VIKTOR IGO :

''Ernani'' predgovor :
Igo, povodom prerane smrti jednog pesnika : Koga bi trebalo vie aliti u ovom trenutku okraja i
knjievne bure one koji su umrli ili one koji se bore !esumnjivo je alosno videti kako pesnik odla"i
u #$%oj g&, kako se lira ra"bija, budu'nost nestaje( ali "ar to ipak nije neka vrsta odmora )itira *utera :
++,avidim im jer po-ivaju++&
Igo po"iva na .rabrost& Romanti"am, toliko puta r/avo de0inisan, kada se sve u"me u ob"ir, nije
nita drugo nego slobodoumlje u knjievnosti, i to je 1ako se posmatra samo sa njegove borbene strane2
njegova prava de0ini3ija&
4loboda u umetnosti, sloboda u drutvu dvostruki 3ilj kome treba da tee podjednako svi dosledni i
logi-ki du.ovi& Tome su se priklonili, sa omladinom na -elu, i svi mudri ljudi pret.odnog pokolenja, koji
su 1posle trenutnog nepoverenja2 pri"nali da je knjievna sloboda posledi3a politi-ke slobode& To je
na-elo ovog sveta i ono 'e preovladati&
5"alude 'e klasi3isti-ki i monar.isti-ki ultrai pokuati da vrate stari poredak& 5 krajnjoj liniji %
nji.ovi reak3ionarni napori bi'e od koristi, jer u revolu3iji svako kretanje "na-i napredovanje& Istina i
sloboda imaju tu osobinu da im podjednako ide u prilog sve to se -ini "a i protiv nji.&
!ovom narodu, nova umetnost& 6ran3uska 78&v&, kojoj je 9irabo dao slobodu a !apoleon mo', ne
prestaje da se divi knjievnosti *uja :IV 1tako dobro prilago/enoj njegovoj monar.iji2, ali 'e umeti da
stvori svoju knjievnost, i li-nu i na3ionalnu&
Igo : nije da drama ++Ernani++ "asluuje ime ++nova umetnost++, ++nova poe"ija++ ali na-elo slobode u
umetnosti je u-inilo korak napred, i dolo je do napretka, ne u umetnosti, s ob"irom da ova drama nije
tako "na-ajna stvar, ve' je napredovala sama publika& ;itala-ka publika se mnogo ra"likuje od
po"orine, i postojao je stra. da 'e druga odba3iti ono to je prva pri.vatila, ali se to nije dogodilo&
4ada neka do/e pesnik < =ublika ve' postoji&
=ublika "a.teva slobodu, i "a.teva da ona bude u skladu sa poretkom u dravi, sa umetno'u, u
knjievnosti& !eka stara >+Obinjakova pravila 1% u-vrstio klasi-na pravila ? jedinstva2 i"umru sa starim
Kiasovim obi-ajima( neka dvorska knjievnost ustupi mesto knjievnosti naroda( ali neka sve novine
u osnovi po-ivaju na jednom unutranjem ra"logu& !eka na-elo slobode vri svoj posao, ali neka ga vri
valjano& 5 knjievnosti, kao ni u drutvu, neka ne bude ni dvorski. propisa, ni be"vla'a, ve' "akona&
!i 3rveni. potpeti3a, ni 3rveni. kapa 1@ ni dvorana, ni jakobina3a2&
To trai publika& I" potovanja prema publi3i koja je blagonaklono primila taj njegov pokuaj 1++ovo
delo nije delo talenta, ve' savesti i slobode++2, Igo daje svoju dramu u obliku u kom je i"vo/ena& Voleo bi
da moe da je objavi u obliku u kom je bila "amiljena, i da pritom o"na-i i"mene koje je drama morala
da pretrpi na s3eni& >ramska 3en"ura je jedina prepreka po"orinoj slobodi sramota je da u 78&v& jo
uvek poli3ijske stege sputavaju po"orite&
''Kromvel'' predgovor :
,emlju nije naseljavalo oduvek isto drutvo& *judski rod u 3elini je porastao, ra"vio se, sa"reo, kao i
svaki pojedina3&
=oe"ija se uvek i"gra/uje na osnovama drutva "ato Igo eli da ra"jasni kakav je bio karakter
poe"ije u toku ? velike epo.e sveta : u prvobitnom dobu 1doba pre onog koje savremeno drutvo na"iva
stari vek, i koje su drevni narodi na"ivali mitolokim2, u starom i u novom veku&
I istovremeno sa -ovekom budi se i pesnitvo& 5 prisustvu -uda, -ovekova prva re- je bila .imna&
4va njegova religija je molitva, svo njegovo pesnitvo je oda&
II na3ije su preplavile "emlju, ra/aju se ratovi i seobe& =esnitvo odraava velike doga/aje( sa
ideja prela"i na stvari& I"ra" jedne takve 3ivili"a3ije moe biti samo ep& ;ak i istoriogra0ija ne moe
odagnati pesnitvo Aerodot je Aomer& Bp posebno i"bija u anti-koj tragediji kada sva radnja i svi
pri"ori epske s3ene pre/u na s3enu, ostatak preu"ima .or, smeten i"me/u pri"ora i gledao3a& Tragedija
samo opetuje ep svi anti-ki tragi-ari prika"uju Aomera u malom&
III javlja se spiritualisti-ka religija, kao potpuna religija : svetinja i ra"um, dua i telo& Aomerovi
juna3i su gotovo iste veli-ine kao njegovi bogovi& !asuprot tome, .ri'anstvo duboko ra"dvaja da.
materije postavlja ponor i"me/u due i tela, i"me/u -oveka i boga&
4a novim vekom, javlja se jedno novo ose'anje, nepo"nato starima, koje je vie od o"biljnosti i
manje od tuge : seta& 5 anti-kom drutvu pojedina3 je bio stavljen tako nisko da je trebalo da nevolja
si/e sve do njegove porodi3e da bi on bio pogo/en bilo je gotovo ne-uveno da opte dravne nesre'e
poremete njegov ivot& Cli, u .ri'anskom drutvu, svet je u"nemiren doga/ajima koji rue staru i
stvaraju novu Bvropu, tako da -ovek, povla-e'i se u sebe "bog svi. ti. promena, po-inje da saaljeva
-ove-anstvo, i da ra"milja o gorkim poukama ivota& Od tog ose'anja, koje je "a Katona bilo o-aj,
.ri'anstvo je stvorilo setu& Istovremeno se ra/a du. istraivanja i rado"nalosti, jer su velike katastro0e
istovremeno i veliki pri"ori, neobi-ni preokreti&
Tako se istovremeno ra/a du. sete i ra"miljanja, demon anali"e i rasprave& !a jednom kraju ovog
doba nala"i se *ongin, a na drugom sv&Cugustin&
5 novom drutvu, sa novom verom, ra"vija se i nova poe"ija& >o tada je -isto epska mu"a drevni.
naroda prou-avala prirodu samo sa jedne strane, odba3uju'i i" umetnosti sve ono to se nije odnosilo na
jedan odre/en tip lepog u po-etku veli-anstven, ali sada i"veta-en, sitni-av i konven3ionalan&
Ari'anstvo privodi poe"iju istini& 4avremena mu"a ose'a da u prirodi nije sve ljudski lepo, da
runo u njoj postoji uporedo sa lepoim, da je naka"no bli"u ljupkog, groteskno nali-je u"vienog, "lo
ide sa dobrim, senka sa svetlo'u&
,ato poe"ija, gledaju'i doga/aje istovremeno smene i strane, i pod uti3ajem du.a .ri'anske sete i
0ilo"o0ske kritike, po-inje da postupa kao priroda unosi u svoja dela istovremeno svetlost i senku,
groteskno i u"vieno, tj& telo i duu, ivotinju i du.( ne meaju'i i. jer je pola"na ta-ka religije uvek i
pola"na ta-ka poe"ije&
Tako u poe"iju ula"i jedan prin3ip tu/ anti3i, jedan nov tip : taj tip je groteskno, taj oblik je
komedija& To je karakteristi-na 3rta koja deli modernu od anti-ke umetnosti, savremen oblik od mrtvog,
romanti-nu knjievnost od klasi-ne knjievnosti&
,bog oni. koji pitaju ta je sa ljupko'u i dobrim ukusom, i koji smatraju da umetnost treba da
ispravlja i oplemenjuje prirodu, da stari nikada nisu meali komediju i tragediju, da se nisu sluili runim
i grotesknim Igo kae da ne eli da stvori sistem, ve' samo utvr/uje -injeni3u&
=lodonosnim spajanjem grotesknog sa u"vienim nastao je savremeni du., sloen i ra"novrstan u
svojim obli3ima, neis3rpan u svom stvaralatvu i tako potpuno suprotan jednolikoj jednostavnosti
anti-kog du.a&
Komedija i groteska su postojale jo u anti3i =oli0em je groteskno strailo, 4ilen groteskni
lakrdija& Cli, epopeja gui i pritiska ovu umetnost, groteskno je stidljivo i stalno trai da se sakrije&
Groteskna bi'a su pokrivena nekom koprenom veli-ine ili boanstvenosti =oli0em je div, 4ilen bog&
5 modernoj misli, groteskno je svuda : sa jedne strane ono stvara naka"no i uasno, sa druge
komi-no i lakrdiju& Ono puni poe"iju mnogim ivopisnim i"miljotinama, be"brojnim prela"nim bi'ima
i" narodne tradi3ije srednjeg veka, a ako i" i"miljenog sveta pre/e u svet realnosti, tu i"vodi
nepresune parodije o -ove-anstvu&
Groteskno kao predmet posmatranja pored u"vienog, kao sredstvo kontrasta, je najbogatije vrelo
koje je priroda mogla otvoriti umetnosti& 5 sveoptoj lepoti antike bilo je i"vesne jednoli-nosti&
Groteskno je trenutak preda.a, predmet pore/enja, pola"na ta-ka sa koje se -ovek, sa sveijom i
budnijom per3ep3ijom, moe vinuti ka lepom&
>odir sa naka"nim je dao u"vienom neto -istije, ve'e, neto u"vienije nego to je anti-ka lepota&
5 novoj poe"iji, dok u"vieno bude predstavljalo duu onakvom kakva je pre-i'ena .ri'anskim
moralom, groteskno 'e igrati ulogu tela& =rvi tip daje sve drai, svu ljupkost, sve lepote& >rugi daje sve
smene strane, sve nedostatke i svu rugobu strasti, poro3i i "lo-ini&
