Koka, naime, analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izbora

koji je ona napravila 1933. godine, odnosno nacionalsocijalizma. U pitanju je

asimetri~no upore|ivanje koje mo`e dovesti do problemati~nih zaklju~aka.
Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala u
totalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otpri-
like sli~nim uslovima. Van ovog konteksta, rasprava o posebnom putu mo`e da vodi u
pogre{no razmi{ljanje. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja, pa ~ak i regija, ima svoj
posebni put.
Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj, funkcija istorijske nauke sastoji se,
prema Koki, u ispitivanju kolektivnog identiteta. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadom
zapravo otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja. U svetlu boljih,
manje diktatorskih, nefa{isti~kih alternativa, tok nema~ke istorije u 20. veku ne izgleda
neizbe`an. Zato, ka`e Koka, posebni put tone u pro{lost a nacisti~ka Nema~ka je
intenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina I ne izgleda da }e
se to uskoro promijeniti... To je teret, i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje u
vremenu ve}, naprotiv, biva sve podsticajniji.
Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. Sve zavisi, ka`e on, od izbora
predmeta upore|ivanja: Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sa
zemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe, brojna bi se pitanja mogla druga~ije
postaviti. O posebnom putu Rusije i da se ne govori.
Kakve su, najzad, {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je ona
vrlo zahtevna: Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno, teorijski orijentirane,
analiti~ke histori~are, koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji, i stoga je,
zasad, posao manjine (Jirgen Koka).
U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatsku
istoriografiju. Komparativistika je, uostalom, ve} sastavni deo formiranja novih ge-
neracija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu.
Za po~etak, va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za tren-
dovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okru`enju.
Dr Latinka PEROVI]
Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 19031914: istorijska studija
o zlatnom dobu srpske demokratije, Udru`enje za dru{tvenu istoriju,
Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003, str. 450
Za knjigu Srbija i demokratija 19031914, Dubravka Stojanovi} dobila je
nagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. Re~
je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su ne
samo obele`ili po~etak 20. veka nego su ga u celini i odredili.
Srbija i domokratija 19031914, je i jedna lepo pisana knjiga. U srednjoj i
mla|oj generaciji srpskih istori~ara, po mome mi{ljenju, niko, osim pokojnog Ivana
\uri}a, nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. Odnosno, imao u vidu ~itaoca kome je knji-
ga i namenjena. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @or`a Diboa koji je
verovao da je istorija tako|e i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora i da istori~ar treba
255
PRIKAZI I KRITIKE
da ima taj dar, blago lepog pisanja, jednostavno, prezicno. Francuska istoriografija je
blagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenu-
toj knjizi, ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara:
Borba za istoriju Lisjena Fevra.
Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokrati-
je u Srbiji, to jest ono razdoblje koje je nazvano zlatnim dobom u istoriji srpske demo-
kratije: od 1903. do 1914. godine. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji?
U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istra`ivanja srpskog parlamentari-
zma. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti, institucije, organizacije) a ne
celovito. Posle dramati~nog po~etka 20. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}a
dinastijom Kara|or|evi}a, nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912, 1913) i Prvi
svetski rat (19141918). Srbija se potom na{la u novom dr`avnom okviru: Kraljevina
Jugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su, iz raznih
razloga, teme iz nacionalnih istorija bile potisnute.
Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacija
Olge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 19031914. godine. U sredi{tu ove
studije su institucije: kralj, parlament, vlada. Zatim je do{la doktorska disertacija
Dubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite
19031914, koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija
19031914: istorijska studija o zlatnom dobu srpske demokratije. U sredi{tu ove
studije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 19031914.
godine. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek treba
istra`ivati.
Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju, do-
ga|aju i li~nosti. Bez toga, dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revoluciji
ili o Prvom srpskom ustanku.
U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analizi
glavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode, jednakosti i bratstva. Na toj velikoj trijadi
Francuske revolucije 1789. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. Najiscrpnije
je analizirana ideja jednakosti. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode i
recepciju bratstva.
