264

ve dva veka upuuju, jo uvek spada u uzak

krug lozofa u kojima valja prepoznati nena-
dmane lozofske uzore. Zbog toga je spis o
naprecima metazike jednako preporuljiv i
upuenima u Kantove kritike, kao i onima koji
tek zapoinju svoj susret sa ovim klasikom -
lozofske misli.
Valentina izmar
Filozofski fakultet, Novi Sad
FENOMENOLOKA ANALIZA
UNUTRANJE VREMENSKE SVESTI
(Edmund Huserl, Predavanja o fenomenologiji unutranje vremenske svesti,
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad, 2004.god)
Knjiga Edmunda Huserla (Edmund Hus-
serl, 18591938) Predavanja o fenomenolo-
giji unutranje vremenske svesti najnoviji je
prevod jednog dela ovog nemakog lozofa na
na jezik. Ovaj spis iznet je u formi predava-
nja koje je Huserl drao u Getingenu u periodu
od 1905. do 1910. godine. Knjiga je doivela
svoje prvo izdanje u Marburgu na Lani aprila
1828. godine u urednitvu Martina Hajdegera
[Martin Heidegger], koji je nju priredio u ast
svome uitelju. Pored Hajdegerovog izdanja
o istoj probelmatici postoji i izdanje Rudolfa
Barneta iz 1985 godine, ali u neto opirnijem
obimu. U srpskoj lozofskoj literaturi ona se
pojavila 2004. godine u prevodu aslava D.
Koprivice, u izdanju Biblioteke Matice Srpske
iz Novog Sada.
Mnoga Huserlova dela jo nisu prevedena
na na jezik, ak i ona od kapitalnog znaaja, a
od onih iji prevod je dostupan naoj italackoj
publici valja podsetiti na sledea:
Filozoja kao stroga nauka (prevod: Da-
na i Milan Damnjanovic, Beograd, Kultura,
1967, str.54);
Kriza evropskih nauka i transcendentalna
fenomenologija (prevod: Zoran inic i Du-
nja Meli, Gornji Milanovac, Deje novine,
1991, str 462);
Kriza evropskih znanosti i transcenden-
talna fenomenologija: Uvod u fenomenoloku
lozoju (prevod: Ante Paanin, Zagreb,
Globus, 1990 godina, str.275);
Ideja fenomenologije (prevod: Slobo-
dan Novakov i Vlastimir akovi, Beograd,
Beogradsko Izdavako-graki zavod , 1975.
Str.105);
Ogled o izvoru geometrije (prevod: Mi-
roslav Prokopijevi, Osijek, Izdavaki Centar
Revija radnikog sveuilita Boidar Masla-
ri, 1982, str.33);
Kartezijanske meditacije I i II (prevod:
Franjo Zenko, Zagreb, Centar za kulturnu dje-
latnost Saveza socijalistike omladine, 1975-6
str.185 i 300);
Otkrivanje transcendentalne sfere bitka
kao monadolokog intersubjektiviteta (aso-
pis Ideje:jugoslovenski asopis za teoriju sa-
vremenog drutva, 1971, str 249-277)
Veliku zaslugu Huserl je najpre stekao de-
lom Logika istraivanja u dva toma (1900-
01), a od drugih znaajnih dela koja kod nas
nisu prevedena treba pomenuti barem jo i
dela: Ideja za istu fenomenologiju i fenome-
noloku lozoju I (1913), Formalna i tran-
scendentalna logika (1929), Iskustvo i sud
(1939). Znatan deo njegovih radova je preve-
den na mnoge jezike, tako npr. na francuski,
to je osobito zasluga aka Deride [Jacques
Derrida], kao i na ruski, u prevodu Lava e-
stova i drugih.