=ostoji samo jedan tip lepog, runog ima na .iljde : lepo je s.va'eno u svom najjednostavnijem
obliku, u svojoj apsolutnoj simetriji, u najprisnijoj .armoniji sa -ovekovim telesnim sastavom "ato ono
uvek prua savrenu 3elinu, ali ograni-enu kao -ovek( runo je samo detalj jedne velike 3eline koja
-oveku i"mi-e, i koja se uskla/uje ne sa njim, ve' sa -itavom prirodom "ato ono poka"uje neprestano
nove, ali nepotpune oblike&
Duji3a grotesknog po-inje jo od Cpuleja, da bi u "oru knjievnosti na prag moderne poe"ije i"ba3ila
istovremeno Criosta, 4ervantesa i Rablea& 5 epo.i "vanoj romanti"am, sve poka"uje da se groteskno
prisno i stvarala-ki pove"alo sa lepim& ;ak i u najnaivnijim narodnim pri-ama ponekad je sa
i"vanrednim ose'anjem i"raena ova tajna moderne umetnosti& 4tari vek nikad ne bi stvorio ++Lepoticu i
zver++ 1% pri-a 9me *eprin3e de Deaumont, i" 7EFE&g&2&
Ipak, posle prevlasti grotesknog, lepo ponovo dola"i do svoje uloge i uspostavlja se ravnotea
i"me/u ova dva prin3ipa& >va suparni-ka du.a ujedinjuju svoj plamen, a i" njega se ra/a Gekspir&
=oetski vr.una3 modernog vremena je drama, koja sliva groteskno i u"vieno, strano i lakrdijako,
tragediju i komediju&
>akle, poe"ija ima tri doba, a svako odgovara jednoj drutvenoj epo.i : oda, epopeja, drama&
=raistorijsko doba je lirsko, stari vek je epski, novo doba je dramsko& Oda peva o ve-nosti, epopeja
veli-a istoriju, drama slika ivot& Odlika prve je naivnost, odlika druge je jednostavnost, odlika tre'e je
istina& *i-nosti u odama su kolosi 1Cdam, Kain, !oe2, u epu su divovi 1C.il, Ctrej, Orest2, u drami su
ljudi 1Aamlet, 9agbet, Otelo2& Oda ivi od idealnog, epopeja od veli-anstvenog, drama od realnog&
Ova trostruka poe"ija i"vire i" tri ra"na vrela : Diblije, Aomera i Gekspira&
>rutvo po-inje time to peva o onome o -emu sanja, "atim pri-a ono to radi, i na kraju i"nosi ono
to misli&
Diblija, kao lirska, sadri jednu epopeju i jednu dramu& 5 svim .omerskim poemama ose'a se
ostatak lirske i "a-etak dramske poe"ije& Cli, u svemu postoji jedan stvarala-ki element kome su
podre/eni ostali, i koji 3elini name'e svoj karakter&
>rama je potpuna poe"ija& Oda i ep sadre u sebi samo "a-etke drame, a u drami ima i ode i epopeje
ve' u ra"voju, ona i. obe saima i obu.vata& !eosporno je da Gekspirova serija drama%.ronika
predstavlja jednu veliku epopeju& Cli drami posebno pristaje lirska poe"ija, -as u"viena u Crijelu, -as
groteskna u Kalibanu& Igo kae da je njegovo doba, koje je pre svega dramsko, samim tim i i"ra"ito
lirsko& Her, i"me/u po-etka i kraja postoji dosta sli-nosti&
4avremena oda je uvek nada.nuta, ali nije vie naivna& Ona vie ra"milja nego to posmatra( njeno
sanjarenje je setno&
Kada je .ri'anstvo reklo -oveku da je dvostruk rodila se drama& Odlika drame je ono to je
stvarno, a to je re"ultat sasvim prirodne kombina3ije u"vienog i grotesknog, koji se prepli'u u drami
kao to se prepli'u u prirodi i ivotu& Her prava poe"ija, potpuna poe"ija se sastoji od .armonije
suprotnosti& C i sve ono to je u prirodi, to je i u umetnosti&
Groteskno je jedna od najve'i. lepota drame ono nije samo prikladno, -esto je neop.odno&
,a.valjuju'i njemu, nema se utisak monotonije& Ono u tragediju uba3uje -as sme., -as uas, a ponekad
se mea sa naju"vienijim, najtunijim, najsanjala-kijim melodijama due&
=red ra"umom i ukusom se br"o rui proi"voljno ra"likovanje rodova, a tako/e se lako rui tobonje
pravilo o dva jedinstva 1#, a ne ?, jer je jedinstvo radnje ili 3eline, jedino pravo i plodno, ve' odavno
neosporno2& !i jedinstvo vremena nije nita -vr'e od jedinstva mesta : svesti radnju na #I -asa isto je
tako smeno kao i ograni-iti je na predsoblje svaka radnja ima svoje trajanje kao to ima i svoje
posebno mesto&
Hedino je postojanje jedinstva radnje opte pri.va'eno, jer ono proisti-e i" -injeni3e da ni ljudsko
oko ni du. ne bi mogli odjednom da s.vate vie od jedne 3eline& !e treba meati jedinstvo radnje sa
njenom jednostavno'u : jedinstvo 3eline ni u kom slu-aju ne odba3uje sporedne radnje na koje se mora
oslanjati glavna radnja& =otrebno je samo da ovi delovi, "nala-ki podre/eni 3elini, neprestano tee ka
glavnoj radnji, i da se oko nje grupiu u ra"ne planove radnje&
Ra"bijmo teorije, poetike i sisteme& !e postoje ni pravila ni u"ori( tj& ne postoje druga pravila osim
opti. "akona prirode koji lebde i"nad 3ele umetnosti i posebni. "akona koji, "a svaku kompo"i3iju,
proisti-u i" okolnosti svojstveni. svakom predmetu& Hedni su ve-iti, unutranji, i ostaju( drugi su
promenljivi, sopljanji i slue samo jednom& Genije, koji vie naslu'uje nego to u-i, i"vla-i, "a svako
delo, one prve i" opteg poretka stvari, a druge i" posebne 3eline predmeta o kom raspravlja&
=esnik treba da prima savete samo od prirode, od istine i nada.nu'a, koje je isto tako istina i priroda&
Treba naro-ito da se -uva podraavanja, posebno Gekspiru, 9olijeru, Gileru i Korneju& Treba da 3rpi
snagu i" prirodni. i"vora&
!eki pesni3i su mogli da postanu veliki iako su podraavali druge, ali to je "ato to su, i"gra/uju'i
na anti-kim 0ormama, ipak -esto sluali prirodu i svog genija, jer su jednim delom ostali svoji& ,atim su
doli podraavao3i drugog reda& C onda je sve preplavila osrednjost kada su se namnoile one poetike,
koje su tolika smetnja "a talenat, a tako podesne "a osrednjost&
=riroda, dakle, priroda i istina& !ove ideje, ne samo to ne ele da ra"araju umetnost, ve' jedino
ele da je i"grade na -vr'im i boljim osnovama&
Igo eli da pokae gde je ona nepremostiva grani3a koja ra"dvaja realnost u umetnosti od realnosti u
prirodi 1neke ne ba napredne pristali3e romanti"ma i. meaju2& Realno u umetnosti ne moe biti
apsolutna realnost& 5metnost ne moe da da samu stvar&
Oblast umetnosti i oblast prirode su potpuno odvojene, a da nije tako ne bi postojale i jedna i druga&
5metnost, pored svog idealnog dela, ima jedan "emaljski i po"itivan deo& 9a ta -inila, ostaje u
okvirima i"me/u gramatike i pro"odije& ,a svoje naj'udljivije krea3ije, ona mora da preta-e oblike,
sredstva kojima i. i"vodi& ,a genija su to instrumenti, "a osrednjost alat&
4ve to postoji u svetu, istoriji, ivotu, -oveku, sve to treba odravati pod -arobnim tapi'em
umetnosti& 5 toj irini se odvija drama u kojoj pesnik potpuno vri svoju viestruku svr.u umetnosti,
koja se sastoji u tome da gledao3u otvori dvostruk vidik, da istovremeno osvetli spoljanje i unutranje
u ljudima spoljanje po nji.ovim ra"govorima i radnjama, unutranje nji.ovim ra"govorima a parte i
monolo"ima( da u jednoj sli3i ukrsti dramu ivota i dramu savesti&
=esnik "a delo te vrste mora i"abrati ne lepo, nego karakteristino& To ne "na-i da on treba samo da
do-ara t"v& lokalnu boju, tj& da tu i tamo naknadno doda nekoliko sastojaka 3elini 1koja je uostalom
savreno lana i konven3ionalna2& *okalna boja ne sme nikako biti na povrini drame nego u dubini, u
samom sr3u dela, odakle se iri podjednako u sve delove drame& >rama treba da bude temeljno proeta
tom bojom vremena&
4ti. drame : sti. slobodan, otvoren, iskren, koji sve sme da kae be" lane -ednosti, sve da i"ra"i
be" i"veta-enosti( koji prirodno prela"i i" komedije u tragediju, sa u"vienog na groteskno( veran rimi,
neis3rpan po ra"novrsnosti svoji. obrta( lirski, epski i dramski, po potrebi( koji moe da pre/e -itavu
pesni-ku skalu, od naju"vieniji. ideja do najvulgarniji., od lakrdijaki. do najo"biljniji., od
najpovrniji. do najapstraktniji., ne i"la"e'i nikada van okvira govorne s3ene& Takav sti. bi bio isto
toliko lep koliko i pro"a&
4ti. se u po"oritu mora odre'i svakog samoljublja, svi. preterani. "a.teva, svakog ka'iperstva&
9isao koju sti. prekali odjednom postane otrija i blistavija&
;ovek ose'a da pro"a, koja je neminovno bojaljivija, primorana da dramu odvoji od svake lirske i
epske poe"ije, ograni-ena na dijalog i na stvarnost ne prua te mogu'nosti& Osim toga, ona je mnogo
pristupa-nija( osrednjost se tu udobno ose'a& !a-in pisanja istovremeno u sti.u i pro"i, kao Gekspir, ima
prednosti, ali kada je tkivo .omogeno mnogo je -vr'e& 5ostalom, "na-aj jednog dela ne moe se
