Suoavanje sa istinom

Mirnodopsko ignorisanje ratnog zla

Pie: Bojana Oprijan Ili
Izvetaji o suenjima za ratne zloine retko dopiru do javnosti, jer ni
dnevnoj politici ni medijima nije proftabilno da tabloidiziranim
nacijama ponude injenice o dogaajima iz devedesetih godina prolog
veka.
Narodna izreka kae: Baci dobro niz vodu, vratie ti se uz vodu. A
svako zlo baeno niz vodu posebno na prostorima Balkana - plovi,
naalost, u mnogo vie pravaca. Kad je poetkom devedesetih, niz
vodu, u bujicu nacionalistikog i ovinistikog ludila i mrnje, baeno
zlo i kad su se ratni zloini u ime vere i nacije smenjivali gotovo iz
dana u dan sve se svodilo na plitkoumno uverenje da cilj opravdava
sredstvo.
Sada, kad je eho ratnih zloina utihnuo, postali smo svedoci
preutnog forsiranja kolektivne amnezije umesto katarze, uz retko -
uglavnom vrlo selektivno pominjanje ratnih zloina u medijima,
zavisno najee od dnevno-politikog konteksta. Zapravo, u medije -
mahom ciljano - dospevaju izvetaji o optunicama i suenjima za
ratne zlone velikog kalibra, dok sistematsko praenje i izvetavanje
o procesima optuenim za ratna zlodela, kao deo ureivake politike,
apsolutno ne postoji. Posledica je da veina graana, posebno u Srbiji,
esto i ne zna za ta se to sve predsednici drave izvinjavaju tokom
susreta sa zvaninicima susednih drava, bilo da je re o Ovari,
Srebrenici, Paulin Dvoru, Medakom Depu, Lovasu, raznim
paravojskama, Beretkama i korpionima
Sve to podstie jednostavno i logino pitanje - da li se i kako javno
mnjenje na prostoru bive SFRJ - posebno Srbije, Hrvatske i BiH
moe preoblikovati za iskreno i ozbiljno suoavanje sa dogaajima iz
ratnih sukoba devedesetih godina? I u kojoj meri tome doprinose
suenja za ratne zloine i medijski izvetaji o tim sudskim procesima?
U tom kontekstu se ponekad ine uzaludnim kampanje i apeli
nevladinog sektora koji ve godinama upozorava da bez
individualiziranja krivice jo dugo nee biti neophodne katarze, a jo
manje istinskog pomirenja. A tenji ka pomirenju - barem verbalno i
zvanino u poslednje vreme smo svedoci u skoro svim formalnim i
neformalnim susretima demokratski i proevropski orjentisanih
politiara.
Nesumnjiva je, recimo, volja i elja dvojice predsednika - Ive
Josipovia i Borisa Tadia, da otvore nove stranice istorije izmeu
dve zemlje, uz obeanja su da nijedan zloin nee ostati nekanjen. A
kad se iskljue kamere i mikrofoni - otopljavanje odnosa ostane da visi
u politikom vazduhu i medijskom etru. Istovremeno, u svakodnevnom
ivotu se suoavamo sa injenicom da dominatan deo javnosti u obe
drave a nita bolje nije ni u oba entiteta BiH - ne eli svoj komad
gorke istine - da je netko poinio zloine u njihovo ime, u ime njihove
nacije, vere, komada zemlje, vekovnih ognjita
Dakle, ini se kako civilni sektor, psiholozi, sociolozi i kulturolozi u
Srbiji u prazno upozoravaju da su suenja za ratne zloine dobra
prilika za rasvetljavanje injenica ta se dogaalo, ko je nareivao
teka zlodela, a ko je i kome bivao delat Ovara, Lovas, Beli
Manastir, Stara Gradika, Medaki Dep, Suva Reka, Viegrad, Tuzla,
Zvornik samo su neka od mesta gde su poinjeni zloini iji su
vinovnici dospeli pred domae sudove, ili pred lice meunarodne
pravde, u Haki tribunal. Ve godinama se uju potresna svedoenja o
strahotama i svirepostima koje se, posredno ili neposredno, pripisuju
optuenima. Istovremeno, sluajnom anketom na ulici gotovo da ne bi
mogli nai sagovornika koji bi mogao nabrojati barem dva sudska
procesa i stravina svedoenja o ratnim zloinima o kojima je itao u
domaoj tampi, ili uo i video u nekom od ovdanjih elektronskih
medija.
