca junake u svet stvarnosti (knez Gvidon se susrece sa ocem;
Ribarka zasluzuje sta je trazila).
Puskin je u bajkama prikazivao opste karakteristike vladavine i vlasti, psihologiju vladara
od cije volje zavise sudbine drugih.
Baj+a o $ar% Sa'an%
U ovoj bajci ispoljena je asocijacija na tadasnji drustveni rezim u Rusijil. Alegorijskom
igrom Puskin je upravo ciljao na one koji zele da su silni i odvazni, a ustrvari su mali i
nistavni. Car Saltan simbolizuje glupog i primitivnog vadara koji naseda na jeItine intrige
i spletke dvorjana pa tako dolazi u sukob sa zenom i sinom. Njegovo kasnije pokajanje
preobraca se u zadovoljstvo kada shvati da su sve prljave intrige bile nepotrebne. Ova
bajka je istovremeno apoteza pobede dobra, postenja i ljubavi nad primitivizmom i zlom.
U ovoj bajci Puskin se koristi humorom, ironijom, grotesknom. Ova Puskinova bajka je
bajka sa najvecim brojem likova i najslozenijim sizeom i kompozicijom. Slozenost ove
bajke se ogleda u tome sto su svi likovi nosioci vise Iunkcija. Subjekat (junak) jeste knez
Gvidon, ali je on, sve vreme i skriveno trazeno lice; Iunkciju objekta imaju car Saltan,
bela veverica, starac Crnomor i 33 div-junaka, princeza labudica, ona je istovremeno
pomocnik koji omogucava Gvidonu da ostvari svoje zelje, kuvarica, tkalja, i baba-tralja
101
su posiljaoci koji caricu i njenog malog sina bacaju na pucinu, ali kasnije uzimaju
Iunkciju protivnika u pokusajima Gvidona da se susretne sa ocem.
Slozenost ove bajke ogleda su u slozenom sistemu motivacije postupaka svih likova
(ljubav, divljenje, moralna odgovornost, zavist, ljubomora, mrznja, zelja za osvetom,
teret savesti, zelja za bogastvnom i pocastima, kajanje, strah od smrti..)
Osnovnu liniju u bajci cini veza izmedju subjekta i objekta, kneza Gvidona i cara Saltana,
data u Iormi potrage sina za ocevom ljubavlju. Odbaceni mladi knez, i sam u zivotnoj
opasnosti. Spasava zacaranu princezu labudicu od zlog jastreba-carobljaka, cime stice
pomocnika u svojoj borbi za ocevu paznju i ljubav. Svo bogatstvo koje ima, slava, ugled
sirom sveta, ne donose prognanom sinu osecanje ostvarenosti i punoce zivota dok za
njega ne sazna neosetljivi otac. Tek ce ljubav prema labudici, koja se pretvorila u prelepu
princezu ublaziti prazninu, samocu i ocajanje kneza Gvidona i on, po vencanju, nece
pozeleti da pretvoren u komarca, muvu ili bumbara poseti ocev dvor. Potpuno i konacno
ostvarenje sna dogodice se Saltanovim dolaskom na dvor kneza Gvidona. U bajci
potpuno pobedjuje ljubav i dobro nad mrznjom i zlom. Zato u njoj nema mesta za osvetu
i nema uobicajenog kaznjavanja protivnika. Car Saltan oprasta kuvarici, tkalji i baba Talji
sve zlo koje su mu nanele. Bajka se zavrsava pijanstvom cara Saltana.
Baj+a o ri.ar% i ri.i$i
Motiv je pozajmljen iz srpske narodne knjizevnosti. Poruka ove bajke je trajno zivotna, a
prisutna je i anegdota o pohlepnoj starici koja od dobrodusnog muza-ribara trazi da joj
ucini nekoliko zadovoljstava . novo drveno korito, dvorac, status plemkinje do carice
koja ce vladati morem. Ali kada je sve dobila i ostvarila, starica je sve izgubila. Ko trazi
vece izgubi iz vrece.
102
70. PRIE5PARABO*E OSKARA VAJ*DA
Pisac cuvenih dela, romana ,Slika Dorijana Greja' (1891) i drame ,Saloma'. U njegovim
bajkama sazete su sve vrline svetskih bajkopisaca. A to su: zanimljiva tematika, kristalna
knjizevna Iorma, lirski pristup realnom svetu, jasnost i jednostavnost jezickog iskaza.
U bajkama Oskara Vajlda oslonac je narodna bajka, ali je ona uvek dogradjena licnim
piscevim osecanjem sveta i ljudi. Ima se utisak da su njegove bajke male etide o sreci, o
vecitoj teznji ka lepom i uzvisenom, korisnom, plemenitom i iskrenom zivotu. U
njegovim bajkama puno je opisa prirode, ima scena o odnosima medju zivotinjama,
cvecem, decom.
U pricama Oskara Vajlda ima slobode u pogledu izbora i obrade teme i motiva: bilo da
raspravlja o ljubavi i deobi poseda sa drugima na ljudski nacin (sebicni dzin), bilo da pise
o statui princa ili lastavici koja tezi ljubavi (Srecni princ) ili da se seca nezahvalne
devojke i studenta koji ne moze da joj kupi bisere (Slavuj i ruza). Vajld ume da i sebe i
citaoca natera da misle na zivot i coveka. Uneo je u bajku dosta poetskog ali i satiricnog i
cinicnog tako da mnoge njegove price imaju ton antibajke. Stvarao je price pune opisa,
boja i raskosnog dekora. U mnogim njegovim bajkama osnovni covekov zadatak je da
stalno pobedjuje samoga sebe, sto je i osnovna ideja hriscanstva, pri cemu su egoizam i
sebicnost najveci grehovi. Hriscanski je nastrojen u bajkama i prikazuje zrtvovanje za
druge. U njegovim bajkama je karakteristicna pojava preobrazaja likova. Cesto je
ironican, sarkastican i ogorcen prema drustvu.
Njegove price o zivotu su simbolicka i alegoricka slika stvarnosti. Govorio je da su
njegove bajke za mlade one od 18 godina, ali ih je citao i svojoj deci. Govori u bajkama o
ljudskoj prirodi.
On ne tretira bajke kao nesto iz narodne knjizevnosti, kao pripovetke za decu, vec kao
Iantasticne price kojima on govori o danasnjem svetu. U njegovim delima dominira
kajanje, hriscanski sloj, nekada sujeta.
Njegove bajke su blize Andersenovim nego narodnim bajkama. Njegove bajke nose
ironican naslov.
Motiv hriscanstva.
Sre"ni 1rin$ (1888)
Pruza pomoc deci i umetnicima.
(1854-1900)
(Visoko iznad grana stajala je statua Srecnog Princa. Bio je sav pokriven tenkim listicima zlata, umesto ociju imao je
dva sjajna saIira, a krupni crveni rubin blistao je na balcaku njegovog maca. Svi su mu se mnogo divili. Jedna lasta je
jednog dana slucajno sletela kod statue da prenoci pa da nastavi put u Egipat i osetila je Princeve suze. On je rekao da
kad je bio ziv bio je srecan jer je samo bio u dvoru a sad sve vidi i zamolio je da odnese rubin jednoj siromasnoj zeni
ciji je sin bolestan i trazi pomoranze a ona nema da mu da nista sem vode. I lasta se sazali i odnese. Sledece veceri je
otisla da se pozdravi sa Srecnim Princem jer ide za Egipat ali on ju je zamolio da ostane jos jednu noc i da odnese
jednom studentu koji od hladnoce ne moze da zavrsi svoj komad za direktora pozorista. Ona mu uze jedno oko (rubin) i
odnese studentu. Sledeceg dana je lasta opet htela da ode ali je i sad Princ zaustavi i nagovori da odnese maloj devojcici
drugo oko (rubin) koja stoji bosa na ulici i gologlava i koja je ispustila sibice u vodu i one su se pokvasile i sad place
jer ce je tata grditi. Lasta je odnela rubin devojcici. Lasta je odlucila da zauvek ostane sa Srecnim Princom jer je on
sada slep. Pricala mu je o lepotama zemalja po kojima je putovala a on joj je rekao da mu prica o cudesnim stvarima,
ali najcudesnija je od svega ljudska patnja. Zamolio ju je da obleti njegov grad i da mu isprica sta je videla. Videla je
bogate ali i mnogo siromasnih kako sede na pragu kuca, decake kako se grle ispod mosta da bi im bilo toplije....Princ je
zamolio lastu da skida komad po komad zlata sa njega i da nosi siromasnima. Ona je to i radila. Zima je bila sve ostrija
i lasta je videla da ce umreti otisla je do Srecnog Princa i pozdravila se sa njim i kad ga je poljubila u usta pala je pored
njegovih nogu i u tom trenutku nesto je puklo u statui-olovno srce je prepuklo na pola. Sutra dan gradonacelnik je
prolazio pored statue i rekao kako je jadna i naredio da se istopi u livnici.)
103
Se.i&ni 25in
Ukrstaju se elementi narodne i moderne bajke. Neocekivan preobrazaj karaktera licnosti-
dzina. Na njega utice decak koji ga je preobratio. Osnovno nacelo ove bajke jeste ljubav,
ljubav pobedjuje sebicnost. Prica ima i knjizevnu i eticku ulogu.
