Z A H A R I J A O R F E L I N

ISKUSNI



PODRUMAR.

U P U T S T V O

kako se podrum dri , nova i stara vina uvaju ,
i kako treba da se prave razna vetaka vina ,
pia od razna bilja , korenja i plodova i druga
delikatna vodena pia , maduni radi rashlaenja ,
razne rakije , likeri i sire .






1783


















PANEVO 1885.
NAKLADA KNjIARE BRAE JOVANOVI.


Ko hoe da ima kao to valja koristi od ove knjige, taj treba da je celu proita, i to ne jedan put, nego vie
puta, ako je rad da je potpuno razume. Istina, oni ljudi, koji su vini vinogradarstvu i vinodelstvu, tima je
dosta, ako na pr. proitaju pojedine glave, i oni e odmah shvatiti sve propise koji se nalaze u pojedinim
glavama, jer su oni u tom ve razumeju, pak e znati prema svojim prilikama, ta i kako im valja initi. Ali to
ne stoji za sve u opte, koji imaju vinograde i bave se sa vinom, jer mnogo gazda ne zna da se nae ni u
najobinijim neprilikama, koje mogu da zbudu oko vina, pa zato i hoemo ovde u kratko da reemo, kako da
se vladaju u onim prilikama, ako im se po nesrei desi, da im se vino ne dopada, ka to bi trebalo.
Na primer, ako ti se vino zamuti, potrai glavu koja govori o mutnim vinima. Kad si to naao, a ti nemoj
da pokua na tvom vinu odmah prvi propis, nego proitaj sve propise, i tad e lako uvideti, koji je najbolji
da svoje vino popravi.
Ili, ako ti vino zaudara, a ti potrai glavu, koja to propisuje, kako da ga popravi, pa proitaj sve propise i
naine i onda e se lako doviti i pomoi, da svojem vinu pomogne.
U ovoj je knjizi sve reeno, ta i kako treba obian gazda oko i sa vinom da radi, pa ako je bude iole sa
panjom prouio, imae od nje veoma velike koristi. Ona ti, istina, ne prua priliku, da od vode bez ikakva
troka napravi dobro vino, ali te ui da tvoje drago i skupoceno vino, ako ti se po nesrei vremena, rava
podruma, bureta ili ma ega tome slino, pokvari, da ga moe opet popraviti i postaviti u ono stanje u koje
treba da ti je vino.
Ovde se ne moe i ne da iskazati od kakve je goleme koristi ova knjiga za sve one, koji se bave sa vinom.
Ona ne govori i ne ui samo o vinu, nego u opte o svemu to je srodno s njime, a tako isto i o raznim piima,
koja su za mnoge korisna i po zdravlje veoma nuna.
Ova je knjiga tampana dva puta do sada, i to u slavenosrpskom jeziku, a napisao je blaenopoivi
Zaharija Orfelin , lan c.kr.vinarske akademije.
A pre vie godina izae i po trei put srpski: '' preradio je po Zahariji Orfelinu Nikola Pani , potar.'' Tako bar
stoji na naslovu natampano.
Po to se i to tre izdanje ve raspaalo i ne moe se nabaviti, primio sam se na se, da udesim prema
sadanjim okolnostima ovo etvrto izdanje.
Nisam nita preraivao, nego sam se verno drao Z. Orfelina, uverivi se, da je zbilja sve dobro, kao to
on u svojoj knjizi veli.


Pera Leti.




















Komentar elektronskom izdanju




Pri obradi knjige '' Iskusni podrumar'' od Zaharija Orfelina koristio sam izdanje iz 1884. godine, koja je izdata
u obradi Pere Letia, a ne originalom izdatim 1783. godine. Ovo je iz prostog razloga, to je kasnije izdanje
razumljivije dananjem itaocu.Izdanje iz 1884. godine prepisao sam u potpunosti, uz par ispravki
tamparskih greaka na koje sam naiao.Naime knjigu namerno nisam gramatiki i jeziki osavremenjavao, da
ne bi izgubila na istorijskoj vanosti, kao i da ne bi izgubila arm arhainog srpskog jezika.Verujem da e
itaocima vinarima i ostalim entuzijastima koji e praktino koristiti ovu knjigu ona i ovako biti
razumljiva.itajui i prepisujui knjigu doao sam do nekih zakljuaka koji e biti od koristi. Naime
zapremine posuda su uglavnom izraene u akovima, jedan akov iznosi oko 50 litara, dok petaa je pet
akova, desetaa je deset akova itd. Zatim kupovno groe koje se pominje u nekim nainima pripreme, u
sutini predstavlja suvo groe tj. goice. Posebno sam se pozabavio sa nazivima biljaka, korenja i ostalih
sredstava navedenih u knjizi. Kompletan spisak sa savremenim botanikim latinskim nazivima do kojih sam
uspeo doi tokom istraivanja na Internetu i dostupnoj mi literaturi naveo sam na kraju knjige, u usporedbi sa
nazivima biljaka koje je Zaharije Orfelin naveo.
Knjigu treba paljivo sa razumevanjem proitati, ako treba i vie puta. Neke stvari spominjane u knjizi su
za dananja vremena neprihvatljiva ( upotreba olova ), dok su neka nepotrebna ( spremanje sumpornih traka),
poto su mnoge savremenije stvari u dananje vreme i bolje i dostupanije.Ipak lepo je, a i potrebno da se
proita kako se to nekada radilo, radi lakeg shvatanja istorije vinarstva.
Pored poznatih stvari ima i dosta postupaka koje je u savremenom vinarstvu zanemareno, a u dananje
vreme kada je eko-vinarstvo sve vie na ceni, upotreba prirodnih sredstava ( trava ) za konzervisanje,
popravku i oplemenjavanje vina je dragoceno.
Ova knjiga je dragocena kako sa stanovita srpske istorije vinarstva, kako sa stanovita upotrebljivosti
navedenih postupaka za vina. Treba koristiti knjigu praktino, proveriti, probati to vie navedenih
postupaka.Bez eksperimentisanja ostaemo samo proseni vinari, a verujem da je i Orfelin eleo da se srpska
vina vazdignu na svetski nivo.




Bodo Robert
mali vinar-amater
iz Kikinde








S A D R A J

GLAVA I.

O vinu uopte, o onome koje prvi vinograd posadio, ko je prvi poeo vino s vodom blaiti, - kako su
stari negda vino upotrebljavali i kome je zabranjenobilo piti vino.... 1

GLAVA II.

O raznom neumerenom piu i njihovim posledicama .................................................................................. 5

GLAVA III.

O vinovoj lozi, o njenom daru i o dejstvu ploda joj....................................................................................... 9

GLAVA IV.

O stranim i ugarskim vinima ........................................................................................................................ 10

GLAVA V.

O podrumu i buradima.................................................................................................................................. 12
Kako treba podrum drati..................................................................................................... .......................
Kako da namesti burad..............................................................................................................................
O spremi buradi za vino...................................................................................................... ........................ 13
Da drukije novo bure ispari....................................................................................................... ..............
Da stara burad ispari.......................................................................................... ........................................ 14
Kad bure na plesan udara............................................................................................................................
Kad je bure veoma pokvareno.....................................................................................................................
Drugi nain da hrav miris iz bureta izvue......................................................................................... .....
Da pozna da li je bure isto........................................................................................................................

GLAVA VI.

O raznoj spremi sumpora.............................................................................................................................. 15
Obino ienje sumpora............................................................................................................................
Izredna sprema sumpora....................................................................................................... ...................... 16
Jo drukije da spremi sumpor, koji ini da vino bude slatko i dobro...................................................... 17
Cvetni pripravljeni sumpor................................................................................................... .......................
Bogato pripravljeni sumpor, koji daje vinu lep i prijatan ukus i da bude postojano...................................
Vanredno pripravljeni sumpor za svako vino........................................................................... ...................
Mirisavi pripravljeni sumpor...................................................................................................................... 18
Najvanrednije pripravljeni sumpor, koji nije nikome kodljiv....................................................................
Pripravljeni sumpor za vino, koje treba da se pretoi................................................................................. 19
Pripravljeni sumpor za slaba vina................................................................................................................
Pripravljeni sumpor za sva povreena vina, a kad se u jesen upotrebi onda vino biva slatko...................
Jo drukije da pripravi sumpor, koji ne da vinu da plesnivi.................................................................... 20
Da zakadi bure bez sumpora......................................................................................................................

GLAVA VII.

Kad i kako treba vino kuati ( probati )...................................................................................................... 21
O godinjem kreanju i promeni vina..........................................................................................................
U koje vreme da se vino kua................................................................................................. .....................
ta se ite od dobra vina...............................................................................................................................
O kuanju ( kotanju ) vina...........................................................................................................................
Da dozna ima li vode u vinu...................................................................................................................... 22

GLAVA VIII.

ta treba raditi preko cele godine oko vina.................................................................................................. 22

GLAVA IX.

O branju vinograda i ta tome pristoji......................................................................................................... 24
O tanom vremenu berbe.............................................................................................................................
O ceenju bela vina......................................................................................................................................
O ceenju crna vina.......................................................................................................... .......................... 25
O kljuku...................................................................................................................................................... 26
O noenju mosta na daleko......................................................................................................................... 27
Staro pokvareno, ili iznemoglo vino da o berbi popravi...................................................................... ......
Kad crni ili beli isceeni most ne e u buretu da vri....................................................................................
Da ne bi most pri vrenju na vranjevu jamu izlazio.......................................................................................
Novo vino ili most bistrim, lepim i prijatna ukusa na brzu ruku nainiti................................................... 28
Da najbre dobije bistra mosta za pie.......................................................................................................

GLAVA X.

O vetakim vinima koja se od mosta i inae prave.................................................................................... 28
Da ti most sladak ostane..............................................................................................................................
Da most mnogo ne vri, a da sladak bude.................................................................................................... 29
Jo drukije da naini od mosta slatko vino...............................................................................................
Da naini slatko vino sa slaicom........................................................................................... ....................
Da ti ostane most sladak............................................................................................................................. 30
Da naini od mosta slatko vino, tako zvano nemak ( nemo vino ).............................................. ...............
Da odri vino ili most slatkim preko cele godine............................................................................ .......... 31
Da oisti most od drodine i da sladak ostane........................................................................................... 32
Da se most izbistri....................................................................................................................................... 33
Da naini saharno ( eerno ) vino od mosta..............................................................................................
Da naini delikatan kapljiak ( Tropfen ) od mosta....................................................................................
emu slatka vina koriste............................................................................................................................. 34
Da naini od mosta jako vino................................................................................................ .................... 35
Da krepko i postojano naini vino od mosta............................................................................................. 36
Da napravi vino, da bude mnogo snanije nego to bi inae po sebi bilo..................................................
Slabo staro vino sa mostom da ga popravi.................................................................................... ............ 37
Dobro vino s jeseni da naini.....................................................................................................................
Slabo vino da snanim naini................................................................................................ .....................
Da vino naini koje brzo opija...................................................................................................................
Od nova vina da naini staro......................................................................................................................
Osobito dobro vino o berbi da naini........................................................................................ .................
Da naini od mosta vino koje lii talijanskome........................................................................................ 38
Od mosta da naini vino kao talijansko...................................................................................... ...............
Da naini izredno vino, kojim e popravljati slaba vina.......................................................................... 39
Da naini blago i ukusno vino............................................................................................... .....................
Da naini malvasiju................................................................................................................................... 40
Da naini mukatno vino..................................................................................................... .......................
Da naini mukatno vino od crnog mosta...................................................................................................
Da naini mukatno vino od stara vina...................................................................................................... 41
Da naini rensko vino.................................................................................................................................
Da naini frankonsko vino..........................................................................................................................
Da naini veltrinsko vino...........................................................................................................................
Da naini raminsko vino..................................................................................................................... ....... 42
Da naini ausbruh.......................................................................................................................................
Da naini gustosinjsko vino........................................................................................................................
Da naini mozeljsko vino.......................................................................................................................... 43
Da naini slamsko vino..............................................................................................................................
Da naini rimsko vino......................................................................................................................... ...... 44
Da naini pansko vino............................................................................................... ...............................
Da naini tokajsko vino..................................................................................................... ....................... 45
Da naini populsko vino............................................................................................................................
Da naini grko vino.................................................................................................................................
Da naini grko vino, tako zvano nektar...................................................................................................
Da naini grko vino, tako zvano mulz ili muzeles.................................................................................. 46
Da naini grko vino, tako zvano ipokras..................................................................................................
Da naini grko vino, tako zvano klaret.................................................................................................... 47
Brauvingski klaret...................................................................................................................................... 48
Da naini drukije nemaki klaret.............................................................................................................
Da naini trasburki klaret..................................................................................... .................................. 49
Da naini austrijski klaret...........................................................................................................................
Da naini klaret od vode...................................................................................... .......................................
Da naini sa svim delikatan iler................................................................................................................ 50
Da naini sa svim osobiti delikatan iler....................................................................................................

GLAVA XI.

O pretakanju vina i ta oko toga treba raditi............................................................................................... 51

GLAVA XII.

Kako treba vina drati, da dugo dobra ostanu............................................................................................ 52
Da vino u ukusu i boji dobro i postojano bude............................................................................................
Da vino ne promene boju ni dobrotu................................................................................ ........................... 53
Da vino odri u snazi.................................................................................................................................. 54
Da sauva vino od kvarenja........................................................................................ ................................
Da sauva vino od kvarenja koje treba due vreme da troi.................................................................. 55
Kad vino pone menjati boju.......................................................................................................................
Da vino ne izgubi ukus i boju kad ga pone toiti.................................................................................... 56
Da sauva oceeno vino od kvarea...........................................................................................................
Kad se vino pone kvariti ili kisnuti ili inae to.........................................................................................
Da sauva vino od kiseline........................................................................................................................ 57
Drukije okuano sredstvo kad ve vino pone kisiti................................................................................. 58
Da popravi bolesno vino............................................................................................................................
Da popravi hravo vino......................................................................................... .....................................
Kad vino izgubi snagu.................................................................................................................................
Jo drukije pokvarenu vinu da pomogne................................................................................................. 59
Da ti slabo vino bude jako.......................................................................................................................... 60
Da grmljavina vinu ne kodi.......................................................................................................................
Da popravi vino koje je bez ukusa.............................................................................................................
Da ti vino posle premetanja ili valjanja brzo stane....................................................................................
Da popravi vino crno ili crveno kad izgubi boju.......................................................................................
Da od crna vina naini belo....................................................................................................................... 61
Da od bela vina naini crno........................................................................................................................
Drugi nain kako e belome vinu vanrednu rubinsku boju dati.................................................................
Da ti se vino ne promene.............................................................................................................................

GLAVA XIII.

O mutnim vinima............................................................................................................................................ 62
Da izbistri mutno vino................................................................................................................................
Da pomogne mutnu vinu i koje se poelo kvariti.......................................................................................
Jo na drugi nain da izbistri vino..............................................................................................................
Da pomogne mutnu i bezukusnu vinu........................................................................................................
Da izbistri mutno belo vino......................................................................................... .............................. 63
Vanredno sredstvo da izbistri mutno vino.................................................................................................
Da popravi uzmueno vino.........................................................................................................................
Da popravi mutno i hrave boje vino.........................................................................................................
Da izbistri mutno i debelo vino................................................................................................................. 64

GLAVA XIV.

O nakiselim i uskislim vinima........................................................................................................................ 65
Da ti kiselo vino dobije prvu svoju dobrotu.................................................................................................
Kad vino na kiselo zaudara......................................................................................................................... 66
Kad je vino kiselo ili hoe da uskisne.........................................................................................................
Kad je vino kiselo kao sire........................................................................................ ................................ 67
Da popravi vino koje udara na sire.......................................................................................................... 68
Jo drukije da kiselu vinu pomogne.........................................................................................................
Ako od mosta slatko nainjeno vino pone kisiti........................................................................................
Da pomogne uskisnutu vinu...................................................................................................................... 69

GLAVA XV.

O teglivim vinima............................................................................................................................................ 69
Da popravi vino koje se tegli......................................................................................................................
Da pomogne vinu koje se poelo tegliti.....................................................................................................
Da suva vino od teglenja......................................................................................................................... 70
Jo drukije da pomogne mutnu i tegleu vinu......................................................................................... 71
Jo drukije da pomogne teglivu i pokvarenu vinu................................................................................... 72
Da popravi debelo mutno i teglivo vino.................................................................................................... 73
Da popravi mutno i teglivo vino................................................................................... ............................. 74


GLAVA XVI.

O plesnivim vinima......................................................................................................................................... 75
Kad je vino plesnivo, kako da mu pomogne..............................................................................................
Da skupi plesan sa vina............................................................................................................................. 79
Kad pone vino na plesan da zaudara..........................................................................................................

GLAVA XVII.

O smrdljivim vinima....................................................................................................................................... 79
Da popravi vino, koje hravo zaudara i smrdi............................................................................................
Kad vino zaudara, da ga naini da mirie.................................................................................................. 80

GLAVA XVIII.

O prvrnutim i tome slinim vinima............................................................................................................... 81
Da pomogne prevrnutu vinu.......................................................................................................................
Kad se vino prevrne i bezukusno bude....................................................................................................... 82
Na drugi nain da prevrnutu vinu pomogne.............................................................................................. 84

GLAVA XIX.

O sudovnim i sumporastim vinima............................................................................................................... 84
Kad vino na bure zaudara..................................................................................................... .......................
Kad vino na sumpor zaudara...................................................................................................................... 85

GLAVA XX.

O kvarenju, popravljanju i o uvanju da se vino ne pokvari..................................................................... 85
Da popravi slabo i hravo vino..................................................................................................................
Jo drukije da slabo vino krepkim naini................................................................................................ 86
Da da belu ili crnu ceenu vinu lep miris i ukus....................................................................................... 87
Da da lep ukus belom vinu.........................................................................................................................
Da pomogne zaguenu vinu.......................................................................................................................
Kad vino uti kao da vri.............................................................................................................................

GLAVA XXI.

O raznim travnim vinima............................................................................................................................... 88
Uputstvo o travnim vinima i njihovoj upotrebi i kad treba korenje i trave kupiti i brati..............................
O gorkim vinima......................................................................................................................................... 89
Da naini pelenjak ( pelenovo vino ) s groem........................................................................................
Da naini jo delikatniji pelenjak...............................................................................................................
Pelenjak bez groa.................................................................................................................................... 90
Da naini gorko vino od trava a bez groa.............................................................................................. 91
Da naini izredno gorko vino od trava i zaina..........................................................................................
Da naini gorko vino, koje je korisno zdravlju......................................................................................... 92
Da naini gorko vino za trpezu..................................................................................................................
Jo drukije da naini gorko delikatno vino...............................................................................................
Da naini gorko vino koje se obino po velikim dvorovima pije.............................................................. 93
Jo drukije da naini dobro gorko vino....................................................................................................
Da naini gorko vino................................................................................................................................. 94
Da naini gorko vino, koje krepi crnu digericu........................................................................................
O unutarnjoj koristi gorkih vina..................................................................................................................
Jo o koristi bermeta....................................................................................................................................
Da naini belo vino od tatrljana................................................................................................................ 95
Da naini korisno vino od poljska podronika..........................................................................................
Da naini vino od angelike........................................................................................................................
Da naini dokusdoflinsko vino..................................................................................................................
Da naini vino od sainice ......................................................................................................................
Da naini od apte vino............................................................................................................................... 96
Da naini vino od oajnice.........................................................................................................................
Da naini vino od betonike........................................................................................................................ 97
Da naini vino od crnobilja........................................................................................................................
Da naini vino od bosiljka......................................................................................................................... 98
Da naini vino od ruzmarina......................................................................................................................
Da naini vino od lavendla.........................................................................................................................
Da naini vino od majorana........................................................................................................................
Vino od matinjaka......................................................................................................................................
Da naini vino od isopa..............................................................................................................................
Da naini vino od dobriavice....................................................................................................................
Da naini vino od angelike........................................................................................................................ 99
Da naini vino od rue...............................................................................................................................
Da naini vino od divlje rue.....................................................................................................................
Da naini vino od karanfilia.................................................................................................................. 100
Da naini vino od vranilovke....................................................................................................................
Da naini vino od alfije................................................................................................. ..........................
Da naini vino od zove............................................................................................................................ 101
Da naini vino od omana............................................................................................... ............................
Da naini omanovo vino s travama ..........................................................................................................
Da naini jo drukije omanovo vino to gove zdravlju.......................................................................... 102




GLAVA XXII.

Vino od raznih plodova................................................................................................................................ 102
Da naini onajzovo vino............................................................................................................................
Da naini vino od slatka kopra ............................................................................................................... 103
Da naini od peruna vino.........................................................................................................................
Da naini vino od smreke .........................................................................................................................
Da naini vino od kupovna groa............................................................................................................
Da naini vino od drenjina.........................................................................................................................
Da naini vino od trnjina ........................................................................................................................ 104
Jo drukije da napravi dobro vino od trnjina............................................................................................
Da naini vino od ivutskih treanja..........................................................................................................
Da naini vino od crnih kupinovih jagoda.............................................................................................. 105
Da naini vino od dgunja. .........................................................................................................................
Da naini delikatno vino od dgunja......................................................................................................... 106
Da naini vino od vianja .........................................................................................................................
Najlaki nain da naini vinjevo vino..................................................................................................... 107
Da naini vino od suvih vianja............................................................................................................... 108
Da naini vino od vianja, koje rashlauje ..............................................................................................
Da naini delikatno vino od groa .........................................................................................................
Da naini vino od kruaka........................................................................................................................
Jo drukije da naini od kruaka vino ...................................................................................................
Da naini vino od eera.......................................................................................................................... 109
Da naini vodeno vino .............................................................................................................................




GLAVA XXIII.

O raznim vetakim vodama........................................................................................................................ 110
Da naini vodu od slatke korice ................................................................................................................
Da naini drugu vodu toj nalik ..................................................................................................................
Da naini od korijona vodu .......................................................................................................................
Da naini vodu od kruaka ........................................................................................................................
Da naini delikatnu vodu od jagoda ........................................................................................................ 111
Da naini vodu od ribizala .......................................................................................................................
Da naini vodu od crvenih jagoda ...........................................................................................................
Da naini vodu od badema i oraja ............................................................................................................
Da naini vodu od kajsija i bresaka...........................................................................................................
Da naini orzat ..........................................................................................................................................
Da naini vodu od pomorande .............................................................................................................. 112
Da naini vodu od limuna .........................................................................................................................
Da naini vodu od bizama .........................................................................................................................
Da naini tako zvani sorbet .......................................................................................................................
Da naini vodu od vianja .........................................................................................................................
Da naini vanrednu limunadu .................................................................................................................. 113
Da naini limunovu vodu slinu vinu .......................................................................................................
Da naini vodu od cvea ...........................................................................................................................
Da naini vodu od grea ............................................................................................................................
Da naini banrednu vodu ..........................................................................................................................
Da naini vodeni ipokras ........................................................................................ ................................ 114
Da naini kiselu vodu za e ....................................................................................................................
Da naini zdravu vodu ..............................................................................................................................
Da naini vinsku vodu ..............................................................................................................................
Da naini smrekovu vodu .........................................................................................................................

GLAVA XXIV.

O raznim sokovima kojima e moi razna rashlaujua pia praviti.................................................... 115
eerna voda kojom moe zasladiti razna pia ........................................................................................
Da naini sirup od eera ili madun s kojim e moi ne samo rakiju nego i svako drugo pie zasladiti
Da naini sok ili madun od crvenih jagoda ............................................................................................
Da naini madun od crvene rue .................................................................................... ....................... 116
Da naini madun od bele rue ................................................................................................................
Da naini madun od vianja ...................................................................................................................
Da naini nekuvan madun od ribizala ....................................................................................................
Da naini madun od kuvanih ribizala ................................................................................................... 117
Da naini madun od grea ........................................................................................ ..............................
Da naini madun od limunova ................................................................................................................
Da naini madun od dgunja ............................................................................................ ........................
Da naini madun od dudova ...................................................................................................................
Da naini sok od kruaka ..........................................................................................................................
Da naini madun od suteka ......................................................................................... ............................
Da naini madun od oraja ..................................................................................................................... 118
Da naini julep od rua .............................................................................................................................
Da naini julep od eerna vina ................................................................................................................
Da naini slini julep .............................................................................................. ..................................
Da naini julep od raznih sokova ..................................................................................... .........................




GLAVA XXV.

O raznim vetakim rakijama...................................................................................................................... 119
Da vidi da li je dobar piritus ....................................................................................... ............................
Filtrovanje ..................................................................................................................................................
Da naini esenciju od ambre kojom e moi zasladiti svako pie ......................................................... 120
Da naini piritus od slatke korice ...........................................................................................................
Da naini piritus od karanfilia ..............................................................................................................
Da naini piritus od iirota .....................................................................................................................
Da naini piritus od omana .....................................................................................................................
Da naini piritus od angelike ..................................................................................................................
Da naini piritus od ruzmarina ................................................................................................................
Da naini piritus od raznog bilja ............................................................................. ............................... 121
Da naini piritus od rue .........................................................................................................................
Da naini piritus od kima ............................................................................................ ............................
Da naini piritus od slatka kopra .............................................................................................................
Da naini piritus od smreke ................................................................................................................... 122
Da naini piritus od onajza ......................................................................................................................
Da naini esenciju od slatke korice ...........................................................................................................
Da naini esenciju od smreke ...................................................................................................................
Da naini esenciju od karanfilia ..............................................................................................................
Da naini vanrednu smrekovu rakiju ........................................................................................................
Da naini jo drukiju vanrednu rakiju .....................................................................................................
Da naini krasnu rakiju .......................................................................................... ................................. 123
Da naini miriljavu esenciju radi popravljanja vina ................................................................................
Da naini jo drukiju esenciju .................................................................................................................
Da naini miriljavu esenciju od koje moe vanredni ipokras napraviti .................................................
Da naini esenciju protiv nastupa i slaba eluca .................................................................................... 124
Da naini slinu toj esenciji ......................................................................................................................
Da naini gorku esenciju ..........................................................................................................................
Da naini jo drukiju gorku esenciju ..................................................................................................... 125
Da naini jo drukiju esenciju .................................................................................................................
Da naini izvrsnu rozoliju .........................................................................................................................
Da naini jaku rozoliju ..............................................................................................................................
Da naini dragocenu rozoliju .................................................................................................................. 126
Da naini bingehavijsku rozoliju ..............................................................................................................
Da naini vitemberku rozoliju .................................................................................................................
Da naini populsku rozoliju ................................................................................................................... 127
Da naini vanrednu rozoliju ..................................................................................... .................................
Da naini francusku rozoliju .....................................................................................................................
Da naini od rue rozoliju .........................................................................................................................
Da naini zelenu rozoliju ......................................................................................................................... 128
Da naini zlatnu rozoliju ...........................................................................................................................
Da naini belu rozoliju ................................................................................................... ...........................
Da da rakijama izgled, boju ..................................................................................................................... 129
Kakvu vodu da upotrebi u kojoj e kuvati eer.......................................................................................






GLAVA XXVI.

O mednom piu ili erbetu............................................................................................................................ 129
Kako se pravi erbet ................................................................................................. ..................................
Prost nain pravljenja erbeta ................................................................................................................... 130
Da naini jak erbet ..................................................................................................................................
Da naini erbet slian vinu .................................................................................................................... 131
Da naini od meda tinkturu, kojom e moi u svako doba najlepi erbet nainiti ................................
Da izbistri erbet ......................................................................................................... ..............................
Da naini ruski erbet .............................................................................................................................. 132
Da naini majski erbet .............................................................................................. ...............................
Da naini dobar erbetna brzu ruku ..........................................................................................................

GLAVA XXVII.

O siretu.......................................................................................................................................................... 133
Da od hrava sireta naini dobro .............................................................................................................
Da naini sire od kinice ..........................................................................................................................
Da naini sire od grea .............................................................................................................................
Da naini sire od pola pokvarena vina......................................................................................................
Da naini sire od piva ............................................................................................................................ 134
Jo drukije da naini vinsko sire ...........................................................................................................
Da naini veoma jako sire .......................................................................................................................
Da naini jako sire od mosta .................................................................................. .................................
Da naini sire od komine ........................................................................................ ................................
Da naini jo drukije vinsko sire .......................................................................................................... 135
Stvari s kojima se ubrzava i krepi kiselina sireta ......................................................................................
Da naini jo na drugi nain sire ..............................................................................................................
Pravilo o dranju i uvanju sireta ............................................................................... ............................. 136
Da naini sire na brzu ruku ......................................................................................................................
Da naini jo drukije za put sire .............................................................................................................

REGISTAR bilja, korenja i drugih miriljavih stvari............................................................................ 137
DOPUNjENI REGISTAR bilja, korenja i drugih miriljavih stvari................................................ 139























1
GLAVA I.

O vinu uopte, o onome koje prvi vinograd posadio, ko je prvi poeo vino s vodom blaiti, - kako su
stari negda vino upotrebljavali i kome je zabranjenobilo piti vino

Meu svim zemnim plodovima od kojih se moe praviti pie, nema ni jednog blagorodnijeg i boljeg od
vina, samo kad se ono razumno i umereno upotrebljava : jer ono krepi, potpomae zdravlje i srce veseli. Bog
je naroito za to vino stvorio i snabdeoga takim prijatnim sokom, da bi srce ovekovo razveselio i razdragao,
kao to prorok i car David u psalmu 104. tvrdi, i Sirah u 23. glavi govori : Vino kad se kao to treba pije,
veseli telo i duu. Sveti Avgustin ( svezak 4. list 760 ) govori : Bog nam je darovao vino da razveselimo
srce i na drugom mestu ( slovo 1. u nedelju 17. po duhovima, sveska 10. strana 783. ) veli : Vino kad se
umereno pije, najveselija je i najzdravija dua i telo. Atenaj filosof, doputao je svakom pametnom oveku
pri ruku tri napitka vina : 1) za zdravlje, 2) za ljubav i 3) za spavanje, a vie pijeno raa nepravdu, dreku,
zabludu, neist, sramotu, ogovaranje, svau, ljutinu, boj i.t.d. Od poslednjih napitaka svakome pametnome
valja se uvati, i vie preko prva tri napitka nikad za ljubav ovome ili onome, a protiv svoga zdravlja i protiv
svoje savesti ne treba piti.
Neznaboki istorici, koji nesu nita znali o svetim pismima, govore o raznim iznalazaima vina ; naprotiv
boji istorik Mojsej, koji je najstariji spisatelj, kae (u glavi 9. Bitija), da je Noje prvi posadio vinograd, iz
ega se izvodi, da se pre potopa pila voda, ali koja je, kao to opet neki govore, morala imati mnogo lepi i
prijatnijiukus, nego posle potopa, a to za to, to je voda zbog silna razlivanja i rastenja pravi svoj prirodni
ukus izgubila ; istina da ima i takovih, koji dokazuju, da se i pre potopapilo vino, te tvrde reimasamoga Isusa
Hrista, koji ( Mat.24. 37. ) govori : U vreme Nojevo jedoe, pie, enie se i slavie, dokle ne ue Noje u
svoj koveg ; tako e biti i pri dolasku sina ovejeg, iz ovi rei izvode, da pri samom piu vode nije mogue
odvie veseo biti, samo to ovaj dokaz nije dovoljan, jer je lako moglo biti, da su ljudi onog vremena, iz
raznih plodova sokova pie pravili od kojeg su se i opijati mogli.
I tako bez svake sumnje Noje je bio prvi, koji je kad je iz lae iziao, divlju lozu presadio svojom
sopstvenom rukom, da bi je oblagorodio, i iz groa sok iscedio, pio i opio se, kao to i prorok Mojsej veli ; a
po to su ljudi docnije snagu i prijatni ukus vina jo bolje poznali, upotrebljavali su ga kao svako drugo prosto
pie, bez meanja ili razblaivanja s vodom. Ilinije veli, da je Stafil bio prvi, koji je meao vino s vodom, a
drugi se u tom ne slau ; neki dokazuju, da kad je Bahus vinovu lozu sa crnog mora u Grku doneo i posadio,
da se iskupilo njih nekoliko kod mora i stali najlepe vino piti, u tom naprasno nastupi kia, te oni ostavie
bokale svoje, i kad kia pree, povrate se i nau pune bokale, i tada uvidee, da je smea kinice s vinom, koja
je bila u bokalima, proizvela veoma umereno pie, i od tada poee Grci meati vodu s vinom.Drugi opet
pripisuju to Dionisiju i govore, da se on tome nauio od Melampa lekara, i Ahiles Pirminije u svojim
letopisima ovako rastvaranje vina s vodom pripisuje Melampu.
No neka bi to rastvaravanje poeo ko mu drago svakako to stoji, da je rastvaranjem i meanjem mnogo
vie zdravlja i dobra soju oveijem uinjeno.Platon filosof, u Makrobiji govori, da s vodom rastvoreno vino
oivljava i popravlja um oveiji, mnoi snagu, daje krepkost, razdragava srce, odganja tugu i nevesele
misli.Isto tako i Plini govori, da s vodom rastvoreno
i umereno pijeno vino mnoi krv i snagu, krepi stomak, daje ivahnost, krepi vid, otvara volju jelu, navodi
san, goni brigu, veseli srce i stvara druge blagodeti.