odre/ivati prema njegovom obliku, ve' prema njegovoj unutranjoj vrednosti&
6ran3uski je"ik nije utvr/en i nikada to ne'e biti& He"ik se ne moe okovati& *judski du. je u stalnom
kretanju, pa i je"ik sa njim& 9ontenjev je"ik nije je"ik Rablea, niti je =askalov je"ik je"ik 9onteskijea&
4vaki od ova I je"ika u"et sam "a sebe je divan, jer je originalan& 4vaka epo.a ima svoje ideje, pa isto
tako mora imati i re-i koje odgovaraju tim idejama&
Igo navodi prigovor koji mu je uputio neki nema-ki kriti-ar : da je stvorio ++poetiku "a svoju
poe"iju++& Kae da njegova namera nije bila da uniti poetike, nego da i. pravi& ,ar ne bi bilo bolje da se
poetike prave prema poe"iji, a ne poe"ija prema poeti3i ,a sebe kae da nema talenta da stvara, niti
nameru da "asniva sisteme& !aprotiv, on se "au"ima "a slobodu umetnosti protiv despoti"ma sistema,
"akona i pravila& !avikao je da nasumi3e prati ono to smatra svojom inspira3ijom, i da kalup menja kad
god menja sadrinu& 5 umetnosti se najvie kloni dogmati"ma& !e eli da postane jedan od oni. ljudi,
romanti-ara ili klasi-ara, koji dela stvaraju po sistemu, koji sebe osude na to da "auvek u glavi imaju
samo jedan oblik&
Kao to postoji stari politi-ki reim, tako postoji i stari knjievni reim& *judi i dalje navode
Voltera : ++5kus je "a poe"iju ono to je "a ene nakit&++ prema tome, ukus je ka'iperstvo&
5kus je ra"um genija& 9lada kritika, o"bilja i u-ena, 'e ljude osloboditi od dve napasti : od
oronulog klasi3i"ma i lanog romanti"ma& Cli ono to pre svega treba unititi je stari lani ukus&
4avremenu knjievnost treba o-istiti od njegove r/e&
5skoro 'e se uopte s.vatiti da pis3e ne treba suditi prema pravilima i rodovima, stvarima koje su
i"van prirode i i"van umetnosti, ve' prema nei"menljivim na-elima te umetnosti i spe3ijalnim "akonima
temperamenta i li-nosti svakog pojedinog pis3a& >a bi se dobio pojam o nekom delu, ljudi se pristati da
se stave na pi-evo gledite, i da predmet posmatraju njegovim o-ima kao to je rekao Gatobrijan :
ostavi'e sitni-arsku kritiku nedostataka radi velike i plodne kritike lepota& Ko je video da postoji
medalja be" nali-ja Tako/e treba voditi ra-una o vremenu, podneblju i lokalnim uti3ajima& 5 Dibliji i
kod Aomera -oveka ponekad -ak vre/aju stvari koje su kod nji. u"viene ali ko bi .teo da i"ba3i i
jednu re- Osim toga, postoje pogreke koje mogu pustiti koren samo u remek%delima( samo nekim
du.ovima je dato da imaju neke nedostatke 1Gekspir2&

Kolja 9i'evi' pogovor :
=ol Valeri kae da je Igo i"vrio unutranji uti3aj, dok su Dodler, Rembo i 9alarme i"vrili
spoljanji uti3aj 1u-inili da nji.ove pesni-ke ideje pre/u grani3e 6ran3uske i da dodirnu -itave genera3ije
strani. pesnika2& Igo je u svom gigantsko "aletu uspeno ra"reio mnoga kriti-na pitanja 0ran3uske
poe"ije #$%i. god&78&v&, ali je ne.oti3e i"vrio pravo pustoenje svojim nepresunim stvarala-kim
poletom& 9e/utim, upravo ta is3rpjenost je omogu'ila nov pro3vat pesni-ke re-i&
Igoova velika udnja : beskraj& 5 predgovoru "a "birku ++Ode i balade++, Igo kae : ++!aj"ad, oblast
poe"ije je be"grani-na& =od realnim svetom postoji idealni svet koji se poka"uje sjajan u o-ima oni. koji
su navikli da kro" o"biljna ra"miljanja vide u stvarima vie od stvari&++&
Igo je kola& Igo je skup kola& 5 njegovom delu se nala"e ra"ba3ane -itave teorije pojedini. pesnika
ili pesni-ki. kola koje su se pojavile posle njega& Igo je pre !ervala ose'ao postojanje ++tajanstvenog
bi'a tose nemo pravi++& =re Dodlera je osetio me/uodnose mirisa, boja i oblika u prirodi& =re Verlena je
napisao ++9u"ika je svuda++& !eke pesme, po bogatstvu melodijske linije i po -istoti, mogu da se porede
sa najmu"ikalnijim pesmama 4te0ana 9alarmea&
5 romanima se vidi koliko je Igo raspolagao neis3rpnim "ali.ama najra"novrsnijeg "nanja& 5 pro"i
se ogleda aktivan politi-ki ivot& Cli, poe"ija ima mo' da ublai ra"liku i"me/u realnog i idealnog sveta
poe"ija postaje nera"dvojan pratila3 Igoove pro"e, proimaju'i je na njenim najlepim strani3ama, dok
se politi-ka ube/enja se prelivaju u "vu-ne stro0e "birki ++Ke"ne++ i ++4trana godina++&
Igo nije bio ljubavni pesnik, ali ljubav nije odsutna u njegovom delu naprotiv, ljubav je proela
3elo njegovo delo& !everna ena, verna ljubavni3a, 'erka *eopoldina 1koja se utopila u 4eni "ajedno sa
muem ubr"o posle ven-anja2, majka&
++Les Contemplations++ 17JFK&2 kratak predgovor koji nije i"vrio takav preokret kao predgovori
njegovim dramama, jer nije ni pisan u ime neki. postoje'i. sledbenika, ve' ga je Igo pisao "a sebe& To
je "birka koja nije pripremana kao 3elina, ve' je nastajala puni. #F godina&
++Gta su Kontemplacije To je ono to bi moglo da se na"ove, kad re- ne bi bila malo
neskroman, Memoari jedne due&
To su, u stvari, svi utis3i, sve uspomene, sve pojave, svi nejasni likovi, nasmeeni i
"agrobni, sve to moe da sadri jedna svest& To je -ove-ji ivot koji i"la"i i" tajne kolevke i
"avrava u tajni kov-ega( to je du. koji stupa od sjaja do sjaja, ostavljaju'i "a sobom mladost,
ljubav, ilu"ije, borbu, o-ajanje, i koji se "austavlja i"gubljen na ++ivi3i beskraja++& 4ve to
otpo-inje jednim osme.om, nastavlja se je3ajem, a "avrava se "vukom ponorne trube&
4udbina je jedna ispisana, dan po dan&
>a li je to ivot -oveka >a, ali i ivot drugi. ljudi, tako/e& !iko od nas nema tu -ast da
poseduje ivot koji je samo njegov& 9oj ivot je va, ve ivot je moj, vi ivite ono to ja
ivim( sudbina je jedna& ;esto se tue na pis3e koji kau Ha& =ri-ajte nam o nama, dovikuju
mu& Cvaj< Kad vam govorim o sebi, ja vam govorim o vama& Kako to ne ose'ate C.<
be"umni-e koji veruje da ja nisam ti<
Ova knjiga sadri, ponavljam to, -itao-evu linost isto toliko koliko i li-nost samog pis3a&
Homo sum& !advisiti tutnjavu, umove, san, borbu, "adovoljstvo, rad, bol, tiinu( po-inuti u
rtvovanju i, tu, posmatrati Doga( otpo-eti u Gomili i "avriti u 4amo'i, nije li to "ajedni-ka
istorija ++&

9irko Tomasovi' ++Romanti"am u pjesnitvu++ :
6ran3uska : romanti"am je posebno bio inten"ivan i plodan u pesnitvu& Renesansni .umani"am,
koji se u romanskim knjievnostima ukorenio u vreme nji.ovog novovekovnog konstituisanja, u
6ran3uskoj se, vie nego u je"i-ki srodnim "emljama, produio u klasi3i"am autoritativni sistem sve do
78&v& 5 vreme kada su u nekim drugim evropskim literaturama ve' bili prisutni ra3"ni obli3i i elementi
romanti-arske ose'ajnosti, u 0ran3uskoj kulturi je jo uvek preovladavala klasi3isti-ka atmos0era& *irika
je dugo bila u stagna3iji "bog pritiska klasi3isti-kog ra3ionali"ma i njegovi. poeti-ki. pravila i
anrovske uni0ormnosti&
Romanti"am po svojoj sutini trai iroku di0u"iju pesni-ke re-i i njenu ulogu u ljudskoj eg"isten3iji,
a "a takvu 0unk3iju je najmanje bila pogodna akademska, mitologi"ovana i alegori"ovana poe"ija&
=esni3i romanti"ma prvi put piu "a -itao3a, -ije emo3ije ele da potaknu, i od kojeg ele da naprave
su-esnika sopstvenog bola, oduevljenja ili miljenja&
9ladi 0ran3uski -itala3 je bio potpuno "asi'en i ne"ainteresovan "a repertoar pesni-ke kole 7E&v& i
njegi. i"danaka& Time se moe objasniti i"u"etan uspe. *amartinovi. ++Meditacija++ i" 7J#$&g&, koji se
moe uporediti sa uspe.om Ronsardovi. ++Ljubavi++ i Kornejevog ++Sida++ sva tri dela su odgovorila
"a.tevu jedne nove publike i nagovestila druga-iji knjievni ukus&
Tradi3ionalna lirika je bila toliko sputana manirima i arti0i3ijelno'u, da su u njoj i-e"avali njeni
eminentni sadraji kao to je ljubavna poe"ija ili poe"ija suodnosa sa prirodom i pej"aom& 5pravo u
tim vrstama su se javile prve inovatorske tenden3ije, uokvirene optim vra'anjem intimnoj, li-noj,
individualnoj poe"iji& Tome treba dodati subjektivisanu elegi-nost, -uvenu romanti-arsku mela.oliju
1Igo % stanje du.a ++tre'e 3ivili"a3ije++2& Tenden3ije deluju ka ra"otkrivanju i rasprostiranju pesni-kog
subjekta u ra"nim stupnjevima : od samooboavanja 1le culte de moi2 i egoi"ma, preko lamartinovske
smirene sete i miseovske opijenosti sopstvenom patnjom, do vinjievskog kosmi-kog pesimi"ma&
9me de 4tal je jo 7J$$&g& naglasila potrebu ra"matranja ve"e i"me/u knjievnosti i drutveni.