Slika vrta, koja je idilicno prikazana je zapravo zemaljska slika nebeskog raja.
Kraj ove bajke i nedeluje toliko tragicno, jer imamo prikazanu idilicnu sliku (dzin lezi u
belom-simbol nevinosti, ociscenja i oprostaja od grehova).
(Deca su se posle skole stalno igrala u basti jednog dzina koji nije bio kuci 7 godina. On se vratio i kad je video decicu
isterao ih je, podigao zid i napisao zabranjen ulaz. Deca su bila tuzna jer vise nisu imala gde da se igraju. Od tada u toj
basti stalno je bila zima. Kad je svuda doslo prolece tu je i dalje bila zima. Posle dugo vremena jedan vrapcic je
cvrkutao pored prozora i dzin je bio srecan jer je napokon doslo prolece i tada je ugledao decicu na granama drveca u
njegovoj basti i jednog malog decaka koji nije mogao da se popne na drvo jer je bio mnogo mali i plakao je. Dzinu je
bilo zao i on izadje da mu pomogne. Kad su ga ostala deca videla razbezala su se a taj decacic nije pobegao jer nije
video dzina od suza. Dzin mu je pomogao da se popenje i decak ga je zagrlio i poljubio, to su videla i druga deca i vise
se nisu plasila. Dzin je srusio zid i ceo dan se igrao sa njima. Od tada je kod njega stalno bilo prolece ali vise nije video
svog malog prijatelja. Jednog zimskog jutra kad je vec bio star ugledao je decacica koga je toliko voleo u
najudaljenijem uglu baste. Kad ga je upitao ko je decak mu je rekao da ga je on jednom pustio da se igra u njgovoj basti
i da ce dzin danas poci sa njim u njegovu krasnu bastu. Sutra dan kada su deca dotrcala nasla su mrtvog dzina kako lezi
ispod drveta sav pokriven belim cveticima.)
0'a2i +ra'j
U ovoj bajci postoji upotreba stalnog broja 3, tri sna.
Alegoricno mu se pojavljuju grehovi i poroci.
Kroz ova tri sna Vajld najpre zeli da nam pokaze kroz kakve muke ljudi prolaze u zivotu.
U ovoj bajci imamo nekoliko obrtaja: prvo se govori o umetniku kakvog ljudi vladari
zele, prikazani hriscanski i esteticki elementi, a i ironija slika mase i ljudske prirode.
(Mali decak treba da se krunise i da postane princ. On je bio pastir i cuvao je ovce kada su ga nasli lovci. O
njemu je kruzila prica da je on od kraljeve kceri sin i posto je kralj umirao rekao je da on bude njegov
naslednik. Decaku je u dvoru sve bilo lepo, mastao je o tom odelu i noc pred krunisanje on je usnio tri sna.
Prvi san je bio o kljudima koji siju njegovo odelo, kako su siromasni i nemaju sta da jedu, drugi san je bio
na brodu o robu koji umire tako sto vadi bisere za njegov skiptar iz mora i treci san je bio o ljudima koji
vade rubine za njegovu krunu. On je na dan krunisanja odbio da obuce odelo, i obukao je svoje staro odelo
od koze koje je nosio kao pastir i stavio grancicu divlje ruze na glavu i rekao da je to njegova kruna jer su
mu rekli da ako ne obuce odelo nece znati da je kralj. Kad je izlazio ispricao je jednom starcu svoj san i on
mu je rekao da u svetu ima mnogo gladnih i mnogo siromasnih i da on jedan ne moze tu nista da pomogne.
Kad je to cuo otisao je iz grada i nikada se vise nije vratio.)
S'a*%j i r%5a
Osnovni motiv je ljubav
104
7). PRIE IZ DAVNINA IVANE BR*I?5MAQURANI? ()=>4OIC:915)6>=Z/I83L)
I.B.M su zvali hrvatskim Andersenom. Zbog jezicke cistoce, muzikalnosti i lepote jedna
je od najboljih decijih pisaca.
Dela:
- Valjani i nevaljani
- Skola i praznici
- Slike (pesme)
- Cudnovate zgode segrta Hlapica
- Price iz davnina (1916) nasa najbolja zbirka bajki (8 bajki)
- Knjiga omladini
- Jasa dalmatin (istorijski avanturisticki roman)
Motivi prica, kao i njihov jezik i stih izviru iz narodnih bajki. Njena velika vrednost je u
tome sto niko pre nje nije uspeo da izgradi tako snaznu umetnicku bajku na narodnim
temeljima.
Slovenska mitologija joj je bila inspiracija i gradja za bajke. Drugo veliko izvoriste
inspiracija i gradje bio je nas Iolklor, kao i opsti romanticni duh traganja za korenima
uticali su na nju da prosto bude opsednuta nekim vidovima nase usmene knjizevnosti,
posebno epskom poezijom. I pored toga sto su joj bajke sazidane na slovenskoj
mitologiji, ipak je svaka od porica vezana sa realnim zivotom, ili direktno ili alegorijski, i
nosi u sebi neku zivotnu istinu.
Ritam deseterca, njegova epska dostojanstvenost i opsta arhaika te poezije, dobrim delom
su se preneli i u stil ,Prica iz davnina'.
U njenim bajkama preovladava poezija kuce, doma, tipican slovenski ambijent (sume,
livade, polje)
Podlogu svih prica cini borba izmedju dobra i zla i to je preuzeto iz mitologije, ali je
prikazano na nov nacin.
Od ukupno osam bajki, prva Suma Striborova, nastala je od asocijacije na slovenska
bozanstva. Prica Ribar Palunko i njegova zena ima najbogatiju mitolosku podlogu medju
svim njenim bajkama. U njoj se srece vise bica iz slovenskog mita, kao i mitsko ostrvo
Bujan, na kom je po verovanju starih Slovena bio raj. Sve mitoloske predstave ovde, ona
je prosirila i vezala za konkretne prirodne Ienomene. I u ostalim bajkama iz ove zbirke,
autorka je pokazala izuzetnu snagu imaginacije. Njene bajke su cesto i price o moralnim
preobrazajima, o snazi ljubavi, velicini zrtve.
SIMPATICNA LICA: deca, baka i deda, domace zivotinje, vile, duhovi domaceg
ognjista, majke i mitska lice
NEGATIVNA LICA: bjesovi, bogatasi, silnici, lose snaje, macehe i mitske
personiIikacije ljudima nesklonih prirodnih sila
U PRVOM PLANU: lik majke i deteta
U pricama I.B.M. se dogadjaju cuda ali ispricana tako da ih mladi prihvataju kao realnost.
Manje realnih elemenata je u pripoveci ,Ribar Palunko i njegova zena'. (najbogatija
mitoloska podloga medju svim bajkama)
Tri osnovna ideala prozimaju njene price, a u skladu sa tim i likove: istina, dobrota i
lepota. Po njenom uverenju ova tri ideala su osnov konstruktivnog zivljenja u svetu i
njima treba nadahnjivati sve ljude, a posebno mlade. U tome lezi jedan od razloga njenog
opredeljivanja za bajku kao vrstu.
105
Noseci pomenute ideale, junaci, inace obicni ljudi niskog socijalnog porekla, uspevaju
pobediti i ostvariti ideal srecnog zivota.
KOMPOZICIJA:
- Bajka kod Mazuraniceve ne poznaje karakter, junaci se imenuju po svojstvima,
atributima.
- Radnja se razvija u 1 dimenziji
- Epizode su u logicnoj povezanosti s radnjom
- Ceo tok pripovedanja vodi ka poruci koja se nazire u raspletu u tom pripovedanju
ili na kraju bajke.
- Njena izvornost se krije u strukturi kazivanja a ne u Iabuli
JEZIK I STIL:
- Izvrstan jezik i nacin pricanja. Pripoveda jednostavno, uvek u sIeri decjeg
saznavanje i poimanja svetu
- Jezik je prirodan, cist, bogat, ziv i pokretljiv uz to i neobicno jednostavan
- Neprestano se smenjuju literarni postupci, lirski govor sa epskim pricanjem,
pesnicki opisi prirode s dramskim pripovedanjem
Ona salje poruku da su bajke i snovi jedno te isto, da zapravo postoji samo jedna bajka
koja nije mit, premda izrasta na temelju mita.
Oslobodila se nanosa prethodnika.uocljive pouke. Pouka nije u prvom planu ali je
vidljiva.
6%ma !ri.oro*a
Predstavlja pravu apotezu materinstvu. Centralni lik ove bajke jeste majka, koja svojom
ljubavlju i spremnoscu na zrtvu uspeva da preporodi zabludelog sina. U jednoj
,antiIaustovskoj' sceni ona odbija cak i Iantasticnu mogucnost povratka u mladosti, jer bi
to znacilo ostavljanje sina na milost i nemilost zlim silama. Fantasticni konIlikt najvecih
ljudskih motiva resen je u skladu sa principima jedne dublje etike i IilozoIije, pobedom
motiva materinstva. Pomenuti konIlikt moguc je samo u kontekstu bajke ili Iantastike, i
time autor pokazuje do kojih visina seze snaga materinstva.
