Termin Mobbing

Glagol TO MOB-nasrnuti u masi, buno navaliti na nekoga;

Imenica MOB-rulja, gomila, puk, svetina, olo;
Izraz MOBBISH-prostak, glup, vulgaran;
Kovanica MOBBING-prisilno, vulgarno, manirom oloa,
nekoga psihiki dokrajiti, drutveno potpuno degradirati,
unititi ga i iskljuiti iz drutvenog ivota;

Zlostavljanje na poslu se, u naoj praksi oznaava engleskom reju Mobbing. U naem
jeziku nema adekvatnog termina za ovaj irok opseg znaenja i zato se koristi neprevedena
re mobbing, iako se u literaturi mogu pronadi mnogi drugi izrazi poput zlostavljanje,
maltretiranje, viktimizacija, psiholoki teror...
Engleski termin Mobbing se najede koristi u vedskoj, Italijanskoj i Nemakoj literaturi. U
zemljama engleskog govornog podruja se koristi termin Bullyng, a u Sjedinjenim Amerikim
Dravama se koriste termini Work Abuse i Employee Abuse.

Definicija Mobbinga

Prvi put je termin mobing u nauci upotrebio Konrad Lorenc, austrijsko-nemaki
nobelovac, opisujudi ponaanje meu pticama i ivotinjama. Najbolji primer jeste kada opor
vukova svog najslabijeg lana smatra nepoeljnim i poinje da ga proganja. Proganjanje se ne
zaustavlja dok rtvu ne isteraju iz opora, to se kod ivotinja , esto, zavrava smrdu.
Kao to ne postoji adekvatan prevod za re mobing, tako ne postoji ni jedinstvena definicija
mobinga, meutim, gotovo svi autori se slau da je mobing drutveno patoloka pojava i da
je re o neprijateljskom ponaanju i neetikoj komunikaciji izmeu zaposlenih, pri emu se
psihiki ili fiiki napadi na rtvu odvijaju sistematski i u toku dueg vremenskog perioda, od
strane jedne ili vie osoba, u nameri da se ugrozi njen ugled, integritet i dostojanstvo.
vedski psiholog Hajnc lejman, oko 1980. godine, nadovezujudi se na Lorencove radove,
stvorio je termin Mobing na radnom mestu, opisujudi intezivnu kolektivnu agresiju
usmerenu ka odabranom radniku od strane kolega ili nadreenih. Lejmanova definicija
glasi: Mobing ili psiholoki teror u poslovnom ivotu, predstavlja neprijateljsku i neetiku
komunikaciju koja je usmerena na sistematino maltretiranje jednog ili vie pojedinaca, od
strane jednog ili vie pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je stavljen u
poyiciju u kojoj je bespomodan i u nemogudnosti da se odbrani od stalnih maltretirajudih
aktivnosti. Oni se odvijaju sa vie instanci, visokom uestalodu (najmanje jednom nedeljno) i
u duem vremenskom periodu (hajmanje est meseci). Zbog visoke uestalosti i dugog
trajanja neprijateljskog ponaanja to maltretiranje dovodi di znaajne mentalne,
psihomatske i socijalne patnje.
Potpuna definicija mobinga navedena je u francuskom Zakonu socijalne modernizacije iz
2002. godine koju je definisala francuska psiholokinja Mari-Frans Irigojen, a glasi: Mobing
je psiholoko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica
degradiranje uslova rada, koje mogu dovesti do napada i naneti tetu ljudskim pravima i
ljudskom dostojanstvu, uticati na fiziko i mentalno zdravlje ili kompromitovati rtvinu
profesionalnu bududnost.
Znaajno je i odreenje mobinga koje je dala meunarodna organizacija rada (ILO), i u kojoj
se naglaava da je mobing uvredljivo ponaanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi,
zlonamerni, ili poniavajudi pokuaji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih. Udruuju se
protiv odreenog saradnika koji se potom mobinguje. U mobingu spadaju stalne negativne
kritike i primedbe, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarijski traevi i
irenje lanih informacija.
Na mobing ne bi trebalo gledati kao na male svaice, spletkarenja manjeg obima,
provociranje i uobiajeno traarenje. Mobing moe lako da se izjednai sa pravom agresijom
koja se odvija u etapama i isplanirano.
Mobing je drutveno patoloka pojava. To je psihiko i fiziko zlostavljanje pojedinca, ili
pojedinaca na radnom mestu, koje najpre poinje u komunikaciji meu ljudima, i moe
dovesti do mnogobrojnih posledica, manjih ili vedih. Prve posledice mobinga su psiholoke
prirode.
vedska nacionalna sluba za zatitu i higijenu na radnom mestu (Swedish National Board of
Occupational Safety and Health) definie mobing kao ponavljanje izrazito negativne ili
radnje vredne prekora koje su na uvredljiv nain usmerene protiv zaposlenih pojedinaca i
mogu dovesti do toga da zaposleni budu iskljueni iz zajednice na radnom mestu.



