1

Poloaj kompozitorki u Jugoslaviji (19451991)

Nakon zavretka Drugog svetskog rata je, kao jedan od vanih zahteva socijalistike
revolucije, a pod kiobranom opte jednakosti, postavljena i ravnopravnost izmeu ena i
mukaraca. Ipak, zvanini stav komunistikih vlasti (a u skladu sa stavovima Marksa /Karl
Marx/ i Englesa /Friedrich Engels/ o ovom pitanju), bio je da je njihov [neravnopravan] status
nerazdvojiv od postojanja klasnog drutva, zasnovanog na eksploataciji oveka [mukarca] od
strane oveka [mukarca] na osnovu privatne svojine (cit. prema: Peji, 2009: 23), te da e se,
takozvano ensko pitanje reiti kada i problem proleterijata sa ukidanjem klasnog drutva.
Neda Boinovi navodi da se tokom vladavine KPJ neprestano vodila diskusija o tome da li je
posebno organizovanje ena potrebno ili nije. Autorka istie da je postojala i druga struja koja
se, nasuprot ve navedenom stanovitu, zalagala za reavanje pitanja neravnopravnosti ena kao
zasebnog i odvojenog od borbe za ostvarivanje besklasnog drutva. Tako se moe rei da se
poloaj ene [...] stalno poboljavao, ali uz stalnu borbu enskih organizacija za savlaivanje
opte ekonomske i kulturne zaostalosti i konzervativne patrijarhalne svesti, koju su ispoljavali u
svakodnevnom ivotu i mukarci i ene (Boinovi, 1996: 251).
Ubrzo nakon zavretka rata, prevladao je klasni pristup enskom pitanju (Boinovi,
1996: 252), podran od strane vladajuih struktura. Tako se, uprkos veoj ukljuenosti ena u
javne poslove, u periodu tokom, i neposredno nakon Drugog svetskog rata, ve od pedesetih
godina prolog veka, moe uoiti masovno otputanje ena i njihov (nasilni) povratak kuama,
domainstvu i tradicionalno enskim poslovima (Boinovi, 1996: 148152). Tako, Bojana
Peji istie da se, kao model tadanje ene i njenog poloaja u drutvu, moe uzeti Valentina
Vladimirova Terekova (

), prva ena koja je, 1963.

godine, poslata u kosmos (Peji, 2009, 23). Naime, Terekova je, pre nego to je ponela laskavu
titulu prve ene koja je poletela u svemir, radila kao radnica u tekstilnoj industriji, a zatim se,
nakon to je stekla svetsku slavu, udala i rodila erku, te u potpunosti nestala sa javne scene.
Upravo injenica da je, u jednom trenutku ivota, Terekova obavljala poslove koji su
podrazumevali rad sa tada najsavremenijim dostiguima tehnologije (poslove koji su smatrani
mukim), isticana je kao dokaz o njenoj potpunoj emancipaciji. U tom smislu, njena udaja i
povlaenje iz javnog ivota nisu tumaeni na negativan nain, kao korak unazad u borbi za
ensko pitanje, ve kao prirodan nastavak ivota jedne prosene socijalistike ene. Takoe,
2