U asopisu PHILOSOPHIA objavljen je
najobimniji i najznaajniji prilog o Huserlovoj
265
raspravi Kriza evropskih nauka i transcen-
dentalna fenomenologija, zaslugom Artura
Liberta (osnivaa ovog asopisa, koji je izlazio
od 1936. do 1938.g.). Zanimljivo je istai da je
posle 1933 godine Huserlu bila onemoguena
javna delatnost u Nemakoj. Libert je u tom
periodu uspeo da pridobije Huserla za saradnju
sa beogradskim asopisom u kojem je sauvan
poetni pasus iz predgovora istoimenog Huser-
lovog dela, a koje je Huserl napisao specijalno
za beogradsko objavljivanje spisa.
Uenjem Edmunda Huserla zapoinje je-
dan novi put lozofskog miljenja, put feno-
menoloke lozoje. Fenomenologija se poja-
vljuje kao teorija i kao metoda, kao nauka, kao
put spoznaje i kao disciplina. Fenomenoloka
lozoja i metoda nastoji da do istih sutina
svesti dospje pomou jednog sloenog postu-
pka, putem fenomenoloke redukcijom (epo-
he), stavljanem u zagrade celokupne egzisten-
cije, da bi se u sferi iste svesti vene sutine
otkrile intuitivnim sagledavanjem. Osniva
fenomenolokog pravca je postavio pred lo-
zoju zahtev da bude izgradjena po uzoru na
strogu nauku. Polazei od krize savremena
kulture - budui da je uvideo da je ideja uni-
verzalne lozoje koju je postavio novi vek
doivela potpuni slom, te da je bio uveren u
postojanje krize novovekovne nauke kao i
evropskog ljudstva uopte - on upuuje poziv
lozoma kao funkcionerima oveanstva na
preobraaj celokupnog smisla lozoje i na
utemeljenje lozoje kao stroge nauke, kao
naune lozoje. Taj probraaj bi trebalo da
dovede do istinskog buenja duha oveka i
oveanstva.
U borbi protiv svakog oblika psihologi-
zma, istoricizma, pozitivizma i neokantovstva,
protiv idealizama i realizma, kao jednostranih
pravaca, za Huserla je bila odluujua ideja o
intencionalnosti psihikih akata, koju je preu-
zeo od svog uitelja Brentana [Franz Brenta-
no]. Ona je ujedno trebalo da poslui i kao vr-
st oslonac za prevladavanje ovih antitetikih
momenata u posthegelijanskoj lozoji. Takvo
prevladavanje racionalizma i empirizma u sa-
znanju se neposredno deava u sagledavanju
sutine realiteta u evidentnom znanju bitka. To
neposredno sagledavanje ejdetskog miljenja
bilo bi intuicija.
Parola kojom Huserl zapoinje analizu in-
tencionalnih akata svesti glasi: natrag ka sa-
mim stvarima, jer u osnovi ideje fenomenolo-
gije stoji analiza intencionalnih akata svesti (ili
doivljajnih fenomena). Svaka svest je svest o
neemu, svaka svest je intencionalna svest, a
uopte se razlikuju tri vrste te svesti :
1) empirijska svest;
2) svest kao unutranje opaanje
vlastitih doivljaja;
3) svest koja je usmerena na
intencionalne doivljaje.
Intencionalnost svesti ima za cilj otkriva-
nje biti sveta, svega postojeeg, i biti svesne
predmetnosti, izvorne povezanosti objekta i
subjekta. Prvi korak u razraunavanju sa em-
piristikim pojmom svesti je uvodjenje pojma
intencije, na kojem poiva novi fenomenolo-
ki pojam svesti. Intencionalnost nije proizvod
spoljanjih utisaka, ve poseduje strukturne
sheme iji je smisao da upuuje na ono spolja-
nje, pri emu te strukture guriu kao stvara-
laki momenat svesnog iskustva.
Ideja fenomenologije se kree kroz neko-
liko razvojnih faza, naime, kroz prevladavanje
deskriptivne psihologije, empirijske fenome-
nologije ka transcendentalnoj fenomenologiji
kao transcendentalnom idealizmu, do tran-
scendentalne egologije. Pozicija transcenden-
talne fenomenologije je prisutna i u problema-
tici sveta ivota (Lebenswelt).