Ova bajka nastala je na asocijaciji na slovenska bozanstva ,domace'. Ivana Brlic
Mazuranic je visoko nadgradila mitoloske predstave o ,domacima' kao sto je to uradila
sa vecinom slovenskih bizanstava koje je uvrstila u svoje bajke. Scena u ovoj bajci u
kojoj se oni pojavljuju predstavlja izvanrednu metaIorizaciju vatre, ognjista i uopste
domaceg ambijenta.
(Otisao neki momak u sumu Striborovu a nije znao da je zacarana. Tada se pojavila jedna zmija koja je bila zacarana
zbog svoje zlobe i jedino je mogla da se izbavi iz tela zmije ako je neko ozeni. I ona se pred momka pretvori u lepu
devojku u koju se momak zaljubio ali joj ostade jezik od guje. Otisao je kuci sa njom kod majke ali majka odmah vide
da ima jezik od guje i to rece sinu a sin pomisli da je majka neka vestica i odmah je zamrze. Snaja slala baku na liticu
pa na zaledjeno jezero i kad baka uzela nesto sinu da okrpi snaja joj uze iz ruke izgrdi je. Baka je izasla iz kuce i srela
jednu pocepanu devojcicu kako prodaje luc. Baka joj okrpi majicu i devojcica joj za uzvrat da svezanj luci. Snaja i sin
otidjose kod kume u goste a baka upali luc i tu se pojavise ,domaci'. Baka im isprica svoje jade i oni rekose da ce
umesto kokosijih jaja svrake i kad se izlezu svracici ona nece odoleti i pokazace svoj jezik i svi ce videti kakva je. Celo
selo doslo da vidi pilice i kad je videla svracice ona ne odoli. Svi se razbezase a sin istera majku iz kuce. Ona uze malo
luci i ode a sin i snaja krenuse za njom. Upalila je luc i opet dodjose ,domaci'. Kad im je ispricala sta se desilo oni
povedose baku kod svog staresine Stribora. Stribor joj predlozi da ode u svoje selo gde je odrasla i da se podmladi.
Baka kad ga je pitala sta ce biti sa njenim sinom on joj je odgovorio da ona za njega nece znati i da uziva u mladosti.
Baka odbi i kad je to cuo Stribor sva carolija nestade jer je ona vise volela sina i da bude nesrecna nego da ima svu
srecu sveta. Snaja opet postade zmija a sin i majka se nadjose sami u sumi. Sin je molio majku na kolenima da mu
oprosti ali ona mu nije bila nista ni zamerila.)
106
Domaci-Kod svih slovenskih naroda nazivaju se tako mali kucni duhovi, koji dolaze na ognjiste, i vise puta mnogo
kvara ucine, a nekad znaju i dobro uciniti
Malik Tintilinic-Stari narodi. Naziv za jenoga od najzivljih ,domacih'
7i.ar Pa'%n+o i njego*a 5ena
Ima najbogatiju mitolosku podlogu. U njoj se srece vise bica iz slovenskog mita (zora
devojka, kralj morski, morske djevice, morske nemani u vodama oko ostrva Bujana). Sve
mitoloske predstave autor je u toj bajci prosirio i vezao za konkretne prirodne Ienomene.
Tako je docaran ambijent mora sa svitanjem zora na moru, sa pojavom vetrova, oblaka
i bura sa stvaranjem talasa.
(Ribar Palunko lovio ribu i svaki dan mu je bio isti i jednom odluci da ne lovi ribu tri dana i treci dan iz mora izadje
Zora-devojka i iz zahvalnosti sto nije lovio ribu tri dana kaze da ce mu ispuniti neki zelju. On zazele da mu ne bude
svaki dan isti i Zora mu kaze samo da ode kuci. Kad je dosao kuci ugledao je pred vratima jednu siroticu kojoj je majka
umrla i kaja nije imala gde da ode. Palunko je primi. Ona mu je pricala svaki dan price o Morskom Kralju, palunko je
slusao i mastao ali nije se usudio odmah da je pita gde je to nego je cekao da prodje par godina. Prosle su dve godine i
oni su dobili i sina Vlatka. Posle dve godine Palunku dozlogrdilo i napadne zenu da ga vodi kod Morskog Kralja. Ona
je pokusavala da mu objasni da je to samo prica ali nije vredelo. Natera nju i dete da krenu na jednu a on je krenuo na
drugu stranu. Zena je od umora zaspala i kad se probudila dete vise nije bilo porek nje. Od bola je zanemela i vratila se
kuci. Dosao je i Palunko i njemu je bilo mnogo tesko. Otisao je opet i tri dana nije lovio ribu da bi video Zoru-devojku.
Kad je izasla i pitala ga sta hoce on nije zazeleo sina da mu se vrati nego da vidi Morskog Kralja. Ona mu rece kako da
ode do njega ali kad ode da ne moze vise da se vrati na sta je on rekao i da nece jer ko je lud da se vraca odatle. Kad je
stigao tamo lepo su ga ugostili i sve je bilo divno i onda je ugledao malo dete-kraljevica i prepoznao je svog sina. Bilo
mu je mnogo tesko, tada je shvatio da je on imao sve sto ima i Morski Kralj, dete i zenu i da je to najveca sreca. Bio je
svom sinu dvorska luda i posto ga je sin zaboravio nije znao kako da ga nagovori da pobegnu. Za to vreme njegova
zena je tugovala i samo je sedela i nista nije radila. Jedan dan ode na grob svoje majke i tamo joj jedna kosuta rece da
sprema svaki dan granu i da nosi negde i Palunko ce joj se vratiti. Ona je tako radila 2 meseca, hranila zmije i galebove
ali od Palunka nista. Kad je sl. Put otisna na grob opet joj kosuta rece da ide kroz tri pecine i kad prodje da zabaci udicu
i da ulovi lubina. Ona je isla i u prvoj pecini naisla na zmije koje su joj pomogle da prodju jer ih je hranila, u drugoj na
galebove i oni je isto tako puste, u trecoj na zlatnu pcelu koju je uhvatila u beli rukav i zlatna pcela joj pokaze dete da je
pusti i ona ne htede nego hoce da ulovi labuna. Tako je prosla i tu pecinu i bacila udicu. Za to vreme Palunko je uzeo
dete i poceo da bezi. Detetu je ispala zlatna jabuka iz ruku i tako je probudila Morkog Kralja koji je krenuo u potragu
za njima. Palunkova zena je njih upecala i zajedno su pobegli od Morskog kralja, vetar i talasi su im pomogli. I tako su
oni dosli do svoje kuce.)
Zora-dfevofka-stara narodna prica kod mnogih Slovena pripoveda jos i sada o Zori-devojci sto ranim jutrom plovi
morem na zlatnom cunu sa srebrnim veslom. Stan joj je na otoku Bujanu.
Kralf Morski-slovenci i slovaci pricaju o silnome i bogatom Kralju Morskom, sto pod morem stoluje
Otok Bufan-to je cudoviti otok, obrastao bujnom raslinom. N atom otoku zamisljali su nasi predji raj. Njega pominju
jos i sada Rusi u vracanjima i pregovorima protiv bolesti, za plodnu godinu itd.
Zmifa orifaska, Ptica klfuna gvo:denoga, Zlatna pcela-to su tri nemani, sto po pricanju oko Bujana izvode valove,
vjetar i gromove, odakle se sirom sveta oluja razilazi.
S%n$e 2je*er i Ne*a Ne*i&i$a
(Bili mlinar i mlinarica i kako im ko donese zito sa samelju oni samelju samo sto kad donese neko sa dvora oni im
samelju dzabe a kad donese neka sirotinja oni im uzmu pola. Jednom dosla baka koja je bila Mokos i mlinar nije hteo
da joj samelje ako mu ne da a baka mu kaze kako ima sedam sinova i osmo unuce sunce i mora ih nahraniti ali mlinar
nije hteo. I baka krene kuda je i dosla. Mlinareva cerka koja je bila mnogo dobra i koju su vile kad se rodila zastitile od
svih magija stize baku i kaze joj da ce joj ona samleti sutra. Tako je i bilo i ona joj samelje i nije joj nista naplatila i tu
njoj Mokos kaze da ce joj pomoci kad god joj treba. Od tada mlin nije mogao da radi bez devojcice. Jedan dan
devojcica bila tuzna i htela nesto da promeni i Mokos joj dodje i kaze da u kraljevini traze kljuc koji je izgubila mala
princeza i ko nadje, ako bude musko bice mu zena a ako bude zensko bice dvoranin i stalno uz princezu. Mokas je rekla
devojcici gde su kljucevi i ona ode da ih uzme kad tamo vide junaka Oleh bana i ona njemu dade kljuc da on bude muz
princezi ali on uze devojcicu i kaze da ce mu ona biti zena jer je mnogo lepsa i samo baci kljuc princezi i ode u svoje
dvore i krenu u svatove. Princeza se razljutila i rekla kako ce ubiti Oleh bana a devojcici srce izvaditi. Dosli su pred
dvor svu vojsku njihovu ubili i ranili Oleh bana. Neva Nevicica se setila Mokosi i zvala je u pomoc. Mokos dosla u
obliku vrane i govori Nevi da je slusala njene savete sad ne bi bilo tako nego bi bila kraljicina sluskinja i da nece da joj
pomogne. To je culo sunce i ono je pomoglo Nevi Nevicici. Sva je vojska od vrucine iznemogla i pomrla. Sutra Sunce
reklo da se svatovi nastave i da ce on doci kao dever.)