kako istie Peji, njen izuzetan uspeh, u SSSR-u nikada nije korien kao dokaz jednakosti ena
u socijalizmu (Peji, 2009: 23), jer je, kako je ve istaknuto, podrazumevano da je enska
ravnopravnost ve postignuta ili da je njeno ostvarivanje neminovno u (tada se verovalo) bliskoj
budunosti.
Dobar primer opisane ambivalencije u domaoj istoriji, jeste i rad Antifaistikog Fronta
ena (AF), tanije odnos Narodnog Fronta i Komunistike partije prema ovoj enskoj
organizaciji. Od trenutka osnivanja 1942. godine, delatnost AF-a je bila usmerena na masovno
opismenjavanje ena, njihovo obrazovanje i masovno zapoljavanje koje bi vodilo njihovoj
konanoj emancipaciji. U tom pogledu, AF je, tokom svog rada dugog vie od jedne decenije
(19421953), postigao izuzetno vane rezultate u pogledu masovnog opismenjavanja ena,
uspostavljanja pravne jednakosti sa mukarcima i promene svesti ena o njihovom mestu u
drutvu. Tako su, prema podacima o Predsednitvu Vlade NR Srbije iz 1948. godine, u
Predsednitvu, od ukupno 65 zaposlenih, bile angaovane 33 ene, a funkcije su obavljale i u
svim ministarstvima, komitetima i komisijama. Tako su, na primer, od 10 zaposlenih u
Vrhovnom sudu, 4 sudije bile ene (Panteli, 2010: 71). Zastupljenost ena u Saveznoj Skuptini
Srbije, bila je, sa dananje take gledita, na zavidnom nivou, te ih je 1982. godine, u srpskom
Parlamentu bilo 27,6%. Takoe, broj visoko obrazovanih ena je, od kraja rata do raspada SFRJ
neprestano rastao, pa ih je u Srbiji 1961. godine bilo 24,9 %, a 1986. godine 39% sa visokom
strunom spremom (Boinovi, 1996: 245).
Ipak, stapanjem AF-a sa Narodnim Frontom (1950), a zatim i njegovim ukidanjem na
etvrtom kongresu AFJ, odranom 1953. godine, proces emancipacije ena je bio znatno
usporen. S obzirom na to da posle ukidanja AF-a, u SFRJ nije postojala ni jedna slina enska
organizacija koja bi se posvetila iskljuivo radu na reavanju enskog pitanja i koja bi u svoje
okvire mogla ukljuiti veliki broj ena, mnoge zakonske odredbe koje su donete u njihovu korist
(poput donoenja zakona o legalizaciji abortusa iz 1974. godine), nisu imale stvarnog odjeka
meu irom populacijom ena. Drugim reima, iako su ene imale sva zakonska prava koja su
im omoguavala emancipaciju, nije postojala organizacija koja bi se fokusirala na konkretno
sprovoenje tih zakona i promenu svesti graanki i graana SFRJ. Tako su pravnim
mehanizmima neprestano suprotsravljani oni ideoloki, koji su ene zadravali u tradicionalnim
okvirima. Iako su formalno imale sva mogua prava, [...] nisu (uvek) bile dovoljno snane da ih
3

iskoriste (cit. prema: Panteli, 2010: 107). S tim u vezi je znaajno naglasiti da u socijalizmu,
kao ni danas, tradicionalne vrednosti enama nisu iskljuivo nametane spolja, od strane
mukaraca koji su imali drutvenu ili politiku mo. U skladu sa Altiserovim stavom da je
ideologija proizvodi subjekte, ali i da subjekti odravaju odreene ideoloke predstave, treba
naglasiti da su mnoge ene svoje uloge u drutvu doivljavale upravo na tradicionalan nain.
Ponavljajui odreene norme koje su ih inile drutveno prihvatljivim, mnoge ene su se
uklopile u stereotipe, potvrujui iznova tradicionalnu raspodelu rodnih uloga. Drugim reima,
delajui u okviru patrijarhalnih
1
modela i uklapajui se u norme koje su ih inile prepoznatljivim
za drutvo, mnoge ene su i same doprinele uvrivanju tih normi.
Ipak, treba svakako naglasiti i to da su mnoge ene uspele da iskoriste mogunosti koje
su im bile dostupne u socijalistikom drutvu, za ta primer mogu biti i brojne uspene karijere u
razliitim oblastima koje su neke graanke SFRJ ostvarile. Tako su na primer, neke ene roene
pre rata, posle osloboenja postale visoke funkcionerke i aktivne uesnice politikog ivota u
SFRJ, premda nikada nisu obavljale funkcije koje su donosile najvei presti i mo. Tako, meu
njima svakako treba pomenuti Mitru Mirovi (19122001), koja je nakon rata u vie navrata
obavljala funkciju ministarke prosvete, nauke i kulture, bila poslanica u Skuptini NR Srbije,
nalazila se na elu Agitpropa CK KP Srbije i bila jedna od dve ene lanice Politbiroa CK KP
Srbije (Panteli, 2010: 133). Pored nje, znaajno je navesti i Spaseniju Canu Babovi (1907
1977), drugu lanicu Politbiroa CK KP Srbije, izmeu ostalog i ministarku, lanicu Saveta
Federacije i Saveznog odbora SUBNOR-a, te Predsednitva SR Srbije.
2
Takoe, nekadanja
Jugoslavija se mogla pohvaliti i enama koje su uspele u drugim, tipino mukim oblastima
poput sportske novinarke Milke Babovi (1928) ili koarkaice Razije Mujanovi (1967), da
pomenem tek neke. Vano je napomenuti i uspene karijere koje su izgradile vokalne
interpretatorke poput Lole Novakovi (1935), Beti Jurkovi (1936), Gabi Novak (1936), Radmile
Karaklaji (1939), Nade Kneevi (1940) itd.
3
Upravo injenica da su se navedene one bavile