2

Plutarh, koji se takoe u Makrobiji spominje, misli, da je pomeano vino s vodom najbolje pie, meu
lekarijama najprijatnije, meu jelima najmilije, ega se najmanje presititi moe. Slui povraanju gladi, koja
se u tekim poslovima gubi, krepi udove, pokree ivotne sile, brza svarivanja, otvara zapore, lui pare, krepi
mozak, eludac i sve esti oveijeg tela. Aristotel u svojim problematama ui, da vino tako upotrebljavano
rasteruje strljivost, daje smelost plaljivima, isti mokrau, popravlja teko disanje, lako izbacuje mokrau,
vlai crnu digericu, odrava prirodnu mokrotu i pretvara je u sutinu tela. Nije mogue dokazati, govori
Plutarh, da vino nije samo po sebi dobri i pohvalni boji stvor, kako po prijatnom ukusu, tako i po snazi, koje
ono telu prua, e tia mnogo jae no druga pia, a pri tom blai utruena oveka.
Da vino veseli i od svake brige oslobaa oveka, to svako po sebi zna, a premudri Solomun u svojim
priama (glava 31.str.6.) govori : Podajte krepka pia siromasima u nudi, i vino neka pije sirotinja u
bolestima, da tako zaborave na sirotinju i bolesti i da ih ne spominju. Otuda je i to, bez sumnje, dolo u
obiaj, da na smrt osuenima daju da piju vina i rakije.Isto su tako i neznaboci mislili, da treba brini i
nevoljni da piju vina. Ciceron spazivi jedared sa svim sumorna oveka rekao je : Podajte ovome au vina,
da prestane od plaa. Platon naziva vino i muziku veseljem ovekove bede, a Zenon prekrasno govori, kao
to voda blai gorinu melja, tako vino oivljuje zahladnele ivotne sile. Ovidije u svojoj knjiici ''o ljubavi''
pie: dejstvo vina, da polumrtva srca oivljuje, nevesele i brine na smej uzbuuje, i natuteno elo vedri i
ini ga glatkim ; za to Ksenofonat umesno kae, da vino svaku neveselost, kao stipsa prlje, blai, a naprotiv
tome veselost, kao zejtin vatru proizvodi.Sveti Pavle savetuje svome ueniku Timotiju, da bi on ne samo
vodu, no po malo i vina pio, zbog slabosti stomaka (1. Timot. 5.). U mnogim lekarijama upotrebljavaju
lekari vino, za to to je vino protivnik svakoj melanholiji, istu odganja, krepi i veseli nemone i tune ivotne
sile.
Platon prisvajajui Sokratovu pohvalu vina, govori : kao to umerena kia oivljava bilje i rastenju
pomae, a bujna i izlina topi i pustoi bilje, tako pomeano i umereno pijenje vina veseli srce ovekovo, krepi
sile ivotne, a protiv mnogo i preterano upotrebljavanje nerastvorenog vina, sve rui.
Pa i ako je vino sa tolkim mnogim dobrim ukraeno, ipak njega nije smeo svaki piti. Stari Rimljani
zabranjivali su deci i enskinju piti vino, kao to Plinije veli, govorei : U vreme Romula, osnovaoca grada
Rima, desilo se, da je Jegnaci Merkurije svoju enu za to, to je ona iz jednog bureta napila se vina i on je
zatekao, na mestu batinom ubio, pak mu je i sam senat oprostio to ubijstvo. Fanus je za to svoju enu dao na
smrt ibati, to je ona tajno lonac vina popila. Fabije Ciktor, u svojim letopisima veli, kako je neka rimska
gospoa bila od svojih glau umorena, za to to je klju od vinskih podruma ukrala, i otud je i dolo u obiaj
jer je Katonov obiaj za zakon primljen, kako pomenuti Fabije, Valerije Maksim i Plutarh priaju, da su
muevi i srodnici kad su kuama dolazili, ljubili ene i devojke u usta, kako bi mirisom poznati mogli, da li su
vina pile; i kako Domnicije, rimski sudija, liio jednu enu njezinog branog dobra za to, to je ona bez znanja
svoga mua, vie pila vina, nego to joj je radi njena zdravlja dozvoljeno bilo. U Minterovoj kosmografiji
nahodi se nekoliko primera, da su ene zbog pia vina i ubijane bivale. No ovaj ubijstva zakon posle malo po
malo ugasio se i iezao, ali su pijane ene bivale ili ibane ili proterane iz vijaleta. Nekada je bilo dozvoljeno
piti mukima samo praznikom, a devojkama pri udaji, i to radi lakeg ponaanja i upoznavanja sa muem, a i
jednim i drugim u bolesti po propisu lekarskom. Najposle enskinjama se dozvoljavalo vino piti, ali sa vodom
pomeano.
Pa poto su sluili takvi zakoni i uredbe ? emu su vodili tako strogi zakoni ? Oni behu za to tako strogi,
to su mislili zakonodavci, da je pijanstvo uzrok neistote, i Rimljani su govorili, nije mogue sauvati istotu
ensku pri vinu. Valerije Maksim u knjizi 2., glava 1., list 56. govori : Nije izvesno da su u staro vreme
Rimljanke smele piti vina, da ne bi u melanholiju pale, i za celo, ena ako e inae potena biti, kako
bogobojazljiva, ako vino pije,








3

gotova je i sklona istotu izgubiti, za to su govorili Rimljan, koja god ena umereno pije, ta nema vrlina, nego
se odaje svim porocima, kao to navedeni Valerije Maksim u knjizi 6., gl,3., list 272., pie : Zbog toga je
Jeronim pisao enama : Ne pite vina, pa ne ete biti bludnice. Sasvim umesno Akruzije govori : ena
koja rado vino pije, a jo i drugi koji jezik govori, ne moe nikad teiti asnosti. Pijana ena ne moe svoje
strasti da obuzda, niti svoju sramotu da sakrije, no sama nagoveuje, ljuti se, vie, ljubi, inati se, tipa,
namiguje i.t.d... Pijane ene govore sve, to im samo na usta doe, i to tajno znaju i za sebe i za drugog sve
odaju ; hule katkad svoje mueve, decu, srodnike i komije, u kratko kazati nita gre niti ima goreg zla,
nego pijana ena . Pijana ena je mnogo slobodnija, besramnija i pohotljivija nego inae. Ako samo kogod o
skrvnoj ljubavi naali se, to je ona, kao urka, gotova, ta vie i sama navodi mlade ljude, da joj njene gorue
strasti zasite, slabo se brino o svojoj kui i gazdovanju, nego ispod ruke kuevne stvari prodaje, kesu
muevlju sa novcima nou ispraznjuje i krade, samo da moe vina nabaviti, a ako u kui ima vina, jedva da
koje buru ostane na miru, ena ga mora naeti i iz svakog bureta pije i vodom doliva, da mu ne pozna. Za to
je pijana ena besramni skoti mrcina, puna lai, prevare, bezobrazluka i obmane.
Najglavnije je zapretiti dojkinjama i devojkama vino piti.Zna se, da se od krvi dobija mleko; kad dojkinja
vino pije, to je toliko, kao pod vreo kazan vatru potsticati, od ega deca, koja se doje, postanu obino tupa i
naklonjena pijanstvu. Za to je bio cesar Tiverije takav, to je njegova dojkinja rado pila vino, i njega posredno
vinom pitala. Dojkinjama koje su slabog sastava sme se po neto i katkad dati vina, ali s vodom pomeano, jer
im to potpomae svarivanje. Ako je prvene onda se ne sme nikako dojkinji davati vina, da se ne bi vatra u
mleku mnoila, i da se ne bi mleko ukvarilo, pa i prestalo.
A kako je u devojaka ? Njima takoe kodi vino, jer koliko ih je devojaka, koje su stradale zbog vina, kao
laa to strada od talasa na puini morskoj, te izgubie svoje devojatvo. Orfej, grki pesnik pie, da zbog
devojaka nije udesno vinograd brati, kad mesec doe u znak deve, za to se ne treba uditi, to je devojkama
bilo zabranjeno vino piti. Iraklid kazuje, da je to otuda dolo, to mnoge udate ene, naviknute u devovanju ne
piti vina, pa ga ne pie i kad se udadu, i to po primeru Bersnice, keri Ptolomejove cara egipatskog, koji
udavi istu za cara Antioha, slae joj za pie nilsku vodu.
Pa i mukoj strani nije bilo svakom doputeno da pije vino. Nalazimo u svetom pismu, kako je vino bilo
zabranjivano carevima i vladaocima zemaljskim; ( 31. glava, stih.4. i 5. ) gde ovako stoji: Svesno pij vino .
Ljudi koji su u vlasti da ne piju vina, da se ne bi kako opili i svoju vlast na zlo upotrebili. A na drugom
mestu stoji: Ne dajte carevima vina, niti kneevima krepka pia, jer tako nema tajne gde pijanstvo vlada, da
se ne bi opili i zabacali pravosue i obrnuli tube protiv bednog naroda. Iz ovoga se vidi, kako i sveto pismo
zabranjuje zemaljskim upraviteljima vino piti, jer e inae pravdu prenebrei i bedu podanicima naneti.

Platon filosof pohvaljuje kartaginski zakon, koji nije doputao sudijama da piju vino. itamo za velikog cara
Kira, kako se on po starinskom persijskom obiaju vaspitao, da nita drugo, osim vode iz reke, Koaspisa, nije
pio, kao to su i drugi susedni carevi to isto inili. A o egipatskim carevima spisatelji kazuju, da je njima
davano bilo vino, ali razblaeno vodom, a naroito merom. itamo za Romula, prvog rimskog cara, kad je
jednom na veeru pozvan bio, nije hteo mnogo no samo malo vina da pije, rekavi, da ima sutra neko vano
delo da razvidi.
Avicen pie: Kad se deci vino daje piti, to je toliko, kao vatru na vatru metati. Za to Aristotel i
zabranjuje kako deci, tako i dojkinjama davati vina.No kako se sadanje vreme ova sveta ustanova vri,
svakom je poznato. Sadanjih vremena roditelji jo u kolevci decu vinom napajaju, a kad iz kolevke iziu,
onda svaki dan, ne samo vino, nego i rakiju im piti doputaju, od ega mnogi ivotom plate, ili mnoga do
smrti suva i boleljiva ostaju, jer mladi njihov eludac od pia oslabi, pa ne moe jelo da vari; taki bezumni
roditelji misle, da oni decu svoju time ljube, a ovamo su ubijce svoje dece.








4

Platon je u svojim knjigama o republici pisao i razlike zakona o piu vina, i u drugoj knjizi govori, da
nije slobodno mladim ljudima do 18. godine nikako jako pie piti, a od 18. godine do 40. mogu, ali umereno i
s vodom rastvoreno, a ako bi vie pili, da budu kaznjeni od svojih starijih; posle 40. godine da mogu po neto
i vie piti, ime bi brigu starosti gasili, da bi pripomogli krvotoku, ali naglauje umerenost, jer mnogo pia
uzrokuje razne bolesti.
Rimski zakoni bili su s poetka strogi, jer oni mladim ljudima od 30. do 35. godine ne doputahu piti vina,
a posle se saglasie sa Platonovim zakonom, i osamnaestoletnim mladiima dozvolie vino.
Jo je Platon rekao, ( Tom. 2. Siz. 4. knj.2. list 674.) da sluge i slukinje ne piju vina, a isto tako i sudije,
navodei, da nikome mnogo pie ne prilii, a jo manje onima, koji nose breme opteg dobra, ili koji su
pozvani da budu sudije i pravdu izriu, jer pijan ovek ne zna ni sam ta ini, ta govori, niti zna ta je on.
Pijanstvo je uzrok sviju zla.
Vasilije veliki, u slovu 14. protiv pijanca, sveska I. list 231., govori: Pijanstvo je otac zala i
neprijatelj vrlina. Avgustin u glavi1. o trezvenosti, sveska 9. strana 694, govori: Pijanstvo je mati
svakog beaa, sredstvo greaka, koren zloina, izvor zala; ono muti glavu, menja ustva, zaplee jezik,
buni telo, kvari istotu, slabi um, zaglupljuje narav, sramoti ivot, zabluuje duu. Pijanstvo hladni ljubav
boju, raa sumnju o buduem sudu. Kartageni potvrdie i usvojie Platonov zakon, i obvezali su sudije, da
ne bi za ivu glavu smeli vina piti. Ovaj isti zakontano se vri i odrava u kitajskom carstvu; tamo se ne
doputa sudijama, ni caru, da se mogu vina napiti, dokle sud ne svre.
Aleksandar Afrodizej u svojim problematima govori: da oni, koji vino umereno i rastvoreno s vodom
piju, imaju vid i ula mnogo otrija i ivlja, nego oni, koji ga bez vode piju.
O meri koliko treba vino blaiti, razliita su mnjenja.Grki pesnik Isiod drao je , da treba na jednu
etvrtinu vina tri dela vode; to je bilo opte pravilo; Antej pie, kako su drevni grci u 4 litre vina 10 litara vode
sipali, a esto 6 litara vode u 2 litre vina sipali, koje se slae sa pravilom Isiodovim. Najmanje je bilo 3 esti
vina sa 5 esti vode, i otuda je Plutarhova poslovica postala: Pi pet i tri, a ne etiri; tri misli za vino a 5 za
vodu: ovako vino, govori on, najlepe je i najkorisnije, koje moe oveka najspokojnije uspavati, brige i terete
zaboraviti, i sve terete odgoniti; no i to treba znati, da su Grci ne vodu u vino, no vino u vodu sipali, i
Teofrasat tvrdi, da se tako vino i voda mnogo bolje smea.
Pri svem tomstari su ne samo vino s vodom blaili, nego tako razblaeno malo i to u vreme potrebe i
radi zdravlja pili. Ovo svedoi i grki pesnik Evbul, govorei: Razumnima je doputeno tri napitka: prvi
napitak radi zdravlja, drugi radi veselja, a trei za spavanje, a to vie biva, to je zloin i pijanstvo.
Drugi, koji su pametniji hteli biti, doputali su jo tri vie napitka: Prvi za ugasiti e, drugi za veselje, a
trei za uivanje. Govori se za Cesara Avgusta, da se on ovog pravila verno drao i nikad ga nije prekoraio.
Ezop filosof, po telu najgrdniji, a po razumu najvrliji, doputao je takoe pametnima tri napitka: prvi radi
zdravlja, drugi radi prijateljstva, a trei za spavanje, a etvrti biva na teret, peti slui viki, esti barlijanju ili
deranju, sedmi boju, osmi sudu, deveti povraanju a deseti svakoj preteranosti.

















5
GLAVA II.

O raznom neumerenom piu i njihovim posledicama

Mi smo dovoljno uvideli, da je vino u mnogim bolestima korisno, i da zdravlje oveije u mnogom
potpomae, ali ipak nahodi se u vinu mnogo ravih strana, ako se umereno ne pije i upotrebljava, onda vie
zla, nego dobra prinosi. Za to se i veli, da bi mnogo bolje bilo, kad ljudi za njega ne bi znali, a zadovoljavali
bi se vodom, koju nam je priroda dala. Svakome je pred oima, kako mnogim piemvina ovek sam sebi
razlini vred i nesreu navlai, a ovamo ne e da se toga okane, nego jo sredstva trai, koja bi njegovoj strasti
ugoditi mogla, kao to n.pr. neki jedu rotkvu bez nude, orase, slano peeno meso, papriku ( kiselu, sitnu,
zelenu i crvenu ), samo da bi oljutili jezik i grlo, kako bi vie mogli piti, a neki i bez toga piju, ma da nisu ni
najmanje edni.No kako taki, ovaj dar boji, to jest vino, za jelo upotrebljavaju, to i ono ne ostavlja njih bez
kazne, pa kako se napiju tako, te im vinska para ue u glavu, oduzme im um, pa oni, ne inae, nego kao ludi i
smueni postanu, koje su gotovo gore i od same smrti, kao: podagra, hidagra, drhtanje ruku i nogu,
zakrvavljene oi, trzanje glave, smrdljiv zadaj, veliku bolest, crnu uticu i groznicu, vruicu, zapaljenje
digerice, suicu, vodenu bolest, nesvesticu, kaplju, otok ili prit u grlu, i.t.d. Osim toga jo su mnogi u
pijanstvu s konja pali i vrat slomili, s visokih mesta stropotali se, u vodu utonuli, ubijeni ili probodeni bili,
mnogi se u postelji ili na ulici mrtvi nali ili inae bedno i besasno svrili. Jovan Zlatoust u besedi 10. na
Bitija tom. 1. stup. 61. govori: Od kada podagra, od kuda bolest glave, od kudamnoga pokvarena
ovlaanja, od kuda i druge bezbrojne bolesti ? Nije li bezmernog pia vina ? I u besedi 64. govori: Pijani,
dok pije ne osea nikakva vreda, ali posle oseti koliki je vred. I u besedi prvoj narodu antiohiskome ( Tom.
5. st. 14. ) govori: Vino je dano za ukrepljenje nemoi telesne, a ne za istrebljenje zdravlja.
Avgustin u gl. 1. O trezvenosti ( Tom. 9. strana 684. ) govori: Vino bez mere upotrebljeno, otrov je.
Vino je stvoreno radi veselja, a ne radi opijanja.S toga, to su mnogi neumereno vino upotrebljavali odstupie
od svojih estitih i korisnih namera, i zaboravivi se, izgubie ast i skonali su ivot tamo, gde se nesu
nadali. I u slovu 1. u nedelju 17. po trojicama, ( Tom. 10. str. 703.), govori: ovek naliven vinom, pada u
razline
zloine i valja se po blatu bezakonja. Vasilije veliki u slovu 14. Protiv pijanica , govori: Kao to je
voda protivnik vatri, tako i neumereno pie vina gasi razum. Vinski ar uliven u telo, uzrokuje vatru estokih
neprijateljskih strela, jer vino koi um i razum, gomila zla i strasti, kao to se mnoe pele. Pijanstvo je
avolska samovolja, koja napada duu. Sveti Klimentije aleksandrijski u knjizi 2. pie: Od vinske
prodrzljivosti treba se kloniti kao u kukute, jer oboje smrt nanose. Sveti Amvrozije u knjizi 1. O pokajanju
glava 14. govori: Kad je telo pijano, um se pomuti, duh oslabi, a srce se uskoleba. U glavi 16. O Iliji i
postu pie: ovek napit, to je izlina stvar, a u gl. 4. takoe govori: vina ite, otrove naliva; sve to
vrea, otrov je, koji slabi ustva, utrobu saie, mrtvi san navlai, glavu muti; ali vino ima i svoju dobru
stranu.Otrovom se telo, a vinom um kvari. Sveti Grigorije pisenski u besedi 3. na Eklisijasta, govori: Vino
bez mere pijeno, podstie neumerenost, kvari mladost, mrtvi starost, besasti ene, kvari dejstvo lekova, truje
duu, slabi um, otuuje vrline, drai strasti. Sveti Jevrem Sirjanin u slovu O devojatvu ( Tom. 1. str.
128.) govori: Kloni se svagda od vina, jer vino nikad ne prata telu i oganj zlih strasti potpaljuje. I u slovu
O pouenju duevnom, ( Tom. 2. str. 48.) govori: Begaj od vina, kao od otrova, da ne bude pobeen
pijanstvom, no da se osnai vrlinama.
Katon filosof govori: Pijanstvo je voljno bezumlje. Plinije veli, da pijanstvo izvre um i raa rave
snove, jer mnogi u vinu ispije pamet, razum i misli; a tako isto i Pitagora veli: da je pijanstvo rasuenje
bezumlja, ili liavanje uma, jer kad je um vinom pokvaren, to je onda kao to i Sokrat veli: podobno kolima,
koja koija izgubi. Seneka u nekom svom poslanju Lukuli








6

pie ovako: Pijanstvo slabi ruke i noge, i stvara ljude pohotljivima i neistima. I za to je istina, to
Dionisije Areopagit veli po Platonu ovo: vino je najiskusniji borac, koji najpravijim nogama moe uiniti, da
pokliznu, jer ono ( vino ) zna najlepe svakom nogu podmetnuti i na zemlju ga oboriti.
Spasitelj ( Luk.21.34.) govori: Pazite ne sebe, da vam nikad ne otea srce vae prejelom i pijanstvom i
brigom svetskom i da na vas nanaie iznenadni taj dan. Pavle apostol u prvom poslanju Korianima, u glavi
6. str. 10. govori, da pijanice carstva Bojeg ne e naslediti. A Jefescima u glavi 5. pie: Ne opijajte se
vinom, jer u njemu lei blud, nego ispunite se duhom, govorite psalmove i pesme i pevajte duhovne pesme i
popevajte Gospodu. A ispuniti se bojim i vinskim duhomnemogue je, kako Jeronim govori: jer koji je
ispunjen bojim duhom, obdaren je premudrou, ljubavlju, au, istoom, a napunjn vinom: bezumljem,
glupou i neistoom. Ovo potvruje i prorok Ozija u gl. 4. str.11. govorei: Blud i vino i pijanstvo
ovlauju srcem. Sirah u gl. 19. str. 1. i 2. govori: U vinu ne junai se, jer je mnoge vino utuklo. Vatra kua
gvoe u kalenju, tako vino srca zanoljivih u pijanstvu. Vino je korisno ovejem ivotu, ako se pije
umereno.Kakav je ivot obuzet vinom? Ono je stvoreno na veselje oveku, na radost srca i veselje due, pijui
vino u vreme; a mnogo preterivanje pia, gori duu. Pijanstvo mnoi jarost bezumnim. Bog preko Isajije
proroka ( gl.5. str. 22.) govori: Teko vama junacima, koji vino piju, i velikanima, koji se blae krepim
piem. Solomun u svojim priama (gl.23.str.20.) govori: Ne budi pijanica, niti se zanosi za mesom, jer e
svaki pijanica i bludnik osiromaiti tako, da e se u rite umotavati, i dalje Solomun govori: kome e biti
crnje i gore, nego onimakoji su navek u pijankama, a ne osvru se ni na ta drugo, nego im je sva pamet i
misao u pijankama, jer e im jednom osvanuti crni petak.
Jo nas Solomun uverava, da ne treba poveritinikakvu tajnu pijanici, a opta je poslovica, da je mogue i u
vinu neku istinu nai, i kao to ogledalo pokazuje lice, tako vino pokazuje
misli i volju oveka; mnogi se staraju i novce troe, da doznaju od nekoga neku tajnu, no pijanica bez svake
nagrade, sve to zna sam kazuje, o emu Seneka u svojim poslanicama govori, jer kako vino obuzme oveka,
tako ponu kipiti tajne, i tad postaje ravan ogledalu, koje dobro pokazuje. to je treznom u srcu, to pijanom u
usti, govori Plutarh, ili kao to mi velimo: to trezan misli, to pijan govori; a iskustvo ui, da vino nita ne
sakriva, nego otkriva svaku tajnu, obiaje i zle navike ovekove.Primer imamo u Niju i Lotu. Prvi, opivi se
vinom, otkrio je ono to po prirodi treba da skriva, a Lot, pijanstvom obezumio se,da narui srodstvo. Njega
nije Sodom mogao prevariti, ali ga vino prevari.Slino tome i Jeronim u poslanju 41. k Okejanu
(Tom.2.str.324.) pie: Noje u pijanstvu otkri nagotu svoju, koju je esto godina skrivao.Lot sa pia nije znao
da je naruio srodstvo; njega nije mogao Sodom nadvladati, ali ga je vino savladalo.
To su dela, koje vino raa, zato je umesna ona poslovica: dobre pijanice, veliki bludnici. U vinu se vri
blud, jer u koga vino ue, u toga ue i zla pohot, i gde biva vie bluda, ljubomore i krvnih smea, nego u
pijanstvu? Mnogi uine u pijanstvu neistotu, a kad se istrezne, oni se sami sebe stide i proklinju.
itamo u istoriji, kako je neki kaluer imao obiaj, kod nekoga u jednome gradu na konak dolaziti.On
bee sasvim umeren i poboan; sluio je vazda bogu postom i molitvom, radi ega trpio je od avola mnoga
iskuenja.Jednom ree kaluer avolu; Due neisti, ta zahteva od mene, da se jedan put smirim. avo
mu na to odgovori: Izaberi sebi od ovo troje jedno: uini blud sa gospoom, kod koje dolazi. Kaluer
ree: Ja to uiniti ne mogu. Onda avo: Ubi njena mua. Kaluer ree: Da me Gospod sauva od
toga. avo ree: A ti se opi jedared vinom. Kaluer ree: To u uiniti. I tako ode u grad i opio se i
ode na svoj konak i zini bludsa istom gospoom, i kako ga je njen mu zastao i nakarao ga i hteo da bije, on
branei se, ubije oveka istog, i tako je uinio sva tri pokora u jedared.Pacijan je pravedno nazvao pijanstvo
prestonim gradom u oblastima poroka: Avgustin u slovu O trezvenosti (gl.1.tom.9. str.678.) govori:
Kroz vino se istoa gubi, i mnogi kroz to prevarili su se, i u slovu 33.









7

K ujedinjenima pie: Pijanstvo je mati sviju zala, sestra sviju nereda i otac svake gordosti, i opet
slovu 64. : Kao to vatra saie suvo rastinje, tako i pijanstvo razriva telo i duu i baca ih zajedno u plamen
tekih grehova. Zlatoust u besedi 17. ( tom.5.str.740) govori: Nita nije avolutako prijatno, kao pijanstvo,
jer je to izvor i otac sviju zala. i u besedi 58. govori: Nema veeg magarca i psine nego to je pijanica.
Avgustin i Vasilije veliki piu: Pijanice se odaju nevaljalstvima, pa i same besmislene skotove u neistoi
prednjae, jer se skotovi po zakonu prirode vladaju, a ovi trae u mukom ensko i u ena muko.
Pijanstvo je mrea, kojom avo razline grehove zbira, kao to se u vodi razna olo mreom hvata; i
Avgustin spravedljivo govori: Pijanstvo je prijatan avo, ljubazni otrov, sladak greh, pa ko to ima, taj sebe
nema, ko mto ini, taj ne grei, nego je sam greh. I Origen govori: Pijanstvo ini oveka skotom, krepkog
nemonim, a pametnog bezumnim.
Anaharzis, kao to o njemu Lercije pie, htevi svoje prijatelje od pijanstva sauvati, svetovao im je, da
paze dobro, na olabavnjene naravi i bezumlje pijanica. Lakedemonci i partanci htevi svojoj deci omrznuti
pijanstvo, izvodie pred njih pijane sluge i mlae, koji su kao mahniti vikali, lupali se, skakali, pevali, posrtali,
padali, i svako nevaljalstvo inili, to pijanice ine. Solon, jedan od sedmorice grkih mudraca, meu ostalim,
dao je Atinjanimai takav jedan zakon, kojim mogu pogubiti svog vladaoca, koji bi se odao pijanstvu.
Pitakus, takoe jedan od mudraca izdao je zakon, ako koji pijanica kakvo zlo uini, da dvostruko bude
kanjen, za pijanstvo i za zloin, no mnogo ee za pijanstvo nego za zloin.
Behu neki lekari, osobito Aviceni panjolac i Razis Arapin, koji dokazivahu, da zdravlju slui kad-kad
opiti se. Jakov Silva govorio je, da ne bi eludac oslabio, nuno je svaka meseca po jedan put se opiti; no ova
su mnenja sa svim neosnovana i neovena; mogue je, da su se ti lekari volili po nekad opiti, pa nesu ni
drugima branili ili inae doputali su da se opiju; jer i sami behu pijanice, kao to i danas imade lekara, koji
ljube vino, pa i bolesnicima ne zabranjuju, a po neki piju strasno kavu, pa ak i bolesnicima doputaju.-
Neki vino ne piju, pa za to ne samo bolesnicima, nego ni zdravima piti ne doputaju.
To je budalatina, strast nekolicine, pa makar i pametnih ljudi.Slavni lekari, kao to su bili Ipokrat Galen i
Dioskorid, oni se nesu o tome slagali, da se po njima i njihovoj udi mora svet ravnati. Istina je i to to Ipokrat
u svojim aforizmima pie: Da vino kandijsko kad se pije, slui protiv bolesnih oiju, ako je ta bolest dola od
neke hladne i guste materije, ali ipak nije sljedstvo, da se treba opiti, jer bi tad, ne isceljenje, no jo vea
povreda oima bila.
Za odranje zdravlja nema bolja i prijatnija sredstva od trezvenosti, kojom se i najopasnije bolesti lee. St.
Amvroziji o Noju i kovegu gl.11. (tom 4.str.953.) govori: Trezvenost uma, lek je tela. Avgustin O
treznoi gl.1. (tom.9.str.684.) pie: Trezvenost je istota uma i uvstva, a zatitnik sviju udova i svega tela

Ipokrat govori: Prirodi kodi veoma suvino spavanje, odve suvino bdenje i mnogo pie, i za to sve to
prirodi kodi treba izostaviti.Pijanstvo ini prirodi nasilje, dakle treba ga se mahnuti, jer ono kvari srce,
digericu i mozak; ko zabranjuje ono to je Bog dopustio i doputa to je Bog zapretio, taj se protivi Bogu.
Koji lekari pijanstvo doputaju, to je Bog zapretio, ti se protive Bogu i njegovoj volji, a koji je taj, to je
tako prodrzljiv i lakomislen, te pretpostavlja ovekove uredbe boijim nareenjima? Lake je Bogu, nego
ljudima pokoravati se, veli sv. pismo, Rad ap.4.
Istina je, da su se i neki veliki i slavni ljudi odavali na pie, ali bi oni bili jo slavniji, da behu uvek
trezveni.
Vele za Aleksandra Velikog, da je on pijenjem vina sve druge nadmaio, no ba kroz to je on svu svoju
preanju slavu potamneo, pa na posletku i ivot izgubio.On je pri nekom ruku, imajui njih 20 gostiju za
stolom, svakome po bokal vino napio, i svakome koji su njemu napili otpio, a posle je spavao uzastopce ne
budei se dva dana i dve noi.