institu3ija& =o Igoovoj kon3ep3iji, 3eo javni ivot mora da se odraava u pesniku, -iji su ose'aji deo
sveukupni. javni. ose'aja 1++Kad vam govorim o sebi, govorim vam o vama&++2& Igo je najindikativniji
svojim demokratsko%.umanitarnim delovanjem, dok su *amartin i Vinji vrovali u svoju misiju, direktno
u-estvuju'i u politi-kim kretanjima& Ho simptomati-niji su pokuaji ove troji3e pesnika da na
0ilo"o0sko%religijskom stanovitu rekonstruktuie istorija -ove-anstva kro" njene karakteristi-ne
ra"vojne smerni3e&
Istovremeno sa intimnom kolom javlja se i pitoreskna kola sa programskim preten"ijama lokalne
boje 1la couleur locale2, imagina3ije i eg"otke, i napora da se rea0irmie pesni-ki nepomu'eni narodni
genije& 1%pr& 9erime : ++*a Gu"la++, 7J#K&g&2&
6ran3uska knjievnost u romanti"mu dola"i u viestruk dodir sa stranim liteaturama, posebno
nema-kom i engleskom : najve'i uti3aj su imali Gete i Giler, Viland i Aajne, kao i Dajron, Osijanove
balade i u manjoj meri je"erski pesni3i&
Kao drugi evropski romanti-ari, 6ran3u"i se okre'u vlastitoj knjievnoj batini, i rea0irmiu one
njene vrednosti koje je klasi3isti-ka doktrina otpisala& Otkrivaju se renesansni pesni3i, posebno
pripadni3i =lejade na -elu sa Ronsardom obnavljaju se renesansna pesni-ka iskustva, vrlo podsti3ajna
"a romanti-are 1na podru-ju ljubavne, idili-ne, meditativne i satiri-ke poe"ije2& Istovremeno se otkriva i
sredjovekovlje, prema kome je klasi3i"am bio jo otriji&
5 sklopu bujne i ra"novrsne versi0ika3ije, u" postoje'e tematske i anrovske vrste, neguju se i lirsko%
epski obli3i : balada, romansa i poema, i obli3i narativne poe"ije kao pokuaj da se ponovo osamostali
ep 1% ostali na nivou ambi3ije, Igo 3itira Voltera da 6ran3u"ima nedostaje epska glava2&
Romanti-ari su u poe"iji bili manje revolu3ionarni, nego u po"oritu i romanu& Trans0orma3ija
pesni-kog je"ika i metrike nije bila tako velika& Igoove re0ormatorske aspira3ije su bile usmerene ka
ruenju ++starog reima++ je"ika i rima& 5mesto pesni-kog govora sa i"veta-enim 0ra"ama, meta0orama i
sli-nim retori-kim ukrasima, Igo proklamuje direktniji, konkretniji je"ik, koji ne po"naje nedostojne
i"ra"e ili nepoeljne re-i& =esni-ka slika dobija prvenstvo nad svim drugim sredstvima i"raavanja&
Cli, ni Igo, ni *amartin, a jo manje Vinji ili 9ise, nisu se oslobodili neki. osnovni. konven3ija
klasi3isti-ke pesni-ke elokven3ije& Iako su proirili re-nik, u "natnoj meri su "adrali staru sintaksu& 5
metri-kom obliku preovladavaju aleksandrina3 i osmera3& 4a druge strane, ra"ra/ena je ritmi-nost i
"vu-nost pesme, pri -emu se jako 3eni rima, koja je postala odlu-uju'i element sti.a& Vie slobode je
i"raeno u domenu se"ure, opkora-enja, .ijata, eli"ije&
4tvarno distan3iranje od klasi3isti-ki. pravila koje su nagovestili romanti-ari, dosti'i 'e simbolisti&
Tek 'e Dodler radikalno preobra"iti pesni-ku i"raajnost, slikovitost i sugestivnost 0ran3uskog je"ika&
Gatobrijan :
=rvenstveno pisa3 pro"ni. vrsta, ali "na-ajan i "a liriku ++ota3 ne samo romanti"ma, nego i gotovo
svi. oblika kjievne umetnosti 78&v&++& 5 liri3i ++genera3ije 7J#$++ prepo"naje se atobrijanovska
atmos0era : u poeti"a3iji pej"aa, u melan.oliji, u istorijskim evoka3ijama, u ose'ajnosti religio"ni.
nada.nu'a& To je posebno uo-ljivo kod *amartina& Gatobrijanova nara3ija ritmi-no'u i upotrebom
stilski. sredstava -esto tei pesmi u pro"i& 4voj knjievni rad je otpo-eo elegijama i poemama&
Clp.onse%9arie = rat de *amartine 17E8$%7JK8&g&2 :
9emoari ++Poveravanja++ porodi3a, "avi-aj, lektira 1Diblija, Ruso, Gatobrijan, Osijan, erter2&
Roman ++!raziella++ ljubav i" Italije&
Cutobiogra0ski roman ++"ap#ael++ Blvira, lik koji dominira i ++Meditacijama++ udata ena, koja od
ljubavni3e prerasta u neku vrstu nad"emaljskog bi'a, u kojem je otelovljen ideal snatrene 1@krotka2 ene
kontemplativno%platonska ljubav, bliska kon3ep3iji lionske kole&
++Pesnike meditacije++ 17J#$&% #I pesme, 7JI8&% I7 pesma2 preloman trenutak "a 0ran3usko
pesnitvo, je"gro i is.odite *amartinove lirike& =redgovor : ++To su neni i setni i"livi ose'anja i misli
jedne due, koja se predaje pustim nada.nu'ima++& Glavna nekonven3ionalna karakteristika je prisnost
direktan, samoispovedan ton, bli"ak prvoj genera3iji pobornika romanti-arske knjievnosti& 4uprotno
Igou, koji je gra/enje pesme podvrgao kriti-kom pro3esu i stilskoj kombinatori3i, *amartinovi sti.ovi su
nastali u jednom da.u, objavljivani u prvoj varijanti, pisani u sti.ovnoj organi"a3iji unutranjeg dijaloga
pesnika i njegove due& ,ato se on ne odvaja radikalno od tradi3ije, jer nema elju "a knjievnom
obnovom, niti se deklarativno ve"ao "a pesni-ke kole& Vanost ++Meditacija++ je u spontanosti i
emotivnosti, i mu"ikalnim svojstvima sti.a& Kro" *amartinove istan-ane prelive ose'anja i ra"miljanja
odraava se samo njemu svojstven i"raajni sklad, koji je skoro mu"i-ki -ujan& Ostale osobine :
pretapanje u prirodu, opisi pej"aa, melan.oli-nost, reminis3en3ije na Blviru, -enja da se ivotne
tegobe i nespokoj smire u"di"anjem sr3a ka boanstvu&
Tu spe3i0i-nu lirsku atmos0eru, *amartin pokuava da ostvari i u narednim delima, ali mu to retko
uspeva& =okuava da osmisli i problemati"uje tu ose'ajnost do pesni-kog i"ra"a eg"isten3ijalni. pitanja,
ali ideje nemaju -vrst sistem : u pojedinim pesmama se vide kao platonski spirituali"am, paskalovski
.ri'anski misti3i"am, -ak kao platoni"am& =oruke se veu i" odre/eni setni optimi"am : "a sve nevolje
i patnje, -oveku je dato uto-ite u prirodi, koja je slika boje promisli&
To je podloga ++$ovi# meditacija++ 17J#?&2, kao i "birke ++Pesnika i verska bla%o%lasja++ 17J?$&2, u
kojoj preovla/uju i"ra"ito religio"ni ak3enti, i u kojoj se potvrdila njegova i"vanredna melodi-nost i
gipkost versi0ika3ije&
Bpopeja simboli-ki prika" ++0a"a koje ljudski du. mora pre'i da bi stigao svrsi putevima Dojim++&
5vodna s3ena ++&ocel'n++ 17J?K&2 i "avrna ++Posrnu(e jedno% an)ela++ 17J?J&2& Iako je epi-nost "atajila,
lirski 0ragmenti su antologijski&
=oslednja "birka pesama ++Smirenja++ 17J?8&2 samo poka"atelj politi-ki. stavova 1program
drutvenog poretka na na-elima slobode i jednakosti "akona2&
=oslednje delo : elegija ++inova loza i ku(a++ 17JFE&2 re"ignirano rekapitulira se'anja i nadanja
ivota& =redeli detinjstva, dodiri sa prirodom, li-ni doivljaji ponovni pro3vat *amartinovog liri"ma&
Hedno od najbolji. njegovi. dela, sa podnaslovom ++Psalmodije due++, organi"ovana je kao ++dijalog
i"me/u mene i moje due++ svojim oblikom 'e nada.nuti 9iseove ++$o(i++&
Cl0red%Vi3tor de VignL 17E8E%7JK?&g&2 :
=esnik, pripoveda-, romanopisa3, dramati-ar i prevodila3( sra"merno mala produk3ija i i"vestan
intelektualni eliti"am&
=rva "birka ++Poeme++ 17J##&2, koju dora/uje : ++*ntike i moderne poeme++ 17J#K, 7J#8& i 7J?E&2&
!ekoliko pesama u -asopisu ++Revue de >euM mondes++ "birka ++Sudbine++ 17JKI&2, objavljena
posmrtno, kao i +++nevnik jedno% pesnika++ 178I8&2& =oema ++Bloa++ 1@ an/eo ro/en i" Aristove su"e2 17J#82&
Vinji pie dela u kojima je ++neka 0ilo"o0ska misao i"neta na videlo u epskom ili dramskom obliku++&
,a"iru'i od intimne i sentimentalisti-ke lirike, teko objavljuje iako ima ++vie i"vornosti od bilo kog
velikog pesnika romanti"ma++& Ta originalnost se ranije tuma-ila problematikom njegovi. 0ilo"o0sko%
religio"ni. poema, u kojima versi0ikatorski skladno pokre'e ve-na pitanja -ovekove eg"isten3ije i
sudbine, dok je moderno doba otkriva u simbolisti-kim i mitskim obelejima Vinjijeve poe"ije&
Ho od prve "birke, u kojoj preovla/uju biblijski sadraji, Vinji ra"ra/uje sli-ne teme % neka vrsta
leopardovskog pesimi"ma, koja kod njega evoluira do neposredne optube boanstva i 0ilo"o0ije
be"na/a& >ok u ranoj poemi ++Mojsije++ bajronovski naglaava tragi-nu usamljenost genija, u
++Sudbinama++ je ve' propovednik apsolutnog 0atali"ma i te"e da je ovaj svet "ao, jalov i "anemaren od
boga % te"a koja dovodi u pitanje i samo postojanje boga& 5 ra"voju Vinjijevi. poema vidi se elja "a
epskom konstruk3ijom istorije -ove-anstva, bliska Igoovoj ++Le%endi vekova++&
Vinjijeva ideja o o-ajnom i i"olovanom ljudskom poloaju 1ra"apetost i"me/u !eba i ,emlje2 ne
impli3ira nikakvu mogu'nost revolu3ionarne promene& +++nevnik++ : ++Istina o ivotu je be"na/e& >obro