Heinz Leymann

Interesovanja u vezi sa mobingom su u negde manje rasprostranjena, a negde vie.
Kod nas se jako malo zna o mobingu, kao i o bulingu, to uzrokuje smanjeno interesovanje za
nasilje ovakvih tipova. Znaajnije zanimanje za pojam zlostavljanja na radnom mestu se
pojavilo u Skandinavskim zemljama tokom osamdesetih godina dvadesetog veka.
Kao to je ved napisano, Hajnc Lejman je dao najznaajniju definiciju mobinga, preuzimajudi
re mobing iz etologije od naunika Konrada Lorenca. On se tokom svog empirijskog rada u
razliitim organizacijama susreo sa fenomenom mobinga, i na osnovu toga je 1986. godine
napisao prvu knjigu na temu Mobing-Psiholoko nasilje na poslu. Do svoje smrti, 1999.
godine, napisao je nekoliko knjiga i vedi broj lanaka na ovu temu.
Profesor Hajnc Lejman je prouavajudi direktne i indirektne oblike konflikata na radnom
mestu definisao mobing, ime je ukazao na posledice mobinga i osnovao je kliniku za pomod
rtvama pomenutog mobinga.
Veoma je bitno naglasiti razliku izmeu mobinga i bulinga, jer dosta puta dolazi do zabluda
oko ova dva pojma. Oba govore o nasilju, ali se mobing koristi prvenstveno za nasilje na
poslu, dok se buling veziju za nasilje kod dece, najede u kolama. Hajnc Lejman je ovako
definisao razliku izmeu mobinga i bulinga: Za buling se vezuje fizika agresija i pretnja
naroito prisutna kod dece, a mobing prestavlja sofisticiraniji oblik nasilja, sa izraenim
stigmatizujudim efektom, kao naprimer socijalna izolacija rtve, a fiziko nasilje se javljamo
samo izuzetno. Zato predlaem da se termin buling koristi pre svega za agresivne aktivnosti
izmeu dece u koli, a re mobing za ponaanje odraslih na radnom mestu.

Uzroci koji dovode do pojave mobinga

Uzroci koji dovode do bilo kakvog oblika nasilja su razni. Tako je i kad je u pitanju
zlostavljanje na radnom mestu. Uzroci mogu biti oni najmanji i najgluplji, do onih najvedih i
ozbiljnih. est uzrok jesu ljubomora, zavist, isfrustriranost itd. Deava se da svi ustanemo na
levu nogu, ali nema razloga da svoje loe ustajanje iskaljujemo na drugima i da se zbog neke
svoje nezadovoljnosti istresamo na okolinu.
Takoe, uzroci koji dovode do pojave mobinga su nedovoljno transparentna atmosfera, jaka
hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponaanje rukovodstva,
nedovoljno razgraniena nadlenost i podela zadataka, nedostaci u personalnom
rukovoenju, potiskivnje konflikata. Veoma vaan uzrok pojave mobinga u nekoj radnoj
sredini je svakako i veoma loa radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i
pritisci.

Poeci mobinga

Za svau ili konflikt potrebno je dvoje, ali, da li je potreban i povod za lou
komunikaciju? Kad kaem povod, mislim na neki razlog koji predvodi takvom ponaanju.
Posmatrajudi razne svae i svaice, dola sam do zakljuka da nije, zaista, potreban razlog.
Nekome je dovoljno to to mu druga osoba nije simpatina kako bi izazvao svau i napao
nesimpatinu osobu ni krivu ni dunu. Dakle, kako najobinija svaa, tako i ona najozbiljnija
mogu poeti bez ikakvog pravog razloga za to. U nekim sluajevima je dovoljno da se o
izabranoj rtvi pria iza lea, ili pak da joj se usput neto dobaci, neka uvreda, neko
ponienje. Meutim, ljudi esto ne umeju da razlikuju bockanje i peckanje od prave agresije.
Misle da je sasvim normalno podmetnuti nekom nogu, da je normalno omaloavati ga, terati
na neto neprikladno i slino.
No, bez obzira kako ko gleda na napad, u vedini sluajeva mobing poinje naizgled
bezazlenim aktivnostima. Provociranjem, peckanjem, ogovaranjem... to se tie samog
postupka mobinga, on najede poinje promenama u radnom okruenju. Te promene
kasnije dovode do konflikata i loih meuljudskih odnosa.
Psihiki teror ili mobing zapoinje i odraava se neprijateljskim ili neetikim vidom
komunikacije koju sprovodi jedna ili vie osoba i koja je sistematski usmerena protiv
pojedinca koji je zbog toga gurnut u poziciju u kojoj je bespomodan i u nemogudnosti je da se
odbrani, i ostaje u toj poziciji zbog postupka mobinga koji se neprestano ponavljaju. Mobing
nastaje kada grupa iz raznih razloga nastoji da ponizi, ruinira ili psihiki dezintegrie jedinku,
koja veoma brzo, naavi se u nevoljnoj izolaciji poinje da trpi odreenje psihike,
profesionalne, emotivne i druge probleme.

