Antoni de Melo

BUENJE

ivot je ono to namse deava dok smo obuzeti drugim planovima
(linkovi ka poglavljima, Ctrl+klik da otvorite)

1. Da li ste budni?
2. Oekujete li pomo?
3. Koliko smo iskreni prema sebi?
4. O naemludilu
5. Put odricanja
6. Sluanje i oduavanje
7. Koliko smo egoisti?
8. Carstvo je ovde
9. Krah iluzija
10. ta je prosvetljenje?
11. Samoposmatranje
12. Veni ivot
13. Kako otkriti svoje "ja"?
14. ta je nae pravo "ja"?
15. Negativna oseanja
16. Od ega zavisimo?
17. Kako dostignuti sreu?

18. ta je koren nasilja?
19. Kako stupiti u dodir sa stvarnou?
20. Svesnost
21. ta su etikete?
22. O uspehu u ivotu
23. etiri koraka do mudrosti
24. O problemu zla
25. Somnabulizam
26. Kako menjati sebe?
27. Buenje
28. Kakva je promenjena linost?
29. Na kraju je samo utanje
30. Kako izgubiti sebe?
31. ta je najvrednije u nama?
32. Treba li potiskivati elje?
33. Kako iveti sada i ovde?
34. Kada grlimo uspomene

35. Pojmovi i stvarnost
36. Rei kojih nema
37. Filtrirana stvarnost
38. Robovi ciljeva
39. ta je prava ljubav?
40. Skriveni programi
41. ta je smisao ivota
42. Smrt sebe
43. Intuicija i razumevanje
44. Ljubav je neizreciva
45. Gubljenje kontrole
46. Sluanje ivota
47. Kraj analize
48. Mrtvi pre vremena
49. Zemlja ljubavi
50. Probudite se u ivot





Antoni de Melo roen je 1931. godine u Bombaju (Indija). Prvobitno teolog i psihoterapeut, na kraju je postao
duhovni uitelj. Umro je 1987. godine u Njujorku. itavog ivota trudio se da otvori oi ljudima, kako bi postali
svesni sebe i vrednosti postojanja. Ova knjiga je stenogram poslednjih njegovih predavanja, posveenih istini,
ljubavi i duhovnom prosvetljenju. Pred nama je njegova ivotna filozofija, putkoaz ka buenju duha i novom ivotu
da bismo najzad videli jasno, pogledomkoji nije zamagljen strahomi eljom, i da hrabro ivimo sada i ovde,
proivljavajui svaki novi trenutak sveinom deteta.









1. Da li ste budni?


Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se uspavani, ive uspavani, ene se i udaju uspavani, podiu
decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i udesnost
onoga to nazivamo ljudskomegzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slau se u jednom: da je sve dobro, sve je
dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravno, udan paradoks.
Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. ive u komaru.
Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. "arli", kae, "probudi se!" "Neu da ustanem, tata", odgovori mu
arli. Otac vie: "Ustaj, mora u kolu!" "Neu da idem u kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato nee?" Iz tri
razloga," kae arli. "Kao prvo, kola mi je dosadna; drugo, uenici mi se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac mu
onda uzvrati: "Dobro, sad u ja tebi rei tri razloga zbog kojih mora da ode u kolu; kao prvo, to je tvoja dunost;
drugo, jer ima etrdeset pet godina; a tree, jer si direktor."
Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste vie mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se
zabavljate svojim igrakama.
Veina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz dejeg vrtia, ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo ele
da povrate svoje polomljene igrake. "Vratite mi moju enu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite
mi moj ugled, moj uspeh."
To je ono to ljudi ele: samo nove igrake. Sve je u tome. ak e vam i najbolji psiholozi rei da ljudi u sutini
ne ele da budu izleeni. Oni samo trae olakanje; izleenje bi bilo previe bolno.
Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, buenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokuava da
probudi ljude oko sebe.
Nadam se da u umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne uinim ni najmanji pokuaj da vas probudim, ako
spavate. To se mene u stvari ne tie, i pored toga to vam povremeno kaem: "Probudite se!" Ja samo treba da
produimnapred svojimputem, da i dalje igramsvoj ples. Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne prihvatite,
vaa stvar. Kao to kau Arabljani: Priroda kie je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u oazi."

nazad na vrh



2. Oekujete li pomo?


Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne oekujte od mene da ikome pomognem. Ja ne
oekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude kodilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo
vaa zasluga. Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako. Verujete li da e vam ljudi pruiti podrku? Uopte nije
tako.
Na jednomkursu grupne terapije, ena koja je bila upravnik jednog internata, rekla mi je: "Mislimda me moja
direktorka ne podrava." "Zato to mislite?" upitao sam je. "Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat",
odgovorila mi je. "Nikada nisam ula ni re pohvale ili kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo da
ja poznajemvau direktorku. Zamislimo da ak tano znam ta ona misli o vama. I eto, ja vam kaem (izigravajui
pretpostavljenu) - "ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiem samo zato to u vaem internatu sve funkcionie
kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znamda je to vaa zasluga, tako da je sve u redu. " I, kako se sada
oseate?" "Odlino", odgovorila je. "Dobro", rekao sam, "da li biste hteli da izaete iz prostorije na nekoliko
minuta? To je deo vebe."
Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao samostalima u grupi: "J a sami dalje direktorka, vai? Linda je
najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naih internata. U sutini, ne odlazimu njen internat samo zato to ne
mogu da podnesem to to ona tamo radi. To je zaista uasno. Ali ako joj kaemistinu, te sirote uenice samo e jo
vie stradati. Zameniemo je za godinu ili dve - ve pripremamo jednu osobu za to. U meuvremenu, smislila sam
da joj kaem nekoliko lepih rei da bih je odobrovoljila. ta mislite o svemu tome?"
"Moda je to bilo jedino reenje u takvoj situaciji", odgovorili su mi. Uveo samzatimLindu i pitao je da li se i
dalje dobro osea. "Naravno", rekla je.
injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i oseanja, nezavisno od objektivne stvarnosti,
zajedno sa ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.
Mislite li da moda pomaete nekome zato to ste zaljubljeni? Lepo, kazau vam neto. Nikada niste zaljubljeni
u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite
malo: nikada niste ni u koga zaijubljeni - zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi. Tako
se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja.
"Kako si mogao da me razoara kad sam toliko verovala u tebe?" kazaete nekom.
J este li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubeenje samo je rezultat pranja
mozga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni
sud o odreenoj osobi. Na ta se onda alite? injenica je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je
prosuivanje bilo pogreno. Nije ba laskavo priznati tako neto, i zato ljudi radije govore: "Kako si mogao da me
razoara?"
Vraam se, dakle, na poentu - ljudi u sutini ne ele da odrastu, ne ele da se promene, ne ele da budu sreni.
Kao to mi je neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih uini srenim, samo e nastradati. Ne pokuavaj da naui
svinju da peva - samo e straiti vreme, a svinja e samo da se nervira."
Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za susednimstolomima bananu u uvetu - bananu u uvetu! ovek
pomisli: "Moda bi trebalo da mu kaem?... Ma neu, ta me se to tie." Ali sve to pone da ga proganja. Na kraju,
posle dve-tri aice, obrati se tipu za susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu." A tip mu
kaze: "Molim?" ovek mu ponovi: "Imate bananu u uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip. "IMATE
BANANU U UVETU!" prodere se ovek. "Malo glasnije", uzvrati mu ovaj. "Imam bananu u uvetu!"
Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to to ima i ukloni se. Ako impomogne -dobro je;
ako ne pomogne - nikomnita!

nazad na vrh



3. Koliko smo iskreni prema sebi?

Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne elite. Prvi korak ka buenju je da
dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte nije prijatno.
Vi ne elite da budete sreni. Hoete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Moete da zamurite
dok reavate, ili da to radite otvorenih oiju -nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vamje
blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokuajte da mu u mislima kaete: "Vie mi je stalo do moje sree nego
do tebe."
Pazite ta se dogaa. "Vie mi je stalo do moje sree, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreu."
Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove rei? Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti
pranju mozga?
J er, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budemtakav egoista?" Ali razmislite ko je stvarno
egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao da bude takav egoista da ti tvoja srea bude vanija od
mene?" Zar vamne bi dolo da odgovorite: "Izvini, ali kako ti moe da bude takav egoista, kad oekuje da tebe
stavim iznad svoje sree?"
Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik u lokalnoj crkvi, uvek poinjao besedu recima: "Samo je
rtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."
Savreno! Upitao samje: "Da li biste poeleli da vas volim po cenu svoje sree?" "Da", odgovorila je. "A vi
mene?" upitao sam. "Da", rekla je.
Zar to nije udesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sree i ja bih voleo nju po cenu moje sree. I tako, imali
bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!
Ne elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge stvari. ili, jo bolje - ne elimo da budemo bezuslovno
sreni. Spreman sam da budem srean pod uslovom da se desi ovo i ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svomprijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja srea. Da nemam tebe,
odrekao bih se sree."
Veoma je vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne moemo zamisliti da budemo sreni bez odgovarajuih
uslova. Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu povezujemo sa timuslovima.
To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo da se probudimo, ako hoemo da volimo, ako hoemo
slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tomsmislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu. J er, to nije ni
samilost, ni privrenost, ni religioznost, ni oboavanje - samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buenju, buenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima
ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam neko prui mogunost da se svega toga oslobodite. Zamis-
lite da vam neko prui mogunost da zaustavite to uasno traenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih
konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokae put kojim moemo postii da zaista volimo jedni druge, da
budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju. Moete li da zamislite ita korisnije od svega toga? Meutim, ima
ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je politika korisnija, da je nauka korisnija.
Kakva je uopte korist od slanja oveka na Mesec kada ne uspevamo da ivimo na Zemlji?

nazad na vrh



4. O naem ludilu


Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita nije korisnije od duhovnog rada.
Sta moe da uini siroti psiholog? Moe samo da smanji napetost. I ja se bavimpsihoterapijom, ali kada mi se
desi da moram izabrati izmeu psihologije i duhovnog rada, u meni doe do konflikta. Pitam se da li postoji neko
ko shvata o emu govorim. Ja sam to shvatio tek nakon mnogo godina.
Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu injenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio
kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se konano razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to nije
uasno? Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego to. se probude i kau: "Dosta mi je! Mora da
postoji neki bolji ivot, neki ivot koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bia."
A ta samja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi izloe svoje probleme u odnosima, u
komunikaciji sa drugima i slino, a ja sam im koliko-toliko pomagao. Ali priznajemda to uglavnomnita nije
vredelo, jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Moda je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Moda je
trebalo da dodirnu dno i kau: "Dosta mi je svega." Samo kada namje dosta da namje svega dosta otvara se izlaz.
Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakali ivot, a ne da bi nali izlaz iz situacije u kojoj
se nalaze.
Siroti psiholozi poteno rade svoj posao. Postoje sluajevi gde psihoterapija prua stvarno neophodnu pomo,
jer kad se neko nae na ivici ludila, onda moe da ode u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta je mistika -
suprotno od ludila.
Znate li koji je znak buenja? Trenutak u kome se pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?"
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je lud. Jedini razlog to nismo zatvoreni u ludnice je to nas
ima previe.
Dakle, ludi smo. ivimo potapajui se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, srei, radosti i
svemu ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do te mere ludi da, kad se svi slau u neemu, onda to mora biti
pogreno!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je inio jedan ovek. ovek koji se zvao Isus
Hrist - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to je on govorio. Buda - manjina koju ini
jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka velika
ideja na poetku je svetogre."
Lepo, ovde ete uti itavu seriju svetogrdnih izjava. "On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti, i to pre to shvatite,
bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite
skeptini u kontaktu s najboljim prijateljima. Veoma su veti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga
niste svesni. O, kako ste dovitljivi, veti i prepredeni. Veliki ste glumci.
Ne laskamvam previe, nadamse. Ali ponavljam: vi ne elite da se probudite. Samo glumite, a niste ni svesni
toga. Mislite da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim? ak i rtvovanje samog sebe prija, zar ne? "rtvujem se!
ivimu skladu sa svojimidealima." Ali dobijate neto za uzvrat, zar ne?
Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do samog trenutka buenja. I tako, eto nas ovde - prvi korak. Priznajte sebi
da ne elite da se probudite. Zaista je teko probuditi se kada je ovek prinuen, pod hipnozom, da od bezvrednog
pareta papira misli da je ek na milion dolara. Kako je teko odvojiti se od tog pareta papira!

nazad na vrh



5. Put odricanja


Ni odricanje nije pravo reenje. Svaki put kada se odreknemo neega, obmanjujemo sebe. ega se odriemo?
Svaki put kad se odreknemo neega, ostajemo zauvek vezani za predmet odricanja. Jedan indijski svetenik je
rekao: "Kad god mi doe neka prostitutka, samo govori o Bogu. Kae mi: 'Sita sam ivota koji vodim. Treba mi
Bog.' Meutim, kad god mi doe neki svetenik, taj pria samo o seksu."
Zaista je tako - kad se odreknete neega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite protiv neega, zauvek ste
vezani za to. Sve dok se borimo s neim, dajemo mu mo. Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo u toj borbi.
Ovo se odnosi ak i na komunizam, kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle, "prihvatiti" svoje demone jer
im se, borei se protiv njih, daje mo. Zar vam to jo niko nije rekao? Kad se odreknemo neega, ostajemo vezani
za to. Jedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da budemo prevareni. Nemojte se odricati, ve ne dozvolite da budete
prevareni Pokuajte da shvatite pravu vrednost neega i nee vam biti potrebno da se odriete - jednostavno, samo
e vam ispasti iz ruku.
Naravno, ako ne razumete ovo to vamgovorim, ako ste toliko hipnotizovani da mislite kako ne moete biti
sreni bez neke stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste u klopci. To to pokuavam da uinim za vas nije ono to
vamnudi takozvana duhovnost - da vas natera na rtve, na odricanje od mnogih stvari. To je sasvimuzaludno. I
dalje biste ostali uspavani. Ono to treba da vampomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad biste shvatili,
odjednombi vamponestala elja za konkretnimobjektom od koga zavisi vaa srea. to znai: ako se probudite,
nestade vamelja za timobjektom.

nazad na vrh



6. Sluanje i oduavanje



Neke od nas probudi opora stvarnost ivota. Toliko patimo da se najzad probudimo. Ali ljudi se samo sudaraju
sa ivotom, uvek nanovo. Samo krue u somnabulnomstanju. Nikada se ne bude. Osimtoga, nikad ne pomisle da
je mogu i drugi nain ivota. Nikada ne pomisle da moda postoji i bolji nain ivota. Sve u svemu, ako neko jo
nije dovoljno izubijan od ivota i ako nije dovoljno patio, postoji jo jedan metod buenja: sluanje. To ne znai da
treba da prihvatite ovo to vamgovorim. Kada kaem "sluanje", ne mislimna to.
Verujte mi, bez ikakvog je znaaja da li prihvatate ovo to vam govorim, jer se prihvatanje ili neprihvatanje
odnosi samo na rei, pojmove i teorije, ali sve to nema nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne izraava reima.
Istina se spoznaje iznenada, i potie iz odreenog stava. Vi, dakle, moete da se ne sloite sa mnom, pa da ipak,
uprkos tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav, volja da se otkrije neto novo. To je ono to je
vano, a ne da li se i koliko se uopte slaete sa mnom.
Na kraju krajeva, najvei deo onog to vam govorim je teorija, a nijedna teorija ne moe adekvatno da obuhvati
stvarnost. Ja, znai, ne mogu da vam govorim o istini, ve samo o preprekama da se spozna istina. Njih mogu da
opiem, ali samu istinu ne mogu. Niko to ne moe.
Mogu samo da vamopiemlai kojima obmanjujete sebe, sve dok ne budete u stanju da ih odbacite. Mogu da
diskutujem s vama o vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas ine nesrenim. Mogu samo da vam pomognem
da se oduite od svega toga. Kada izaemo na stazu duhovnog prosvetljenja, jedina stvar koju treba nauiti je ba
to: oduavanje, oduavanje, oduavanje od svega to ste nauili. Potrebna je volja za oduavanjem, za sluanjem.
Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini, da biste na kraju potvrdili u sebi ono to ste i pre toga mislili? Ili sluate
da biste otkrili neto novo? To je veoma vano. Uspavanimosobama ni najmanje nije lako da prihvate ili otkriju
neto novo. Isus je doneo dobru vest, pa je ipak odbaen. Ne zato to je bila dobra, ve zato to je bila nova. Svi mi
mrzimo ono to je novo. Zaista ga mrzimo! to se pre suoimo sa ovom injenicom, bolje e biti. Mi ne elimo
nove stvari, pogotovo kad nas uznemiravaju, pogotovo kad vode promeni. A posebno kada nameu priznanje:
"Nisambio u pravu. Greio sam."
Seam se susreta s jednim svetenikom starimosamdeset sedamgodina, u paniji - on je nekada bio moj
uitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio prisutan na jednomovakvomseminaru. "teta to te nisam
sluao pre ezdeset godina", rekao mi je na kraju. "Zna, bio samu zabludi itavog ivota."
Neverovatno je uti tako neto! To je kao da ugleda neko od svetskih uda. To je, prijatelji moji, vera! Ot-
vorenost prema istini, bez obzira na posledice, kud god nas odovela, ne znajui ak ni kuda e nas odvesti. To je
istinska vera. Ne ubeenje, ve vera. Ubeenja nam ulivaju veliku sigurnost, vera to nema. ovek ne zna gde e
zavriti. Spreman je da slua, da prati, i otvoren je, otvoren za sve!
Meutim, biti otvoren ne znai naivnost, ne znai da treba progutati sve to vam se govori. Nipoto! Sve to
govorimmora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj diskusiji treba prii otvorenog stava, bez predrasuda. Sve treba
podvrgnuti diskusiji.
Setite se divnih Budinih rei: "Monasi i uenici ne treba da prihvate moje red iz potovanja, ve treba da ih
procene kao to zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi, vaga, topi."
Kad se tako ponaate, to znai da sluate. Uinili ste, dakle, jo jedan veliki korak ka buenju. Prvi korak, kako
sam ve rekao, bio je u spremnosti da priznate kako ne elite da se probudite, da ne elite da budete sreni. Unutar
vas postoje nebrojeni otpori.
Drugi korak je u spremnosti da razumete, da sluate, da izloite diskusiji itav svoj unutranji sistem ubeenja.
Ne samo religioznih, politikih, socijalnih ili psiholokih ubeenja, ve svih ubeenja u vama. Da budete spremni
na ponovnu procenu svih ubeenja, kao u Budinoj metafori. Ja u vam pruiti niz mogunosti da to uinite.

nazad na vrh


7. Koliko smo egoisti?


Milosre je, u sutini, lini interes preruen u ovekoljublje. Vama je moda teko prihvatiti da ima sluajeva
kada niste istiniti u svom nastojanju da budete oseajni i puni poverenja prema drugima. Pojednostaviu ovu temu
tako to u otii u krajnost, bar za poetak.
Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada namje zadovoljstvo da sami sebi ugaamo. To je ono to obino naz-
ivamo egocentrinost. Drugi je kada nam je zadovoljstvo da ugaamo drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi
tip je oigledniji, a drugi je skriven, ponekad veoma skriven, i zato je opasniji, jer nam uliva oseanje da smo
izuzetni. Meutim, kad se sve sabere, moda i nismo tako izuzetni.
Poznajem jednu enu koja ivi sama i posveuje dosta vremena drugima u parohiji. Ali, ona priznaje kako to u
sutini radi iz egoizma - osea potrebu da bude korisna, tako to daje neki svoj doprinos svetu. U svakom sluaju,
ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njom, pa je korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljena! Svi moemo uiti
od nje. Ona kae: "J a neto dajemi neto uzimam." U pravu je. Odlazi da pomogne, daje neto i neto uzima. To
nije milosre, ve prosvetljeni lini interes.
Vi sigurno poznajete oseanje zadovoljstva koje u nama budi in milosra. Ali to je suprotno oveku koji kae:
"ta je posebno u tome to sam uinio? Dao sam neto, dobio sam neto. Nisam zamiljao da inim dobro delo.
Moja leva ruka ignorisala je to to radi desna." Zaista, dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo dobro.
Ili, kako je rekao veliki Sufi: "Svetac je takav sve dok to ne sazna."
Pokuavamda zamislimneku akciju u kojoj na egoizamne ulazi u igru, gde je osoba budna i gde to to ona
ini biva ostvareno zahvaljujui njoj. U tom sluaju, akcija se pretvara u dogaaj. Ali ipak, gotovo uvek je umean
lini interes. ak i kad se ogranii na misao: "Biu upamen kao heroj", ili: "Ne bih mogao dalje da ivim da to
nisam uinio; ne bih mogao da ivim sa sveu da sam pobegao."
Ali, ponavljam, ne mogu da iskljuim ni drugu vrstu akcije, jer ne kaem da ne postoji ni jedna akcija u kojoj
na ego ne ulazi u igru. Verovatno da postoji. Meutim, uzmimo primer vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge
takve smrti me uznemiravaju. Pitam se da li su rezultat pranja mozga. Mislim da su mnogi muenici, ljudi koji za
neku ideju rtvuju sebe, podvrgnuti indoktrinaciji. Muslimanski muenici, budistiki muenici, hrianski mu-
enici, komunistiki muenici - mnogi od njih rezultat su pranja mozga. U njihovimglavama je ideja da treba
umreti, da je smrt velika stvar.
Ne kaem da ne postoji ista motivacija, samo kaem da sve to radimo, radimo uglavnom u sopstvenom in-
teresu. Sve. Kada se neto ini u ime Hrista, da li je to egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li je to
egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, uvek je u sopstvenominteresu. Uzmimo da prehranjujete pet
stotina dece dnevno. To vas uzdie u sopstvenim oima? Pa neete se valjda oseati loe zbog toga?
Neki ljudi rade odreene stvari samo zato da se ne bi oseali lse. I to nazivaju milosrem. To to ine, ine
zbog oseanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim, hvala Bogu, kad vi neto inite za druge, to vam prija.
Odlino! Vi ste zdravi ljudi, jer ne krijete svoj lini interes. A to je zdravo.
Postoje, dakle, dve vrste egoizma; moda je trebalo da kaemtri. Prva, kada sebi priutimo zadovoljstvo da
ugodimo samomsebi. Druga, kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo drugima. Ponavljam, nemojte se
preterano ponositi takvimstvarima, nemojte misliti da ste veliki. Vi ste normalni ljudi, neto rafiniranijeg ukusa.
Va je ukus da budete dobri, to nije kvalitet vaeg duha. Kada ste bili deca, voleli ste okoladice; sada, kad ste
odrasli, moda vie cenite neku simfoniju. Ukus vam se poboljao, ali i dalje zadovoljavate sebe, samo to to inite
tako to ponekad ugodite drugima.
Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora: kada inite neko dobro delo da se ne biste oseali krivim. Dobroin-
stvo vam ne prua zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka. To je neto to mrzite. inite rtve u ime ljubavi,
ali patite, alite se. Ah, koliko malo znate o sebi ako mislite da ne inite takve stvari!
Kad bih imao po jedan dolar za svaki trenutak koji sam proveo radei neto to mi nije prijalo, sada bih bio
milijarder. Znate ve kako to ide.
"Mogu li da porazgovaramveeras sa vama, Oe?"
"Naravno, samo izvolite."
Ne elim da razgovaram s njim, muka mi je od toga. Veeras hou da pogledam neto na televiziji, ali kako da
ga odbijem? Nemamhrabrosti da mu kaemne.
"Samo izvolite", a u sebi mislim: "Gospode, sad treba da sluamovog gnjavatora."
Uopte mi ne prija da razgovaramsa njim, ali mi je vrlo neprijatno da mu kaemne, i tako birammanje zlo,
rekavi mu: "Uite, raskomotite se." Biu zadovoljan kada razgovor bude gotov i kada budem mogao da skinem
osmeh sa lica. "Kako ste?" pitamga.
"Odlino", odgovori, a zatim pria i pria koliko mu znai taj seminar, a ja mislim: "Gospode, kad e da pree
na stvar?"
Na kraju kae ta ima, a ja ga, metaforino, tresnem o zid, rekavi mu: "Svako bi mogao da rei tako banalan
problem" i onda mu otvorimvrata.
"Uh, najzad samga se oslobodio", kaem u sebi.
Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam da sam bio neutiv) priem mu i pitam ga kako je. "Prilino dobro",
kae on, i doda: "Moram neto da vam kaem. Ono to ste mi sino rekli bilo mi je od ogromne pomoi. Mogu li da
vas vidim danas posle ruka?"
"O, ne!"
Kada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim, to je najgora vrsta milosra. Nemamo hrabrosti da
kaemo kako elimo da nas ostave na miru. Kada mi neko kae: "Ne volimda ljudima nanosimzlo", ja odgovorim:
"Ostavi se toga! Ne verujem ti."
Ne verujemonima koji kau da ne vole da nanose zlo drugima. Svi mi oboavamo da ranjavamo druge. A kad
neko drugi nanosi zlo, to nam jo vie godi, jer e drugi loe misliti o nama, ako mi nanosimo zlo. Nee nas ceniti,
govorie protiv nas, a to nam ni najmanje, ne prija!

nazad na vrh



8. Carstvo je ovde


ivot je banket, a tragedija je to veina ljudi umire od gladi. Ba o tome govorim ovde, u sutini.
Grupa ljudi umirala je od ei na jednom brodiu, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda po
kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu ulivala takvomsnagomu more da je dopirala nekoliko milja ka
puini. Mogli su da je piju, ali nisu znali.
Na isti nain, okrueni smo radou, sreom, ljubavlju. Veina ljudi kao da nita ne zna o tome. ta je razlog?
Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su, uspavani.
Zamislite maioniara koji hipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari
koje su tu. Sve je u tome. Pokajte se i primite dobru vest. Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe. emu
plakati nad gresima koji su poinjeni u snu? Zar biste plakali nad neim to ste uradili pod hipnozom? Zato biste
se poistovedvali sa takvom osobom? Probudite se! Probudite se! Promenite svoj stav. Pokuajte da gledate na stvari
s nove take gledita! Jer "carstvo je ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam buenje ne prija. Meutim, problem je to vie
volite da zadrite i osvojite sve one stvari za koje, putemhipnoze, verujete da su toliko vane i dragocene za vas, za
va ivot i opstanak.
Posle toga, potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se moda drite pogrenih ideja, i da ba te ideje presudno
utiu na va ivot, inei ga haotinim, a istovremeno vas odravaju u uspavanom stanju. Ideje koje se odnose na
ljubav, na slobodu, na sreu itd. I nije lako sluati nekoga ko izlae diskusiji ideje do kojih vam je toliko stalo i
kojih se tako grevito drite.
Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da onaj ko je podvrgnut pranju mozga,
"introjekcijom" prihvata neku njemu stranu ideju, koja pripada nekom drugom. U trenutku kada neko na ovaj nain
prihvata ubeenja i ideje koje nisu njegove, one vre atak na linost. ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan
nain. To je oekivana reakcija, dokaz da je neko indoktriniran. Spremni smo da umremo za ideju koja nikada nije
bila deo nas. Teroristi i takozvani sveci prihvate neku ideju, progutaju je bez vakanja i onda su spremni da umru
za nju.
Nije lako sluati, pogotovo kad postoji emotivna zbrka. ak i kad toga nema, nije lako sluati; slua se uvek
svoj unapred programirani stav na koji smo hipnotiki uslovljeni. esto se sve to se uje tumai u svetlu
sopstvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene uslovljenosti i programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I
sluamo polazei od tih stavova.
"Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada si tako mali! Bio si tako krupan, a sada si tako mrav! ta
ti se desilo, Henri?" A Henri kae: "J a nisamHenri, ja samFrenk."
"Oh, promenio si ak i ime!"
Kako naterati takve ljude da vas sluaju?
Najtea stvar na svetu je sluati, gledati. Mi ne elimo da vidimo. Mislite li da bi neki kapitalista hteo da shvati
ta je dobro u komunistikom svetu? Ili da bi neki komunista zaista hteo da shvati ta je dobro i zdravo u kapi-
talistikom svetu? Mislite li da je nekom bogatau stalo da gleda ivot siromaha?
Ne elimo da gledamo, da vidimo, jer ako to uinimo, moda emo se promeniti. Ne elimo da gledamo. Ako
sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu nad ivotomkoji ionako jedva drimo na okupu. Da biste mogli da
se probudite, ono to vamje potrebno nije energija, nije snaga, nije mladost, pa ak ni neka visoka inteligencija.
Ono to vam je najpotrebnije je spremnost da nauite neto novo. Mogunost buenja je u direktnoj proporciji sa
koliinom istine koju ste spremni da hrabro prihvatite. Do koje ste take spremni na to? Koliko ste spremni da se
voljno odreknete onoga to vam je u ivotu najdrae? Do koje ste take spremni da mislite na neto novo, neto to
vamnije blisko?
Prva reakcija je strah. Mi se ne plaimo nepoznatog. Ne moemo se bojati neega to ne poznajemo. Niko se ne
boji nepoznatog. Mi se u sutini bojimo da ne izgubimo ono to nam je poznato. Eto ega se bojimo.
Dau vam primer - rekao sam da je svaka stvar koju inimo zagaena egoizmom. Nije lako uti tako neto. Ali
zamislimo se malo nadtim, pokuajmo da dublje zaemo u to. Ako sve ono to inimo izvire iz linog interesa -
vie ili manje vidljivog - kakvo oseanje budi u vama misao na vae milosre i vaa dobra dela u tom novom
svetlu? ta je s vaimdobrimdelima?
Evo vamjedna mala veba. Mislite na neko od dobrih dela koja ste uinili. A sad, pokuajte da shvatite ta su
zaista bile motivacije vaeg linog interesa, kojih ste bili vie ili manje svesni. ta je s vaim ponosom? ta je s
vaom tatinom? ta je s onim oseanjem superiornosti koje ste oseali prema svom susedu, to vam se inio kao
veliki egoista? Sve se to menja, zar ne?
"Dobro", moda ete rei, "moj sused ima manje rafiniran ukus od mene." Vi ste onda najopasniji tip linosti.
Izgleda da je Isus imao manje problema sa tipomkao to je va sused nego sa takvima kao to ste vi, sa ljudima
koji su ubeeni da su dobri. Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki problem- bili su otvoreno egoisti, svesni da
su takvi.
Zato, probudite se! To je oslobaajue! To je udesno! Oseate li se potiteno? Moda to i jeste. Zar nije
udesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji? Zar to nije udesno? Razoarani ste? Pogledajte
ta smo izneli na svetlost dana! ta je ostalo od vae tatine? Prijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugih, ali po-
gledajte ta je isplivalo - prevara!

nazad na vrh




9. Krah iluzija


ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za ouvanje linosti, koji je na primarni i najdublji instinkt.
Kako se moemo svesno odrei egoizma? To bi, tako rei, bilo kao odabrati nepostojanje. Kako god bilo, prestanite
da se oseate krivim zato to ste egoisti - svi smo isti.
J ednomje neko rekao divnu stvar za Isusa, a taj neko nije bio vernik. Rekao je: "Ono to je najlepe kod Isusa
je to se oseao lagodno meu grenicima, jer je shvatao da ni najmanje nije bolji od njih."
Mi se razlikujemo od drugih - od kriminalaca, na primer - samo po onome to radimo ili ne radimo, a ne po
onome to jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa i tih grenika je u tome to je on bio budan, a oni nisu.
Pomislite na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore moda: "Ponosan samto prihvatamovu nagradu, ne
zbog sebe, ve zbog svoje nacije i svoje zemlje." Zar tako govore oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer oni su imali
sree, sree. I zato su osvojili premiju. Zar se moe biti ponosan na tako neto? Na isti nain, ako uspete da stignete
do prosvetljenja, uiniete to iz linog interesa i biete sreni. Zar ete da slavite takvu stvar? ta tu ima da se
slavi? Zar ne shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim dobrim delima? Farisej nije bio lo ovek, bio je samo glup.
Nikada se nije zaustavio da razmisli.
Jednom je neko rekao: "Nemam hrabrosti da stanem i razmislim, jer ako bih to uinio, ne bih znao kako ponovo
da krenem."
Kada biste, dakle, zastali da razmislite, shvatili biste da u stvari nema niega na ta biste bili posebno ponosni.
Kako ta injenica utie na va odnos sa drugim ljudima? Na ta se alite?
Jedan mladi se alio da ga je njegova devojka razoarala, ponela se licemerno prema njemu. Na ta se on
alio? Zar je oekivao neto bolje? Oekujte ono to je gore - okrueni smo egoistima. On je bio budala, postavio je
na pijedestal, zar ne? Mislio je za nju da je princeza, mislio je da su ljudi dobri. Nije tako! Ljudi nisu dobri. Loi su
koliko i vi - loi, shvatate li? Uspavani su koliko i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini interes, isto kao i vi. Nema
nikakve razlike meu vama.
Uspevate li da zamislite koliko oslobaa mogunost da nikada vie ne budete razoarani, nikada vie prevareni?
Nikada se vie neete oseati naputeno, odbaeno. elite li da se probudite? elite li sreu? elite li slobodu? Evo
je - otarasite se svojih lanih ideja, svojih iluzija. Ne dozvolite da vas drugi varaju.
Ako ne budete varali sami sebe, neete varati ni druge ljude. Tada ete ih voleti. U suprotnom, iveete sve
vreme u zabludi o drugima, s vaim iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnou.
Moda je, za veinu vas, previe potresno kad ujete da treba oekivati kako su svi (osim veoma retkih osoba
koje su budne) egoisti, ili da slede svoj lini interes, na sirov ili rafiniran nain. Ali, ako to imate u vidu, shvatiete
da nema niega to bi vas razoaralo i niega to vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednomdodiru sa
stvarnou, nikada se ne bi osetili razoarano. Meutim, vie vam odgovara da sebi predstavljate druge ljude u
sjajnim bojama; vie vam odgovara da ne vidite pravi izgled ljudskih bia, zato to vam ne odgovara da vidite pravi
lik samog sebe. I zato sad plaate cenu.