U jednom selja~kom i siroma{nom narodu, ideja jednakosti odredila je i model
demokratije. ^injenicu da je srpsku dr`avu stvorio gunjac i opanak odre|uje i njen
karakter i karakter politi~kih stranaka. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jer
ona izra`ava dominantan interes, interes selja~kog naroda.
Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. godine, Narodna radikalna stranka
ostvarila je apsolutnu ve}inu. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore.
Drugi va`an doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskog
okvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. Ona polazi sa Vo-
lterovog stanovni{ta da se moderna demokratija mo`e praviti samo u uslovima kapita-
listi~ke industrijalizacije. Ali, uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da veza izme|u
demokratije i razvijenosti postoji, ali veza nije kauzalitet, kao i stanovi{ta Lipseta da
demokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. Na osnovu toga, Stojanovi}eva
zaklju~uje da Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke za
demokratiju, ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla i
sindrom jedinstvenih istorijskih fakata. Srpska intelektualna elita je, naime, prema
TOKOVI ISTORIJE
256
1-2/2005.
Stojanovi}evoj, dala va`an doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru-
{tvima. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalna
stranka bila politi~ki hegemon, odnosno narodne demokratije, za koju su evropske forme
imale isklju~ivo instrumentalnu vrednost, srpska intelektualna elita je odnos prema
Evropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji.
Najzad, analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovih
savremenika, Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze.
Ubistvo kraljevskog para 29. maja 1903. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dina-
stije Obrenovi}a. Ujedno, trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbiju
potresale kroz ~itav 19. vek. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali, samostalci i
sami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. maj 1903.
godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskoj
istoriji (i 19. vek je po~eo revolucijom 1804). Jedna, dakle, istorijska prekretnica koja je
vi|ena kao sveto stanje, kao jo{ jedan po~etak novog doba.
Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. maja 1903. godine (naprednjaci i pojedini
intelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope, samim
tim i od liberalne demokratije. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava, ulazak
vojske u politiku, slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. Narodnu radikalnu
stranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alterna-
tivu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. Ve}ina je imala sva
prava, pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}).
Prema pomenutim kriti~arima, unutra{nju politiku Srbije posle 29. maja 1903.
karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u prak-
si. Anjen me|unarodni polo`aj izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplo-
matskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. maja 1903. godine sve dok se ne re{i za-
vereni~ko pitanje; kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor; Austro-Ugarska je zabrani-
la uvoz robe iz Srbije. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarod-
ni polo`aj Srbije: Spoljni presti` kraljevstva, koji i bez toga nije stajao visoko, stvarno
se stropo{tao. ^itava Evropa gleda na Srbiju kao na oku`enu.
Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska, socijalna, kulturna i politi~ka
ograni~enja srpskog parlamentarizma. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. Prvo,
slabo dru{tvo pred velikim izazovom. Toga su ve} u toku zlatnog doba bili svesni nje-
govi savremenici: Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imala
je za jedno kratno vreme da pre`ivi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. Ona to
nije mogla (...) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas, uprkos svim krupnim frazama,
ne predstavljamo evropsku dr`avu u pravom smislu te re~i, no samo spoljno (Du{an
Nikolajevi}, 1910). Drugo, uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911)
tajne nacionalisti~ke organizacije Ujedinjenje ili smrt ili Crna ruka. Njen cilj je bio
priklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojem
Kraljevine Srbije kao pravne dr`ave a samim tim i parlamentarizma. Istorijski akteri bili
su otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. Za Nikolu Pa{i}a, do`ivotnog vo|u Narodne
radikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost zlatnog doba, sloboda celog srpskog na-
roda, bila je ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini. U tom
klju~u su, kako je pokazala Dubravka Stojanovi}, i ideja jednakosti i ideja bratstva.
Dr Latinka PEROVI]
257
PRIKAZI I KRITIKE