Mokos- Neka mocna sila, koja je po verovanju starih Slovena vladala na zemlji, valjda poglavito po mocvarama. Ona
se pominje u savezu sa nebeskim gromovnikom Perunom
107
7-. POETIKA SAVREMENE BAJKE R EROZDANA O*UJI?
Dela: SedeIna ruza, Nebeska reka, Zvezdane lutalice
Ona je gradila svoju poetsku viziju na temama i motivima uronjenim u savremenost,
modernim izrazom i novim simbolima, oslanjajuci se na stvaralacko iskustvo svojih
prethodnika, a narocito na bogatstvo i razudjenost nase narodne bajke.
Rec, izraz i recenica su isklesani, izlaganje siurno, a poeticka predstava cvrsto
ukomponovana.
Lepota detinjstva u bajci Grozdane Olujic ogleda se u ceznji ka necem neznom, novom i
nedostiznom.
Bajkovit svet Grozdane O. Svojom sustinom je proizasao iz savremenog detinjstva koje
pritisnuto modernom, urbanizovanom civilizacijom koja sve vise Iizicki, prostorno i
emotivno razdvaja decu i roditelje, prepusta coveka svirepostima novih odnosa i samom
sebi.
Motivska i tematska svezina su u sprezi sa sredstvima i nacinu uoblicavanja bajki.
Potrebna zajednistva dece i odraslih (prvenstveno dece i roditelja) prisutna je u bajkama
snagom svoje neodoljivosti a uz nju se nalazi seta sto se to zajednistvo nedovoljno
ostvaruje.
Ceznja za zajednistvom i seta sto se ono u svetu ne ostvaruje u dovoljnoj meri su
preteznoosnova humanisticke sustine ove zbirke.
Kod G.O. se uocava jasno i lako pripovedacko kazivanje.
Njene inspiracije: boravak u Indiji, iskustva nacionalne narodne bajke, spoznaje iz
Peroove, Grimove, Andersenove i Vajldove bajke (Alisa, Mali princ)
Iako ne narocito cesto preko jezika Grozdaninih likova predje narodna mudrost kojom
uspostavlja vezu sa tradicijom.
SKOLJKA-dominantni simbol stvaranja visih vrednosti
ZVEZDE-najcesce simbol uzvisenog
Njene bajke imaju karakteristike elegije, tuge i ceznosti u kojoj ima vise mesecine i noci
nego drevnog suncevog bljeska.
Iako zude za lepsim i prijatnijim prostorima, likovi, ne prevaljuju puteve, ne osvajaju
carstva niti izvode krupne podvige. Oni oslikavaju realnu poziciju junaka. Grozdanini
junaci su u stvari sanjalice, zapucenici ka nekoj zvezdi, biseru, dugi, ptici.. To su
prevashodno sitne zelje i sitni prohtevi ali ne manje vazni.
Kod G.O. osnovna poruka je da ljubav nadilazi sve nevolje. Vecina bajki otkriva
koliko covek moze da izdrzi,koliko toga da savlada na putu koji je tezak, zamrsen, ali
nikada nesavladiv. Bajka ovori o svetu maste ali i o svetu sustina.
Prva njena knjga je SEDEFNA RUZA. U njoj susrecemo govor o ljudskoj samoci,
potrebu da se u sopstvenom zivotu nesto izmeni, teznju ka ljubavlju. Ljubav u njenom
delu ima uzviseno mesto, uloga ljubavi pojacana je mitskim, bajkolikim kontekstom u
kome se javlja. Za nju je uvek vezan element lebdeceg, nestvarnog, oslobodjenog od
zemlje.
Ljubav, priroda i izmastano cine tematsku okosnicu SedeIne ruze.
U njenim bajkama, otkrivamo pomalo zbunjenog i nesigurnog coveka, spremnog na rizik
i neizvesnost, ranjivog i zeljnog ljubavi. Sebicnima su mnoi putevi otvoreni ali onaj
najvazniji-put do ljudskog srca i ljubavi ostaje zatvoren sve dok se ne promene.
SedeIna ruza govori i o potrebi ponovnog uspostavljanja dijaloga i razumevanja izmedju
coveka i svega sto ga okruzuje. Junaci ove zbirke prevashodno teze visinama te se uocava
108
vertikalno ustrojstvo sveta. SedeIna ruza sa dna mora zeli na povrsinu, maslacak zudi za
mesecom. U visinama junaci traze vrednosti koje im neprestano izmicu.
Njene bajke razlikuju se od tradicionalnih jer u njima ne sledi nuzno srecan zavrsetak.
Vrednosti i sreca su u coveku i da bi ih otkrio, on mora da pobedi neka od sopstvenih
ogranicenja.
Se2e8na r%5a
(Duboko na dnu mora zivela je skoljka lepotica zvana SedeIna ruza. Ona je mnogo patila o gornjem svetu, zelela je da
ga vidi, slisala je razne price i mnoge koji mogu da se krecu pitala kako je gore ali nisu joj puno toga govorili. Ribe su
joj pricale samo o tome kako su ih ulovili i bacili u more i to je sve sto su videli, korali kako su na steni i ne vide nista
vise, ugor kako ne voli taj svet jer moze da se nadje samo u mrezi a meduza joj je govorila da zabora vi na to. Ona je
bila tuzna, nije vise ni slusala price, zatvorila se i tugovala i cuvala jedan biser crni u svojoj skoljki. Jednog dana neko
je izronio skoljku, nije znala sta se desava samo je videla da je u gornjem svetu. Covek je poceo da kida njenu
unutrasnjost ne bi li dosao do bisera. Otkinuo je biser. Jedan decak je uzeo skoljku i ocistio od peska i otrcao kuci.
Spavao je sa njom. Biser se nalazio u jednoj prodavnici u izlogu i svi su zeleli da ga vide i niko sem jednog decaka i
jednog pesnika nije znao da to u izlogu u stvari bljesti jedna ceznja.)
Vara'i$a i !mr
(Bio jedan varalica koji je sve varao. Jednom je jednom coveku rekao da ima dosta ovaca i da mora da ih proda i da on
mu je ponudi malu cenu i odmah mu dao pare da ne bi prodao nekom drugom i tako je dobio pare. Jedna zena koja je
imala bolesnog sina svadjala se sa Smrcu, hteo je da joj uzme sina. Molila je i pitala da li postoji nacin da ga ne uzme i
on je rekao da ce joj reci ali mora da mu da kosu i oci i ona mu da. Rekao je da iza devet pustinja postoji jedan izvor i
tu moze da se uzme samo jedan gutljaj vode ali do njega mora da se prodju sedam stena i do toga ne moze niko da
dodje ako ne prevari sve njih. Jadna zena se seti varalice i pozove ga. Varalica dodje i vide je takvu i pristade iako ona
nije imala sta da mu da zauzvrat. Krenuo je i usput spasao jednog malog orla. Veliki orao ga zbog toga pusti ali mora sa
njim da igra karte i ako pobedi procice a ako ne pobedi pojesce ga. Varalica je prevario orla i prosao i orao mu jos
rekao kako da predje zmajeve. Njih ce preci ako im skine kape sa glave jer je to njihova moc ali oni nikad ne spavaju.
Oni su se nalazili kod sedme stene. Uspeo je i da njih predje i zmiju i uzeo je vodu u usta malo i ispod jezika. Vratio se
i prosao pored zmajeva i bacio im kapu u oganj i zapalio. Orao ga je preneo do planina i ostavio ga. Dosao je ispred
kuce i plasio se da smrt vec nije uzela dete. Kad je usao sve je bilo isto, majka je grlila dete a smrt je stajala pored.
Pokusala je smrt da prevari varalicu tako sto je htela da nesto progovori pa da mu ispadne voda iz usta ali nije uspelo.
Prisao je detetu malo mu poprskao oci, ruke.... i dete je ozdravilo onda je prisao zeni i malo poprskao oci i glavu i ona
progleda i dobi kosu. I na kraju ono sto mu je bilo ispod jezika je on progutao. Kad se okrenuo smrti vise nije bilo.
Varalica je nastavila da vara, ali nije imala vise toliko koga jer se mnogo njih izrodilo.)
Z'ao+o!a
(Bila jedna devojka koja je mnogo lepa, imala je ljubicaste oci i divnu zlatnu kosu i svi su se divili njenoj lepoti a i ona
sama. Drugarice su je zvale da se igraju na livadi da beru lepo cvece ali ona nije htela i govorila je sta ce joj to kad je
ona lepsa i od tog cveca. Drugarice su joj se poudale a ona je i dalje bila zaljubljena u svoju lepotu i ni jedan mladic
nije smeo da joj pridje. Kad je cuo jedan mladic resi da ode do nje. On je imao mac sa kojim je branio druge od zveri i
Irulu sa kojom je lecio ljude i malog psa koji ga je stalno pratio. On je rekao da ce on prici Zlatokosi i da mu ona nece
odoleti. Kad je Zlatokosa to cula razljutila se i rekla da nema tog mladica koji moze da ispuni njene tri zelje. Mladic
dosa i pitao koje su to zelje ona je rekla da hoce njegov mac. Mladic je bio tuzan ali joj dade. Pita koja je druga zelja?