10. ta je prosvetljenje?

Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je buenje?" Ispriao sam mu priu o kloaru u
Londonu koji se sprema za poinak. Uspeo je da u smeu pronae komad suvog hleba za veeru i stigao na obalu
Temze. Sipi kia, i on se umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo to nije zaspao, kad se
iznenada pojavi rols rojs sa vozaem. Iz limuzine izae prelepa devojka koja mu kae: "Siroti ovee, neete valjda
ovde prenoiti?" "Hou", odgovori joj kloar. "Ne mogu to dozvoliti", kae mu devojka. "Poite u moju kuu da se
naspavate, posle jedne dobre veere." I tako, na njeno insistiranje, on ue u automobil, voze se van Londona i stiu
do jedne vile okruene ogromnim parkom. Na ulazu ih doeka majordom, kome devojka kae: "Molim te, Dejms,
odvedi ovog oveka u odeljenje za poslugu i neka mu prue sve to mu treba." Posle toga, devojka ode u svoju
sobu, svue se i pripremi za spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe
u koju su smestili kloara dopire svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nae kloara budnog. "ta je, dobri ovee",
upita ga, "zar niste dobro veerali?" "Nikada u ivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on. "Da li vamje toplo?"
upita ga devojka. "Da, hvala, krevet je topao i udoban", odgovori on. Tada mu ona kae: "Moda vamje potrebno
malo drutva? Hoete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u krevetu?"
Ona mu prie, on se pomeri i padne pravo u Temzu.
Ah! Niste oekivali Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnou,
svoje snove injenicama, tada ete izai na pravi put. Tek e tada ivot dobiti smisao i postae predivan.
Postoji jo jedna pria, o nekomRamirezu. On je starac koji ivi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu je,
paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji se uz pomo tapa penje sve vie uzbrdo.
Ramirez nita ne moe da uini, jer posluga ima slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, ue u sobu, zavue
ruku ispod mantila, izvadi pitolj i kae: "Najzad emo se obraunati, Ramirez." Ramirez pokua da ga odgovori:
"Sluaj, Bordija, zato bi to uinio? Ti dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je muio kad si bio mlad."
"Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje slatke rei nee me razuveriti. Ono to ja elim je osveta, i ti me ne
moe spreiti!" Tada, Ramirez kae: "E ba mogu!" "Kako?" upita ga neprijatelj. "Mogu da se probudim", kae
Ramirez, to i uini - probudi se. Eto ta je prosvetljenje!
Kada vam neko kae: "Nita ne moe da uini", moete mu odgovoriti: "Nije tano, mogu da se probudim!" I
odjednom, ivot vie nije komar kakav vam se inio. Probudite se!
J ednomme je neko pitao: "Jesi li ti prosvetljen?" ta sam mogao da mu odgovorim? Hoete li neki odgovor?
Evo jednog: "Otkud ja znam? Kako se to moe znati? Zar je to vano?"
Ako neto previe elite, u nevolji ste. Ako samja moda prosvetljen i vi me sluate samo zato to sam
prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam prosvetljen ovek opere mozak? Jer, svako moe da
vamtako opere mozak. ta je vano da li je neko manje ili vie prosvetljen? Ali problemje to svi mi volimo da se
oslonimo ne nekog, zar ne? Potrebno namje da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na cilj. On nam
uliva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar nije i to jedan oblik elje? Nadate se neemu boljem od onoga to sada
imate, zar ne? U suprotnomse ne biste nadali. Ali to znai da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga
niste svesni. Zato se ne usredsredite na sadanjost, umesto da se nadate boljoj budunosti? Zato ne shvatite ovo
to je sada, umesto to ga zaboravljate, nadajui se buduem? A moda je ta budunost samo nova klopka?




11. Samoposmatranje


Jedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vae ideje. Ako ste spremni da sluate i
da se o vama diskutuje, neto ete uiniti, ali niko vam ne moe pomoi.
Staje najvanije od svega? Samoposmatranje. Tu vamniko ne moe pruiti ruku. Niko vamne moe dati od-
govarajui metod. Niko vam ne moe pokazati odreenu tehniku. U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, posta-
jemo iznova programirani, ali samoposmatranje - gledanje samog sebe - veoma je znaajno. To ne znai biti
uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samimsobom. Ne govorimo tome - govorimo samoposmatranju. A ta
to znai?
To znai posmatranje svega to je u nama i izvan nas, do ekstremne take - posmatranje kao da se to deava
nekom drugom. ta to znai? Znai da ono to nam se deava ne treba doivljavati lino, znai da treba gledati na
stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.
Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato to se poistoveujete s njima. Govorite: "Depresivan
sam." Ali to je pogreno, vi niste depresivni. Ako hoete da budete precizni, mogli biste rei: "U ovom trenutku
prolazim kroz fazu depresije." Ali ne moete rei: "Depresivan sam." Vi niste vaa depresija. Sve je to samo varka
uma, posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naueni da mislite da ste vi vaa depresija, da ste vi vai strahovi, da ste vi
vaa radost i oseanja koja proivljavate.
"Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni. Moda je zadovoljstvo u ovomtrenutku unutar vas, ali stvari e se
ubrzo promeniti, nee potrajati - nikada ne traju, sve se neprestano menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki
beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste pasivan
posmatra, sa distance. Znamdaje ovaj stav za vas moda apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada. Jer,
ne smete se uplitati, nita ne zakljuujte. Samo gledajte! Posmatrajte!
Problem je to su ljudi skloni da zakljuuju o stvarima koje ne uspevaju ak ni da shvate. Stalno utvrujemo
neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima uopte nije potrebno da budu utvrdivane. To je veliko
prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako se shvate, tada se mogu promeniti.
Menjate li svet ili sebe?
Hoete li da promenite svet? ta kaete da ponete od samog sebe? ta kaete da budete prvi promenjeni? Ali
kako se postie promena? Posmatranjem. Razumevanjem. Bez uplitanja vaeg prosuivanja, jer to o emu
prosuujete ne moete shvatiti. Kada kaete o nekome: "On je komunista", u tomtrenutku razumevanje prestaje.
Nalepili ste mu etiketu. "On je buruj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi
atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako moete ikada razumeti to to odbacujete, ili ak i ono to
prihvatate?
Rei koje vam govorim ine vam se moda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?
Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, prouavate, gledate, bez ikakve elje
da promenite ono to jeste. Jer, ako hoete da promenite ono to jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se sposob-
nost razumevanja.
Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju, kako bi je nauio da izvede odreene radnje. Naunik posmatra po-
naanje mrava, bez drugog cilja osim prouavanja ivota mrava, da bi nauio to vie o njima. Samo to i nita vie.
On ne pokuava da ih naui neto, ili da neto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i eli da naui to vie o njima.
To je njegov motiv.
Onog dana kada uspete da zauzmete slian stav, prisustvovaete udu. Promeniete se - bez ikakvog napora.
Promena e se pokazati, neete morati da je traite. I dok ivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono
to je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da proete.
Ali sve to trai disciplinovan um. A kad govorimo disciplini, ne govorimo naporu, govorimo drugimstva-
rima. Jeste li ikad paljivo posmatrali nekog atletiara? Sport je itav njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan
ivot! Posmatrajte reku koja tee prema moru. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji neto to
se kree u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Trenutak kad se budimo, kad nas obasja svesnost, divan je trenutak. To je najlepe iskustvo na svetu, naj-
vanije, najizuzetnije. Ne postoji na svetu nita vanije od buenja. Nita! Naravno, i to je disciplina na svoj nain.
Ne postoji nita lepe od injenice da smo svesni. Vi biste moda vie voleli da ivite u mraku? Moda vie
volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da govorite, a da niste svesni svojih rei? Zar vie volite da sluate
druge ljude, a da niste svesnt onoga to ujete; ili da gledate oko sebe, bez svesti o onome to vidite? Veliki Sokrat
je rekao; "Nesvestan ivot nije vredan da bude proivljen." To je istina kojoj nisu potrebna dalja objanjenja.
Veina ljudi ne ivi svesnim ivotom. ivi mehanikim ivotom, s mehanikim mislima - koje obino potiu od
nekog drugog - mehanikih oseanja, mehanikih akcija i reakcija.
Hoete li da vidite koliko ste sami takvi? "Ba ti je lepa ta koulja." Prija vam da ujete tako neto. Sve zbog
jedne koulje. Kada ujete tako neto, ponosni ste na sami sebe. Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i govore:
"Kakvo prekrasno mesto, kakvo divno drvee, kakvaprijatna klima", i ja se ve lepo oseam, sve dok ne iznenadim
samog sebe u tome i kaem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drveem? Nisam ja taj koji je
izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naruio klimu - tog dana je sluajno bilo lepo vreme." Ali, lano "ja" je ulo
u igru i zato se dobro oseam. Dobro se oseam sa "mojom" kulturom i "mojom" nacijom. Ali dokle se tako moe
stii sa sopstvenom glupou? Ne alim se. Govore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki broj
mistika, ali nisamih ja stvorio, nisamja odgovoran za to. Da mi kau: Ta tvoja zemlja sa tolikimsiromatvom- ba
odvratno." J a se stidim, ali nisamja to stvorio. Da li ste ikad razmislili o takvimstvarima? Ljudi vamkau: "J ako
lepo izgledate", i ve ste na sedmom nebu. Zato se kae: "Ja sam o.k., ti si o.k." Jednog dana napisau knjigu koja
e se zvati Ja sam magarac, ti si magarac. Priznati da si magarac najvie oslobaa i neto je najdivnije na svetu.
Kada mi ljudi kau: "Grei", ja imodgovaram: "ta si oekivao od jednog magarca?"
Razoruani - svi moramo biti razoruani. U konanom osloboenju, ja sam magarac, ti si magarac. Za sada -
kako obino biva - ja pritisnemdugme i ti ide gore, pritisnemdrugo dugme i ti ide dole. I to ti prija. Koliko ljudi
poznajete koji ostaju ravnoduni na pohvale ili kritike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to znai kako treba da
budemo pomalo majmuni, tako da svi mogu da nas vuku za rep, i da radimo sve ono to smatraju da bi trebalo da
radimo. Da li je to ljudski?
Ako nalazite da lepo izgledam, to znai da ste u tom trenutku dobro raspoloeni i nita vie od toga. To takoe
znai da odgovoram vaem spisku za nabavku. Svi mi nosimo neki spisak za nabavku i, na neki nain, ljudi treba
da odgovaraju tomspisku - visok... tamna kosa... lep... zavisno od naeg ukusa. "Svia mi se va glas", kae ona,
"zaljubljena sam." Nije zaljubljena, pre bih rekao da je glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevamda kaem -
utoliko je pre magarac.
Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi samo beite od samih sebe, hoete da pobegnete. Neko je jednom
rekao: "Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za mogunost da pobegnemo od nje." To je znai ono to se dogaa.
Mi smo mehanizovani, kontrolisani. Piemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je udesno biti kontrolisan i
kako je neophodno da vam drugi ljudi govore da ste o.k. Samo tada se dobro oseate. Kako je divno sedeti u
zatvoru, ili, kako mi je neko jue rekao, biti u sopstvenom kavezu. Dopada vam se u zatvoru? Volite da budete
kontrolisani? Rei u vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro oseate kad vam kau da ste o.k.,
pripremate se da se loe oseate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se ivi da bi se zadovoljila oekivanja
drugih, potrebno je paziti kako seoblai, kako se elja, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek
zadovolje njihova prokleta oekivanja. Zar to nazivate ljudskim?
To je ono to ete otkriti kada posmatrate sebe. Biete uasnuti! injenica je da niste ni o.k., ni obrnuto. Moda
odgovarate tuem raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar to znai da ste postali o.k.? Zar to, da li ete biti o.k., zavisi
od toga? Zar zavisi od onoga to ljudi misle o vama?
Isus oigledno nije bio o.k., prema standardima tog vremena.
Vi znai niste o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkrie, bar za neke od vas. Ako
samo dvoje-troje otkriju tako neto, to je izuzetan dogaaj! Dosta sa svim tim priama da li je neko o.k. ili nije.
Dosta sa svim prosuivanjima i zakljuivanjima, treba samo da posmatrate, da gledate. Otkriete velike stvari. Ta
otkria e vas promeniti. Nije potreban nikakav napor za to, verujte mi.

nazad na vrh




12. Veni ivot


ovek sedi u autobusu i na kolenima dri veliki paket - to je neki teak, duguljast predmet. Voza autobusa ga
pita: "ta vam je to u krilu?" ovek mu odgovori: 'To je neaktivirana bomba. Iskopao sam je u bati i sada je nosim
u policiju." Voza mu onda kae: "Pa neete je valjda drati u krilu? Stavite je pod sedite."
Psihologija i druge duhovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite. Uglavnomne reavaju probleme. Sa-
mo ih zamenjuju drugimproblemima. Da li ste ikad razmiljali o tome? Imali ste jedan problem, sada imate drugi. I
uvek e biti tako, sve dok se ne rei problem koji se zove "ja". Sve do tog trenutka nikud se nee stii.
Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: "Ko si ti?" Mnogi misle da je najvanije pitanje na svetu: ko je Isus? Nije
tako. Mnogi misle da je to: postoji ii Bog? Nije tako. Mnogi misle da je najvanije pitanje: postoji li ivot posle
smrti? Nije tako.
Izgleda kao da se niko ne bavi ovimproblemom: postoji li ivot pre smrti? Pa ipak, iskustvo mi govori da su
ba ljudi koji ne znaju ta da uine sa ovim ivotom, preokupirani da saznaju ta e raditi u drugom ivotu.
Dobar simptom injenice da ste budni je da vas nimalo ne zanima ta e biti u nekom buduem ivotu. Uopte
se ne bavite takvimmislima, to vam je nevano.
Znate li ta je veni ivot? Mislite li da je to ivot koji beskonano traje? Ali ak e vam i vai teolozi rei da je
to suludo, jer je i sama beskonanost obuhvaena vremenom. Venost je vreme koje zauvek traje. Veno, u stvari,
znai bezvremeno.
Ljudski um to nije sposoban da shvati. Ljudski umje sposoban da shvati vreme i da ga negira. Ono to je
bezvremeno iznad je nae moi shvatanja. Pa ipak, mistici kau da je venost ovde i sada. To je dobra vest, zar ne?
Ovde je i sada.
Ljudima ne prija kada imgovorimda zaborave prolost - toliko su ponosni na nju! Ili je se toliko stide. Ali to je
ludilo! Odbacite je! Kada vamkau: "Pokajte se zbog svoje prolosti", pokuajte da shvatite kako jeto samo
religiozni metod koji slui da vas odri u stanju uspavanosti. Probudite se! Eto ta je pokajanje, a ne plakanje nad
sopstvenimgresima. Probudite se! Shvatite i prestanite da plaete. Probudite se!

nazad na vrh




13. Kako otkriti svoje "ja"?


Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje na svetu: ko sam ja? Ili jo bolje: ta je to "ja"? Da li ete moda
rei da ste sve drugo shvatili sem toga? Da li ete moda rei da ste razumeii astronomiju, crne rupe i kvazare, da
ste upueni u informatiku, pa ipak ne znate ko ste? Pobogu, vi jo spavate. Da li ete moda red da ste shvatili ko je
Isus, a istovremeno ne znate ko ste vi? Kako onda moete shvatiti Isusa?
Ko je taj koji pokuava da shvati? To je prvo to treba da otkrijete. To je osnova svega, zar ne? I ba zato to to
nije shvaeno, imamo sve te glupe, religiozne narode sukobljene u timidiotskim, religioznimratovima - muslimani
koji ratuju protiv jevreja, protestanti protiv katolika, i sve ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali, ratova ne
bi bilo.
Ono to elim opet da podvuem je samoposmatranje. Vi me sluate, ali istovremeno moete da ujete i druge
zvuke pored mog glasa. Da li ste svesni svojih reakcija dok me sluate? Ako niste, znai da ste pretrpeli pranje
mozga, ili ete potpasti pod uticaj svojih unutranjih sila kojih uopte niste svesni. ak i ako ste svesni kako
reagujete na mene, da li ste svesni otkud potiu vae reakcije? Moda me uopte ne sluate, moda me slua va
tata? ta mislite, da li je to mogue?
esto mi se deava, kad ovako govorim, da otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne. Prisutna je njihova mama,
prisutan je njihov tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu prisutni. "J a ivim- ne ja, ali moj otac ivi u meni." Ovo je
bukvalno istina, ovo je apsolutno i bukvalno istina. Mogao bih da vas seciram pare po pare, i pitam vas: "Da
vidimo - ova fraza potie od tate, od mame, od babe, od dede, od koga?"
Ko ivi u vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije ta injenica, zaista je uasno. Vi umiljate da ste
slobodni, ali verovatno ne postoji ni jedan pokret, ni jedna misao, oseanje, stav ili ubeenje u vama, koji ne potiu
od nekog drugog. Zar to nije uasno? A vi to ak i ne znate. Re je o jednom mehanikom ivotu koji vam je
nametnut. Neke stvari izazivaju u vama snana uzbuenja, i mislite da vi proivljavate ta uzbuenja. Da li je tako?
Potrebna je velika svesnost sa vae strane da shvatite kako je to to zovete "ja" samo konglomerat vaih iskustava
iz prolosti, vaih uslovtjenosti, vae programiranosti-
To je bolno. U sutini, kada pone buenje, doivljava se veliki bol. Bolno je videti kako se rue sopstvene
iluzije.
Sve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u prah, i to je bolno. itavo je pokajanje u tome, itavo je buenje
u tome.
Kako bi bilo da date sebi minut vremena da biste postali svesni onoga to oseate u svom telu, onoga to se
deava u vaemumu, da postanete svesni svog emotivnog stanja? Kako bi bilo da postanete svesni klupe na kojoj
sedite, injenice da su vae oi otvorene, boje ovih zavesa i tkanine od kojih su satkane? Kako bi bilo da postanete
svesni moga lica i vae reakcije na moje lice?
Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni ili ne. I to verovatno nije vaa reakcija, ve reakcija koja
je rezultat vae uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da postanete svesni nekih stvari o kojima samgovorio, bez obzira
to je to sada samo seanje?
Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali i kaite: "J a samu ovoj sali." To je kao da ste izvan vas i da gledate
sami sebe. Zapaziete da je to oseanje neto drukije od gledanja objekata oko vas. Kasnije emo se upitati: "Ko je
osoba koja posmatra?" J a posmatram"sebe" - ta je to "ja", ta je to "sebe"?
Za sada je dovoljno da "ja" posmatra "sebe", ali ukoiiko se desi da sebe osuujete ili hvalite, nemojte da
blokirate pokudu ili pohvalu, ve je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja sebe osuujem; ja sebe hvalim - posmatrajte i
nita drugo. Ne pokuavajte da menjate stvari! Nemojte misliti: oh, reeno nam je da ne radimo tako. Jednostavno
posmatrajte sve to se deava.
Kao to sam vam ve rekao, samoposmatranje znai gledanje - posmatranje onoga to se deava u vama i oko
vas - kao da se deava nekome drugom.

nazad na vrh



14. ta je nae pravo "ja"


Predlaem vam drugu vebu. Traim od vas da na paretu papira napiete najkrai opis sebe - na primer
poslovan ovek, svetenik, ljudsko bie, Jevrej, bilo ta.
Vidim da neki piu rei kao: plodan, hodoasnik u potrazi za neim, merodavan, iv, nestrpljiv, usredsreen,
elastian, ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam se da je to plod posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku
drugu osobu.
Ali, obratite panju - to je "ja" koje posmatra "sebe". Ovo je zanimljiv fenomen koji nikada nije prestao da iza-
ziva uenje kod filozofa, mistika, naunika, psihologa -"ja" moe da posmatra "sebe". ini se da ivotinje to ap-
solutno ne mogu. ini se da je potrebna odreena koliina inteligencije za tako neto.
Ono to u vam sada izneti nije neka metafizika, nije filozofija. To je jednostavno posmatranje, zdrav razum.
Veliki istoni mistici obraaju se u stvarnosti onom "ja", a ne "sebi". U sutini, neki mistici namgovore kako mi
pre svega polazimo od stvari, od svesti o stvarima oko sebe; zatimse pomeramo ka svesti o mislima (koje pred-
stavljaju "sebe", nae uslovljeno "ja") i na kraju dolazimo do svesti o onomkoji misli. Stvari, misli, mislilac.
Ono to traimo je mislilac. Moe li mislilac spoznati samog sebe? Mogu li ja znati ta je to "ja"? Neki od ovih
mistika odgovaraju: "Moe li no posei samog sebe? Moe li zub ugristi samog sebe? Moe li oko videti samo
sebe? Moe li "ja" upoznati samo sebe? Ali mene u ovomtrenutku interesuje neto mnogo praktinije, a to je sa-
gledavanje onoga to "ja" nije.
Sluajte ovo to vamkaem: da li samja moje misli, misli koje mislim? Ne. Misli dolaze i odlaze; ja nisam
moje misli. Da li sammoje telo? Kau da se u svakom trenutku milioni elija naeg tela menjaju i obnavljaju, tako
da nakon sedam godina u tetu ne ostane ni jedna iva elija od onih koje smo imali pre toga. ]elije dolaze i odlaze,
raaju se i umiru, ali "ja" ostaje. Da li sam ja, dakle, moje telo? Oigledno ne!
"Ja" je neto drukije, neto vie u odnosu na telo. Moda se moe rei da je telo deo toga "ja", ali deo koji se
menja, stalno se kree i menja. Koristimo istu re da ga definiemo, ali se ono stalno menja. Isto kao to kaemo za
Nijagarin vodopad da je Nijagarin vodopad, i pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. Koristimo isti
naziv za stvarnost koja je u stalnoj evoluciji.
A moje ime? Da li je "ja" moda moje ime? Oigledno da nije, jer mogu da promenim svoje ime, bez menjanja
tog "ja". A moja karijera? A moja ubeenja? Kau da sam budista ili hrianin, da li je to moda sutinski deo
moga "ja"? Kada prelazimiz jedne u drugu veru, da li se to "ja" promenilo? Da li imamjedno drugo "ja" ili se to
isto "ja" promenilo? Drugimreima, da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga "ja"? Etikete su stvarno
vane svima nama. Ja sam republikanac, kaemo, ali da li smo zaista to? Ne moe se rei da se menja nae "ja",
ako promenimo partiju. Veliki deo svog ivota traamo u reagovanju na etikete, svoje i etikete drugih ljudi.
Poistoveujemo te etikete sa svojim "ja".
Kada je ovek potpuno sputan etiketama, kakvu vrednost imaju te etikete za nae "ja"? Moemo li rei da "ja"
ne predstavlja ni jedna od tih etiketa koje mu pridajemo? Etikete pripadaju naemegu, naem uslovljenom"ja",
onome koje se stalno menja. Da li se pravo "ja" menja? Da li se posmatra menja?
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada se "ja" ne poistoveuje sa novcem, ili ime-
nom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe
biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bol, zabrinutost ili strah. Pre svega, uspevate li da razluite elju
ispod te patnje? Shvatate li da postoji neto to arko elite i da vamto izaziva patnju? ta je to elja? To je samo
elja, ali ona postaje poistoveivanje. Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je dobro za moje 'ja', tako rei
opstanak 'ja', povezani su sa tom eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je to u nama
ili izvan nas.

nazad na vrh



15. Negativna oseanja


Kad god oseate odbojnost u dodiru s nekim, ivite u iluziji. Neto je ozbiljno pogreno u vama. Ne vidite
stvarnost. Neto se u vama mora promeniti. Meutim, ta uglavnom inimo u odnosu na svoja negativna oseanja?
Kaemo: "On je kriv. Mora se promeniti." Ne! Svet je takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se
promeni.
Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi, neemu to je oigledno za svaku osudu. Odgovarajua
reakcija je da kaete kako takve stvari ne bi smele da se deavaju, zar ne? Na neki nain, morali biste da osetite
impuls da ispravite nepravednu situaciju. Na primer, neko nanosi bol detetu, a vi prisustvujete tom nasilju. ta ka-
ete za ovaj primer? Nadam se da ne mislite da u vam rei kako ne bi trebalo da se meate. Ne, ali ako ste lieni
negativnih oseanja biete mnogo pribraniji, mnogo pribraniji. Jer, kada se u igru ukljue negativna oseanja, gubi
se glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno "ja", i sve se kvari. Tamo gde je bio jedan problem koji treba da se
rei, sada su dva problema. Mnogi ljudi pogreno misle da odsustvo negativnih oseanja, kao to su bes ili mrnja,
znai da se onda nita ne moe uiniti da bi se resila neka situacija. O, ne, apsolutno nije tako! Nismo emotivno
ukljueni, ali zato odmah stupamo u akciju. Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu na stvari i osobe koje nas
okruuju.
Nau senzibilnost ubija ba to uslovljeno, lano "ja" - kada se do te mere poistovetimo sa sobom, da viak
naeg ega spreava da vidimo stvari objektivno, sa distance. Kada se stupa u akciju, veoma je vana sposobnost da
se stvari videsa distance. Meutim, negativna oseanja spreavaju nas da zauzmemo takav stav.
Kako da nazovemo, onda, to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se suprotstavlja objektivnom
zlu? ta god da je, to nije reakcija, ve akcija.