8

U pijanstvu poubijao je on svije najbolje prijatelje, kao: Kalifena, Filotu, Parmenijona i druge, a za
ubijstvo njegovog najvernijeg i srdanog druga Klita u Bitiniji zna se zajamno. Klit pokara Aleksandra sa
nekih pogreaka, no koje Aleksandar jednom opivi se, nije se strpeti mogao, no piem razdraen, probode
Klita skroz, a ovaj odmah na mestu mrtav padne. A Seneka o tom pie, da je Aleksandar na jednom obedu
opivi se, ubio svog najboljeg druga Klita, i kad se ispavao, priznao je svoju pogreku i tako se alio i kajao,
da je sam sebe ubiti hteo, i za to se za neko vreme zatvorio i od alosti, stida i srama nikome se nije hteo ni
pokazati. Mnogi spisatelji tvrde, da je on zbog toga najposle i otrovan bio. Eto ploda od pijanstva !
Ne manje ubijstva se dogaaju sa pijanstva i po gozbama, koje zbog nekih naroitih veselja bivaju slavei
domae praznike, enidbe i.t.d.: a gde je taj glupi obiaj ispijati u zdravlje, ne samo svakoga prisutnog, nego i
srodnika gazdinih ili drugih nekojih osoba, koji se svim daleko ive, pa kad-kad za svetanike, za magistrate i
sudove, za vojsku i za sve ostale stojeki po redu, i kad aa ispijena bude do kaplje, t.j. na nokat, to se
odmah druge natoe i napune, daju onom, koji je pio, i ovaj opet daje onome, koji je napio, i tako redom, pa
teraj jednako, taj ef, pi brate do kaplje,pa ma osto bez kape. U ovakim sluajevima ne razmilja se, ko
moe, a ko ne moe piti. Dre onog za neprijatelja, koji se odrie piti, zbog ega se izrodi ne retko kavga i boj,
pa ak i osveta. Amvrozije u gl.17. O Iliji i postu ( tom.4.str.1132.) govori: O kako je velika glupost piti
u zdravlje carevo, i ko ne pije, kriv je, jer ne ljubi cara, koji u zdravlje njegovo ne pije. itamo u istoriji, da
je Ahasfer, sin Darijev izdao graanski zakon, da se ne bi niko usudio drugoga naterivati pri astima na
pijenje vina, no da svaki po svojoj volji, kad hoe i koliko moe pije. Svi nesmisleni skotovi, govori Zlatoust,
jedu i piju, dok se ne zadovolje, a ne vie.Magarac pije mnogo, ali opet ne vie, no koliko njegova priroda
zahteva. Niti je ovek u stanju naterati vola, konja ili kravu, da pije vie nego koliko je nuno; kako e,
dakle, ti ovee, da bude budala, da trai od pametna oveka, da ga napravi marvinetom i jo gorim, kad
njega nateruje, da pije vie, nego to mu njegova priroda doputa !
Lakedemonci i partanci nesu hteli usvojiti obiaje, da jedan drugog nateruju piti, kao to lakedemonski
pisac Antej o tom pie: No i u parti je taj dobri obiaj, da svaki po svojoj volji pije. Isti Antej uvi jedared,
kako su u nekim mestima ljudi naterivani na pie, rekao je: A nateruju li ih i na jelo ? Ovim je hteo kazati,
koliko je glupo i nerazumno koga goniti na jelo, toliko je gore i lue naterivati koga da pije, kad nije edan.
Kad ti nekoga pozove na ruak i veli mu, da ti njega kao prijatelj prijatelja poziva, pa kad je tako, zato ga
onda prinuiva da pije ? Zato ti kao prijatelj prijatelju ne ostavi na volju, da on po mogustvu do sitosti
jede i pije ? Kakvo je to prijateljstvo, kakva ljubav, kad ti svoga gosta naterivanjem pia dotle dovede, da on,
kad se opije, izgubi pamet, u bolest padne, vrat ili nogu, ili ruku posrnuvi slomije i najposle i ivota lii se ?
Zaista mu nesi prijatelj, no neprijatelj i na posletku ubijca tvoga prijatelja i gosta. Avgustin u slovu 1. u
nedelju 17. po trojicama (tom.10.str.781.) govori: Ko drugoga nateruje van potrebe piti, manje bi zlo uinio,
kad bi telo onoga maem ranio, nego to duu njegovu pijanstvom see. O nesreni rode ljudski, kolika ih je
mnoina, koji pijene bez potrebe na pie nateruju, a onima, koji ih za to mole, nee ni jedne aice da im
prue.
Granvelan, eneral esara Karla V. , na jednoj gozbi kazao je domainu: Ako je pravo blagodariti
onima, koji zovu goste kao ljude, a otputaju ih kao i druge bezumne skotove onda i ja vama blagodarim.
Teko svakome onome zbog ijeg naterivanja k piu, dogodi se kome kakva nesrea, jer taj treba Bogu
rauna da da, a tako i svakom onom, koji samovoljno preko mere pije i opija se, pa naravno tim telo svoje, pa
i samu duu ubija, i za to e kao i ostale samoubice od Boga kad tad za svoja nedela stranu nagradu primiti !












9
GLAVA III.

O vinovoj lozi, o njenom daru i o dejstvu ploda joj.

Spasitelj ree svojim uenicima: Ja sam loza, a vi ste rod. (Jovan,15.5.). Tako su slavenski prevodioci
preveli, a mi Srbi zovemo ovu lozu, za koju spasitelj govori, okotom, a njegove
izbitke lozom, i tako je vinogradski okot sa lozama svakome poznat, pa po tome druga opisa i ne treba.
Loza posaena u zemlju, postaje malo po malo okotom, iz kojeg posle vie loza izraste, pa onda rod, a to je
groe. Loze su razline, po razlinom svojstvu ili poloaju kraja i mesta gde ono raste, a razlika ova poznaje
se po grou, jer je neko belo, neko uto, neko crveno, neko tavno crveno, plavo, a neko zelenikasto. U neka
groa zrnad su krupna i okrugla, u nekog duguljasta, a u neka sitna, neka slatka, neka nakisela, a neka slatka
s mirisom tamjanovim, i ovo nazivamo radi toga tamjanikom.
Vino nije nita drugo, nego isceeni sok iz groa, koji se s poetka most zove, a kad prevri onda ga
vinom zovemo. Vina ima razne boje, po razlici groa, kao to smo napred rekli, t.j. belo, uto, zelenkasto,
crveno, tamno crveno, a uz to i razlian ukus ima, jer je neko vino slatko, neko katro i kiselo; a van toga i u
kakvoi ima razlike, jer je neko tanko, poem se u staklu na svetlost skroz providi, a neko je opet tako gusto,
da ga jedva provideti mogue. Osim toga i svojstva su im razna, jer su neka vina snana, neka osrednja, a
neka su sa svim slaba i vodena, i ove razlike dolaze od esti od poloaja kraja, gde vino rodi i raste, a os esti i
od vremena, kad je kakva godina, prepeka ili je kiovito, po to izlina prepeka pre vremena, a u avgustu i
septembru mokrota, menja pravo prirodno svojstvo vinu.
Najbolje je ono vino, koje je lepe, iste i svetle boje, prijatna mirisa, tanko ili prozrano, svojstva krepka, i
od godine ili malo vie staro; ovakvo vino krepi sve prirodne sile u oveku, veseli ivotna uvstva, krepi slabi
i hladni mozak, potpomae elucu svarivanje jela, budi volju k jelu, daje istu krv, lep izgled licu, goni debelu
i gustu pljuvaku, tera mokrau i znoj isteruje. Pomae onima, koji su dugim bolovanjem iznemogli; a osim
toga veseli srce, rasteruje brige i nevolje i daje miran san, ali ovo samo onda biva, kad ga ovek umereno
upotrebljava, a neumereno upotrebljeno, donosi on dui i telu sva ona nespokojstva, o kojima smo mi u glavi
drugoj govorili.
Belo, sa svim jako staro vino, vredno je za glavu, i dovodi oveka u slabost, proizvodi drhtanje i ivane
bolesti, a osobito kad neko neprestano i mnogo pije.
Stara, slatka vina korisna su za bubrege i beiku; taka vina dobra su i za spoljanje bolesti,koje se,
razjedaju, kad se njime pari i ispira.Diosokrit pie: kad se ovija vuna u tako vino umoena i na skore rane i
arke otoke metne, lei i pomae.
Slatko novo vino, koje jo nije sasvim prevrilo, pravi debelu i gustu krv, zatvara sitne ilice u crnoj
digerici i slezini, nadima telo, pravi vetrove i teke snove.
Most ne kodi glavi, otvara stolicu, ali na protiv kroz cev teko prolazi.
Kiselo vino, koje jo nije dozrelo stee, na protiv elucu je korisno, krepi ga i pravi apetit k jelu kod
zatrudnelih ena; tako vino koristi tvrdoj stolici, samo to teko kroz cev prolazi, za to oni, koji neistu bolest
imaju, ne mogu ovo vino upotrebljavati.
Crno, zagasito, gusto vino, teko se u elucu vari i sporo u beiku ide, tea glavu i brzo opija, zatvara ile
u crnoj digerici i slezini, stee eludac i krv deblja.
Crvenikasto vino, koje je sredina beline i crnine, zdravo je, ali ne daje toliko ara, i za to stari i nemoni
ljudi mogu ga upotrebljavati.
uto vino, kad sazre, za eludac je korisno, razilazi se brzo po telu, glavi ne kodi tako i na mokrau brzo
izlazi.
Belo, slabo i tako vino, koje je samo po sebi vodeno, za glavu i bubrege korisno je, a takoe i elucu,
razvija se brzo po telu, u neem pomae i varenju, tera mokrau i znoj,moe se i u tridnevnoj groznici
upotrebljavati; a koje po brdima raste zdravije je, nego ono sa ravnice.






10

Tako brdsko vino osobito za stare ljude, kao to je za decu mleko, jer ono zagreva njihovu hladnou, veseli ih
u brizi, krepi i pita njihove oslabele ivotnesile, kad ga samo umereno piju i upotrebljavaju.
Crveno kao rubin vino, za pie je bolje, nego belo i lepu krv pravi.
Ona vina, koja slade, mnogo su zdravija od drugih
Svojstvo vina najlake je poznati po ukusu, jer kakav im je ukus na jeziku, po tome dobrotu i snagu
njegovu valja tovati. Jer kad je neko vino jeziku prijatno, ono ne e biti elucu protivno, i ovako vino ima
nesravnjenu silu da nas napaja, i da sve unutranje sastave krepi. Obmana je samo i obiaj, da strana vina
meu naima vinima imaju neko prvenstvo.



GLAVA IV.

O stranim i ugarskim vinima


pansko vino je meu stranim vinima najslavnije.Ono je veoma slatko i gusto i jako. Za gaenje ei ovo
vino ne govi, i za to Germani njega vie za lekarije, nego za prosto pie potuju: jer krepi i zagreva stomak,
kao i glavu, i za to ovo vino, kao rakiju sa svim umereno upotrebljavati treba. U Germaniji tue se, da sa svim
retko prodaju trgovci pravo pansko vino, nego ga prave od meda isceena, suva groa i rakije, i tako varaju
svet.
Kanarijski sekat. Ne ustupa nimalo panskome, samo to nije tako snano. Ono je mnogo korisnije i
prijatnije, osobito za eludac ugodno je, jer otvara glad i dobro vari. No i ovim se mnogo vara, kao i sa
panskim vinom.
Francuska vina dolaze odmah za panskima, jer zu ona takoe veoma jaka, a pri tom slatka i prijatna za
pie. Meu ovima je veoma poznato burgundsko, ampanjsko, frontinjak i mukatno.
Burgundsko vino, osobito je prijatno i zdravo, ima ga i bela i zagasito crvena, ovo poslednje nadmaa
dobrotom belo.Ovo vino ima prijatan ukus, krepi i zagreva glavu, eludac i sve unutranje sastave, inae za
trpezu ba ne govi sa svim, jer je jako, varenju vie prei, nego to pomae. Ipak posle svarenja oko etvrtog
sata po podne, moe se po jedna ili dve ae piti, i tada biva za eludac vanredno sredstvo.
ampanjsko vino je slae, bolje i prijatnije od burgundskog, jer ono bolje prija i pita, eludac neiskazano
krepi i varenje brza, a pri tom brzo se u mokrau pretvara.
Frontinjak ima prijatan ukus i krepi eludac, na protiv ne prija glavi, jer im se malo vie pije, moe da
kodi. No ako se kao lek upotrebljava, onda krepi i veseli sve ivotne sile i ini oveka bistrim i veselim.
Mukatno vino; po to i ovo raste u istoj krajini, gde i frontinjak, razlika je u tome, to je prvo belo a drugo
crvenkasto. Mukatno je vino divno blaga ukusa i osobito pie, a potpomae toplotu.
Sva ova vina u opte su jaka, i za to nesu za gaenje ei, nego ih treba piti posle jela, radi potkrepe
eluca, po jednu ili dve ae.
Talijansko vina su takoe suvie estoka, no ipak su prijatna i slatka ukusa, krepe eludac i usiu suvinu
mokrotu. Po boji su neka crvena, a neka bela, no oba su estoka i ako se ne meaju s vodom, jedva ih je
mogue piti.
Florentinsko je vino za srdobolju sa svim dobro, jer ima osobitu snagu stezati i zatvarati, a tako isto i ona
vina, koja uspevaju u bivem kraljevstvu napuljskom.








11

Veltelinsko vino je sa svim zdravo i ukusno pie, koje ima silu da krepi eludac i da ivce oivljava.
Meu vinima, koja na arhipelakom ostrvu raste, preizredo je ono vino, koje se po tom ostrvu zove.
Malvasija je vino sa svim slatko i vrlo ukusno, srodno kanarijskome; krepi eludac i potpomae varenje.
Ovo vino ima taku snagu, da zgreva i sui i svagda je dobro za one ljude, koji su vlanoga i hladnoga sastava,
a osobito za one, koji vodenu bolest imaju.
Kiparsko vino , rodi na ostrvu Kipru, jedno izmeu blagorodnih vina, koje veoma dobro elucu govi i
razlazi se blago po celom telu.
Nemaka vina. Ova su mnogobrojna, za najbolja dre se rajnska, mozelska i majnska. Posle ovih dolaze
nekarska, frankonska, austrijska, tirolska i druga vina.
K rajnskim vinima rauna se i elsasko, kako crveno tako i belo; ova vina su dosta estoka i vatrena,
izredna ukusa i ugodna elucu; ipak nije savetno njima opiti se, jer sa svim oteaju glavu i velike joj bolesti
uzroe.
Nie Landave, to po planina rode vina, prevazilaze i sama elsaska, jer su zdravija.
Ne daleko od trasburga u selu Dorsl-Hajm, na planini zvanoj Altenberg, raa osobito dobro, zdravo,
prijatno i ukusno vino, koje elucu govi, bubrege i beiku isti, i kamen i pesak isteruje.
Meu svim rajnskim vinima, imaju prvenstvo bahararska i rajngaurska; poem su mnogo prijatnija nego
ostala, a to za toto su svetla i bistra, a zgrevajui po tome pomau slabom elucu, jer ne samo to ga zgrevaju,
nego i hladnu i gustu slinu u njemu popravljaju, rastvaraju i varenje krepe. No za obian napitak za stolom ne
podnose, jer su vrlo jaka.Posle jela umereno upotrebljena pomau elucu.
Mozelska vina su odvie nena, ista i bistra, imaju prijatan ukus, i pomau elucu; zbog njihova umerena
svojstva dobra su protiv bolesti bubrega, beike i zglavkova. No poem ne mogu dugo stojati, to se moraju
prve godine popiti.
Nekarska vina imaju takoe vano svojstvo, samo nesu tako estoka, no mnogo laka od mozelska, za pie
pri stolu sa svim su prijatna i ukusna; vatrenim ljudima, koji pate od suve bolesti, kodljiva su i nesu nikako
za upotrebu, ali ova vina iste bubrege i beiku od peska i neistote. Ova vina ne mogu dugo da se odre, niti
se mogu daleko na stranu nositi.
Frankonska vina prijatnog su ukusa; prve godine su opora, a docnije meka i prijatna.
Tirolska i austrijska vina. Ova vina prijatna su za pie, ne kode ni malo elucu i potpomau varenje. Poto
su ova vina jaka, za to ih valja svagda piti umereno, a ko je slab na grudima, da ga ne pije.
Maarska vina zdrava su i dobra, nego samo po poloaju kraja i mesta gde ona raaju, bivaju jedna od
drugih lepa.
Tokajsko vino. Najslavnije meu svima i sva druga prevazilazi; ima sladak prijatan ukus, krepi eludac,
potpomae varenje, razveseli sve ivotne sile, i ini oveka veselim. Ovo vino ima po pravu pred svima
stranim vinima prvenstvo, poem glavu, srce i sve sastave ivotne
osobito i divno jaa i krepi i svake boletine i zakoljice njene lei. Ovu snagu i silu ima ono od svoga
visokog i toplog poloaja, a najlepe tokajsko vino raa na jednoj visokoj planini, u kojoj se sredini mnoge
zlatne ile nalaze, i zato se na korenju okoa esto opaaju mnoga zlatna zrnca, i kako je ona strana planine
sa svim arka i u pripeci, s toga se groe sa svim ukuva i sok sladak biva, jer se sredstvom arkih sunanih
zrakova vea est vodene pare isui.
Starim ljudima i onima koji se s visokim naukama bave, po jedna aica tokajskog vina odve im dobro
ini, jer ono ne samo da svaku kodljivu vlagu u elucu njihome satire, nego i sve telesne i umne sile krepi i
podmlauje.










12

Potovanja zasluna, dobra i zdrava su takoe vina: opronjska, velikovardarska, debrecinska i budimska,
a koavska i mikolska i ako su po ukusu otmena, ali su sa svim krena, i stvaraju razne bolesti u
zglavkovima, za to se njih treba uvati.
U Sremu, a osobito u Karlovcima i po nekim manastirima, takoe su dobra i postojana vina, osobito
zagasito crvena sa svim i na svu meru snana. Vino koje u Karlovcima i po nekim frukogorskim manastirima
i varoicama o berbi iz crvenog mosta prave i koje iljerom nazivaju, sa svim je delikatno, prijatno i zdravo
pie. Ono dobije lice crvenkasto i kad postoji tri ili etiri godine, onda dobije osobit ukus i ne moe se vie,
nego posle jela po jednu ili dve ae, u koliko je krepko i snano popiti, jer je zdravo i jako i vrlo dobro krepi.






GLAVA V.

O podrumu i buradima.

Broj 1.
Kako treba podrum drati.

Prozori na podrumu treba da su sa zapada ili severa; zimi kad nije tako velika cia, a od zapada ili severa
provejava tanak i ist vazduh, valja ih otvoriti i za to je nuno imati kapke na njima. Ako je podrum sa svim
vlaan i od toga se znoji, onda u prolee i s jeseni, kad je vedar i ist vazduh, treba pred vee prozore otvarati
i u jutru rano opet zatvarati. Svake jeseni pred berbu treba dobre, suve zemlje u podrum unositi, a staru zemlju
izneti, da se ne bi mnoila vlaga.
Podrum valja svagda isto drati i za to ga svake subote i gore i dole, a osobito izmeu i ispod buradi i
samu burad svud okolo istiti, da se ne bi gdegod plesan nahvatala, i svaki dan sa sveom pregledati burad i
plesan s buradi, a i oko vranja i epa krpom istiti.Birvad (podvaljci) treba da su visoka, jer e inae biti
suvie vlage. U leto treba vrata i prozore zatvorene drati, da ne bi u nj sunana toplota doprala, jer e onda
uvek u podrumu hladovina biti.A tako isto zimi zatvarati, da ne bi studen i hladnoa ulazila i da bi se toplota
unutri odrala. Osobito valja uvati podrum od svakog, a naroito istonog vetra, munje i grmljavine; kad god
to biva, nikako ni podrum ni prozor ne otvarati, a tako i kad je oblano i kad kia pada, treba da je podrum
zatvoren.
U podrum ne unosi nikako gorei ugalj, jer je isparenje i dim od ugljena vinu kodljivo i od toga snagu
gubi; a tako isto treba ga uvati i od svakoga zadaja i ne unositi, niti drati u
podrumu, to ima gadan miris i zadaj, kao sir, beli luk, zejtin, koe, kiseo kupus, ili drugo tako to, jer vino
nita ne podnosi, van voa.

Broj 2.
Kako da namesti burad.

Burad treba namestiti na bivrad (podvaljke) u podrumu u takom redu, da meu njima po malo prazna
mesta ostane, a tako isto i pokraj zida ili stene, da bi se lake mogla burad istiti, i u vreme nude, ako bi
pukao koji obru, da se moe drugi namestiti. Da ne bi vina u buradima vetrila, od ega se dobrota gubi,
nuno je vranj dobro rogozom obvijen udariti, a ozgo sa istim peskom pokriti. Bure ne trebanikad naeti, ako
nije vreme vedro i lepo.





13

Broj 3.
O spremi buradi za vino.

Treba znati,da su stara burad, u kojima je jedared ili vie puta vino bilo, svagda bolja nego nova, ali treba i
ova i ona isparavati i ispirati i svagda spremna za vino drati.
Novo bure u kojem jo nije bilo vino, treba negaenim kreom i vodom ispariti, to jest spusti u bure malo
negaena krea, pa uspi dosta vode, i neka se dan i no pari, pa onda prospi tu krenu vodu, a uspi drugu istu
vodu i isperi ga sa svim od krea i posle uzvari drugu vodu i kad bude vrela, baci unutra neto soli i uspi u
bure neto vode, zavranji dobro i tumbaj amo tamo i tako ostavi da stoj 24 sahata, a posle prospi i istom,
hladnom vodom isperi, metni bure na dva panja, jamu vranjevu na dole okreni, da se voda iscedi i bure dobro
isui, onda podmetni levak pod jamu vranjevu, pa malo belim tamjanom bure nakadi i odmah zavranji dobro i
tako ga ostavi dok se vino ne bude sipalo u bure.

Broj 4.
Da drukije novo bure ispari.

Naupaj lia orahova za vreme kad orah cveta, osui u hladu, a za tim ostavi ga na takom mestu gde
praina ne pada. A na nekoliko dana pre nego to e sipati vino, uzvari u kotlu dovoljno vode i kad stane
voda strujiti, baci u nju onog lia i neka dobro provri. Tako vrelu vodu uspi u bure i tumbaj tamo amo, ostavi
dobro zatvorenoda dan dva tako postoji, a meutim po esto tumbaj, onda prospi tu vodu, isperi s drugom
istom vodom i kad se osui, zakadi bure sa belim tamjanom i izmirnom, kao to je reeno.


Broj 5.
Jo drukije novo bure da ispari.

Baci neto prosejana pepela u bure i uspi na to vrele vode, zavranji dobro i tumbaj ili valjaj, onda ostavi da
preko noi postoji, za tim onu pepelnu vodu prospi i bure istom vodom sve dotle ispiraj, dok sasvim ista ne
bude.Kad ve hoe vino da sipa u bure, zakadi bure tamjanom i mastiksom, kao to je pod br. 3. reeno i
zapui krpom. Onda sagori u tiganju na vatri dve ake soli, da pomodri, i baci to u bure, a za tim uspi 5 deci ili
po veliini bureta,
komovice estoke, nakvasi u rakiji jednu krpu, seei je na plamenu i baci u bure, od ega e ona u buretu
rakija odma uei se i lep dim stvoriti, no odmah toga trenutka treba sipati vino unutra, koje e od toga dobro i
postojano biti.

Broj 6.
Jo drukije.

Uzmi smrekovih istih zrnadi, istuci u avanu i baci u vodu da se kuva, za tim uspi vrelu vodu u bure,
zatvori dobro i tumbaj i ostavi preko noi da postoji, posle isperi, osui i tamjanom zakadi.

Broj 7.
Jo drukije da ispira bure.

Uzmi soli i pepela od loze podjednako za jednu prilinu iniju, i uspi u bure; zatim uzmi orahova lia,
istuene smreke i prokuvaj sve to u velikom kotlu u vodi, za tim uspi u bure i zatvori dobro, tumbaj bure
ovamo onamo i ostavi preko no da postoji, pa onda pospi tu vodu, s drugom ispiraj dokle god ista voda ne
poe, a posle kad se bure osui, zakadi ga pripravljenim sumporom ili ime hoe.




14

Broj 8.
Jo drukije.

Uzmi smrekovine sa korenjem i hmelja s korenjem, iseci na krupno i spusti u vodu da se prokuva, ovu
vrelu vodu saspi u bure, i ini isto onako, kao to je ve pod br. 7. govoreno, i kad se bure osui, zakadi ga
pripravljenim sumporom ili s tamjanom i dobro zatvori.

Broj 9.
Da stara burad ispari.

Bure, u kome je vino ve bilo, moe se i sa slanom vodom zapariti i sa istom ispariti i kad se osui
zakaditi ga belim tamjanom i mastiksom ili pripravljenim sumporom.

Primedba

Da bi se burad ouvala od kvarea, im se koje bure isprazni, odmah ga treba istom vodom, dva ili tri
puta isprati i ostaviti da se osui, pa onda tamjanom zakaditi i odmah dobro zatvoriti, da dim u nutra ostane, i
tako ga na suvo kakvo mesto ostaviti gde vetar, kia i sneg, a i kokoi ne dolaze.
Broj 10.
Kad bure na plesan udara.

Uzmi smrekovih iverja i zrnadi, i neto zovina cveta, metni sve u vodu da se prokuva i onda tu vodu uspi u
bure i dobro ga isperi, pa ostavi da preko no postoji, a posle slanom vodom isperi i kad se osui, saei
unutra neto rakije i odmah za tim zatvori, da dim unutra ostane, pa provaljaj bure, i tako ostavi da neto
postoji, a za tim zakadi ga pripravljenim zainjenum sumporom ili tamjanom i izmirnom.

Broj 11.
Kad je bure veoma pokvareno.

Tako bure treba odadniti i sve duge i dana iznutra sastrugati, vatrom opaliti, a za tim zadniti i zaparivati
kao novo bure, a kad se osui, uliti u njega jednu litru rakije i valjati, da se sve duge i dana rakijom nakvase,
a za tim saeenu krpu spustiti unutra, da se rakija zapali i kad se tako uradi, onda se moe bez svake sumnje
u njega sipati vino.

Broj 12.
Drugi nain da hrav miris iz bureta izvadi.

Kad bure bude ispareno i osueno, uzmi alfije, ruzmarina i malo karanfilia, sve ovo sitno iseci i metni da
se u jakom siretu svari, pa ovako vrelu uspi u bure, zatvori dobro i onda e se izgubiti hrav miris.Koliko
ega se uzme to zavisi od veliine bureta.

Broj 13.
Da dozna da li je bure isto.

Zapali votanu sveu i metni je u bure kroz jamu vranjevu i ako bure nije isto, onda svea nee dobro
goreti, no plamen e ii napolje.Isto tako i pripravljeni sumpor ne gori dobro kad nije isto bure. Ako eli
znati da li je bure isto i ima li hrav miris, od koga bi se vino pokvarilo, a ti uzmi bure jedno koje hoe,
izvadi vranj i udari akom po jami vranjevoj nekoliko puta i onda odmah metni nos na jamu, pa e poznati
kakav ima miris bure.



15
GLAVA VI.

O raznoj spremi sumpora.


Glavno je da je svaki sumpor radi zakaivanja buredi (pripravljeni sumpor) pravi sumpor, koji je sa svoje
balzamine sile i radi svoje toplote i suvog svojstva za mnoge stvari upotrebljiv, a osobito za grudi; on otvara
i protivi se svakoj gnjilosti, rasteruje jed, lei od ugriza besnog psa, nateruje znoj itd., pomae kodljivoj vlazi,
u bolji bele digerice, u kalju i sipnji, protiv kuge i kunih groznica, u trzanju utrobe i u zastajanju enskog
vremena; spolja rasteruje otvrdle otoke, razjedene kraste i svrabe.Dom sumporov vedri i razgaljuje one, koji
boluju od padavice. Ipokrat je leio kune ljude sa potpunim uspehom; jer sumpor ne samo to uva vino od
kvarea,nego se protivi gnjilosti krvi. Isto je tako i sumpor kao i svaki mineral od esti neist, s toga je nuno
sumpor radi vina istiti i sa raznim prijatnomiriljivim stvarima meati i sledeim nainom pripravljati.


Broj 1.
Obino ienje sumpora.

Uzmi sumpora, koliko hoe, istucaj u avanu sitno,za timga metni u kalajisanu erpenju na vatru, da se
rastopi, a onda uspi u tu smesu hladne vode i ostavi da postoji po dana, posle svu vodu ocedi, a sumpor ostavi
na vazduhu, da se osui ili u toplu pe, i kad se osui, opet ga metni da se rastopi, kao i prvi put i opet uspi
hladne vode i ovako ini tri put. Ali je jo bolje, kad u mesto vode uzme sireta.

Broj 2.
Drukije ienje sumpora.

Metni istuena sumporau poveliki lonac, naspi vode i pristavi k vatri, da se prokuva i da vri dobar sat i
vie, no meutim meaj ga, onda vodu ocedi i ostavi sumpor da se osui, kao to je kod br. 1. reeno. Posle ga
metni u kalajisanu erpenju i na tihoj ugljenoj vatri rastopi, da bude lepo bistro tean.
I pri jednom i drugom oienom sumporu uzmi bela ista platna, iseci na komadie dugake 15 cent.
Dugake 3 cent iroke. I kad predreenim nainom sumpor poslednji put rastopnjen bude, provlai kroz
sumpor u onoj erpenji komad po komad platna i mei na suvu dasku da se sui, a posle ga ostavi u istu
kutiju i dobro zatvori. Ovo je najprostiji nain ienja i pripravljanja sumpora. Nemci ovaj nain nazivaju
ajnlag , a mi emo ga nazvati: pripravljeni sumpor za vino , jer se sumpor pripravlja i isti i za druge
razne tsvari ; apotekari prave od sumpora mleko, piritus, balsam itd. Sad slederazni bogato pripravljeni
sumpor.

Broj 3.
Izredna sprema sumpora.

Uzmi jedno po kile uta, ista sumpora, istuci u avanu na sitno,metni u povei lonac da se kuva tri sata i
esto meaj, posle ga uspi u kakav iroki sud i sumpor peri dotle, dok iz njega ista voda ne poe, zatim ga
ostavi da se osui, kao to je ve reeno. Kad se dobro osuio, metni ga u kalajisani lonac, naspi na njega ljute
komovice, poklopi dobro i ostavi da tri dana postoji, no meu tim esto meaj i opet dobro zaklapaj, a onda ga
uspi u kakvu kesu, da se rakija ocedi, pasad sumpor iz kese istresi i ostavi da se osui. Ovakvim nainom
sumpor e biti od svake neistoe i neprijatna zadaja oien.
Za ovako oien sumpor, uzmi sledee stvari: kamfora 1 deka, korijonova semena 5 deka, ovo seme
treba da postoji 6 dana u ljutom siretu i zatim da se osui; onajzova semena 7 deka, korena bele perunike 7
deka, bibera i oraia po 1 deka, oraikova cveta 1 deka, slatke korice 1 deka, korena od uavice 3
deka, bela tamjana 5 deka, setvala 1 deka, galaganta 2 deka.
Sve ove stvari, svako zasebno natucaj u sitan prah i smetaj sve zajedno.


16
Kad bude sumpor suv, a ti ga metni i erpenju, rastopi, pa onda u rastopljeni sumpor smetaj pomenute
stvari, a za tim provlai komadie platna, kao to je ve napred reeno, i tako poto se osui, dri ga u
zatvorenij kutiji do upotrebe.
Od ovako pripravljenog sumpora uzima se samo po 2 deka na jednu desetaku, a prema tome valja se
ravnati za vea burad.
Broj 4.
Jo drugi nain da pripravi sumpor.

Uzmi sumpora po kile, rajskih zrnadi, kamfora, mastiksa, dugaka bibera, oraia, isijota, bela tamjana,
setvala, korena uanice po 2 deka, korena bele perunike 2 deka, galganta 3 deka, onajza 3 deka.
Sumpor istuci u avanu i metni ga da se rastopi u kalajisanom sudu, i tako vrela uspi u hladnu vodu, ovako
ini tri put, kao to smo u poetku rekli. Navedene one stvari nasitno istucaj i sve zajedno izmeane metni u
jednu veliku iniju; kad bude sumpor poslednji put rastopljen, provlai platnene komadie kroz njega i kad
pojedini komad provue, dokle je vru, pospi ga s onim u iniji miriljavim prahom, s jedne i s druge strane,
ili metni jednu stranu komadia na prah i prah e sam isprelepljivati, a drugu stranu pospi rukom i tako
osuene zatvori u kutiju i dri do upotrebe.
Broj 5.
Opet drugi nain da pripravi sumpor.

