You are on page 1of 7

MOBBING

ta je mobbing?
Oblik ponaanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili vie njih
periodino (najmanje est meseci) ili permanentno psihiki (moralno)
zlostavlja i poniava drugu osobu sa ciljem ugroavanja njenog ugleda,
asti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog
mesta.
Nemaki psiholog !"N# $!%&'N, prvi je naunik koji je poeo sa
istraivanjem ovog (enomena, i prvi je upotrebio naziv )&O**"N+, za
odredjena ponaanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike,
posledice na zdravlje i osnovao kliniku za )pomo- rtvama mobbinga,.
'ktivnosti mobinga su veoma (rekventne (barem jednom sedmino) i
odigravaju se tokom dueg vremenskog perioda (najmanje est meseci).
.adi se o zlostavljanju koje uglavnom nije seksualno i rasno motivisano.
/rtva mobinga moe postati svako, bez obzira na pol, godine ivota,
socijalni status, spoljanji izgled, stepen obrazovanja ili pro(esionalnu
poziciju.
Poreklo rei Mobbing
.e )&O**"N+, je engleskog porekla, kovanica od dva glagola sa
znaenjem0
1. ) 1O &O*, 2 nasrnuti u masu, buno navaliti na nekoga3
2. 4 *5$$%) 2 siledija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti3
3. 4 *5$$"N+) 2 maltretiranje unika od strane uenika ili nastavnika.
Vrste Mobbinga
6!.1"7'$N"0 8redpostavljeni zlostavlja
jednog podredjenog radnika3
jednog po jednog radnika dok ne uniti itavu grupu (strateki
mobbing)3
jedna grupa radnika (podredjenih) zlostavlja jednog predpostvljenog.
O."#ON1'$N"0
javlja se izmedju radnika koji su u jednakom poloaju u hijerarhijskoj
organizaciji3
itava grupa radnika zbog unutranjih problema, napetosti i ljubomore,
moe izabrati jednog radnika )rtvu) na kojim -e dokazati da su snani
i sposobniji.
99: je vertikalni, ;9: horizontalni mobing.
Mobber
8od ovim terminom podrazumevaju se osobe koje psihiloki, moralno,
seksualno, i na druge naine maltretiraju, zlostavljaju i na sve naine
pokuavaju da eliminiu osobe za koje smatraju da im smetaju.
Osobine linosti mobera
8siholozi tvrde da su moberi osobe sa poreme-ajem linosti. 1o su manje
sposobne, ali mo-ne osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost,
davanje i deljenje, kao i empatija prema drugim osobama. Njima se lako
pridruuju slabe linosti (poltroni) u strahu da ne postanu rtve mobinga,
identi<kuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu oekuju-i linu korist
(bio(eedback = primena).
&oberi mobbingom prikrivaju nemo- u nekoj drugoj s(eri svoga ivota
(naje-e privatnog, tj. u braku ili porodici), (ormiraju-i oko sebe grupu u
kojoj dokazuju svoju mo- i vanost na raun rtve. >esto se zlostavjaju-i,
zapravo ose-aju in(eriorno (iza svake prepotencije stoji neka impotencija).
Neretko to ine iz linog straha da ne-e biti cenjeni i da -e sami postati
neija rtva. Neki zlostavljai to rade svesno, sa namerom da nakode
drugome i da ga prisile da napusti radno mesto.
Koje s karakteristike !rta"a mobbinga?
8otenjaci
6eoma kreativne osobe
Osobe koje su uoile i prijavile nepravilnosti u radu
Osobe koje trae vie samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
Osobe koje nakon vie godine besprekornog radnog staa trae
priznanje (moralnu satis(akciju)
&lade osobe na poetku karijere
Osobe proglaene tehnolokim vikom
Osobe pred penzijom
*olesne osobe (esto izostajanje s radnog mesta zbog bolesti moe
izazvati negativnu reakciju)
Osobe sa posebnim potrebama
8ripadnici manjinskih grupa
.azliitost polova (ena u grupi mukaraca ili mukarac u grupi ena)
Osobe sa speci<nom seksualnom opredeljeno-u
Osobe obolele od netipiih bolesti (aids, hepatitis c)
?labe linosti 2 podlone uticaju autoriteta (unkcije
Osobe sa neadekvatnom kvali<kacijom
Vrste na#a$a
1. Napad na mogu-nost adekvatnog komuniciranja3
Nadredjeni ili kolege ograniavaju mogu-nost izraavanja rtve. /rtva se
prekida u razgovoru, odbijaju se i verbalni i neverbalni kontakti sa rtvom,
izbegavaju se pogledi . . .
2. Napad na mogu-nost odravanja socijalnih odnosa
"zolacija rtve, niko joj se ne obra-a, svi se ponaaju kao da ista i ne
postoji, premeta se u prostoriju daleko od kolega ili rukovodioca, ne
poziva se na zajednike sastanke, ne poziva se da uestvuje na
zajednikim proslavama, pauzama, ne(ormalna druenja i slino . . .