1
Termin patrijarhat se esto koristi u feministikim, ali i svakodnevnim diskursima i ima najrazliitija znaenja. U
daljem tekstu u termin koristiti kako bih opisala optu tendenciju dominacije mukarca, koja ima svoju specifinu
formu izraavanja u razliitim drutvima i istorijskim kontekstima (Papi, 1993: 317). Premda se tokom istorije
znaenje ovog pojma menjalo, ijenica da je oznaavao neku vrstu nadmoi mukarca je ostala nepromenjena. U
tom smislu u u daljem tekstu razmatrati i razliite oblike koje je patrijarhat imao u odreenim poljima ljudskog
delovanja u Srbiji.
2
Za vie detalja o politiki aktivnim graankama SFRJ videti: Ivana Panteli (2011), Partizanke kao graanke,
Beograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta.
3
Posebno interesantan uvid u pitanja emancipacije ena u SFRJ bi mogao proizai iz razmatranja uloge koje su
4

sportom, prosvetom, kulturom, svetom zabave itd, svedoi i o dometima emancipacije ena u
SFRJ. U tom kontekstu stalnih meandriranja izmeu tradicionalnih uloga i tenje ka emancipaciji
treba sagledati i mesto koje su kompozitorke ozbiljne muzike imale u tadanjem drutvu.
Kao to je ve napomenuto, dolazak Komunistike partije na vlast nakon Drugog
svetskog rata je enama u Srbiji (i u SFRJ) doneo mnoge povoljnosti i u velikoj meri poboljao
njihov status. Ipak, premda su mnoge zakonske mere potrebne za uspostavljanje ravnopravnosti
ena donete od strane tadanjih vlasti, u stvarnom ivotu su ipak jo uvek dominirali
tradicionalni, patrijarhalni stavovi prema enama. Ove ideje, koje su enu vezivale za kuu i
porodicu, te joj najee odricale sposobnost za bavljenje poslovima koji iz ovog domena izlaze,
sutinski su vane za razmatranje mesta koje su ene imale u okviru umetnikih oblasti,
konkretno, ozbiljne, umetnike muzike. ini se da su upravo stereotipne predstave o enama
koje se kroz istoriju nikada nisu bavile apstraktnom i uzvienom umetnou komponovanja,
onemoguile njihovo aktivno ukljuivanje u kompozitorske krugove. Tako, Stana uri Klajn
jo 1936. godine pie: Dosta se raspravljalo o nedovoljnoj kreativnosti ene u oblasti muzike.
Psiholozi, enomrsci i reakcionari, naprosto su tvrdili da je eni usled njene uroene inferiornosti
uskraena i kreativna mo, potkrepljujui to time to enama, kojima su profesije mukaraca bile
nedostupne, niko nije branio da se bave muzikom [...] (uri Klajn, 2000: 170). Drugim
reima,situacija koju zatiemo u tadanjem muzikom ivotu zemlje, predstavlja dobar primer
snanog funkcionisanja uvek prisutnih stereotipa o enama o kojima je pisala i uri Klajn.
Takoe, u skladu sa tadanjim drutvenim normama izgraenim na osnovu naizgled neutralnih
istorijskih injenica, bilo je veoma teko da ena, od strane drutva i sveta muzike, bude
prepoznata kao kompozitorka.
Za primer neravnopravnosti kompozitorki u SFRJ, moe se iskoristiti podatak iz tabelarnog
pregleda lanstva Saveza kompozitora Jugoslavije, objavljenog povodom dvadesetogodinjice
saveza (SAKOJ, 1950 1970). U njemu je navedeno da SAKOJ broji 448 lanova i 37 lanica,
meu kojima ih je 3 bilo iz Bosne i Hercegovine, po jedna iz Crne Gore i Slovenije, 11 iz
Hrvatske, 21 iz Srbije dok iz Makedonije u SAKOJ nije bila ulanjena ni jedna ena (Miloevi,