Aktivnosti mobinga

Moberi u cilju potpunog psiholokog ponienja i unitenja rtve preduzimaju sledede
aktivnosti:
-Ogovaranje i ismevanje;
-irenje traeva, kleveta i uvreda u pokuaju sramodenja rtve, a predmet traeva su sve
sfere njenog ivota;
-Neargumentovana kritika na rad ili loija ocena rada;
-Pojaana kontrola rtvine prisutnosti na poslu, ili nekonstatovanje njenog prisustva;
-rtvi se uskraduje pravo da kae svoje miljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ignoriu kao
da ne postoji;
-Skrivanje vanih informacija od rtve i naglo prekidanje razgovora kada ona ulazi u
prostoriju;
-Dobijanje besmislenih radnih zadataka koji su sipred profesionalnog nivoa rtve i/ili
pretrpavanje poslovima;
-Nezadavanje nikakvih poslova;
-Stalno kritikovanje rada rtve i obezvreivanje njenih rezultata;
-Komuniciranje sa rtvom, povienim tonom i vikom;
-Optuivanje za propuste koji se nisu dogodili ili koji su nameteni;
-Iskljuivanje rtve iz drutvenog ivota;
-Ugroavanje pauza i odmora, neodobravanje godinjih odmora i slobodnih dana;
-Zadavanje zadataka koji naruavaju zdravlje ili zadataka koji pogoravaju zdravlje;
-Pretnje fizikim nasrtajem i/ili fiziki nasrtaj;
-Verbalni seksualni napad i ucene;
-Seksualni nasrtaj;
Repertoar postupaka u mobingu ili aktivnosti mobinga je izuzetno irok, ali se moe podeliti
u sledede etiri grupe:
1. Napadi na linost i njen socijalni ugled;
2. Napadi na socijalne odnose i komunikaciju;
3. Napadi na kvalitet rada;
4. Napadi na zdravlje;
Lejman je aktivnosti kojima se sprovodi mobing podelio u nekoliko kategorija:
1. Napad na mogudnost adekvatnog komuniciranja;
2. Napad na mogudnost odravanja socijalnih odnosa;
3. Napad na linu reputaciju;
4. Napad na profesionalni kvalitet;
5. Napadi na zdravlje;

Faze mobinga

Prema rezultatima istraivanja italijanskog nauniga Ege H, mobing prolazi kroz tano
pet definisanih faza.
1. Faza kljunog dogaaja- Bira se rtva i ka njoj se usmeravaju negativne kritike,
skrivena ili otovrena agresija. esto se zaboravlja uzrok konflikta, ali agresija prema
rtvi ostaje.
2. Faza ciljanog poetka mobinga- Skrivena ili potisnuta agresija prelazi u psihiko
maltretiranje. rtva se dovodi u neprijatnu situaciju. rtva je u vrtlogu spletki,
ponienja, ogovaranja, pretnji, psihikog zlostavljanja... Poinje da se oseda manje
vrednom, povlai se, gubi samopouzdanje i defanzivna je. U ovoj fazi dolazi do prvih
psihosomatskih simptoma. Javlja se nesanica, rtva esto i kad je sama, proivljava
nemile dogaaje. esto odlazi na bolovanja...
3. Faza rtveni jarac- rtva je krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva.
4. Faza borbe za opstanaka- rtva se oajniki bori da opstane. Pretrpana je poslovima
to dovodi do hroninog umora, psihosomatskih ili depresivnih poremedaja.
5. Faza razvijenog mobinga- U ovoj fazi se pogorava psihiko i fiziko stanje rtve zbog
uestalog terora nad njom. Dolazi se do toga da rtva sama sebi daje otkaz, ponekad
nereiv problem reava samoubistvom.