je i "dravo ne imati nikakvi. nada++& Vinjijev pojedina3 je prosve'en i ponosan stoik, koji svojim
'utanjem dostojanstveno odgovara na ve-no 'utanje i okrutnost neumoljivog boanstva&
Vinji je bio uveren da ++svi veliki problemi -ove-anstva mogu biti pretresani u obliku sti.a++, "a njega
je ++tiina ve' pesnitvo++, a samo pesnitvo je ++dragulj misli++& 5 predsmrtnoj pesmi ++,isti du#++, Vinji
poru-uje da su pesni3i i"dvojeni3i, be" predaka i naslednika, i-e"avaju ispunivi u"vieni "adatak&
1 4ainte%Deuve je Vinjijevu dugogodinju osamljenost na"vao ++kulom od slonova-e++& 2
Vinjijeva poetika ne pola"i od egoi"ma i subjektivne emo3ionalnosti, ve' od univer"alniji. pobuda,
koriste'i se mitovima i simbolima&
Iako se Vinji kao pesnik kre'e svesno i"dvojenim putem, jer misaono'u, "gusnutim i"ra"om i
klasi-nom smireno'u i"begava karakteristi-ne romanti-arske versi0ikatorske postupke, on se ipak nala"i
u okvirima svoje epo.e, posebno u odnosu prema ljubavi 1++tajnoj, nevidljivoj i neobjanjivoj mo'i++2 i
patnji& I" te patnje proisti-e u"dignu'e 1elevation2 pesnika i trenu3i njegovog stvarala-kog
komuni3iranja sa drugima& Vinjijeva poetika bola se pribliava 9iseovoj i pret.odi Dodlerovoj&
N
Vinjijevi romani i novele proi"ila"e i" njegovog li-nog iskustva i nadove"uju se na autobiogra0sku
struju sa po-etka veka& =osle 7J?$&g&, on naputa poe"iju, jer mu se -ini da je pro"a pogodnija "a
iska"ivanje ++epopeje ra"o-aranja++& !jegov roman je ambi3io"an, jer tei da bude umetni-ko delo
komplikovano kao i ep, a simbol u njemu bi trebalo da "ameni ulogu "apleta&
++Cin-.Mars++ 17J#K&2 prvi "na-ajni istorijski roman u 6ran3uskoj : sukob 3entralne vlasti i
ne"avisnog plemstva u doba Rieljea i"ra" ra"o-aranja savremenim stanjem posle revolu3ije, kad
plemstvo gubi ostatke svoji. po"i3ija pred napretkom kapitalisti-ke buroa"ije& *uka- kae da se Vinji
ima kon3ep3iju romana potpuno suprotnu od 4kotove& 5 pregovoru, koji je "amiljen kao mani0est ovog
knjievnog anra, pisa3 smatra da je 3ilj istorijskog romana pre svega istinitost i dokumentarnost& ,a
ra"liku od 4kota, koji svoje likove stvara i" mate, Vinji eli da oivi stvarne istorijske likove& Cli, u
ovom romanu se vie nego epo.a *uja :III opisuje vreme apsolutisti-ke monar.ije i opteg niveliranja
kome tei 78&v&, kao i li-nost samog pesnika 1u liku deklasiranog plemi'a i ra"o-aranog o0i3ira )inO%
9arsa2&
!aredni romani nisu istorijski, ali odraavaju isto ne"adovoljstvo& ++Stello++ o usamljenom i
omraenom geniju : individualni moral je nei"mirljiv sa drutvenim, "a pesnika je jedini i"la" "atvaranje
u kulu od slonova-e& 4li-na pesimisti-ka poruka % ++"obovanje i veliina vojniko% poziva++ 17J?F&2 :
sanjati o junatvu je isto toliko ispra"no koliko i verovati u proro-ku ulogu pesnika u drutvu
Vi3tor%9arie Augo 17J$#%7JJF&g&2 :
!ajangaovaniji u romanti-arskom kon0liktu sa klasi3istima i u borbi "a novi knjievni pokret&
!adiveo je pomanti"am i reali"am, i delimi-no je savremenik naturali"ma i simboli"ma 1prvo i"danje
sabrani. dela, be" koresponden3ije, sadri FE tomova2&
5 7E%oj god& osniva -asopis ++)onservateur litteraire++& 7J##&g& i"daje prvu "birku& 7JI7&g& postaje
akademik& 7JF7&g& emigrira u Drisel, u i"gnanstvu ostaje do 7JE$&g& "a to vreme nastavlja da se bori
protiv diktature& 5gled mu neprestano raste, i on postaje ne samo prvi knjievnik svog naroda, ve' i
simbol mu-enika, branitelja obespravljeni. i bespotednog bor3a protiv tiranije& =ola"e'i od
romanti-arske doktrine, koja u pesniku vidi savest na3ije, svoje literarno "alaganje ne ra"likuje od
drutvenog& ,ato posle povratka i" emigra3ije postaje neka vrsta na3ionalne svetinje i institu3ije&
!ekoliko etapa u pesnitvu : od klasi3isti-ki. relikata preko temeljne romanti-arske orijenta3ije do
nagovetaja simboli"ma& 5 po-etku je jo "avistan od tradi3ionalni. modela, to se vidi u prvoj "bir3i
++Ode i razliite pesme++ "bog rojalisti-kog i katoli-kog tona dobija kraljevsku nagradu&
9e/utim, u slede'im doradama te "birke ++Ode++ 17J#?&2 i ++$ove ode++ 17J#F&2 primetna je
odre/ena poeti-ka i politi-ka evolu3ija& =redgovor tre'em i"danju "alae se "a slobodu inspira3ije i
slobodu umetnosti&
++/alade++ 17J#K&2 % u tradi3iji nema-ki. i engleski. balada, sa i"ra"itom 3rtom srednjovekovnog
dekora& Igo i. u predgovoru opisuje kao slike, snove, pra"noverne legende, narodne predaje u du.u
trubadura& =rimetno ja-a imaginativnost i odvajanje od pesni-ki. postupaka& 4ve ode i balade Igo je
skupio u "bir3i ++Ode i balade++ 17J#J&2&
,birka ++Orijentalke++ 17J#8&2 delom pesme posve'ene .elenskim temama, odjek oduevljenja "a
gr-ki ustanak, delom pesme koje evo3iraju C0riku, Gpaniju, Crabiju, =ersiju 1inspirisan tada objavljenim
prevodima gr-ki. narodni. pesama, romancera i arapski. tekstova2& Odlikuje i. ++lokalna boja++,
bogatstvo 0anta"ije, neo-ekivani kontrasti i ra"novrsnost ritmi-ki. i sti.ovni. elemenata&
Igo ovom "birkom i"bija na -elo t"v& pitoreskne kole& ++&esenje li(e++ 17J?7&2 blia drugoj,
intimnoj koli, sa kojom je i otpo-eo 0ran3uski romanti"am& Cutor se vra'a svom sopstvenom svetu i
doivljajima&
5 tom du.u slede ++Sutonske pesme++ 17J?F&2, ++0nutranji %lasovi++ 17J?E&2 i ++1raci i senke++ 17JI$&2&
=esnitvo ove 0a"e, iako ima i motiva i"a"vani. politi-kim kretanjima, u "naku je intimi"ma i
subjektivi"ma& 4ti.ove karakterie pomalo setan, topao prirodan liri"am, primeren tadanjem
sen"ibilitetu, a posve'eni su ljubavi, prirodi, porodi3i, sopstvenoj patnji& !e"adovoljstvo savremenim
"bivanjima raste do pobune& Romanti-arsko ne"adovoljstvo pronala"i tipi-nu ute.u : kad pesnika svet
napuni tugom, tei ga priroda, puna lepote i sklada& Tu je ve' oblikovan jedan od Igoovi. osnovni.
stavova : osve'eno -ove-anstvo 'e ipak prevladati mrak i nepravdu, i "ato se valja boriti&
Versi0ikatorsko ume'e i nepresuna re-itost& 4ti. dobija smireniji, -istiji "vuk, ima negovan i bujan
i"ra", i ustalio se na nivou spe3i0i-ne igoovske patetike&
=oliti-ka satira ++Les C#atiments++ 1++Ka"ne++, 7JF?&2 istovremeno obra-un sa despotom !apoleonom
III, i bolan protest pesnika i"gnanog i" domovine& 9eavina satire, lirike, epopeje&
++Les Contemplations++ 17JFK&2 7$&$$$ sti.ova& !e previe misaona, pomalo .aoti-an pantei"am,
neka vrsta 0ilo"o0ije progresa 1na"na-en jo u pregovoru ++Kromvela++2& ,a Igoa, dua stanuje u svim
stvarima, manje ili vie oslobo/ena materije, bog je kraj te lestvi3e, koja po-inje sa kamenom, a -ovek
'e isto tako dosti'i vr.una3&
++Le%enda vekova++ 17JF8&, dopunjavana 7JEE& i 7JJ?&2 nedovrena, trebalo da bude trilogija 1u"
++Kraj Sotone++ i ++/o%++2& To je trebalo da bude obnova 0ran3uskog epa pesnik je .teo da opeva svetsku
istoriju od postanka do savremenog doba, da bi prika"ao ++na-in na koji se ljudi od tmine i"diu ka
idealu++& Opisuje etape ra"voja od biblijskog doba, srednjeg veka 1najvie poema2 i renesanse, preko
7E&v&, do stvarnosti njegovog vremena i budu'nosti& 5 druga dva dela, bog oprata sotoni i po-inje era
univer"alne sre'e& Ideja vodilja, -esto isti3ana u tiradama, je osuda tiranije, klerikalnog mra-njatva,
nasilja i nepravde, u ime potla-enog naroda& To su, ustvari, istorijski i mitski 0ragmenti nejednake
vrednosti, stilski inko.erentni, epski vie po deskriptivnosti nego po strukturi i nara3iji&
++Popevke ulica i lu%ova++ 17JKF&2 kratki sastavi u ester3u, sedmer3u i osmer3u( i"nena/uju'e
lepravi, 0ormalni arti"am&
++Strana %odina++ 17JE#&2 reak3ija na nema-ko%0ran3uski rat i na =arisku komunu&
++0me(e kako biti deda++ 17JEE&2 neposredan odra" porodi-ne atmos0ere
++Le pape++ 17JEJ&2 neka vrsta epsko%lirskog pledoajea 1@"avrni govor2 "a dobrotu, ljubav i mir&
++,etri vetra du#a++ 17JJ7&2 podeljena na satiri-ki, dramski, lirski i epski 3iklus&

I"u"etno irok i ambi3io"an program i poetika& =esnik rodoljubivi., religio"ni., so3ijalni.,
0ilo"o0ski., ljubavni. tema, pesnik neumoljive politi-ke satire i istorijski. vi"ija, pesnik porodi-ne
intime, idile, elegije, pej"aa, mora& Igoova ogromna produktivnost je i"me/u ostalog i posledi3a
njegove svesti o potrebi obnove i preporoda 0ran3uskog pesnitva, "a ta se on ose'ao po"vanim&