nazad na vrh




16. Od ega zavisimo?


Mi nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto emu smo dali slobodu, to nikada nismo pokuali da
posedujemo. Patnja je simptom injenice da sam uslovio svoju sreu, povezavi je s nekim ili neim, bar do izvesne
mere. Toliko smo navikli da sluamo suprotne stvari, da se ovo to govorim ini neljudskim, zar ne?
Ne tvrdimda nae uslovljeno "ja" uvek zapada u uobiajene eme. To zavisi od naina na koji smo uslovljeni.
Postavlja se pitanje da li je shvatljivo iveti ivot u kome smo totalno sami i ne zavisimo ni od koga.
Svi mi zavisimo od drugih, u mnogimstvarima. Zavisimo od mesara, pekara, fabrikanta svea. Meuzavisnost.
Organizovali smo drutvo na ovaj nain i poveravamo razliite funkcije razliitim ljudima za dobrobit svakoga, da
bismo bolje i efikasnije iveli - ili se bar nadamo da je tako. Meutim, ako govorimo o psiholokoj zavisnosti od
druge osobe - emotivnoj zavisnosti od nekoga - ta to podrazumeva? To znai zavisiti od drugog ljudskog bia da
bi se stiglo do sopstvene sree.
Razmislite o tome. jer, ako to uinite, sledee to ete uraditi, svesno ili manje svesno, bie zahtev da druge
osobe doprinesu vaoj srei. Zatim se stie na drugu stranu - suoavamo se sa strahom od gubitka, strahom od
otuenja, strahom da budemo odbaeni, suoavamo se sa meusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.
Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, oekivanja, zavisnost. Ja ne traim
da me uinite srenim; moja srea ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, nee mi biti ao samog sebe;
izuzetno mi prija vae drutvo, ali ja se ne vezujemza vas. J a uivamu vaemdrutvu na temelju nevezanosti - na
uivam ja u vama, to je neto vee i od vas i od mene, neto to sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta
orkestra koji svira u vaemprisustvu. Ali, kada odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar velikog
repertoara i nikada ne prestaje da svira.
itavo je buenje u tome. Ali mi smo hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo pranje mozga. ini se uasno
postaviti takvo pitanje, ali moe li se rei da me volite ako se zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? Ako
me ne ostavljate na miru? Moe li se rei da me volite, ako imate potrebu za mnom, psiholoki ili emotivno, da
biste bili sreni?
Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim uenjima svih svetih spisa, svih religija, svih mistika. Kako
smo mogli, za tolike godine, da to ne uvidimo? esto sam se pitao kako to nisam ranije uvideo?
Kada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisima, pone da se pita: da li je ovaj ovek lud? Ali,
posle nekog vremena pone da veruje da su ostali ljudi ludi. "Ako se ne odreknete svog oca i majke, brae i
sestara, ako se zauvek ne odreknete svega to posedujete, ne moete biti moji uenici."
Sve morate napustiti. To nije fiziko odricanje, razumete - to bi bilo lako. Kada odbacite sve svoje iluzije,
najzad stupate u dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada vie nee biti sami. Nikada vie. Usamljenost se ne lei
druenjem sa drugim ljudima. Usamljenost se lei kontaktom sa stvarnou. O, toliko toga moe da se kae o
ovome! Dodir sa stvarnou, krah iluzija, neposredan odnos sa onimto je stvarno. ta god to bilo, nema ime.
Moemo ga upoznati, ali samo ako napustimo ono to je nestvarno. Moe se otkriti ta je to biti samkada pre-
stanemo da se vezujemo, kada prestanemo da budemo zavisni. Ali, prvi korak je videti sve to kao neto poeljno.
Ako se ne smatra za poeljno, kako se moe ikada prii blizu?
Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo drugih ljudi moe ikad ukloniti? Ono moe da poslui samo
da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A kada praznina ispliva na povrinu, ta se radi? Bei se,
ukljui se televizor, ukljui se radio, ita se neka knjiga, trai se drutvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade.
To je veliki biznis danas, itava industrija organizovana da nas zabavi i odvue nae misli na drugu stranu.
injenica je da svaku etiketu koja vam padne na pamet (izuzimam moda onu "ljudsko bie") moete da
prilepite na "sebe" - vae "ja" nije nita od svega toga. Kada dakle izaete iz samog sebe i posmatrate to "sebe",
svoj ego, ne poistoveujete sa vie sa njime. Patnja postoji unutar "sebe" i, kada poistovetite svoje pravo "ja" i to
"sebe", poinje patnja.
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada se "ja" ne poistoveuje sa novcem, ili ime-
nom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe
biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bol, zabrinutost ili strah. Pre svega, uspevate li da razluite elju
ispod te patnje? Shvatate li da postoji neto to arko elite i da vamto izaziva patnju? ta je to elja? To je samo
elja, ali ona postaje poistoveivanje. Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je dobro za moje 'ja', tako rei
opstanak 'ja', povezani su sa tom eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je to u nama
ili izvan nas.

nazad na vrh



17. Kako dostignuti sreu?


Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato sam ve rekao da je samoposmatranje neto udesno i
izuzetno. Posle nekog vremena, nije neophodan nikakav napor, jer kako se iluzije gube, poinju da se upoznaju
stvari koje ne mogu biti opisane. To se zove srea. Sve se menja, i u nama se raa svesnost, spoznaja.
Jedan uenik pitao je svog duhovnog uitelja: "Moe li mi rei neku mudru re? Neto to e me voditi kroz
ivot?" To je bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo list hartije i napisao: "Svesnost". Uenik je na to rekao; "To
je previe saeto. Da li bi moglo malo opirnije?" Uitelj je onda napisao: "Svesnost, svesnost, svesnost." Uenik je
uzvratio: "U redu, ali ta to znai?" Odgovor je bio: "Svesnost znai... svesnost."
Eto ta znai posmatrati samog sebe. Niko vam ne moe pokazati kako se to ini, jer bi vam dao tehniku,
programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. Kada razgovarate s nekim, da ti ste svesni ili se samo poistoveujete s
razgovorom? Kada ste na nekog besni, da li ste svesni ili se samo poistoveujete sa svojim besom? Kasnije, kada se
smirite, da li se udubite u to iskustvo, pokuavate li da ga razumete? Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne
poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. Samo ono to se shvati moe se promeniti. Ono to se ne razume,
ili ega nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja se. Ali, kada se shvati, moe se promeniti.
Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj svesnosti postepen proces ili je to iznenadna promena?" Postoje neki ljudi
koji imaju sreu da im se desi neka vrsta naglog buenja svesti, poput bleska munje. Jednostavno, postaju svesni.
Meutim, proces je najee dug, spor i postepen. Ljudi malo-pomalo shvate odreene stvari, iluzije se gube, fan-
tazije se eliminiu, sloj po sloj, i te osobe postepeno stupaju u dodir sa injenicama, sa stvarnou.
Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiu vas na poznatu priu o lavu koji upadne u stado ovaca i na svoje veliko
iznenaenje pronalazi jednog lava medu njima. Taj lav je od malena rastao u tom stadu. Blejao je kao ovca i kretao
se kao ovca. Lav se uputio pravo ka njemu i, kada se lav-ovca naao pred pravim lavom, poeo je da drhti kao prut.
Lav mu je rekao: "ta radi meu tim ovcama?" Lav-ovca mu je odgovorio: "J a samovca." A lav mu ju rekao:
"Nije ba da nisi, ali poi sa mnom." Odveo je lava-ovcu do jednog jezerceta i rekao mu: "Gledaj!"
Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, oglasio se monom rikom. U tomtrenutku se preobrazio i nikada vie
nije bio isti.
Ako imate sree i bogovi su vam blagonakloni, moete najednomshvatiti ta je to "ja", i onda nikada vie
neete biti isti, nikada vie. Nita vie nee moi da vas dodirne, i niko nee moi da vas ugrozi.
Neete se plaiti niega i nikoga. Zar to nije izvanredno? iveete kao car, kao carica. Eto ta znai iveti kao
vladar. To nema nieg zajednikog sa mogunou da se pojavite u novinama ili da stvorite pun dak para. Sve su
to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo vie nego zadovoljni time to smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh ne
znae nam apsolutno nita. Nemaju nikakvo znaenje. Poast ili sramota nemaju nikakvo znaenje! ak i ako vas
izvrgnu ruglu, ako ispadnete smeni, nita vam ne znai. Ne dotie vas. Zar to nije predivno stanje?
Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak, oprezno, nakon nedelja i meseci samoposmatranja. Ali jedno mogu da
vamgarantujem: ne poznajemni jednu osobu koja je posvetila svoje vreme samoposmatranju, a da nije primetila
promene ve posle nekoliko nedelja. Menja se kvalitet ivota, tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na re.
Oni to vide, drukiji su, reaguju na drugi nain. U sutini, manje reaguju, a vie delaju. Shvataju stvari koje nikada
ranije nisu uvideli. ovek tada ima vie energije, postaje mnogo ivlji. Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo elje,
kao beivotne klade. U stvarnosti, gubi se samo napetost. Oslobodite se straha od neuspeha, od brige za uspehom, i
biete ono to jeste. Opustite se. Neete voziti kao to sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se dogoditi.
Postoji jedna divna izreka uang Cea, velikog kineskog mudraca, koja kae: "Kada strelac gaa, nemajui
nikakvu nagradu u vidu. ini to svim svojim sposobnostima; kada gaa da bi osvojio bronzanu kopu, ve je
nervozan; kada gaa za zlatni trofej, postaje slep i gubi glavu." On nije izgubio svoje sposobnosti, ali nagrada ga
ometa. Njemu je to vano! Vie misli na pobedu nego na gaanje, i potreba za pobedom oduzima mu vetinu. Zar
vamovo ne izgleda kao slika i prilika veine ljudi? Kada se ne ivi u zavisnosti od neega, ouva se itava
sposobnost, sva energija, i ovek je oputen, jer mu nije vano da li dobija ili gubi.
Sav ivot je u tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo tako spoznaete da poast i slava ne znae apsolutno nita.
To je samo drutvena konvencija. Eto zato mistici i proroci nikada nisu marili za to. Poast i sramota nikada im
nita nisu znaili. iveli su u drugom svetu, u svetu probuenih. Uspeh i neuspeh nita im nisu znaili. Njihova
taka gledita bila je: "Ja sam magarac, ti si magarac - u emu je onda problem?"
Neko je rekao: Tri najtee stvari za ljudsko bie ne spadaju u fizike atribute ili intelektualnu sposobnost. Kao
prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju; drugo, pridruiti se odbaenima; tree, priznati da si pogreio."
Ali to su najlake stvari na svetu, ako se ne poistovetimo sa sobom, sa uslovljenim "ja". Mogu se rei stvari
kao: "Pogreio sam! Da me bolje poznajete, uvideli biste koliko esto greim. ta ste oekivali od jednog
magarca?" Ali, ako se nisam poistovetio sa tim aspektima "sebe", ne moete mi nakoditi. U poetku, vae
postojee stanje uinie da budete depresivni i napeti. Patiete, plakati i tako dalje. "Pre prosvetljenja bio sam
potiten; posle prosvetljenja sami dalje potiten." Ali postoji razlika - ne poistoveujem se vie sa svojom
depresijom. Shvatate kolika je to razlika?
Izaite iz samih sebe i gledajte tu potitenost, nemojte se poistoveivati sa njom. Ne inite nita da je se
oslobodite - moete i dalje da ivite dok ona prolazi kroz vas, da na kraju iezne. Ako ne znate ta to znai, onda
zaista imate ta da poelite. A briga? Evo je stie. Ali vi niste uznemireni. Kako je to udno! Zabrinuti ste, ali niste
uznemireni.
Zar to nije paradoksalno? S lakoom putate da u vas ue taj oblak, jer to se vie bei od njega, daje mu se
vea mo. Sada moete da ga posmatrate dok prolazi. Moete ak da budete sreni u toj zabrinutosti. Zar to nije
suludo? Moete da budete sreni u svojoj potitenosti. Ali, ne treba greiti u tome ta je srea. Moda mislite da je
srea neko oseanje, neka ushienost? Ba to izaziva depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu, ushieni ste, ali
samo pripremate put za novu depresiju. Ustreptali ste, ali razaznajte brigu iza svog oseanja: kako da uinim da
potraje? To nije srea, to je ovisnost.
Pitam se koliko ima neovisnika koji itaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu prosenih italaca, svakako vas ima
malo. Ne gledajte s visine na ljude koji su ovisnici od alkohola ili droge - moda ste i vi ovisnik koliko i oni. Kada
sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli tog novog sveta, bilo je zastraujue. Shvatio sam ta znai biti sam
kad nigde nema oslonca, kada drugima ne uskrauje slobodu a istovremeno si i samslobodan, kada ni za koga nisi
poseban i kada sve voli - jer to je ljubav. Ljubav sija i na dobro i na zlo, ini da kia pada i na svece i na grenike.
Moe li rua da kae: "Dau svoj miris dobrima koji mi priu, ali zadrau ga za sebe ako me pomirie neko ko
je zao." Ili da lampa kae: "Dau svoju svetlost dobrima u ovoj prostoriji, ali u je uskratiti zlima." Ili da drvo kae:
"Dau svoju senku dobrima koji se sklone ispod mene, ali uskratiu je zlima." Ovo su predstave o tome ta je u
stvari ljubav.
Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz svetih spisa, ali se mi nikada nismo potrudili da je vidimo,
jer smo bili previe zauzeti onimto naa kultura naziva ljubavlju, sa svojimpesmama i poezijom- ali to ni u kom
sluaju nije ljubav, to je njena suprotnost. To je elja, kontrola, posesivnost. To je manipulacija, strah, briga -to nije
ljubav.
Govorili su nam da je srea glatka koa, ili neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije nita od svega toga, mada
svi imamo udnu naviku da nau sreu uslovljavamo i inimo zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili unutar nas.
Kaemo, na primer: "Odbijam da budem srean dok mi ne proe nervoza." Lepo, imamo dobru vest za vas:
"Moete da budete sreni ve sada, s vaom nervozom."
Hoete li jo bolju vest? Postoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u Indiji zovemo anand - blaenost.
Postoji samo jedan razlog zato se ne oseate blaeno u ovom trenutku, a to je injenica da mislite ili se usmeravate
samo na ono to nemate. Da nije tako, doiveli biste blaenost. Usmeravate se na ono to nemate. Pa ipak, ba u
ovomtrenutku, imate sve to vam je potrebno za to iskustvo.
Isus je uio zdravom razumu obine ljude, gladne ljude, siromane ljude. Davao im je dobru vest: zdrav razum
vamstoji na raspolaganju, moete ga uzeti. Ali ko slua? Nikoga ne interesuje, svima je lake da ostanu uspavani.

nazad na vrh


18. ta je koren nasilja?


Neki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu: Bog i strah; ljubav i strah su jedine stvari na ovomsvetu.
Postoji samo jedno zlo - strah. Postoji samo jedno dobro - ljubav. Nekada joj se pridaju druga imena. Ponekad se
zove srea ili sloboda, ili mir, ili radost, ili bog, i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki znaaj. A ne postoji takvo
zlo na svetu koje ne izvire iz straha. Ni jedno jedino.
Neznanje i strah, neznanje koje je prouzrokovano strahom- odatle potie svako zlo, odatle potie vae nasilje.
Linost koja zaista nije nasilna, koja je nesposobna za nasilje, liena je straha. Mi se ljutimo i besnimo samo kada
se bojimo neega.
Setite se kada ste se poslednji put razgnevili. Hajde, razmislite. Setite se rog dogaaja i potraite strah koji je
skriven iza toga. ta ste se bojali da ete izgubiti? Zato ste mislili da vam moe biti oduzeto? Odatle izvire gnev.
Pomislite na neku razbesnelu osobu, moda ak na nekoga koga se bojite. Moete li da vidite koliko je
prestravljena? Zaista je prestravljena, inae se ne bi razbesnela. U konanoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i
strah.
Meni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste strukture, koji je u stanju da se premeta sa jedne teme
na drugu, i da se s vremena na vreme vraa na razliite argumente, zato to je na taj nain mogue da se zaista
shvati ono to govorim. Ako neto ne uvidite odmah, moda ete uspeti kasnije, a ono to ne dopire do jedne osobe,
moda e dopreti do druge. Govorim o razliitim temama, ali sve se one vrte oko iste stvari. Nazovite je svesnost,
sloboda, buenje, prosvetljenje ili kako god hoete, to je zaista jedna ista stvar.

nazad na vrh



19. Kako stupiti u dodir sa stvarnou?


Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i, kada vamse neto desi, gledajte to kao da se deava nekom drugom,
bez komentara, prosuivanja, stavova, meanja, bez pokuaja da to promenite, samo da shvatite. Kada to uinite,
uvideete da se postepeno distancirate i ne poistoveujete vie sa sobom, sa uslovljenim "ja".
Sveta Tereza Avilska kae da joj je pred kraj ivota podarena izuzetna milost. Ona svakako ne upotrebljava
neki moderni izraz, ali u sutini govori ba o distanciranju od same sebe.
Ako neko boluje od raka, a ja ga ne poznajem, nisam naroito dirnut. Ako sam nadahnut ljubavlju i
osetljivou, moda bih mu pruio ruku, ali sa emotivne take gledita nisamdirnut. Ako vi treba da poloite neki
ispit, to me se ne dotie. Mogu da kaem sa distance: "to vie brinete, tim gore po vas. Zato ne napravite pauzu,
umesto to samo uite?"
Ali kada ja treba da poloim neki ispit, stvari drukije stoje, zar ne? To je zato to se poistoveujem sa samim
sobom- sa svojomporodicom, svojomzemljom, svojomimovinom, svojimtelom, sa svojimlanimja.
Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne nazivamsvojim? Bio bih odvojen od njih, ne
bih se vie poistoveivao.
Eto ta znai izgubiti sebe, negirati sebe, umreti u sebi. Samo o tome govorimo ovde. Duhovnost, buenje.
Opet vam ponavljam, izuzetno je vano, ako hoete da se probudite, da se posvetite "samoposmatranju". Budite
svesni onoga to govorite, onoga to inite, onoga to mislite, budite svesni svih svojih akcija, svojih pobuda i
motiva. Nesvesni ivot nije vredan da bude proivljen. Nesvesni ivot je mehaniki ivot, on nije ljudski, ve
programiran, uslovljen. U takvomivotu slini smo kamenu, kladi.
U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade ljudi ivi u straarama, u krajnjem siromatvu, i jedva preivljavaju
radei od jutra do mraka teke fizike poslove, zatim spavaju, bude se ujutro, pojedu neto i onda sve ponovo. A vi
se naslonite u stolici i mislite: "Kakav ivot, zar je to sve to ivot moe da imprui?"
A onda iznenada, obasja vas munja spoznaje da 99,999 posto ljudi ovde ne ivi nita bolje. Svakako, moete da
odete u bioskop, da putujete naokolo automobilom, da krstarite brodom. Zar verujete da ste u mnogo boljem
poloaju od onih tamo? Mrtvi sce koliko i oni. Maine ste koliko i oni - moda malo vee maine, ali ipak maine.
Tuno je to. Tuno je misliti o tome kako ljudi ive svoj ivot na ovomsvetu.
Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i nikada se ne menjaju. Jednostavno ne shvataju ta se deava oko njih.
J ednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena, ili maine koje govore, hodaju, misle. Sve to nije nimalo ljudski,
svi su samo lutke, izubijane sa svih strana. Pritisni jedno dugme i dobie reakciju. Moete, takorei, predskazati
kako e neko reagovati. Ako prouavam neku osobu, mogu precizno da kaem kako e reagovati. Kada radim
grupnu terapiju, ponekad napiem na paretu papira da e Taj i taj poeti razgovor, a Onaj odgovoriti. Zar ne
mislite da je to loe?
Pa lepo, nemojte sluati ljude koji vamgovore: "Zaboravi samog sebe. Posveti se drugima, s ljubavlju."
Nemojte ih sluati! Oni gree! Najgora stvar koju moete da uinite je da zaboravite sebe kada se posveujete
drugima, sa takozvanim altruistikim stavom.

nazad na vrh



20. Svesnost


Moete da kontroiiete samo one stvari kojih ste svesni; one kojih niste svesni kontroliu vas. Ljudi su uvek
robovi onoga ega nisu svesni. Kada postanemo svesni, oslobaamo se tih stvari; i dalje su tu, ali vas ne kontroliu,
ne uznemiravaju, ne porobljavaju vas. Eto u emu je razlika.
Svesnost, spoznaja, sve to ovde uimo je da postanemo posmatrai koji uestvuju. Ja vam govorim, istovre-
meno posmatrajui i vas i sebe. Kad vas sluam, beskrajno mi je vanije da sluam sebe, a ne vas. Naravno da je
vano da sluam vas, ali jo je vanije da sluam samog sebe, inae neu biti u stanju da vas ujem, ili u pogreno
shvatiti to to govorite. Ja vam pristupam polazei od svog stanja. Razliito reagujem na vas, polazei od svoje
nesigurnosti, od svoje potrebe da manipuliemvama, od svoje elje za uspehom, od razdraljivosti i drugih
oseanja kojih nisam svestan. Zato je apsolutno neophodno da sluamsebe dok sluamvas.
Nije potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u vazduhu. Da biste imali neku iru predstavu o ovome to
govorim, .zamislite dobrog vozaa koji vozi automobil i koncentrie se na ono to mu govorite. ak i ako se svaa
sa vama, savreno je svestan saobraajnih znakova. U istom trenutku kada se desi neto neuobiajeno, neki udan
zvuk i slino, on ga odmah uje. Rei e vam: "Jesi li siguran da si zatvorio gepek?" Kako uspeva? Zato to je
svestan i na oprezu je. Njegova panja je koncentrisana na razgovor, ili ak na svau, ali je njegova svesnost ra-
sprena, prijemiva je na razliite stvari.
Ono na emu insistiramo ovde nije koncentracija, koja nije vana. Mnoge tehnike meditacije zasnovane su na
koncentraciji, ali ja nemamdovoljno poverenja u to. One esto u sebi sadre nasilnost, podravaju programiranost i
uslovljenost. Ono to prizivamje svesnost, koja se ne podudara sa koncentracijom.
Koncentracija je kao far, kao reflektor. Otvoreni smo prema svemu to ulazi u unutranjost polja akcije
sopstvene svesti. Moemo pritom biti ak i odsutni duhom, ali kada je re o svesnosti, nikada nismo odsutni
duhom. Kada je svesnost ukljuena, nema rasejanosti, jer smo neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.
Uzmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut sam. Da li samodsutan duhom? Odsutan samsamo ako je cilj
da se koncentriem na drvee. Ali ako sam svestan da sam zabrinut, nema odsutnosti duha. Potrebno je samo biti
svestan na ta se koncentrie panja. Kada neto krene nizbrdo, ili sedesi neki neprijatan dogaaj, odmah smo u
pripravnosti. Neto je loe krenulo! U trenutku kada do svesti dopru negativna opaanja, odmah smo u pripravnosti,
kao voza automobila.
Rekao samvamda je sveta Tereza Avilska govorila kako joj je Bog podario milost da razlui sebe od sebe.
Ponekad i deca govore na taj nain. Neko dvogodinje dete moe reii "Tomi je jutros dorukovao." Ne kae "ja",
iako je on Tomi, ve kae 'Tomi" u treem licu. Mistici oseaju stvari na isti nain. Prestali su da se poistoveuju sa
sobomi ive u spokojsrvu.
To je milost o kojoj je govorila sveta Tereza. To je ono to nas veliki mistici Istoka podstiu da pronaemo,
nae pravo "ja", a isto ine i mistici Zapada, kao Majster Ekhart. Oni podstiu ljude da nau svoje "ja".

nazad na vrh


21. ta su etikete?


Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta je to "ja". Nikada neete uspeti. Ne postoje rei koje bi ga opisale.
Vano je zaboraviti etikete. Kao to kau japanski uitelji zena: "Ne traite istinu; manite se prosuivanja."
Odbacite svoje teorije, ne traite istinu. Istina nije neto to treba traiti. Ako prestanete da budete dogmatini, vrlo
brzo ete shvatiti.
Ovde se deava neto slino. Ako zaboravite svoje etikete, otkriete to to traite. ta smatrampod etiketama?
Svaku etiketu na koju pomislite, osim moda one "ljudsko bie". Istina, ta etiketa ne kae mnogo, ali kada kaete:
"Ja sam uspena osoba", to je ludost. Poistoveujemo sebe sa uspehom. Uspeh nije deo naeg "ja". Uspeh je neto
to dolazi i prolazi; danas je tu, sutra ga ve moda nee biti. To nije "ja". Isto je kada se kae: "Ja sam propao
ovek, ja sam advokat, ja sam biznismen." Znate li ta e vam se desti ako se poistovetite sa tim stvarima? Potpuno
ete se zalepiti za njih, stalno ete se bojati da e ieznuti, i otud potie vaa patnja.
Ba sam na to mislio kada sam vam ranije rekao: "Ako patite, vi ste uspavani." Hoete li jedan oigledan znak
injenice da ste uspavani? Evo ga: vi patite. Patnja je simptom udaljavanja od stvarnosti. Patnja vamse prua da
biste otvorili oi prema stvarnosti, da biste shvatili da u nekom delu vaeg bia vlada lanost. Ba kao to se fiziki
bol oseti zato da biste shvatili kako negde u telu postoji neka bolest ili povreda. Patnja ukazuje da negde postoji
neto lano. Patnja se javlja kada se sukobimo sa stvarnou, kada se vaa lanost sukobi se istinom - tada se javlja
patnja. U suprotnom, nema patnje.

nazad na vrh



22. O uspehu u ivotu


Ovo to u vam rei uinie vam se moda pompezno, ali istina je. Minuti koji slede mogli bi biti najvaniji u
vaem ivotu. Ako biste uspeli da dokuite ono to e sada uslediti, mogli biste da dosegnete tajnu buenja. Bili
biste zauvek sreni. Nikada vie ne biste bili nesreni. Nita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol. Zaista vam
kaem: nita. To je kao da u vazduh prolijete crnu .farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemogue je obojiti vazduh u
crno. Sta god da se desi, ostajemo netaknuti, ostajemo spokojni.
Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj cilj, dosegla su ono to definiem "ljudsko bie". To je neto sasvim
drukije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle u svim pravcima, od osobe koja doputa da joj do-
gaaji ili drugi ljudi govore ta treba da doivi. I tako neko doivljava ono to mu govore drugi i to definie kao
svoju ranjivost. Ah! On je samo marioneta. Hoete li da budete marioneta? Pritisne se dugme i idete gore - svia
vam se? Ali ako odbijete da se poistovetite sa ma kojom etiketom, vei deo vaih briga e jednostavno nestati.
Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali ljudi su veinom zabrinuti za svoju karijeru, jedan be-
znaajni poslovni ovek od 55 godina pije pivo u kafani i kae: "Pogledajte moje kolske drugove - oni su stvarno
uspeli!" Kakav idiot! ta podrazumeva pod tim "uspeli"? Vide svoje ime u novinama. Znai li vam to da su uspeli?
Jedan je predsednik nekog drutva; drugi je proizveden za vrhovnog sudiju; neki trei je postao ovo ili ono. Maj-
muni, svi su oni majmuni.
Ko odluuje ta znai biti uspean? Ovo idiotsko drutvo! Glavna briga drutva je da zadri samo sebe u stanju
nepokretnosti, da se nita ne menja! to pre ovo shvatimo, tim bolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su,
ludi. Neko postane direktor ludnice i veoma je ponosan, iako to nita ne znai. Biti predsednik nekog drutva nema
nikakve veze sa uspehomu ivotu.
ivot moe biti uspean samo kad se probudimo! Tada ni od koga ne treba traiti izvinjenje, nita nikome ne
treba objanjavati, potpuno vamje nevano ta ljudi misle ili govore o vama. Nemate vie briga - sreni ste. Eto ta
je, po meni, uspeh u ivotu. Imati lep posao, ili biti slavan, ili imati sjajnu reputaciju, nema ama ba nikakve veze
sa sreom ili uspehom. Nikakve! Potpuno je irelevantno.
Neki takozvani uspean ovek ima u stvari samo jednu brigu - ta o njemu misle njegova deca, ta o njemu
misle njegovi susedi, ta o njemu misli njegova ena. Trebalo bi da postane slavan. Nae drutvo i naa kultura
danononono nam to svrdlaju u glavu.
Ti ljudi su uspeli! ta su uspeli? Uspeli su da naprave budale od sebe, jer su upotrebili svu svoju snagu i
energiju da postignu neto to nema nikakvu vrednost. Preplaeni su i zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte
ih dok etaju po pozornici. Pogledajte kako se uznemire kad opaze neku mrljicu na koulji. Zar to nazivate
uspehom? Kontrolisani su, izmanipulisani. To su nesrena, jadna stvorenja. ivot im ne priinjava nikakvo
zadovoljstvo, jer ne umeju da ive. Neprestano su napeti i zabrinuti. Zar to nazivate ljudskim? Znate li zato se sve
to dogaa? Iz samo jednog razloga: poistovetili su se s nekom etiketom. Poistovetili su svoje "ja" sa novcem,
poslom, zanimanjem. U tome je njihova greka.
Jedan advokat dobije raun od vodoinstalatera i kae: "Ej, pa ti me kota dvesta dolara na sat! Toliko ni ja, kao
advokat, ne zaraujem!" Vodoinstalater mu odgovori: "Nisam ni ja toliko zaraivao kada sam se bavio
advokaturom!"
Moete biti vodoinstalater, advokat, poslovni ovek ili svetenik, ali to ne dotie vae sutinsko "ja", ne dotie
vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam odeu. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li
ste vae ime? Da li ste vae zanimanje? Prestanite da se poistoveujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada
to uistinu shvatite, nikakva kritika nee vas dotad, pa ak ni pohvala ili laskanje. Kada vam neko kae: "Ba si
sposoban", o emu on govori? Govori o naem egu, o naem uslovljenom, lanom "ja", ne o naem pravom "ja".
Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni uspeno ni neuspeno. Nije ni jedna od tih etiketa. To su stvari koje dolaze i
odlaze, zavisne su od kriterijuma koje odreuje drutvo, od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. Te stvari
zavise od raspoloenja osobe koja vamse u odreenom trenutku obrati. Nemaju nita zajedniko sa naim "ja",
koje nije nita od svega toga. Dotle, nae uslovljeno, indoktrinirano "ja" je, manje-vie, egoista, budala, infantilan -
jednom rei, pravi magarac. Zato, kada kaete sebi: "Ba sam magarac!" to ve godinama znate! Ego je uslovljen -
ta ste oekivali? I zato se poistoveujete sa svojim egom? Budale! To nije vae "ja".
Hoete li da budete sreni? Trajna srea nema uzroka.. Vi me ne moete uiniti srenim, vi niste moja srea.
Ako upitate probuenu osobu: "Zato si srena?" ona e odgovoriti: "A zato ne bih bila?"
Srea je nae prirodno stanje. Srea je prirodno stanje male dece, kojima carstvo pripada sve dok ne budu
uprljana i zagaena glupou drutva i kulture. Da bi se dostigla srea, nita nije potrebno uiniti, jer srea ne moe
biti dostignuta. Zna li neko zato? Zato to je ve imamo. Kako se moe juriti za neim to je ve u naim rukama?
Zato je onda ne okusite? Zato to morate neeg da se liite, da odbacite neto. Morate da odbacite svoje iluzije.
Nita ne treba da ostvarite ili dobijete da biste bili sreni. Naprotiv, potrebno je da odbacite neto. ivot je lak.
udesan. Meutim, on traje samo sa vaim iluzijama, ambicijama, vaompohlepomi zahtevima. Znate li odakle
potiu sve te stvari? Od poistoveivanja sa svim moguim etiketama!