A ne ba tako davno, na (pra)poetku direktnih TV prenosa iz hake
sudnice, procesi su imali iroku publiku. Suenja, pre svega,
Slobodanu Miloeviu, a potom Vojislavu eelju, ili Veselinu
ljivananinu, u Srbiji su, izvesno vreme, bila medijski atraktivna i
ak pomno praena, uz veliki rejting gledanosti. Ali, interes javnosti je
iz dana u dan jenjavao, verovatno i zbog viemesenih politikih tirada
sa optuenike klupe koje je, uzgred budi reeno, sudsko vee
dozvoljavalo i tolerisalo. Tako su i iskazi preivelih rtava zloina ili
srodnika pobijenih i poklanih koji su pokopani u masovnim
grobnicama, ostali u drugom planu i(li) samo u sudskim zapisnicima.
Guvi u sudnicama, udarnih termina u elektronskim medijima i
velikih naslova u tampi bivalo je tek ako se izriu presude ili ako bi
neko od optuenika umro ili se ubio u zatvoru. I tada je, meutim,
background poinjenih zloina sumiran tek u nekoliko reenica.
Ignoriranje istine: Dok traju procesi protiv optuenih za ratne zloine -
soba za novinare u beogradskom Specijalnom sudu (za ratne zloine i
organizovani kriminal), uglavnom je prazna. Tek po neki izveta
povremeno navrati da uje o emu je re. Meutim, ako se desi da su
istovremeno u toku suenja optuenima za organizovani kriminal i
ratnim zloincima, prednost na ekranu iz sudnice u novinarskoj sobi
imaju domai kriminalci, lopovi i lupei iz podzemlja, kumovi kumovih
kumova, osumnjieni tajkuni Sutradan, ti naslovi pune stranice
domaih medija.
Istini za volju, Tuilatvo za ratne zloine uredno obavetava sva
sredstva javnog informiranja o terminima suenja, fazama postupka,
optuenima i optunicama, u domaim medijima o tome skoro da
nema ni rei ili se sporadino pojavi tek po nekoliko redaka. A
preanjih meseci, injenica je, pred Veem za ratne zloine u
svedoenjima su imenovani poinioco zloina, detaljno opisani jezivi
dogaaji na brojnim stratitima i u logorima, u Hrvatskoj, Srbiji, BiH,
na Kosovu. U sudnici, izolovanoj neprobojnim staklom od optuenika,
sede uplakane majke, supruge, oevi, braa i sestre, deca rtava I
tek poneki posmtara nevladinih organizacija i udruenja za ljudska
prava, tek da evidentira da li je i koliko suenje objektivno. Prisustvo
novinara se moe naprojati na prste jedne ruke, ali i to ne dnevno nego
meseno.
Novinarske zadatke, injenica je, odreuju urednici kojima su
prevashodni motivi prodaja novina ili gledanost, odnosno sluanost
programa na osnovu kojih se, vrlo direktno, mere i rejtinzi i
marketinka privlanost za oglaivae od ijeg novca ivi veina
medijskih kua. Tretman informacija i tekstova diktiraju ekskluzivnost
i senzacionalnost dogaaja. Ipak, namee se pitanje ko je, kako je i
zato (pr)ocenio da javnost ne inturesuju i suenja za ratna zlodela?
Ovdanja javnost, generalno, nije zainteresovana za suoavanje s
prolou i aktualna suenja za ratne zloine. Jer, lake je usvojiti
stereotipe da je za sve kriva ona druga strana, a sebe i svoje
sunarodnike udobno ostaviti u poziciji rtve, kae novinarka Tanja
Tagirov, inae pravnica sa dugogodinjim staom izvetavanja iz
sudova. Ona tvrdi da i mediji slede taj put, jer naslovi o ratnim
zloinima ne doprinose poveanju tiraa.
Istovremeno, ona je uverena da ima sve manje volje za razotkrivanjem
zloina iz devedesetih godina, ne samo u javnosti ve prvenstveno
meu tzv. politikim elitama, jer se ne moe porei da su mediji pod
uticajem politike, kao i sve ostalo u dravama nastalim raspadom
bive Jugoslavije.