!jegova poe"ija je proeta du.om barikada, du.om i"u"etno aktuelnim u tadanjim istorijskim
deavanjima( u" to je bila i savremenija i komunikativnija, i nala"ila je vie odjeka&
Obi-no se kao odredbe njegove poetike isti-u versi0ika3ija, je"i-ka kreativnost, ose'aj "a ritam,
vi"ionarstvo&&& Igo je obogatio aleksandrina3 i druge metre "vu-no'u, sigurno'u, ritmi-no'u& Ho
vaniji je doprinos pesni-koj leksi3i i stilu i"u"etan broj novi. re-i i sredstava i"raavanja& 5
Igoovom re-niku nala"e se najobi-nije i najapstraktnije re-i, kolokvijalne i bi"arne, a i"ra"i i"
svakodnevnog govora i spe3i0i-ni. argona koeg"istiraju sa i"ra"ima nabijenim romanti-arskom lirskom
em0a"om 1@naglasak2& Igo je ponekad i suvie elokventan, ali tom odlikom je iskupljivao mnogo ta
drugo : banalnost opti., pesni-ki istroeni. sadraja, prosvetiteljsku deklamatoriku, romanti-arske
kliee, previe li-an sentimentali"am, povrnost i plitkost 0ilo"o0ski. preten"ija&
!avedenim odlikama treba dodati i Igoovu veliku imaginativnu mo', i retku vetinu u kori'enju
svi. elemenata pesni-ke retorike i nji.ovom struktuiranju u pesmu, to je odravalo i"vesnu poetsku
napetost -ak i tamo gde su rutina i propovednitvo postajali sami sebi 3ilj&
N
5 Igoovom opusu se nala"e svi vidovi romanti-kog romana&
++2slandski Han++ 17J#?&2 samoispovest u du.u vremena, u kojem ima elemenata ++3rnog romana++&
++1vonar crkve $otre.+ame++ 17J?7&2 slikovito uskrsava srednjovekovni =ari" najuspelije
ostvarenje u ni"u romanti-ki. istorijski. vi"ija&
++&adnici++ 17JK#&2 Igo evo3ira sopstveno detinjstvo, !apoleonovo doba i revolu3iju 7JKJ&g&, a
savremenost poprima patinu prolosti&
5spe. ++&adnika++ utire put -itavom ni"u romana : u ++Poslenicima mora++ 17JKJ&2 pesnik se prise'a
svog boravka u i"gnanstvu, dok u romanu ++,ovek koji se smeje++ 17JK8&2 slika Bnglesku u 7J&v&
6ran3uska revolu3ija je nada.nula poslednji Igoov roman : +++evedeset i tre(a++ 17JEI&2&
Osim ++Poslenika mora++ 1++Pomorci++2, romana kosmi-ki intoniranog, svi drugi Igoovi romani su
ve"ani "a odre/eno ra"doblje i prostor, i pribliavaju se namerama pesnika i" epa ++Le%enda vekova++, jer
su delovi jedinstvene epopeje -ove-anstva&
5 ++Pomorcima++ ljudska drama nije smetena u svoj drutveni okvir glavni junak se bori sam protiv
kosmosa u prometejskom sukobu sa svojim iskonskim neprijateljom okeanom& ;ini se kao da materija
a to je jedna od temeljni. 3rta Igoove ideologije utelovljuje u sebi "lo 1u vidu uasne .obotni3e2&
9ani.ei"am 'e ipak biti prevladan utapanjem "la u dobru, a pesnik tako u du.u romanti-ara i"raava
svoju istovremeno uasnutu i "adivljenu vi"iju prirode&
Igoovi romani su odra" romanti"ma kao stilskog prav3a i odgovaraju raspoloenju epo.e& Cli, oni su
isto tako odra" opsesivni. vi"ija pesnika koji ispunjava svoje "aplete i likove sopstvenim simbolima&
9eta0ore i slike ++nisu tek privid stvari, nego senka koju na stvari ba3a unutranji san++ 1%Igo2& To
potvr/uju i neki i"u"etni primeri automatskog pisanja koje i"vire i" prebogate podsvesti 1npr& po"nati
++nokturno++ u ++&adnicima++2& =ored s.ema ++3rnog romana++, 0ormule progonitelj%progonjeni%"atitnik,
te.nike ++suspense++ i melodramati-ni. "apleta, u ++&adnicima++ Igo otkriva nove romaneskne vrednosti u
slikanju nepo"nati. i pre"reni. sredina, velegradske i drutvene peri0erije, pariki. "atvora i pod"emlja,
nove so3ijalne momente&
Ovaj istorijski roman obu.vata gotovo sve vanije doga/aje 78&v&, iako u proi"voljnoj .ronologiji&
Kompo"i3ija mu je sloena ali majstorski vo/ena, jer be"brojne digresije 1koje se kre'u od bitke kod
Vaterloa do ra"matranja o parikom ar%otu2 ne ostavljaju dojam rasprenosti& Osnovna tema romana je
o"biljna so3ijalna preokupa3ija otkriti drutvenu bedu, uka"ati na i"opa-enost i poroke kojima je ona
u"rok& =isa3, me/utim, ne uo-ava ekonomski u"rok drutveni. pojava : brutalnom naletu mladog
kapitali"ma on suprotstavlja plemeniti, naivni optimi"am, .umanitarnu ljubav i pratanje& Ova istorijska
i 0ilo"o0ska epopeja ipak je po nekim karakteristikama i realisti-ko delo, .aoti-no ali i jedinstveno po
snanoj mitologiji koja njima vlada& Ona je odra" verovanja i unutranji. sukoba samog autora, a vrlo
moderno ++Ha++ pripoveda-a je istovremeno i svedok i i"nosila3 doga/aja&
5 ++1vonaru++ i ++&adnicima++ drutvena 0reska se spaja sa moralnom problematikom, u kolopletu
gro"ni-ave imagina3ije koja podsti-e i neke probleme -iste umetnosti, to je uo-io i Dodler&
4a ++1vonarom crkve $otre.+ame++, Igo se ogleda u istorijskom romanu koji je ?$%i. god& 78&v& u
modi& 5prkos u-enoj dokumenta3iji o =ari"u 7F&v&, i ugledanju na 4kota, Igo smatra ovaj roman delom
++.ira i mate++& 5 prvom planu nisu ni i"miljeni likovi kao kod 4kota, ni istorijski kao kod Vinjija,
nego u"avreo ivot srednjovekovnog =ari"a koji klju-a oko -uvene katedrale koja je "nak neprola"ne
umetnosti, dok je prola"no sve to je ljudsko i "emaljsko& *ikovi tako/e imaju simboli-ki karakter,
gra/eni su na suprotnostima i otelovljuju apstraktne ideje& Tri ra"li-ita udvara-a )iganke Bsmeralde
dobri grbava3 Kva"imodo, strastveni ar.i/akon 6rolo i povrni lepotan 6ebus kao i sama lepa
-arobni3a, rtve su 0atalnosti koja dominira romanom& Kva"imodo, utelovljenje plemenitosti pod likom
rugobe, "na-i duu "arobljenu materijom koja trai da se oslobodi& ++Ateo sam od romana u-initi
epopeju++ kae Igo u predgovoru romanu ++,ovek koji se smeje++, a to se moe odnositi na sve njegove
romane& ++1vonar++ se, uprkos meanju u"vienog i grotesknog, uprkos ustup3ima publi3i u 0abuli, u"die
do remek%dela na strani3ama gde se opisuje mentalitet masa i veli-anstvena 0reska srednjovekovnog
grada&
Igo nije svesni prete-a modernog romana( on sledi tenje romana svog vremena kada ova knjievna
vrsta jo nije bila ta-no odre/ena& ,ato mu se moe preba3iti i"vesna gloma"nost, loa kompo"i3ija,
neuverljivost 0abule, stalno uplitanje pripoveda-a, kao i 3elokupni barokni i ra"norodni karakter dela %
ali to "na-i biti neprijem-iv "a -udesnu pesnikovu imagina3iju koja se po prvi put slobodno ra"ma.ala u
romanu&
Gerard de !erval :
=o"natiji kao pesnik u pro"i esejistika, novelistika, putopisi i sl& !jegovo delo je probudilo
"animanje tek posle odumiranja romanti"ma& )eo njegov opus nosi pe-at nekog misti-nog unutranjeg
nespokoja, koga nikada nije uspeo da prevlada i dovede do bilo kakvog ra3ionalnog uporita& Davio se
problemima besmrtnosti due, otkupljenja, reinkara3ije& 5 religijskim traenjima doao je do neobi-nog
sinkreti"ma : u kultu I"ide "druio je Or0eja, =itagoru, 9ojsija i Arista&
!aginju'i snovi/enjima ++jedne druge eg"isten3ije++, !erval se naao u raskoraku i"me/u stvarnosti i
snova& Taj duali"am u literarnoj transpo"i3iji predstavljaju dve ene : prostoduna, ljupka seljan-i3a
4ilvija, prijatelji3a njegovog nepovratnog detinjstva, i ponosita, idealna Cdrijana, do koje se ne moe
dovinuti i koju je ++moda ve' video u nekom drugom postojanju++&
4redite !ervalove lirike tvori desetak antologijski. soneta "birke ++Himere++ 17JFI&2& 5 posveti
prijatelju C&>imi 1sa kojim ga vee i koautorstvo drame ++Leo /urc#art++2, !erval na"iva ove pesme
++sloenim u stanju supernaturalisti-kog sna++& 5 njima se najbolje prime'uje pesnikov ja" i"me/u
realnosti i .alu3ina3ija, njegovi -asovi lu3idne vidovitosti, to se pesni-ki ostvaruje u magi-noj
sposobnosti da u strogo ome/enu 0ormu unese brojne skrivene, 0antomske i iroko alu"ivne ak3ente&
++Himere++ i po grotesknom govoru i po pesni-koj tajnovitosti "asluuju atribut najdirektniji. pret.odni3a
simboli"ma&
!ervalova poe"ija i u nekim drugim 3iklusima prua "animljive podsti3aje, posebno u t"v& malim
odama 1++Odelettes r't#mi-ues et l'ri-ues++, 7JFF&2, navodnim imita3ijama Ronsardovi. oda, u kojim
!erval interpretira ra"ne romanti-arske motive&
*ouis%).arles Cl0red de 9usset 17J7$%7JFE&g&2 :
=esnik, dramati-ar, pro"aista i publi3ista&
++3panske i italijanske prie++ 17J?$&2 sa pomalo bi"arnim i tragi-nim sadrajem, proete
stastveno'u i li-nim pesimi"mom& Ove dve "emlje, koje su tada ule u knjievnu modu, sa svojim
mitovima, 0olklorom i legendarnim li-nostima, posluile su 9iseu da nervo"no i gr-evito i"ra"i opsesije
sopstvene psi.e, u"nemirene i ustreptale od romanti-arske lektire& *jubav je pokreta- svi.