nazad na vrh



23. etiri koraka do mudrosti


Prvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim negativnim oseanjima kojih nismo svesni. Mnogi, mnogi
ljudi nose u sebi negativna oseanja, potpuno nesvesni toga. Mnogi su ljudi potiteni, a potpuno nesvesni toga. I
samo kada stupi u dodir s radou, ovek postane svestan koliko je bio potiten. Ne moemo se suoiti sa rakom
koji nije ustanovljen. Ne moemo se osloboditi tetnih insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za njihovo
prisustvo.
Prvo to treba uiniti je da postanemo svesni svojih negativnih oseanja. Kojih negativnih oseanja? Tuge, na
primer. Oseamo tugu, loe smo raspoloeni. Oseamo odbojnost prema sebi, ili se javlja oseanje krivice. ivot
kao da nema nikakvu svrhu, kao da nema nikakvog smisla. Oseamo se povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak
je da postanemo svesni takvih oseanja.
Drugi korak (ili druga faza od ukupno etiri) je da shvatimo kako je negativno oseanje unutar nas, a ne u
stvarnosti. To je tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi? Ne znaju, verujte mi. Imaju diplome i rektori su
fakulteta, ali to ipak nisu shvatili. U koli me nisu nauili da ivim. Nauili su me svemu ostalom. Kao to je neko
rekao "Dobio sam odlinu obuku. Ali trebale su itave godine da je se otarasim." Sva duhovnost je u tome, znate li?
Oduavanje. Oduavanje od svih budalatina kojima su nas uili.
Negativna oseanja su u vama, nema ih u stvarnosti. Zato prestanite s nastojanjemda promenite ljude i stvari
oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i vreme, upinjui se da promenimo spoljni svet, da promenimo svog bra-
nog druga, ili efa, ili prijatelje, neprijatelje i sve ostalo. Nita ne treba da menjamo.
Negativna oseanja su samo u vama. Ne postoji nijedan ovek na svetu.koji ima mo da vas uini nesrenim.
Ne postoji nijedan dogaaj koji ima mo da vas uznemiri, ugrozi vas ili vam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo
stanje, nijedna situacija, nijedan ovek. Niko vam to nikad nije rekao - uvek su vamgovorili suprotno. Eto zato ste
sada u nevolji. Eto zato ste uspavani. Niko vam to jo nije rekao, ali oigledno je.
Pretpostavimo da kia pokvari neki piknik. Ko reaguje na negativan nain? Kia ili vi? I ta izaziva negativno
oseanje? Kia ili vaa reakcija? Kada udarite kolenom o sto, stolu je savreno dobro. On je samo to to jeste -sto.
Bol je u vaemkolenu, ne u stolu.
Mistici neprestano pokuavaju da nam pomognu da shvatimo kako je stvarnost dobra takva kakva je. Stvarnost
nije problematina. Uklonite ljudska bia sa ove planete i ivot e tei dalje, priroda e nastaviti da se razvija u svoj
svojoj lepoti i divljini. U emu bi bio problem? Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili problem. Vi ste taj problem. Vi
ste se poistovetili sa samim sobom, svojim lanim "ja", i to je sav problem. Oseanje je u vama, nema ga u
stvarnosti.
Trei korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim oseanjem. Ono nema nita zajedniko sa naim "ja". Ne
opisujte svoju sutinu terminima togoseanja. Nemojte rei: "Potiten sam." Ako kaete: "Oseam potitenost", to
je u redu. Ako kaete da oseate tugu, to je u redu. Ali nemojte rei: "Tuan sam", jer tako definiete sebe u svedu
tog oseanja. Tu lei vaa iluzija, u tome je vaa greka. U ovom trenutku postoji potitenost, postoje povrena
oseanja, ali tako je, nemojte se baviti njima. Proi e. Sve proe, sve. Vae depresije i vaa oseanja nemaju nita
zajedniko sa sreom. To su samo oscilacije klatna. Ako traite uzbuenja i ushienja, pripremite se za depresiju i
potitenost. Hoete li svoju drogu? Pripremite se za protivudare. Klatno oscilira od jedne krajnosti do druge.
Sve to nema nieg zajednikog sa naim "ja", niti sa naom sreom. To je samo uslovljeno, lano "ja". Ako to
upamtite, ako to ponovite hiljadama puta sebi, ako hiljadama puta preete ova tri koraka, stiiete. Moda e vam
trebati da to ponovite samo triput, ili ak manje- ne znam- ne postoje pravila. Ali uinite to hiljadu puta i dospeete
do najveeg otkria u svomivotu.
Neka idu bestraga svi rudnici zlata na Aljasci. ta biste uinili sa tim zlatom? Ako ovek nije srean, ne moe
da ivi. Pretpostavimo da ste nali zlato. Od kakvog je to znaaja? Vi ste probueni, vi ste car, carica. Slobodni ste
- nije vamvievano da li ste prihvaeni ili odbaeni, tu sad nema nikakve razlike. Psiholozi nam objanjavaju
znaaj pripadanja nekom. Budalatine! Zato biste nekom pripadali? To potpuno gubi znaaj.
Najtea kazna u jednom afrikom plemenu je proterivanje, izgon. Kad bi vas izbacili iz Njujorka ili odakle god
ivite, sigurno ne biste umrli zbog toga. Kako to da ovek iz tog afrikog plemena umire? Zato to je i on rtva
uobiajene ljudske gluposti. Misli da nee moi da preivi ako ne pripada neemu. Ali nije neophodno pripadati
neemu, nekoj grupi ili nekome. Nije ak neophodno ni zaljubiti se. Ko vamje to uopte rekao? Neophodno je biti
slobodan. Neophodno je voleti. Sve je u tome - to je vaa istinska priroda. Meutim, istina je drukija: vi mi
govorite kako hoete da budete eljeni. Hoete da vam aplaudiraju, da privlaite druge, sa svim majmuniima koji
tre za vama. Traite sopstveni ivot. Probudite se! Nije vam potrebno sve to. Moete biti sreni i blaeni i bez
svega toga.
Vaem drutvu nee biti drago da uje ovo to govorim, jer kada se otvore oi i shvati se o emu je re,
postajemo zastraujui. Kako se moe kontrolisati takva osoba - neko kome niko nije potreban, ko se ne osea
ugroen kritikama, ko ne haje za ono to ljudi misle i govore o njemu? Presekao je sve te konce - nije vie lutka,
marioneta. Zastraujue je. 'Moramo ga ukloniti. Govori istinu, lien je straha - to nije ljudski." Ljudski'.
Pogledajte. Najzad jedno ljudsko bie! Oslobodilo se sopstvenog ropstva, sopstvenog zatvora.
Ne postoji situacija na svetu koja bi opravdala negativna oseanja. Eto ta su pokuali da kau, ta su urlali nai
mistici sve dok nisu promukli. Ali niko to ne slua. Negativno oseanje je samo neto unutar vas. U Bha-gavad-
Giti, svetoj induskoj knjizi, Krina kae Arduni: "Neustraivo se baci u bitku i stavi svoje srce pod stopala
Gospodnja." To je udesna reenica.
Nita ne treba da uinite da biste postali sreni. Veliki Majster Ekhart rekao je: "Bog se ne dostie procesom
sabiranja neega u dui, ve kroz proces oduzimanja." Nita ne morate uiniti da biste bili slobodni. Potrebno je
samo da odbacite neto. Tada ste slobodni.
Timpovodom, pao mi je na pamet jedan irski robija koji je prokopao tunel ispod zatvorskog zida i uspeo da
pobegne. Izaao je usred dvorita osnovne kole, gde su se igrala deca. Prirodno, kada je izaao iz tunela, nije
mogao da se obuzda, pa je poeo da skae i igra, viui: "Slobodan sam! Najzad, posle tri godine!" Jedna
devojica, nedaleko od njega, ljubomorno ga je pogledala i rekla: "Blago vama! J a moramjo pune dve godine da
provedemovde."
etvrti korak - kako se mogu promeniti stvari? Kako ete promeniti sami sebe? Ovde ima mnogo toga to treba
shvatiti, ili, bolje reeno, samo jedna stvar koja se moe izraziti na vie naina. Zamislite pacijenta koji ode kod
lekara da mu objasni od ega pati. Lekar mu kae: "U redu, jasni su mi vai simptomi. Preporuiu vam apotekara
u blizini vae kue." Pacijent mu odgovori: "Mnogo vam hvala, doktore. Ve mi je mnogo bolje."
Zar to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono to svi mi radimo. Uspavana osoba veito misli da e joj biti bolje ako
se neto van nje promeni, ili ako se neko drugi promeni. Ljudi pate zato to su uspavani, pa ipak misle: "Kako bi
divan bio ivot kad bi se neko drugi promenio; kako bi divan bio ivot kad bi se moja ena promenila, kad bi se
moj ef promenio, kad bi se moj sused promenio."
Veito elimo da se neko drugi promeni da bismo se bolje oseali. Ali, jeste li ikad postali svesni da ak i kada
bi se va brani drug promenio, to na vas ne bi imali nikakvog efekta? Ranjivi ste koliko i pre toga; idioti ste koliko
i pre toga; uspavani ste koliko i pre toga. Vama je potrebno da se promenite. Vama je potreban lek. Vi i dalje
insistirate: "Dobro se oseam, jer je u svetu oko mene dobro." Nije tako! U svetu je dobro, jer se ja oseam dobro.
To je ono to govore svi mistici sveta.

nazad na vrh



24. O problemu zla


Kada se probudimo, kada shvatimo, kada spoznamo, svet postaje bolji. Meutim, problem zla nas uvek
uznemirava. Ima jedna pria o deaku i krokodilu, koja to ilustruje. Deak eta pored reke i nailazi na enku
krokodila, ulovljenu u mrei. Krokodil mu se obrati: "Molimte, smiluj mi se, oslobodi me. Znamda samruna, ali
nisamja kriva. Takva sam roena. Ali u meni kuca majinsko srce. Dola sam ovde da naem hranu za moju
deicu i tako sam upala u ovu mreu." Deak joj odgovori: "Ako te oslobodim, ti e me dograbiti i ubiti."
"Zar bih mogla da uinim tako neto svome spasiocu?" kae mu ona. Deak je zatim oslobodi i ona ga doepa
raljama.
"Eto zahvalnosti za moje dobro delo!" jaukne deak. "Nemoj to shvatati suvie lino, mali moj", kae mu
krokodilka, "ali takav je svet, to je zakon ivota. Pitaj koga god hoe."
Deak pogleda oko sebe, ugleda vrapca i upita ga da li je krokodil u pravu, a vrabac mu ispria da je, na
njegove oi, zmija pojela njegovu decu, a on nita nije mogao da uini, te da je krokodil potpuno u pravu. Deak
onda ugleda magarca koji je tuda prolazio i postavi mu isto pitanje, a magarac mu ispria da je itav ivot teglio za
gospodara, sve dok nije ostareo i onemoao, pa su ga sad ostavili u dungli da ga prodere neka zver, te da je kro-
kodil potpuno u pravu.
Na kraju, deak ugleda zeca i upita ga isto, a zec se obrati krokodilu: "Priekaj malo pre nego to pojede
deaka, o tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. Reci mi svoje argumente."
Krokodil otvori usta da mu odgovori i deak tada utekne. Poto je rep krokodila i dalje bio upetljan u mrei,
deak dovede lovce da ga ubiju. S njima doe i deakov pas koji opazi zeca, pojuri ga i ubije. Deak prekasno
stigne i, videvi svog spasioca kako umire, izgovori: "Krokodil je bio u pravu - takav je svet, to je zakon ivota."
Ne postoji objanjenje koje bi opravdalo sve patnje, zla, muenja, unitenja i glad u svetu. To nikada nee moi
da se objasni. Moe se hrabro pokuati da se nae neko objanjenje, vie ili manje reliogioznim formulama, ali
nikada nee moi da se objasni do kraja. To je zato to je ivot tajna - racionalni um nije u stanju da ga shvati. Zato
je potrebno da se probudite, i najednom ete shvatiti da stvarnost nije problematina - vi ste problematini.

nazad na vrh


25. Somnabulizam


Svete knjige se uvek vraaju ovim injenicama, ali sve dok se ne probudite, nikada neete shvatiti ni jednu re
iz njih. Uspavani ljudi su itali svete knjige i raspeli Mesiju na osnovu tih svetih knjiga. Treba biti budan da bi se
one shvatile. Kad se najzad probudimo, one konano dobijaju smisao.
Isto se deava sa stvarnou. U svakom sluaju, nikada ne moete recima izraziti sve u vama i oko vas. Moda
biste voleii da uinite neto, ali i u tom sluaju ovek treba da bade siguran da se ne uputa u akciju samo da bi se
oslobodio svojih negativnih oseanja. Mnogi ljudi stupaju u akciju samo da bi uinili stvari jo gorim. Njihova
akcija ne izvire iz ljubavi, ve iz negativnih oseanja, iz oseanja krivice, gneva, mrnje, iz oseanja nepravde, i ko
zna ega jo.
Pre nego to se upustite u akciju, potrebno je da budete sigurni ta je vae "bie". Pre nego to uinite neto,
morate biti sigurni ko ste. Meutim, kada se uspavane osobe upuste u akciju, jednostavno zamenjuju jednu
okrutnost drugom, jednu nepravdu drugom, i tako dalje.
Majster Ekhart kae: "Nee vas spasiti (ili probuditi - upotrebite re koja vam odgovara) vae akcije, ve vae
bie. Sudie vam se ne za ono to ste uinili, ve za ono to jeste." Kakvo vam dobro ini to ete nahraniti gladne,
napojiti edne ili posetiti robijae u zatvoru? Prisetite se ta je rekao Sv. Pavle: "Ako bih pustio da moje telo bude
spaljeno i sva moja dobra dao da nahranim gladne, a nemao ljubavi..." Nisu bitne vae akcije, ve vae bie. Samo
tada moete da se upustite u akciju. Moete da uinite ili ne uinite neto. Neete biti sposobni za odluku sve dok
se ne probudite. Pa ipak, sva energija koncentrie se na neophodnost menjanja sveta, a vrlo malo na to da se
probudimo. Kada se jednom probudite, znaete ta da uinite, a ta da ne uinite.
Neki mistici su veoma udni, kao Isus, koji je jednom rekao neto kao: "Ja nisam pozvan kod tih ljudi. Ogra-
niavam se da u ovom trenutku uinim ono to moram. Kasnije moda." Neki mistici ne progovaraju. Drugi samo
pevaju pesme. Neki od njih slue nekome. Oni su zakon za same sebe i tano znaju ta treba da rade. "Neustraivo
se baci u bitku, a svoje srce poloi pred stopala Gospodnja", to je ono o emu govorim.
Zamislite da se ne oseate dobro i da ste grozno raspoloeni, a izali ste u etnju po prirodi. Pejsa je divan, ali
vi niste u odgovarajuem raspoloenju da biste uivali u tome. Nekoliko dana kasnije proete istim predelom i
uskliknete: "Sveti boe, gde sam bio onog dana kada nisam primetio sve ovo." Kada se ovek promeni, sve postaje
divno.
Deava se, na primer, dagledamo drvee i planine kroz prozore mokre od kie, i sve nam izgleda maglovito i
bezoblino. Doe nam da izaemo da bismo preobrazili to drvee i planine. Priekajte na trenutak - kad oluja
prestane i vi pogledate kroz prozor, spontano ete rei: sada je sve drukije.
Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su, ve kakvi smo mi Eto zato, kada dve osobe gledaju
neto ili nekoga, dolazi do dve razliite reakcije. Mi vidimo stvari i druge ljude ne onakve kakvi su, ve onakve
kakvi smo mi. Seate li se one misli iz svetih spisa, po kojoj se sve menja u dobro za one koje vole Boga? Kad se
najzad probudimo, ne trudimo se vie da nam se dese dobre stvari. One se deavaju i to je sve. Iznenada, ovek
shvati da je sve dobro, ta god da mu se desi.
Pomislite na ljude sa kojima ivite i koje biste voleli da promenite. Nalazite da su tuni, nepromiljeni, ne-
pouzdani, neverni i ta god bilo. Ali kada se vi promenite, promenie se i oni. To je udesno i nepogreivo
izleenje. Tog dana kada se vi promenite, promenie se i oni. I vi ete ih videti na potpuno drugi nain. Ko vam se
inio zastraujui, sada e vam izgledati zaplaen. Najednom, niko nee vie imati mo da vam naudi. Niko nee
imati mo da izvri pritisak na vas. To je slino kao kada neko ostavi knjigu na stolu, a ja je uzmem i kaem: "Vri
pritisak na mene, ja sad moramda je uzmem ili ne uzmem." Ljudi se toliko trude da optue sve druge oko sebe, da
okrive sve druge, da okrive ivot, drutvo, svoje najblie. Na taj nain, ovek se nikada nee promeniti -nastavie
da ivi u svom komaru i nikada se nee probuditi.
Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a) postanite svesni negativnih oseanja koja su u vama; b) shvatite da su
ta oseanja u vama, a ne u stvarnosti oko vas; c) ne smatrajate ih sutinskimdelomsvoga "ja" - te stvari dolaze i
odlaze; d) shvatite: kada se vi promenite, sve e se promeniti.

nazad na vrh




26. Kako menjati sebe?


Ostaje jo jedno vano pitanje: ta treba initi da promenimo sebe? Imam iznenaenje za vas, zaista odlinu
vest! Nije potrebno da uinite bilo ta. to vie inite, gore e biti. Potrebno je samo da shvatite.
Pomislite na nekog sa kim ivite ili radite, a ko vam se ne svia, ko u vama budi negativna oseanja.
Pokuajmo da shvatimo ta se dogaa. Prvo to treba shvatiti je negativno oseanje u vama. Vi ste odgovorni za to
negativno oseanje, a ne ta osoba. Neko drugi na vaem mestu ostao bi savreno spokojan i dobre volje u prisustvu
te osobe - ne bi bio dodirnut ni na koji nain. Vi ste, meutim, pogoeni.
Sada pokuajte da shvatite i ovo: vi neto oekujete od te osobe. Kaite joj onda: "Nemam nikakvo pravo da
oekujem neto od tebe." Kada to budete rekli, odbaciete svoja oekivanja. "Nemam pravo da oekujem neto od
tebe. Svakako, zatitiu se od posledica tvojih akcija, ili tvog raspoloenja, ali ti moe da radi ta god hoe i da
bude ta god si izabrao da bude. Nemam pravo da oekujem bilo ta od tebe." Posmatrajte ta vam se deava,
kada uinite to to sam vam rekao. Ako niste voljni da to kaete, onda stvarno treba jo mnogo toga da otkrijete o
svom egu. Pustite da diktator koji je u vama, tiranin u vama, ispliva na povrinu. Mislili ste da ste dua od oveka,
ali i ja i vi samo smo tirani, jedna mala varijanta maksime: "J a sammagarac, ti si magarac." J a samdiktator, ti si
diktator. Ja hou da upravljam tvojim ivotom umesto tebe; hou tano da ti kaem kakav treba da bude i kako
treba da se ponaa, i bie bolje da se ponaa kako sam ja odluio, jer u inae kazniti sebe, uinivi da iz mene
izbiju negativna oseanja. Prisetite se onog to sam vam rekao: svi smo ludi.
Jedna ena mi je priala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj koli; nagrada mu je data za uspehe u sportu i
uenju. ena je bila radosna zbog njega, ali malo joj je nedostajalo da mu kae: "Nemoj previe da se raduje toj
nagradi, jer nije reeno da e uvek biti tako uspean." Bila je zbunjena, nije znala kako da sprei budua ra-
zoaranja svoga sina, a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Hvala bogu, deak e shvatiti, a u meuvremenu e i
majka postati mudrija. Nije vano ono to e mu ona rei ili nee rei. Sve zavisi od toga kakva e ona postati - da
li e biti u stanju da shvati, i da zna ta da kae i kada da kae. Ta nagrada je rezultat takmienja koje moe biti
okrutno, ako je bazirano na mrnji u odnosima sa ostalima. Ljudi postaju zadovoljni na bazi tueg nezadovoljstva,
pobeuje se porazivi nekoga.
Jedan ameriki lekar opisao je efekte takmienja na svoj ivot. Pohaao je jednu medicinsku kolu u
vajcarskoj, u kojoj je bilo i dosta amerikih studenata. Lekar je ustanovio da su mnogi od tih studenata pretrpeli
istinski ok kada su shvatili da ne postoje ocene, da ne postoje nagrade, nikakve liste najboljih, niti prvih i drugih u
klasi. Ilii se prolazilo, ili se padalo na ispitu. "Neki od nas nisu to uspeli da prihvate", govori on. "Postali smo
gotovo paranoini, ubeeni da se neto krije iza svega toga." Zato su neki od studenata promenili kolu. Oni koji su
izdrali, iznenada su otkrili neto udno. to nikada nisu primetili na amerikim univerzitetima. Neki studenti, i to
oni najbolji, pomagali su drugima da poloe ispite, dajui im svoja reenja.
Njegov sin, meutim, pohaa medicinsku kolu i govori mu kako u laboratoriji uenici esto poremete mik-
roskopi tako da sledeem studentu treba bar tri etiri minuta da bi ga podesio. Takmienje. Moraju biti uspeni,
moraju biti savreni. Lekar nam onda pria jednu, po njemu istinitu anegdotu, koja bi mogla da poslui i kao
parabola.
U jednoj amerikoj varoici, ljudi su se uvee okupljali da sviraju. Postojao je saksofonista, bubnjar i violinista.
To su bili stariji ljudi. Okupljali su se radi druenja i zbog iste radosti da muziciraju, iako nisu bili posebno
daroviti. I tako su uivali u uzajamnomdruenju, lepo se zabavljajui, sve dok jednog dana nisu reili da izaberu
novog direktora, ambicioznog oveka, koji im je rekao: "Hej, ljudi, treba da odrimo koncert, treba da pripremimo
koncert za itav grad." Zatim je otpustio nekog ko nije dobro svirao, angaovao neke profesionalne muziare, na-
pravio itav orkestar i njihovo ime poelo je da se po-
javljuje po novinama. arobno, zar ne? I tako su reili da odu u veliki grad da bi i tamo svirali. Ali, neki od
najstarijih muziara samo to nisu zaplakali. Govorili su: "Bilo je tako lepo, u stara vremena, kada smo ak i loe
svirali, ali smo uivali u tome." I tako je okrutnost ula u njihov ivot, ali niko je nije prepoznao. Shvaate li dokle
see ludilo kod ljudi?
Neki od vas pitali su me ta sammislio kad sam rekao: Ti moe da uini ta god eli i ostane ono to jesi,
ali ja u se zatiti, biu ono to jesam." Drugim reima, neu ti dozvoliti da manipulie sa mnom. iveu svoj
ivot, ii u svojim putem, biu slobodan da mislim ono to hou, da idem za svojim sklonostima i ukusima. Rei
u ti ne, ako osetim da ne elim da budem u tvom drutvu. To nee biti zbog negativnih oseanja koja izaziva u
meni, jer to se vie nee desiti - nee vie imati nikakvu mo nada mnom. Jednostavno, moda e mi vie
odgovarati drutvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me moda upita: "ta kae da odemo u bioskop veeras?"
odgovoriu: "ao mi je, ali vie volim da odem s nekim drugim. Njegovo drutvo mi je prijatnije od tvog." I to je
to. Predivno je umeti da se kae ne drugim ljudima. To je deo buenja. Deo buenja je iveti sopstveni ivot po
svojoj volji. I upamtite: to nije egoizam. Egoizam je oekivati da neko drugi ivi svoj ivot kako vi smatrate za
shodno, po vaoj volji. To jeste egoizam. Ali iveti svoj ivot kako mi smatramo za shodno nije egoizam.
Egoizam izvire iz oekivanja da e neko drugi iveti svoj ivot da bi se prilagodio vaem ukusu, ili vaem
ponosu, ili vaoj zaradi ili vaemzadovoljstvu. To je stvarno egoizam, zato u se zatititi. Neu se oseati dunim
da budem sa tobom, ni da pristajem na ono to trai od mene. Ako mi je tvoje drutvo prijatno, uivau u njemu,
ne postajui ovisnik od toga. Ali neu te vie izbegavati zbog negativnih oseanja koje si budio u meni: Nema vie
tu mo.

nazad na vrh


27. Buenje


Buenje bi trebalo da bude iznenaenje. Kad se ne nadamo da e nam se neto desiti, a to se desi, ostajemo
zapanjeni. Kada je Vebsterova ena zatekla svog mua kako ljubi sobaricu, rekla mu je da je jako iznenaena.
Vebster, kao ovek koji je vrlo pedantan u upotrebi odgovarajue reci (to je razumljivo, jer je napisao itav
renik); uzvratio je: "Ne, draga, ja sam iznenaen, a ti si zapanjena."
Neke osobe gledaju na buenje kao na cilj. Reene su da stignu do njega i kau: "Ne elim da budem srean
dok se ne probudim." U tom sluaju, bolje da ostanete takvi kakvi ste, da biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u
stvari. Jednostavna svesnost je srea, nasuprot truda da stalno reagujete. Ljudi reaguju tako brzo zato to nisu
svesni. Shvatiete jednom da postoje prilike kada se mora reagovati, ak i kad smo svesni, kada shvatamo. Ali,
kako svesnost raste, reagujemo sve manje, a delamo sve vie.
Jedan uenik rekao je svom duhovnom uitelju da odlazi u jedno udaljeno mesto radi meditacije, i da se nada
kako e se vratiti prosvetljen. I tako je, svakih est meseci, uenik slao uitelju pismo da ga obavesti o svom
napretku. U prvom pismu je pisalo: "Sada shvatam ta znai izgubiti sebe." Uitelj ga je pocepao i bacio u korpu za
otpatke. Posle est meseci stiglo je novo pismo u kome je pisalo: "Sada oseam sva iva bia." Uitelj ga je po-
cepao. U treem pismu je pisalo: "Sada shvatam tajnu jednog i mnoine." I to je pocepano.
To je trajalo etiri godine, a onda su pisma prestala da stiu. Posle nekog vremena, uitelj je postao radoznao i,
kako je jedan putnik iao ka tom udaljenom mestu, uitelj ga je zamolio da vidi ta je sa uenikom. Na kraju je
stiglo pismo od uenika. Pisalo je: "Zar je to vano?" Kada ga je uitelj proitao, uskliknuo je; "Uspeo je! Uspeo je!
Najzad je shvatio! Shvatio je!"
Postoji jedna pria o vojniku na bojnom polju koji iznenada odbaci svoju puku, podie neko pare hartije i
gleda u njega. Zatim ga baci i trai novo pare hartije. Oficiri onda kau: 'Taj ovek izlae opasnosti svoj ivot.
Treba mu pomoi." Odvode ga u bolnicu i psihijatri se pozabave njime. Ali leenje kao da nema nikakvog efekta.
On samo luta hodnicima, pronalazi papirie, gleda u njih i onda ih odbacuje. Na kraju ree da ga treba otpustiti iz
vojske. Pozovu ga i urue mu otpusnu listu. On je uzme, pogleda, i uzvikne: "To je to! Pronaao sam!"
Postanite, dakle sve svesniji svoje aktuelne situacije, kakva god bila. Prestanite da budete diktatori, prestanite
primoravati sebe da idete u odreenom pravcu. Samo tako, pre ili kasnije, shvatiete jednog dana da ste samo
svesnou postigli to to ste prethodno sa toliko truda traili.

nazad na vrh


28. Kakva je promenjena linost?


U vaoj potrazi za svesnou ne postavljajte zahteve. To je manje-vie kao pokoravati se saobraajnim
znacima. Ako se ne obazirete na ove znake, plaate kaznu. U Americi se vozi desnom, u Engleskoj i Indiji levom
stranom. U suprotnom, plaa se kazna. Tu nema mesta za povreena oseanja, zahteve ili oekivanja - pokoravamo
se saobraajnim znacima i to je sve.
Pitate me gde je u svemu tome samilost, gde je oseanje krivice i slino. Saznaete kada se probudite. Ako u
ovom trenutku oseate krivicu, kako bih vam to uopte objasnio? Kako biste uopte znali ta je samilost? Znate,
ljudi ponekad vole da oponaaju Isusa, ali kada majmun uzme da svira saksofon to ga ne pretvara u muziara. Ne
moe se oponaati Isus imitirajui njegovo spoljno ponaanje. Treba biti Isus, samo biste tada tano znali ta treba
uiniti u odreenoj situaciji, sve to u skladu sa vaim temperamentom i karakterom, kao i temperamentomi
karakterom osobe s kojom imate posla. Ali, da biste to uinili, morate biti ono to je bio Isus. Oponaanje vas nikud
nee odvesti.
Ako mislite da samilost ukljuuje sladunjavost, onda meni apsolutno nije mogue da vam opiem samilost, jer
samilost moe biti veoma opora. Samilost moe biti veoma gorka, moe da vas okira, moe da zasue rukave i da
vas operie. Samilost se moe javiti u mnogimvidovima. Svakako moe biti veoma blaga i nena, ali se to nikad ne
zna. Tek kada postanete ljubav - drugim reima, kada odbacite afekte i iluzije - tada ete "znati". to se manje
budete poistoveivali sa svojim egom, biete sve vie u skladu sa svima i svime. Znate li zato? Zato to se neete
vie bojati da ete biti povreeni ili odbaeni. Neete vie eleti da bilo koga impresionirate. Uspevate li da
zamislite kakvo je olakanje kada ne moramo vie nikoga da impresioniramo? Ah, kakvo olakanje! Najzad srea!
Ne osea se vie neodoljiva potreba da objanjavamo stvari. Sve ide kako treba. ta ima da se objanjava?
Ne osea se vie ni neodoljiva potreba da traimo izvinjenje. Hiljadu bih puta vie voleo da ujem od vas:
"Probudio samse", umesto:" ao mi je". Hiljadu bih puta vie voleo da ujem od vas: "Probudio sam se posle
naeg poslednjeg susreta; ono to sam ti uinio nee se vie ponoviti," umesto: "Strano mi je ao zbog onoga to
sam ti uinio." Zato bi bilo kome trebala vaa izvinjenja? Razmislite o tome. To je iroko polje istraivanja. ak i
ako je neko bio zao prema vama, nema mestu izvinjenju.
Niko nije bio zao prema vama. Moda je neko bio zao prema onome to je mislio da ste vi, ali ne prema
vama. Niko vas ne odbacuje - ljudi samo odbacuju ono to misle da ste vi. Ali takvo zakljuivanje moe biti druk-
ije primenjeno - na isti nain niko vas ne prihvata. Sve dok se ljudi ne probude, oni samo prihvataju ili odbacuju
predstavu koju imaju o vama. Formirali su neku ideju o vama, i odbacuju ili prihvataju samo nju.
Shvatate li koliko je poraavajue produbljivanje ovog aspekta? Moda je ak previe oslobadajue. Ali kako
postaje lako voleti druge ljude kada se shvati sve ovo! Kako je lako voleti sve oko sebe, kada se ne poistoveujemo
sa predstavomkoju imaju o nama! Postaje zaista lako voleti ih, voleti sve ljude.
Ja posmatram "sebe", ali ne mislim na sebe. Zato to je mislei ego prepun loih misli. Meutim, kada posma-
tramsebe, svoj ego, neprekidno samsvestan da se radi samo o odrazu. U stvarnosti, ne misli se na svoje "ja", ili
svoj ego. To je kao ovek koji vozi automobil - taj ovek svakako ne eli da se lii svesti samog automobila. U redu
je izgubiti se u fantazijama, ali bez gubljenja svesti o onome to je oko vas. Treba uvek biti na oprezu.
To je kao majka koja spava - ne uje avione koje bruje iznad njene kue, ali osea i najmanje komeanje svog
deteta, i u tomsmislu je budna. Ne moe se nita govoriti o stanju budnosti - moe se govoriti samo o stanju
uspavanosti. O stanju budnosti mogu se dati samo naznake.
Nita se ne moe kazati o srei - srea ne moe biti definisana, ono to moe biti definisano je nesrea. Od-
bacite nesreu i saznaete. Ljubav ne moe biti definisana, odsustvo ljubavi moe. Odbacite odsustvo ljubavi,
odbacite strah i znaete. Voleli bismo da znamo kakav je neko kada se probudi, ali saznaete samo kad to
postignete.
Da li moda govorim kako ne treba nita da oekujemo od svoje dece? Rekao sam: "Nemate pravo da oekujete
neto." Pre ili posle, to dete e morati da se oslobodi od vas, sledei svoj put. Tada neete imati vie nikakvo pravo
nad njim. U sutini, to nije vae dete, i nikada to nije bilo. Ono pripada ivotu, a ne vama. Niko i nita vamne
pripada. Ono o emu govorimo je vaspitanje vaeg deteta. Ako hoe ruak, bie bolje da doe za sto izmeu
dvanaest i jedan, inae nee dobiti ruak. U ovoj kui je takav red. Ako ne stigne na vreme, nema ruka. Slo-
bodan si, istina, ali mora da snosi posledice.