Ona rece da hoce njegovu Irulu. Svi ljudi koji su tu bili briznu u plac jer su se nadali da ce njegova Irula da izleci
njihove bliznje koji su bolovali. I kao trecu zelju trazila je srce njegovog psa. Tu se mladic razljuti, okrene se i ode.
Zlatokosa je krenula za njim i pokusavala da ga zaustavi ali on nije stajao. Kad je bio na kraju sveta na jednoj litici on
malo zastade i oseti kako mu se ona priblizava. Rekla mu je da ce mu sve vratiti i da je ona htela samo to da uzme da
vidi kolika je njegova ljubav prema njoj i da ce ga uvek i svuda u stopu pratiti kao njegov pas. Mladic je potrcao i
Zlatokosa za njim i trci jos i danas. Leti, kada su noci svetle i tople pogledajte u nebo i videcete tanani srp meseca ne
prestaje da sledi jedna zvezda.)
109
74. TEME I MOTIVI U E+OV*JEVIM PRIAMA ZA DENU
()=40 5)604) ST#UVW!V, X"VV&, YZ, [, \]!
Jedan od nenadmasnih pisaca kratke epske Iorme, price sa izrazito toplim osecanjem i
smislom da u trivijalnom motivu iz zivota pronadje povod za esteticku i eticku poruku.
Osnovna obelezja Cehovljevih kratkih prica namenjenih deci i mladima su zanimljive
Iabule, elipticni oblik kazivanja, zgusnuta dramaticnost radnje, jednostavnosti monologa i
dijaloga i jezik izrazen u Iormi pisi tako da recima bude tesno a mislima siroko. Uz to,
Cehovljeve price sadrze topli humor. Nostalgicnost jer je zivot pun svetla i mraka. U
pripovetkama kakve su Kostanka, Vanjka, Decurlija, Ostrige, Decaci, Male sale.. Cehov
je ponudio galeriju motiva o najrazlicitijim zbivanjima medju ljudima, decom i
zivotinjskim svetom.
Pripovetka VANJKA sva je od lirske mekoce jer pripoveda o tuznoj sudbini decaka koji
odlazi iz porodicnog gnezda da uci zanat. Decak Vanjka je nezno decje bice, krhke duse i
osetljivih nerava; nenaviknut na zivot van kuce on pise suzno pismo dedi u selo da dodje
i vrati a kuci ali pismo ne stize na pravu adresu vec se sudbina nesrecnog decaka
produzava u nedogled.
U prici MALA SALA on otkriva budjenje emocija decaka i devojcice dok se na snegu
grudvaju i sankaju, a kad u jednom trenutku decak ozaren devojcicom rumenog lica bez
stida kaze: ,Nadja, ja vas volim', dolazi do pomame unutrasnje ceznje jednog prema
drugom. I kada snega nestane, a pojavljuje se toplo prolece devojcica Nadja ne moze da
zaboravi tu opojnu, magicnu recenicu koja joj kao uspomena za ceo zivot zivi u dusi. On
je u prici opisao cistotu decjeg osecanja koja se kao tiha molitva srca upuccuje prolecnom
vetru i predvecerju: Boze moj, sta li se zbiva-keze on-sa Nadjenkom! Ona klice, smesi se
celim licem i pruza u susret vetru ruke, srecno, tako divno.
9:;<;
Hnn n . O
. Hnn . T
. Hnn .
=>?
K .
H . F
. O n .
@<
Hh
. T . O
. F
. K . O
H. M Hh
h . K Hh
, n . A
, .
ABC
B h A M. K (
Fh) B . ,
. H , , ,
.. M h h h . K
E V EO K M. u n
. O h h.
110
77. SONIJA*NI I PSI+O*ODKI MOMENTI U PRIAMA ZA DENU IVANA
NANKARA
Pripovetke; desetica, Suve kruske, Soljica kaIe, Pismo bratu u Celovec, Domovino ti si
kao zdravlje.
Do pojave Ivana Cankara u Slovenackoj literaturi je malo paznje posvecivano deci.
AutobiograIski elementi imaju dominantnu oznaku u Cankarevom stvaralastvu.
Motiv greha i pokajanja.
Socijalna problematika i teznja zivota i u ovim delima izbijaju u prvi plan sa svim
vidovima priho-reIleksa koji se ispoljavaju kroz dozivljaje nemanja i nemoci. Na relaciji
odnosa prema majci stoje trajne Cankarove price kao slike decjeg reagovanja i odnosa sa
pozadinom socijalne motivisanosti postupaka.
U SOLJICI KAFE je secanje na dozivljaj iz detinjstva ostalo trajna uspomena da se u
stare dane, podseti i vrati jednom trenutku piscevog detinjstva u kome je zazeleo, ali
odbio da primi kaIu u trenutku kada mu je mati donela. Svestan posledica takvog
neopreznog postupka, on razmislja nad cinom uvrede koju je naneo najdrazem stvorenju,
i sa tugom i bolom na dusi ispija gazdaricinu kaIu koja je posluzila kao povod da isprica
ovu dirljivu ispovest.
Kradja u SUVIM KRUSKAMA govori o slabosti dece koja ne mogu da odole pred
zahtevom gladi. Sukob u ovoj zgodi ima socijalnu podlogu, a postupci karakteristikku
svojstvenu decjim lazima, podvalama i reaovanjima u otkrivanju krivice. Dok u suvim
kruskama Janez i Lina kradu iz armanja voce koje je mati ostavila da se nadje i nisu
svesni posledica.
Cankarova deca su zivotni patnici i putnici.
Motiv prosjacenja, kao zadnjeg vida spasa i najviseg ponizenja u vise mahova prisutan je
u Cankarevim delima. Takodje je prisutan i motiv smrti i decje suocenje sa njim.
(pripovetka dom Marije pomocnice (?))
Slikajuci decje stradanje i patnju, Cankar je humanim gestom saucesca na nekoliko
primera maniIesticije decjeg prezivljavanja progovorio o prirodi ljudskog srca, o decjim
bolovima, traumama i potresima.
@DEF CG;
H n .
h . H n ] . H
]. O . M
] . M . h
. H ]
n n n.
111
74. DETINJSTVO KAO IZVOR NESPORAZUMA I STRA+OVA U
ANDRI?EVOJ ZBIRNI DENA ()=6-5)6<7)
P89P0;32F3, K1B9I/, M9:/ 9 P83:/G, P80H08, D3G/
Nema pravog povratka detinjstva sem u secanju. Koliko god da je covek nekad, kao dete,
radoznalo zeleo da izadje iz detinjstva i otisne se u neki nepoznat svet, toliko bi kasnije
zeleo da mu se vrati.
U prozi Ive Andrica detinjstva su gotovo bez ikakve ljubavi: zapostavljena, siromasna,
rano okrenuta zivotu i njegovoj zbilji koja u mladim bicima, ostvavlja neugodne i grube
tragove, cak oziljke. U njegovim pripovetkama deca su mali ozbiljni ljudi, povuceni u
sebe, zamisljeni, van bucnih, bezazlenih decjih igara. Deca u Andricevim pripovetkama
stupaju u zivot sa vecim stecenim nekim saznanjem o njemu-bilo da su do njih dosla
vlastitim iskustvom ili posmatrajuci ljude oko sebe.
Detinjstvo tako postaje ispit hrabrosti pred pravim iskusenjima i tegobama na koje
nailaze.
Gotovo svaka pripovetkakoja se bavi decom sadrzi jedan osnovni stav, impuls
karakteristicnu epizodu koja je na neki nacin uticala na Iormiranje mladog bica i u njemu
ostavila odredjeni trag.
Mesta iz A. Pripovedaka o deci poklapaju se sa mestima njegovog vlastitog detinjstva:
nije tesko zakljuciti da su neke (ili vecina) autobiograIskg karaktera.
,Decak se igrao sam, na prasnom drumu, nedaleko od avlijskih vrata svoje kuce', glasi
prva recenica u pripoveci MILA I PRELAC. Usamljeni decak i prasnjavi drum, tu su da
nagoveste duhovni sklop (samocu i ceznju za daljinom onog mladog stvorenja ciji lik ce
se sa manjim ili vecim slicnostima pojavljivati gotovo u svim pricama u kojima je rec o
deci.
Kao i vecina Andricevih pripovedaka Mila i prelac je prica bez zapleta: niz slika i secanja
koja se uoblicavaju u celinu.
Andric sa sigurnostu pripoveda o onome sto se dogadja ili sto se dogadjalo pre a ne o
onome sto bi trebalo da se dogodi: na pesnicki nacin svedoci i tumaci a ne nagadja.
Andric voli cvrstinu cinjenica koje kod njega dobijaju blag odsjaj poezije.