Uzmi kilu sumpora, korice slatke, karanfilia, isijota, setvala, rajskih zrnadi, oraikova cveta, bibera
dugaka, korena bele perunike, kamfora, korena uanice, mastiksa od svakog po 1 deka, vinskog strea 5
deka, galanga, izmirne po 1 deka, tamjana bela 3 deka, iirota 1 deka i korijonova pripravljena semena 3
deka.
Sa sumporom uini, kao to je reeno, a ove navedene zaine svako za sebe istuci u avanu i smeaj sve
zajedno; uzmi ruzmarina, spikandra, uta eboja, karanfila sadovog, od svakog po
neto, iseci na sitno i smeaj u kakvoj iniji sa pomenutim zainima i kad sumpor bude lepo rastopljen,
provlai kroz njega komadie platna, a svako sa obe strane posipaj sa onim stvarima iz inije, pa e biti
osobiti i neiskazani spremljeni sumpor, koji daje vinu lep ukus, boju i prijatan miris.

Broj 6.
Jo na drugaiji nain da spremi sumpor.

Uzmi slatke korice, oraia, oraikova cveta, rajskih zrnadi, galganta, mastiksa, karanfilia, semena
onajzova, setvala, dugaka bibera, kamfora i korena bele perunike po 3 deka, suve alfije, ruzmarinova cveta,
avoronkova cveta, nevenova cveta i lavendla po 4 deka.
Zaine treba istui, a cvee isei, i sve zajedno pomeati i time svaki kroz sumpor provueni platneni
komadi sa obe strane posuti; ili baci sve ove stvari u rastopljeni sumpor i meaj dobro,i onda provlai
platnene komadie i pospi sa obe strane sa istuenim ledenim eerom. Ovako pripravljeni sumpor ini, da
vina postojana, po 6 do 10 godina slatka, prijatna i blagog ukusa budu.














17

Broj 7.
Jo drugaije da spremi sumpor, koji ini da vino bude slatko i dobro.

Uzmi sumpora 1 kilu, oraia, rajskih zrnadi, slatke korice, karanfilia, galganta, izmirne, bela tamjana
po 3 deka, kamfora 5 deka, storaksa, bibera krupnog, iirota, crvena sandala, rodijskog drveta, korena
omanova i bele perunike po 3 deka, onajzova semena 7 deka.
Sumpor istuci u avanu, metni u kalajisani lonac ili erpenju, da se na tihoj eravici rastopi, i da bude kao
maslo ili zejtin, i tako rastopljen uspi u drugi kalajisani ist lonac, sa dobrom zainjenom rakijom, napuni
lonac, i odmah zaklopi dobro, i kad se ohladi sumpor, onda ocedi rakiju, kroz platno ili kroz sito, a sumpor
ostavi da se osui; posle ga opet istuci i metni kao pre na vatru, da se rastopi, onda metni unutra navedene u
prah istuene stvari i izmeaj dobro i onda provlai komadie platna.

Broj 8.
Cvetni priravljeni sumpor.

Uzmi sumpora ista 1 kile, onajzova semena, korijanova semena, od svakog po 13 deka, cvea
karanfilova 6 aka, avrnjike, cveta avoronkova, uta i crvena eboja, majkine duice i ljubice po dva puta
izmeuprstiju, crvene rue tri put, slatke korice 3 deka, karanfilia, oraikova cveta od svakog po 1 deka,
rajskih zrnadi, iirota i korena bele perunike od svakog po 3 deka.
Sumpor rastopi kao to je reeno, zaine, semena i korenja, svako za sebe istuci u avanu, a cvetove sitno
iseci, pa onda pomeaj sve zajedno, pa pospi po kakvoj istoj dasci; posle provlai kroz rastopljeni sumpor
komadie platna, i svaki komadi, jo dok je vru, metni na posutu dasku, a s druge strane pospi s prstima, i
tako e biti osobito dobar pripravljeni sumpor za vino.

Broj 9.
Bogato priravljeni sumpor, koji daje vinu lep i prijatan ukus i da bude postojano.

Uzmi sumpora 1 kilu, korena uanice 13 deka, bibera krupnog 1 deka, slatke korice 1 deka, vinska
strea, kamfora, rajskih zrnadi, galganta po 1 deka, semena onajzova 3 deka, korena zubovka 3 deka,
niadora, semana korijanova i moraeva po 3 deka, isijota i setvala po 1 deka, karanfilia, oraia i
oraikova cveta od svakog po1 deka, korena bele perunike 3 deka, izmirne 1 deka, mastiksa i tamjana
po 1 deka, tamjana belog 3 deka, korena koprive 1 deka, iirota i korena zmijakova po 1 deka, cveta
levendlova, cveta zovina i uta eboja, ruzmarina i po jedan put izmeu prstiju. Cvee isei na sitno, a druge
stvari istucaj u avanu, i sve smetaj i ini kao to je pod brojem 8 reeno.

Broj 10.
Vanredno pripravljeni sumpor za svako vino.


Uzmi ista sumpora 1 kilu, semena onajzova 13 deka, korena bele perunike 7 deka, oraikova cveta,
krupna bibera od svakog po 3 deka, bela tamjana, mastiksa, rajskih zrnadi, od svakog po 5 deka. Sumpor
spremi tako, kao to je pod brojem 2 reeno, a stvari istucaj u avanu, pomeaj sve zajedno, metni na dasku i
provuene kroz rastopljeni sumpor komadie platna pospi sa obe strane.









18

Broj 11.
Mirisavi pripravljeni sumpor.

Uzmi korijonova pripravljena semena, rimskog kima, semena onajzova i moraeva od svakog po 2 put
izmeu prstiju, suva zovina cveta 4 puti, korena bele perunike 25 deka, bibera 25 deka, cveta levendina i
epikanardova, ruzmarina i alfina i od svakog po 5 deka, storaksa i verzina po 7 deka, gume ladanove 9 deka,
mastiksa, bela tamjana po 13 deka, bela kima 3 deka, rajskih zrnadi 5 deka, karanfilia, slatke korice, oraia
od svakog po 3 deka, sumpora koliko god treba, i postupi kao pod brojem 10. Ne mora uzeti ba toliko, kao
to je ovde reeno, nego moe polutinu od toga ili etvrtinu i osminu. Ovo neka ti slui za merilo, a ti uzmi,
koliko misli da e biti dosta.

Broj 12.
Najvanrednije pripravljeni sumpor, koji nije nikome kodljiv.

Uzmi lepa uta sumpora, koliko treba, metni ga na tihu vatru da se rastopi, onda ga uspi u miriljavu
vodu, ruinu, alfinu, ruzmarinovu, onajzovu, ili u drugu ma kakvu staloenu vodu, ili ako nema takve
vode, monj i u mirisavo vino usuti i kad se ohladi, metni sumpor da se osui i opet rastopi i u reenu vodu
sipaj i ovako tri ili etiri puta ini i tako e biti sumpor od svoga hrava mirisa oien. Posle uzmi zaina
kakvih hoe, onajza, korijona, moraa, mirisnog cvea i tamjana belog sa izmirnom i pripravi komadie
platna, kao to je napred reeno. Ovako pripravljeni sumpor, ne doputa vinu da se pokvari, a onima koji ga
piju, nije nikako kodljiv.

Broj 13.
Jo inae da pripravi sumpora.

Uzmi onajza i moraa po jednu aku, istuci u avanu i metni u lonac da se skuva u vodi, i kad voda sav
miris izvue, ostavi da se ohladi i posle procedi kroz sito u drugi sud, u tu vodu sipaj rastopljeni sumpor, onda
uzmi istuena i prosejana korena bele perunike i toliko u prah istuena bela tamjana, pomeaj sve zajedno, i
tada uzmi tanko iseena leskova iverja, s pedi i po dugaka, i sa dva prsta iroka, pa kad sumpor poslednji put
rastopljen bude, provlai ovo iverje komad po komad i posipaj onim prahom peruniinim i tamjanom, osui i
dri u kutiji do upotrebe.

Broj 14.
Jo drukije da pripravi sumpor.

Uzmi onajzova i pripravljena korijonova semena od svakog po 25 deka, cvea karanfilova 6 puta izmeu
prstiju, avranjike, avoronkova cveta po 2 put, crvene rue 4 puta, uta eboja cveta 2 put, slatke korice 3
deka, karanfilia i oraia 1 deka; zaine istui, a cvee sitno iseci, sve zajedno smeaj i po dasci pospi

Broj 15.
Opet na drugi nain lepo pripravljeni sumpor.

Uzmi slatke korice, karanfilia, rajskih zrnadi, oraia, korijona, onajza, moraa, kima, korena bele
perunike, dugaka bibera po 3 deka, cveta karanfilova, korena omanova, storaksa, ruzmarina i ruzmarinova
cveta, lavendlova cveta, alfije, avoronkova cveta po 3 deka, velzina 2 deka, bela tamjana i mastiksa po 2
deka, crvena sandala 7 deka, sitno iseena iverja od smrekovine 5 deka. Sve ove stvari istuci i pomeaj i posle
s njima posipaj obe strane provuene komadie platna kroz rastopljeni sumpor.





19

Broj 16.
Jo drukije da pripravi sumpor.

Uzmi sumpora kile, korena bele perunike, bibera krupna, slatke korice, karanfilia i kima, onajza i
moraa, korena zubovka i galgante, korena blaenka, rajskih zrnadi, bela tamjana, mastiksa, isijota, oraia,
kamfora, oraikova cveta, setvala, od svega po 3 deka.
To sve istuci u prah, a sumpor rastopi, sipaj u sire ili rakiju sedam puti, komadie radi provlaenja kroz
sumpor, naini od hartije i svaki provueni komadi pospi s obe strane tim zainom i sitnim eerom.

Broj 17.
Jo drukije.

Uzmi slatke korice, karanfilia, rajskih zrnadi, oraia, oraikova cveta, dugaka bibera, onajzova i
moraova semena po 1 deka, galganta, setvala, iirota, korena zubovka po 4 deka, korena bele perunike 3
deka, niadora, bela tamjana, mastiksa po neto.
Sve ove stvari, svaku za sebe istuci u prah i u kakvoj velikoj iniji pomeaj zajedno. Onda uzmi 1 kilu
sumpora istuci i rastopi na tihoj ugljenoj vatri, no meutim meaj sa istim drvetom, da se lepo rastopi, posle
toga uzmi velzina 13 deka, istuci sitno i metni u ist lonac, uspi 3 deci vinska piritusa, izmeaj i votanom
sveom zapali, i kad 2 ili 3 put bukne onaj piritus, onda odmah poklopi, i ugasie se, i tad uspi unutra onaj
rastopljeni sumpor i provlai odmah komadie platna; ali treba da ima pomonika, koji e komadie sa
pomenutim zainom s obe strane posipati i na dasku metati; komadie treba 3 ili 4 puta provlaiti kroz sumpor
i svaki put onim prahom sipati.

Broj 18.
Pripravljeni sumpor za vino, koje treba da se pretoi.

Uzmi sumpora, koliko hoe, i treinu od toga vrbova pepela, rastopi najpre sumpor i metni u nj pepeo, pa
izmeaj dobro, a posle provlai komadieplatna i svaki komadi pospi sa obe strane zovinim u prah istuenim
cvetom.

Broj 19.
Pripravljeni sumpor za slaba vina.

Uzmi galganta, setvala, oraia po 4 deka, karanfila, tamjana, iirota, dugaka bibera, po neto mastiksa,
rajskih zrnadi, slatke korice po neto, onajza, korijonova korena, bele perunike po neto i sumpora koliko je
potrebno.
S ovim postupi kao i pod brojem 18.

Broj 20.
Pripravljeni sumpor za sva povreena vina, a kad se u jesen upotrebi onda vino biva slatko.

Uzmi oraia, izmirne, galganta, karanfilia, dugaka bibera po 1 deka, tamjana i kamfora po1 deka,
bela tamjana 4 deka, omana 3 deka, galganta 5 deka, sumpora 1 kilu.
Sumpor istuci i metni u kalajisan lonac ili erpenju, na eravicu da se rastopi, ali meaj s drvetom, da ne bi
zagoreo, onda uspi u drugi lonac estoke rakije i uspi unutra rastopljeni sumpor tako, da ogrezne u rakiji,
posle ga opet izvadi iz rakije, osui, istuci u prah, pa metni opet da se rastopi, ali neprestano meaj, i kad se
lepo i bistro rastopi, metni u njega sve navedene u prah istuene zaine i smeaj dobro i onda provlai
komadie platna.




20

Broj 21.
Jo drukije da pripravi sumpor, koji ne da vinu da plesnivi.

Rastopi sumpor u zemljanoj kalajisanoj erpenji, na eravici, i kad se rastopi, uspi u hladno sire ili rakiju
i to radi nekoliko puta, kako je ve napred reeno, onda uzmi korena perunike bele, bela tamjana podjednako i
oboje istuci u sitan prah; pa onda odseci od korena gospina bilja tri tanka komadia s jednog i po pedlja
dugaka, provuci kroz rastopljeni sumpor i posipaj s obe strane sa pomenutim prahom.

Broj 22.
Kako da upotrebi pripravljeni sumpor.

Uzmi gvozdenu icu, zadeni na jedan kraj ice jedan komadi osumporisanog platna, i taj kraj savi dobro
da ne bi spao sumpor, zapali votanom sveom i spusti nie od polovine u bure, a oko ice vranjevu jamu
krpom zapui, da ne bi dim napolje izlazio, i kad sumpor izgori, onda icu izvadi i odma vranjem bure dobro
zatvori i ostavi da stoji tako do sutra dan, pa onda sipaj vino.


Broj 23.
Da zakadi bure bez sumpora.

Uzmi na jedno bure dva ili tri oraia, izbodi ih viljukom, metni ih u jednu au i uspi vinska sireta ili
obine, ali jake komovice, i ostavi da dva dana postoji, onda zadeni po jedan na icu, zapali, spusti u bure i
kad jedan izgori, spusti drugi, ali meu tim zapuavaj jamu, da dimnapolje ne izlazi, a najposle udari vranj
dobro i drugi dan sipaj vino. Ovako zakaeno bure zdravije je od sviju ostalih, dri vinu boju i dobrotu do
poslednje kapi.


Broj 24.
Jo inae.

Uzmi jednu ili dve ake ( po veliini bureta ) soli, metni u gvozdenu tavicu na vatru i kad pomodri, baci u
bure, i uspi unutra vinska piritusa ili obine jake rakije, po litru ili vie, po veliini bureta, umoi u rakiju
komadi ista platna, zapali i baci u bure, od ega e se ona rakija u buretu odmah upaliti, i osobitim dimom
zadimiti, koji koristi buretu i vinu, i ini oboje postojanim.


















21
GLAVA VII.

Kad i kako treba vino kuati ( probati ).

Broj 1.
O godinjem kreanju i promeni vina.

Kad u prolee okot krene, kad loza cvati i kad groe pone ruditi i u vreme letnjeg i zimnjeg obrta
sunca, tj. 10. juna i 10. dekembra, vino u buretu kree se i vri; i zato u to doba ni kako u vino da se nedira,
nego naprotiv vranj i ep zalepiti blatom ili testom, da ne bi vazduh u vino dopreo, pa i vrata i prozore na
podrumu zatvoriti treba; a takoe vino ne stoji na miru ni za vremena toplih vetrova, mnogo kie, grmljavine i
sevanja. Koja se vina u ta vremena prve godine u dobroti odre se, ta e za dugo postojana biti.

Broj 2.
U koje vreme da se vino kua.

Kad juni vetar duva, vino ne miruje i tad se moe najlake poznati, ima li to u vinu nevaljaloga. A kad
istoni vetar duva, vino je najslabije i po tom je najlake poznati, kakva je u njemu slabost. Kad severni vetar
pri istom i vedrom nebu duva prijatan i sve, onda je i vino u boji i ukusu lepo i prijatno, te je to vreme
najbolje za kuanje, kupovanje i prodavanje vina.

Broj 3.
ta se ite od dobra vina.

1) Lep miris 2) prijatan ukus, 3) boju ili cvet, da je beo ili crven i da je ist svetao, i da se to treba ista i
tanka staklena aa, 4) bistroa da nije mutno, 5) krepost koja se moe i po ukusu i po mirisu poznati, 6)
starost. Vino od jedne ili najvie od dve godine staro najzdravije je i sa svim dobro za pie, a starije, ne inae,
nego kao medicinu, radi leka treba upotrebiti. Novo vino, koje je skoro prevrilo, bre opija, nego li staro,
esto uzroi izlinu stolicu i nastup ili trzanje u utrobi. Sirah govori u gl.9.st.15. Novo vino i nov drug, kad
ostare prijatni budu. Najposle 7) da su stara vina dobra, treba da je groe iz koga je vino ceeno, bilo
savreno zrelo, jer ako nije, onda vino bude kiselo, otro i oporo, koje utrobu zatvara, te ovek ne moe da se
isti. Osim ako ga bude s vodom blaio. Mi ovde govorimo o prirodnim vinima, koja se dobijaju sa okota, a
ne o onim vinima, to se prave na ovaj ili onaj nain, a nemaju nikakve gotovo rei sveze sa prirodnim, i koje
za to nazivamo vetakim vinima


Broj 4.
O kuanju ( kotanju ) vina.

1) Ono je vino najbolje, koje se iz sredine bureta izvadi. Kad hoe dakle da kota vino, isperi najpre
dobro usta i pojedi tri ili etiri zalogaja hleba u vodi umoena, i onda e lako poznati kakvou vina, jer kad
ovek na tesrce ili naruavi se vino kota, onda ukus vina ne moe poznati, a posle jedenja oraja, sira, ili
druga slana i zainjena i paprena jela, imaju i kisela vina lep ukus.
2) Kad se vino u au iz visine sipa, pa se pena naglo pravi i brzo nestaje, onda je vino izredno; ako li pena
dugo stoji, to nije postojano vino.
3) Kad vino tako u au sipamo, pa ono iskre izbaci i uti, onda je dobro, ako li se otee,nije postojano.
4) Ogledajui vino uzimaj po malo u usta i zadravaj ga na jeziku, jer samo tako moe poznati ukus vinu.






22
Broj 5.
Jo inae kuati kakvou vina.

Uzmi uplju trsku, zapui ozgo palcem i metni donji kraj u bure kroz vino do dna u kiselicu, pa onda
izvadi napolje i omirii na donjem kraju izvaenu kiselicu i ako lepo mirie, to je znak, da evino ostati dobro,
ako li ravo mirie, pokvarie se.
2) Takoe je mogue kakvou vina poznati, kad metnemo u nj isto belo jaje, pa 24 sahata postoji, i ako
jaje belo ostane, to e i vino biti dobro, ako li jaje izgubi svoju belou, onda vino kvarei podlee, ili
3) Izvadi iz sred bureta vina i metni ga u mali loni na tihoj vatri da uzavri, i kakav ukus bude imalo kad
se ohladi, tkav e ukus imati i kad u buretu ostari.

Broj 6.
Da dozna imali vode u vinu.

Uzmi istu trsku, ili oljuteni gladak prut, namai ga zejtinom, pa onda zejtin otri i zamoi u vino i
izvadivi obesi, pa ako se vodene kaplje na prutu ili na trsci pojave, to je znak, da ima vode u vinu.
Ili: zagrej zejtina u tavici da bude vreo, i uspi malo vina u njega, i ako je vode u vinu, to e odmah prtati,
ako nema vode, ne e.
Ili: metni u vino jaje, ili kruku ili zrnad smrekovu ( fenje ) i ako plivaju po vrhu, onda u tom vinu nema
vode, ako padnu na dno, onda ima vode u vinu.


GLAVA VIII.

ta treba raditi preko cele godine oko vina.

Vredan domain treba da svoja vina pametno dri, kako bi u svojoj dobroti i snazi svagda ostala, jer sa
vinima drukije let, a drukije zimi postupati treba. Pri pretakanju naroito treba paziti, da se snana vina leti,
a slaba zimi pretau, No mi emo ovde radnju oko vina za svaki mesec odrediti, ta kojeg meseca sa
opreznou oko vina raditi treba, po to se sa opreznou i trudom moe mnogo dobiti, a sa zanemarenjem
mnogo izgubiti, i tako:



Januara.

U mesecima januaru i februaru, dokle traje zima i mrazevi, treba da su vrata podrumska asurom zastrta, a
prozori sa ubretom zapueni, jer je vinu, kako velika vruina, tako i zima kodljiva. Kad ide u podrum, zbog
pomrine ponesi sobom sveu, i ako je mogue uvek votanu, ali svagda vrata podrumska za sobom zatvaraj,
uglja zapaljena u podrum ne unosi, niti gasi svee u podrumu, jer ugljeni dim i zadaj od svee veoma kode
vinu.


Februara.

Ovog meseca vreme da se vina pri poslednjoj etvrti meseca, kad je vedro i isto nebo pretau, da ne bi
vino promenilo ukus i boju.






23
Marta.

U ovom se mesecu mogu vina, ne samo slaba, nego i snanija i to posle punog meseca pretakati; metni u
burad po jedan komad smrekova drveta, od ega e vina dobiti lepu boju, i ne e tako lako da se tegle.

Aprila.

Oko polovine ovog meseca treba sva vina pregledati, i krepka od slabih sa brojevima zabeleiti; poslednja
za upotrebu, a prva za dalje dranje ili za prodavanje drati; i kad loza pone cvatiti, treba paziti na vina i
redovno ih dolivati.

Maj.

Ovog meseca, kao i sledeih juna i jula kad su najvee vruine, treba veoma na vino paziti, istiti i
dolivati; koja vina do sad boju ne promenue, ta e ostati postojana.

Juna.

U junu ijulu treba se starati, da se hladovina u podrumu odri i za to vrata podrumska zatvorena drati, a
prozore sa zelenom sveom travom zaepiti, koju treba preko dan hladnom vodom kropiti. One prozore, koji
su ponoi okrenuti, moe kad i kad preko no i otvoriti, a rano u jutro opet travom zapuiti.

Jula.

Ovog meseca treba penina klasja naupati, osuiti, u kitice povezati, i na istom mestu obesiti i radi
slatkoga vina drati. Treba vrata i prozore na podrumu zatvorena drati i uvati ih od grmljavine i sevanja, jer
je to vinska bolest.

Avgusta.

U poetku ovog meseca treba uvare ( pudare ) u vinograde poslati, vinska burad, a osobito kace,
popravljati, oslabele obrue, dana i duge menjati, burad vodom nasuti da zabreknu, pa onda isprati, vodu
ocediti a zatim pokriti, da se do berbe isue.

Septembra.

U poetku ovog meseca treba podrume oistiti, stari pesak izneti, a novim suvim posuti; birvad koja su
istrula izmenuti, abrove, abrenike, kade i kese za ceenje vina opraviti, i sve
u pripravnosti drati; kola za voenje kljuka sa buradima urediti. Burad u koja e se ceeni most sipati,
treba ispariti, isprati, pripravljenim sumporom, ili im koji hoe, zakaditi i zatvoreno drati do berbe.

Oktobra.

Berba ne biva svuda u isto vreme; po nekim krajevima poinje u oktobru; ali ovaj mesec i jeste najbolji za
branje, jer onda groe bude savreno zrelo; po nekim krajevima, gde sunce u avgustu i septembru ee
grije, tamo poinju brati od polovine septembra.







24
Novembra.

Ovog meseca treba posle punog meseca ceeno vino u druga ista burad sa drodinom ili kiselicom
pretoiti.

Dekembra.

Poto ovog meseca zima nastaje i studen s dana na dan vea biva, to treba prozore podrumska ubretom
zapuiti. Posle punog meseca mogu se slaba vina pretakati.




GLAVA IX.

O branju vinograda i ta tome pristoji.

Broj 1.

O tanom vremenu berbe.

Napred je reeno, kako branje vinograda ne biva svuda u isto vreme, jer po nekim stranama ranije jesenja
hladnoa nastaje, tamo berba ranije biva, a gde docnije zastudi, tamo docnije berba biva. S toga se dogaa po
nekad, da i po onim stranama, gde studen docnije nastaje, bude taka studen i hladnoa i rano, ili mloge kie, te
berba u oktobru poinje se. Pri svem tom, onaj koji vinograde ima, treba da pazi na zrelinu groa, bilo to u
septembru ili u oktobru, t.j. kad je groe slatko, zrna skoro da pucaju, i kad ih zgnjei, a prsti ti se lepe, i
kad se zrna ponu manjiti i zbrkavati, tad je pravo vreme za berbu, jer samo iz taka groa biva estito,
delikatno i postojano vino; ako se nezrelo bere, onda vina bivaju nepostojana, prevrtljiva i nezdrava.

Primedba.

Meu groem ima i tako, koje nije zrelo, od prepeke; pa posle kad udari kia, poplesnivi groe. Zato
zeleno i plesnivo groe treba na stranu metati, pa nikako ga ne meati u abar sa zrelim groem, jer e inae
od takva groa vino propasti, uskisnuti ili prevrnuti se.

Broj 2.

O ceenju bela vina.

Za ceenje treba izabrati isto, zrelo i koje nije plesnivo groe, i tako u abru ili u kadi, muljalom dobro
izmuljati; treba imati jednu veu kadu i jednu manju. Veliku kadutreba metnuti na birvad povisoko, a dole
ispod nje spreda iskopati jamu i podmetnuti onu manju kadu u jamu ispod velike. Velika kada treba da je
probuena na dnu nad manjom kadom, kako bi mogao proceeni sok ili most u manju proticati. Pri ovome
poslu treba najmanje 2 oveka, jedan, koji e kesu gaziti, a drugi, koji e u kesu sipati iz druge kade, ili iz
bureta izmuljano groe i opet crpsti isceeni i u manju uliveni most, i istim kalajisanim kotlom, ili
drvenom kantom sipati u pripravljeno bure. Drugo bure treba da je blizu nameteno, pa u njega sipati iz kese
onu kominu, iz koje je most isceen. ovek, koji kesu gazi, treba pre svega noge dobro da opere, i tako i
onom drugom oveku treba da su iste ruke.





25
Broj 3.

O ceenju crna vina.

Iste take stvari trebaju i za ceenje crna vina, kao i za belo, osim to treba namestiti u veliku kadu do
polovine jedno izbueno dano, toliko okruglo, koliko je okrugla kada po sredini, ili u mesto dana utvrditi na
drvenim stupiima gvozdenu estu reetku, pa izmuljani kljuk sipati odozgo i koliko mosta kroz reetku u
veliku, i iz velike u malu kadu protee, toliko crpsti i sipati u pripravljeno bure, a ostatak na reetci sipati u
crni kljuk. Neki cede crno vino kao i belo, na kesu gazei nogama; ali ovo vino ne moe biti take krasote i
osobenosti, kao prvo, koje se tako proputa, a ne da se silom tera. Ovako vino nazivaju kod nas iler, za to to
dobija srednju boju, a to je meu belim i crnim.

Primedba 1.

Ovakim nainom moe se i belo vino cediti, t.j. proputati most kroz reetku, i proputeno crpsti i sipati u
bure, a ostatak sipati u kesu i gaziti, i ovo gaenjem ili presom isceeno sipati u drugo bure za domau
potrebu.

Primedba 2.

Ako bi kogod hteo da ima savreno dobra ilera i bela vina, treba da cedi u vinogradu odmah, kako se
groe obere i izmulja; burad, koja se takim frikim mostom nalivaju, treba odmah nositi kui i u podrum ili
pivnice smestiti na birvad, ali da svako bure s pedlja bude prazno, da ne bi pri vrenju nita napoljeizlazilo, pa
se moe onda ovla i zavranjiti, da ne bi sila vinska izlazila.

Primedba 3.

Oni ljudi, koji cede i sipaju most, da se uvaju, da ne jedu pri tom poslu luka, ili neto drugo to udara, ili
to u podrum unositi; a na ovo treba paziti i onda, kad se mlada vina iz kaca u burad otau.

Primedba 4.

Kad pomenutim nainom isceena nova vina ponu vriti, onda treba drugog ili treeg dana svako bure
doliti onakim vinom ili istim mostom, kakvo je u buretu, ali ne u jedanput, nego svaki dan po neto, dokle ne
padne kiselica na dno bureta, koje se poznaje po tome, to vino vrijui ne podie se vie k jami vranjevoj,
nego samo u sebi vri, a to due vri to sve snanije biva.

Primedba 5.

A da bi istije i jae to vino bilo, moe se posle 10 ili 12 dana pretoiti u druga ista burad, i tako e na
dnu ostati gusta kiselica, a tanka t.j. vedrija ( koja je svagda korisnija za vino, nego ona gusta ) u vinu, i
uinie da e i u drugom buretu nekoliko vriti, a posle e na dno padati, i vino drati u snazi i postojanstvu.
Zaostavu gustu kiselicu treba iz prvog bureta izruiti u kominu, od ega e posle izredna rakija biti.










26
Primedba 6.

Treba burad sa mladim vinima zavranjena drati, da ne bi vetrila, to jest, da ne bi snaga iz njih napolje
izlazila; a kad jaki vetrovi duvaju i kad su mutni i kioviti dani, treba prozore i vrata podrumska zatvarati.

Primedba 7.

Kako ceena , tako i ona iz kaca pretoena vina krepija su i snanija kad kiselici lee ( ali ne na onoj
gustoj ); no po nekim krajevima bela vina retko mogu na svojoj kiselici za godinu dana nevredima ostati, za
to taka vina u martu mesecu pretau, a kiselicu njihovu upotrbljavaju za pecivo rakije.

Broj 4.

O kljuku.

U mnogim krajevima a osobito u Nemakoj, presuju ili istiskuju vino iz groa presom, i ovo vino
nazivaju mostom, t. j. novo slatko vino, koje posle u buradima vri nekoliko vremena; a u nas smuljano u abru
groe, sipaju u vinogradu u burad na kolima nametenu, i tako smuljano dovoze kui i sipaju u kace, koje su
razline veliine od 60 do 120 i do 140 akova, i tako onaj kljuk za 15 ili 20 dana vri u kaci; most sam iz
groa cedi se i ide dole, a komina se izdie na vrh, koju meu tin ee nogama gazu, da bi gua bila, i
groe gnjee, da izda sok iz sebe, a kad prestane vriti, i vino ispod komine izbistri se, tada probue kacu, nie
doljnih obrua, udare veliku slavinu, pod koju metnu kadu, i putaju vino iz kace u kadu, a iz kade sipaju u
burad. A kominu, koja se na vrhu vina u kaci sama podigne, i pri otakanju vina dole sputa, upotrebljavaju za
pecivo rakije, koju komovicom nazivamo, i koja sa svim krasna i izredna moe biti, poto komina, kad se ne
presuje, biva sonija, od ega bolju korist gazda ima, nego i od samog vina, koje bi se moglo iz one komine
presom iscediti; i tako izrednu lepu komovicu rakiju prodaju kod nas po drage novce.

Primedba 1.

Ravo rade oni, koji kacu prepune kljukom sa jedne stope i vie na vrak, jer pri vrenju prelazi kiselica
kacu i prosipa se po zemlji, a treba znati, da u ovoj gornjoj kiselici, to se na vrh popne ima najbolja vina. Za
to je bolje u toliko praznu sa vrha kacu ostaviti, kako bi kiselica ostajala u komini, , jer vinovi sok koji se u
kiselici nalazi, pada na dno, a kiselica natapa kominu i daje lepu rakiju.

Primedba 2.

Treba na to paziti da se vina iz kace otau posle utapa punog meseca, pri vedru i istu nebu.
Primedba 3.

U Bugarskoj upotrebljavaju mesto kaca ambare, nalik itnim ambarovima; take ambare prave oni na etiri
ugla od rastovih debelih dasaka, koje tako jako jednu u drugu ureu i jednu s drugom spoje, da ni kapljica
vina ne moe protei. Take ambare metnu na visoke, ili dobre drvene ili zidane birvade, u dobro udeenim i
pokrivenim stajama; burad su razliite veliine, od 100, 200 a i po 300 akova, a ne treba ih vie godina
popravljati. Kace naprotiv trebaju svake godine po neto troka.









27
Broj 5.

O nosenju mosta na daleko.