nazad na vrh


29. Na kraju je samo utanje


Svi me pitaju ta se deava kada ovek na kraju stigne do svesnosti. Da li je to radoznalost? Uvek se pitamo
kako bi se neka stvar uklopila u odreeni sistem ili da li bi neka druga imala smisla u odreenom kontekstu, ili
kakvo e biti nae iskustvo kada stignemo. Krenite, pa ete znati. To se ne moe opisati.
Na Istoku se esto kae: "Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju." Ne moe se govoriti. Moe se
govoriti samo o suprotnom. Uitelj vam ne moe podariti istinu; istina se ne moe izraziti reima, nekom
formulom. To nije istina. To nije stvarnost. Stvarnost se ne moe izraziti formulom. Uitelj moe samo da vam
ukae koje su vae greke. Kada odbacite svoje greke, spoznaete istinu. Ali ni tada neete moi da je izreknete.
Ovo su uobiajena uenja nekih velikih mistika. Toma Akvinski nije pred kraj svog ivota ni pisao ni govorio -
shvatio je. Mislio sam da je njegovo uveno utanje trajalo samo nekoliko meseci, ali su to u stvarnosti bile itave
godine.
To je kao kada biste me, nikada ne okusivi zeleni mango, pitali: "Kakav mu je ukus?" J a bih vammoda
odgovorio: "Opor", ali dajui vam jednu re zaveo bih vas na pogrean put. Pokuajte da shvatite, veina ljudi nije
preterano mudra: lepi se na rei - narei svetih spisa, na primer - i sve shvata naopako.
"Opor", kaem, a vi pitate: "Opor kao limun ili kao dunja?" "Ne, nije opor kao limun, opor je kao mango",
kaem. "Ali, ja ga nikad nisam probao", uzvraate. teta!
Meutim, vi nastavljate svojim putem i piete itavu doktorsku tezu o toj temi. Da ste probli mango, ne biste to
uinili, zaista. Napisali biste doktorsku tezu o neemu drugom, ali ne o mangu. A tog dana, kada najzad okusite
zeleni mango, kazaete: "Boe moj, ispao sam smean. Nije trebalo da napiem tu tezu." Identino kao to je uinio
Toma Akvinski,
Jedan veliki nemaki filozof i teolog napisao je itavu knjigu o utanju Tome Akvinskog. Toma Akvinski je
jednostavno utonuo u utanje. Nije govorio. U uvodu svoje Summa theologiae rekao je: "Govorei o Bogu, ne
moemo rei ta je, ve samo ta nije. Na isti nain ne moemo govoriti kakav je, ve kakav nije." Taj koji govori
nije orijentalni uitelj zena, ve katoliki svetenik, vekovima priznat kao vrhunski teolog. U drugoj prilici Sveti
Toma je rekao: Bog je nespoznatljiv. Stvarnost, Bog, istina, ljubav su nespoznatljivi - to znai da ne mogu biti
obuhvaeni racionalnim umom. Ovo treba da okona mnoga pitanja koja nam ljudi postavljaju, jer veito ivimo u
iluziji da neto znamo. Nije tako. Nismo sposobni da saznamo.
ta je onda sveti spis? To je samo znak, putokaz, ali nije opis. Fanatizam iskrenog vernika koji je ubeen da sve
zna, ponekad izaziva vee zlo nego to to mogu udruene snage dve stotine kriminalaca. Zastraujue je videti ono
to mogu da uine iskreni vernici, ba zato misle da znaju. Zar ne bi bilo divno kada bismo imali svet u kome bi svi
govorili: "Ne znamo." Pala bi jedna velika barijera. Zar to ne bi bilo udesno?
Jedan ovek koji je roen slep doe i upita me: "ta je to to nazivate zeleno?"
Kako se moe opisati zelena boja nekome ko je od roenja slep? Koriste se analogije. I tako mu kaem: "Zelena
boja je slina prijatnoj muzici." "A", kae on, "kao prijatna muzika." "Da", odgovorim, "Kao blaga i prijatna
muzika." Prilazi mi zatimdrugi siepac i pita me: "ta je zelena boja?" Kaem mu da je to kao glatki somot, vrlo
mekan i gladak na dodir.
Sledeeg dana vidim dvojicu ljudi kako tuku jedan drugog flaama po glavi. Jedan vie: 'To je kao prijatna
muzika." A drugi: 'To je kao glatki somot." Nijedan od njih dvojice ne zna o emu govori, jer bi inae zatvorio
usta.
Stvari ba tako stoje. ak i gore - uzmimo da nam jednom bude omogueno da posetimo nekog od tih s!epaca i
upitamo ga: 'Ti sada zna ta je zelena boja, zar ne?" a on odgovori: "Istina, jutros samje dugo sluao!"
injenica je da ste okrueni Bogom, i to ne vidite, jer "znate" neto o Bogu. Poslednja barijera koja stoji iz-
meu vas i vizije Boga je vaa predstava o Bogu. Gubite Boga zato to mislite da neto znate. To je uasan aspekt
religije. Eto ta su govorili jevanelisti - vernici su "znali" i zato su odbacili Isusa. Najvia spoznaja Boga je
spoznati ga kao nespoznatljivog. Zaista se previe govori o Bogu - svet ne moe vie da izdri. Premalo je
svesnosti, premalo ljubavi, premalo sree, ali nema svrhe govoriti o tome. Premalo je odbacivanja iluzija, greaka,
afekata i okrutnosti. Premalo je svesnosti. Od toga pati svet, ne od pomanjkanja religije. Religija bi trebalo da nam
prui zatitu od pomanjkanja svesnosti i sposobnosti za buenje.
Pogledajte do kog smo stepena degenerisanosti dospeli. Doite u Indiju i videete kako se ljudi masovno
ubijaju zbog religije. To vidite na sve strane. "Onaj koji zna, ne govori; onaj koji govori, ne zna." Sva otkria,
koliko god boanska bila, nisu vie od prsta uperenog ka Mesecu. Kao to kau na Istoku: "Kada mudrac pokazuje
ka Mesecu, idiot vidi samo njegov prst."
Francuski pisac an Giton mnogi je radikalniji svojim uasnim komenatarom: "esto koristimo prst da bismo
iskopali oko."
Gde je spas? Svesnost, svesnost! Izleenje je u svesnosti; istina je u svesnosti; spas je u svesnosti; ljubav je u
svesnosti; buenje je u svesnosti.
Potrebno je da govorim o reima i pojmovima da bih vam neto objasnio. Kada gledamo neko drvo, mi ga u
stvari ne vidimo. Mislimo da ga vidimo, ali ga ne vidimo. Kada gledamo neku osobu, u stvari je ne vidimo, samo
mislimo da je vidimo. Ono to vidimo je neto to smo fiksirali u svom umu. Stiemo odreeni utisak i drimo se
tog utiska, i dalje gledajui neto ili nekoga kroz filter prvobitnog utiska. Mi to inimo sa gotovo svim stvarima.
Ako ovo shvatite, shvatiete velianstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na sve to nas okruuje. Jer stvarnost
je tu - "Bog", ta god to znailo, je tu. Sve je tu. Sirota ribica u okeanu kae: "Oprosti, traimokean. Moe li mi
rei gde se nalazi?" Patetino, zar ne? Kada bismo samo otvorili oi i pogledali oko sebe, shvatili bismo.

nazad na vrh


30. Kako izgubiti sebe?


Vratimo se na onu prekrasnu misao jevaneliste, koji govori o gubljenju i pronalaenju sebe. To je neto to
nalazimo u veem delu religiozne knjievnosti, u itavoj duhovnoj i mistikoj knjievnosti.
Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali da izgubite neto? Tano - to se vie nastoji, sve je tee. Stvari se
gube onda kad se ovek ne trudi da to uini. Neto se gubi kada nismo svesni toga. Ali kako se moe umreti u
samom sebi? Govorim o smrti, ne o samoubistvu. Nije nam reeno da ubijemo sebe, ve da umremo. Ako
izazovemo bol i patnju u sebi, to bi znailo poraziti same sebe. To bi bilo kontraproduktivno, jer je ovek najvie
obuzet sobom kada pati. Najvie smo obuzeti sobom kada smo depresivni. Meutim, najspremniji smo da zabora-
vimo sebe kada smo sreni, kad smo radosni. Srea nas oslobaa samih sebe. Patnja, bol, tuga i potitenost su
stanja koja nas vezuju za same sebe.
Pokuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja svoga zuba kada vas boli. Kada ne patite od zubobolje, ne
znate ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu. Meutim, kada glava hoe da vam prsne od glavobolje, sve se
potpuno menja.
Prema tome, oigledna je zabluda misliti kako je pravi nain da negiramo same sebe taj to emo izazvati bol u
sebi, prepustivi se ponitavanju i usmrivanju sebe, kako je to po tradicionalnomuverenju. Negirati sebe, umreti u
sebi, izgubiti sebe, znai shvatiti svoju pravu prirodu. Kada se to uini, lano "ja" se gubi, iezava.
Uzmimo da jednog dana neko ue u moju sobu i ja mu kem: "Samo napred. Predstavite se." "J a sam
Napoleon", odgovori on. A ja: "Ne onaj Napoleon..." "Ba tako, Bonaparta, francuski imperator." "Drago mi je!"
kaem, mislei u sebi: bolje da pripazim na ovog tipa. "Rasko-motite se, vae velianstvo."
"Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni uitelj. Ja imam duhovni problem. Zabrinut sam i teko mi je da
verujem u Boga. Vidite, moje trupe su poraene u Rusiji i ve noima ne spavam, pitajui se kako e se sve to
zavriti", kae mi on.
Ja mu odgovorim: "U redu, vae velianstvo. Siguran sam da bih mogao da uinim neto kako bih olakao va
problem. Preporuio bih vam da proitate esto poglavlje Jevanelja po Mateji: 'Pogledajte ptice u polju... ne seju i
ne anju.'"
Kada smo stigli do ove take, pitam se ko je lui, ja ili on. Bez obzira na to, prihvatam ovog luaka. To je ono
to ini mudri uitelj na poetku - prihvata vas i ozbiljno razmatra vae probleme. Moda vam ak obrie poneku
suzu. Vi ste ludi, ali jo to ne znate. Ali, ubrzo e doi trenutak kada e vam iznenada istrgnuti tepih ispod nogu i
rei vam: "Dosta je! Ti nisi Napoleon."
U uvenim dijalozima Svete Katarine Sijenske pripoveda se da joj je Bog rekao: "Ja sam Onaj koji jeste; ti si
ona koja nije." Jeste li ikad doiveli svoje nebie?
Na Istoku, to je predstavljeno slikom igraa i igre. Bog je predstavljen kao igra, a boije stvaranje kao njegova
igra. Jer, Bog nije veliki igra, a vi mali igra. Ne. Vi uopte niste igra. Vi ste igrani! Jeste li ikada iskusili neto
slino?
I tako, kada se taj luak vrati u samog sebe i shvati da nije Napoleon, on ne prestaje da postoji, on i dalje
postoji, ali iznenada shvati da je neto drugo od onoga to je mislio da jeste.
Izgubiti sebe znai iznenada shvatiti da smo neto drugo od onoga to smo misiili da jesmo. Mislili ste da ste
centar sveta - sada se oseate kao satelit. Mislili ste da ste igra, sada oseate da ste igra- sve su to samo analogije,
slike, tako da ih ne treba shvatiti bukvalno. One vamdaju samo sugestiju, samo su putokaz, ne zaboravite.

nazad na vrh


31. ta je najvrednije u nama?


Preimo na jednu drugu ideju - o linoj vrednosti. To je vrlo kompleksno pitanje. Lina vrednost ne znai
vrednost sebe, naeg lanog "ja". Otkud potie vrednost sebe? Da li moda potie iz uspeha u poslu? Da li potie iz
posedovanja gomile novca? Da li potie od sposobnosti da se privuku mnogi mukarci (ako ste ena), ili mnoge
ene (ako ste mukarac)? Kako je krhko sve to, kako je prolazno! Kada govorimo o vrednosti samog sebe, ne go-
vorimo u sutini o nainu na koji smo odraeni u mentalnomogledalu drugih ljudi, zar ne? Ali, moramo li da
zavisimo od toga? Ljudi shvate svoju linu vrednost tek kada prestanu da se poistoveuju ili definiu svoje "ja" u
svedu tih efemernih stvari.
J a nisamlep zato to svi kau da samlep. U stvarnosti nisamni lep ni ruan. To su stvari koje dolaze i prolaze.
Sutra se mogu najednompretvoriti u groznu kreaturu, ali "ja" ostaje uvek "ja". Uzmimo da se nakon toga
podvrgnem plastinoj operaciji i postanem prelep. Da li moda "ja" postaje prelepo?
Potrebno je posvetiti mnogo vremena ovimrazmiljanjima, ja samih bacio pred vas na gomilu, ali ako odvojite
dovoljno vremena da shvatite sve to sam vam rekao, zadravi se na ovim mislima, otkriete zlatni rudnik. J a to
znam, jer kad samprvi put stvarno uronio u sve ove ideje, zaista samotkrio blago.
Prijatna iskustva ine ivot prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju. Prijatna iskustva ine ivot lepim, ali
sama po sebi ne vode razvoju. Ono to vodi razvoju jesu bolna iskustva. Patnja stavlja prst na neki deo vas koji se
jo nije razvio, koji treba da raste, da se menja i preobraava. Kada biste znali kako da upotrebite tu patnju, koliko
biste se razvili!
Zadrimo se prvo na psiholokoj patnji, na svimnegativnim oseanjima u vama. Ne gubite svoje vreme na
samo jednomod njih - ve sam vam rekao ta moete da uinite s takvim oseanjima. Pokuajte da posmatrate
razoaranje koje oseate kada stvari ne idu onako kako ste vi hteli! Ne skreem vam panju na to da bih vas u bilo
komsmislu osudio (tada biste se samo upetljali u mrnju prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje razoaranje kao da
posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to razoaranje, tu potitenost koju oseate kad vas kritikuju. ta to govori o
vama?
Jeste li ikad uli za oveka koji je tvrdio: "Ko je rekao da briga niemu ne slui? Slui, nego ta. Svaki put kad
brinem zbog neega, to se ne desi!"
Lepo, njemu je sigurno posluila. Ima i onaj koji kae: "Neurotiar je osoba koja brine zbog neega to se nije
dogodilo u prolosti. On nije kao mi, normalni ljudi, koji brinemo zbog neega to se nee desiti u budunosti."
Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost, ta govore o vama?
Negativna oseanja, sva negativna oseanja, korisna su da bi se postigla svesnost, da bi se shvatilo. Ona vam
daju mogunost da ih osetite, da ih posmatrate spolja. U poetku, potitenost e i dalje biti prisutna, ali presekli ste
nit koja vas je sjedinjavala sa njom. Postepeno, shvatiete potitenost. Uporedo s razumevanjem, ona e se
postepeno gubiti, sve dok ne iezne.
Pre prosvetljenja bio samdepresivan. Posle prosvetljenja i dalje samdepresivan, ali malo-pomalo ili brzo, ili
iznenada, stie se u stanje budnosti, a to je stanje u kome se potpuno odbacuju elje. Podsetite se ta sam
podrazumevao pod eljama i zahtevima. Smisao je bio ovaj: "Sve dok ne osvojimsve ono to elim, odbijamda
budem srean." Podrazumevam, dakle, sluajeve u kojima srea zavisi od ostvarenja nae elje.

nazad na vrh



32. Treba li potiskivati elje?


Ne pokuavajte da potisnete svoje elje, jer biste rizikovali da postanete apatini. Bili biste lieni energije i to bi
bilo uasno. elja je, u zdravom smislu rei, energija, a to vie energije imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte
elju - shvatite je. Shvatite je. Ne trudite se toliko da je ostvarite, koliko da je shvatite.
Nemojte se jednostavno odricati predmeta svojih elja - shvatite ih, sagledajte ih u njihovomistinskomsvetlu.
Sagledajte kolika je njihova stvarna vrednost. J er, ako sezadrimo na tome da potisnemo svoju elju, nastojei da
se odreknemo predmeta elje, najverovatnije emo ostati vezani za nju. U suprotnom, ako je posmatramo i sa-
gledamo koliko je ona uopte vredna, ako shvatimo da nam samo utire put ka nesrei, razoaranju i depresiji, tek
tada se elja preobraava u to to nazivam "ono emu dajem prednost".
Kada se ivi sa onim emu dajemo prednost, ne dopustivi da sopstvena srea zavisi od toga, tek tada smo
zaista probueni. Kreemo se ka stanju budnosti. Budnost, srea - nazovite to kako vamodgovara - je stanje
odsustva iluzija, stanje u kome se stvari ne gledaju kroz prizmu onoga to smo i kako smo, ve kakve one jesu, u
onoj meri u kojoj je to mogue jednom ljudskom biu. Odbacite iluzije, sagledajte svet oko sebe i konano ete
videti stvarnost, iveete.
Svaki put kad smo nesreni, neto je pridodato stvarnosti. Taj prilepak nas ini nesrenim. Ponavljam: vi ste
odgovorni za to, vi ste neto dodali, negativna reakcija unutar vas. Preko svoje reakcije, vi neto dodajete. I ako
razmotrite to to ste dodali, videete da je to uvek neka iluzija, neka potreba, neko oekivanje, neki zahtev. Uvek.
Iluzije se sve vie umnoavaju. Ali kada jednom krenete u pravom smeru, sami ete to uoiti.
Uzmimo, na primer, estu iluziju, greku u miljenju, da ete se, ako promenite svet oko sebe, i vi promeniti.
Ne moemo se promeniti ako samo menjamo spoljanji svet. Ako naete novi posao, ili novog branog druga, ili
novu kuu, ili novog duhovnog uitelja, sve to ne znai da ete se vi promeniti. To je kao kada biste hteli da
promenite svoj rukopis tako to ete promeniti penkalo. Ili da promenite svoj nain razmiljanja tako to ete
promeniti eir.
Oigledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u sutini ne menjamo, pa ipak veina ljudi ulae svu
svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenomukusu, navikama i potrebama. Ponekad uspevamo
u tome - dobije se pet minuta predaha - ali ostajemo napeti ak i u tim trenucima predaha, jer ivot tee dalje bez
zaustavljanja, ivot se neprekidno menja. Prema tome, ako hoete da ivite, ne moete biti fiksirani u jednoj taki.
Ne postoji nikakav oslonac na koji biste mogli da poloite glavu. Morate da pratite tok samog ivota. Kao to je
rekao Konfuije: "Onaj koji eli da bude neprekidno srean mora esto da se menja."
ivot juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad, zar ne? Kaimo se za prole dogaaje i sadanje
dogaaje. Meutim, kae se: "Kada se ruka poloi na plug, ne moe se okrenuti unazad."
Hoete li da uivate u nekoj melodiji? Hoete li da uivate u simfoniji? Nemojte se ograniiti samo na poneki
akord muzike. Ne ograniite se samo na nekoliko nota. Pustite ih da prolaze, pustite da teku. itavo uivanje u
nekoj simfoniji je samo u vaoj spremnosti da pustite note da protiu. U suprotnom, ako bi neki poseban akord
uzburkao vau matu i vi doviknuli orkestru: "Produite da svirate taj akord, nemojte prestati!" to ne bi vie bila
simfonija.
Znate li za onu priu o Nasradin-hodi? On je svoje mistiko uenje irio priajui zabavne prie. Glavni lik u
ovim priama uvek je on, Nasradin.
J ednog dana, Nasradin je sedeo sa gitaromi svirao stalno istu notu. Posle nekog vremena, oko njega se skupila
gomila sveta (to se deavalo na pijanom trgu) i neko mu je rekao: "Lepa je ta nota koju svira, hoda, ali zato ne
svira i neto drugo, kao ostali muziari?"
"Oni su budale!" uskliknuo je Nasradin. "Samo trae i trae pravu notu, a ja samje naao."

nazad na vrh



33. Kako iveti sada i ovde?


Kada se veemo za neto, ivot je uniten; kada se zakaimo za neto, prestajemo da ivimo. To pie na svim
stranicama Jevanelja. Pokuajte da shvatite. Shvatite jo jednu iluziju - srea nije adekvatna emociji, ushienju.
Verovanje da neka emocija izvire iz zadovoljenja elje je samo nova iluzija. elja donosi samo brigu i napetost i,
pre ili kasnije, rezultati opijenosti isplivae na povrinu. Kada smo dovoljno patili, tada smo spremni da shvatimo.
Vi se hranite emocijama - to je kao hraniti trkakog konja urnama, i vinom. Trkaki konj se ne hrani tako. To je
kao hraniti ljudska bia drogama. Ali sa drogama se ne moe napuniti stomak. Ono to je potrebno je dobar obrok,
solidan, hranljiv, i neto za pie. To treba sami da shvatite.
Iluzijaje da neko drugi moe sve to uiniti umesto vas, da neki mudrac ili uitelj moe to da obavi za vas. ak
ni najvei duhovni uitelj na svetu ne moe uiniti ni jedan korak umesto vas. Sve morate sami.
Sveti Avgustin je to lepo izrazio: "SamIsus Hrist nije mogao nita da uini za mnoge meu onima koji su ga
sluali." Ili da ponovo citiramonu divnu arapsku izreku, koja kae: "Priroda kie je uvek ista, pa ipak od nje raste
trnje u pustinji i cvee u bati." Vi ste taj koji mora neto da uini. Niko drugi ne moe vam pomoi. Vi ste taj koji
treba da svari hranu koju pojede, vi ste taj koji treba da shvati. Niko drugi ne moe da shvati umesto vas. Vi ste taj
koji treba da trai. Niko drugi ne moe da trai umesto vas. Ne moete se osloniti ni na koga, u traenju istine,
ljubavi, svoga "ja".
Postoji jedna velika iluzija, a to je da je veoma vano da budemo potovani, da budemo voljeni i cenjeni, da
budemo vani. Mnogi govore da je u nama usaena prirodna potreba da budemo voljeni i cenjeni, da pripadamo
nekome. To je la, neistina. Odbacite ovu iluziju i biete sreni. Mi imamo prirodnu potrebu za slobodom, imamo
prirodnu potrebu da volimo, ali ne i da budemo voljeni.
Ponekad, na mojimpsihoterapeutskimseansama, suoavao sam se sa jednim vrlo estim problemom: "Niko me
ne voli, kako onda mogu da budem srean?" Tada ja objanjavam toj osobi: "Hoete li moda da kaete kako ne
postoji ni jedan trenutak u kome zaboravljate da niste voljeni, kada se opustite i oseate se sreno?" Naravno da
postoji.
J edna ena, naprimer, sva se unela gledajui neki film. Re je o nekoj komediji, ena se smeje i raduje, i u tom
blagoslovenom trenutku zaboravila je da se podseti kako je niko ne voli, niko je ne voli, niko je ne voli. Srena je!
Zatimizlazi iz bioskopa i prijateljica sa kojomje gledala filmodlazi s nekimmomkom, ostavivi je samu. I tako
ona pone da razmilja: "Sve moje prijateljice imaju momka, a ja nemam nikog. Kako sam nesrena. Niko me ne
voli!"
U Indiji, mnogi siromani ljudi poeli su da nabavljaju sebi tranzistore, koji su tamo luksuz. "Svi imaju radio",
kau, "ali ja ga nemam. Tako sam nesrean." Dok ljudi nisu poeli da kupuju radio-aparate, svi su bili savreno
sreni bez njih. Isto vai i za vas - sve dok vam neko nije rekao da ne moete biti sreni ako niste voljeni, eljeni ili
privlani za nekoga.
Kroz dodir sa stvarnou postaje se srean. Eto ta donosi sreu - dodir sa stvarnou, trenutak po trenutak. Tu
ete pronai Boga; tu ete pronai sreu. Ali veina ljudi nije spremna da uje takve stvari.
Iluzija je da spoljasnji dogaaji imaju mo da nas ugroze, da drugi ljudi imaju mo da nam nanesu zlo. Nije
tako. Samo im mi dajemo mo da to uine.
J o jedna iluzija - da ste vi sve te etikete koje vamdrugi ljudi nalepljuju ili koje ste sami sebi nalepili. Niste,
niste! Ne treba, dakle, da se kaite za njih.
Jednog dana, kada mi neko bude rekao da sam genije i kada to budem shvatio ozbiljno, nai u se u velikoj
nevolji. Shvatate li zato? Zato to u od tog trenutka postati napet. Morau da odrim nivo situacije, da odgovorim
na oekivanja. Posle svakog predavanja morau da proverim: "Da li vam se dopalo predavanje? Mislite li i dalje da
samgenije?"
Dakle, jedina stvar koju treba uiniti je da uklonite svaku etiketu! Izbriite ih i biete slobodni! Nemojte se
poistoveivati sa tim etiketama. One predstavljaju ono to misli neko drugi, ono to je neko u odreenom trenutku
video u vama. Da li ste zaista genije? Da li ste uvrnuti? Da li ste mistik? Da li ste ludi? ta je to vano, u sutini?
Vano je da nastavimo da budemo svesni, da ivimo ovaj ivot, trenutak po trenutak. Kako su divne one rei
Jevanelja: "Pogledajte ptice na nebu - ne seju, ne anju, ne odlau u ambare... pogledajte ljiljane u polju, ne predu
i ne tkaju." To su zaista mistine rei, rei oveka koji je probuen.
Prema tome, zato ste zabrinuti? Da li ste bar u stanju da dodate, bez obzira na svu vau brigu, jedan jedini
trenutak oputenosti svom ivotu? emu se brinuti za sutra? Postoji li ivot posle smrti? Da li u iveti posle svoje
smrti? emu se brinuti za sutra? Uite u sadanjost.
Neko je rekao: "ivot je ono to nam se deava dok smo preokupirani drugim planovima." Patetino. ivite u
sadanjosti. To je neto to ete videti da se deava kada se probudite. Otkriete da ivite u sadanjosti, istinski
proivljavajui svaki trenutak koji ivite.