U MILI I PRELCU te se istina otkriva u decakovom saznanju o nemogucnosti
uspostavljanja odnosa izmedju onog kako je on video i razumeo izvesne ljude i stvari i
kako ih vide i razumeju stariji. Neobicna pojava gradskog nosaca i svacijeg sluge, ludog
Corkana, onda neki postupci i neke reci decakove tetke Mile, i Prelca gradskog strvodera,
sve se to u decaku skuplja, talozi u sliku uzbudljivog, samo njemu jasnog ili jedino njemu
nejasnog postojanja. Slucaj sa Milom i Prelcem destilise se u decakovoj svesti na zvuk i
miris: na zvuk zvona sa Prelceve sahrane i miris vune u ormaru u koji se sakrio da
razmislja i tuguje. Sva nestalnost i prolaznost jednog dozivljaja izjednacena je i
uporedjena sa nestalnoscu mirisa, sa prolaznoscu zvuka.
PROZOR
Decak ispasta, dobija batine zbog krivice koju nije pocinio, vec koju je naprotiv hteo da
spreci. Kako onda da razume svet, i sta da misli o dobrim namerama, svojim ili tudjim?
Dozivljavajuci nepravdu kao nagradu za svoja prava pozitivna opredeljenja, decak u
svojoj potistenosti vidi oko sebe prazninu, tudjinu, ogoljeni svet u kome je on gotovo
zarobljen. Hladni ogoljeni svet ,pun besmislenog zla i nerazumevanja odgovornosti'.
112
Postepeno i deca ulaze u njegovu svirepu igru i predaju joj se sa mucnim uzivanjem,
preziruci svakog svog vrsnjaka koji se s njima u tome ne saglasava (,Deca')
U takvom svetu deca padaju u zamke straha, zive u onom tesko objasnivom strahu nekih
ljudskih bica pred pojavom ovog sveta.
O tom strahu govori ,KNJIGA'
Jedna od najboljih Andricevih pripovedaka. Pocinje epski intoniranom recenicom koja
mnogo obecava ,Sa osecanjem slicnim strahu pocinjem da pisem kratku istoriju jednog
dugog i velikog straha'. I zaista istoriju koju je napisao spada medju najdirljivije i
najistinitije istorije ljudskih nevolja i peripetija koje je dosad stvorio.
Pisac najpre klasiIikuje strahove, zaustavljajuci se zatim na onom speciIicnom detinjem
strahu izazvanom katkad sasvim neznatnim povodom.a moze da bude Iatalan za citav
kasniji zivot. Rec je o onim sitnim, nevidljivim, sudbonosnim dogadjajima. Gotovo je
nemoguce zamisliti jednostavniju Iabulu a vece komplikacije i muke od onih koje su u
njenom okviru ispricane.
Decak je iz skolske biblioteke pozajmio knjigu (o putovanjima) koja mu je, dok je silazio
niz stepenice, ispala iz ruku, tako da su se korice odvojile od listova. Tada su pocele teske
brige, neizvesnosti i strah: sta ce mu reci u skoli za knjigu, sta da uradi, kako da je
popravi? I kad ju je sam slepio i sa strepnjom predavao, ocekujuci da bude otkriven,
izgrdjen, kaznjen, proIesor je, ne gledajuci, bacio knjigu na gomilu ostalih. Decak je bio
spasen. U senovitoj atmosIeri pripovetke ,Knjiga' svako ce naci i delic svoga vlatitog
detinjstva.
Andriceve literarne preokupacije vezane su za preosetljivu, zatvorenu, unesrecenu decu
kojoj je mnogo osporeno a gotovo nista dato.
To su uplasena i psihicki razarana deca (DECA, PROZOR, KNJIGA)
U njihovoj uobraziji(?) svet je: pun ruobe i zla, mucnine i strave, na svakom koraku ih
progoni neka nevidljiva sila, sve im je tudje i neprihvatljivo, sve prate oprezom,
nepoverenjem, sumnjom.
U uslovima strogog patrijahalno vaspitanja osetljivo dete trpi, pati i skriva tajne koje ga
muci jer nikom ne sme da je poveri.
Ni Andriceve dece nisu radosne. Njihove prve spoznaje su kobne, dramaticne, tragicne.
I kada je rec o kaznjavanju nevinosti (Prozor), nezadovoljenoj radoznalosti (Mila i
Prelac), prepustanju ulici (Na obalil) jedinka se u liku deteta u nezadovoljstvu i
nezadovoljenosti izdvaja sa tajnom koja se podnosi kao .
0i'a i Pre'a$
(Decak se igrao sam na drumu kad je ugledao jednog coveka kako dolazi u varos, i do tada su dolazili ali ne
takvi kao ovaj. Imao je jednu tetku Milu koju je mnogo voleo, ona mu je bila uteha za sve i nju je najvise
voleo da slusa jer je smatrao da je mnogo mudra. U varosi su trebali da se pronadu i ubiju svi psi lutalice i
za to su prvo hteli da uzmu jednog Corkana ali on je bio mnogo star i nista nije mogao. To je bio samo
predlog. Corkan je ubrzo umro. Za to se prijavio novi gradanin koji se izvao Prelac. On je lovio pse i ubijao
ih u jednom podrumu. Niko ga nije voleo u varosi i samo su ga zezali. Decak ga je stalno pratio i jednom je
video kako drzi svoju levu saku u desnoj ruci i kako psuje na sav glas. Decak se tu mnogo uplasio i od tada
je bio u strahu. Posle nekog vremena Prelca su nasli utopljenog u reci. Decak je tada prvi put video les.
Otrcao je kuci i ispricao mami i tetka Mili sta je video. Tetka Mila je zaplakala i decak je tu zamrzeo jer
nije mogao da veruje za kim ona place. Posle toga se Mila udala i sve redje dolazila i posle nekoliko godina
je i umrla i decak nije bio tuzan na dan njene sahrane.
9 njiga
(Decak zivi kao podstanar kod jedne udovice sa cimerom, veoma je siromasan i treba da krene u III razred
gimnazije. Dobijao je polovne knjige koje je mnogo mrzeo ali je morao njih da koristi jer nije mogao da
113
kupi nove. Bio je srecan sto krece u III razred jer su oni od III razreda mogli da idu u skolsku biblioteku i
da uzimaju knjige po jednu svakog utorka. Jedva je docekao, bio je prvi u redu, jos se biblioteka nije bila ni
otvorila. Gledao je sve knjige i bio je tuzan sto je mogao da uzme samo jednu. Promrmljao je da zeli nesto
o svetu i bibliotekar, koji je njemu bio mnogo strasan, dao mu je neku podeblju knjigu. On kako je izlazio i
sav pod utiscima knjiga mu je ispala iz ruke i skotrljala se niz stepenice. Kad ju je uzeo skoro se bila
raspala, drzala se na dva koncica. Tu pocinju njegovi strahovi, kako da je vrati, sta ce mu reci. Nije vracao
knjigu mesecima, nije je ni pogledao samo je razmisljao sta ce biti kad vrati. Stedeo je pare da bi kupio
lepak da je zalepi. Jedva je docekao jutro da vidi da li se zalepila i bila je zalepljena ali se lepak od
nevestog lepljenja video sa strane. Krenuo je da vrati knjigu i sve verzije su mu se vrzmale po glavi sta ce
se desiti. Usao je u biblioteku i bibliotekar je samo uzeo knjigu i bacio na drugu gomilu i to je bilo to.
Jedino mu ta verzija nije prosla kroz glvau.)
Pro(or
(Drug je pitao decaka da li hoce da razbiju prozor jednoj babi i on je odbio. Drug snaljutio i otisao. Uvece
nije znao sta da radi, kako da spreci to razbijanje prozora, da li da kaze njegovima ili da ode i odgovori
druga ali nista nije uradio. U jednom trenutku posle vecere nesto je puklo i svi su bili zaprepasceni sem
njega. On je dobio batine od oca zbog toga sto su im razbili prozor.)
De$a
(Jedan drug, inzenjer je pricao jedne veceri secanje iz svog detinjstva
Bili su neki praznici pred prolece. Deca nisu volela te dane pred prolece jer jos nista nije bilo iscvetalo i
nisu mogli da se kupaju pa nisu znali sta da rade. Jednog dana dva druga Mile i Palika su predlozili da idu
da biju Jevreje u susedno selo i decak je pristao. Jedva je docekao da ruca i da odu. Spremili su neke
gumene palice i stapove. Kad su ih Jevrejska deca videla svi su se razbezali po kucama sem jednog koji je
pobegao u jednu staru skolu i njih trojica su krenuli za njim. Pripovedac ga je video i rekao Miletu i onda je
dosao i Palika i rekao mu da on stoji na vratima i da mu ne da da izadje ako krene napolje. Krenuli su da ga
udaraju i jure. I u jednom trenutku dete se naslo tacno na vratima. Oci u oci sa decakom. Ruka mu je bila
sroz krvava. Samo je malo pomerio decaka i otisao. Mile i Palika su se samo okrenuli i otisli. Decak je isao
za njima ali oni nisu hteli da ga vide. U jednom trenutku na mostu kad ih je stigao Mile se okrenuo i
pljunuo ga. To ga je mnogo pogodilo jer nije znao sta da radi. Kasnije su ga sva deca ismevala i on se samo
krio. Nije znao kome da se poveri a ni kako da postupi jer je hteo da se druzi sa drugovima ali nije mogao
da bije drugu decu. Malo po malo poceo je opet da se druzi sa njima jer su oni to ili zaboravili ili su mu
oprostili.)