Most na koli daleko nositi veoma je opasno, jer truckanjem, tamo i amo pokretanjem, mnoi se u njemu
toplota i isparenja tako, da od toga pone odmah vriti i oduku traiti, i ako je ne nae, izbie s velikom silom
vranj, a ne retko i samo dno od bureta, osobito ako je dobar most, koji u toplim krajevima raa, i koji je
savreno na okotu uzreo i osuio se, taj jo silnije vri u buretu, i prirodnom toplotom s velikom silom izbaca
iz sebe drodinu i ako ne istera vie sebe, izbaca pod sebe na dno, jer ne moe u sebi nita neista da trpi,i ovo
ini s takom velikom silom, da buretu dana izbije i provali, ili sa svim izlomi. Ovo naroito biva onda, ako se
na kolima nosi, jer se tada sjedini unutarnje i spolnje kretanje, jedno se drugome protivi, i most postane
mnogo silniji, nego kad sam u tiini vri. Jo je opasnije takav most nositi u starome buretu, kao to i spasitelj
govori : da niko ne uliva vina nova u meine stare, jer e raspui i vino e se svo rasuti, a mehovi propasti,
nego vino novo u meine nove nalivati treba i tako e se oboje sauvati. ( Luka 5. 75, Mat. 9. 17. ) Ako je
dakle nuno friak most na kolima daleko nositi, onda ga treba usuti u novo bure, zavranjiti dobro, i na vranju
probuiti jamu, u koju treba zadenuti trsku s pedlja dugaku, da most oduka ima, a pri tom osobito na to
paziti valja, da bure ne bude sa svim do vranja puno, no s pedlja prazno.

Broj 6.

Staro pokvareno, ili iznemoglo vino da o berbi popravi.

Ko ima u podrumu stara pokvarena vina, koje se tegli, ili cikne, ili ma na to da zaudara, ili je snagu
izgubilo i popravit se ne moe, treba da ga dri do berbe i onda ga uspe u isceenu friku kominu, i da dva ili
tri dana tako postoji, pa onda ga iscedi u pripravljeno bure, i tako e mu vino biti dobro, ali se nee moi
dugo drati.
Ili : Istoi pola pokvarena vina u drugo prazno bure i oba dospi frikim mostom, pa kad prevri, bie opet
vrlo dobro vino.

Broj 7.

Kad crni ili beli isceeni most ne e u buretu da vri.

Uzmi dve ili tri ake ( po veliini bureta ) zemlje iz onog vinograda, iz kog je to mlado vino, i baci u bure,
i poee odmah vriti.
Ili : Iseci tri do etiri kisele jabuke na komadie, nanii ih na konac i spusti u bure, no privei ozdo
kamiak, koji e do dna privui dolnji kraj konca, tako da jabuke u sredi vina budu; i kad te jabuke ukus
izgube, onda ih izvadi i druge opet metni, i ovako ini dokle ne prevri.
Ili : Metni u kesu istuenog koprivinog korena i vinskog strea i spusti u bure.

Broj 8.

Da ne bi most pri vrenju na vranjevu jamu izlazio.

Metni na vranjevu jamu trave poljake, gospine metvice i vranilovke.
Ili : Namai vranjevu jamu iznutra sirom ili kravljom balegom, ili baci u bure jedan komadi sira, i tako e
most ne odozgo, nego unutra vriti, jer e sir suvinu estinu mosta unutra zadrati i umereno vrenje nainiti.






28
Broj 9.

Novo vino ili most bistrim, lepim i prijatna ukusa na brzu ruku nainiti.

Uzmi na svaki akov po 50 deka meda, izmeaj ga sa neto mosta u kakvu istu sudu, metni ga na vatru da
vri, a penu skidaj, posle uspi u bure i most e biti za kratko vreme lep i bistar.
Ili : Uspi u jedan akov mosta jednu au vinska sireta, i bie za tri dana bistar.
Ili : Na jednu desetaku mosta uzmi dobru aku soli, metni u istu tavicu, stavi je na vatru meaj dobro, i
tako vrelo izrui u bure, od ega e poeti vriti, nali bure puno, da se presipa i za 12 dana bie bistro.
Ili : Istuci komonjikina semena i metni u most, ono e ga oistiti i lepim uiniti, jer tera kiselicu na dno, i
daje vinu dobar i prijatan ukus.
Ili : Metni u bure bukova iverja, i nali most na njega, i tako za vda ili tri dana oistie se
Ili : Sagori u pepeo okot s lozom iz onog vinograda, iz kog je most, pa dve ili tri ake toga pepela baci u
bure, ili metni u kesu i spusti u bure.

Broj 10.

Da najbre dobije ista mosta za pie.

Uspi mosta u kositarni sud i metni ga u vrelu vodu, da stoji za vreme dok oita dva oenaa, pa ga onda
izvadi iz vode, da se ohladi, i tad e drodina ili mutljag sav pasti na dno, a most e biti lep i bistar.






GLAVA X.

O vetakim vinima koja se od mosta i inae prave.

Broj 1.

Da ti most ostane sladak.

Uzmi na dvojku mosta 1 deka bela tamjana, i 1 deka mastiksa, istuci oboje na krupno, namesti dvojku
na dve stolice, okreni vranj ili jamu dole, metni gorea ugljevlja u kakav sud, zadeni levak limov ozdo u
dvojku, baci onaj istueni tamjan i mastiks na ugljevlje, i odmah podmetni pod levak, tako kako e dim kroz
levak u dvojku ui i kad izgori, izvadi levak brzo, i odmah jamu zapui krpom, i onda skini dvojku sa stolica,
pa nalij most u nju, i kad pone vriti, uspi unutra 5 decilitara kravljeg mleka, koje je u vee pomueno, a
preko noi stajalo, a kajmak tog jutra skinut; alfije i lipova cveta, oboje istueno, po jednu aku metni u
kesicu i spusti u bure, no privei ozdo za kesicu kamiak ili komadi olova, koji e pretegnuti kesu do sredine
bureta. A gornji kraj kese vei kanapom, a na kraj kanapa ozgo svei komadi ivera ili pruta, koji e stajati
preko jame vranjeve, i ne e dati da kesica padne sa svim na dno bureta. Ovako svuda treba postupati, kad se
kesice u burad sputaju.








29
Broj 2.

Da most mnogo ne vri, a ad sladak bude.

Uzmi smrekovih, frikih zrnadi, ili semena ernobiljeva, melja i cvatelih klasova peninih ili od rai,
iseci sve sitno, a seme i zrnad istuci, obesi u kesicu svako posebice u bure mosta; Ove stvari zadre most od
vrenja; ako li pak pone vreti, obesi u njega zelena rena, ili istuena od cvekle semena, tako e ostati most
postojan, koji krepi eludac i glavu. Vranj nakvaen kravljim mlekom, zadri takoe most od vrenja.

Broj 3.

Jo drukije da naini od mosta slatko vino.

Uspi u kakav kalajsani kotao frika mosta, metni da se kuva na vatri, dok trei deo ne uvri, no meu
timskidaj penu, s velikom reetkastom kaikom; zatim kad se ohladi uspi u dvojku, dospi frikim mostom i
uspi odmah 3 decilitra dobre komovice, i tako e to vino biti preko cele godine slatko i krepko.

Broj 4.

Da naini slatko vino sa slaicom.

Uzmi u prah istuene i prosejane slaice, baci u most u bure, i meaj drvetom po sahata, i vino e ostati
slatko.

Broj 5.

Jo inae sa slaicom slatko vino da naini.

Uzmi na jedan akov 5 deka bele u prah istuene i prosejane slaice, a pomeaj sa 1 dekom u prah istuena
i prosejana kositarna markazita, metni oboje u drveni sud, uspi toliko mosta, da meajui bude kao gusta
orba; a meu tim uspi u bure do polovine frika mosta, i onda uspi to iz drvena suda, i promeaj dobro
drvetom, a za tim dospi bure sa frikim mostom toliko, da sa dve litre prazno bude, a praznu nali frikom
vodom, u koju e metnuti aku soli, pa onda dobro zatvori bure, a drugi dan otvori i bie u nekoliko prazno,
koje e dosuti opet frikom vodom, pa opet zatvori, ili samo pokri. Posle 14 dana pretoi u drugo, lepim
pripravljenim sumporom zakaeno bure. Pred Boi uzmi na 10 akova takva slaiinog vina, 6 decilitara u
prah istuene slaice, metni u kesicu i obesi u bure. Aprila, maja i juna meseca izvadi tu kesicu, iscedi je
dobro u jedan sud, a isceeno sipaj u bure, a kesicu metni opet u bure, i opet va di i cedi, i tako ini dva ili tri
puta, i najposle opet kesicu ostavi u buretu. Ovim se postupkom sauva vino od vrenja u to doba. Ako uspe
dva akova takva vina u 10 akova rava ili koje cikne, onda e sve biti izredno za pie.














30
Broj 6.

Jo drukije da naini od slaice vino.

Uzmi novo, dobro naobruano bure, ispari ga vrelom vodom, u kojoj si smreke kuvao, zatvori vranjem
dobro, i ostavi tako, da se pari 24 sata, posle prospi tu vodu i hladnom vodom isperi; kad se bure osui, zakadi
ga pripravljenim sumporom ( na dvojku jedno i po pare sumpora ), a kad izgori uspi odmah isceena mosta
do polovine bureta, a za tim odmah uspi istuene i s mostom pomeane slaice ( na dvojku 25 deka ) i posle
odmah dospi bure mostom, i onda metni vranj i zalepi blatom ili testom, ili rastopljenom smolom, i ostavi da
14 dana mirno postoji. Posle probui burgijicom i vidi da li se izbistrilo, ako nije, neka jo stoji, ako li je
bistro, onda ga pretoi u drugo isto zasumporisano ( s po pareta ) bure dok bistro tee; zatim obmotaj vranj
istom krpom, zatvori dobro, i ostavi do upotrebe. Za pretakanje bure mora biti od takva ista vina; ako ga koji
nema, onda ga pretoi iz bureta u kadu, a bure isperi, i onda iz kade u njega sipaj.
Broj 7.

Da ti ostane most sladak.

Uzmi slatkih jabuka, oljuti, iseci ih na komadie, a apurinu i seme baci, nanii ih i obesi u most i posle
dva ili tri dana izvadi, pa onda obesi opet druge frike komadie, i tako ini 3 ili 4 puta, i most e sladak
ostati.

Broj 8.

Da naini od mosta slatko vino, tako zvano n e m a k ( nemo vino ) .

Namesti u podrumu na birvad bure zakaeno pripravljenim sumporom, metni u njega veliki drveni levak,
oblepi s polja tulejku ( trupku ) levka blatom ( ilovakim ), ili drugom kojom belom zemljom, da ne bi vazduh
ni unutra ni napolje izlazio, a u levku zapui tulajku, dugakim drvenim zapuaem, kojega duina treba da je
dua od duine levka, kako bi vazduh sa dimom sumpornim ostao u buretu.Onda naslai lepo u levak runke
metle gusto, vie od polovine, i za to treba da je levak najmanje od akova. Posle toga uzmi u jedan ist sud
toliko mosta, koliko u levak u jedan put usuti moe i livaj u levak preko runke,pa onda ne vadi, no malo
podigni zapua iz tulajke levkove, da most polagano moe prolaziti kroz tulajku i u bure tei, i kad most sav
iz levka u bure ue, odmah zapui opet tulajku; i ovako ini dotle, dok bure ne napuni, i tad izvadi levak, i
odmah udari dobro vranj, i zalepi debelo zemljom, pa ostavi da 14 dana prestoji; onda uzmi drugo bure,
zakadi ga dobro zainjenim sumporom, namesti u njega opet tako levak, ali s frikom runkom, pretoi iz
prvog bureta vino u ovo drugo, i posle dva meseca opet pretoi. Ovo e vino biti do druge berbe slatko, isto i
bistro, kao najbolje vino.

Broj 9.

Jo drukije da naini od mosta nemo vino.

Uzmi bure u kom je jedan ili dva puta bilo vino, ispari ga vrelom vodom, kao to smo u 5. glavi kazali; pa
onda naspi puno vode da stoji 2 ili 3 dana, prospi vodu, a bure nek se osui, i onog dana, kad hoe u njega
most da naliva, saei u njega lep pripravljeni sumpor, i kad izgori, uspi odmah 3 ili 4 kante frika, toga dana
isceena mosta, zatvori dobro, pa premei bure s ruke na ruku, kao kad se bure isparava; onda saeei unutra
pripravljeni sumpor, i uspi tri ili etiri kante mosta i zatvorivi ga, tumbaj bure kao i prvi put i sve ovako ini,
dok se god bude moglo tumbati, pa onda dospi mostom i zatvori vranjem dobro i blatom oblepi; posle osam
dana pretoi u drugo bure, ali kao i prvi put, t.j. s pripravljenim sumporom i tumbanjem. Posle 4 nedelje
pretoi u drugo bure, i posle 2 meseca oprt o drugo bure, i tako e za celo imati dobro i postojano i sa svim
slatko vino.


31
Broj 10.

Jo drukije da naini nemo vino od mosta.

Na 8 il 10 dana pred berbu zakadi bure lepim pripravljenim sumporom, zatvori ga, da se dim rasprostrani i
ostane u njemu; posle tri dana saei opet unutra sumpor, a tako isto i onog dana, kad most u bure hue da
sipa, i odmah nalivaj sladak, friak most; ali tulajku levka spolja obloi dobro krpom, a tako i unutra
zapuavaj kad livati prestane, da ne bi sumporov dim izlazio na polje; i kad bude puno bure, dobro ga
zavranji i podebelo zalepi, da ne bi nimalo vazduha unutra ulazilo, jer e inae most vriti i izbie dana.
Trgovci, koji vinom trguju, dre ovako vino od godine do godine, da bi mogli njime popravljati druga stara
vina.

Broj 11.

Jo inae da naini nemo vino od mosta.

Spremi sa pripravljenim sumporom bure, naspi frikim mostom, zatvori dobro, ostavi da dve noi i jedan
dan prestoji, i za to e vreme pasti drodina na dno; onda pretoi u drugo, sa sumporom pripravljeno bure, i
ostavi opet tako da prestoji, i opet pretoi u zasumporisano bure i zatvori ga dobro, ostavi u podrumu da stoji
2 meseca, i posle ga moe toiti, i tako e ti to vino biti slatko, kako za pie, tako i za popravljanje ravih
vina.
Pomenuta vina zovu se nemima za to, to oveka, koji njih nemilice pije, nemim uine, to jest, da ne moe
ni progovoriti.

Broj 12.

Da odri vino ili most slatkim preko cele godine.

Uzmi ista i zrela groa,metni ga na sunce da postoji 3 dana, a etvrtoga dana uspi u oraniju, ( kazan )
frika mosta, koji je, ne kroz kesu, nego sam iz izmuljana groa kroz reetku proao i kuvaj ga na vatri, dokle
trei deo ne uvri i kad hladno bude, onda ono groe izmuljaj i iscedi kroz kesu, i uspi u bure, i na to uspi onaj
most kuvani, zatvori dobro i ostavi 6 nedelja i onda pretoi u drugo bure, i obesi unutra na jedan akov vina 13
deka sitno iseena i istuena korena bele perunike, i tim nainom bie to vino delikatno, slatko, postojano i
zdravo za pie.

Broj 13.

Jo drugo sredstvo da se odri slatko vino.

Uspi frika, kroz reetku proputena mosta u dvojku ili u akov, zatvori dobro, zaroni ga u vodu i ostavi 6 il
7 nedelja da prestoji, pa onda izvadi i metni u podrum; onda e biti bistro i slatko za uvek. Tako malo bure
moe se spustiti, gde nema duboke vode, u bunar na lancu.











32
Broj 14.

Jo inae da naini slatko vino od mosta.

Onog dana kad se groe bere, saei zainjena sumpora u buretu, ali bure zapui krpom, da dim ne bi
iao napolje, zatim sipaj most kroz levak i tulajku spolja obloi krpom, kao to smo napred rekli, ( vidi gl. X.
br. 8. ) i kad bure bude puno, zatvori ga vranjem dobro i zalepi podebelo zemljom. Dvanaestog dana probui
burgijom dno i otoi malo u au tog vina, razvidi bistrinu, pa ako se jo nije izbistrilo, onda zatvori rupicu
dobro, i ostavi jo nekoliko dana da postoji, dok se neizbistri; za timuzmi drugo bure, zakadi ga kao i prvo sa
zainjenim sumporom, i pretoi u njega ovo vino; i tada uzmi: korena bele perunike, galganta, slatke korice,
onajza, od svakog po deka i eera 2 deka. Sve zasebno istuci, smeaj, metni u kesicu, privei ozdo
kamiak, ili komadi olova, i obesi u bure, da na sredi kesica bude, i neka tako 14 dana visi i vino e biti
sasvim izredno.Ali se mora i ovo pre boia i u poetku marta meseca u zasumporisano bure pretoiti. Kad
ovaka vina jedan akov uspe u osam akova drugog vina, onda e i ovo slae i skuplje za prodaju biti.

Broj 15.

Jo drukije da naini slatko vino.

Onog dana , kad se groe za most bude bralo spremi na jednu desetaku mosta 3 litre frika mleka i 25
deka obinog brana. Uspi neto mleka u ist lonac i sipaj pomalo toga brana, meajui neprestano, dok sve
brano ne uspe, i meaj dok ne bude kao popara, posle uspi i zaostave, mleko meajui. Onda to uspi u jedan
abar i naspi frika mosta, pa meaj dobro s drvetom, da se sve lepo smea i tada uspi sve u bure, i odmah
nalij frika mosta toliko, da s jedne litre prazno bude, a prazninu doli istom vodom; posle jednog sata udari
slavinu u bure i istoi jednu litru mosta, a ozgor dospi vodom; ovako ini toga dana tri ili etiri puta, i time e
se izbistriti most. drugog dana spremi sa zainjenim sumporom bure, ali pazi, da dim na polje ne izae; no
ovo bure treba da je neto manje od prvoga, pa pretoi u njega bistro vino, a drodina neka ostane u buretu,
koju e posle u kominu baciti i pei rakiju; ono drugo bure u koliko bude prazno, dopuni drugim bistrim
vinom; pri tom uzmi:
Korena bele perunike, galganta, slatke korice, opaia, onajza, od svaega po 1 deka, eera 2; sve
istueno obesi u kesici u bure do sredine i ostavi 14 dana da prestoji unutra, pa onda izvadi. Ovo vino treba
pred boi i u poetku marta meseca pretoiti u drugo malo bure. Treba znati, da mleko i brano vino izbistre,
i zajedno s drodinom na dno padnu, a u vinu ni malo ne ostaje kada. Kad jedan akov takva vina u 20 akova
druga vina uspe, uinie ovom mnogo bolju cenu.

Broj 16.

Da oisti most od drodine i da sladak ostane.

Uspi frika na reetku proceena mosta u povee bure, ostavi nek stoji da gusta drodina na dno sedne,
onda udari slavinu s pedlja visoko od dna. Namesti veliki levak u drugo pripravljeno bure, metni levak do
polovine i vie iste runke metle, i tako preko toga pretoi onaj most u ovo drugo bure. Takim nainom bie
most bistar i bez svake drodine, koja bi vinu koditi ili kiselim ga mogla uiniti. Ovo vino treba drati u
hladnom podrumu, i onda e biti slatko i snano.









33
Broj 17.

Da se most brzo izbistri.

Uspi mosta do pola bureta, ili malo vie, a ostalo metni u velikom kotlu na vatru; metni unutra suve beike
od morune ( Hausenblase ), pa neka se kuva, dok se sve ilice ne raskuvaju, radi ega ih mora na sitno isei, pa
onda uspi tako vrelo u bure u most, zatvori dobro, ali da ne bude do vrha napunjeno.

Broj 18.

Da naini saharno ( eerno ) vino od mosta.

Podaj nainiti jedno bure od pet etvrtina akova, duge da budu debele, a dana duboko i podebelo u duge
urezana; svako dno, ako ne moe biti od jednoga to najvie od dva komada; da bude naobruano sa jakim
obruima sa obe strane od krajeva do vranja, ali na samim krajevima i i do vranja s obe stranepo jedan dober
debeo gvozden obru, dakle 4 takova gvozdena obrua. Tako isto naini jo jedno akove, oboje zapri i ispari
kao to je u glavi 5 reeno, i kad bude ono prvo bure suvo, uzmi zainjena i pripravljenog sumpora 2 deka i
saei u buretu tako, kao to smo u 6 glavi pod br. 22. kazali ovim ili onim nainom; posle napuni to bure sa
istim mostom, koji je toga asa kroz reetku proputen, no tulajku levka s polja obavi krpom, a unutra zapui
do nalivanja i kad pone nalivati, otpui i nalivaj neprestano, da ne bi sumporni dim iz bureta izlazio, i kad se
bure napuni, izvadi levak brzo, i odmah vranjem s krpom istom uvijenim najjae zavranji; posle namesti bure
na takvo mesto, da vie vranja greda kakva bude, onda uzmi podebelo jako drvo, poloi jedan kraj pravo na
vranj, a drugi kraj podbi pod gredu, i doterajpolagano tako, kako bi to drvo na vranj i pod gredom pravo, ali
vrsto stojalo. Tako e i na dance metnuti poiroku dasku, pa podbiti podebelim drvetom o kakav stupac ili
zid. Ako s preda bureta ne bude imao zgode, da tako uradi, onda mora ukopati dva stupca , t.j. jedan s
preda a drugi iza bureta, pa ozgo gvozdenom inom uvrstiti, ili pajvanom, pa onda izmeu tih stupaca i
danadi uglaviti podebelo drvo; i kad si takim nainom utvrdio ostavi 12 nedelja da stoji. Onda zakadi ono
drugo akove s 1 dekom pripravljenog sumpora; posle probui povisoko prvo bure, i udari slavinu, pa ako ne
bi vino htelo tei kroz slavinu, probui ozgo kod vranja malom burgijicom, pa pretoi vino u akove na levak
t.j. obavivi levak s polja, ne prestano livajui da ne bi dim sumporov napolje izlazio, a posle jednog meseca
moe u butelje ili frtuljad rastoiti, i u jednom sanduku u suv pesak u podrumu zaroniti i mesto eera
upotrebljavati.

Broj 19.

Da naini delikatan kapljiak ( Tropfen ) od mosta.

Za pravljenje kapljika treba imati dve drvene koze, jedan iz dve iroke daske dobrosastavljen i spojen
oluk, i jednu toliko iroku i dugaku lotru, koliko je irok i dugaak oluk. U kakvoj istoj sobi namesti one
koze, jednu od druge toliko daleko, kako bih se na njih mogao oluk namestiti, i po bokovima sa oba kraja
klinovima uvrstiti, da ne bi oluk mogao ni na jednu stranu prekrenuti se. Lotr treba da ima 12 preaga, meu
kojima na pobona drveta treba jake drvene klinove udariti, i tako ovu lotru na vrh oluka metnuti i utvrditi, da
se ne bi mogla pomaknuti. Koze s olukom treba da su s jedne strane vie, a s druge nie, i pod onu niu stranu
podmetnuti kadu, u koju vino iz oluka treba da tee. Naini od debela, sa svim esta platna kese, sa jednog
kraja zaotrljasto zatvorena, a s drugog kraja iroko otvorene, i na ovoj irokoj strani naini dobre petlje, da se
kese mogu zapeti za one klinove na lotri. Ove kese treba da budu tako velike, da 9 ili vie litara mosta stane u
jednu. Broj kesa treba da je toliki, koliko klinova na lotri ima i koliko je toga vie u toliko e se bre i vie
nacediti vina. Samo obene i napunjene na lotri kese ne smeju jedna drugu dodirivati, nego da svaka lei na
strani oluka. Osim toga namesti u istoj sobi jedno bure, i na njega kadu, koja treba da je probuena na sredini
na nekoliko mesta; meti u istu kadu ili iste runke metle ili tiljerskih strugotina, a na to bure treba vie donjih
obrueva s boka prema vranju udariti slavinu sve to tako u pripravnosti dri.


34
U vinogradu toga dana, kad se kui nosi brano, ali zrelo i plesnivo izmiljano groe i kroz reetku
proputeno, treba imati na koli jedno sa obe strane zadniveno bure, koje treba da ima s jedne strane na danu
slavinu, i ovu sa slavinom stranu metnuti ostrag, radi lakeg kod kue istakanja, a bure da bude toliko veliko,
koliko ono u sobi; i tako u bure nalivati onaj proputeni most, i nositi kui, gde ga treba istakati u iste sudove
i livati u onu kadu na buretu to je u sobi.Gusta drodina ostae u kadi na runci, a most sa tankom drodinom
prolazie kroz runku u izbuenu kadu u nie pod njom bure, iz koga po tom na doljnu slavinu most toi u
kante i sipaj u kese po redu, a iz njih cedie se i kapati u oluk, a iz oluka tei e u podmetnutu kadu na niem
kraju. Neki sipaju prenesivi iz vinograda most prosto u ono u sobi bure, i ekaju dok drodina gusta na vrh
izae, koju skidaju i opet ekaju i skidaju, i tako ine po tri i etiri puta, i ako je vreme hladno, onda sobu
malo zagreju, da bi drodina bre iz mosta izlazila, pa onda livaju most u kese, kao to smo ve spomenuli. I
kad se taj prvi most iz kese iscedi, tada te kese s lotara skini i operi ih dobro istom hladnom vodom, i metni
da se osue, a druge iste suve kese obesi, i opet mostom naspi da se cede; posle opet te kese skini, operi,
osui i ostavi ih, a prve suve upotrebi, i tako dotle ini, dok mosta bude, ili koliko je koji takva vina rad imati.
Takov kapljiak vadi istim sudom iz kade, nalivaj u burad, koja su cvetnim pripravljenim sumporom ne
mnogo zakaena, pa onda obesi u kesici u svako bure po malo u prah istuena galganta, slatke korice,
onajzova semena, jo ako koji hoe kakvih zaina, i te kesice da stoje 14 dana, a posle ih izvadi. Koji hoe
ovo vino da driza godinu dve ili vie dana, treba da ga u februaru mesecu rastoi u frtaljad ili u butelje,
nalije s prsta visoko istim zejtinom i dobro zatvori, a posle zaroni u pesak u hladan podrum, drukije u svojoj
delikatnosti pregodiniti ne moe, nego na alost gazdinu mora uskisnuti; cena je ovom vinu vrlo velika.
U Karlovcima prave takvo vino i nazivaju ga kapljiavi pelenak ( Tropfen-Wermutwein ), i to zato, to
metnu u burad pored drugih zaina jo po jednu kesicu gorska sitno iseena pelena, koje se pri piu toga vina
teko raspoznati daje, te po tom badava i meu pelen i tako ga nazivaju. Ima vie naina kako se pravi ovo
vino, ali su najobinijisa olucima, lotrama i buradima. No koji je rad za svoju domau potrebu takva vina
imati, moe bez lotara nainiti, t.j.: uzmi takvu kadu, u kojoj se cedi belo ili crno vino, kako smo u glavi 9.
pod br. 2. kazali, samo treba da bude kada povisoka. Udri klinove ili eksere po njoj uzgo naokolo, i po njima
obesi kese, a pod tu kadu podmetni manju, kako je tamo reeno; u ostalom tako ini, kako smo gore pri
olucima govorili.

Broj 20.

emu slatka vina koriste?

Sa napred opisanim slatkim vinima mogu se sva rava, kisela i neugodna vina dobrim i blagoukusnim
uiniti, i to: u poslednjoj etvrti meseca februara, pretoi takvo ravo vino u drugo spremljeno bure i uspi na
jedan akov takvog vina 6 ili 8 litara slatka vina, i onda e biti dobro za pie i za prodaju. Ali pri tom i ovo
treba znati, da se samo u toliko vina sa slatkim popraviti mogu, da bi se skoro istoila ili prodala po krmama.
Ako li ga koji hoe za celu godinu da dri, onda ga treba nekoliko puta preko godine u dobro pripravljeno
bure pretakati.















35
Broj 21.

Da naini od mosta jako vino.

Kad most u buretu prevri, a pri tom jo uti, onda uspi u njega frika mosta i neto istuena vinska strea,
i poee opet vriti, i kad prestane vriti, a uti, to opet treba sipati frika mosta i strea, i ovako ini etiri puta,
no pazi da ne bi napolje kipelo, i vino e biti snano, a pri tom slatko i postojano.

Broj 22.

Jo drukije da naini snano vino od mosta.

Onog dana kad e se most cediti, uzmi suvo bure, uspi u njega jednu ili dve litre rakije, po veliini bureta,
zatvori bure i tumbaj tamo i ovamo; onda uzmi: korena uanice i karanfiljia po deka, slatke korice 1
deka, semena onajzovig i uta eera po 3 deka. Sve u avanu istuci i baci u isto bure, i metni jo aku
bogorodiine trave, pa onda uspi most unutra, po toliko, da s vrha sa ake bude prazno bure, i pokri vranjevu
jamu kamenom, i tako da stoji mesec dana, i onda bistrim vinom, koje ja sa svim prevrilo, dospi i zatvori
dobro vranjem; i takvo vino e biti isto, bistro, ukusno i krepko, niti e se ikad pokvariti.

Broj 23.

Jo inae da naini snano vino od mosta.

Kad most neprestano drodicu iz sebe izbaca, tada uspi u njega estoke komovice, po veliini bureta, litru
ili dve, ili manje, i vino e biti u svoje vreme krepko, i moe ga drati dokle hoe.
Broj 24.

Jo drukije da naini snano vino.

Uzmi jedan deka tamjana i toliko izmirne, istuci u prah, metni u kesicu i obesi u most kad pone vriti, i
vino e biti dobro i krepko.

Broj 25.

Da naini od mosta snano vino.

Kad most pone vriti, baci unutra sitnih strugotina od smrekovine, ili obesi meljeva cveta u kesici do
sredine bureta; ili nauta, izmirne, semena ernobiljeva, spikandarda, ili suvihrascvetanih penini klasova, to
koji od ovih stvari hoe, jer sve su dobre, i kad vino prevri, tada izvadi te stvari na polje, i vino e ostati pri
svojoj boji i snazi sve do kaplje.













36
Broj 26.

Jo inae od mosta da napravi snano vino.

Uzmi korena galganta 12 deka, karanfinjia, rajskih zrnadi, oraikova cveta, isijota, slatke korice po 7
deka, breskvinih i vinjevih jezgra podosta; sve istueno i smeano metni u veliko staklo, uspi najlepa vinska
pirta s jedne ake vie ovi stvari, zatvori dobro, i 10 ili 12 dana dri na suncu, da se izgrize, a tad uspi toga
pirta po neto u svako bure, ali onda kad most prestane vriti, tek samo uti, i vino e bit i sasvim krepko i
osobita ukusa.

Broj 27.

Da naini snano vino od mosta.

Uspi u bure toliko mosta, da s jednog pedlja ozgo prazno bude, zatim uzmi jednu uplju dugaku trsku,
metni u bure, zadeni u trsku ozgo malen levi i kroz njega u trsku uspi polagano jednu litru ili dve, po
veliini bureta, vinska pirta, ili estoke komovice i tako e taj most ozdo a ne ozgo vriti, i ostae vino slatko,
i od one rakije dobie mnogo bolju, veu snagu, nego li druga vina.

Broj 28.

Jo drukije da snano vino naini.

Izmeu gospojine velike i male naberi melja, osui na promajnom mestu, naseci smrekovine, oljuti koru
lepo, iseci drvo na tanke ljuske i metni da se osui kao i melj. O berbi kad uspe most u zakaeno
pripravljenim sumporom bure i pone vriti, onda metni na jednu desetaku mosta 25 deka melja u kesu,
privei ozdo kamiak i obesi u bure do sredine, a dodaj 25 deka sitno iseena ili strugotina od smrekovine,
metni u drugu kesu, i obesi takoe u bure do sredine, za tim uzmi dve litre slatka mleka, kajmak skini, uspi u
mleko neto estoke rakije ili vinska pirta, izmeaj dobro, i onda uspi u bure; kad pone vriti, i kad prevri i
sasvim utia se, tad izvadi one kese, i u februaru mesecu pretoi vino u drugo sa pola pareta pripravljena
sumpora zakaeno bure i ovo e vino ostati za 4-5 i do 6 godina dobro i nee se prevrnuti.

Broj 29.