3. Napad na linu reputaciju
Neosnovane prie o rtvi i njenom privatnom ivotu, ogovaranje,
ismejavanje, negativni komentari linih karakteristika rtve itd.
%. Napad na kvalitet pro(esionalnog rada
/rtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju sredstva rada (kompjuter,
tele(on) 2 sindrom )8.'#NO+ ?1O$') ili zatrpavanje zadacima sa veoma
kratkim rokovima 2 sindrom )85NO+ ?1O$',.
&. Napad na zdravlje
/rtva se prisiljava da obavlja zadatke koji naruavaju njeno zdravlje,
nedoputaju joj se godinji odmor i slobodni dani, prigovaraju se kori-enje
bolovanja i ista kontroliu, preti se <zikim napadima, rtvi se preti ili se
seksualno zlostavlja.
'()*V+,V-N- +M-,N.- I +IMP,OMI
#bog velike uestalosti i dugotrajnosti neprijateljskog ponaanja ovo
maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom
patnjom.
1. 8romene na psihikoj i emocionalnoj s(eri
@epesija
'nksioznost
7rize plaa
Ose-aj depersonalizacije
Napad panike
?ocijalna izolacija
!mocionalna otupljenost
2. 8romene na telesno2zdravstvenom planu
+lavobolja
8oreme-aj spavanja
6rtoglavica
8roblem sa varenjem
iprtenzija
iperglikemija
?rani problemi
7one promene
3. 8romene u ponaanju
'gresivnost (hetero ili autoagresija)
8asivizacija
8ove-ano konzumiranje alkohola
8ove-ano konzumiranje cigareta
8ove-ano konzumiranje lekova
?eksualni poreme-aj...
Istra!i"anja
8ol0 &ukarci (;9:) i ene (99:) su mobirani, grubo gledaju-i, u jednakim
proporcijama, razlika je neznatna. 7ada je u pitanju ko koga mobira,
istraivanje pokazuje da je AB: mobiranih mukaraca bilo mobirano od
strane mukaraca, a samo C: je bilo napadnuto od strane ena, DE: je
bilo predmet mobiranja od strane oba pola. ?a druge strane, ;F:
mobiranih ena je mobirano od strane ena, CF: je napadnuto od
mukaraca i CF: od oba pola.
5 skoro svim sluajevima moberi su ene rukovodioci. 7od istih je prisutan
G(enomen (oteljeG, iste primenjuju autokratski nain rukovoHenja, ne trpe
konkurenciju, rigidne su i nemaju empatije za svoje radnike. 8lastian
primer dominantnih struktura linosti koji je u stvari odbrambeni
mehanizam za svoje line propuste.
Nain s#rea"anja Mobbinga
1. O@$5>NO recite osobi da njeno ponaanje nije za 6as prihvatljivo i da
smesta prestane.
2. 6O@"1! dnevnik0
*eleite datum, vreme i dogadjaj sa to je mogu-e vie detalja
*eleite imena svedoka
*eleite kako se to dogodilo (opis dogadjaja)
3. >56'I1! kopije pisama, e2maila, (aksova, poruka, reenja, zahteva koje
aljete ili dobijate od osobe koja 6as maltretira.
%. N! 6.'J'I1! istom merom jer -ete teko dokazati da 6i niste
zlostavlja, ve- zlostavljena osoba, te -ete dovesti u nedoumicu osobe
kojima ste se obratile za pomo-.
&. O*.'1"1" ?! za pomo- psihologu ustanove (ukoliko je ima),
predstavniku sindikata, osobi koja je zaduena za kadrovske poslove u
skladu sa kolektivnim ugovorom i zakonom, Odboru za zdravlje i
bezbednost na radu u svojoj ustanovi.
/. O*'6!?1"1! najbliem udruenju ili savetovalitu za mobbing.
0. #'1.'/"1! od nadlenog lekara da utvrdi da je pogoranje
zdravstvenog stanja posledica mobbinga2stresa na radnom mestu.
1. O*'6!#NO kontaktirajte ovla-enog predstavnika sindikata za 6au
optinu ili region u cilju obavetavanja javnog mnjenja putem
sredstava javnog in(ormisanja (pisanih ili elektronskih)
'*KON+K* )-G23*,IV*
7azne u zapadnoevropskom zakonodavstvu se kre-u izmeHu godinu dana
zatvora i novane kazne od E9.D9F evra. ?em toga, u Nemakoj tele(onske
linije za pomo- rtvama mobinga belee do D.FFF poziva dnevno, a
otvorene su i klinike za rehabilitaciju rtava. "straivanja jo pokazuju da je
preko polovine zaposlenih u !vropi nezadovoljno odnosima na poslu.