114
7<. +UMOR I ME*AN+O*IJA U BADTI S*JEZOVE BOJE BRANKA ?OPI?A
()6)75
Price koje iz perspektive odrasle osobe reaktuelizuju dozivljaje iz detinjstva na nacin u
kojem se prelamaju dva iskustva, dve slike sveta. Udvaja se svet detinjstva i svet
odraslih.
P89K/ L/J2/ A:B3H0;3 L0B3
U prvom delu ove zbirke preovladjuje dvojstvo proslog i sadasnjeg sveta. Junaci
dogadjaja su deda i unuk. Dogadjaj je vidjen u naknadnom prisecanju. Kazuje ga
pripovedac koji je i narativni subjekt price. Dinamicki motiv u kojem se pripovedacev
deda javlja kao ,neznajsa u bojama', pokrece pricu. Nerazlikovanje boja znak je
relativizacije tj. vestih ili pouzdanih istina o svetu i zivotu. Kao sto je za dedu slez mogao
biti i modar i crven, tako je i za unuka vuk mogao da bude i jeste zelen. Ona u sebi
sazima proslost i sadasnjost, svet decaka u prvom razredu osnovne skole i svet bivseg
decaka koji u retrospektivi, nakon pola veka, secanjem obnavlja dogadjaj.
Na nesto drugaciji nacin oblikovana je slika detinjstva u prici ,DJECAK SA TAVANA'.
To je ustvari lirski narativni esej o godinama izmedju ,sedme i dvanaeste'. Kraj ne vraca
pricu na pocetak. Ne vraca je u dane koji su jesen zivota, vec ranom scenom preseca sliku
zrenja jedne dramaticne mladosti. Pomenuti pocetak price ustvari je pohvala davno
minulom vremenu koje u subjektu price nikako da ,ostari secanje na tavan pun tisine,
prepun iznenadjenja, krcat smirenim tajnama'. Nostalgija pripovednog cina preplavila je
prostor Copiceve price, presecajuci je na kraju crvenom niti rata.
Harmonicna slika detinjstva predstavljena je bojom plavog sleza u prvom delu zbirke.
Ratna neravnoteza u ranoj mladosti junaka price i njenog pripovedaca ucinila je da ti ratni
dani postanu crveni. Stoga jedan naspram drugog stoje ,Jutra plavog sljeza' i ,Dani
crvenog sljeza'. Sredisnji deo zbirke Iiksira doba detinjstva. Na dozivljajnoj mapi toga
doba, tacnije u njenom centru, nalazi se tavan ujakove kuce. Tavan je topos na mapi price
o odrastanju. Prasina minulog doba prekrila je tavanske stvari, dala im zagonetan i
tajanstven izgled. Pod tom prasinom minulog vremena krije se jedan davni svet. Njega
ozivljava masta radoznalog decaka. Ali takav prostor na dramatican nacin lomi ratna 42.
godina, tj. bomba koja je razorila ujakovu kucu i tavan.
Takvo je u Copicevoj Basti sljezove boje-plavo nebo detinjstva zasenceno crvenom
bojom rata. Tako ,jutra plavog sljeza postaju ,dani crvenog sljeza', tako jutro zivota biva
pomucena dobom odrastanja i zrenja koje ozaruje crvena boja ratnog stradanja. U
Copicevim pripovetkama humor biva sve vise prozet setom i melanholijom (tugom i
potistenoscu). Mali covek i veliko dete u ,Basti sljezove boje' zive u istom liku.
Ba-a !'je(o*e .oje
Decak se seca svoga dede i toga kako deda nije znao vise od 4 boje i nije znao da razlikuje boje. Uvek se svadao sa i
govorio da je sljez koji raste kraj njihove kuce cas crven cas modar. Svadjao se i sa svojim bratom jednom da je lisica
crvena. Najgore je bilo jednom kad je uciteljica pitala decaka koje je boje vuk a on kaze, jer mu je deda tako rekao, da
je vuk zelene boje. Uciteljica ga je povukla za usi i rekla da ne lupa i da je njegov deda glup. Deda je otisao sutradan
kod uciteljice i pretio joj i zato je odlezao 7 dana u zatvoru. Kada se vratio rekao je unuku da vise nista ne govori na
casovima. Posle pola veka dede vise nema a decak i dalje ne zna koje je boje sljez koji raste iza kuce.
Dje&a+ !a a*ana
Decak se seca kako je sa svojim rodjakom svake jeseni istrazivao ujakov tavan. Jurili su golubove, igrali se i trazili
stare stvari na tavanu. Kad su otkrili knjizevna dela citali su. 1942. su bombardovali ujakovu kucu i tavana vise nije
bilo, vise nije bio taman i bez svetlosti. Decak je gledao razgolicen tavan i pomislio da li ima jos neki neotkriven kutak.
Posle dosta godina i dalje gleda taj tavan a njegov rodjak mitraljezom reseta avion koji mu dolazi u susret.
115
76. V*ADARI KAO DENA U KNJIZI ZA MARKA SVET*ANE VE*MAR5
JANKOVI?
U svojoj kljucnoj temi i narativnoj strukturi pripovetke S.V.J. sadrze cudesni
element. U njima je natprirodni dogadjaj nadgradjen realistickim okvirom koji ima i jasne
istorijske naznake.
Zbirka pripovedaka Knjiga za Marka Svetlane V.J. tematizuje doba srpske
srednjovekovne drzave prikazujuci znacajne vladare nemanjickog doba u speciIicnom
praistorijskom trenutku-u vreme kada su bili deca. Iako vladarska deca, ovi decaci su
prikazani kao nejaki, uplaseni, nesvesni svoje snage. Pripovetke prikazuju njihove
prelomne i unutarnje borbe, trenutke samospoznaje unutrasnje snage koji najavljuju
buduce velike ljude. U tekstu su prisutna stalna poredjenja srednjovekovnog i urbanog
nacina zivota koja citaocu predocavaju slicnosti i razlike udaljenih vremenskih epoha.
Bajkovite pripovesti zavrsavaju se dodacima zasnovanim na istorijskim podacima.
Ti junaci su: Nemanja, Rastko Nemanjic, Uros, mali Dusan, nejaki Lazar, SteIan
lazarev sin i decak Marko, svaki od njih postace odvazna licnost. Otkriva svet
srednjovekovnih junaka povezujuci ih sa nasim dobom.
,BILJKA HRANITELJKA' Prvi je u tom nizu, satkanom od venca cudesnih
pripovedaka, decak Nemanja ili sin zupana Zavide. On, kao i drugi junaci u ovoj knjizi,
razume nemusti jezik prirode i svega sto u prirodi zivi. Tako se Nemanja sporazumeva i
sa mravima. Njih povezuje i pomeze im cudotvorna biljka hraniteljka. U tom savezu
Nemanja sa bracom oslobadja ulovljenu medvedicu. Pobedjuje i dvojicu zlih momaka u
crnim odarama. Oni su postavili zamku, a onda napali bracu videci da zamku raskivaju.
Na kraju se Nemanja pokaje sto se priseti kako je i sam hteo da mece ukrade od majke. U
komentaru price sledi nauk: na cudotvornu biljku Nemanja nije zaboravio ni kada je
postao slavni srpski zupan SteIan Nemanja.
Slucnu poentu ima i pripovetka ,ZLATNO JAGNJE'. U njoj mali Rastko
Nemanjic, strasno se plaseci vukova, dugo izaziva podsmeh brace. Jedan san prekida
njegovu moru. U snu se javlja zlatno jagnje. Ona savetuje Rastka da sutra kad sretne
vuka, savlada svoj strah, sapovedi zveri da sedne i ona ce ga pokorno poslusati. Tako i
bude. To je bilo moguce jer se Rastko zagledao u sebe i pobedio svoj strah. Osim toga
decak je znao nemusti jezik i zveri bi mu se pokoravale, gde god bi se pojavio. Stoga je
vuk postao stalni pratilac i zastitnik zupanovog sina koji se zamonasio i postao sveti
Sava.
U pripoveci ,PLAVETNA RIBICA' pripoveda se o ,udobnom ropstvu' malog
Urosa, sina srpskog kralja Milutina. Prelapa plavetna ribica u bisenom potoku pomaze
Urosu i spasava ga otkrivajuci uzane vodene prolaze. Ribica kao vodeni duh, savetuje
Urosa da ne postane kralj, jer ce mu kruna doneti veliku nesrecu. U komntaru pripovetke,
pokazace se da se obistinilo prorocanstvo. Po povratku iz zatocenistva Uros je zatekao u
Srbiji nezadovoljstvo plemica upravom njegovog samozivog i okrutnog oca, a Uros je
imao licne razloge za nezadovoljstvo i pobunu. Zato ga je otac oslepeo i sa porodicom
poslao u progonstvo u Carigrad. Po smrti Milutinovoj, pokazalo se da Uros nije sasvim
slep, pa je tako postao srpski kralj SteIan Uros III Decanski.