Da krepko i postojano naini vino od mosta.

Kad uspe na jedno bure dobra mosta 3 deci dobra vinska pirta, to e biti posle izredno, krepko i
postojano vino. A jo e lepe i bolje biti, ako se u onom piritu najpre rezlini zaini ugrizu.

Broj 30.

Da napravi vino, da bude mnogo snanije nego to bi inae po sebi bilo.

Uzmi korena blaenka 3 deka, slatke korice, galganta po deka, bela isijota, rajskih zrnadi oraia,
oraikovog cveta po deka.
Sve ove stvari iseci i obesi u petaku mosta, da zajedno prevri, i vino e biti vrlo snano i dobro, koje je
starima, slabomonim ljudima, i onima koji su zimljive prirode od velike hasne no mlaim i vatrenim
kodljivo.





37
Broj 31.

Slabo staro vino sa mostom da ga popravi.

Istoi iz jedne desetake dva akova takva slaba vina u jednu trujku, i uspi u desetaku jedan akov frika
slatka mosta, od koga e sve vino uzavreti, i kad u nekoliko prestane, to opet uspi pola akova takva mosta, i
opet e vriti, i kad prestane, a ti uspi mosta toliko, da s jedne ake prazno bure ostane; a ovako ini i s onim
vinom u trojci, gde e najpre usuti tri etvrti mosta, a kad prestane vriti, uspi i ono ostalo. Ovo vino bie
sasvim izredno, i osobito krepko.

Broj 32.

Dobro vino s jeseni da naini.

Uzmi ledena eera kile, korena od kapljika, oraikova cveta po 5 deka, pa sve istuci i ameano metni
u dugaku kesu, obesi u bure u most, kad prevri, zatvori bure dobro, i neka tako stoji 24 dana, a posle moe
kesu izvaditi, i vino e biti izredno i krasno; ta mera vai za 10 akova.
Broj 33.

Slabo vino da snanim naini.

Kad je neke jeseni slabo vino ili kad na kojoj zemlji raa slabo vino, a slab je izgled za prodavanje, to
onda uzmi na 20 akova takva vina: galganta 1 kilu, korena bele perunike i blaenkova korena po 25 deka,
suva isopa 2 ake, majorana i zovina cveta po1 aku; korenje istuci, a trave sitno iseci, sve smeaj i u kesice
podjednako metni, i obesi u most u jedno ili u vie buradi, i uspi jo jednu litru najlepa vinska pirita, i pusti
da prevri, pa e imati izredno i snano vino, da e se mnogi uditi i diviti.

Broj 34.

Da vino naini koje brzo opija.

Uzmi semena od rute raspriaste 2 deka, istuci u prah, i 13 deka istuena eera, metni svako Zasebno u
kesice, i obesi u vino, pak e biti sasvim snano.

Broj 35.

Od nova vina da naini staro.

Koji hoe od nova vina da naini staro, neka uzme gorka badema i trave smiljkite po 3 deka, gospina bilja
11 deka i toliko lavendlova cveta; sve te stvari istuci i smetaj, metni u kesicu i obesi u vino.

Broj 36.

Osobito dobro vino o berbi da naini.

Uzmi na jedno bure od 5 akova ista i najzrelija groa 1 akova, krupna i sitna groa 2 kile, eera 2
kile. Sve to metni u bure, i nali lepim frikim mostom, da sve skupa prevri, i vino e biti tako prijatno napitka,
o kojem se dovoljno nauditi ne moe.





38
Broj 37.

Da naini od mosta vino koje lii talijanskome.

Uzmi slatke korice 13 deka, oraikova cveta 1 deka, oraia 3 deka, karanfilia i rajskih zrnadi po 2
deka, setvala 3 deka, kubebah 1 deka, dugaka bibera 2 grama, korena blaenka 7 de Broj 39.

Jo inae da naini talijansko vino.
ka, uta eera 50 deka.
Sve to sitno isei i istuci i smeaj pa metni u dugaku kesu od retka platna, privei ozdo ist kamiak, pa
obesi u bure u most, da zajedno prevri i kad se izbistri, moe ga piti, koje je zdravo a po ukusu odgovara
najboljem talijanskom vinu.


Broj 38.

Od mosta da naini vino kao talijansko.

Uzmi ista, zrela groa ( koliko hoe ), razastri ga po slami, da stoji dotle, dok ne svene i ne bude kao
suvo groe, dodaj podosta sitna kupovna groa, pa ih metni u vrelu vodu da nabubru, pa onda metni oboje u
bure, i nali dobrim mostom, a ostavi da tako stoji do marta meseca dobro zatvoreno i tad pretoi u drugo bure,
ili u boce, koje treba u pesku drati.

Broj 39.

Jo inae da naini talijansko vino.

Metni u akove lepa sitna kupovna groa 4 kile i 50 deka uta eera istuena, nali na to stara crna vina
vie od pola, a ostalo doli crnim frikim mostom, i ovo e vino biti talijansko.

Broj 40.

Jo drukije da naini talijansko vino.

Uzmi novo bure, ispari ga i isperi kao to smo u 5. glavi kazali, a kad se osui, uzmi vinska pirita po ili
litru, po veliini bureta, uspi u bure i saei kao to smo u istoj glavi pod brojem 11 kazali, za tim nali bure
frikim mostom, no sa jednog pedlja da prazno bude, i tad uspi unutra na 2 akova 3 deci vinska pirita kroz
trsku polako, da ne bi u most uao, no po vrhu mosta da ostane, koje e uskoriti njegovo vrenje, od ega e
biti to vino sasvim krepko, dobro i slatko.














39
Broj 41.

Jo inae da naini vino nalik talijanskome.

Uzmi najzrelija groa, metni na sunce ili furunu da se provene i po tom koliko moe pootkidaj zrnadi sa
peteljaka, odadni bure s jedne strane, i metni jedan tavan takva groa, i po njemu jedan tavan iverja ili
strugotina od leskova drveta, i po ovome opet tavan groa, i opet iverja, i tako dalje do polovine bureta; a
posle zadni, naspi najlepa mosta, i obesi po neto istuene slatke korice, rajskih zrnadi, oraikova cveta, i
ostavi tako da prevri, a u prolee moe pretoiti u boce i u pesku drati. Ove je vino vrlo delikatno.


Broj 42.

Jo inae da naini vino nalik talijanskome.

Uzmi slatke korice 7 deka, karanfilia, rajskih zrnadi i oraia po 3 deka, semenja korijona 1 deka,
galganta 7 deka, kubebah i dugaka bibera po 3 deka, gospina bilja i korena bele perunike po 3 deka,
breskvinih jezgara 15 deka, vinjevih jezgara 11 deka.
Svako zasebno u avanu pokrupno istueno i skupa smeano, metni u jedno veliko staklo, nali dobra vinska
pirita, zatvori staklo dobro, metni ga na sunce da 8 ili 14 dana stoji, a posle iscedi taj pirit kroz isto sukno
u drugo staklo i dobro zapui, a u prvo staklo na one stvari uspi opet pirita i ostavi da stoji na suncu 14 dana,
pa opet procedi kroz sukno i pomeaj s prvim. Kad dakle hoe da koje novo vino snanim i krepkim naini,
a ti uspi u njega reena pirita koliko hoe, i to e onda biti izredno vino, koje se moe sravniti sa
talijanskim.

Broj 43.

Da naini izredno vino, kojim e popravljati slaba vina.

Uzmi krupna groa 4 kile, sitna 3, eera 7; metni sve to u dobro oprano akove, uspi na to 35 litara stara
dobra vina i 1 litar najljua vinska sireta, promeaj sve to u akovetu sa tapom i metni na toplo mesto da
prevri, i onda e imati blagorodno vino, sa kojim ravo i kiselo vino popraviti i lepim uiniti moe, da se
svako diviti mora.

Broj 44.

Da naini blago i ukusno vino.

Uzmi, na jednu desetaku, bela isijota i dugaka bibera po 3 deka, oraia, karanfilia i iirota po 1
deka, iseci najpre sve sitno, pa onda istuci u avanu i metni u istu kesicu, svei kanapom dobro, metni je u
kakvu veliku au, uspi dobra vinska pirita toliko, da kesa ogrezne, povei au ozgo dobro, da ne bi snaga
iznutra izlazila, i ostavi tako da tri dana i tri noi prestoji, pa onda svei dugaak kanap na kesicu s kamikom
privezanim i obesi u bure, da sa ake vie dna visi, pa onda zatvori bure dobro, i posle 4 dana izvadi kesicu i
stisni je rukom nad jamom bureta, da sav sok iz onih zaina u bure iscedi. I tad se moe to vino okusiti, pa ako
nema dovoljno mirisa, onda opet obesi kesicu da stoji u vinu nekoliko dana; ako li je dobro, onda metni kesicu
opet u pirit, pa je posle obesi u drugo bure.







40
Broj 45.

Da naini malvasiju.

Uzmi rajskih zrnadi i kubeba po 1 deka, rajska drveta, galganta, setvala, oraia, oraikova cveta po 1
deka, slatke korice i karanfilia po 1 deka, ledena eera 7 deka, istuci sve ovo i pomeaj, metni u jednu
veliku au, i naspi vinska pirita, zatvori dobro, i ostavi da prestoji dva dana, a onda iste stvari izvadi, metni
ih u dugaku kesicu, privei ozdo komadi kositra, pa obesi u bure do sredine vina, a posle 5 ili 6 dana izvadi
napolje kesu, i takim nainom imae vino, koje po ukusu pravoj malvasiji ne ustupa.

Broj 46.

Da naini jo drukije malvasiju.

Uzmi galganta, karanfilia, rajskih zrnadi, slatke korice i isijota, od svaega po neto, po veliini bureta,
istuci na krupno i metni u vinski pirit, , da se za 24 sata sve izgrize, posle metni te stvari u kesu, obesi u bure
do polovine vuna i posle tri dana izvadi, i to e vino biti tako snano, kao prava malvasija.

Broj 47.

Da naini mukatno vino.

Uzmi cvetala bosiljka i zovina cvea, pripravljena korijonova semena, metni sve u kesu i obesi u bure do
sredine, i ostavi tako da prestoji 10 dana, a posle izvadi.

Broj 48.

Jo inae da naini mukatno vino.

Uzmi zovina cveta, ne sa svim rascvetana, metni u dugaku kesu, obesi u bure u friak most i pusti da vri;
ali svaki dan vadi kesu napolje i gnjei dobro, da most iz nje curi u bure, i opet sputaj unutra; ovako ini
dokle god most vri. Posle izvadi kesu, i vino e imati ukus prava mukatna vina.

Broj 49.

Jo drukije da naini mukatno vino od crnog mosta.

Uzmi suva zovina cveta 50 deka, bosiljka 11 deka, skerletkova cveta 7 deka, onajza 11 deka, gospina bilja
7 deka i crvene rue 2 ake.
Smeaj sve zajedno, metni u jednu ili u dve kese; stavi na vatru u jednom velikom kotlu, ili u kalajisanoj
oraniji jedan akov frika crna mosta, da se prokuva, sa kog e penu skidati, i ostaviti tako da vri dok tri dela
ne uvri, pa onda skini s vatre i ostavi da se prohladi, a posle uspi u dvojku i dospi sa frikim crnim mostom,
obesi do polovine dvojke u kesici predreene trave, seme i korenje, i dodaj 1 deka slatke korice, i po toliko
oraia i oraikova cveta, sve na sitno istueno; ove stvari da stoje u dvojci dok se most sa svim ne izbistri, i
tada izvadi, a vino u svoje vreme prezoi u drugo bure.








41
Broj 50.

Jo drukije da naini crno mukatno vino.

Uzmi 1 kilu zovina cveta, 50 deka bosiljka, oraia i oraikova cveta po 9 deka, korijonova semena 20
deka; bosiljak iseci na sitno i pomeaj sa zovinim cvetom, a ostale stvari istuci u avanu nakrupno; naini kese
kako bi mogle kroz vranjevu jamu u bure ui, pa onda naspi etvorku crnim mostom, zovino cvee sa
bosiljkom metni u osobite kese, a zaine smeane zajedno metni u jednu kesu i sve to obesi u most, da prevri;
bure treba vranjem dobro zatvoriti, a samo na vranju provrtiti burgijicom rupicu; i kad sasvim prevri i izbistri
se, onda one kese izvadi, i vino u poslednjoj etvrti meseca februara u malu burad pretoi.

Broj 51.

Da naini mukatno vino od stara vina.

Uzmi gospina bilja i onajza po 1 deka, oraia 1 deka, iirota deka, sve istueno i pomeano metni u
kesu i obesi u vino, da 14 dana prestoji.

Broj 52.

Da naini rensko vino.

Uzmi gospina bilja 1 deka, onajza, oraikova cveta, rajskih zrnadi, slatke korice i karanfilia po 1
deka, a eera 4 deka, istuci sve pokrupno i pomeano metni u kesu i obesi u vino.

Broj 53.

Da naini frankonsko vino.

Uzmi slatke korice 18 deka, rajskih zrnadi 5 deka, oraikova cveta 3 deka, korijona 1 deka, utog
eera 50 deka, strugotine od jelenjeg roga 25 deka.
Sve istueno i pomeano metni u kese, privei ozdo komadi kositara i obesi u vino u desetaku do
polovine bureta, i tako za 10 dana imae snano, dobro i zdravo vino.

Broj 54.

Da naini veltrinsko vino.

Uzmi slatke korice, isijota, rajski zrnadi, karanfilia, oraikova cveta, galganta po 3 deka, sve istueno i
pomeano metni u staklo, uspi na to prepeene rakije s etiri prsta visoko, a staklo zapui dobro, i ostavi da tri
ili etiri dana na toplu mestu stoji, i tada procedi rakiju u drugo staklo i zatvori dobro. Kad od ove rakije uspe
20 25 deka u jedan akov mosta, onda e imati vino, koje se po ukusu ne razlikuje mnogo od veltrinskoga.











42
Broj 55.

Drukije da naini veltrinsko vino.

Na jednu dvojku vina, uzmi karanfilia 2 deka, setvala 3 deka, bela isijota, rajskih zrnadi, oraikova cveta
i oraia po 3 deka, dugaka bibera i galganta po 1 deka. Sve ovo istueno i pomeano metni u kesu, a uspi
u kalajisan kazan 4 akova mosta, metni na vatru, da se prokuva, i kad posle pene pone vriti, baci onu kesu
unutra; a kad do polak uvri i ohladi se, izvadi kesu, iscedi, izvadi iz nje one stvari i jo pola toliko pribavi
novih, istuci, i smaane metni u kesu, privei ozdo kamiak; vareno vino uspi u dvojku i obesi unutra tu kesu
do polovine bureta, i tako e imati osobito i delikatno vino, a elucu sa svim prijatno.

Broj 56.

Da naini raminsko vino.

Naberi za vreme berbe najlepeg groa, metni u zagrejanu pe da se svene, odadni isto akove, naslai
toga groa do polak; zadni opet akove, i naspi u njega kuvana slatka vina i obesi unutra u kesici istuene
slatke korice, oraikova cveta i gospina bilja, od svaeg po malo; zatvori bure dobro i ostavi ga da stoji 14
dana, a posle ga moe naeti i piti, pa koliko popije opet ukuvanim vinom dolivaj.

Broj 57.

Da naini ausbruh.

Uzmi lepih sonih smokava ( koliko hoe ), i zrnadi ( pucadi ) od najslaega groa, smaaj oboje u
jedan veliki abar ili dva, uspi na to frika nekuvana mosta i toliko kuvana, da bude gusto kao testo, pokri
abar i ostavi da stoji tri dana i tri noi, no meu tim esto meaj s kakvim drvetom. Onda metni u pres i
iscedi sok; meu tim isperi burence varenim mostom, a proceeno vino uspi u isto burence.

Broj 58.

Da naini gustosinjsko vino.

Uzmi 4 lepa uta limuna i 6 pomoranda, oljuti tanku utu koru, osui ovu meu dve artije i metni u
kesicu; onda uzmi suva matinjaka i skerletki, podjednako, koliko sa 5 prstiju moe uzeti, iseci na sitno i
pomeano metni u drugu kesicu.
Naspi u akov frika mosta i obe kesice obesi unutra, da sve zajedno prevri i meseca novembra pretoi to
vino u drugo bure.

Broj 59.

Jo drukije da naini gustosinjsko vino.

U vreme berbe naberi najlepa slatka bela groa pootkidaj zrna i metni ih na sunce da se prevenu; na
jedan akov treba jedna etvrtina groa. Ovo prosueno groe metni u akov, pa onda kao to je reeno pod
br. 58 trave i ljuske od limuna i pomoranda bez kesice, uspi na to 8 litara frika slatka mosta, bela, a ostalo
nalij starim belim vinom.






43
Broj 60.

Da naini mozeljsko vino.

Uzmi novo akove, ispari ga i isperi vrelom vodom, u kojoj e kuvati trave skerletak i zovino cvee;
isparavajui ostavi vodu u buretu da stoji dokle se ne ohladi, a tako i ispirajui; onda metni u isto bure 25 deka
zovina cvea, koje se nije sasvim rascvetalo i 9 deka skerletka, pa naspi na to frika mosta. U novembru
mesecu pretoi u drugo bure, koje e istom takom vodom isprati kao i prvo bure.

Broj 61.

Da naini slamsko vino.

Naseci peninih klasova kad se rascvetaju, povei ih u kitice i obesi da se u hladovini na promaji osue; u
vreme berbe metni u jednu desetaku jedan merov od tih suvih klasova, a na njih uspi jedan abar smuljana
groa, a ostalo dospi frikim mostom i ostavi da prevri; to e biti izredno lepo i sasvim providno vino.

Broj 62.

Da naini rimsko vino.

Uzmi gospina bilja, slatke korice po 1 deka, onajza 1 deka, oraikova cveta deka, eera 5 deka.
Istuci smeano metni u kesicu i obesi u most.

Broj 63.

Da naini pansko vino.

Uzmi na jednu dvojku 15 kila krupna kupovna groa, metni u dvojku, koju e najpre varenim mostom
isprati, uspi na ono groe 7 litara estoke komovice, 2 kile istuena vinske strea, a ostalo dospi istom
vodom, ostavi, 14 dana na suncu da se izgrize, a posle pretoi u drugo bure.
Broj 64.

Da naini jo drukije pansko vino.

Uzmi eera 4 kile, krupna kupovna groa 2 kile, povadi iz groa zrna, i tako sitno iseeno kuvaj sa
istuenim eerom dokle sa svim kao gusti madun ne bude, i dok je jo toplo procedi sok, a na ostatak uspi
lepa vina toliko, kolika je polovina soka, i metni da se zgreje, pa onda ispresuj, ili inae, da vinski sok izae,
koji e smeati s prvim sokom, i posle uspi u burence i ostavi da celu godinu dana stoji, a posle rastoi u
boce i zatvori dobro, pa ih dri u pesku. Ako bi ko hteo, da ovo vino mirie, neka uzme na svaku litru toga
vina po jedan gram tinkture od slatke korice i 17 kapljica tinkture od karanfilia, pa neka uspe u burence.












44
Broj 65.

Da naini jo drukije pansko vino.

Uspi u veliku oraniju 1 akov i po vode, i metni unutra 2 kile krupna kupovna, iseena groa, metni na
vatru da se groe raskuva, i kad voda bude slatka kao erbet, skini s vatre da se ohladi, procedi vodu kroz
istu kesu i uspi u vinsko bure, pa onda metni unutra 2 kile vinska ista istuena strea, i uspi na to etvrti deo
najlepa vina, i zatvori dobro, a posle osam dana moe ga naeti i piti.

Broj 66.

Jo drukije da naini pansko vino.

Uzmi kupovna krupna groa 4 kile, sitna groa 3 kile, istuena eera 4 kile, metni sve to u akove,
uspi na to dobra stara vina i litru najljua vinska sireta, izmeaj sa tapom dobro, pa ga metni na toplu mestu
da prevri i posle 6 nedelja pretoi u drugo bure.

Broj 67.

Jo drukije da naini delikatno pansko vino.

Uzmi isto burence od po akova, a u isto metni 9 kila kupovna sitna groa, uspi na to 4 litre vrele vode, u
kojoj e rastopiti 3 kile najlepa meda, a dospi dobrim starim vinom, s dva prsta nie vranjeve jame, i tad
metni u toplu sobu, koju treba u podjednakoj toploti drati, i za 10 ili 15 dana poee vriti, koje se moe
videtim kroz vranjevu jamu, kad se beikice na povrini ukau; pusti da 24 sata vri, onda pretoi to vino u
drugo bure od akova, koje treba da bude nameteno u podrumu; a na ono u polovaetu groe, uspi opet 4
litre vrele vode, sa 3 kile meda zaslaene, i dospi starim vinom, kao i prvo, i posle 24 sata pretoi mopet u
reeno u podrumu akove, u koje tad uspi 3 deci esencije, koja je u glavi 25, broj 30. naznaena, i ostavi
nezavranjeno, no samo ma imgod pokriveno, da 5 ili 6 nedelja prestoji. Ovo e vino biti bistro, svetlo i za
pie sa svim delikatno.

Broj 68.

Jo inae da naini pansko vino.

Uzmi kupovna krupna groa, koliko hoe da vina ima, metni u ist abar, uspi na to iste vrue vode
dvaput toliko i ostavi pokriveno da prestoji, dokle groe ne nabubri, pa onda uzmi isto raljasto drvo i
muljaj sve dotle, dok se groe sasvim ne izmulja, i kad sav sok izae, onda opet uspi vrue vode, i sok e biti
bistriji a ljuske ili komina pae na dno. Pa onda ocedi taj sok u drugi ist abar, a iz njega u bure, i uspi
unutra ( na jedan akov toga soka ) 6 deci ljutog sireta i odmah e jako vriti; radi toga treba da bude bure s
vrha sa ake prazno i nezavranjeno, no samo pokriveno, i kad prestane vriti, pretoi u drugo bure i uspi unutra
esencije od slatke korice, ili karanfilia ili od ambre i bizma.











45
Broj 69.

Da naini tokajsko vino.

Uzmi kupovna krupna groa 3 kile, a sitna 3 kile u prah istuena eera, sve to smeaj zajedno i baci u
istu rakijom zakaenu dvijku, i uspi na to dobra stara vina 75 litara, promeaj sa tapom i ostavi da tri
meseca prestoji, pa onda pretoi u frtaljad ili boce i dri ih u pesku.

Broj 70.

Da naini populsko vino.

Radi takog vina treba uzeti stara najlepa vina 2 litre, panskog vina 1 litru ( ako se panska prava vina ne
moe nabaviti, moe se upotrebiti pravljeno pansko vino ), eera 1 kilu, iste vode 3 litre, slatke korice
u komadima 1 deka, karanfilia 12 komadia, korena bele perunike 1 deka, bizma istona 8 grama, ambre
grizije 4 grama.
Sa ovimstvarima ovako postupi: Vodu metni u kalajisani kotao na vatru, a z vodu metni istuen eer i
slatke korice neistuene, no sa koncem vezanu, da ne bi sa penom napolje iznesena bila, jer se moe i docnije
upotrebiti, zatim karanfili i peruniin koren, oboje u vodi; meu tim naini penu od 4-5 belanaca i uspi u
vrijuu vodu, no uvaj da ne prekipi iz kotla napolje, i ostavi da po sata s penom vri, no penu neprestano
skidaj s reetkom. Onda skini s vatre i ostavi da se ohladi, a meutim ona dva vina smeavi skupa u dve
velike flae, i u svaku flau pusti podjednako one eerne vode kroz jedno isto platno, zatvori flae dobro, i
metni u hladan podrim, a posle nekoliko sati filtriraj ( procedi kroz artiju za to udesnu ) u kakav sud; one flae
isperi isto i uspi proceeno vino opet u njih; meutim ambru i bizam stuci sa finim eerom u avanu, ili
istommramornom kamenu ( kakav moleri upotrebljavaju ), metni taj praak podjednako u dve iste kesice od
tanka platna i spusti na koniu u svaku flau po jednu, zatvori dobro i ostavi da 24 sata prestoji, pa onda
izvadi kesice i ti e imati sa svim dobro i valjano vino.

Broj 71.

Da naini grko vino.

Uzmi na jednu desetaku lepa vina, bela isijota, galganta i setvala po 12 deka, rajskih zrnadi, slatke korice,
karanfilia i oraikova cveta po 5 deka. Sve istueno i smeano metni u kesicu i obesi u bure s privezanim
kamikom, da do polovine bureta doe kesica i neka tako stoji 8 dana, a posle se moe piti. Ovo vino bude
ukusa prava grka vina.

Broj 72.

Da naini grko vino, takozvano nektar.


Uzmi frika i slatka, kroz reetku proceena mosta 20 litara i 4 litre lepa ista meda; uspi oboje u jedan
veliki kalajisan kotao, i stavi na vatru da se prokuva, i kad se zagreje, onda meaj s jednim istim drvetom,
kako bi se med sjedinio s mostom. Kad se pone peniti, skidaj penu neprestano, a kad pene nestane, ostavi da
se iskuva, dokle u pola uvri, i onda skini s vatre, uspi u ist abar, pokri dobro, i ostavi u podrumu da dvaput
24 sata prestoji, za koje e vreme sva drodina na dno pasti. Posle toga namesti na drugi abar dve ili tri
zaotriljaste kese, i kroz njih proputaj onaj kuvani s medom most; i to treba ponavljati dok se sa svim ne
izbistri, pa onda u burence uspi, a posle 6 ili 8 nedelja rastoi u boce i u pesku dri.




46
Broj 73.

Da naini grko vino, tako zvano mulz ili muzeles.

Uzmi lepa stara vina crna dva dela i jedan deo meda, uspi oboje u kotao, i kad mlako bude, meaj da se
med sjedini s vinom, posle toga skidaj penu neprestano, pa posle ostavi da se prokuva, dok trei deo ne uvri, a
moe i vie; a posle ini onako isto, kao to je kod nektara kazano. Ovo e vino biti sa svim slatko i koristi
veoma zdravlju.

Broj 74.

Da naini grko vino, tako zvano ipokras.

Uzmi lepa vina 2 litre, slatke korice 3 deka, isijota 1 deka, karanfilia 8 komadi, 1 orai,
korena bele perunike 1 deka, dugaka bibera, oraikova cveta, rajskih zrnadi od svaega po malo, po volji
, i eera 13 deka. Metni sve zajedno, da na tihoj vatri malo provri, posle propusti nekoliko puti kroz
zaotrnjastu od sukna kesu, pa e dobiti izvanredno bistro vino.

Broj 75.

Jo drukije da naini ipokras.

Uzmi lepa bela vina 4 litre, slatke korice 3 deka, i malo u prah istuena isijota, 50 deka istuena eera;
sve ove stvari smeaj u vino i ostavi 7 ili 8 dana u jednom istom dobro zatvorenom sudu da se nakvasi, pa
onda 7 ili 8 puta proceuj kroz suknenu zaotrnjastu kesu, a zatim uspi u boce, dobro zatvori i dri u podrumu.

Broj 76.

Na drugi nain da naini ipokras.

Uzmi slatke korice 5 deka, korena bele perunike 1 deka, rajskih zrnadi i isijota po deka, eera 75
deka, sve u prah istueno; istuci 5 ili 6 slatkih badema i pomeaj sve u 6 litara bela vina, i postupaj onako kao
to je kod 75. broja reeno.

Broj 77.

Da naini vanredni ipokras.

Uzmi slatke korice 3 deka, bela isijota 1 deka, eera 13 deka i galganta 1 deka, sve ovo u prah istuci i
metni u bocu, uspi na to malo vina i ostavi preko noi da stoji zatvoreno, a sutradan uspi na to litru crna vina, i
posle 4 dana procedi kroz zaotrljastu vunenu ili od sukna kesu.












47
Broj 78.

Na drugi nain da naini ipokras.

Uzmi slatke korice 7 deka, isijota 3 deka, rajskih zrnadi 1 deka, galganta, karanfilia, oraia i kubeba, od
svaeg po deka, sve ove stvari istuci i smeaj zajedno, pa onda od ove miriljave smee uzmi 1 deka i
metni u 13 deci vina, dodaj 14 deka istuena eera, i posle dva dana procedi kroz zaotrljastu suknenu kesu.
Ovo je vino veoma prijatno, i piju ga u jutru na tate radi ukrepe eluca i za zgrevanje bubrega.

Broj 79.

Da naini jo drukije ipokras.

Uzmi bela eera 6 kila, isijota 25 deka, rajskih zrnadi 10 deka, lepa stara ilera 10 litara, metni sve u
kalajisanom kotlu na vatru, da se prokuva, a sa belancetom jajetovim izbistri.

Broj 80.

Jo drukije da naini ipokras.

Uzmi uta eera 4 kile, kuvana meda 1 kilu, isijota 7 deka, slatke korice 12 deka, crna vina 2 litre, bela
vina 6 litara.
Kuvaj ovo sve zajedno, pa onda procedi nekoliko puta kroz zaotrljastu kesu od sukna.

Broj 81.

Ili ovako da naini ipokras.

Uzmi kanarijskog eera 1 kile, najlepe slatke korice 5 deka, dugaka bibera deka, karanfilia
deka, badema 30 deka, oraika, oraikova cveta, rajskih zrnadi od svaega po malo i tanko sljutene korice
od 2 limuna.
Sve te stvari iseci nasitno, istuci i smeane metni u 10 ili 14 litara dobra vina u kakav sud, i metni da 24
sata u hladnom podrumu prestoji, a svaka 2 sata meaj, pa onda 3 ili 4 puta procedi kroz zaotrljastu vunenu
ili suknenu kesu, a posle uspi u boce.Ovako se pravi ipokras po velikim dvorovima.

Broj 82.

Da naini grko vino, tako zvano klaret.

Klaret se pravi od meda i miriljavih stvari, i za to uzmi najlepa stara ilera ( koliko hoe ) 12 ili 14
litara, uspi to vino u ist kalajisani kotao, metni unutra toliko ista meda, izmeaj dobro, da se med s vinom
sjedini, a penu skidaj i kad nestane pene i pone vriti, baci unutra 7 deka slatke korice, 3 deka oraia, oboje
u avanu istueno, i tako neka se kuva jo malo; posle skini s vatre kotao i ostavi da se ohladi, za tim procedi
kroz suknenu kesu i uspi u burence, pokri vranjevu jamu dobro i za 14 dana imae divan klaret.









48
Broj 83.

Da naini jo drukije klaret.

Uzmi slatke korice 6 deka, galganta i isijota po 3 deka, karanfilia deka, rajskih zrnadi, dugaka bibera
po deka, meda 4 kile, lepa vina 6 litara.
Sve te stvari istuci u prah, a med metni u vino, razbi malo da se sjedini s njime, pa onda metni unutra
reeno u prah istuene miriljave stvari i izmeaj dobro, i ostavi da 4 sata pokrivene prestoje, no svakoga sata
po 2 i po 3 puta meaj, pa onda nekoliko puta propusti kroz zaotrljastu kesu.

Broj 84.

Jo drukije da naini klaret.

Uzmi slatke korice po kile, isijota, galganta, rajskih zrnadi, karanfilia, kubebah, oraia, dugaka bibera
po 1 deka, afrana 4 grama, lepa stara ilera 12 litara, ista lepa meda 2 kile.
Miriljave stvara istuci u prah i metni sve zajedno u jednu veliku zaotrljastu kesu, a med razbi i sjedini s
vinom, pa onda kroz tu kesu toliko puta i dotle proputaj, dok vino i med svu silu iz onih stvari u sebe primi i
bistro bude, posle uspi to vino u burence da dva dana prestoji i tako e imati dobar klaret.
Primedba. Ko voli, moe umesto meda uzeti bela eera i to:

Broj 85.

Braunvigski klaret.

Uzmi bela ledena eera 7 kila, bela isijota 50 deka, rajskih zrnadi 20 deka, slatke korice 50 deka i lepa
bela vina 14 litara.
Miriljave stvari istuci u prah, a i eer istuci u prah, ali za sebe, metni ga da se kuva, kao eerni madun,
o kojem emo docnije govoriti, i izbistrivi ga s belancadima pomeaj sa vinom, gde e i onaj miriljavi prah
usuti, pa onda ostavi da preko no prestoji, a posle propusti nekoliko puta kroz kesu, i tako e biti to vino
izredni i slavni nemaki klaret.