mani0esta3ija, dvoboja, ubistava, mu"ike, plesa&
Vr.una3 9iseove lirike i neposredan odra" njegove ivotne kri"e su pesme na"vane ++$o(i++
++Majska++ 17J?F&2, +++ecembarska++ 17J?F&2, ++*v%ustovska++ 17J?K&2, ++Oktobarska++ 17J?E&2& Tom 3iklusu
na svojevrstan na-in pripada ++Pismo Lamartinu++ 17J?K&2, a "atvara ga ++0spomena++ 17JI7&2& ++$o(i++,
nastale posle njegove -uvene avanture sa Por 4and, kon3ipirane su u ra"novrsnom metri-kom dijalogu
i"me/u pesnika i mu"e, odnosno pesnika i njegovog alter e%a& Kao pola"ite "a ++0spomenu++, 9ise
direktno negira >anteovu misao : ++Ve'e boli ne imade, ve' se'ati se svoji. sre'ni. dana u nevolji&++&
=esme nemaju ambi3iju da oblikuju neki samostalni pogled na svet 9ise je "aokupljen svojim
ljubavnim ose'anjima i nji.ovim svemo'nim delovanjem na njegovo duevno stanje& On u sutini svoju
duboku sentimentalnu, psi.i-ku i moralnu kri"u ekstremno romanti-arski generali"uje kao ve-nu ljudsku
sublima3iju&
Veli-ina -oveka, po njemu, meri se koli-inom patnje, umetnost tako/e& 5 okviru takve inspira3ije
nisu se mogli i"be'i patos, ponavljanje, lamentiranje, ali ona omogu'ava pra'enje svi. stupnjeva jedne
"aista proivljene ljubavne teskobe, pri -emu pesnik dopire do istan-anog i ponekad impresivnog
psi.olokog liri"ma&
5 ++Majskoj no(i++ 9ise u jednom odlomku pokuava da ekspli3itno odredi program romanti-arske
poe"ije : njen i"vor je pesnikovo krvare'e, umiru'e sr3e, kult patnje, a predeli nada.nu'a bi trebalo da
budu Gkotska, Italija i posebno anti-ka Gr-ka& 9u"a alegori-ki predlae pesniku poetske vrste :
ljubavnu elegiju, epopeju, tragediju, 0ilo"o0ske, bukoli-ke, petrarkisti-ke pesme i satiru&
5 ++*v%ustovskoj no(i++ opsednutost ljubavlju i e/ "a njom dovedeni su do paroksi"ma, do udnje
"a apsolutnim i-e"avanjem u tom ose'anju&
Kao liri-ar, 9i"e je delovao samo i"me/u 7J?$& i 7JI7&g&, stekavi blistavu reputa3iju& ++>ete veka++
magnetski je privla-ilo svojim elegi-nim sti.ovima, koji su ispovedali nevi/enu opijenost ljubavnim
bolom, neku samounitavaju'u simbio"u ljubavi i patnje, ali je njegovo delo br"o palo u "aborav&
1Dodler je bio otro kriti-an prema njemu, iako je po poeti3i bola 9ise uti3ao na njega, kao i na
Verlena2&
Iako se -esto navodi kao primer lirskog .iper%romanti"ma, 9i"e mnogo toga duguje klasi3isti-koj
versi0ika3iji uostalom, kao svoje u"ore navodio je Doaloa i Rasina& To se ose'a u je"i-kom i"boru i
konstruk3ijama, stilskim 0igurama, i uote u klasi-nosti 0orme njegovi. sti.ova& 9ise je ipak tipi-ni
romanti-ar : pesni-ka opsesija tog pokreta, potreba da se sasvim objavi i i"ra"i sopstveno Ha, jedini je
impuls 9iseove lirike, a kako se u njemu neprestano odvijala ista drama, tako on "apravo varira uvek
iste motive i raspoloenja&
=o njemu, ++umetniku ili pesniku potrebna je samo emo3ija++& ,ato 9ise, poput *amartina, peva
trenuta-no, gotovo improvi"uju'i, i "a"ire od pesni-kog doterivanja, upornog rada& 4talno emo3ionalno
aktivan, stvara ovidijevskom lako'om, "a.valjuju'i i"vanrednom lirskom temperamentu, i kolovanosti
na primerima klasika& Tako ovo pesnitvo, iako stalno pola"i od i vra'a se ljubavi, sa ma"o.isti-kom
glori0ika3ijom patnje koju ona i"a"iva, ima spe3i0i-nu ivost i elegan3iju&
9ise je svoju poe"iju "a ivota sistemati"ovao u dve knjige : ++Prve pesme++ 17J#8%?F&2, i ++$ove
pesme++ 17J?F%F#&2&
Teop.ile Gautier 17J77%7JE#&2 :
,apo-eo karijeru kao vatreni i impulsivni pristaa romanti-ara, a okon-ao je kao ideolog nove
pesni-ke kole larpurlarti"ma& =isao pesme, romane i novele, bavio se kritikom 1knjievnosti, likovne
umetnosti, po"orita2, bio je novinar i urednik&
Ve' 7J?F&g u predgovoru svom romanu ++!)ica de Maupin++, napada utilitarnu umetnost, brane'i
na-elo krajnje umetni-ke ne"avisnosti i 0ormira -uveni moto ++umetnost radi umetnosti++, da bi #$ god
kasnije, napravivi vidan otklon od neki. postulata romanti-arske poetike, u listu ++Crtiste++ 17JF#&2
ra"radio svoje ideje do grani3e avangardnog esteti"ma : ++Verujemo u autonomiju umetnosti( umetnost
"a nas nije sredstvo nego 3ilj( % svaki umetnik koji eli neto drugo osim lepo, nije "a nas umetnik(
nismo nikada mogli s.vatiti odvajanje ideje od 0orme&&&++& 6lober, koji 'e godinu dana nakon tog
mani0esta objaviti svije kapitalno delo, pri.vata be" re"erve Gotjeova stanovita, a Dodler mu posve'uje
++Cve(e zla++&
Kao pesnik, on prola"i put od romanti-arski. postupaka do impersonalne plasti-ne lirike& ,birka
++Pesme++ 17J?$&2 je pod jakim uti3ajem Igoa& =oema ++*lbertus++ 17J??&2, pod uti3ajem 9isea, kon3ipirana
kao neka vrsta teoloke legende sa temom odnosa due i gre.a, i dosta 0antasti-ne gra/e&
Gotje proklamuje sinte"u poe"ije i likovne umetnosti 1++pesnik je slikar++2&
,birka ++Komedija i smrt++ 17J?J&2 ima nevalovski. situa3ija& Kao i kod grobljanski. pesnika, niu se
no'ne s3ene sa groblja i" mrtvi. ustaju 6aust, >on Puan, !apoleon, i govore o ilu"ijama svog ivota&
9ra-na atmos0era je naturalisti-ki pot3rtana opisima raspadanja leeva, migoljenja 3rva&
Od 7JIE& do 7JE$& pie isklju-ivo ++Emajle i kameje++ 17JF#%7JE#&2, obu"et tenjom da na ra"li-itim
temama reali"uje ideal totalne pesni-ke 0orme i da je impregnira sim0onijama boja, linija, mu"i-ki.
"vukova& 5 kratkim osmer3ima on vra'a u opti3aj i"ra"e i"vu-ene i" drevni. re-nika, u skladu Igoove
tenden3ije oboga'avanja 0ran3uskog je"ika&
=esma ++0metnost++, i" te glavne njegove "birke, postala je kredo parnasovske kole&
Gotje smatra da je poe"ija poput ++plasti-ni. umetnosti++, istovremeno umetnost i "anat, koji "a.teva
te.niku& ,ato pesnik treba da dobro po"naje je"ik, je"ik je "a njega materija koju obra/uje, kao to vajar
obra/uje kamen a slikar boju& Cko pesnik eli da iskae svoju vetinu, mora odabrati to tei oblik :
jedino je 0orma trajnija od vremena i smrti&
Aelena 9andi'%=a3.l ++Romanti-ko ka"alite, nova ka"alina klima++ :

Romati-ko po"orite, poput romanti"ma u 3elini, uklapa se u kontekst so3ioloko%istorijski. i
knjievno%teorijski. "bivanja& 6ran3uski romanti-ari pokuavaju da svoj umetni-ki kredo i"ra"e i putem
dramskog stvaralatva, pri -emu dola"i do nesuglasja i"me/u "a.teva s3ene i pesni-ke inspira3ije& Iako
romanti"am kao pokret "a.vata prvenstveno poe"iju, 0ran3uski romanti"am ipak pre svega mata o
po"oritu, i de0inie se kro" teoretske rasprave koje pret.ode pobedi na s3eni&
9ladi knjievni narataj les En4ants du siecle odrastao pod !apoleonom, u po"oritu vidi
najdirektniji i najbri put "a a0irma3iju i reali"a3iju svoji. ideja& ,na-ajno je da se romanti"am ra"vija
uporedo sa u"di"anjem gra/anstva, i da ++revolu3ionarni dani++ 7J?$&g& imaju pandan u ++knjievnim
danima++ oko premijere ++Brnanija++&
7J#E&g& godina Igoovog predgovora drami ++Kromvel++, koji po optem miljenju ustvari predstavlja
teorijsko%estetski program romanti-kog po"orita&
7J#8&g& prvi s3enski uspe. rom&po"orita : drama C&>ime O3a % ++Henrik 222 i nje%ov dvor++&
7J?$&g& premijera Igoove drame ++Ernani++ de0initivna pobeda romanti-kog po"orita&
!a sila"noj putanji bitna je 7JI?&g& godina Igoovog neuspe.a sa dramom ++$emaki %ro4ovi++, koja
je u po"orinim analima ostala "abeleena kao datum silaska romanti"ma sa po"orine s3ene&
=obeda romanti-kog po"orita, prvenstveno romanti-ke drame, bila je u "naku verbalnog revolta,
opo"i3ije klasi3i"mu, u "naku nega3ije pravila prikladnosti, verodostojnosti, plemenitog je"ika i ostali.
tradi3ionalni. klasi3isti-ki. normi i konven3ija&
Romanti-ka drama ima svoj i"vor u melodrami, a nakon kratkog vremena sjaja ponovo stagnira u
melodramu& 5 melodrami koja dominira 0ran3uskom s3enom u prvoj -etvrtini 78&v& nala"i se ve' mnogo
elemenata romanti-ke drame& 9elodrama se ra/a i" gra/anske drame 7J&v&, kao odgovor na potrebe
nove publike koja trai spektakl i jake emo3ije, dinami-nost umesto stati-nosti& Kori'enje istorije ili
legende, briga oko vernosti prika"ivanja, moralna pouka bitne karakteristike romanti-ke drame ve'
su prisutni u melodrami kao elementi& 6ran3uska s3ena je u romanti-kom po"oritu dobila ono to je
nedostajalo melodrami : smisao "a meru 1u relativnom "na-enju2, i novi je"i-ki i"ra"& 5" to je
romanti-ko po"orite elelo da deluje ne samo na ose'aje nego i na ra"um, i da bude pou-no kao delo
mislila3a sadrava'e i odre/enu 0ilo"o0iju&
Osim melodrame, tematsko%0ormalni uti3aj na ra"voj romanti-kog po"orita i"vrile su i istorijska
drama i tragedija& Ve' je =rosper 9erime prekinuo sa tradi3ionalnim po"orinim konven3ijama,
nada.njuju'i se aktuelno'u ili istorijom& >ramati-ari po-inju da kro" realne i po"nate likove daju
simbole kojima ele da pou-e publiku& 4a druge strane, istorijska tragedija je mogla posluiti kao idealan
primer apsurdnosti konven3ija klasi3isti-ke tragedije&
5 to vreme, na nema-ki su ve' prevedeni Gekspir i Giler, a 7J7I&g& i"la"i i prevod Glegelovi.