Transcendentalno fundiranje je vezano za
Huserlovu metodu lozoranja, za fenomeno-
loku redukciju, kao metodu vraanja izvornoj
svesti u istim fenomenima. Sutina stvari se
najpre moe razumeti u istom intuitivnom vi-
enju, a intuicija je shvaena kao izvorna, in-
telektualna intuicija, koja je iskonski doivljaj
spoznajnog procesa. Pritom on polazi od fe-
nomena, koji nije fenomen u smislu Kantov-
ske suprotnosti fenomena (pojave) i noumena,
ve po njemu je fenomen samopokazivanje
bitka, kojem nije potrebno posredno odnoe-
nje prema bitku. Stanovite trascendentalne
egologije podrazumeva da se pronadje izvor
intuitivnog vidjenja kojim se sagledava sutina
stvari, i da se zasnuje u transcendetalnom Ja.
266
Shvatanje da osnovne sutine duha lee u nje-
govim intencionalnostima zahteva da onaj koji
lozora podje od vlatitog Ja, shvaenog kao
onog koji svet uzima kao fenomen, sa pozicije
nepristrasnog teorijskog posmatraa.
Predmet ovog poslednjeg prevedenog
dela: Predavanja o fenomenologiji unutra-
nje vremenske svesti jeste unutranje opa-
anje pojava unutranjeg ivota svesti, koje
su obeleene karakterom vremenitosti, dakle,
ono predstavlja analizu unutranje vremenske
svesti. Vreme Husrel ne pretpostavlja kao neko
postvareno bie, pa stoga on dinamiku unu-
tranjeg ivota svesti i ne razmatra iz odnosa
nekog prirodnog, tj, hronometarskog vremena.
Huserl, tako, razmatra raznolikosti svesnog
ivota ukoliko se one dogadjaju u elementu
vremenitosti. Upravo raznolikost, pokrenu-
tost i unutranje smenjivanje u ivotu svesti je
osnov za prizivanje jedne predstave o sklopu
Pre-Sada-Posle, na emu se gradi nae ulo za
vreme.
Fenomenologija koja se sprovodi u Huser-
lovom delu podrazumeva nauno istraivanje
tj.metareeksiju fenomena unutranjeg ivota
svesti, opaanja, seanja, oekivanja, mate,
volje, ujedno svega onoga to predstavlja
objekt reeksije i to se pojavljuje u subjekti-
vnom vremenu. U svojoj prireivakoj rei
Hajdeger naglaava: U ovim predavanjima bi
trebalo biti istraeni najnii intelektualni akti.
Opta tema istraivanja jeste konstitucija ose-
ajne datosti i samokonstitucija fenomenolo-
kog vremena koje se nalazi u temelju prve.
Pri tom je odluujue ispostavljanje vremen-
skog karaktera vremenske svesti, te napreduj-
jue razjanjavanje intencionalnosti uopte
1
.
Analiza unutranje vremenske svesti je u
uvodu postavljena kao nacrt problema, dok
smo istraivanje poinje od Brentanovog
uenja o izvoru vremena (prvi odsek), nakon
ega Huserl u drugom odseku prvog dela: Ana-
liza vremenske svesti zadire dublje u fenomen
unutranje vremenske svesti. Drugi deo pred-
stavlja dodatke i dopune prethodnih analiza i
jedno preciznije objanjenje prethodno napi-
sanog.
Uvod je dat kao skica problema, to podra-
zumeva da se iz razmatranja iskljue uverenja
u pogledu objektivnog vremena, budui da to
i nije prevashodno zadatak fenomenologije.
Svrha fenomenolokog istraivanja je imanen-
tno vreme protoka svesti, a ne vreme prirodnih
nauka . Fenomenoloke datosti jesu doivljaji,
pa doivljeno Sada ne moe da se uzima kao
taka objektivnog vremena. Pitanje o izvoru
vremena ( koje je postavljeno u uvodu) usme-
reno je, kae Huserl, na primitivna oblija
vremenske svesti, u kojima se primitivne razli-
ke vremenskog intuitivno zasnivaju kao origi-
nerno izvorite svih evidencija koje se odnose
na vreme
2
.