pevaice zabavnih melodija imale u tadanjem drutvu. Premda se svakako jesu probile na trite rada u oblasti u
kojoj su ene bile zastupljene i pre dolaska komunistikog reima, smatram da se ne moe govoriti o njihovoj
popularnosti kao o, na primer, posledici posedovanja isto fizike lepote.
5

1970: 153). Takoe, broj kompozitorki ija imena su navedena na spisku redovnih lanova
4

Udruenja kompozitora Srbije
5
objavljenom 1965. godine u Istorijskom pregledu razvoja
Udruenja kompozitora Srbije Roksande Pejovi, nalaze se imena pet kompozitorki (Mirjana
ivkovi, Ljubica Mari, Nadeda Mosusova, Lida Frajt i Mirjana orevi istek) i sedam
muzikih spisateljica.
6
Pored njih, u spisku su navedena imena 74 kompozitora (Pejovi, 1965:
62). Ovaj promer svedoi i o tome na koji nain stari (ili, konkretno, predratni) stereotipi,
nastavljaju svoj ivot i nakon politikih promena. Naime, svi autori navedeni u pomenutim
spiskovima lanova SAKOJ-a i UKS-a, roeni su pre, a kolovani pre, ili neposredno posle
Drugog svetskog rata, te je izvesno da su, kao i mnogi drugi graani zemlje, i kompozitori delili
tada dominante stavove o enama. Drugim reima, promer izveden na osnovu spiska lanova
UKS-a iz 1965. godine predstavlja veoma vaan dokument o recidivima predratnih
patrijarhalnih stavova koji, premda vremenom jesu umanjeni, do danas nisu u postpunosti
nestali. Tako, za dvadesetak godina koliko je, do trenutka objavljivanja pregleda Roksande
Pejovi, trajala SFRJ, stereotip o eni koja nije sposobna da komponuje nije osporen, uprkos
svim zakonskim merama koje su preduzete. Takoe, ini se da je, ak i kada su ene dobile
mogunost izbora svakog eljenog zanimanja, ideja o mukarcu kao idealnom stvaraocu muzike
ostala netaknuta, o emu svedoi i veoma sporo poveanje broja ena koje se aktivno bave
komponovanjem.
S obzirom na to da kulturalna znaenja i funkcije muzikog dela nisu neto naknadno
pripisano muzici (uvakovi, 2009: 10) smatram da je znaajno razmotriti samu rodnu
strukturu Saveza kompozitora Jugoslavije, Udruenja kompozitora Srbije, te Katedre za
kompoziciju i orkestraciju Muzike akademije (kasnije Fakulteta muzike umetnosti) u
Beogradu. Dakle, kako su kulturalna znaenja sastavni deo svakog muzikog dela, smatram da
upravo odgovor na pitanje, kog je roda osoba koja muziku stvara, daje vaan uvid u
karakteristike samog sveta muzike i konkretnih muzikih ostvarenja koja u njemu postoje. Kako
sam ve napomenula, odnos broja lanova i lanica SAKOJ-a je, 1970. godine, bio izuzetno
neravnopravan. Uz to, u Savez kompozitora Jugoslavije bili su primani i muziki pisci, meu