++Predavanja o dramskoj umetnosti++, u kojima on modernu dramu na"iva ++romanti-kom++,
suprotstavljaju'i je klasi3isti-koj tragediji kao konkretnu istinu apstrak3iji&
4tendalova rasprava ++"asin i 3ekspir++ 17J#?,7J#F&2 verni sledbenik sen"ualista i analiti-ara 7J&v&,
4tendal postaje neka vrsta glasnogovornika romanti-ara, od koji. ga ina-e sve deli& Osnovna misao se
temelji na tvrdnji da se dramsko delo mora ++dopasti savremenoj publi3i++& Romanti"am to postie kod
svoje publike i Rasin i Gekspir su bili romanti-ari kod svoje publike& Cli, dok Rasin "bog klasi3isti-ki.
konven3ija kod savremene publike vie ne i"a"iva ono neop.odno ++dramsko uivanje++, Gekspir, koga ne
sputavaju nikakva pravila ni konven3ije, moe posluiti kao u"or savremenim dramati-arima& 4tendal u
ime ++romanti3i"ma++ stvara svoju doktrinu i odba3uje pravila o tri jedinstva i prikladnosti, "alae se "a
pro"u umesto sti.a, i "a sadraje i" na3ionalne istorije, a umesto opisa i neodre/enog dekora "a.teva
lokalni kolorit&
Igo u pregovoru ++Kromvelu++ saima teoretski i programski "aklju-ak svi. ti. tenji koje se se
ispoljavale ve' ranije& !jegova ideja vodilja je romanti-arska krilati3a : ++4loboda u umetnosti++&
Ra"voj drutva i pesnitva dovodi Igoa do "aklju-ka da su postojala ? ra"doblja : lirsko, epsko i
dramsko& Ovo poslednje, moderno doba, posledi3a je -ovekovog .ri'anskog duali"ma, koji postaje
i"vor moderne drame& >rama i"raava i veli-inu i bedu -oveka, tj& daje potpunu realnost, to impli3ira
meanje tonova u dramskom i"raavanju& Cli, to ne "na-i uvo/enje integralnog reali"ma, nego lokalnog
kolorita na s3enu nije re- o spoljanjoj, materijalnoj, lokalnoj boji, ve' o unutranjoj, intimnoj, koja
treba da i"vire i" samog dela& 5potreba sti.a bi trebalo da samo najtalentovanijima omogu'i pristup na
s3enu, i time osigura pesni-ki kvalitet& I sti. treba da se podvrgne osnovnom prin3ipu istine sadrajno
mora da se oslobodi svi. ograni-enja, kao to mora da se oslobodi i stare klasi3isti-ke pro"odije& 4ve to
'e obogatiti dramsku umetnost koja postaje ++potpuna poe"ija++&
!e samo u pogledu "a.teva "a uvo/enjem sti.a, nego i po imperativnom traenju meanja vrsta i
tonova, Igo se ra"likuje od 4tendala koji smatra da nije mogu'e ostvariri dramsku koeg"isten3iju
tragi-kog i komi-kog& Hasno je da dramska koeg"isten3ija tonova, kako je "a.teva Igo, treba da "a
posledi3u ima mnogo slobodniju i 0luidniju strukturu drame, i samim tim da se suprotstavi klasi3isti-kim
konven3ijama&
9e/utim, u tom pogledu je najmanje u-injeno& I romanti-ka drama na odre/en na-in koristi bitne
tekovine klasi3isti-ke dramaturgije& Gotovo svaka romanti-ka drama obiluje dilemama, peripetijama,
monolo"ima, tiradama, kraljevima, dostojanstveni3ima, neverodostojnostima& Re- je o ra"li-itom
s.vatanju po"orine ilu"ije& Romanti-ari tu il"iju ele da postignu ve'om do"om reali"ma u ose'ajima i
radnji, dok su je klasi3isti o-ekivali od ujedna-enosti dramskog i stvarnog vremena& =onovnim
uvo/enjem .eroja na s3enu 1u okviru svoji. vi/enja2, romanti-ari se suprotstavljaju gra/anskoj drami
7J&v&, ali nastavljaju jednu od klasi3isti-ki. normi& Ra"lika je samo u tome to se klasi3ista povla-i
putaju'i da njegovi juna3i ive svoj ivot, dok romanti-ar gotovo uvek direktno progovara u liku svog
junaka& Igo prvenstveno odba3uje jedinstva mesta i vremena, ali on sam i. primenjuje -ak i u
++Kromvelu++& ,animljivo je da u pogledu jedinstva radnje, Igo nije verbalno toliko radikalan i "a.teva
++jedinstvo 3eline++, koja do"voljava postojanje sporedni. radnji& =rema tome, njegova kon3ep3ija nije
daleko od klasi3isti-ki. "a.teva, i ustvari "na-i jedinstvo perspektive u kojoj se doputa inter0eriranje
drugi. kon3entri-ni. radnji& =o Igou, nije re- samo o odba3ivanju pravila, o novoj temati3i, nego o
novom obliku dramske umetnosti u kojoj treba da u ime istinitosti vladaju ++opti "akoni prirode++& Cli, i
klasi3i"am je proglaavao "a lepo samo ono to je istinito i po"ivao na oponaanje prirode u kojoj se
nala"i prava istina& Iako je Igo poao od ideje istinitosti u umetnosti, on je svestan grani3a, jer kae
++5metnost je odabrana istina++, a ++stvarnost prema umetnosti++ ra"likuje se od ++stvarnosti prema prirodi++&
>rama treba da bude ogledalo u kom se odraava priroda, ogledalo koje ima mo' kon3entra3ije i i"bora&
=esnik treba da odabere ono to je karakteristi-no&
5 predgovoru drami ++Marija 5judor++ 17J??&2, Igo i"nosi jo ambi3io"nije "a.teve& >rama se ne
"adovoljava "a.tevom "a istinom, nego tei da u grandio"noj 0reski objedini sveobu.vatnu sliku -oveka
i sveta&
5prkos ambi3io"nim teorijama, Igo nije uspeo da da nji.ovu vernu ilustra3iju u svom dramskom
stvaralatvu& 4ama drama ++Kromvel++, iako ekspirovski "amiljena, ostala je u sen3i =redgovora& 5br"o
posle ++Kromvela++, Igo pie dramu u sti.u ++Marion de Lorme++ 17J#8&2, koju 3en"ura "abranjuje "bog
sadraja 1re.abilita3ija kurti"ane2& Ipak, on "a mese3 dana pie novu dramu : ++Ernani++ 3en"ura ovog
puta daje do"volu "a prika"ivanje, ra-unaju'i na odbojnost interpretatora navikli. na klasi3isti-ki
repertoar, kao i na neuspe. kod publike& Cli, nisu ra-unali na mladu publiku&
=remijera ++Ernanija++ 1#F&$#&7J?$&2 osta'e po"nata kao ++la bataille d+Hernani++ bila je to "aista
organi"ovana mani0esta3ija preteno mlade publike koja bu-no pri.vata Igoov napad na ukru'enu
drutvenu .ijerar.iju, demonstrira u prilog ljubavi i mladosti, a protiv estetski. konven3ija& T&Gotje je
bio jedan od organi"atora aplau"a u publi3i&
5 istoriji romanti-kog po"orita, poput predgovora ++Kromvelu++, i bitka oko ++Ernanija++ "na-i vie od
same drame& ;ak postoji miljenje da se mla/a genera3ija klasi3ista suprotstavila starijoj, a borba se
vodila vie oko i"ra"a, re-nika, versi0ika3ije, a manje oko sutine drame&
9id.at Gami' predgovor ++Dogorodi-ina 3rkva u =ari"u++ :
Igo je imao visoko s.vatanje o misiji, 0unk3iji pesnika : ++Pesnik6 u danima nepravde6 7 dolazi da
o%lasi lepe dane8 7 on je borac za utopije6 7 stoji tu6 al9 upire oi dalje&++
To s.vatanje je primenio i u praksi : u mnogim pesmama igoe ugnjetavanje, nasilje, drutvene
nepravde, i trai ne"avisnost, slobodu, toleran3iju& Dorio se i protiv kon3ep3ija teorije larpurlarti"ma,
kada se ona ra"vila u 0ran3uskoj poe"iji : .ladnoj objektivnosti parnasova3a Igo suprotstavlja strasnu
borbenost i interes "a drutveni ivot i progres& 5 delu ++Viljem Gekspir++, on kae : ++O< 5movi< budite
korisni< sluite ne-emu& &&& 5metnost radi umetnosti moe biti lepa stvar, ali umetnost radi progresa
jeste jo lepa& &&& Korisno, daleko od toga da ograni-ava u"vieno, uveli-ava ga&++&
=ri-a ovog romana u"eta je i" 0ran3uske srednjovekovne prolosti deava se u =ari"u 7IJ#&g& Tri
naj"na-ajnija podstreka "a pisanje : interes "a istorijski roman, kao i "a srednji vek( ak3ija "a "atitu
0ran3uski. kulturni. spomenika 1u ve"i sa delovanjem t"v& ++3rne druine++, koja je ruila 0ran3uske
spomenike i prodavala i. u inostranstvu2( negativan Igoov stav prema kraljevskom apsoluti"mi i 3rkvi&
!edosta3i dela : sklonost ka erudi3iji i digresijama, melodramati-nost i"vesni. pojedinosti i -itavi.
s3ena, neo-ekivani susreti i neverovatni doivljaji 1koji se pravdaju i"vesnom 0atalno'u koja lebdi nad
likovima2, sumorna psi.ologija, konven3ionalnost li-nosti&&&
>obre strane : pre svega "animljivost i jedinstvo sadrine Igo je uspeo da sa-uva 3elovitost i
.armoniju dela& >elo obiluje mnotvom slika, od koji. su neke prave, snane 0reske pr& slika napada
prosjaka na katedralu, "a koju Dal"ak kae da, u oblasti epski. pri-a, ne po"naje nita to bi je moglo
nadmaiti& 5 slikama =ari"a, Igo evo3ira naravi, obi-aje, verovanja, sujeverja, predrasude, "akone i
umetnost poka"uje se kao sjajan slikar narodni. masa, svi. drutveni. slojeva i pro0esija, u svim
stanjima % od slavlja i veselja, do besa i o-ajanja&
;injeni3a je da ovom delu ne samo da nedostaje verski ak3enat, ve' je po svom optem du.u i
likovima, po nemilosrdnoj kriti3i i jetkoj satiri srednjovekovnog mra-njatva, varvarski. naravi,
ustanova ponekad proeto neprijateljskim stavom prema katoli-anstvu& ,ato je i i"nenadilo Igoove
savremenike i i"a"valo otre prigovore& *amartin je isti3ao da je Igoov roman ++nemoralan usled dosta
naglaenog odsustva provi/enja++, i da u njemu ima svega ++osim malo religije++&