U prvom odseku Huserl se oslanja na Bren-
tanove analize fenomena vremena. Zanimljivo
je pomenuti Brentanove analize vremena na
primeru opaanja melodije. Melodija se uzima
kao jedan vremenski objekat koji u sebi ima
vremensku protegnutost. Huserl objanjava da
se objektivnost itavog tona obrazuje u nepre-
kidnosti seanja, opaanja i oekivanja.
Odatle poinje Huserlova dublja analiza.
Svaki vremenski objekat pojavljuje se u mo-
dusu proticanja razliitih vremenskih taaka
trajanja objekata. Neprekidnost fenomena pro-
ticanja prikazuje se preko dijagrama vremena.
Tako, Huserl kae: Ukoliko uvek nastupa
neko novo Sada, to se svako tekue Sada pre-
inauje u prolo, ime se itava neprekidnost
proticanja prolosti ravnomerno pomera nani-
e u dubinu prolosti uopte.
3
Prilikom zahvatanja vremenskih objeka-
ta, Huserl razlikuje opaajuu i retencionalnu
(tj seajuu) svest, kojoj pri analizi posveuje
naroito panje.U osnovi razlike ove dve vrste
svesti je suprotnost izmedju sada prisutnog
i prolog. Na primeru melodije se moe po-
kazati da je opaeni Sada uveni takt , a ne-
opaeno je ono to je osmotreno kao prolo.
Stoga Huserl i kae da ton nije neto realno
u retencionalnoj svesti, a to znai da retencio-
nalni sadraji nisu sadraji u izvornom smislu,
1
Edmund Huserl, Predavanja o fenomenologiji unu-
tranje vremenske svesti, Novi Sad, Sremski Karlovci,
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2004. god.,
str, 5-6
2
Isto, str 16
3
Isto, str.39
267
ve sadraji kojih se primarno seamo.
Primarno seanje ili retenciju, oprisuava-
nje Sada, kao akt koji se nadovezuje na tekue
opaanje, Huserl razlikuje od sekundarnog se-
anja, mate. Retencija je jedna vrsta opaanja
u kojem se vidi prolo na prezentativan a ne na
reprezentativan nain. Njena svrha je ponovno
oprisuavanje neega. Retencionalna svest se
prikazuje na sledeem primeru: Ptica leti. U
svakom novom poloaju njenu pojavu prati
odjek ranijih pojava, kao to i svako prolo
Sada u sebi nosi sve ranije stupnjeve.
Dalje Huserl istie znaajnu ulogu repro-
dukcije (sekundarnog seanja, mate) u obli-
kovanju objektivnog vremena. Svakoj unu-
tranjoj svesti o aktu, tako, odgovara mogua
reproduktivna svest tj. jedno priseanje. Svest
preostala nakon reprodukujueg zvuanja vie
nije reprodukcija zvuanja, ve upravo biveg,
jo uvek sluanoga od-zvuavanja, to se prika-
zuje na posve drugi nain od samog zvuanja.
Reproduktivni ton prolazi, ali matarija o nje-
mu se na osobit nain modikuje i utemeljuje
oprisuujui svest o trajanju, preinaavanju.
4
Moe se zapaziti da se u svesti deava ne-
prekidno modikovanje svesti, koja originerno
Sada menja u reprodukovano Sada. Ono ima
karakter senenja tj. stepenovanja, jer se Sada
stepenuje u prolo i jo dalje prolo. Otuda
moramo kazati da ono to nazivamo originer-
nom sveu, utiskom ili opaanjem, jeste akt
koji se neprestalno stepenuje
5
, kae Huserl.