Zato je iluzorno oekivati da e se mediji ponaati drukije od onih
na vrhu. U svemu tome, medijima je najlake da poetak i kraj nekog
suenja obelee uglavnom prenoenjem nekoliko redova agencijskih
vesti, uvereni da im je savest nakon toga ista nije da nisu objavili, a
stvari ipak ostaju takve kakve jesu.
Naalost , urednici resornih rubrika nekoliko srbijanskih dnevnika
uglavnom nisu bili raspoloeni da javno objasne stavove ureivake
politike, pa ak ni svoje vienja vanosti i medijskog tretiranja suenja
za ratne zloine.
Stvar je vrlo jednostavna iza veine medija, uz nekolicinu koji su pod
kontrolom i na budetu drave danas stoji privatni kapital strani ili
domai. A kapital ima stroga i surova pravila koja se svode na jedan
imperativ profit. I sad zamislite urednike koji biraju da li e na
naslovnu stranu staviti, recimo, naslov EKSKLUZIVNO - Ceca
ugradila nove silikone, ili SKANDALOZNO vie od treine rtava na
Ovari zaklano. Odgovor je jasan tabloidiziranoj naciji koja,
anestezirana, veinom lee i ustaje voajerski buljei u Farmu, u
velikim tiraima prodaju se naslovi o spletkama na estradi, vezama
kriminalaca i politiara, spekulacije i podmetanja tobonjih
ekskluzivnih vesti kojima se upravlja iz raznih dravnih javnih i tajnih
slubi. U takvim okolnostima vesti o suenjima za ratne zloine mogu
da dobiju tek nekoliko redova u nekom zabaenom stupcu crne
hronike. Ta vrsta istine neminovno gubi ako je suprotstavite gomilama
lai i poluistina u dananjim medijima, kae jedan od urednika u
tiranom beogradskom dnevnom listu insistirajui, ve u startu, da
bude anoniman.
Poznata novinarka i biva urednica nezavisne tv-produkcije Video
nedeljnik (VIN) Gordana Sua ukazuje na to da, svako suenje za
ratni zloin, u kojem se utvruje, vano je rei, individualna krivica,
prestavlja atak, na godinama negovanu, kolektivistiku patriotsku
sliku o herojskoj borbi Srba u miniulom ratu.
Koliko je ljudi, tek nakon izvinjenja predsednika Tadia, saznalo da
Ovara stratite za 294 civila, ena, dece i ranjenika? A, oni koji su
pre 12 godina izvetavali, tanije lagali, o oslobaanju Vukovara, i
dalje su na visokim medijskim i drugim dunostima. Poto je izostalo
suoavanje sa prolou i lustracija, takvi i njima bliski mediji, logino
je, koriste priliku da zatakaju, falsifikuju i relativizuraju zloine i u
tome su vrlo uspeni, jer gotovo 40 posto graana Srbije, Ratka
Mladia, optuenika za najtei ratni zloin genocid, smatra herojem.
Podilaenje takvom raspoloenju jedan je od razloga to ni javnost ne
interesuju suenja za ratne zloine, ocenjuje Gordana Sua.
U svakom sluaju, mnogima e i dalje biti nepojmljivo da prvo uju, a
potom i prihvate, istinu u ratu i ratnim zloinima, koji god nacionalni
predznak imali. Jer, ako ne objave mediji kao da se nije ni desilo.
KOR.
Okvir
Haka statistika

Za 10 godina tuitelatvo u Hagu optuilo je 161 osobu, a potom 20
optunica povuklo. Postupci su zavreni protiv 121 optuenog u 86
predmeta, u kojima je 11 optuenih osloboeno optubi, 61 je osuen,
19 ih je umrlo ili poinilo samoubistvo, a ostali su procesuirani pred
domaim sudovima.
Tuilatvo za ratne zloine je u novembru ove godine objavilo da su do
sada pred domaim sudom izreene kazne 51 osobi, a u zbiru je to
ukupno 655 godina zatvora. Potpisano je 13 oslobaajuih presuda, a
pravosnane su izreene u 12 predmeta u kojima su osuene 33
osobe, a osloboeno ih je devet. U toku je devet suenja u kojima na
optuenikoj klupi sedi 50 osoba.