nazad na vrh



34. Kada grlimo uspomene


To me vodi jednoj drugoj temi, ali odlino se uklapa u ono to sam do sada govorio, posebno na predlog da
postanemo svesni svega to dodajemo stvarnosti.
Nedavno, jedan svetenik mi je priao da je pre vie godina drao predavanje u Njujorku, ba kada su
Portorikanci bili na veoma loemglasu zbog nekog incidenta koji se desio. Svi su o njima govorili sve najgore. I
tako je u svom predavanju rekao: "Hteo bih da vam proitam neto od onoga to ljudi iz Njujorka govore o nekim
imigrantima."
Ono to je proitao bili su u sutini komentari iz novina o Ircima, Nemcima i raznim drugim nacijama koje su
imigrirale u Njujork tokom itavih decenija! Objasnio je zatimta je hteo da kae, rekavi: Taj narod ne donosi
kriminal sa sobom- oni postaju zloinci kada se suoe sa nekim situacijama ovde. Moramo ih shvatiti ako hoemo
da pomognemo - uzaludno je reagovati predrasudama. Potrebno je razumevanje, a ne osuda."
Tako dolazi i do promena u nama - ne kroz osudu, ne kuenjem, ve razumevanjem svega to nam se dogaa.
Ne treba smatrati sebe starimi nepopravljivimgrenikom. Ne, ne, ne! Da bismo dostigli svesnost, potrebno je
umeti da vidimo, a ne moe se videti ako smo ogrezli u predrasudama. Gotovo sve stvari i osobe koje gledamo, gle-
damo kroz filter predrasuda. Rekao bih da je to dovoljno da svakog obeshrabri.
To je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo nismo videli. "Ej, Tom," kaem, "ba lepo to te vidim!" i
vrsto ga zagrlim. Koga ja grlim, Toma ili uspomenu koju imam o njemu? Da li je on ivo ljudsko bie ili le? Ja
polazim od ubeenja da je on i dalje onaj mladi kakvog pamtim. Polazim od ubeenja koje se i dalje uklapa u
ideju koju sam imao o njemu, u moje uspomene. I tako, grlim ga. Pet minuta kasnije, uviam da se promenio i
gubimsvako interesovanje za njega. Zagrlio sampogrenu osobu.
Ako hoete da shvatite koliko je istina ovo to vam govorim, ujte ovu priu. Jedna opatica povlai se u osamu.
Svi iz njene zajednice kau: "Ah, poznata stvar, to je deo njenog stila - uvek prisustvuje seminarima i zatimodlazi
u osamu; nikada se nee promeniti." Meutim, desi se da opatica doivi pramenu u jednom od tih povlaenja. Ona
se menja - svi primete razliku i kau: "Pa ti si zaista shvatila neke stvari, zar ne?" Istina je, promena zrai iz njenog
ponaanja, iz njenog tela, iz njenog lica. Uvek tako biva kada se doivi unutranja promena. Odraava se na licu, u
oima, telu. I tako, opatica se vrati u svoju zajednicu, a poto ta zajednica ima o njoj ve utvrenu ideju, baziranu
na predrasudi, i dalje je gleda takvim oima. Samo lanovi njene zajednice ne vide nikakvu promenu u njoj.
Govore: "Pa, izgleda malo ivlja, ali priekajte i videete - ubrzo e ponovo utonuti u depresiju." I, nakon nekoliko
nedelja, ona je ponovo potitena - reaguje na njihovu reakciju. Tada svi kau: "Vidi? Lepo smo rekli -nije se
promenila." Meutim, tragino je to se ona zaista promenila, samo to oni nisu postali svesni toga.
Opaanje ima poraavajue efekte u pogledu ljubavi i ljudskih odnosa. Ono to predstavlja stvarni odnos, si-
gurno sadri dve stvari - jasnou vienja (u meri u kojoj smo sposobni za to; neki bi moda voleli da znaju do koje
mere moemo imati jasnou opaanja, ali verujem da niko nije protiv toga da je to vea) i preciznost odgovora.
Verovatnije je da se preciznije odgovara nego to se jasno opaa. Kada je opaanje iskrivljeno, verovatno ne
moemo precizno da uzvratimo. Kako moe voleti nekoga koga ak i ne vidi? Da li stvarno vidi onoga za koga
si vezan? Da li stvarno vidi nekoga koga se plai i koji ti je zato odbojan? Uvek mrzimo onoga od koga se
plaimo.
"Strah od Gopoda je poetak mudrosti", govore mi ponekad. Ali priekajte malo. Nadamse da shvataju ono to
govore, jer svi mi mrzimo ono od ega se plaimo. Hteli bismo uvek da unitimo ono od ega zaziremo, da ga se
oslobodimo, da ga izbegnemo. Kada se bojimo nekog, ne podnosimo ga. Ne podnosimo ga u onoj meri u kojoj ga
se bojimo. A ak ga i ne vidimo, jer su upletene emocije.
Identina stvar dogaa se kad nas neko privlai. Kada se uvrsti istinska ljubav, ljudi nisu zaljubljeni jedno u
drugo, niti se mrze u uobiajenom smislu rei. Jasno vide jedan drugog i precizno uzvraaju. Ali na ovom ljudskom
nivou, u igru neprestano ulaze sopstveni ukusi, elje, sklonosti i tako dalje. Treba znai biti svestan sopstvenih pre-
drasuda, sopstvenih ukusa, sopstvenih sklonosti. Sve je to u nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smo podvrgnuti.
Kako to da se vama sviaju neke stvari koje se meni ne sviaju? Zato to je vaa kultura razliita od moje. Zato to
je vae vaspitanje razliito od mog. Kada bih vam dao da pojedete neki od mojih omiljenih obroka, moda biste ga
s gaenjem odbacili.
U nekim delovima Indije ima ljudi koje vole psee meso. Neke osobe, meutim, kada bi znale ta im je na
tanjiru, muka bi impripala. Zato? Druga uslovljenost, druga programiranost. Indusima bi pripala muka kad bi
saznali da su jeli meso krave, ali Amerikancima to prija. Vi pitate: "Ali zato ne jedu govedinu?" Iz istog razloga iz
kog vi neete pojesti vae kuence. Iz istog razloga. Krava za indijskog seljaka predstavlja ono to za vas pred-
stavlja va pas. Ne eli da je jede. Postoji kulturna predrasuda koja ne dozvoljava takve stvari, a u sutini se tako
uva ivotinja koja je neophodno potrebna.
Zato se onda zaljubljujemo? Zato se zaljubljujemo u odreeni tip osobe, a ne u neki drugi? Zato to smo
uslovljeni. U mojoj podsvesti imam sliku odreenog tipa osobe koja me privlai, privlai me, i tako, kada sretnem
takvu osobu, kao da me obasja munja. Ali, jesam li je video, tu osobu? Ne! Videu je moda kad se budem venao
s njom- tada dolazi do buenja. Tada ljubav moe da otpone. Meutim, zaljubljenost nema nita zajedniko s
ljubavlju, to nije ljubav - to je elja, gorua elja. Ono to elite svim srcem je da vam to oboavano stvorenje kae
da ga privlaite. Samo vam tako neto prua oseanje sree. U meuvremenu, svi drugi govore: "Ma ta on vidi
toliko zanimljivo u njoj?" Ali radi se o uslovljenosti - on je ne vidi.
Kau da je ljubav slepa. Verujte mi, nita nema tako otar vid kao prava ljubav. Ljubav ima najotriji vid na
svetu. Zavisnost je slepa. Vezanost je slepa. Zakaenost za nekog, neprestani zahtevi i elje su slepi. Ali istinska
ljubav nije. Nemojte te stvari nazivati ljubavlju. Sve u svemu, ova re je oskrnavljena u veini ivih jezika. Ljudi
govore o voenju ljubavi i zaljubljenosti. O emu u stvari govore? Prvo to nam je potrebno je jasno opaanje.
Jedan od motiva zato jasno i oigledno ne vidimo druge ljude je taj to u igru ulaze nae emocije, naa
uslovljenost, nai ukusi. Moramo raunati sa ovom injenicom. Ali moramo raunati sa neim mnogo vanijim - s
naimidejama, naimzakljucima, naim pojmovima.

nazad na vrh


35. Pojmovi i stvarnost


Verovali ili ne, svaki pojam koji bi trebalo da nam pomogne da stupimo u dodir sa stvarnou, okonava se
stvaranjemnove prepreke tom dodiru, jer pre ili posle zaboravljamo da reci nisu stvari. Pojamne odgovara stvar-
nosti - to su dve razliite stvari.
Zato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera koja nas spreava da dopremo do Boga ba sama re "Bog" i
pojamBoga. Ako ne pazimo, to nampostaje prepreka, umesto da nampomogne.
Kada definiemneku osobu kao enu, to je istina. Ali, u toj osobi ima gomila stvari koje ne obuhvata pojam
"ena". Ona e uvek biti ta posebna ena, konkretna i jedinstvena, koja moe biti upoznata samo kroz iskustvo, ne
moe biti uoptena. Konkretnu osobu moram lino da vidim, moram lino da je upoznam, intuitivno doprem do
nje. Pojamuvek isputa ili gubi neto ekstremno vano, neto dragoceno to se nalazi samo u stvarnosti, a to je
konkretna jedinstvenost.
Veliki Krinamurti odlino je izrazio ovu ideju, rekavi: "Od onog dana kada nauimo dete imenu ptice, ono
nikada vie nee videti tu pticu." Kako je to istinito! U poetku, dete vidi to neto pernato i ivo to se kree, a mi
mu kaemo: "Vrabac". Sledeeg dana, dete vidi neto drugo pernato to se kree, slino onom prvom i kae: "Ah,
to je vrabac. Ve sam video vrapce. Vrapci su mi dosadni."
Ako se ne gleda na stvari kroz filter sopstvenih pojmova, nikada namne mogu dosaditi. Svaka stvar postaje
jedinstvena. Svaki vrabac je razliit od drugog, uprkos slinostima. Dobro je da postoje slinosti, tako da moemo
da apstrahujemo i izgradimo pojam. To je od velike pomoi, sa aspekta komunikacije, uenja, nauke. Ali zavodi
nas da pogreimo i stvara veliku prepreku mogunosti da vidimo ba tu jedinstvenu stvar, posebnu linost. Ako je
ono to vidite samo pojam, vi ne ivite u stvarnosti, jer je stvarnost konkretna. Pojamje samo poluga koja nas
uvodi u stvarnost, ali kada smo jednom tamo stigli, treba intuitivno dopreti do nje ili je neposredno iveti.
Jo jedna osobina pojma je statinost, dok u stvarnosti sve tee i menja se. Postoji re reka, ali ta voda
neprestano prolazi. U trenutku kad je zahvatim kofom, ona prestaje da tee. U trenutku kada se stvari zatvore u
pojam, prestajuda se kreu. Postaju statine, mrtve.
Zaleeni talas nije vie talas. Talas je sutinsko kretanje, akcija. Pojmovi su uvek zamrznuti, stvarnost tee. Na
kraju, ako verujemo misticima (a nije potreban veliki napor da bi se shvatilo, iako to niko ne shvata odmah),
stvarnost je celovita, dok rei i pojmovi razbijaju stvarnost na parie.
Eto zato je toliko teko prevoditi s jednog jezika na drugi - svaki jezik razbija stvarnost na drugi nain. En-
gleska re "home" (dom) nije prevodiva na francuski ili panski, jer stvara posebne asocijacije u engleskomjeziku.
Svaki jezik ima rei i izraze koji su neprevodivi, jer je ono to radimo razbijanje stvarnosti na parie, dodajui i
oduzimajue tu i tamo, da bismo stvorili pojmove i reima oznaili razne delove stvarnosti. Ako, na primer, nikada
niste videli ivotinju u svom ivotu i jednog dana naete rep - samo rep, a neko vamkae: 'To je rep", da li biste
mogli da shvatite ta je to, ako uopte ne znate ta je ivotinja?
Ideje oigledno rasparavaju viziju, intuiciju ili iskustvo stvarnosti u njenoj celovitosti. Eto ta namneprestano
govore mistici. Rei ne potuju stvarnost - one su samo indikacije ka stvarnosti. Ali, kada jednomdospemo do nje,
svi pojmovi postaju beskorisni. J edan svetenik je razgovarao sa filozofomkoji je tvrdio da je poslednja prepreka
da bi se stiglo do Boga sama re "Bog", pojam Bog. Svetenik je ostao okiran tom tvrdnjom, ali filozof mu je
rekao: "Magarac koga jae i na kome putuje do kue, nije isto sredstvo da bi uao u nju. Da bi stigao, koristi
pojam; zatimsjae i onda ulazi." Nije potrebno biti mistik da bi se shvatilo kako stvarnost ne moe biti ulovljena
u rei i pojmove. Da bismo spoznali stvarnost, treba spoznati iznad spoznaje.
Pesnici, slikari, mistici i veliki filozofi davno su ukazali na ovu istinu. Uzmimo da jednog dana posmatram
neko drvo; sve do tog trenutka kad god bih video drvo, rekao bih: "Dobro, to je drvo." Ali danas, dok gledamdrvo,
ne vidimdrvo, ili bar ne vidimono to samnavikao da vidim. Vidimto neto sveinom deteta. Nemam rei da to
izrazim, vidim neto jedinstveno, celovito, to tee, ne u fragmentima, i potpuno sam zateen. Da me upitate: "ta
si video?" - ta bih vam odgovorio? Nemam rei da to izrazim. Ne postoje rei kojima se moe izraziti stvarnost,
jer u istom trenutku kada dam neki naziv onome to sam video, vraam se na pojmove.
Ako ne mogu da izrazim stvarnost koju mogu da opazim svojim ulima, kako moe da se izrazi ono to nije
vidljivo oku ili to uvo ne moe uti? Kako se moe pronai re koja bi izrazila realnost Boga? Bog je neobjanjiva
tajna. Ne moe se spoznati, ne moe se objasniti.
Rei su samo naznake, nisu opisi adekvatne stvarnosti. Pa ipak, ljudi zapadaju u idolatriju, jer misle, kad se
kae Bog, da ta re odgovara tome. Kako se moe biti toliko lud? Moe li se biti lui? ak i kad je re o ljudskim
biima, ili drveu, uu i cveu, re ne odgovara svom objektu. Jedan uveni poznavalac svetih spisa rekao mi je,
posle mojih predavanja: "Boe, sada samtek shvatio da samitav ivot bio idolopoklonik! Moj idol nije bio od
drveta ili metala, ve duhovni idol." To je najopasnija vrsta idolopoklonstva, jer ljudi koriste krajnje rafinirani
materijal za stvaranje svog idola - um.
Gde hou da stignem? Do pune svesti o stvarnosti koja nas okruuje. Svesnost znai gledanje, posmatranje
onoga to se deava u nama i oko nas. "Deava" je prava re - drvee, trava, cvee, ivotinje, kamenje, sva
stvarnost se kree. Gledajte je, posmatrajte. Ljudskom biu je zaista neophodno ne samo da posmatra samog sebe,
ve i svu stvarnost koja ga okruuje.
Da li ste zatoenici svojih pojmova? Hoete li da pobegnete iz svog zatvora? Onda gledajte, posmatrajte, pro-
vodite sate u posmatranju. U gledanju ega? Bilo ega. Lica drugih ljudi, oblika drvea, ptica u letu, kamenja,
trave. Stupite u dodir sa stvarima. Gledajte ih.
Moda ete tako uspeti da izaete iz krutih ema koje smo svi mi stvorili, iz svega to su nam nametnule nae
misli i nae rei. Moda emo, nadajmo se, uspeti da shvatimo. ta da shvatimo? To to smo reili da nazovemo
"stvarnost", sve to prevazilazi rei i pojmove. To je duhovna veba - povezana je sa oslobaanjem iz vaeg
kaveza, iz zatvora rei i pojmova.
Kakva tuga, proiveti itav ivot ne uspevi da ga ponovo vidimo oima deteta! To ne znai kako treba da se
odreknete svojih pojmova - oni su veoma dragoceni. Iako poinjemo bez njih, oni imaju vrlo pozitivnu funkciju.
Zahvaljujui njima, razvijamo svoju inteligenciju. Sada smo pozvani ne da postanemo deca, ve da budemo kao
deca. Neophodno je pasti iz stadijuma nevinosti i onda, najzad, biti ponovo u raju - svi mi moramo razviti svoje
"ja" i svoj "ego" iznad ovih pojmova. Zatim moramo doiveti oslobaanje. Moramo ostaviti po strani starog
oveka, svoju staru prirodu, uslovljeno "ja", i vratiti se u stanje deteta, ali to ne znai postati dete. Kada poinjemo
u ivotu, gledamo stvarnost oko sebe potpuno zaueno, ali to nije zauenost mistika - to je nemuta zauenost
deteta. Zatim ta zauenost umire i biva zamenjena dosadom, uporedo sa razvijanjem jezika, rei i pojmova. A
onda, moda, ako imamo sree, vraamo se ponovo zauenosti, na jedan novi nain.
ta je Bog?
Neko je rekao: "Bog ne umire onog dana kad prestanemo da verujemo u njegovo postojanje. Naprotiv, mi smo
ti koji umiremo onog dana kad na ivot prestane da bude obasjan trajnim sjajem zauenosti koja se svakodnevno
obnavlja, a iji nam je izvor nepojmljiv."
Ne moemo se prepirati oko jedne rei, jer "Bog" je samo re, pojam. Nikada se ne prepiremo oko stvarnosti -
prepiremo se oko miljenja, pojmova, ideja. Odbacite svoje pojmove, ubeenja, predrasude i shvatiete.
Toma Akvinski je rekao: "Evo ta je krajnja taka ljudske spoznaje o Bogu - znamo da ne znamo ta je Bog." U
Indiji postoji sanskritska izreka koja opisuje takav pristup: "Neti, neti", to znai: "Nije to, nije to". To je takozvani
put negacije.
C. S. Luis je pisao dnevnik dok je njegova ena umirala. Nazvao ga je Dnevnik bola. Bio se tek oenio tom
enomkoju je duboko zavoleo. Svojimprijateljima je tada rekao: "Bog mi je podario, u ezdesetoj, ono to mi je
uskratio u dvadesetoj." Kada je ona u velikimpatnjama umrla, Luis kae da se njegova vera sruila kao kula od
karata. Tada se upitao: "Da li je Bog otac pun ljubavi ili se moda bavi vivisekcijom?" Postoje savreni dokazi za
obe ove teze!
Ponekad, najbolje to moe da nam se desi je neka nesrea koja nas budi i natera nas da se suoimo sa stvar-
nou. Sam Luis kae da pre svoje tragedije nikad nije sumnjao da ljudi ive i nakon smrti, ali da posle toga nije
vie bio siguran u to. Zato? Zato to je za njega bilo najvanije da ona ivi. Luis je inae majstor poredenja i
analogija. "To je kao konopac", rekao je. "Neko vas pita: 'Moe li ovaj konopac izdrati osamdeset kila?' Kaete
mu da moe. 'Dobro, obesiemo onda tvog najboljeg prijatelja.' A vi uskliknete: 'Priekajte malo, bolje da
proverim.' Niste vie sigurni."
U svom dnevniku, Luis pie da nita ne moemo znati o Bogu, i da su ak i naa pitanja o tome apsurdna.
Zato? To je kao onaj primer oveka koji je od roenja slep i pita: "Da li je uta boja kratka ili dugaka?" Neti, neti.
Nije to. "Da li je gorka ili slatka?" Ne, ne. "Da li je glatka ili hrapava?" Ne, ne. Slepac nema rei ili pojmove koji bi
predstavili boju o kojoj nema nikakvu ideju, iskustvo ili intuiciju. Moete mu objanjavati samo putemanalogija.
ta god vas pita, moete mu samo odgovoriti: "Neti, neti."
Eto dokle dopire ljudska spoznaja o Bogu - do saznanja da ne znamo. Naa velika tragedija je to mislimo da
neto znamo. Mislimo da znamo - to je naa tragedija. Zato nikada ne otkrivamo. Toma Akvinski je rekao i ovo:
"Ni sve sile i napor ljudskog uma ne mogu objasniti sutinu obine muve."

nazad na vrh



36. Rei kojih nema


Ve sam govorio koliko su rei ograniene, ali hou jo neto da dodam. Postoje rei koje ne odgovaraju
nilemu. Uzmimo da sam Indusa i mene u ratu zarobe Pakistanci. Jednog dana mi kau: "Danas emo te odvesti do
granice, da baci pogled na svoju zemlju." I tako me odvedu do granice, ja pogledamna drugu stranu i sav ganut
pomislim: "Ah, moja zemlja, moja predivna zemlja. Vidim sela, drvee i bregove. To je moja rodna zemlja!"
Meutim, uvar mi kae: "Pogreili smo. Trebalo je da odemo deset kilometara nie - odatle se vidi Indija."
Na ta sam ja reagovao? Ni na ta. Bio sam obuzet samo jednom rei: Indija. Ali drvee nije Indija, drvee je
drvee. U sutini, ne postoje nikakve granice - to su samo proizvodi ljudskog uma, najee pohlepnih i glupih
politiara. Moja zemlja, Indija, nekada je bila jedna celina - sada je razbijena na etiri drave. Ako ne pripazimo,
uskoro e ih biti est. Imaemo est zastava, est vojski. Zato me nikada neete videti da pozdravljam zastavu.
Gadim se svih zastava, jer su idoli. Pozdravljam oveanstvo, ali nikad neku zastavu okruenu vojskom.
Zastave su samo u glavama ljudi. U svakom sluaju, u naem reniku ima na hiljade termina koji nimalo ne
odgovaraju stvarnosti. Ali koliko emocija bude u vama? I tako, malo-pomalo, vidimo stvari koje ne postoje. Zaista
vidimo indijske bregove i Indijce kojih nema. Vaa amerika uslovljenost postoji kao i ona indijska, ali to nije neka
srena okolnost.
Danas se u zemljama Treeg sveta esto govori o "kultivisanju". ta je to to se naziva kulturom? Ta re mi ne
govori mnogo. Da li to moda znai da bi neko voleo da radi neto zato to je uslovljen da to radi? Da bi neko
voleo da proba neto zato to je uslovljen da to proba? Nije li tu moda re o mehanikom ponaanju?
Zamislite kako ruski brani par usvoji jedno ameriko dete i odvede ga u Rusiju. Ono pojma nema da je roeni
Amerikanac. Njegov maternji jezik postaje ruski, on ivi i umire za veliku majku Rusiju, mrzi Amerikance. Na
njemu je peat kulture, odrastao je na ruskoj knjievnosti. Gleda na svet oima svoje kulture. Ako, pak, hoete da
nosite svoju kulturu kao to nosite odeu, to je druga stvar. Indijka e obui sari, Amerikanka neto drugo. Japanka
kimono. Ali niko se ne poistoveuje sa svojom odeom. Meutim, vi hoete da to vie istaknete svoju kultura.
Postajete ponosni na nju. Ue vas da budete ponosni na svoju kulturu.
J edan prijatelj mi je rekao: "Kad god vidimnekog prosjaka ili bednika, ne mogu da se suzdrimda mu ne
udelim. Nasledio samtu osobinu od majke." Njegova majka je nudila obrok svakome ko bi proao pored njene
kue. Rekao sam mu: "Do, to nije vrlina. To je prinudno ponaanje koje je, s gledita prosjaka, svakako pozitivno,
ali e uvek ostati prinudna radnja."
Seam se svetenika koji je jednom prilikom izjavio: "Imam osamdeset godina. Svetenik samod svoje
ezdeset pete. Nikada nisam preskoio vreme odreeno za meditacije, nikada." U redu, tako neto moe biti
predmet divljenja, ali moe biti i prinudna radnja. Nije velika stvar ako se radi o mehanikoj aktivnosti.
Lepota neke radnje ne potie iz toga to je prerasla u naviku, ve iz njene senzibilnosti, svesnosti, jasnoe
opaanja i preciznosti u uzvraanju. Ja mogu da kaem jednom prosjaku da, a drugom ne. Nisam primoran na
predodreeno ponaanje koje potie od mojih prethodnih iskustava, ili moje kulture. Niko nije utisnuo svoj peat na
mene, ili, ako je to i uinio, ne reagujem vie na osnovu tog peata.
Ako doivimo neko negativno iskustvo s nekimFrancuzom, ili nas ujede pas, ili nam bude loe od odreenog
jela, za ceo ivot ostajemo pod utiskom takvih iskustava. A to je neto najgore! Treba se osloboditi takvih
iskustava. Ne teglite za sobomsveanj negativnih iskustava iz prolosti. A ni onih pozitivnih!
Nauite ta znai iveti do kraja neko iskustvo, zatim to ostavite iza sebe i preite na sledei trenutak, bez
potpadanja pod uticaj onoga to vam se prethodno desilo. Putovaete sa tako laganim prtljagom da ete prolaziti
kroz iglene ui. Spoznaete ta znai veni ivot, jer je veni ivot ovde i sada, u sadanjem bezvremenom tre-
nutku. Samo ete tako pristupiti venom ivotu. Ali koliko stvari teglimo naokolo! Nikada se ne suoavamo sa
zadatkom da ih se oslobodimo, da odbacimo prtljag, da budemo ono to jesmo, da ponemo da ivimo.
ao mi je to moramda kaem, ali kud god krenem, sreem muslimane koji koriste svoju religiju, svoj kult i
Koran da se udalje od ovog zadatka. Isto vai i za ostale religije i njihove vernike.
Moete li da zamislite osobu koja nije vie zaraena reima, koja se oslobodila njihovog uticaja? Mogu joj se
baciti u lice kakve god bilo rei, ona e se ponaati kao i pre toga. Moete joj rei da ste predsednik taj-i-taj, ona e
vas i dalje gledati kao i pre toga - videe vas po onome to jeste. Nee pasti pod uticaj etiketa.

nazad na vrh



37. Filtrirana stvarnost


Osvrnuu se na jo neto povezano s naom percepcijom stvarnosti. Izneu to u vidu analogije. Predsednik
Amerike mora da odrava kontakt sa svojim graanima. Papa u Rimu mora da odrava odnos sa itavom crkvom.
Naravno, njima stiu milioni poruka, ali oigledno je da oni ne mogu sve da ih prime, a jo manje da lino na njih
odgovore. Okrueni su, dakle, ljudima od poverenja koji rediguju poruke, kontroliu ih, filtriraju. Na kraju, neto
stigne i na pisai sto predsednika ili pape. To je ba ono to se nama dogaa. Preko svake pore i elije u naem telu,
preko svih naih ula, u dodiru smo sa stvarnou, ali samo filtriramo stvari. Ko izvodi ovu operaciju? Naa
uslovljenost? Naa kultura? Naa programiranost? Nain na koji smo naueni da gledamo i da ivimo svoja
iskustva?
ak i na jezik moe biti filter. Sve se do te mere filtrira da ponekad ne vidimo stvari koje su nam pred nosom.
Dovoljno je pogledati nekog paranoika - neprestano se osea ugroen neim to ne postoji, stalno tumai stvarnost
terminima odreenih iskustava iz prolosti ili nekih stanja koja je proiveo.
Ali, postoji jo jedan demon koji je odgovoran za ovu autocenzuru. Zove se prianjanje, elja, enja. Koren pat-
nje je enja. enja iskrivljuje i unitava percepciju. Strahovi i elje nas proganjaju.
Semjuel Donson je rekao: "Svest o tome da e biti obeen za nedelju dana udesno usredsreuje oveji um."
Sve ostalo se brie i koncentrie se samo na strah, elju ili enju.
Kada smo bili mladi, drogirani smo na raznorazne naine. Vaspitavani smo da oseamo potrebu za drugima.
Radi ega? Da bismo bili prihvaeni, uvaeni, potovani, da bi nam se tapalo - radi onoga to nazivaju uspehom.
Meutim, to su rei koje ne odgovaraju stvarnosti. ta je uspeh? To je ono to je, po miljenju neke grupe ljudi,
pozitivno. Ali neka druga grupa moe odluiti da je to negativno. Ono to je dobro u Americi moe biti smatrano
loim u Avganistanu. Uspeh, u nekom politikom krugu, moe biti smatran neuspehom u drugimkrugovima. Sve
su to obiaji, ali mi ih tretiramo kao da su sama stvarnost, zar ne?
Kada smo bili mladi, programirani smo da ne budemo sreni. Uili su nas da je za sreu potreban novac, uspeh,
partner lepog izgleda, dobar posao, prijateljstvo, duhovno uzdizanje, Bog, i ko zna ta jo. Ako ne doete do tih
stvari, govorili su nam, ne moete biti sreni. Ovo ubeenje da ne moemo biti sreni bez neega, definisau kao
usmerenost, kao cilj. Kada jednomubedimo sebe u to - i to prodre u nau podsvest, uvrstivi se u korene naeg
bia - onda smo gotovi.
"Kako moe da bude srean bez zdravlja?" uzvraate mi. U redu, kazau vam neto. Upoznao sam ljude koji
su umirali od raka i bili sreni. Kako su mogli da budu sreni, kada su znali da e umreti? Pa ipak su bili.
"Kako bih mogao da budem srean bez novca?" Neko ima milion dolara u banci i osea se nesigurno; neko
drugi bukvalno nema para, ali uopte ne izgleda nesigurno. Programiran je na drugi nain, to je sve. Uzaludno je
savetovati prvom oveku ta treba da uini - on treba da shvati. Saveti nisu od velike pomoi. Neophodno je
shvatiti da smo programirani, da je re o pogrenom ubeenju. Potrebno je da ga sagledamo kao lano, kao obinu
fantaziju.
ta ljudi rade itav svoj ivot? Bore se; samo se bore. I to se naziva samoodranje. Kada prosean Amerikanac
kae da se bori za goli ivot, to uopte nije istina! On se bori za mnogo vie nego to mu je potrebno za ivot.
Doite u Indiju i shvatiete. Nisu neophodni svi ti automobili, televizori, minka za lice, tolika odea itd., ali
probajte da ubedite prosenog Amerikanca u ovo o emu govorim. On je podvrgnut pranju mozga - programiran je.
I tako proseni Amerikanci rade i bore se da bi pribavili predmete svojih elja koji e ih uiniti srenim.
ujte sada jednu patetinu priu - vau priu, moju, svaiju priu. "Sve dok ne budem imao to to elim (novac,
prijateljstvo, bilo ta) neu biti srean. Moram da se borim da to pribavim i, kad ga budem imao, morau da se
borim da ga zadrim. Bie tako uzbudljivo, jedno vreme. Oh, tako sam uzbuen, imam ga!" Ali koliko traje?
Nekoliko minuta, moda nekoliko dana. Kada konano kupite va novi auto, koliko traje emocija? Sve dok vam se
ne ukae novi cilj.
Kada se govori o emocijama, istina je da se posle nekog vremena zamorimo od neke emocije. Govorili su mi da
je molitva najvanija stvar; govorili su mi da je Bog najvanija stvar; govorili su mi da je prijateljstvo najvanija
stvar. Poto nisam znao ta je u stvari molitva, ta je Bog, ta je prijateljstvo, to je inilo da se dobro oseam. Ali,
posle nekog vremena, javila bi se dosada - dosada od molitve, od Boga, od prijateljstva. Zar to nije patetino? I tu
nema izlaza, jednostavno nema izlaza. To je jedini model koji nam je ponuen - da budemo sreni. Nije nam
usaen drugi model.
Naa kultura, nae drutvo i, ao mi je to moramto kaem, naa religija, nisu namdali druge modele. Nekog
proglase kardinalom- kakva ast! ast? Jeste li rekli ast? Ne, to je pogrena re. Sada e i drugi teiti istom
poloaju. Zapali ste u ono to se u Jevanelju opisuje kao "svet" i izgubiete svoju duu. Svet, mo, presti,
pobeda, uspeh, ast i tako dalje, stvari su koje ne postoje. Osvoji se svet, ali se izgubi dua. itav va ivot ostaje
prazan i bez due. Nema niega.
Postoji samo jedan izlaz - da deprogramiramo sebe! A kako se to radi? Postaje se svestan injenice da smo
programirani. To se ne moe promeniti naporom volje; ne moe se promeniti kroz ideale; ne moe se promeniti
prihvatajui nove navike; moda e se promeniti ponaanje, ali vi neete. Jedini nain da doivite promenu je
svesnost, shvatanje.
Kada vidite samo kamen u kamenu, i pare papira u paretu papira, neete vie misliti da je kamen dragoceni
dijamant, a pare papira ek na milion dolara. Kada to shvatite, promeniete se. U vaoj tenji za menjanjem nema
vie nasilja. U suprotnom, ono to nazivate promenom samo je pokuaj da drukije rasporedimo nametaj.
Ponaanje se promenilo, ali se vi niste promenili.

nazad na vrh



38. Robovi ciljeva


Jedini nain da se promenimo je da preobrazimo sopstveni nain shvatanja stvari oko sebe. Ali ta znai shva-
titi? Kako se treba ponaati? Pogledajte koliko smo robovi raznih ciljeva; oajniki nastojimo da reorganizujemo
svet da bismo zadrali svoje ciljeve, jer ih svet neprestano ugroava.
Pribojavam se da me neka devojka nee vie voleti - mogla bi da izabere nekog drugog umesto mene. Moram
da se trudimda budemto zanimljiviji da bih je drao vezanu za sebe. Neko me je ubedio, pranjemmozga, da mi je
potrebna njena ljubav.
Ali u stvarnosti nije tako, nije mi potrebna niija ljubav - potrebno mi je samo da stupimu dodir sa stvarnou.
Potrebno mi je da izaem iz ovog zatvora u kome se nalazim, iz ove programiranosti, iz ove uslovljenosti, iz ovih
lanih ubeenja, iz ovih fantazija. Potrebno mi je da se bacim u stvarnost. Stvarnost je divna, prekrasna je.
Veni ivot je sada. Okrueni smo njime kao riba u okeanu, ali toga nismo svesni. Previe smo obuzeti nekim
ciljem. Na kratko, svet se preustroji da bi nas pribliio naem cilju i onda govorimo: "Dobro je, odlino! Pobedio je
moj tim!" Ali priekajte - stvari e se promeniti. Sutra e biti potiten. Zato se neprestano ponaamo na taj nain?
Evo vamponovo ona mala veba - mislite na neto ili nekoga do koga vam je stalo; drugim reima na neto ili
nekoga bez koga mislite da ne moete biti sreni. To moe biti va posao, vaa karijera, vae zanimanje, neki
prijatelj, novac, osoba koju volite, deca, bilo ta. Recite tome ili toj osobi: "U sutini, niste mi potrebni da bih bio
srean. Samo se zavaravam ubeenjem da bez vas ne mogu da budem srean. U sutini, niste mi potrebni za moju
sreu. Mogu da budem srean i bez vas. Ne predstavljate vi moju sreu, moju radost."
Ako je objekat vae vezanosti neka osoba, nee joj prijati da uje tako neto, ali svejedno nastavite. Sve to
moete izgovoriti i u samom sebi. U svakom sluaju, stupiete u dodir sa istinom; razruiete jednu fantaziju. Srea
je stanje u kome nema iluzije.
Mogli biste da probate jednu drugu vebu - mislite na neki sluaj kada vam je srce bilo slomljeno i kada ste bili
ubeeni da nikada vie neete moi da budete sreni (umro je va mu, vaa ena, napustio vas je najbolji prijatelj,
izgubili ste sav svoj novac). ta se dogodilo? Proteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto drugo za ta
ste se vezali, ili da pronaete nekog drugog ko vas je privukao. A ta je bilo sa starom vezom? Nije vam u stvari
bila potrebna da biste bili sreni, zar ne?
To je trebalo da vas naui neemu, ali mi nikako da nauimo. Programirani smo, uslovljeni. Kako je
oslobaajue ne zavisiti emotivno ni od ega! Kad biste mogli, samo na deli sekunde, da osetite to iskustvo, irom
biste razjapili svoj zatvor i uspeli biste da dohvatite komadi neba. Jednog dana, moda, mogli biste ak i da letite.
Toliko smo zaslepljeni mnogim stvarima, da nismo otkrili bazinu istinu - vezanosst ugroava odnose vie nego
to ih podupire. Seam se svoje bojazni da kaem bliskoj osobi: "U sutini, nisi mi potrebna. Mogu da budem
savreno srean i bez tebe. I kada ti ovo kaem, postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da uivam u tvom
drutvu - nema vie briga, nema vie ljubomore, nema vie posesivnosti, nema vie zavisnosti. Predivno je biti sa
tobom, kada uivamu tvomprisustvu, rastereen vezanosti. Ti si slobodna kao i ja."
Meutim, mnogima od vas, siguran sam, ove reci zvue kao strani jezik. "Ovo je bukvalno suprotno od svega
emu su me uili", bila je moja poetna reakcija na sve ovo. Potrebni su mi bili mnogi, mnogi meseci da bih do
kraja shvatio ove stvari, i upamtite - ja sam svetenik, i sve moje duhovne vebe posveene su ba ovome, bez
obzira to moda nisam bio toga svestan, jer su me moja kultura i moje drutvo uglavnom uili da gledam na druge
ljude kao ciljeve. Zabavlja me ponekad kada vidim kako osobe, koje su oigledno objektivne kao terapeuti i du-
hovni uitelji, govore o nekome: "Sjajna je, zaista, mnogo mi se svia." Neto kasnije, postajem svestan da mi se ta
osoba svia zato to se ja njoj sviam. Zagledam se u sebe i vidim kako se rascvetava uobiajena stvar - zalepili ste
se na uvaavanje i na pohvale, vidite ljude kao one koji ugroavaju ili podravaju vae ciljeve.
Ako ste politiari i hoete da budete izabrani, ta mislite - kako ete gledati na ljude, kako e da se usmerava
va interes u odnosu na njih? Brinuete se za ljude koji e vam dati glas. Ako je seks ono to vas interesuje, kako
mislite da ete gledati na ene i mukarce? Ako ste usmereni na mo, ta injenica obojice va nain na koji gledate
druge ljude. Usmerenost unitava nau sposobnost da volimo. ta je ljubav? Ljubav je senzibilnost, ljubav je
svesnost. Dau vam primer - sluam simfoniju, ali ako sluam samo zvuk bubnja, ne ujem simfoniju.
ta je srce puno ljubavi? Srce puno ljubavi osetljivo je na sav ivot, na sve ljude; srce puno ljubavi ne zatvara
se ni pred im i ni pred kim. Ali, u trenutku u kom postajete usmereni u onom smislu koji pridajem ovom terminu,
izostavljate itav niz stvari. Imate oi samo za predmet svoje usmerenosti; imate ui samo za bubanj; srce se
zatvorilo. Bolje reeno, ono je slepo, jer ne vidi vie objektivno predmet svoje usmerenosti. Ljubav podrazumeva
bistar pogled, objektivnost. Nita nema tako otar vid kao ijubav.

nazad na vrh



39. ta je prava ljubav?


Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po svaku cenu hoemo da pribavimo neku odreenu stvar,
postajemo nemilosrdni, tvrdi, bezoseajni. Kako se mogu voleti drugi ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti
iskorieni. Ako si mi potreban da bih bio srean, moram da te koristim, da manipuliem tobom, da pronaem na-
ine i sisteme da te osvojim. Ne mogu te ostaviti slobodnim. Moemo stvarno voleti druge tek poto smo se
oslobodili zavisnosti od njih. Kada se potreba za drugima ugasi, ovek se nae usred pustinje. U poetku doiv-
ljavate uasno oseanje naputenosti, ali ako to istrpite neko vreme, iznenada ete otkriti da to u sutini nije
naputenost. To je samo usamljenost. Sami smo, i pustinja poinje da cveta. I tako, najzad, otkriete ta je ljubav,
ta je Bog, ta je stvarnost.
Meutim, odricanje od droge moe u poetku biti teko, osim ukoliko smo obdareni velikom sposobnou
razumevanja, ili ako smo dovoljno patili. Patnja je odlina stvar - samo u ovomsluaju patnja nam moe pomoi.
Patnja se moe upotrebiti da bismo prestali da patimo. Veina ljudi, meutim, jednostavno nastavlja da pati. To
objanjava sukob koji ponekad proivljavam, izmeu uloge duhovnog uitelja i uloge psihoterapeuta.
Terapeut kae: "Pokuaemo da ublaimo patnju." Duhovni uitelj kae: "Pustimo da ova ena pati - u od-
reenom trenutku dojadie joj takav odnos sa drugim ljudima i na kraju e resiti da izae iz svog zatvora, iz
emotivne zavisnosti od drugih." Da li je bolje ponuditi palijativ ili odstraniti rak? Nije lako odluiti.
Neko s odvratnou baca knjigu na sto. Neka ga, neka je baca. Nemojte uzeti knjigu umesto njega, govorei mu
da je sve dobro. Duhovno prosvetljenje je samo svesnost, svesnost, svesnost. Kada se vaa majka ljutila na vas, nije
govorila da s njom neto nije u redu, ve da s vama neto nije u redu, inae se ne bi naljutila. E pa lepo, otkrio sam
neto. Ako si ti besna, mama, neto nije u redu s tobom. Zato je bolje da se suoi sa svojim besom. Zadri ga i
suoi se sa njim. Nije moj. Ako neto nije u redu sa mnom, ili manje od toga, proceniu to nezavisno do tvog besa.
On nee uticati na mene.
Kada mi poe za rukom da postupam na ovaj nain, onda, zaudo, uspevam da budem prilino objektivan i u
sukobima sa samimsobom.
Samo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje oseanja krivice i gneva, i da kae: "Dobio si napad
besa. teta. Ne oseam ni najmanju elju da te ponovo spaavam, i odbijam da se oseam krivim."
Ne nameravam da mrzim sebe zbog neega to sam uinio. Oseanje krivice je ba to. Ne elim da se oseam
loe, niti da se prekorevam za neto to sam uinio, bilo da je ispravno ili pogreno. Spreman sam da to analiziram,
da to posmatrami kaem: "Dobro, loe sampostupio, uradio samto nesvesno."
Eto zato teolozi kau da Isus nikome nije mogao naneti zlo. To mi se ini sasvim razumljivo, jer prosvetljena
osoba ne moe naneti zlo. Ona je slobodna. Isus je bio slobodan, i samimtimnije mogao da nanese nikakvo zlo.
Ali, posto vi moete da nanesete zlo, niste slobodni.

nazad na vrh



40. Skriveni programi


Mark Tven se odlino izrazio kada je napisao: "Bilo je toliko hladno da smo preiveli samo zahvaljujui tome
to termometar nije bio dva santimetra dui." Mi zaista umiremo zamrznuti zbog rei. Nije vana hladnoa napolju,
ve termometar. Nije vana stvarnost, ve ono to govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti.
Jedan duhovni uitelj pokuavao je da objasni grupi ljudi nain na koji ljudska bia reaguju na rei, da se ljudi
hrane reima umesto realnou.
Jedan od tih ljudi je ustao i protestovao, rekavi: "Ne slaem se sa miljenjem da rei imaju toliki efekat na
nas." Uitelj mu je odgovorio: "Sedi, kurvin sine." ovek je pobesneo i rekao: "Ti sebe smatra prosvetljenim, sma-
tra sebe uiteljem, a trebalo bi da se stidi." Uitelj je na to odgovorio: "Oprosti mi, malo sam se zaneo. Nisam
hteo." ovek se smirio, a onda je uitelj rekao: "Dovoljne su bile dve rei da izazovu oluju u tebi, a samo jo
nekoliko rei da te smire." Rei, rei, rei - kako mogu da nas zarobe kada se ne upotrebljavaju pravilno!
Postoji razlika izmeu saznanja i svesnosti, izmeu informacije i svesnosti. Rekao sam vam da se ne moe
naneti zlo svesnou. Meutim, moe se naneti zlo saznanjemili informacijom, kada se zna neto to je zlo.
"Oe, oprosti im, jer oni ne znaju ta ine." Ja bih to ovako preveo: "Nisu svesni ta ine." Da su ti ljudi bili
svesni injenice da na krst raspinju naeg Spasitelja, nikada to ne bi uinili. Ili: "Doi e dan kada e proganjati vas,
mislei da time slue Bogu." Nisu svesni. Potpuno su u vlasti saznanja i informacije.
Toma Akvinski je to dobro objasnio, rekavi: "Kad neko zgrei, to uvek ini zamaskiravi greh dobrim delom."
Takvi ljudi oslepljuju sami sebe - vide neto kao dobro, ak i kada znaju da je zlo, a u stvari samo trae
izgovor.
J edna ena mi je izloila dve situacije za koje je smatrala da je u njima teko biti svestan. Radila je u jednoj
uslunoj agenciji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi telefoni zvonili; bila je sama i oseala se neprekidno uz-
nemirenomod strane gomile nervoznih i besnih ljudi. Bilo joj je krajnje teko da ostane vedra i spokojna. Druga
situacija je bila kada je vozila kroz saobraajnu guvu, praena bukom sirena i psovkama vozaa. Pitala me je da li
e se, pre ili kasnije, ta njena nervoza smanjiti ili ieznuti, da bi se najzad malo opustila, nala neki mir.
Da li ste uoili ta je njen cilj, ka emu je usmerena? Spokojstvo. Usmerena je ka miru i spokojstvu. U sutini,
govorila je: "Ako nisam spokojna, ne mogu biti srena." Da li vam je ikada palo na pamet da se moe biti srean
ak i kada smo napeti?
Pre prosvetljenja bio samdepresivan, posle prosvetljenja i dalje samdepresivan. Ne treba praviti cilj od
spokojstva, oputenosti, ili pojaane senzibilnosti. Jeste li ikada uli za osobe koje postanu napete pokuavajui da
se opuste? Ako ste napeti, jednostavno treba da posmatrate sopstvenu napetost. Nikada neete shvatiti sami sebe
ako pokuavate da se promenite. to vie nastojimo da se promenimo, utoliko je gore.
Potrebno je da razvijete svesnost, i zato postanite svesni telefona koji zvoni; postanite svesni svojih tankih
nerava; postanite svesni volana svog automobila. Drugim reima, suoite se sa stvarnou i pustite da se tenzija ili
spokojstvo bave sami sobom. U sutini, to ete i morati da uinite, jer ete biti suvie zauzeti injenicom da stupate
u dodir sa stvarnou. Korak po korak, pustite da se dogaa ta god se dogaa. Prava promena pokazae se u
trenutku koji ne odreuje va ego, ve stvarnost. Svesnost dozvoljava stvarnosti da vas promeni.
U svesnosti se menjamo, ali treba proiveti to iskustvo. Za sada, vi mi verujete na re. Moda ak imate u vidu
neki plan da postanete svesni. Va ego, sa svojom sposobnou, nastoji da vas pogura ka svesnosti. Pripazite!
Suoiete se sa otporima, bie problema. Kada ovek brine da uvek bude svestan, onda se moe uoiti ta lagana
zabrinutost. Hoemo da budemo budni, da otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo. Ali to je deo asketizma, a ne
svesnosti. udno zvui, u jednoj kulturi, u kojoj smo trenirani da postignemo neke ciljeve, ali u stvarnosti nema
cilja koji treba postii, jer smo ve stigli.
J apanci su lepo izrazili ovu ideju: "Onog dana kada prestane da putuje, tada si stigao."
Ovakav bi trebalo da bude va stav: "Hou da budem svestan, hou da stupim u dodir sa svim to postoji i da
dopustimda se desi ta god da se desi; ako sambudan, dobro je; ako samuspavan, i to je dobro."
U trenutku kada se svesnost postavi kao cilj i pokuava da se dostigne, re je, u stvari, u velianju vaeg ega, u
unapreivanju vaeg lanog "ja". ovek hoe da doivi onaj lepi oseaj da je uspeo. Kada stvarno budete "uspeli",
to neete znati. Vaa leva ruka nee znati ta radi vaa desna ruka. "Gospode, kada smo to uinili? Nismo bili
svesni." Milosre nikada nije tako lepo kao kada je ovek nesvestan da ini milosre. "Hoe da kae da sam ti
pomogao? Ja sam se u sutini lepo zabavljao, samo sam igrao svoj ples. Ako sam ti pomogao, odlino. estitamti,
ali ja nisamnimalo zasluan za to."
Kada se stigne do te take da smo svesni, biemo sve manje obuzeti etiketama kao to su "budan" ili "uspavan".
Jedna od tekoa koje se ovde javljaju je to elim da izazovem samo vau radoznalost, ali ne i vau duhovnu
pohlepu. Probudimo se, bie udesno. Posle nekog vremena, to nee vie imati nikakvog znaaja - svesni smo, jer
ivimo. Nesvesni ivot nije dostojan da bude proivljen. I pustiete da se bol i patnja bave sami sobom.
Sto vie teimo da se promenimo, utoliko se sve moe jo vie pogorati. Da li to znai da je prihvatljiv
odreen nivo pasivnosti? Da - jer to se vie opiremo neemu, daje mu se vea mo. Mislim da je to znaenje
Isusovih reci: "Kada te neko oamari po desnomobrazu, okreni mu levi."
to se vie borimo sa demonima, dajemo im sve veu mo. To je istonjaki nain razmiljanja. Meutim, ako
se ide napred sa neprijateljem, on biva pobeen.
Kako se treba suoiti sa zlom? Ne borei se protiv njega, ve shvatajui ta je. Kada jednom bude shvaeno, zlo
iezava. Kako se pristupa mraku? Ne pesnicama. Metlomse ne moe izbaciti mrak iz sobe - ukljui se svet;o. to
se vie borimo protiv mraka, on postaje sve stvarniji, a mi sve iscrpljeniji. Ali kada se ukljui svetlo svesnosti,
mrak nestaje.
Uzmimo da je ovo pare papira ek na milion dolara. Ah, moram ga se odrei, kae se u Jevanelju. Moram ga
se odrei, ako hou da zasluim veni ivot. Hoemo, znai, da materijalnu pohlepu zamenimo duhovnom? Pre-
thodno si imao jedan svetovni ego, a sad ima duhovni ego. Ali to je uvek ego, samo rafiniraniji, kojima je tee
upravljati. Kada se odreknete neega, ostajete vezani za to. Meutim, umesto da se odreknem, mogu da pogledam
ovaj papir i kaem: "Ej, pa ovo nije ek na milion dolara, ovo je samo pare papira!" Tada nema niega protiv ega
bih se borio, nita ega bih morao da se odreknem.

nazad na vrh




41. ta je smisao ivota?

U Indiji, mnogi mukarci odrastaju vaspitani da su ene stoka. "Oenio samse", kau. "Ona je moje vlas-
nitvo."
Da li su ti ljudi za osudu? Pripremite se za iznenaenje - nisu. Na isti nain na koji mnogi Amerikanci nisu za
osudu zbog naina na koji gledaju na Ruse. Jednostavno, njihove naoare, ili njihovo opaanje obojeni su
odreenom bojom, i ta boja je filter kroz koji oni gledaju svet. ta je potrebno da bi postali realni, da postanu svesni
kako gledaju svet kroz obojene naoare? Nema spasa pre nego to uvide ovu osnovnu predrasudu. Ako gledamo na
svet kroz filter neke ideologije, nema namspasa. Ne postoji stvarnost koja se moe prilagoditi ideologiji. ivot je
uvek prevazilazi. Eto zato su ljudi uvek u potrazi za smislomsopstvenog ivota.
Ali ivot nema smisao - ne moe imati smisao, jer je smisao samo formula; smisao je neto to naemumu
izgleda razumno. Svaki put kada se stvarnost racionalizuje, sudaramo se sa neim to unitava racionalnost koju
smo izgradili. Smisao se pronalazi samo kada se prevazie smisao.
ivot ima smisla samo kada se doivljava kao tajna koja nema smisla za pojmovni um.
Ne kaem da kult nema znaaja, ali tvrdim da je sumnja beskrajno vanija od kulta. Ljudi su na sve strane u
potrazi za objektima koje bi oboavali, ali ne nalazim ljude koji su dovoljno budni u svom linom stavu i
ubeenjima. Kako bismo bili sreni kada bi teroristi manje oboavali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie
pitanja! Istovremeno, ne elimo da primenimo isto rezonovanje na same sebe - mislimo da smo ispravni, da su
teroristi ti koji gree. Ali taj koji je za vas terorista, za nekog drugog je muenik.
Izolovanost je kada oseamo da nam nedostaje drutvo, samoa je stanje u kome se zabavljamo. Poznati pisac
D. B. o nalazio se na jednomod onih uasnih koktela na kojima se nita ne govori. Neko ga je upitao da li se
lepo zabavlja, a on je odgovorio: "J edino to me zabavlja je ovde u meni."
Prisustvo drugih nikada ne zabavlja kada smo njihovi robovi. Drutvo se ne sastoji od serije robova, od ljudi
koji zahtevaju da ih drugi uine srenim. Drutvo ine carevi i carice. Vi ste carevi, niste prosjaci; vi ste carice,
niste prosjakinje. U istinskoj zajednici nema prostora za prosjaki eir, Tu ne postoji vezivanje, napetost, strepnja,
opijanje, posesivnost, zahtevi. Slobodni ljudi, a ne robovi ine zajednicu. To je najjednostavnija istina, ali nju
itava jedna kultura, ukljuujui i religioznu kulturu, brie. Religiozna kultura moe biti veoma manipulativna, ako
ne pazimo dovoljno.
Neki vide svesnost kao neku visoravan, neto to se nalazi s crne strane svakodnevnog iskustva. Ali to znai da
se od svesnosti pravi cilj; Za istinsku svesnost, meutim, ne postoji cilj koji treba dostii. Kako se stie do te sves-
nosti? Preko svesnosti. Kada ljudi kau da zaista hoe da uivaju u svakom trenutku svog ivota, u sutini govore o
svesnosti, samo da nije onog "htenja". Ne moemo hteti da doivimo svesnost - ona se doivi ili se ne doivi.
Koliki ljudi prolazi kroz ivot ne jedui neko jelo ve samo jelovnik? Ali vama je potrebna hrana, a ne rei.

nazad na vrh



42. Smrt "sebe"


Moemo li biti kompletan ovek, a da ne proivimo neku tragediju? Jedina tragedija koja postoji na ovom svetu
je neznanje - svo zlo izvire odatle. J edina tragedija na svetu je nedostatak svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz straha
sve ostalo, ali smrt u sutini nije tragedija. udesno je umreti, uasno je samo za osobe koje nikada nisu shvatile
ivot. Samo tada se strahuje od ivota, strahuje se od smrti. Samo mrtve osobe strahuju od smrti. Oni koji su ivi,
meutim, nimalo ne strepe od smrti.
Jedan ameriki autor je dobro izrazio ovu ideju. Napisao je da je buenje smrt vere u nepravdu i tragediju. Kraj
sveta za jednu gusenicu je leptir. Smrt je vaskrsnue. Ne govorimo o vaskrsnuu koje e se doiveti, ve o onom
koje se odvija sada i ovde. Ako ste umirali u prolosti, ako umirete svakog minuta, tada ste puni ivota, jer samo je
ovek pun ivota istovremeno pun smrti. Neprekidno umiremo u odnosu na razne stvari. Neprestano svlaimo sve
sa sebe da bismo bili u punoj meri ivi, da bismo vaskrsli u svakomtrenutku.
Mistici, sveci i njima slini uloili su velike napore da probude ljude. Jer, ako se ne probude, nastavie da trpe
zanemarljiva zla kao to su glad, ratovi i nasilje. Najvee zlo predstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji nita ne znaju.
Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tada ete biti u stanju da sagledate svet onakav
kakav je, onda ete promeniti ta god vam se ini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa oiju. Ako to ne
uinite, izgubili ste pravo da promenite bilo koga i bilo ta. Sve dok ne budete svesni samih sebe, vi nemate pravo
da se upliete u svet i druge ljude.
Opasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili stvari oko sebe kada nismo svesni, u tome je to se onda stvari
mogu menjati kako nama odgovara, kako odgovara naem ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da bi se
ublaila sopstvena negativna oseanja. Ja imam negativna oseanja i zato je bolje da se promeni, da bih se ja
osetio bolje. Ne - prvo se suoite sa svojim negativnim oseanjima, tako da, kad krenete da promenite druge, ne
poete od mrnje, ve od ljubavi.
Moe nam se uiniti udnim da je mogue biti prilino neumoljiv prema drugima, pa ipak prepun ljubavi,
Hirurg moe biti neumoljiv prema nekompacijentu, a da to ipak ini s ljubavlju. Ljubav moe ponekad biti zaista
neumoljiva.

nazad na vrh



43. Intuicija i razumevanje


ta podrazumeva promena sebe? Rekao sam to sa mnogo rei, govorio i ponavljao, ali sada u to ralaniti.
Promena sebe, pre svega, podrazumeva intuiciju. Ne napor, ne nastojanje da se kultiviu svoje navike, ne stva-
ranje nekog ideala. Ideali mogu da nanesu ogromne tete. Sve vreme se koncentriemo na to kakve bi stvari trebalo
da budu, umesto na to to one stvarno jesu. Tako se aktuelnoj stvarnosti namee ono to bi ona trebalo da bude,
mada pre toga uopte nismo shvatiti ta je ta ista stvarnost.
J o jedan zadatak je pred vama - razumevanje. Da li zaista mislite da e vas neki posao uiniti srenim? Poli
ste od pretpostavkeda e vas uiniti srenim. Zato hoete da uradite neto? Zato to hoete da budete sreni. Ako
vam to donese neki status ili presti, biete sreni. Ali da li je tako? Tu je potrebno razumevanje.
Uzmimo da ste poli u neko udaljeno mesto. Automobil se pokvari nasred puta. Zasuemo rukave i guramo ga
itavim putem do mesta kuda smo se uputili. Guramo, guramo i guramo, sve dok ne stignemo amo. "Odlino!"
uskliknemo. "Uspeli smo. Stigli smo, zar ne?"
Zar to nazivate ivotom? Znate li ta je vama potrebno? Potreban vam je strunjak, mehaniar koji e da otvori
poklopac motora i promeni sveicu. Okrenuete klju i auto e se pokrenuti. Potreban vam je strunjak - a to znai
razumevanje, intuicija, svesnost. Zato biste gurali? Nepotrebno je initi tolike napore.
Samo zbog toga su ljudi tako umorni, tako slabi. I vi i ja odgajani smo da budemo nezadovoljni samimsobom.
Odatle potie zlo, na psiholokom nivou. Veito smo nezadovoljni, veito neraspoloeni, samo guramo i guramo.
Napred, potrebno je jo napora, jo vie napora. AH u pozadini svega toga uvek je sukob, a vrlo malo razumevanja.
Umesto tih napora, razvijte samosvest, intuiciju. Kada postanete strunjaci, nije potrebno upisivati neki kurs
psihologije. Kada ponete da posmatrate sami sebe, da uoavate negativna oseanja, otkriete svoj sopstveni nain
da objasnite stvari, i promena e postati vidljiva.
Meutim, moraete da se suoite i sa velikim zlom, a to zlo je osuda sebe, mrnja prema sebi, nezadovoljstvo
sobom.
J ednostavno, ljudima nedostaje snage da se promene. To bi moglo da se predstavi primeromjedrilice. Kada
duva jak vetar u jedra, ona klizi bez napora, tako da mornar treba samo da upravlja njom. On ne ulae nikakav
napor. Slino se dogaa kada se promena pokae putem svesnosti, putem razumevanja.
Neko je rekao: "Ne postoji nita surovije od prirode. Nigde se ne moe pobei od nje, ali nije priroda ta koja
izaziva zlo, ve samo ljudsko srce."
Kada se presee voda, nita se ne deava. Kada se see neto vrsto, ono se lomi. Unutar vas usaeni su vrsti
stavovi, vrste iluzije - to je ono to se sudara sa stvarnou, to izaziva zlo i nanosi bol.
Jedna druga izreka kae: "Ako oi nisu vezane, rezultat je vid; ako ui nisu zapuene, rezultat je sluh; ako nos
nije zaepljen, rezultat je njuh; ako usta nisu stisnuta, rezultat je ukus; ako um nije zatvoren, rezultat je mudrost."
Mudrost se javi kad sruimo prepreke izmeu pojmova i uslovljenosti. Mudrost nije neto to se stie; mudrost
nije iskustvo; mudrost nije primena jueranjih iluzija na dananje probleme.
Mudrost znai prijemivost na ovu situaciju, na ovu linost, bez uticaja koji potiu iz prolosti, bez ostataka
iskustava iz prolosti. Sve je to mnogo drukije od onoga kako je navikla da misli veina ljudi.
Dodao bih jo jednu izreku: "Ako srce nije blokirano, rezultat je ljubav." Ovde sammnogo govorio o ljubavi,
mada se o ljubavi u sutini nita ne moe rei. Moemo samo govoriti o ne-ljubavi. Moemo samo govoriti o zavi-
snosti, ali o samoj ljubavi nita se ne moe neposredno rei.

nazad na vrh


44. Ljubav je neizreciva


Pala mi je na pamet jedna Platonova misao: "Od slobodnog oveka ne moe se napraviti rob, jer je slobodan
ovek slobodan ak i u zatvoru." To odgovara izreci iz Jevanelja: "Ako te neko natera da pree jednu milju, ti
prei sa njim dve." Misliete da ste od mene nainili roba ako mi natovarite neki teret na lea, ali nije tako.
Sloboda se ne nalazi u spoljanjim okolnostima. Sloboda se nalazi u srcu. Kada jednom dostignete mudrost, ko e
ikada moi da vas porobi? U Jevanelju se kae: "Oprostivi se sa gomilom, popeo se na planinu sam, da se se
moli. Spustilo se vee, a on je i dalje bio gore." Eto ta je prava ljubav. Da li vam je ikada palo na pamet da je
najlake voleti samo kad ste sami?
ta znai voleti? Znai videti neku osobu, neku situaciju, neki predmet, onakve kakvi su u stvarnosti, a ne kako
ih zamiljamo. I dati toj osobi, toj situaciji, tom predmetu odgovor koji zasluuje. Bukvalno je nemogue tvrditi da
neko voli, ako ak nije u stanju da vidi stvari oko sebe.
ta nas spreava da vidimo? Naa uslovljenost. Nai pojmovi, nae kategorije, nae predrasude, nae projekcije,
etikete koje su namnametnula naa iskustva i naa kultura. Jasno vienje je neto najtee to ljudsko bie moe
postii, jer iziskuje disciplinovan i budan um.
Veina ljudi, meutim, vie voli da se preputa svojoj mentalnoj lenjosti, umesto da se potrudi da u svakom
trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenompravomsvedu i sveini.

nazad na vrh


45.Gubljenje kontrole


Ako hoete da shvatite ta se podrazumeva pod kontrolom, pomislite na neko dete kome je podmetnuta droga.
Kada droga prome organizamdeteta, ono postane zavisno - itavo njegovo bie trai novu drogu. Stanje bez droge
je toliko nepodnoljivo da mu se ini da je bolje umreti.
Razmislite o ovome - telo se naviklo na drogu. Ba takav je tretman kome ste podvrgnuti u svomdrutvu od
trenutka vaeg roenja. Nije vam dato da uivate u solidnom i hranljivom obroku ivota - u radu, igri, zabavi,
smehu, drutvu prijatelja, umnim i ulnim zadovoljstvima. Ubrizgana vam je droga koja se zove odobravanje,
potovanje i panja.
Citirau ovde oveka koji se zove A. S. Nil, autora Slobodne dece Samerhila. Nil tvrdi da je oigledan znak
injenice da je dete bolesno kada je neprestano vezano za roditelje; interesuju ga samo ljudi. Zdravo dece ne
interesuju toliko ljudi, ve druge stvari.
Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja svoju majku, izlazi da istrauje svet, radoznalo je. Po-
kuava da ulovi neku abu i strpa je u usta. Kada se dete stalno dri majine suknje, to je lo znak, nesigurno je -
moda je njegova majka pokuala da izvue ljubav iz njega, umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su
mu potrebne. Njegovamajka ga je uvek ucenjivala, na vrlo suptilan nain, da e ga ostaviti.
Navikli smo, dakle, na razliite droge: odobravanje, uspeh, presti, mo, sposobnost da se istaknemo, da se
pojavimo na prvimstranicama novina, da budemo efovi - navikli smo na iskustva kao to su kapiten ekipe, voa
benda, itd. Izloeni ovim drogama, postali smo ovisnici, i tako poeli da strahujemo da ih ne izgubimo.
Setite se gubitka kontrole koji ste doiveli, uasa od mogunosti da neete uspeti, ili da ete pogreki, ili da e
vas drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste krajnje zavisni od ostalih, izgubivi time svoju slobodu. Sada su
drugi ti koji imaju mo da vas uine srenim ili nesrenim. Potrebne su vam vae droge, ali poto mrzite patnju
koju vamnanose, postajete totalno nemoni. Nema nijednog trenutka u kome, svesno ili nesvesno, niste na oprezu
od reakcija drugih, marirajui u ritmu njihovih bubnjeva.
Evo lepe definicije osobe koja je budna - to je osoba koja ne marira vie u ritmu drutva, to je osoba koja igra
po taktovima muzike koja svira unutar nje.
Kada vas ignoriu ili kritikuju, to u vama izaziva oseanje odbaenosti koje je do te mere nepodnoljivo da se
puzei vraate do stopala drugih ljudi, preklinjui da vam ponovo daju onu drogu koja se zove podrka, ohrabrenje,
podsticaj. ivot sa drugimljudima u ovomstanju podrazumeva beskrajnu napetost. "Pakao su drugi", rekao je
Sartr.
Kada se naemo u stanju zavisnosti, moramo uvek biti na visini - ne smemo se opustiti, jer treba odgovoriti na
oekivanja drugih. iveti sa drugima tada znai iveti u stalnoj napetosti. iveti bez njih podrazumeva agoniju
naputenosti, jer oseamo da nam nedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su, i da im pre-
cizno uzvratite, jer je vae vienje pomueno potrebom za drogom. Tada vidite druge ljude samo u onoj meri u
kojoj vam mogu pomoi da doete do droge, ili kao prepreku do nje.
Svesno ili nesvesno, veito gledate na druge ljude iz te perspektive. Da li u od njih dobiti ono to elim? Da li
e mi uskratiti ono to elim? A ukoliko ne mogu da mi pomognu niti da me spree da doem do droge, onda me
uopte ne interesuju. Ovo je uasan zakljuak, ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne
moe primeniti.