Izmedju originernog i reprodukovanog
toka postoje znaajne razlike, i Huserl ukazuje
na njih. Oprisuivanje je dogadjaj unutranje
svesti i on podrazumeva moduse proticanja,
dok je originerno pojavljivanje neto vrsto,
neto to je osveeno afekcijom, na ta mo-
emo motriti. Naime, postoje stupnjevi jasnoe
onoga to je reprodukovano, jer modusi ivosti
i neivosti, jasnoe i nejasnoe oprisuavanja
spadaju u samo jezgro oprisuenoga.
Pored toga Huserl ispituje i druge fenome-
ne svesti kao to su: seanje (kao svest o bivoj
opaenosti), oekivanje, priseanje i mata,
prautisak.
Prautisak se razlikuje od svih ostalih fe-
nomena, jer on je nemodikovan i praizvor
je svake budue svesti i bia. Pod prautiskom
Huserl podrazumeva sadraj koji kazuje re
Sada u najstroijem smislu. U odeljku u kojem
govori o prautisku Huserl postavlja pitanje,
kako se naspram fenomena stalne promene vre-
menske svesti dolazi do svesti o objektivnom
vremenu? On ukazuje na to da cela sadanja
taka, ceo originerni utisak doivljava modi-
kovanje ka prolosti, ime se tek iscrpljuje
potpuni pojam Sada, budui da je on relativan
i upuuje na neto prolo, kao to i prolo upu-
uje na Sada. Opaeno vreme je uvek opaeno
kao prolost koja se okonava u sadanjosti.
Istiui neke od apriornih zakona vremena
Huserl navodi da se istorodnost apsoultnog
vremena neukidivno zasniva u protoku modi-
kovanja ka prolosti, kao i u stalnom izviranju
jednog Sada, koje je izvorite vremenskih po-
loaja uopte.
6
Trei odsek sadri prikaz obrazovanja
stupnjeva vremena i vremenskih objekata.
U njemu Huserl nakon razmatranja razliitih
slojeva vremenske svesti prikazuje stupnjeve
obrazovanja svesti. Najpre se razmatra apso-
lutna svest (aspolutni tok svesti koji utemelju-
je vreme), i ona prethodi svim pojedinanim
oblikovanjima svesti.
Najpre imamo :
1) Stvari iskustva u objektivnom vremenu
ili opaanje empirijskih objekta u uobiaje-
nom smislu, ( npr. Oni stoje tu);
2) Imanentne jedinice u preempirijskom
vremenu;
3) Apsolutni tok svesti koji utemeljuje vre-
me ili apsolutna svest. Ovde Huserl uvodi
pojam apsolutna svest, to je zapravo ne-
vremenska svest, svest koja je nezavisna od
spoljanjeg prirodnog vremena i nalazi se
izvan imanentnog, psiholokog vremena.
Fenomeni koji oblikuju vreme poseduju
drugaiju predmetnost od fenomena koji se
oblikuju u vremenu, istie Huserl u odeljku u
kojem govori o vremenski utemeljujuem toku
kao apsolutnoj subjektivnosti. Tim fenomeni-
ma koji oblikuju vreme ne mogu se pripisati
4
Isto, str 61.
5
Isto, str 61
6
Isto, str.90
268
predikati, ne moe se rei da jesu u Sada, niti
da su bili Pre. Na tom tragu se moe rei da ne-
prekidnost pojava pripada jednom Sada, koje
omoguava tu neprekidnost, i pripada jednom
Pre, koje je konstitutivno za smo to Pre. Ovaj
tok nije neto objektivno samog vremena, ve
tok koji nastaje iz jedne praizvorine take-
Sada.
Dalje se govori o pojavi transcendentnih
objekata, o procesu istovremenosti, o dvo-
strukoj intencionalnosti retencije, o toku sve-
sti. Tok u svesti se obrazuje u samoj svesti. U
svesti se oblikuje jedinstvo trajanja npr. tona,
a on se ponovo obrazuje kao jedinstvo svesti
o trajanju tona. Postoji jedinstven tok svesti
u kojem se obrazuje imananetno vremensko
jedinstvo tona zajedno sa jedinstvom samog
toka svesti. Moe se uiniti spornim da tok
svesti utemeljuje svoje vlastito jedinstvo no
ipak je to tako
7
.