4
U cilju bolje preglednosti teksta, u radu u koristiti ovaj, takozvani generiki rod, kako bih izbegla konstrukicje
poput lan/ica. Ipak, elim da naglasim da, prilikom svake upotrebe imenice koja sugerie profesiju ili titulu, a koja
se javlja u mukom rodu, podrazumevam i ene koje obavljaju isti posao.
5
U daljem tekstu UKS.
6
To su: Ljubica Jankovi, Stana uri Klajn, Marija Koren, Jelena Milojkovi uri, Mirka Pavlovi, Radmila i
Petrovi, dok se Nadeda Mosusova moe ubrojiti i meu kompozitorke i meu spisateljice.
6

kojima je zastupljenost ena bila mnogo vea nego to je to bio sluaj u kompozitorskim
krugovima, te je izvesno da su vei deo ukupnog broja lanica SAKOJ-a inile upravo
spisateljice. Kako je prikaz u monografiji, objavljenoj povodom dvadesetogodinjice postojanja
Saveza, tabelaran, nisu navedena imena lanova i lanica, te nisam bila u mogunosti da
pouzdano rekonstruiem taan broj kompozitorki i muzikih spisateljica. Ipak, iako lanovi,
svakako zbog njihove brojnosti, nisu navedeni imenom i prezimenom, tani podaci postoje u
sluaju osnivakog i rukovodeeg odbora Saveza. Tako je, za prvog predsednika izabran Stevan
Hristi, a za sekretara Oskar Danon (Miloevi, 1970: 9), da bi se zatim, na tri godine, na mestu
predsednika smenjivali kompozitori iz svih jugoslovenskih republika.
7
Takoe, u monografiji se
enska imena mogu nai iskljuivo u kontekstu muzikoloke i spisateljske delatnosti, premda je,
primera radi, na elu Zavoda za izdavaku delatnost kompozitora Jugoslavije, od njegovog
osnivanja 1957. godine, bio Rudolf Matz (Miloevi, 1970: 127). Ipak, segment monografije
SAKOJ-a, posveen muzikom izdavatvu, sroila je Roksanda Pejovi, a poslove urednika
kataloga Kompozitori i muziki pisci Jugoslavije, te asopisa Zvuk, na primer, dakle poslove koji
podrazumevaju odgovornost ali i izuzetno obiman, sloen i mukotrpan rad, obavljale Milena
Milosavljevi Pei, odnosno Stana uri Klajn. Ovo vezivanje ena za spisateljske poslove se
takoe moe objasniti stereotipnim stavovima o enama kojima je usled [...] uroene
inferiornosti uskraena i kreativna mo (uri Klajn, 2000: 170), koje dakle, ne mogu da
stvaraju muziku, ali mogu da je tumae.
8

Slina situacija je uoljiva i u promeru mukaraca i ena koji su se nalazili na
istaknutim pozicijama u okviru UKS-a. U inicijativnom odboru, oformljenom na osnivakoj
skuptini Udruenja, odranoj 1945. godine, bili su Mihailo Vukdragovi, Oskar Danon,
Milenko ivkovi, Mihovil Logar i Stanojlo Rajii, dok je za prvog Predsednika izabran
Milenko ivkovi (Pejovi, 1965: 60). Tradiciju postavljanja mukaraca na mesto predsednika
Udruenja, prekinula je tek Marija Kova, 2004. godine. Prva i jedina kompozitorka koja se