Pripovetka ,DECAK I SOKO' se nadovezuje na prethodnu. Ovde je junak price
Urosev sin Dusan. Zatocenoj porodici, svojom starateljskom brigom, olaksava teske
carigradske dane car Andronik II. Ziveci pod nadzorom i prismotrom u strahu da ih
osvetnicka ruka Urosevog oca ne stine u lepom i bogatom manastiru usred Carigrada
116
Urosev sin Dusan je odlucio da upozna veliki, raskosni i tajanstveni grad. I kad umakne
budnom oku strazara i nadje se u lavirintu gradskih ulica, brzo ce mu proci dan. Tek u
suton shvata da se izgubio u velegradu i da nece umeti da se vrati u manastir. U tom
trenutku Dusan se silno uplasi. Tada soko polece sa decakovog ramena i provodi ga kroz
tamne lavirinte vizantijskog mealopolisa. Ali, Dusana sustizu i napadaju. U borbi za zivot
i smrt preokret donosi soko koji se svom zestinom ustremi na progonitelja. Soko postaje
dobri duh i spasitelj. Pojava strazara iz manastirskih zidina konacno oznacava i kraj
decakovih iskusenja. Tako u pouci stoji kako je mali carigradski suzanj postao i
najmocniji srpski vladar.
U pripoveci ,ZMIJOLIKA KOSULJICA' junak je mali Lazar, javlja se u ulozi
decaka koji druguje sa zmijama razumevajuci ono sto mu govore. I ovde neki stranac u
crnoj zakrvavljenoj odori ima neciji nalog da motri na Lazara i da ga zarobi. Zmije
onemogucavaju zlog stranca da ugrozi decakov zivot. I kad vise ne bude decak, Lazar
nosi zmijin svlak koji ga od svakog zla stiti sve do Kosovske bitke.
Pripovetka ,STEFANOVO DRVO' govori o SteIanu Lazarevicu, ovde se
pojavljuje uloga dobrog duha ciji je staniste u drvetu. Tem ispovedanjem tom duhu
SteIan se oslobadja strepnje. Kulminacija redovno donosi veliko iskkusenje i opasnosti za
malog junaka. U tom casu u radnju se uplice dobri duh. On pomaze decaku u nevolji,
uticuci tako na rasplet price. I ovde junak zna jezik prirode, pa mu duh i pomaze.
117
40. KRATKA PROZA ZA DENU DUDANA RADOVI?A ()6--5)6=4)
Analizirajuci price za decu Dusana Radovica ,Pricam ti pricu' ne znaci otrivati u njima
ono sta je pisac hteo da kaze, vec ono sta bi pisac hteo da mu se veruje. Radovic sa
decom razgovara, uvazavajuci ono sto deca zele da cuju i opredeljujuci toj zelji ono sto bi
on hteo da im kaze. U pricama D.R. Iiksirana ju dva vremena: jedno vreme predstavljene
stvarnosti, a drugo je vreme pripovedanja, vreme u kome su prisutni i pripovedac i
citalac.
Ono sto smatra bitnim za decju umetnost ogleda se u PRICI ZA GORANU. Prica
treba da bude nova, zanimljiva i neobicna. Deca traze da prica uvek bude drukcija. Jedan
od mogucih nacina je da se prica naopacke: nije bila jedna devojcica, i nije imala crvenu
kapu i nije se zvala crvenkapa (prica za Gordanu). Da bi istakao izvesne probleme naseg
svakodnevnog zivota, koristi model izmestanja odredjenih pojava iz jednog sveta u drugi.
U prici KROKODOKODIL, uplaseni i napusteni Krokodokodil je zivotinja koja
ne pripada decjem svakodnevnom iskustvu ali se u njoj dete moze vrlo lako prepoznati.
U prici KAKO JE KIT POSTAO DOMACA ZIVOTINJA; PRICA O KRALJU
PUSI; dominiraju Iantasticna svojstva prostora. Groteskna slika kitove utrobe u kojoj je
nastanjeno 49 ljudi, tri porodice u prizemlju, 20 samaca na spratovima, Iantasticna su
projekcija nekih nasih skucenih prostora i zivota. Prica o kralju Pusi je kao bajka, sve je
malo i na kraju sveta je.
Fantastika slicna onoj u mitovima nalazi se u PRICI O MAJMUNIMA; pricama ZASTO
DECA CACKAJU NOS. Model objasnjavanja postanka sveta primenio (paradirao) je
objasnjvajuci kako su majmuni dobili repove. Svakuda rasprostranjena pojava da deca, uz
sve grdnje, cackaju nos.
Junaci Radovicevih Iantasticnih prica su krokodili, misevi, macke, majmuni, kitovi,
dugmeta, stipaljke, princeze male kao zrno bisera, kraljevi koji se zovu Pusa i koji su
samo tri Irtalja kralja, deca koja cackaju nos..
TEME kojima se bave price D.R. su: odnos izmedju tradicije i savremenog zivota,
kolektivnog i individualnog shvatanja, izmedju stvarnosti i covekovih zelja, krivica,
strah, usamljenost i neshvacenost.
Pri&a (a ,or2ani
Jenom su Gordana i decak bili u poslasticarnici i jeli su kolace i Gordana je skakala na jednoj nozi. Kada su joj rekli da
ne skace ona kaze da ce im to platiti ali posto nisu znali koliko skakanje kosta izasli su. Prodavci su im rekli da se vrate
opet ali bez skakanja a oni na to da ce se vratiti i da ce skakati. Gordani je rekao jedan cica da ima sedamdeset kila a
ona da mora kuci jer ako ima sedamdeset kila mnogo je kasno. To je bio prvi dan a onda je dosao treci i stoti i bila je
nedelja a decak Gordani svaku nedelju napise novu pesmu. Gordana nije volela ni da ruca ni da spava i da bi lepo
rucala i spavala moralo je da joj se isprica po jedna prica za spavanje i za rucak. Jednom je decak pricao Gordani pricu i
ona se ljutila jer sve price pocinju isto bio jednom jedan. Onda je decak pricao nije bio jednom jedan i nije ima.... Ali i
to je Gordani dosadilo i htela je opet da prica kao pre.
Kro+o2o+o2i'
Bili jedan krokodil i njegova zena i imali sina krokodokodila. Sin nije hteo da slusa i bio je nevaljao. Otac ga jedan dan
odvede u sumu, zaveze ga za drvo i ostavi ga da ga pojedu posto nije bio dobar. Naisao je mis i kad mu je krokodokodil
rekao da ga pojede mis se uplasi i pobeze pod list. Mis mu rece da ne moze da ga pojede jer jednom kad je jeo
krokodila ubo se na zicu. Drugog dana dodje zmija i krokodokodil je zamoli da ga pojede jer nije bio dobar. Zmija se
uplasi i pobeze na drvo. Rece da nece da ga pojede jer nije bio dobar. Treceg dana je dosao mrav i popeo se na
krokodokodilovu nogu jer je mislio da je zemlja. Mrav mu rece da ce da ga pojede i da ce poceti od noge.
Krokodokodil ga je non-stop pitao da li ga je pojeo i mravu vise dosadi i rece da ga je pojeo i da moze da ide kuci.
Otisao je kuci i rekao da ga je mrav pojeo i da ce stalno biti dobar. I bio je dobar i vise ga n iko nije pojeo.
Ka+o je +i 1o!ao 2oma"a 5i*oinja
Kit je velika zivotinja i da bi postao tako veliki mora mnogo da jede. Neki kit Bili ziveo je u Severnom moru. On je
svaki dan jeo ribe i posto mu je to bilo malo morao je da guta i ljude. Za 6 meseci progutao je 49 ljudi. U njegovom telu
u prizemlje naselilo se 3 porodice a u gornje spratove 20 samaca. I bilo im je mnogo tesno. Kit je morao da jede 3 puta
118
dnevno kako mu je mama govorila. Ljudi su znali da pojede jos ljudi i ako to uradi njima ce biti jos tesnije. Zato su
odlucili da oni sami hrane kita. Pravili su mu dorucak rucak i veceru, a kit je od tada samo jeo konzerve sa potopljenih
brodova, alge i po koje drvce za potpalu. Bilo mu je mnogo lepo jer nije razmisljao o tome sta ce da jede toga dana.
Za-o 2e$a &a&+aj% no!
Deca obicno kada su mali cackaju nos. Jenom je jedan decak cackao nos i iz njega je izasla kamila. On se igrao sa
kamilom dva dana i ona mu je dosadila. Pozeleo je drugu igracku i posto je imao carobni nos izasla je Gazela. I sa njom
se igrao dva dana i pozeleo nesto novo. Ali nos se pokvario i vise nije mogao da poklanja decaku igrace. To su
verovatno cula i ostala deca pa zato cim se rode cackaju nos. Ne znamo da li ce jos neciji nos postati caroban ali i ako
postane verovatno nece dobiti kamilu jer su one istrebljene nemilosrdno. Danas ima drugih zanimljivih stvari kao sto su
klackalica, traktor, teleIon, bicikl, trotinet. Samo uvek treba staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na
zemlju i da se ne pokvari.
Pri&a o majm%nima
Majmuni su ranije imali umesto repova kisobrane i tako su se sklanjali od kise i sunca. Ali posto oni zive po sumama
njima su se ti kisobrani iscepali i ostali su im samo drske. Posto nisu znali sta ce sa tim drskama dosetili su se da se
obese za granu i vise naglavacke. To im je smesno i onda se smeju.
119