Zatim Huserl prelazi na objanjavanje ima-
nentnih sadraja, to su sadraji svesti. Njih
ine: doivljaji kao opaajne datosti (kao neto
crveno, plavo); pojave (pojava kue, okoline);
inovi iskazivanja (elja, htenje); reprodukti-
vna modikovanja (matanje, seanje), koji
predstavljaju ujedno i sadraj vremenskih pre-
dmeta obrazujue prasvesti.
Istiui razliku unutranjeg i spoljanjeg
opaanja, pokazuje se da se unutranja svest
imanentnog objekta pojavljuje kao ona koja
utemeljuje vremenitost.
Drugi deo Predavanja o fenomenologiji
unutranje vremenske svesti sastoji se od do-
puna i dodataka ovih analiza kao priloga za
njihovo razjanjavanje.
Istraivanje razliitih fenomena unutranje
svesti, ka kojima je usmeren Huserlov misaoni
rad u ovoj knjizi, u bitnoj je povezanosti sa dva
pitanja na koje on i nastoji da prui odgovor
tokom ovih analiza. On, naime, objanjava
na koji nain je mogue objasniti nastajanje
subjektivne (psiholoke) predstave o vreme-
nu, i kako je uopte mogua svest o trajuem
objektu. U centar razmatranja Huserl postavlja
pojavu koja ini jezgro ljudske svesti, i pita na
koji nain naa svest prati kontinuitet promena
spoljanjih objekata, tj. na koji nain se gradi
veza trenutnog opaanja sa buduim opaa-
njem iste stvari. Obajnjenje opaanja Huserl
kroz svoje celo delo provodi na primeru opaa-
nja melodije. Za razliku od nekog konkretnijeg
predmeta opaanja, kao to je npr. pas u trku,
gde u svakom trenutku vidimo predmetnu ce-
linu, u sluaju melodije predmetnu celinu ima-
mo tek onda kada smo je odsluali do kraja,
kada je sa stajalita ulne svesti ona upravo
prola. Trenutno opaanje delia melodije ne
prua svest o predmetnosti kao celini.
Huserl uzima kao primer melodiju da bi
prikazao kako se stvara prava predmetna svest
o objektu, jer pri opaanju melodije je po-
trebno da se na temelju ulnih nadraaja izvri
transponovanje u svesti, koje povratno deluje
na ulo sluha obrazujui ga za sluanje. Izgra-
ivanje predstave o celini podrazumeva da se
svaki novi doivljaj prima na temelju onoga
to je ve opaeno, ali takodje prua mogu-
nost da svaki novi momenat utie na vaenje
prethodno opaenog.
Na taj nain je Huserl problem svesti po-
stavio u sredite svojih istraivanja, i time po-
kazao da lozoja svesti, kao lozoranje o
svetu i pitanje o svesti, nije svedena samo na
psiholoka istraivanja. Upravo ova njegova
analiza u duhu fenomenolokog uenja i meto-
de oigledan je dokaz lozofskog istraivanja
ove problematike.
Predavanja o fenomenologiji unutranje
vremenske svesti je nastavak ali i dopuna ono-
ga to je Huserl delom izostavio iz Logikih
istraivanja, gde je pitanje o vremenitosti bilo
sporedno, na raun ejdetske fenomenologije.
Kako je vremenitost upravo konstitutivna za
fenomenologiju akata o kojoj je re u Logi-
kim istraivanjima, to i ova Predavanja pred-
stavljaju znaajnu vrednost za potpunije razu-
mevanje kako fenomena vremenske svesti, pa i
svesti uopte, tako i Huserlove fenomenologije
u celini, puta kojim se fenomenologija kree i
kojim se moe i dalje kretati.
7
Isto, str.101