7
Na II kongresu saveza kompozitora Jugoslavije, odranom 1953. godine, za predsednika Saveza izabran je Matija
Bravniar iz Slovenije. Zatim, 1957. godine, Slavko Zlati iz Hrvatske, 1962. Vlastimir Nikolovski iz Makedonije,
1966. Miroslav ipler iz Bosne i Hercegovine (Miloevi, 1970: 864), a kako je VI kongres SAKOJ-a odran 1971.
godine (godinu dana nakon objavljivanja monografije iz koje su podaci preuzeti) u Prnom u Crnoj Gori, moe se
pretpostaviti da je esti predsednik Saveza bio iz ove Jugoslovenske republike.
8
Citat uri Klajn ukazuje i na stereotip koji esto prati kompozitorski i muzikoloki rad prvi opisan kao
kreativan a drugi kao suvoparan, posao koji zahteva operisanje brojnim podacima i injenicama i predstavlja puko
i nikako kreativno tumaenje kompozicija.
7

nala na elu UKS-a bila je Ivana Stefanovi (20062007)
9
, dok je trenutno na ovoj funkciji
Ivana Trii, muzikolokinja. Treba dodati da su Ljubica Mari i Mirka Pavlovi jedina dva
enska imena koja se mogu uoiti u spiskovima upravnih odbora koje je, do 1965. godine
sakupila Roksanda Pejovi. Obe su, naime, vrile funkciju sekretara Udruenja. (Pejovi, 1965:
213).
Jo jedan vaan izvor koji predstavlja korak blie u eventualnom upotpunjenju slike o
poloaju kompozitorki u tadanjoj Srbiji, jeste i mesto koje su imale u okviru Katedre za
kompoziciju i orkestraciju Muzike akademije (kasnije Fakulteta muzike umetnosti)
10
u
Beogradu na kojoj su kolovani gotovo svi stvaraoci aktivni do, ali i posle raspada SFRJ (od
kojih su neki akteri muzikog stvaralatva i danas). Kako je ova institucija imala kljunu ulogu u
obrazovanju mladih kompozitora i kompozitorki u Srbiji, jasno je da je strukturom studijskih
programa, te njihovim sadrajem, Akademija u mnogome uticala na formiranje i oblikovanje
stavova i kompozitorskih poetika najnovijih generacija domaih muziara, te na normiranje
odreenih naina ponaanja, miljenja i svakako, komponovanja. Vano je istai da su u okviru
same Muzike akademije, i u okviru muzikog obrazovnog sistema uopte, kompozitori
zauzimali veoma visoke poloaje. Tako je prvi dekan Akademije bio Stevan Hristi, da bi po
zavretku rata, 1945. godine, na ovo mesto bio postavljen Petar Konjovi (Marinkovi, 2009: 61,
64). Za njima je usledio jo veliki broj mukaraca koji su poneli titulu dekana ove institucije, uz
vaan izuzetak Darinke Mati Marovi, dirigentkinje koja je ovu funkciju obavljala od 1983. do
1988. godine.
Na mestima profesora kompozicije na Muzikoj akademiji, radili su iskljuivo
kompozitori roeni pre Drugog svetskog rata Josip Slavenski (18861955), Stevan Hristi
(18851958), Marko Tajevi (19001984), Milenko ivkovi (19011964), Mihovil Logar,
(19021998), Predrag Miloevi (19041988), Stanojlo Rajii (19102000), Vasilije Mokranjac
(19231984), Enriko Josif (19242003), Aleksandar Obradovi (19272001), Petar Bergamo
(1930), Petar Ozgijan (19321979), dok su, mahom tokom osamdesetih godina prolog veka,

9
http://composers.rs/?page_id=338 (pristupljeno 2.7.2012.)
10
Od osnivanja Muzike akademije 1937. godine, na ovoj ustanovi je delovala Katedra za kompoziciju i
dirigovanje, da bi zatim, 1959. godine, svaka od ove dve delatnosti dobila zasebnu katedru. Za vie informacija o
nastanku i razvoju studijskih programa na Muzikoj akademiji videti: , (2009):
: , , , -
(), : , 6170.