'akon o s#rea"anj 4losta"ljanja na ra$
I 2VO(
8redmet zakona
>lan E.
Ovim #akonom ureHuje se opta zabrana i oblici zlostavljanja na radu,
postupak zatite od zlostavljanja na radu pred poslodavcem, postupak
sudske zatite od zlostavljanja na radu, mere za unapreHivanje odnosa na
radu, prekrajna odgovornost za nepotovanje odredbi ovog #akona, kao i
nadzor nad primenom #akona.
Naela zakona
>lan D.
Ovaj #akon zasniva se na naelima0
1. 8otovanja dostojanstva i zatite psihikog i <zikog integriteta,
privatnosti i drugih linih prava zaposlenog3
2. 8otovanja opteprihva-enih moralnih pravila ponaanja u drutvu, a
posebno pravila o pristojnom ponaanju u radnoj sredini3
3. ?veobuhvatne zatite svih kategorija lica od zlostavljanja na radu3
%. ?tvaranja uslova neophodnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu.
II OP,* '*B)*N* '3O+,*V3.*N.* N* )*(2
Obaveze poslodavca
>lan K.
1. 8oslodavac je duan da sprei svaki akt zlostavljanja na radu, kao i da
se sam uzdri od preduzimanja ovog akta.
2. 8oslodavac je duan da sprovede postupak zatite od zlostavljanja na
radu, na osnovu pritube ili po sopstvenoj inicijativi.
Obaveze zaposlenih
>lan EF.
1. #aposleni je duan da se uzdri od svakog akta zlostavljanja na radu.
2. 'kt zlostavljanja na radu iz stava E. ovog lana predstavlja povredu
radne obaveze, odnosno radne discipline.
III PO+,2P*K '*,I,- O( '3O+,*V3.*N.* N* )*(2
8okretanje postupka podnoenjem pritube
>lan EE.
1. 8ostupak zatite od zlostavljanja na radu pokre-e se podnoenjem
pritube poslodavcu.
2. 8ravo na podnoenje pritube ima zaposleni koji je pretrpeo, koji trpi,
odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu.
3. 5z saglasnost zaposlenog iz stava D. ovog lana, pravo na podnoenje
pritube imaju i predstavnik sindikata, savet zaposlenih, kao i
pro(esionalno udruenje iji je zaposleni lan.
8okretanje postupka po inicijativi poslodavca
>lan ED.
E. 8oslodavac pokre-e postupak zatite zaposlenog ako doHe do saznanja
o preduzetom ili nameravanom aktu zlostavljanja na radu.
D. Odluku o pokretanju postupka poslodavac bez odlaganja dostavlja licu
protiv koga je postupak pokrenut, kao i zaposlenom koji je pretrpeo,
koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu.
8rivremene mere
>lan E;.
'ko preti neposredna opasnost od nasilja, upotrebe sile ili nastanka
nenadoknadive tete, poslodavac moe pre donoenja odluke iz lana EC.
stav E. ovog #akona, po predlogu zaposlenog ili po sopstvenoj inicijativi,
izre-i slede-e mere radi spreavanja zlostavljanja na radu do okonanja
postupka zatite0
1. zabrana pribliavanja zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno
kome preti opasnost od zlostavljanja na radu na odreHenoj udaljenosti3
2. premetanje u druge radne prostorije zaposlenog protiv koga je
pokrenut postupak3
3. udaljenje sa rada zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak.
#abrana zlostavljanja i mere zatite
>lan E9.
'ko utvrdi da je zaposleni pretrpeo, trpi ili da mu preti opasnost od
zlostavljanja na radu, poslodavac izrie licu protiv koga se vodi postupak
zabranu zlostavljanja na radu, kao i jednu ili vie slede-ih mera zatite0
1. opomena3
2. umanjenje zarade do CF: na period do B meseci3
3. zabrana pribliavanja zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno
kome preti opasnost od zlostavljanja na radu na odreHenoj udaljenosti,
u trajanju od C meseca do E godine3
%. privremeno ili trajno premetanje u druge radne prostorije ili na drugo
radno mesto3
&. privremeno udaljenje sa rada u trajanju do C meseca.
IV K*'N-N- O()-(B-
8rekraji
>lan DL.
E. Novanom kaznom od EF.FFF,FF do EFF.FFF,FF dinara kazni-e se za
prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica0
ako ne izradi, odnosno ne dostavi in(ormator iz lana DA. ovog #akona3
ako ne organizuje obuku na nain predviHen lanom DK. ovog #akona.
D. Novanom kaznom od 9.FFF,FF do 9F.FFF,FF dinara kazni-e se za
prekraje iz stava E. ovog lana, preduzetnik, kao i odgovorno lice
poslodavca.
'akljak
#ajedno moemo pobediti mobbingM