Broj 86.

Da naini drukije nemaki klaret.

Uzmi bela eera 6 kila, isijota 50 deka, rajskih zrnadi 11 deka, bela stara vina 18 litara. eer istuci,
pomeaj s vinom i stavi na vatru da se prokuva, skidaj penu, i kad pone vriti, baci unutra isijot i carska zrna,
istueno, i kad se u nekoliko prokuva, skini s vatre, i izbistri belancetom i procedi, pa uspi u boce.

Broj 87.

Jo drukije da naini nemaki klaret.

Uzmi uta eera 5 kila, meda 1 kilu, vina 12 litara, isijota 4 deka, slatke korice 7 deka, afrana 1 gram. S
ovim stvarima uini kako je napred pod brojem 86. reeno, to jest eer istuci, pomeaj s medom, metni u
vino i kuvaj i.t.d.






49
Broj 88.

Jo nadrugi nain da naini nemaki klaret.

Uzmi slatke korice 7 deka, bela isijota, rajskih zrnadi i karanfilia, od svaeg po 1 deka, oraia
deka, bela eera 1 kilu, vina bela 6 litara, i naini klaret kao i predreevi.
Broj 89.

Da naini trasburki klaret.

Uzmi slatke korice 2 deka, isijota deka, karanfilia deka, rajskih zrnadi i oraikova cveta po 3 deka,
eera 1 kilu, 2 litre vina. Sve stvari kao i eer istuci sitno i metni u vino, i ostavi preko no da prestoji, pa
onda procedi nekoliko puta kroz vunenu kesu.

Broj 90.

Da naini austrijski klaret.

Uzmi slatke korice 1 deka, rajskih zrnadi deka, dva oraia, oraikova cveta deka, bela vina ili
ilera 1 litru i 3 deci, eera 45 deka.
Sve ove stvari i eer istuci i smeane u vino metni da prestoje preko no, pa onda nekoliko puti procedi
kroz vunenu kesu.

Broj 91.

Drugi nain austrijska klareta.

Uzmi slatke korice 3 deka , bela isijota 1/3 deka, oraia deka, karanfilia deka, rajskih zrnadi 2
grama, pripravljena korijona, oraikova cveta, dugaka bibera i galganta po 4grama, bela eera 50 deka,
stara dobra vina 3 litre, i naini klaret po prednavedenu nainu.
Broj 92.

Da naini klaret od vode.

Uzmi 30 zrnadi jema, karanfilia 10 komadi, oraia i oraikova cveta po deka, slatke korice 7 deka,
eera 12 deka, vode iste 1 litru i 3 deci.
Stvari sve istuci i metni u vodu, i metni na tihu vatru da neto provri, pa onda kroz istu krpu procedi.
Broj 93.

Da naini jo drukije klaret od vode.

Uzmi slatke korice deka, cveta ljubiice 2 grama, karanfilia 1 grama, eera 18 deka, kuvane iste
vode 2 kile.Metni sve ovo zajedno da se 3 sahata grize, a posle procedi.










50
Broj 94.

Da naini sasvim delikatni iler.

Uzmi bure ( koliko hoe ), n.pr. jednu etvorku, uspi u nju jedno 6 decilitara estoke komovice, i onda
zakadi oraiem, kao to smo u glavi 6. pod brojem 23. kazali, zatvori, provaljaj bure, da se rakija i oraiev
dim sjedini, i da se razie po svim dugama i danima. Meu tim metni u kalajisan kazan dva akova frika crna
mosta, da se kuva dotle, dok jedan akov ne uvri, a ostatak kuvani uspi u ist abar, i kad bude hladno, namesti
veliki drven levak u bure, namei u levak leskovih ili smrekovih strugotina ili metle runke, i tako kroz to sipaj
taj kuvani most, i dospi drugim frikim na reetku proputenim mostom, no s jedne ake prazno da ostane; za
tim uzmi: slatke korice 1 deka, oraia 3 deka, oraikova cveta 1 deka, karanfilia 1 deka, galganta 1
deka.
Sve ove stvari istucaj u avanu, metni u kesicu, privei ozdo kamiak ili olov i obesi u bure i tako ostavi da
vri, pa onda zatvori vranjem dobro; a u poslednjoj etvrti meseca februara pretoi u drugo oraiem
zakaeno bure.

Broj 95.

Da naini drukije delikatni iler.

Uzmi na jednu desetaku slatke korice 5 deka, karanfilia 1 deka, oraia 5 deka, oraikova cveta 1
deka, rajskih zrnadi, setvala, galganta, bela isijota, od svaeg po 1 deka. Sve ove stvari istuci, svaku
posebice u avanu i metni u kesice; onda naspi desetaku, koja je oraiem dobro zakaena, kroz strugotine ili
kroz runku, kao to smo napred rekli, frikim slatkim mostom i obesi unutra one kesice, a onda uspi jednu
litru estoke komovice, i tako ostavi da prevri, a posle dospi drugim ilerom ili belim vinom i zatvori dobro. U
prolee izvadi kesice, iscedi ih dobro, a isceeno uspi u bure i dolivi ostavi da stoji do druge berbe, i onda
uspi u kalajisani kazan 4 akova frika mosta, pola bela , a pola crna i neka se kuva, dok do pola ne uvri; a
posle odaspi u dva abra da se prohladi, ali kad penu skine i pone vriti, metni unutra u kesu istuene smreke
3 decil.i 4 decil.onajzova semena, meu tim pripravi dve estake zakaene belim tamjanom i izmirnom, kao
to smo u glavi 6. pod brojem 25. kazali. Uspi u svaku estaku po jedan abar kuvana mosta i na to uspi iz
predreene desetake ono staro miriljavo vino, ili iler u jednu i u drugu estaku, i koliko bude prazno dospi
belim vinom, i ostavi tako da prestoji 2 meseca, dobro zatvoreno, pa onda moe pretoiti u dvojke, ili u
akovad za pie ili kako ve ti hoe.

Korist.
Kad se ovo vino umereno upotrebljava, krepi sve ivotne sile; vetrove u telu rasteriva, varanje potpomae,
krepi vid, blai krv, zgreva i krepi eludac i mozak; daje silu svima udovima telesnim, a razganja melanholiju;
ali ljudi, koji imaju jaku krv, treba da se uvaju ovog vina, naprotiv slabim i starim ljudima ovo vino veoma
koristi.














51
Broj 96.

Jo drukije da naini iler.

Zakadi petaku sa oraiima, uspi 1 litru estoke komovice, zatvori, provaljaj bure, za tim uspi kroz
strugotine ili kroz runku frika bela mosta 3 akova i 2 crna, a dodaj: slatke korice 3 deka, oraia 5 deka,
galganta 1 deka, karanfilia 1 deka i semena onajzova 3 decil.
Istuci sve u avanu, metni u kesice i spusti u bure i ostavi da vri, posle dospi bure i ostavi da stoji do
prolea, pa onda u poslednjoj etvrti februara pretoi u drugo bure, ili u akovad.

Broj 97.

Jo drukije da naini delikatan iler.

Uzmi slatke korice 1 deka, oraia 3 deka, oraikova cveta i galganta 1 deka. Istuci sve u prah, metni
u staklo i naspi na to prepeene komovice 3 decilit., metni na toplu mestu nekoliko dana da se izgrize; u
vreme berbe uspi u kazan dva akova slatka crvena mosta, da se kuva i da do pola uvri; meu tim uspi onu
zainjenu rakiju u dvojku i provaljaj, za tim kad bude onaj kuvani most hladan, uspi u dvojku i dospi ostalo
belim frikim mostom, i posle dva meseca moe pretoiti u drugo, tamjanom i izmirnom zakaeno bure, i
zatvoreno dri do prolea, i tada rastoi u manju burad.

Broj 98.

Da naini sa svim osobiti delikatni iler.

Uzmi u kazan 4 akova frika, na reetku proputena mosta, metni da se kuva, dokle do pola ne uvri, i tad
izaspi u dva akova da se prohladi, dvojku zakadi solju i estokom komovicom, kao to smo u glavi 6 pod
br.24 kazali, i uspi unutra onaj kuvani most kroz runku, a dodaj slatke korice 1 deka, oraia 3 deka,
oraikova cveta 1 deka i smreke 3 decilit.
Istuci sve, metni u kesu i obesi u dvojku i tako ostavi do prolea i tad izvadi kese, a vino pretoi u
frtaljad.
Primedba: Ko voli moe umesto ilera uzeti bela vina; ali se mora na to paziti, da se to manje zaina uzme,
jer kad ga se manje uzme, vino nita ne gubi, ako vie, moe da se pokvari.









GLAVA XI.

O pretakanju vina i ta oko toga treba raditi.

Nekad su ljudi tako strogi bili i pazili oko vina i uvali ga, da su se upravljali po samim planetama i
zvezdama; oni u izvesna vremena niti su hteli vina piti niti nainjati, a osobito kad se sunce ili mesec raao,
jer su dgali, da se tada i vina kreu; sada pak niko na to ne pazi, nego nainje bure u svako doba, kad mu je
potreba.
Ali ipak treba paziti, kad hoe vina iz bureta da izvadi, da ne da koliko je mogue da vazduh u bure
ue; za to treba da je bure svagda puno t.j. treba ga svake nedelje dolivati i istim vranjem dobro zatvarati.

52

Da bi imali lepo, isto, bistro i suptilno vino, treba ga odmah im most prevri i vriti prestane pretoiti u
drugo bure; jer e samo takim nainom gusta kiselica, od koje se leti vino kvari, ostati u prvom buretu, a u
pretoenom vinu u drugom buretu ostae vedra kiselica koja e na dno pasti, i koja vino mnogo bolje u snazi
odrava, i daje mu lepe i istije lice.
Stari nai pazili su jo i na doba pretakanja, jer oni nisu u drugo vreme vino pretakali, osim kad je mesec
pod zemljom i severni t.j. pononi vetar duvao i kad cveta loza i rua.
Neki su jo pri pretakanju delili iz jednog bureta vino, t.j. , ono gornje pod vranjem, i nie na kiselice i
srednje. Svako vino, to je vranju blie zbog vazduha izvetri i ukus i snagu gubi, a nie na kiselici podlono je
razliinom kvarenju, od ega se i sve u buretu vino zarazi i pokvari i na taj nain uskisnuti, ili prevrnuti se ili
usmrditi moe, a srednje vino ima najlepi ukus i snanije je i najpostojanije. Ali sad se ne radi tako, niti je
nuda, da se to ini, osobito kad su dobri i duboki podrumi, pa ako bude koja berba nedozrela, ili plesniva, a
pri tom i podrum slab, to u leto svakojako se treba bojati kvarenja, za to tako vino treba u zimu pretoiti, i to u
poslednjoj etvrti dekembra meseca.
Sa dva uzroka se vino pretae; prvo, to se nekad dogaa, da ili groe nije sazrelo, pa ga bude mnogo
plesnivog, od ega kiselica leti hrav miris dobije i uzroi da se vino kvari; drugo, vina koja su preko mere
krepka i katra pretakanjem meka i prijatnija budu.
Da bi se vino to pre izbistrilo, najbolje je vreme za pretakanje u januaru, februaru i do polovine marta; pa
onda u oktobru, novembru i dekembru.
Za pretakanje vina treba isto vreme, kad je nebo vedro.Slaba vina treba pretakati u zimu, a snana u
prolee.
Vina ne treba pretakati kad je mesec nov i raste, ili kad je pun, nego tri ili etiri dana posle utapa punog
meseca i poslednje etvrti.
Koja se vina otau, - kad mesec raste i kad su vetrovi istoni i juni lako uskisnu, ili se inae pokvare i s
toga ih valja otoiti pri zapadnom vetru i kad mesec opada ka ide na manjak- i to kad je isto vedro nebo i
uvek u podrumu, a ne na polju.





GLAVA XII.

Kako treba vina drati, da dugo dobra ostanu.


Broj 1.

Ako si rad da ti vino bude postojano, dri podrum i burad, kao to smo u glavi 5. pod brojevima 1, 2, 3, 4,
5, 6, 7, 8 i 9. kazali, i onda vina bolja uvanja ne trebaju; a ona vina , koja su od nezrela ili plesniva groa,
nije umesno do sredine leta drati, osobito u plitkim podrumima, i za to ih treba do leta iz ruku dati, pa makar
i po niu cenu, ali ako ni to nije mogue, on
Broj 2.

Da vino u ukusu i boji dobro i postojano bude.

Kad pretoi vino novo u kace ili burad, a ti u svako bure obesi u kesicu po jednu ili dve ake ( po veliini
bureta, manje ili vie ), semena stolisnikova; a kad cedi belo vino ili iler, baci to seme u bure u most, da sve
zajedno prevri. Ovako dejstvo ima i cvee od pargle, koje vinu jo i lepi ukus daje.




53
Broj 3.

Drukije.

Kad proceeno vino pone vriti, baci unutra jednu iniju smrekovih zrnadi, ili obesi ih u kesici, ili dve
ake melja, ili komoljikina semena, ili spikanarda, ili suva itna cveta, a kad prestane vriti, izvadi kesicu na
polje.

Broj 4.

Jo drukije.

U ono bure, u koje e novo vino da pretoi iz kace, uspi estoke komovice, na svaki akov decil. a u
ceeno belo ili crno vino uspi rakiju kad pone most da vri; rakija ne daje vinu, da se prevrne.

Broj 5.

Da vino ne promene boju ni dobrotu.

U vreme pretakanja vina uzmi na jednu osmaku 25 deka komoljikina korena, iseci, metni u nov lonac,
naspi na to 2 litre lepa vina, prestavi k vatri, da se poklopljeno prokuva, dok litre ne uvri, onda uspi 6
decil. estoke komovice, poklopi dobro i ostavi da jo malo vri, a posle kad se ohladi, procedi kroz istu krpu
i proceeno uspi u bure, pa onda sipaj unutra vino, koje e biti za dve godine snano i postojano.

Broj 6.

Drukije.

Uspi u jedan ist lonac 3 decil. estoke komovice, metni unutra prebrane penice, dve ili tri ake, zatvori
dobro i ostavi da tri dana prestoji, da zrna nabujaju u rakiji, pa onda metni penicu zajedno sa rakijom unutra,
zatvori dobro i ostavi da 14 dana prestoji, posle ga moe za pie upotrebiti ili prodati.

Broj 7.

Jo drukije.

Uzmi rue i hmelja po jednu aku i 13 deka meda; med metni u erpenju ili u lonac, da se ugreje, baci
unutra 1 deka istuena isijota, pa onda ruu i hmelj, pa izmeaj dobro; metni sve to u kesu, i obesi u bure do
polovine.

Broj 8.

Jo inae.

Uzmi korena blaenkova 10 deka ( ili vie po veliini bureta ) i 1 deka karanfilia, oboje u prah istuci,
metni u 3 decil. estoke rakije u loni da se izgrize, za tim ocedi rakiju, onaj talog metni u kesicu i obesi u
bure, pa onda uspi i onu rakiju.






54
Broj 9.

Da vino odri u snazi.

Nema bolja sredstva da odri vino u snazi, nego kad uspe u bure 1 deka sumporna olaja, ili sumporna
pirita, jer e time vino i lepo lice dobiti.

Broj 10.

Drugi nain.

Na jednu desetaku uzmi slatke korice, dugaka bibera, karanfilia, rajskih zrnadi, oraikova cveta,
onajza, od svaeg po 3 deka, eera 12 deka, korena gencijanova 3 deka, korena blaenkova 7 deka. Istuci
svako zasebno u avanu i izmeano metni u kesu, i sa podvezanim kamikom spusti u bure do polovine; za
timuspi unutra vino i zatvori dobro vranjem, i posle dve nedelje moe ga poeti upotrebljavati, ili samo
izvadi kesu na polje; ako hoe to vino da dri godinu dve dana, onda neka kesa stoji unutra po godine, onda
e to vino ostati snano i ne e se pokvariti.

Broj 11.

Jo drukije.

Bure, u koje hoe vino da pretoi, isperi slanom vodom, kao to je napred kazano, ostavi ga da se osui,
pa onda uzmi ( na jednu desetaku ) 1 deka bela tamjana, zakadi bure odozdo, kao to je reeno, zatvori ga i
ostavi da jedan sat tako prestoji, posle uzmo 1 kilu korena smrekova, iseci na sitno i baci u bure, a u kesicu
metni 1 deka karanfilia istuena, i spusti u bure do polovine, pa onda sipaj vino unutra, i onda e vino biti
dobro i postojano.

Broj 12.

Da sauva vino od kvarenja.

Naini vranj od brestova drveta tako dugaak, da s 4 prsta vie dna dotegne, i s ovim vranjem dri bure
zatvoreno, i vino se nee pokvariti.

Broj 13.

Jo drukije.

Uzmi sitno iseena korena od smreke i cveta lozna ili cveta hmeljeva i obesi u vino. Ove stvari ne samo da
dre vino u dobroti, nego ga i popravljaju, ako se poelo kvariti.

Broj 14.

Josa svim drukije.

Uzmi ruzmarinova lia i baci u bure u vino ili u kesici obesi; ovo uva vino od svaka vreda, a pri tom
daje vinu lep i prijatan ukus.






55
Broj 15.

Da sauva vino od kvarenja, koje treba due vreme da troi.

Uzmi frika iz zemlje rena, iseci kao prst dugake komadie, nadeni ih na debeo konac, komad po komad
naretko, podvei ozdo kamiak, i spusti u bure tako nisko, da s jedna ake samo vie dna bude, pa onda dobro
zatvori vranjem, i kad ushte vino piti i naeti, i kad slavinu udari u bure, ne otvaraj vranja, nego probui
balom burgijom ozgo ili na vranju ili blizu vranja jedu dugu, i ovu probuenu rupicu dri svagda malim
epiem zatvorenu, a kad hoe vino da toi na slavinu, izvadi taj epi, i natoivi vina, opet epom zatvori
rupicu, i tim nainom vino e biti do poslednje kaplje dobro.

Broj 16.

Jo drukije.

Izvadi iz bureta toliko vina, da sa obe strane dana s vrha prazno bude, i tad uspi unutra 25 deka ili vie ( po
veliini bureta ) ista zejtina, pa zatvori vranjem dobro; a kad hoe da ga toi, probui rupicu kod vranja, i
postupaj kao to smo gore rekli, a zejtin e ostati na vinu. S toga e vino biti sauvano od vazduha, ostae bez
svake promene u ukusu i licu, svee i do kraja dobro. A kad se bure isprazni, tada ga odadni i zejtin iz njega
izaspi, ili pamukom sa kiselice pokupi i iscedi, pa ga moe opet u drugo bure upotrebiti. Svako otoeno vino
moe se ovako pod zejtinom kroz nekoliko godina nevredim ostati.

Broj 17.

Jo drukije.

Izvadi 7 ili 10 litara vina iz bureta i odmah zatim, dok nije vazduh uao u bure, uei u njemu pripravljeni
sumpor, i zatvori brzo vranjem, da dim sumporni ostane nad vinom, pod kojim e vino ostati takoer svee i
dobro; a kad hoe na slavinu da ga toi, probui rupicu, radi kao to smo pod brojem 15 rekli; toei ne vadi
vranj sa svim, nego ga samo malo razlabavi.

Broj 18.

Jo drukije.

Uzmi rakije i pepela, naini od toga testo, a od testa vranj i metni u vranjevu jamu; za tim drugim takvim
testom zalepi taj vranj, da ne ue vazduh, i tako e vino ostati do poslednje kapi svee i dobro.

Broj 19.

Kad vino pone menjati boju.

Uzmi toliko po po litara mleka ( samo skoranja ) i toliko 1 deka tirke, koliko akova bude imalo bure,
razmuti tirak u mleku, izvadi iz bureta toliko vina, koliko mleka, i uspi ovo smeano s mlekom u bure, i
meaj s dugakim tapom, da se mleko s vinom dobro pomea, pa onda dobro zavranji, i ostavi da osam dana
tako prestoji.






56
Broj 20.

Jo drukije.

Istueni slatki bademi, ili brano od bela graba, ili pepeo od rastovine, u kesici obeeno u bure, uva vunu
lepo lice i dobrotu.

Broj 21.

Jo drukije.

Uzmi na osmaku 1 kilu istuene tirke i od tog vina 3 ili 4 litre, razbi i razmuti u to, uspi u bure, pa
promeaj dobro tapom.

Broj 22.

Da vino ne izgubi ukus i boju kad ga pone toiti.

Metni u dugaku kesu prosejana pepela od vrbovine, i obesi u bure od vrha do dna, i to onda, kad ga
pone toiti, i onda se vino nee promenuti do god ga bude trajalo.

Broj 23.

Da sauva oceeno vino od kvarea.

Kad u berbi isceeni most pone u buretu vriti, uspi unutra u vino na svaki akov po 2 decil. estoke
komovice, i tako e vino biti sauvano od svaka kvara.

Broj 24.

Kad ti se vino pone kvariti ili kisnutu ili inae to.

Uzmi aku istuena bibera, pa baci u bure u vino, pa onda tapom promeaj i zatvori.

Broj 25.

Jo drukije.

Uzmi dve ake semena od papraca, metni u kesicu i obesi u bure do polovine, i vino e ostati stalno u
svojoj snazi i dobroti.

Broj 26.

Jo drukije.

Nasoljena slanina ne doputa vinu uskisnuti, kad nekoliko komadia take slanine obesi u vino do
polovine bureta.






57
Broj 27.

Da sauva vino od kiseline.

Uzmi 1 kilu slatkih badema, naini od njih mleko, metni unutra 13 deka u prah istuena uta eera, metni
na vatru da provri, da bi se eer rastopio, za tim uspi u vino, promeaj sa tapom, zatvori dobro bure, i ostavi
da osam dana prestoji.

Broj 28.

Jo drukije.

Uzmi dobra ista zejtina, ugrej ga na vatri u erpenji, iseci jednu gdunju ili jabuku, metni u zejtin i kad
bude malo provrilo, izvadi gdunju ili jabuku na polje, pa onda uspi u vino, i onda se nee ni uplesniviti ni
uskisnuti.

Broj 29.

Jo drukije.

Lie orahovo u vinu obeeno, kad za jedan sahat unutri postoji i posle se opet izvadi, ne da vinu da
uskisne.

Broj 30.

Jo drukije.

Uzmi mlada rastova drvea, oljuti lepo koru, spali to drvo da bude eravica, i baci to goree u bure u
vino.

Broj 31.

Jo drukije da vino ne uskisne.

Uzmi jezgara od breskovih kotica ili bademovih, mhogo ili malo, po veliini bureta, istucaj u avanu,
metni u kesicu i obesi u bure.

Broj 32.

Jo drukije.

Uzmi strugotine od rajska drveta i smrekovine, metni u kesicu i obesi u vino do polovine bureta.











58
Broj 33.

Drukije okuano sredstvo kad ve vino pone kisiti.

Naini od lepa ista voska kesu tako veliku i dugaku, da moe kroz vranjevu jamu do dna bureta
dotegnuti, nali kesu do vrha lepim medom, naini od voska zaklopac i zatvori odozgo kesu, spusti u bure do
dna, ali na vrhu kese privei pare tanka kanapa, koji e van bureta ostaviti, da ne bi kesa sa svim u bure
pala, nego da je moe u svoje vreme polagano izvaditi, i ostavi da prestoji u buretu podugo, od ega, ne samo
to ne moe vino uskisnuti, nego ako je pre toga bilo kao sire, mora se povratiti i dobro biti; ostalo o leenju
kiselih vina vidi u 14. glavi, to je tamo navedeno.

Broj 34.

Da popravi bolesno vino.

Uzmi slatke korice, ledena bela eera, strugotina od jelenova roga, od svaeg po 12 deka, metni istueno i
smeano u kesicu, i obesi u osmaku vina.

Broj 35.

Da popravi hravo vino.

Na jednu osmaku taka vina, uzmi mleka, eera i strugotina od roga jelenova po 12 deka, mleko uspi u
vino, i promeaj tapom, a eer i strugotine rone, metni svako za sebe u kesice i spusti u bure.

Broj 36.

Kad vino izgubi snagu.

Uzmi na jednu osmaku taka vina: isijota 5 deka, gospina bilja 1 deka. Istuci oboje u sitan prah, izvadi
iz toga bureta 4 litre vina, i smeaj taj prah s tim vinom, uspi sve u bure i promeaj dobro tapom.

Broj 37.

Jo drukije kad vino izgubi snagu.
Uzmi 25 deka srea, vie ili manje, po veliini bureta, metni u nov lonac, ili tiganj na vatru, da se ugreje
dobro, - i tako vrelo sipaj u bure u vino, a meu tim meaj drvetom ili tapom.
Broj 38.

Jo drukije pokvarenu vinu da pomogne.

Uzmi jednu dobro peenu ciglju, istuci je u prah, prosej kroz sito; uzmi 12 umanaca, razbi dobro, smeaj
s njima 3 ake penina brana, pa onda uspi to u vino, a i onaj prah od ciglje, pa promeaj dobro tapom.










59
Broj 39.

Jo drukije.

Iseci smrekova drveta na tanke komadie s pedlja dugake, osui i svei u tri kitice; obesi jednu kiticu u
bure da prestoji dan i no, posle drugu tako isto dan i no, a tako i treu, i tako e vinu povratiti opet svoju
snagu i dobrotu.

Broj 40.

Jo inae.

Uzmi korenja od trave sainice, iseci sitno, metni u retku, dugaku kesu i obesi do dna bureta.

Broj 41.

Jo drukije.

Uzmi gorkih badema i korena zubovka; bademe metni u toplu vodu, oljuti i istuci na krupno, a zubovak
iseci na sitno, metni oboje u kesicu i obesi u vino do polovine bureta.

Broj 42.

Jo drukije.

Uzmi rue i rute podjednako, u pola toliko zrnadi jalovih iaraka, istuci, metni sve u kesicu i obesi u vino
do polovine bureta, pa ostavi da stoji 7 dana; moe dodati i komonjike i penice, i tako e vinu svoju
prvanju snagu opet povratiti, i bie bistro, lepo i snano za pie.
Broj 43.

Jo inae.

Uzmi oraia i bela isijota po jedan deka, 15 listova alfije i toliko smrekovih zrnadi, isto tako i
lorberovih zrna, metni sve u kesicu u vino do polovine bureta, a posle 5 dana izvadi kesicu, a uspi u vino
jednu ili dve litre rakije, po veliini bureta, pa izmeaj tapom.

Broj 44.

Da pomogne vinu, koje se poelo kvariti.

Kad primeti, da vino hoe da se kvari, onda metni u kesicu bela tamjana i izmirne i obesi je u vino do
polovine bureta, i tako e ga sauvati od kvarea

Broj 45.

Jo drukije.

Uzmi semena od tikve, istuci, metni u kesicu, obesi u vino do polovine bureta i vino e se povratiti i
prijatan ukus opet dobiti.




60
Broj 46.

Da ti slabo vino bude jako.

Uzmi blaenkova i smrekova korena po 50 deka, karanfilia 1 deka, iseci na sitno, metni u kesicu, obesi u
vino do polovine bureta i vino e biti snano.

Broj 47.

Da grmljavina vinu ne kodi.

Metni na svaki vranj po jedan komad gvoa, ili lima ( pleha ) i pospi ozgo solju, ili sitnim ljunkom.
Broj 48.

Da popravi vino koje je bez ukusa.

Uzmi blaenkova i buldiranova korena, iseci i istuci, metni u kesicu, i spusti do polovine bureta u vino, pa
e dobiti prijatan ukus, koje krepi zdravlje.

Broj 49.

Jo drukije.

Uzmi aku alfije i toliko hmelja i komad galganta, iseci sve na sitno, metni u kesicu i spusti u vino do
polovine bureta, da tri ili etiri dana prestoji, pa e vino dobiti prijatan ukus.
Broj 50.

Da ti vino posle premetanja ili valjanja brzo stane.

Uzmi sitna iz vode bela ljunka, metni ih da tri dana u hladnoj vodi stoje, tada ih spusti u vino, i vino e
brzo stati.

Broj 44.

Da popravi vino crno ili crveno kad izgubi boju.

Naberi zrelih boboca od zove, ili apte ili karmazanca; uzmi frtalje ili kakvu kaicu, metni od tih bobica (
ali same bobice bez peteljaka ) jedan tavan i pospi malo solju, za tim drugi tavan bobica, pa opet posoli, i tako
do vrha onoga suda, kojeg e zaklopljena ostaviti u podrum, ili na drugo kakvo hladno mesto.Kad crno vino
izgubi svoju boju, onda uzmi od tih bobica i metni ih u vino toliko, koliko e dovoljno biti za bojadisanje.
Ima koji meu cele grozdove zovine, ili aptine, ili karmazaneve s kljukom vinovim u kacu, da zajedno
prevri, od ega naravno vino sa svim crveno postane, ali se to vino na toplu vremenu prevre, plesnivi, a i
usmrdi; ali kad se onako uradi, kao to smo malo pre rekli, ne moe to da se desi, jer so ne doputa.

Broj 52.

Jo drukije.
Naupaj cvea od turinka na onom mestu, gde sunce ne dopire, i u vreme potreme satri u prah i metni u
vino.




61
Broj 53.

Da od crna vina naini belo.

Ovo se moe initi samo iz radoznalosti, a ne radi potrebe; neki meu soli u crno vino, i za kratko vreme
postane belo; drugi smeaju pepela od bele vinove loze sa surutkom, i ovu smesu smeaju sa crnim vinom i
ostave tako 40 dana da prestoji i vino postane belo.

Broj 54.

Da od bela vina naini crno.

Na onaj isti nain moe se belo vino crnim ili crvenim nainiti, s kojim se crvenkasto vino popravlja ( vidi
broj 51 ). Isto tako isceenim sokom od karamazanevih zrnadi moe se izredna boja belome vinu kao i rakiji
dati.

Broj 55.

Drugi nain kako e belome vinu vanredu rubinsku boju dati.

Uzmi velikih cvekala, koje su zagasito crvene, metni ih da se u novom loncu skuvaju i to u vodi; oljuti im
gornju koru, pa ih onda iseci na tanke koturie, a ove metni u ist sud, nali belim vinom, zaklopi i ostavi, dok
vino svo crvenilo ne izvue; pa onda ocedi to vino i uspi u bure, pa bure nekoliko puta provaljaj i vidi da li je
dovoljno crveno, a ako nije , a ti opet uini s frikom cveklom kao i prvi put, dok vinu u buretu ne da onaku
boju, kakvu ti eli. Onda istuci neto ( po veliini bureta ) slatke korice, oraikovog cveta i afrana, metni u
kesicu, pa obesi u isto vino do sredine bureta, i ostavi dok vino ne izvue iz svega toga snagu, pa onda izvadi i
metni unutra na jedan akov toga vina 50 deka uta istuena eera i ostavi tri dana i tri noi da prestoji, a posle
moe piti, kao svako pie, koje leti ar i e gasi.

Broj 56.

Da ti se vino ne promene.

Uzmi smrekova drveta i korenja, oljuti na tanke iverie ili listie, svei u kitice i obesi s podvezanim
kamikom u bure nova vina, i pusti ga tako da mesec dana prestoji. I tako vino ne e se promenuti, nego e
ostati postojano.

Broj 57.

Jo drukije.

Uzmi okot iz mlada vinograda u kojem je to vino rodilo, kojeg si rad sauvati od kvarea, iseci na tanko
iverje, pa povei i metni u vino do sredine bureta, i zavranji dobro, pak ostavi da dva meseca prestoji, i vino
e biti postojano.

Broj 58.

Drugi nain.

Metni u kesicu aku ruzmarina, dve ake isopa i 30 deka na krupno istuena galganta i 10 deka iverja
smrekovih, obesi u vino do polovine bureta, i vino e biti postojano do poslednje kaplje.


62

GLAVA XIII.

O mutnim vinima.


Broj 1.

Da izbistri mutno vino.