8

svoje klase dobili i Rajko Maksimovi (1935), Sran Hofman (1944), Vlastimir Trajkovi (1947)
i Zoran Eri (1950) (Perii, 1988: 105116). Od etiri kompozitorke navedene u spisku lanova
UKS-a iz 1965, samo je Ljubica Mari je predavala harmoniju i kontrapunkt na Katedri za
teorijske predmete na Muzikoj akademiji, da bi za njom, na istu katedru, 1976. godine, dola i
Mirjana ivkovi. Tek est godina kasnije, 1982. godine, na ovu katedru je primljena i Anica
Sabo. Mirjana ivkovi je, tako, bila prva kompozitorka kolovana na Akademiji koja je dobila i
predavako mesto na FMU,
11
premda ne i klasu kompozicije. Osim dve navedene autorke, u
periodu od osnivanja Akademije do 1987, na ovoj instituciji je kompoziciju diplomiralo 22
studentkinje i 77 studenata (Perii, 1988: 131171).
12
Ovaj podatak svakako treba sagledati u
kontekstu veih mogunosti koje je socijalistika revolucija donela enama, ali se o eventualnoj
ravnopravnosti u ovom sluaju nikako ne moe govoriti. Takoe, ukupan broj studenata i
studentkinja kompozicije koji su diplomirali, od osnivanja Akademije, do 1987. godine, govori u
prilog tvrdnji o kompozitorskom poslu kao o elitnom, poslu koji mogu obavljati samo odabrani.
Kako se objavljivanje ove monografije i pedeset godina postojanja Fakulteta poklapaju sa
poetkom raspada SFRJ, podaci iz publikacije daju veoma dobar uvid u obrazovni aspekt
domaeg sveta muzike iz perioda socijalizma. U tom smislu se ta 1987. godina pokazala kao
granina, godina kojom je zapoeo niz promena na drutveno-politikom i umetnikom planu.
injenica da je zastupljenost kompozitorki bila ovako mala, svakako se ne moe pripisati
esencijalistiki shvaenoj nesposobnosti ena da stvaraju muziku, ili loijem kvalitetu njihovih
dela. Kljunu ulogu u potiskivanju ena sa kompozitorske scene odigrali su pre svega stereotipi o
rodnim ulogama prema kojima se ene vezuju za takozvanu privatnu sferu, domainstvo i
porodicu. Takoe, s obzirom na to da su karakteristike umetnosti i muzike bile, manje ili vie
jasno sugerisane od strane vladajuih struktura, te da je umetnost imala veliki znaaj u
posleratnoj obnovi i izgradnji zemlje i uspostavljanju i odravanju vladajuih ideologija, broj
ena koje su se izborile za mesto na visokim funkcionerskim poloajima tadanjeg sveta muzike,

11
Ljubica Mari je kolovana pre Drugog svetskog rata u Pragu i deo je tzv. prake grupe kompozitora koji su,
zahvaljujui upuenosti u tada aktuelna deavanja na evrpskoj muzikoj sceni, dali znaajan doprinos srpskoj muzici
i poveanju kvaliteta muzikog obrazovanja u ovoj zemlji.
12
U prvoj polovini ezdesetih godina prolog veka, na Akademiju upisano jo petoro studenata kompozicije (2
studentkinje i 3 studenta), ali su oni, u monografiji izdatoj povodom 50 godina Fakulteta, navedeni kao studenti
koji ili nisu nastavili kolovanje na II stepenu, ili su nastavili ali nisu diplomirali zakljuno sa kolskom 1986/1987.
godinom (Perii, 1988: 118). S obzirom na to da su svi upisali studije tokom ezdesetih, mogunost da su 1987.
godine jo uvek studirali, izuzetno je mala.

9

bio je izuzetno mali. Vano je napomenuti da se brojna enska imena mogu nai meu
izvoaima, to je svakako tradicija ouvana iz prethodnog, meuratnog (a i ranijih) perioda. S
tim u vezi, podvukla bih i injenicu da su kompozitorke u okviru Muzike akademije, odnosno
Fakulteta muzike umetnosti bile zaposlene iskljuivo kao profesorke teorijskih predmeta, to je
praksa koja se zadrala do dananjih dana uz vanu napomenu da je trenutno, na Katedri za
kompoziciju i orkestraciju, zaposlen jednak broj ena i mukaraca.

10