nazad na vrh


46. Sluanje ivota


Vi, dakle, imate potrebu za svesnou i hranom. Potrebna vam je zdrava i solidna hrana. Nauite da uivate u
dobroj hrani. Dobro jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite ih. Ostavite se razmiljanja i vratite se sebi. Vratite se
zadovoljstvima ula i zadovoljstvima uma. Lepo je itati, kada uivamo u dobroj knjizi, ili u nekom zanimljivom
razgovoru, ili razmiljanju. To je udesno.
Meutim, ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uivaju u tolikim divnimstvarima koje im
ivot nudi. Zato trae sve nova i nova vetaka sredstva koja e ih dalje stimulisati.
Sedamdesetih godina, ameriki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da se uozbilji i postane stroija u
odnosu na sebe i druge. Tada sampomislio: bolje da im je rekao da naue da uivaju u ivotu. Vei deo amerikog
naroda izgubio je tu sposobnost.
Ubeen sam ak da je veina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu sposobnost. Opsednuti su potrebom da
pribave sve brojnije i skuplje stvari; ne znaju da uivaju u jednostavnimstvarima ivota. Postoje prodavnice u ko-
jima je nagomilano na hiljade ploa, ali ko ih slua? Nema se vremena, nema se vremena. Krivi su - nemaju
vremena da uivaju u ivotu. Hiperaktivni su - samo napred, napred i napred.
Kada biste stvarno znali da uivate u ivotu i jednostavnim ulnim zadovoljstvima, razvili biste izuzetnu
disciplinu ivotinja. ivotinja nikada ne jede previe. Kada je preputena svojimprirodnimnavikama, nikada se
nee preterano ugojiti. Nikada nee popiti ili pojesti neto to bi joj nakodilo. Nikada nismo videli neku ivotinju
da pui. Ona se uvek kree onoliko koliko joj je to potrebno - posmatrajte svoju maku posle obroka, pogledajte
kako se oputa. Posmatrajte je kad se sprema za neku akciju, gledajte kako je ivo i sposobno njeno telo.
Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u svojimidejama, idealima itd., i samo mislimo: napred,
napred, napred. U nama se neprekidno odvija sukob koji kod ivotinja ne postoji. I neprestano osuujemo sami
sebe i primoravamo sebe da se oseamo krivim. Dobro znate o emu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa kolaima, jer u njegovoj blizini gubim slobodu." To je
vailo i za mene - gubio samslobodu pred gomilomstvari, ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome
intenzivno uivam. Kada se u neemu intenzivno uiva, ne treba nam mnogo.
To je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje - mesecima to rade, zatim stiu tamo, i ve su nestrpljivi
da rezerviu avion za povratak. Sve u svemu, fotografiu razne stvari, i onda vampokazuju te slike u albumu, fo-
tografije mesta koja nikad nisu videli, ve samo fotografisali. To je simbol modernog ivota.
Nikada neu moi dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma. Usporite malo,
gustirajte, omiriite, sluajte i gledajte, divite se, dajte svojim ulima ansu da se probude. Ako elite ivot usmeren
ka misticizmu, samo mirno sedite i oslukujte sve umove oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na jedan zvuk -
pokuajte da ujete sve oko sebe. O, videete kakvo e se udo desiti u vama kada vaa ula ne budu vie bloki-
rana! A to je krajnje vano za proces promene.

nazad na vrh



47. Kraj analize

Hteo bih da shvatite razliku analize i spoznaje; razliku izmeu informacije s jedne i razumevanja s druge strane.
Informacija nije razumevanje, analiza nije spoznaja, znanje nije svesnost.
Uzmimo da uem u ovu prostoriju sa zmijom oko ruke i kaem vam: "Vidite li zmiju koja mi stee ruku? Ba
sampogledao u enciklopediji, pre nego to sampoao ovamo, i pronaao samda je ova zmija poznata kao Raselova
otrovnica. Kad bi me ujela, umro bih nakon pola minuta. Da li biste bili ljubazni da mi predloite kako da se
oslobodimovog stvora to mi stee ruku?" Ko jo tako govori? Imaminformaciju, ali nemamsvesnost.
Ili uzmimo da se unitavamalkoholom. "Opiite mi, molimvas, kako da se oslobodimove rune navike."
ovek koji bi izgovorio takvu reenicu pokazuje da nema nikakvu svesnost. Zna da ga to unitava, ali nije svestan.
Da je svestan, da je to zaista shvatio, odvikao bi se istog trenutka.
Niste vi taj koji se menja - nije to "ja" koje menja "sebe". Promena se deava kroz vas, u vama. To je moda
najadekvatniji nain da izrazim ovu ideju.
Vi vidite promenu koja se deava u vama, kroz vas - ona se potvruje kroz vau svesnost. Niste vi taj koji to
ini. Ako vi menjate neto u sebi, to je rav znak -nee potrajati. A ukoliko potraje, neka se Bog smiluje osobama s
kojima ivite, jer ete biti krajnje rigidni. Ljudi koji se menjaju na bazi mrnje prema sebi i nezadovoljstva sobom,
postaju nepodnoljivi. Neko je rekao "Ako hoe da postane muenica, udaj se za sveca."
U svesnosti, meutim, zadrava se nenost, ljubaznost, otvorenost, elastinost i ne vri se nikakav pritisak na
sebe ili druge - promena se deava sama od sebe.
Seam se jednog svetenika u ikagu koji nam je, kad sam studirao psihologiju, priao: "Znate, imao sam sve
informacije koje su mi potrebne, znao samda me alkohol postepeno ubija, i verujte mi - nita ne moe promeniti
alkoholiara - ak ni ljubav njegove ene i dece. On ih zaista voli, ali to ga ne moe promeniti. Ali mene je neto
promenilo. Jednog dana, leao sam na ploniku i padala je kia. Otvorio sam oi i shvatio da me alkohol ubija.
Shvatio sam, i od tada nikada nisampoeleo da se napijem. Popijemponekad, ali nikad vie kao pre. Nikada to vie
neu moi." Eto o emu govorim - o svesnosti. Ne o informacijama, ve o svesnosti.
Postoji izreka svetog Ignacija, koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu - ne spoznati je, ve je okusiti
i opipati, iskusiti je ulima. Kada se istina doivi na taj nain, menjamo se. Kada je spoznamo samo razmiljanjem,
ne menjamo se.

nazad na vrh



48. Mrtvi pre vremena


esto sam govorio ljudima da se zaista ivi tek kada se umre. Paso za ivot je da zamislimo sebe u grobu.
Zamislite da leite u kovegu, u bilo kojoj poziciji. U Indiji se ljudi sahranjuju sa ukrtenim nogama. Tako ih i nose
na mesto spaljivanja. Ponekad lee isprueni. Zamislite, dakle, sebe kako leite mrtvi. A sad, posmatrajte svoje
probleme sa te take gledita. Sve se menja, zar ne?
Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate vremena. Neverovatno zvui, ali postaete ivlji. J edna
od mojih knjiga, Izvori, sadri meditaciju ove vrste. Vidi se nae telo u raspadanju, zatimkosti, najzad samo prah.
Kad god govorimo tome, ljudi kau: "Odvratno!" Ali ta je tu odvratno? To je samo stvarnost, pobogu! Uprkos
tome, mnogi od vas ne ele da vide stvarnost. Ne elite da mislite na smrt.
Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava ivot u svom telu. To nije ivot. Vi ne ivite sve dok vam ni
najmanje ne bude vano da li ete iveti ili umreti. Na toj taki poinjete da ivite. Kada ste spremni da izgubite
sopstveni ivot, tek tada ga ivite. Ali, ako neprestano titite svoj ivot, vi ste mrtvi.
Na primer, vi sedite na balkonu i ja vam kaem: "Siite!" a vi odgovorite: "Ne, opasno je silaziti, itao sam o
nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne mogu da vas nagovorim da preete ulicu, jer vi kaete: "Zar ne znate koliko
je ljudi pregaeno prelazei ulicu?"
Ako ne mogu da vas nagovorim da preete ulicu, kako u vas nagovoriti da preete neki kontinent? I ako ne
uspemda vas nateram da gledate iznad vaih malih i ogranienih ubeenja, da bih vam otkrio jedan drugi svet,
onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. ivot vas je jednostavno pregazio.
Vi samo sedite u svom malom zatvoru, preplaeni. Izgubiete svog Boga, svoju religiju, svoje prijatelje, sve
ivo. ivot je zaista samo za one koji rizikuju. To je ono to je govorio Isus. Da li ste spremni da sve stavite na
kocku? Znate li kada ete biti spremni na to? Kada to otkrijete, tada ete znati da ono to ljudi definiu kao ivot,
nije istinski ivot.
Ljudi pogreno misle da iveti znai odravati ivot u telu. Zato treba da zavolite misao o smrti, zavolite je.
Vraajte se na nju. to ee. Mislite o udesnosti tog tela, tog kostura, tih kostiju koje se krune sve dok ne ostane
samo aica praha. Od tog trenutka, doiveete takvo olakanje, takvo olakanje! Neki od vas verovatno ne znaju o
emu sada govorim - suvie se plaite da mislite o tome. Ali zaista je ogromno olakanje kada ovek moe da gleda
na ivot iz te perspektive.
Da vamolakam, obiite neko groblje. To je zaista divno iskustvo, koje proiava. Pogledate neko ime i ka-
ete sebi: "Vidi ovoga, iveo je pre mnogo godina; mora da je patio od istih problema kao i ja, mora da je proiveo
mnoge neprospavane noi." Kakva ludost - mi ivimo tako kratko. Jedan italijanski pesnik je napisao: "Svako stoji
sam na srcu zemlje, obasjan zrakom sunca, i odmah je vee." To je samo zrak sunca, a mi ga traimo. Traimo ga
svojim nemirom, svojim brigama, svojim gnevom, svojom glupou.
Sada, dok se bavite ovom meditacijom, moete samo dospeti do nekih informacija, ali moete doi i do
svesnosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo bie. Bar za itavo trajanje tog trenutka. Tada ete shvatiti razliku
informacije i svesnosti.
J edan moj prijatelj astronom objanjavao mi je, pre nekog vremena, osnovne elemente astronomije. Nisamdo
tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u taki u kojoj se nalazilo osam i po minuta pre toga, a ne tamo
gde se u tom trenutku nalazi, jer sunevom zraku toliko treba da stigne do nas. Tako nami zvezde alju svoju
svetlost od pre stotina hiljada godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su u tomtrenutku verovatno na sasvim
drugom mestu, ili moda ak vie ne postoje. Takoe mi je rekao da, ako zamislimo itavu jednu galaksiju, ova
naa Zemlja potpuno je nevidljiva, negde u repu Mlenog puta. A takvih galaksija ima na stotine miliona. Svemir
se, po onome to se saznalo iri brzinom od dva miliona milja u sekundi. Posle svega to sam uo, kad sam izaao
napolje, pogledao sam u nebo na neki drugi nain. I to je svesnost.
Sva ova iskustva i saznanja mogu se prihvatiti kao informacije ili se, najednom, moe otvoriti potpuno nov
pogled na ivot - ta smo mi, ta je itav svet, ta je ljudski ivot? Eto na ta mislim kada govorimo svesnosti.

nazad na vrh



49. Zemlja ljubavi


Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog onog to nam one mogu dati ili uskratiti, biemo budni. Ali ako to ne
uinimo, posledice su uasne i neizbene. Gubimo sposobnost da volimo. Ako hoemo da volimo, treba ponovo
nauiti da vidimo. A ukoliko hoemo da vidimo, treba nauiti da se odreknemo droge.
Jednostavno je. Odbacite svoju zavisnost. Strgnite sa sebe navlake drutva koje su guile vae bie. Morate ih
odbaciti.
Spolja, sve se nastavlja kao i pre, ali vi sada postojite u svetu, neete vie biti od sveta. U svome srcu biete
najzad slobodni. Vaa zavisnost od droge e se ugasiti. Nije potrebno da odete u pustinju; usred ste ljudi, i
neizmerno uivate u njihovomdrutvu. Ali ljudi nemaju vie mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Eto ta znai biti sam. U toj samoi, vaa zavisnost iezava, dok se istovremeno raa sposobnost da volite.
Ljude oko sebe ne vidite vie kao objekte koji mogu ili ne mogu zadovoljiti vau potrebu za drogom.
Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje strahove sadrane u jednomtakvomprocesu. To je kao pozvati sebe
na umiranje. Kao zahtevati od bednog narkomana da se odrekne jedine sree koju je ikad doiveo. Kako je zameniti
ukusom hleba, voa, istom sveinom jutarnjeg zraka, bistrom i hladnom vodom izvora u planini? Dok se bori sa
krizomapstinencije i sa prazninomkoju doivljava u sebi, sada kad nema vie droge, nita osimdroge ne moe
ispuniti tu prazninu.
Moete li da zamislite ivot u kome odbijate da prihvatite i jednu re pohvale ili potovanja, ili da poloite
glavu na rame nekoga ko bi vas uteio? Zamislite ivot u kome ne zavisite ni od koga, emotivno, tako da vas niko
ne moe uiniti srenim ili nesrenim. Odbijate da oseate potrebu za odreenom osobom, ili da budete neto
posebno za nekoga, ili da smatrate za nekog da vampripada.
Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice svoje jazbine, ali vi nemate nikakvog oslonca na koji moete spustiti
glavu u toku vaeg putovanja kroz ivot. Ako ikada dospete u ovo stanje, znaete najzad ta znai videti jasno,
pogledomkoji nije zamagljen strahom ili eljom.
Svaka re, ovde, izmerena je: videti najzad jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom ili eljom. Spoznaete
ta znai voleti. Ali, da biste stigli u zemlju ljubavi, morate proiveti patnje umiranja, jer voleti druge ljude znai
umiranje potrebe za njima, znai da ostajemo potpuno sami.
Kako moete ikad stii? Putem neprestane svesnosti, putem beskrajnog strpljenja i samilosti u odnosima sa
ovisnikomu sebi. Razvijanjemukusa za dobre stvari u ivotu, da biste potpuno potisnuli potrebu za drogom.
Koje dobre stvari? Ljubav prema radu, ljubav prema smehu i bliskosti sa drugimljudima, za koje se ne
zakainjete niti od njih emotivno zavisite, ali neizmerno uivate u njihovomdrutvu. Korisno je baviti se
aktivnostima u koje se moete uneti svim svojim biem, aktivnostima koje toliko volite da, kad se njima bavite,
nita vam ne znae uspeh ili priznanje, niti vas interesuju.
Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz guve, popnite se na planinu i stupite u nemu komunikaciju sa
drveem, cveem, ivotinjama i pticama, sa morem i oblacima, sa nebomi zvezdama.
Ve sam vam ukazao kakva je duhovna veba posmatranje stvari oko sebe, uz punu svest o svemu to nas
okruuje. Tada e, moda, rei izgubiti korak, pojmovi e izgubiti korak, i vi ete najzad moi da vidite, da stupite
u neposredan dodir sa stvarnou. To je prava kura za usamljenost.
Mi obino pokuavamo da izleimo svoju usamljenost preko emotivne zavisnosti od drugih osoba, kroz
druenje i buku. Ali to nije nain. Vratite se pravim stvarima, vratite se prirodi, popnite se na planinu. Tada ete
znati da vas je vae srce dovelo u iroku pustinju samoe i da nemate nikoga uz sebe, nikoga.
U poetku, izgtedae vam nepodnoljivo. Ali to je samo zato to niste navikli da budete sami. Ako vam poe za
rukom da izdrite neko vreme, pustinja e iznenada procvetati u ljubav. Vae srce e zapevati, i nastae veno
prolee u vama. Droga e nestati - biete slobodni. Tada ete shvatiti ta je sloboda, ta je ljubav, ta je srea, ta je
stvarnost, ta je istina. Sagledaete sve to, iznad pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i ciljeva.
Zavriu jednom priom. Bio jednom jedan ovek koji je izumeo vetinu paljenja vatre. Uzeo je svoj pribor i
otiao do jednog plemena na severu, gde je bilo hladno, veoma hladno. Nauio je taj narod da zapali vatru. Pokazao
imje za ta sve moe posluiti vatra: da se ogreju, da skuvaju hranu, itd. Svi su bili veoma zahvalni oveku, ali pre
nego to su uspeli da mu izraze svoju zahvalnost, on je nestao. Nije mu bila vana njihova zahvalnost i potovanje -
vano mu je bilo samo to da njima bude bolje.
ovek je zatim otiao u drugo pleme, gde je ponovo pokazao svoj izum. I ovde su se ljudi zainteresovali, ali
malo previe za ukus njihovih vraeva, koji su videli da taj ovek privlai ljude, dok oni gube znaaj i ugled. Zato
su reili da ga se otarase. Otrovali su ga, raspeli, ta god vam drago. Meutim, sada su strepeli da se narod ne
pobuni protiv njih, i zato su uradili neto vrlo otroumno. Nacrtali su lik tog oveka i podigli ga visoko na glavni
oltar hrama. Ispred crtea su postavili pribor kojimse pali vatra. Narod je pozvan da se pokloni svemu ovome, to
je, nakon toga, vekovima posluno inio. Oboavanje i kult su nastavljeni, ali vatra nikada nije upotrebljena.
Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga koju nam namee sistem? Gde je sloboda? Duhovnost se bavi upravo
ovimpitanjima. Ali mi je uglavnomgubimo iz vida.
Gde je vatra? Ako oboavanje ne vodi vatri, ako kult ne vodi vatri, ako liturgija ne vodi jasnijem vienju stvar-
nosti, ako nas Bog ne upuuje ka stvarnom ivotu, emu slui religija osim da stvori jo vie razdvajanja,
fanatizma, netrpeljivosti? Svet ne pati od manjka religije u uobiajenom smislu, ve od manjka ljubavi, manjka
svesnosti, razumevanja. Ljubav izvire samo iz svesnosti. Sagledajte koje vamprepreke stoje na putu ljubavi,
slobode i sree, i one e same pasti. Ukljuite svetlost svesnosti, i magle e se razii.
Srea nije neto to se kupuje; ljubav nije neto to se proizvodi; ljubav nije neto to se poseduje: ljubav je
neto to poseduje vas. Vi ne posedujete vetar, zvezde, kiu. Vi ne posedujete te stvari - trpite ih. Preputanje
nastupa kada postanemo svesni svojih iluzija, kada smo svesni svojih navika, svojih strahovanja i elja.
Kao to sam ve rekao, psiholoka intuicija je od velike pomoi u tome, ali ne i analiza. Analiza je paraliza.
Intuicija ne podrazumeva uvek analizu, jedan poznati ameriki psihoterapeut rekao je: "Najbitnije iskustvo je -'Ah,
to je to!'" Sama analiza nije dovoljna - daje vamsamo informacije. Ali ako stignemo do iskustva - "Ah, to je to!" -
intuicija nas vodi promeni.
Osimtoga, vano je da shvatimo sopstvenu zavisnost. Potrebno je dosta vremena za to. Avaj, toliko vremena
posveenog nekom kultu, odama i himnama moe biti korisno upotrebljeno za razumevanje samog sebe.
iveti ne znai raditi neki odgovoran posao u vladi, ili biti veliki biznismen, ili initi velika dobroinstva. To
nije ivljenje. iveti znai pustiti da sve prepreke padnu i postojati u sadanjosti, uvek svee i novo. "Ptice na
nebu... ne seju i ne anju" - to je ivljenje.
Poeo sam od toga da su svi ljudi uspavani, mrtvi. Mrtvaci koji upravljate dravama, mrtvaci koji vodite velike
kompanije, mrtvaci koji vaspitavate druge - probudite se!

nazad na vrh


50. Probudite se u ivot.


Svakimdanom, sve vie - to znate koliko i ja - gubimo mlade ljude, na sve strane. Mrze nas - odbijaju da na
svoja plea natovare sve vei teret strahova i krivica. Ne zanimaju ih vie propovedi i obeanja. Ali zanima ih da
naue neto o ljubavi. Kako da budem srean? Kako da ivim? Kako da doem do tih udesnih stvari o kojima
govore mistici? Eto ta je drugo to namje potrebno -razumevanje. Tree - da se ne poistoveujemo. Neko me je
danas pitao: "Da li se ikad loe oseate?" Svakako, imam i ja svoje mrakove. Ali ne traju, zaista ne traju. ta inim?
Kao prvo - ne poistoveujem se. Evo stie potitenost.
Umesto da me zahvati napetost, umesto da se nerviram zbog toga, shvatim da se oseam potiteno, razoarano i
ta god bilo. Drugi korak - prihvatam da je negativno oseanje u meni, da nije u nekoj drugoj osobi, na primer u
nekome ko mi nije odgovorio na pismo; da nije, znai, u spoljnom svetu - u meni je. J er, sve dok mislimda je van
mene, to mi daje opravdanje da se veem za to oseanje. U sutini, samo glupe osobe to rade, samo uspavane oso-
be. Trei korak - ne poistoveujem se sa svojim oseanjem. "Ja" nije oseanje. "Ja" nije samo, nije potiteno, nije
razoarano. Razoaranje je tu, i ti ga posmatra. Iznenadie vas kako e brzo nestati. Sve ono ega ste svesni
neprestano se menja - oblaci se neprestano kreu. I, dok se postupa na ovaj nain, poinjemo da intuitivno
shvatamo razlog pojave tih oblaka.
Rekao bih vamjo neto povodom knjige Slobodna deca Samerhila. Moda vamje poznato da je Nil radio u
vaspitakp-obrazovnom kampu punih etrdeset godina, i za to vreme razvio jednu potpuno razliitu kolu od tradi-
cionalne. Deaci i devojice u toj koli bili su potpuno slobodni. Ako hoete da nauite da itate i piete, dobro;
ako neete, opet dobro. Moete da uinite ta god vam volja s vaim ivotom, pod uslovom da ne ugrozite slobodu
drugih. Ne meajte se u slobodu drugih - u svemu ostalomste slobodni.
Nil je govorio da su apsolutno najgori uenici dolazili iz katolikih kola, i da im je trebalo po est meseci da
prevaziu sav svoj gnev i ponienost koji su se u njima nakupili. Oslobaali su se buntom, trudei se da pobede si-
stem. Jedna devojica je stalno uzimala bicikl i odlazila u grad, samo da izbegne asove, kolu i sve ostalo. Me-
utim, kada bi jednom prevazili stadijum bunta, svi su eleli da neto naue, toliko da su ak protestovali kada
asova nije bilo. Ali birali su samo one predmete koji ih interesuju. I tako su se postepeno menjali.
U poetku, roditelji su se bojali da tamo alju svoju decu. Govorili su: "Kako ih mogu vaspitati i bilo emu
nauiti, ako ih prethodno ne naue disciplini? Treba ih usmeravati, oblikovati."
ujte ono to je Nil napisao - to su izuzetne rei, svete rei: "Svako dete nosi u sebi Boga. Naa nastojanja da
oblikujemo dete samo preobraavaju tog Boga u demona. Deca stiu u moju kolu kao mali avoli koji mrze ceo
svet, s destruktivnim tendencijama, neotesani, laljivi, lopovi, umobolni. Posle est meseci, to su srena i zdrava
deca koja nikome ne nanose zlo."
Na jednoj konferenciji, u prisustvu direktora drugih kola, rekao je: "U ovoj deci nema vie nasilja, jer niko ne
upranjava nasilje nad njima."
Postoje mesta na ovoj planeti gde ive ljudi koji nisu sposobni da lau ili kradu, koji nikada ne zakljuavaju
vrata na svojim kuama kada odu negde. Sve to nestaje kada u takva mesta kroi dravna vlast, ili misionari.
Postoji jedan filmitalijanskog reisera Felinija, Osami po. U jednoj sceni filma pojavljuje se svetenik koji sa
grupom deaka ide na neki izlet. Nalaze se na plai i nekoliko deaka produi napred, dok ne naiu na jednu stariju
enu, koja je prostitutka. "Zdravo", kau joj oni, i pitaju je: "Ko si ti?" Ona imodgovori: "J a samkurva." Oni ne
znaju ta to znai, ali se prave da znaju. Jedan od deaka, koji deluje malo upuenije od ostalih, kae: "Kurva je ona
to radi neke stvari ako plati." Ostali je pitaju: "Hoe li da radi te stvari ako ti platimo?" "Zato da ne?" uzvrati
ona. I tako, oni skupe neto novca i daju joj, rekavi: "Hoe li da sada radi te stvari kad smo ti dali pare?" Ona im
odgovori: "Kako da ne, deaci, ta hoete da radim?"
Jedino to su deaci uspeli da smisle bilo je da trae od nje da se svue. I tako, ona se svue. Oni je gledaju -
nikada ranije nisu videii golu enu. Poto ne mogu da smisle ta bi jo radila, pitaju je: "Da li bi igrala?" "Sva-
kako", kae im ona. Svi se poredaju u krug, pevaju i tapu; ena vrti zadnjicom i deaci se ludo zabavljaju. Onda
svetenik ugleda ta se deava i potri plaom, derui se na enu. On je natera da se obue, a glas pripovedaa kae:
"U tom trenutku, deaci su izgubili nevinost; sve do tada bili su isti, divni."
Ovo nije redak sluaj. Ameriki misionari koji su se, sa svojim suprugama, obreli na ostrvima Polinezije, bili su
skandalizovani kada su videii da ene dolaze u crkvu razgolienih grudi. Njihove supruge su insistirale da se te
uroenice pristojnije obuku. I tako, misionari su im dali svoje koulje. Sledee nedelje, ene su se pojavile u crkvi
nosei na sebi koulje na kojima su isekle dve velike rupe, zbog vruine i udobnosti.
Vratimo se Nilu. On kae: "J a samsamo ovek koji odbija da usmerava korake jednog deteta." Ali ta je onda
sa uroenim grehom? Nil tvrdi kako nai pokuaji da oblikujemo decu pretvaraju Boga koji je u njima u demona
koji mrzi ceo svet. On doputa deci da sama izgrauju sopstvene vrednosti, i to su, na kraju, uvek vrednosti koje
drutvo odobrava. Da li je to mogue? Kada se neko dete osea voljenim (osea da ste na njegovoj strani), onda je
dobro. Dete tada ne osea vie nasilje na svojoj koi. Nema straha, pa nema ni nasilja. Dete tada poinje da se
odnosi prema drugima kao to se drugi odnose prema njemu.
Ta knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. Postao sam oevidac uda. Poeo sam da
sagledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnuto, takmiarstvo, poredenja, ono "nije dovoljno", itd. Mogli biste da
prigovorite kako nikada ne bih postao ovo to jesam da me te stvari nisu podstakle da ih odbacim. Ali, jesu li meni
uopte bili potrebni svi ti pritisci? A onda, ko bi uopte voleo da bude ono to sam ja? Ja samo hou da budem
srean, da budem prepun ljubavi, da budem u miru sa samim sobom, da budem slobodan, da budem ljudsko bie.
Znate li odakle potiu ratovi? Potiu iz spoljne projekcije sukoba koji je u nama. Pokaite mi jednu osobu u
kojoj nema unutranjeg sukoba i ja u vam pokazati osobu u kome nema nasilja. Moda je to bie sposobno ak i
za ekstremnu akciju, ali nikada iz mrnje. Kada ono dela, postupa kao hirurg; kada dela, postupa kao uitelj pun
ljubavi koji radi sa mentalno zaostalomdecom. On ih ne grdi, razume ih - ali dela. S druge strane, ako ovek neto
ini polazei od svoje mrnje i nasilja, ne znajui ni kuda da ih usmeri, upada u greku, jer pokuava benzinomda
ugasi vatru. Ako nema nasilja u nama, ne bojimo se niega, i obrnuto. Ljudi iznenada shvate ovu istinu: koren zla je
u nama. A kada se to shvati, prestaje se sa zahtevima i oekivanjima u odnosu na sebe, i javlja se svesnost. Vama je
zato potreban dobar i hranljiv obrok. Ne govorimo stvarnoj hrani - govorimo zalascima sunca, o prirodi, o dobrom
filmu, dobroj knjizi, o poslu u kome uivate, o dobrom drutvu; tada ete moda razbiti svoje navike, stupivi u
dodir s nekim novim oseanjima.
Kakva se oseanja doive kada stupimo u dodir sa stvarnou? Ili kada smo obuzeti poslom koji volimo? Ili
kada punog srca razgovaramo s nekim ije nam drutvo prija, u odnosu na koga oseamo bliskost i otvorenost, ali
bez vezivanja za njega, bez zavisnosti? Kakva su ta oseanja? Uporedite ih sa onima koja doivljavate kada se
istaknete u nekomrazgovoru, kada pobedite u nekom takmienju, ili kada postanete popularni, ili kada vam svi
tapu. Ovakva oseanja nazivam svetovnim, dok ona prva nazivam oseanja due. Mnogi, mnogi ljudi osvojili su
svet, ali su usput izgubili duu.
Mnogi ljudi ive praznimivotomkoji je lien duevnosti zato to se hrane popularnou, potovanjem, onim
"ja sam o.k., ti si o.k.", pogledaj me, ostani kraj mene, podravaj me, pohvali me, ceni me. Njih hrane samo mo i
pobede.
Da li se i vi hranite time? Ako je tako, mrtvi ste. Izgubili ste svoju duu. Promenite ishranu. Potrebno vamje
neto zdravije, hranljivije. Tada ete moda doiveti promenu.
Dao samvamprogramza ceo ivot, zar ne?

nazad na vrh





Neki ovek nae orlovsko jaje i stavi ga pod koko. Orli se izlegao kad i pilii i odrastao je sa njima.

Celoga ivota orao je radio isto to i kokoi u dvoritu, mislei da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u
potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i leprao krilima, uzdiui se koji pedalj iznad tla.

Prole su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, udesnu pticu monih rairenih krila.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. ta je to? pitao je.
To je orao, kralj ptica, rekla mu je jedna koko. On pripada nebu, dok mi, kokoi, pripadamo zemlji.

I tako je orao umro meu kokoima, ne znajui ko je.