Uzmi aku srea, saei ga na vatri, da pobeli kao brano, istuci u avanu, metni u kesicu od tanka platna,
pa spusti u bure s pedlja snisko, i vino a se izbistriti.

Broj 2.

Jo inae.

Uzmi neto tutkala, saei ga na vatri, istuci u prah, prosej kroz sito; izvadi iz bureta neto mutna vina,
pomeaj onaj prah s njime i uspi u bure, promeaj drvetom dobro, ili provaljaj bure, i ostavi da stoji ali dobro
zavranjeno; tutkalo e privui sav mutljag i ubre na dno, i tako e vino biti bistro i lepo.

Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi jednu aku zdravo suvih peteljaka od groa, koje su se godinu dana suile, ali samo one, koje su
iste i koje ne smeju nikako biti plesnive i spusti u bure, i vino e se za tri dana izbistriti.

Broj 4.

Da pomogne mutnu vinu i koje se poelo kvariti.

Uzmi na svaki akov taka vina po litru mleka, koje se malo ustojalo, sipaj u bure po litru mleka, a svaki put
meaj u buretu vino, i tako postupaj dok sve mleko ne uspe. Kroz tako meanje mleko e se bolje s vinom
pomeati i privui e sav mutljag i neistou na dno; posle pretoi vino u drugo bure i dobro ga zavranji.

Broj 6.

Jo drukije.

Uzmi 50 deka bele stipse, istuci u prah i baci u bure u vino, promeaj dobro, dospi bure i zavranji, ostavi
da tri ili 4 dana prestoji, i vino e se sa svim lepo izbistriti.

Broj 7.

Da pomogne mutnu i bezukusnu vinu.

Uzmi kotica mumulovih i neto kore od ista drveta, istuci na sitno sve, baci u bure i dobro promeaj, i
vino e biti bistro i ukusno.




63
Broj 8.

Jo drukije.

Uzmi neto fina afrana, deka kuvana meda i aku lepa prosejana penina brana, pa sve to izmeaj,
baci u bure, promeaj i zavranji dobro, pa ostavi da prestoji tri dana, i vino e biti sasvim bistro.
Broj 9.

Da izbistri mutno belo vino.

Uzmi na svaki akov taka vina po 3 decil. mleka i 3 deka stipse u prah istuena, koju e pomeati s
mlekom, pa onda promeaj vino u buretu i uspi unutra mleko sa stipsom, i opet promeaj dobro i zatvori i
ostavi do drugog dana, onda probui bure snisko i videe da sa stipsom i mlekom izlazi motljag iz vina, a
vino e biti bistro i isto.

Broj 10.

Vanredno sredstvo da izbistri mutno vino.

Uzmi na svaki akov taka vina po 8 do 9 jaja, dodaj u prah istuena i prosejana stakla i toliko mramora, i
10 deka lepe bele istuene stipse, sve ove stvari smeaj u iniji, da se lepo izmeaju, radi ega uspi i malo
vode, pa onda uspi sve u bure, koje treba da ja sa ake prazno; promeaj dobro drvetom, zavranji, ostavi da
neki dan prestoji, i videe, da je sav mutljag sa reenim stvarima na dno pao, a vino e biti isto i bistro.

Broj 11.

Jo drukije.

Naberi vianja s drveta, pretoi mutno vino u drugo bure, baci unutra vinje, i vino e poeti vriti, i posle
vrenja bie lepo, bistro i svetlo, a posle ga opet pretoi u drugo isto bure.
Broj 12.

Da popravi uzmueno vino.

Uzmi na osmaku ili desetaku taka vina 50 deka bele u preh istuene i prosejane stipse, i 28 belanaca,
koja e razbiti najbolje sa akom solju, pa onda procedi kroz krpu, uspi u to neto mutna vina i izmeaj,
metni u bure, koje treba s pedlja prazno da bude, promeaj drvetom, i posle osam dana bie ti vino isto i
bistro.

Broj 13.

Da popravi mutno i hrave boje vino.

Uzmi na jednu osmaku taka vina 50 deka badema, oljuti ih, istuci u avanu, uspi na to vode i procedi
kroz krpu, i to e onda biti kao mleko; onda uzmi 50 deka srea, istuci u avanu i prosej kroz sito, promeaj
vino u buretu do dna i uspi unutra sre i mleko i opet promeaj dobro, zavranji, pa ostavi da tako prestoji.







64
Broj 14.

Jo drukije.

Uzmi ista rena peska, operi ga lepo i ostavi da se osui, pa ga onda prosej; na jedan akov taka vina uzmi
peska 7 decil. Uzmi 24 belanaca na jednu osmaku, razbi dobro, uspi u jedan veliki lonac ili jo bolje u ist
avolj, i pesak saspi unutra, i na to nekoliko litara vina, izmeaj sve i uspi u bure, promeaj drvetom, zavranji,
pa ostavi da etiri dana prestoji. Posle toga uzmi bela isijota, slatke korice, karanfilia, od svaega po 1
deka, istuci na krupno, metni u komovicu da se izgrize, i tad rakiju uspi u bure u vino, a stvari metni u kesicu i
spusti u bure da prestoji dokle vino snagu iz tog ne izvue, pa onda sve to izvadi, i vino e biti krepko i
snano.
Broj 15.

Da izbistri mutno i debelo vino.

Na jednu osmaku taka vina uzmi 50 deka eera, i toliko stipse, istuci oboje u prah, uspi na to neto
mutna vina, pa smeano uspi u bure, promeaj dobro drvetom, zavranji i ostavi da 14 dana prestoji, a posle ga
pretoi u drugo isto bure.

Broj 16.

Jo drukije.

Uzmi na jednu osmaku taka vina 25 deka prebrane penice, i tuci dok gornja ljuska ne spadne, onda
istom vodom operi, ocedi lepo i uspi na istuenu penicu 7 decil. mleka, i smeano uspi u bure, promeaj
dobro, dospi bure i zavranji ga, ostavi da 15 dana prestoji, i vino e biti bistro i krepko.

Broj 17.

Jo drukije.

Uzmi brana od slaice, izmeaj dobro u kakvom sudu sa pokvarenim vinom, uspi u bure, i promeaj sa
leskovim drvetom do dna, pa onda ostavi da 12 dana dobro zavranjen prestoji, pak e videti, da e se
izbistriti.

Broj 18.

Jo drukije.

Uzmi na jednu osmaku taka vina 50 deka srea i toliko soli, saei sve to na vatri, istuci na sitno, uspi u
bure i promeaj dobro; ali to vino mora odmah pretoiti u drugo bure.

Broj 19.

Jo drukije.

Uzmi iste penice 2 ake na jedan akov, metni u ist lonac da se prokuva, i kad se zrna raspucaju, operi ih
vodom hladnom, metni u kesicu i spusti u vino do polovine bureta, zavranji i ostavi tako da tri nedelje
prestoji, i vino e biti bistro i krepko.




65
Broj 20.

Jo drukije.

Prosej pepela vrbova, metni u jednu ili dve kesice i obesi u bure, ili baci pepeo u vino, pa promeaj sa
tapom dobro, ostavi zavranjeno da 14 dana prestoji. U oskudici toga pepela moe upotrebiti i od loze.
Primedba. Koje je vino dobro za pie, ali je mutno, treba ga pretakati kroz metlu runku u drugo isto
bure, i zavranjeno na miru ostavljati da mesec dana prestoji, i vino e se vrlo lepo izbistriti.




GLAVA XIV.

O nakiselim i uskislim vinima.


Broj 1.

Da ti kiselo vino dobije prvu svoju dobrotu.

Uzmi na jednu osmaku uskisla vina 1 kilu korena od zeijeg trna i 50 deka korena od gospina bilja, iseci
na sitno, osui na promaji, pa u vreme potrebe metni u tri kesice i obesi prvu kesicu do kiselice, drugu do
sredine bureta, a treu sa ake nie vranja, za tim udari vranj dobro i zalepi s vrha, ostavi tako da 6 dana
prestoji; posle probui na dnu burgijicom, i natoivi u au istog vina, vidi da li je kiseline nestalo, a ako nije,
ostavi da postoji dok sa svim ne stane, onda izvadi kesice iz vina i ono e biti sa svim dobro.

Broj 2.

Jo drukije.

Uzmi sitne proje, metni u lonac da se kuva, dok ne bude mekana; iscedi vodu i metni proju da se osui, pa
je onda metni u kesicu i obesi u vino.

Broj 3.

Jo drukije.

Nakvasi suner u skoranjoj vodi, metni ga na jamu vranjevu, i on e izvui svu kiselinu na polje; skini
posle po sata taj suner, iscedi iz njega mokrotu, pa ga pokvasi opet u frikoj vodi i metni na jamu vranjevu, i
tako ini neprestano, dok sve kiseline ne nestane.

Broj 4.

Jo drukije.

Uzmi na jednu osmaku vina 1 kilu onajza, metni u kesicu i obesi u vino do sredine bureta, ostavi dotle da
prestoji, dok sve kiseline nestane, pa onda onajz izvadi, ali vino mora ee ogledati.





66
Broj 5.

Jo drukije.

Uzmi jedan podebeo vrbov prut, dugaak koliko do polovine bureta, izbui na tom prutukoliko se vie
moe rupa, samo ne redom, nego sad s jedne strane sad porebarke, i tako od vrha do kraja, pa onda uzmi lepa
meda i istuena eera podjednako, i tako smeano napuni one rupe i obavo istom tankom krpom, privei
ozdo na prut kamiak i obesi pravo prut do sredine bureta, zavranji dobro i ostavi da etiri dana prestoji, i vino
e se oprostiti kiseline.

Broj 6.

Jo drukije.

im izvadi iz pei peen raen ili jemen hleb, ti ga metni na vranjevu jamu, i kad tako nekoliko puta
uini, kiseline e nestati.

Broj 7.

Kad vino na kiselo zaudara.

Uzmi 1 kilu iste penice i nova voska, iseci vosak na sitno, pomeaj sa penicom, metni u kesice, obesi u
vino do polovine bureta, i kiseline e nestati, a vino e biti vrlo prijatno.

Broj 8.

Jo drukije.

Uzmi nakisela vina 3 litre i 5 decil. meda, metni zajedno da se prokuva, kao to se erbet kuva, posle
metni unutra saeena tutkala, ili neto u prah istuene ciglje, uspi u bure i promeaj dobro nekoliko puta sa
drvetom.

Broj 9.

Jo drukije.

Uspi u tako vino neto cea od sapuna i promeaj dobro i kiseline e nestati

Broj 10.

Kad je vino kiselo ili hoe ad uskisne.

Uzmi na jedan akov taka vina 1 deka semena od ira bukovog, istuci i metni u kesicu, obesi u vino do
polovine bureta i ostavi da tri dana i tri noi prestoji, pa onda izvadi, a vino promeaj i tako e vino dobiti opet
svoj ukus.

Broj 11.

Jo drukije.

Uzmi hmelja i smrekovih istuenih zrnadi, metni u kesicu i obesi u vino, i vino e za tri nedelje sa svim
dobro biti.

67
Broj 12.

Jo na drugi nain.

Uzmi papraca trave s korenom, koja je u aprilu mesecu nabrana i u hladovini osuena, iseci na sitno, metni
u kesicu i obesi u vino do sredine bureta; a u drugoj kesi obesi hmelja, pa tako oboje ostavi da nekoliko dana
prestoji, i kiseline e nestati.

Broj 13.

Jo drukije.

Uzmi omanova korena, iseci ga na komadie, dodaj nekoliko listova alfije, oboje nanii na konac, i
privezavi ozdo kamiak, obesi u vino, i ostavi da 6 ili 8 dana prestoji.

Broj 14.

Jo drukije.

Uzmi korena od kapljaka trave ( Polipodium quercinum , Engelsuss ) ,koja pod rastovinom raste, operi je
dobro, iseci, metni u retku kesicu i obesi u vino do polovine bureta; ovaj koren ima jaku silu, da ne samo
to sauva vino od kiseline, nego ga jo vanrednim ini; moe s korenom i lie metnuti.

Broj 15.

Jo drukije.

Metni u jednu kesicu semena od bela luka, a u drugu kesicu lia sa peteljkama od vinove loze, i obesi u
vino do sredine bureta.

Broj 16.

Kad je vino kiselo kao sire.

Uzmi na jednu osmaku taka vina kilu korena gospina bilja, iseci ga i na konac nanii, ili metni u kesicu
od retka platna, privei kamiak ozdo, i obesi u vino do polovine bureta, pa ostavi tako da prestoji osam dana,
i kiseline e nestati.

Broj 17.

Jo drukije.

Uzmi na osmaku ili desetaku taka vina 1 kile korena gospina bilja, iseci sitno, osui u hladovini, za
tim istuci u avanu u prah, prosej kroz sito, izvadi nekoliko litara vina i ovaj prah smeaj s njime, pa onda uspi
u bure i promeaj dobro drvetom i vino e se sa svim povratiti.
Broj 18.

Jo drukije.

Nakopaj u maju mesecu pelenova korena, osui ga u hladovini, iseci na sitno, metni u retku kesicu, obesi u
vino, i kiseline e nestati.


68
Broj 19.

Jo drukije.

Uzmi soli i srea, manje ili vie ( po veliini bureta ), pomeaj u tiganju i pri na vatri, dok ne pomodri a
sre pobeli, tada uspi u bure i kiseline e nestati.

Broj 20.

Da popravi vino koje udara na sire.

Uzmi na jednu osmaku ili desetaku taka vina kilu ista voska, iseci na sitno i metni u novu erpenju na
eravici, da se rastopi i dri donde, dok se ne pone dimiti; meu tim izvadi od tog vina jednu litru, pa onda
uspi vru vosak u bure; posle uzmi 3 deka lorberovih zrnadi i toliko onajza, 1 deka galganta, istuci sve i
dodaj 5 deka sitno iseene alfije, i sve to zajedno s onom litrom vina smeaj, metni u retku kesicu i obesi u
vino do sredine bureta. Ako je vino sa svim pokvareno, onda ga devetoga dana pretoi u drugo bure i obesi jo
1 deka gavezova korena i toliko galganta, 1 deka slatke korice i 3 deka eera, sve istueno, i vino e biti sa
svim dobro.

Broj 21.

Jo drukije da kiselu vinu pomogne.

Uzmi prebrane penice na osmaku taka vina jednu litru, metni u vodu da se prokuva, dok se zrna ne
poraspadaju, iscedi vodu i ostavi da se prohladi, onda metni u dve retke kesice, privei na svaku po komadi
olova ili kositra, i spusti u vino, zavranji dobro i ostavi da 14 dana prestoji.
Broj 22.

Jo drukije.

Uzmi jednu ili dve ake sitno iseena iverja od smrekovine ( fenje ) i dometi dve ake semena od bela
luka, metni u retku kesicu, pa obesi u vino do polovine bureta.

Broj 23.

Ako od mosta slatko nainjeno vino pone kisiti.

Uzmi kilu krupna groa, metni u neto vina da prestoji, dokle zrna ne nabubre, pa onda baci u bure i
zavranji dobro.

Broj 24.

Jo drukije.

Pretoi tako vino u drugo bure ovako: metni veliki drveni levak u to bure, a tulajku (oduku) obloi
krpom, pa u levak unutra uspi sa ake ista iz tekue reke peska i tako pretai to vino kroz pesak u bure, i vino
e izgubiti kiselinu.






69
Broj 25.

Jo drukije.

Ako vino pred berbu pone kisiti, ili nisi siguran da e se i na dalje odrati, a ti u vreme berbe skuvaj dva
abra frika mosta, tako da jedan akov kuvana vina bude; meu tim ono staro iznemoglo vino zasladi, pretoi
u drugo bure, koje samo za jedan akov treba da bude vee, pa onda uspi na to ono kuvano, i bie sasvim slatko
i delikatno; a moe obesiti u kesicu posle nekoliko dana neto istuene slatke korice i oraikova cveta, a i
semena onajzova.

Broj 26.

Da pomogne uskisnutu vinu.

Naini s pedlja i po dugako drvo okruglo i lepo uglaeno, debelo toliko, kako moe na vranjevu jamu
lako ui, t.j. da je s po nokta ue od jame; to drvo namai bademovim zejtinom, a meu tim rastopi u erpenji
voska i kad bude hladan, a pri tom mekan, tad ga oblepi oko onog drveta od gore do dole, a na jednom kraju
zalepi sasvim, da bude kao kakva dugaka kutija vutrola - ; pa onda izvuci drvo na polje, a to
votanu kutiju metni na hladno mesto. Ovakvih kutija naini tri ili etiri, po dubljini bureta, kako e jedna
kutija nad drugom, visiti od dna do vrha bureta, za tim naspi svaku kutiju istim lepim medom, i na svaku
naini od istog voska poklopac i zatvori lepo, privei na svaku ozgo po pare tanka kanapa, i tako spusti u
vino jednu do dna bureta, drugu vie nje malo, kao to smo napred ve rekli, a vrhovi od kanapa da budu na
polju utvreni, da ne bi ni jedna kutija mogla u bure pasti, i tako ostavi da stoji neko vreme, od ega e vino
izgubiti kiselinu i postae slatko i dobro.




GLAVA XV.

O teglivim vinima.


Broj 1.

Da popravi vino koje se tegli.

Izvadi iz bureta toga vina 10 litara, promeaj vino u buretu to se bolje moe s drvetom, i uzmi 50 deka
srea, isijota 3 deka, 1 deka slatke korice i jednu aku soli, istuci sve u prah, pomeaj s onim izvaenim
vinom i uspi u bure, ali bure treba da je bar s pedlja prazno, promeaj opet to bolje, dospi puno i zavranji,
ostavi da tri noi prestoji i vino e biti sa svim dobro.
Broj 2.

Da pomogne vinu koje se poelo tegliti.

Uzmi dve ake negaena krea, izvadi od toga vina dve ili tri litre, metni kre u vino, usijaj etiri ljunka
tolike veliine, kako mogu u bure ui, zagasi ih u onom krenom vinu, i opet usijaj; kreevinu uspi u bure,
promeaj dobro s drvetom, pa onda baci i ljunke usijane i zavranji bure, i vino e se popraviti.





70
Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi trave isopa sa suvim cveem, istrti, pomeaj sa litrom bela vina, uspi u bure i promeaj dobro, ili
svei isop u kitice i obesi u bure s podvezanim kamikom do polovine, i vino e se popraviti.

Broj 4.

Jo drukije da pomogne teglivu vinu.

Pretoi vino u isto bure, uzmi 50 deka srea i 10 deka isijota, istuci oboje u prah, izvadi pokvarena vina 2
litre u jedan ist lonac, metni onaj prah u to vino i izmeaj dobro i uspi u bure, pa promeaj drvetom, zavranji
dobro i ostavi da tri dana i tri noi prestoji, i vino e biti dobro.
Broj 5.

Da sauva vino od teglenja.

Kad primeti, da vino u kojem buretu pone boju menjati, da se gusti i tegli, onda uzmi drvo, koje je
rascepljeno na etvoro ozdo, pa promeaj njime nekoliko puta vino do dna, ali pri hladnu vremenu, i tako e
se i zaetak kvarei utamaniti, i kad tako prestoji 14 dana zavranjeno, bie vino isto i postojano.

Broj 6.

Jo drukije da tegleu vinu pomogne.

Na jednu osmaku takva vina uzmi litru graka, metni da se u vodi prokuva, pa kad ponu zrna ljusku
zbacati i odmeknu, ocedi dobro vodu i baci ih dok su jo vrua u bure. Meu tim uzmi 1 kile srea, saei
ga u erpenji da pobeli, istuci u prah, isto tako i soli jednu aku upri, pa oboje zagrej na vatri, pak tako vrelo
baci u bure, i meaj drvetom dugo; onda uzmi aku zimzelena, metni u kesicu i obesi u bure. Isto tako obesi u
bure i jedan komad drveta od kaline s arina dugako, i vino e biti vrlo dobro.

Broj 7.

Jo drukije.

Uzmi litru prebrane penice, metni u nov lonac, da se prokuva u vodi, i to ceo dan, pa onda ocedi vodu i
uspi penicu u drugi sud a na nju uspi hladnu vodu, i kad penica sa svim hladna bude, metni u avan ( ako nije
mogue sve u jedan ma, a ono u vie puta), istuci koliko je mogue sitnije tako mokru, i cedi pretisnuvi
zdravo kroz krpu u drugi kakav sud, uspi na tu istisnutu belinu opet hladnu vodu i ostavi taj dan da stoji, i u
vee procedi opet kroz krpu i ostavi proceenu belu gustinu da se prosui i onda uzmi od te prosuene
penine gustine 50 deka i toliko badema, koje e u vreloj vodi opariti pa oljutiti, i istui u avanu, pa
pomeati sa pomenutom penicom; izvadi iz bureta 4 litre vina, i sve skupa smeaj da bude kao mleko, u koje
e metuti 5 decil. pepela od lozovine, pa onda promeaj vino u buretu, i uspi unutra tu smesu, zavranji dobro,
i za osam dana bie vino isto i lepo.








71
Broj 8.

Jo drukije da pomogne mutnu i tegleu vinu.

Uzmi aku ili vie ( po veliini bureta ) pepela od vinove loze, metni u kesicu i obesi u vino do sredine
bureta, i vino e na skroz biti isto.

Broj 9.

Jo drukije.

Izvadi iz bureta 10 litara pokvarena vina, a ono u buretu ostalo razbi s drvetom dobro i uzmi 50 deka srea
i 25 deka kore od papraca suva, istuci oboje u najsitniji prah, prosej kroz sito, uzmi od izvaena vina 2 litre,
smeaj u taj prah i uspi u bure, pa opet promeaj svo vino s drvetom i dospi izvaenim vinom, pa zavranjeno
ostavi da prestoji tri dana i toliko noi, i vino e biti dobro.

Broj 10.

Jo drukije.

Uzmi 50 deka bele stipse i toliko saeena soli, istuci oboje u prah, uspi u bure, promeaj dobro s drvetom,
dopuni bure i dobro zavranji, i vino e za jedan dan biti lepo.

Broj 11.

Jo drukije.

Uzmi na osmaku taka vina jedan lonac pepela od okoa ili loze, i toliko pepela od rastove kore, prosej
kroz sito oboje, a dodaj 3 decil. u prah istuena srea, i vina koliko bude potrebno, smeaj sve skupa, u tri
maha sipaj u bure, i uza svaki put meaj drvetom vino u buretu, dok se ne pone peniti ne jami vranjevoj, i
ovu penu hvataj i sipaj u bure, i vino e biti dobro.
Broj 12.

Jo drukije.

Uzmi na estaku ili petaku taka vina 12 deka karanfilia i 20 deka bibera, istuci oboje na krupno, kuvaj
u vinu i kad do pola uvri, tad uspi to vino tako vrelo kroz istu krpu u bure u vino, a karanfili i biber metni u
kesicu i obesi unutra do sredine bureta, i tada zatvori dobro i ostavi da etiri dana prestoji, i vino e se
izbistriti.

Broj 13.

Jo drukije.

Pretoi tako pokvareno vino u drugo bure, no u levak metni strugotina ili iverja, da preko toga vino u bure
tee. Na jednu osmaku taka vina uzmi 50 deka istuena srea, litru estoke komovice i litru toga pokvarena
vina, smeaj sve skupa i uspi u bure, promeaj dobro s drvetom, zavranji dobro i tako tri dana da prestoji.






72
Broj 14.

Jo drukije.

Uzmi u prah istuena srea, pepela od loze i soli, od svaega po aku; izvadi iz bureta 10 litara vina i od
ovoga uzmi 2 do 3 litre, metni u sre, pepeo i so, izmeaj, pa onda uspi sve u bure, promeaj dobro s drvetom i
ostavi da prestoji zavranjeno dok ne sedne, i vino e biti dobro.
Broj 15.

Jo drukije da pomogne teglivu i pokvarenu vinu.

Pretoi vino preko trave runke u drugo bure, koje je zakaeno dobrim propravljenim sumporom, a na
osmaku taka vina uzmi 2 kile istuena u prah srea, i uspi na to dve litre dobra vina, a 4 litre pokvarena,
izmeaj sve dobro, uspi u bure, meaj s rascepljenim drvetom, dok se ne zapenui, pa onda zavranji, ostavi da
nekoliko dana prestoji, i vino e dobiti opet svoju dobrotu i snagu.

Broj 16.

Jo drukije.

Uzmi zebrice trave, po veliini bureta, manje ili vie, obesi na kanapu u vino do sredine bureta, i vino e
se za est dana povratiti.

Broj 17.

Jo drukije.

Uzvadi iz bureta pokvarena vina nekoliko litara u kakav nov lonac, poklopi i pristavi k vatri da vri, ali
esto skidaj penu, i kad nestane pene, nadnesi nad njim razgorelo drvo, da se vino upali, i kad ga plamen
obuzme, duhni ili polopi i plamena e nestati. No meu tim, dok ti to radi, neka kogod drugi sa kakvim
rascepljenim drvetom vino u buretu do dna razbija, i tako odmah vino iz lonca, kako ga ugasi uspi u bure, ali
zajedno sa komovicom 1 ili 2 litre ( po veliini bureta ); zatvori vranjem dobro i ostavi da 14 dana prestoji, i
vino e biti dobro.

Broj 18.

Jo drukije.

Uzmi litru pokvarena vina i litru soli, svari oboje u loncu, openi, a za tim uspi dok je vrelo u bure, i meaj
unutra s drvetom, dok se ne pokae, kao da e da vri; onda obesi do polovine bureta komad olova, i vino e
biti lepo.

Broj 19.

Jo drukije.

Uzmi bele zemlje, osui je na suncu, istuci u prah, izvadi neto pokvarena vina, meaj s njime istuenu
zemlju, uspi u bure i meaj s drvetom, i vino e se za 8 dana popraviti.





73
Broj 20.

Da popravi debelo, mutno i teglivo vino.

Uzmi na jednu osmaku taka vina 50 dekag. srea i toliko belanevine da sre gusto zamesiti moe; sre
istuci u prah, pa zamesi sa razbijenim belancima lepie metni ih da se ispeku dobro, onda ih istuci u prah;
sad izvadi onog vina 10 litara, smeaj s njime taj prah i ostavi da dva sata prestoji, dok se sav prah ne rastopi,
za tim uspi svo vino u bure, promeaj dobro, zavranji i ostavi, i vino e se izbistriti i lepo biti.

Broj 21.

Jo drukije.

Naberi trnjina, ali onda kad ponu plavetniti, istuci ih u avanu, baci u vino, promeaj dobro drvetom i
zavranji, i vino e se za 8 dana popraviti. Trnjine moe osuiti na suncu ili u toploj pei i ostaviti ih do
upotrebe.

Broj 22.

Jo drukije.

Uvei istu krpu za drvo i promeaj vino u buretu do dna, a meu tim uzvari ista vina u loncu, metni neto
komovice unutra, i uspi tako vrelo u bure, i vino e biti dobro.

Broj 23.

Jo drukije.

Uzmi dve ili tri ake pepela od jasenova drveta, metni u kesu i obesi u vino do sredine bureta, i 1 deka
olaja od srea, kojeg e dobiti u apoteci ( Weinstein hl ).

Broj 24.

Jo drukije.

Uzmi gavezova korena, i srednju koru od lipovine, iseci oboje na sitno, osui u pei posle hleba, metni u
kesicu, zagrej je u gvozdenoj tavici dobro na vatri, i tako vrelu obesi u vino do polovine bureta, zavranji i
ostavi da dan i no prestoji, i vino e biti dobro.

Broj 25.

Jo drukije.

Uzmi povelik nov lonac, uspi u njega ( na osmaku taka vina ) dve litre estoke komovice, a dospi istim
vinom; metni unutra na krupno istuena karanfilia 1 deka i aku sitne soli, pristavi k vatri da vri, samo
uvaj od plamena, za to e bolje uraditi ako lonac poklopi, meu tim promeaj vino u buretu, i uspi odmah
unutra i zavranji dobro.






74
Broj 26.

Jo drukije.

Maja meseca oguli koru sa mlada bora, do samog drveta, oljuti i baci gornju rapavu koru; iseci sa arina
dugake komadie, a iroke kako se uzmoe u bure na vranjevu jamu pustiti, osui ih u pei posle hleba, ili na
estoku suncu. Kad opazi, da vino hoe da se tegli, uzmi 20 30 komadi, ugrej ih kraj vatre, i tako vrue
spusti na kanapu u bure, zavranji dobro i ostavi da osam dana prestoje. Te kore treba maja mesec naguliti, jer
su onda sone, i osuene dri ih preko cele godine. Po to se u svim krajevima ne nalazi borovine, moe se
lako nabaviti iz Kranjske ili tajarske.
Broj 27.

Jo drukije.

Osui srednju borovu koru, istuci, smeaj sa iseenim karanfiliem, metni u kesicu i obesi u bure, i kroz 5
dana, svaki dan po jedan put vadi kesicu i cedi u bure, i opet sputaj unutra, i tako e biti vino opet dobro i
ukusno.

Broj 28.

Da popravi mutno i teglivo vino.

Uzmi 50 deka badema, oljuti, istuci, naini od njih mleko, metni to mleko u nov lonac, pristavi k vatri da
se dobro zagreje, samo da ne vri, i tako ga uspi u bure, promeaj dobro u buretu, metni na jamu vranjevu, tog
asa iz pei izvaen hlepi vru, samo odseci donju koru, i tako tu stranu metni na jamu neka postoji dva
dana.

Broj 29.

Jo drukije.

Uzmi zelena perunova lia tri ili etiri ake i 1 decil. perunova semena, pripravi prazno, isto bure, i
baci u njega lie, pa onda pretoi u njega ono vino, koje se tegli, pa metni seme u kesicu, i obesi unutra do
sredine bureta i zavranjeno ostavi da prestoji nekoliko dana, i vino e biti sa svim isto i ukusno.

Broj 30.

Jo drukije.

Uzmi ( na jedan akov taka vina ) 1 deka korena od bedrinca, skuvaj u vinu i uspi u bure, promeaj dobro,
onda uzmi na akov 6 decil. kravlja mleka, pretai mleko iz lonca u lonac, dok se ne zapenui, i s penom uspi u
bure i opet promeaj, i zavranjeno ostavi da prestoji 6 dana, i vino e biti isto i dobro.











75
Broj 31.

Jo drukije.

Izvadi iz osmake taka vina 4 litre, uspi u ist nov lonac, metni unutra tri ake korena od koprive, poklopi
lonac, pristavi k vatri i kad se pone peniti, otklopi i skidaj penu, i kad poprilino uvri, ocedi vino i uspi u
bure onako vrue, i promeaj, pak zavranji. Posle osam dana vidi, da li se vino izbistrilo, pa ako nije, a ti onda
uzmi 25 deka stipse, istuci u avanu, metni taj prah u nov loni i stavi na ugljenu eravicu, i stipsa e biti kao
voda, pa ostavi tako jo na vatri, i bie bela kao kreda, za tim uzmi bele galice i uini, kao i sa stipsom, pa
onda oboje istueno baci u bure i meaj dobro s drvetom, kako bi se obe stvari s vinom dobro sjedinile, i tako
posle nekoliko dana imae vino opet isto i dobro.

Broj 32.

Jo drukije.

Uzmi najlepa penina brana, frika mleka i belanevine, od svaeg po vie ili manje ( po veliini bureta
), razbi belancad, smeaj s mlekom, sjedini dobro, uspi unutra brana, pa razbijaj dotle, dok se ne pone peniti,
za tim uspi u bure i jako meaj, zavranji dobro i ostavi na miru, i bie za etiri dana isto i dobro, a petog dana
pretoi u drugo isto bure, zavranji dobro, pa ostavi da etrnaest dana miruje.








GLAVA XVI.

O plesnivim vinima.


Broj 1.

Kad je vino plesnivo, kako da mu pomogne.

Uzmi aku ili dve ( po veliini bureta ) soli, metni u tavicu na vatri, da se zagreje, i tako vruu uspi u vino
u bure, zatvori dobro, i posle osam dana pretoi vino u drugo, isto bure, i ne e biti vie plesni.

Broj 2.

Jo drukije.

Na osmaku taka plesniva vina uzmi 3 kile nastrugana kositra, metni u kesicu, obesi u vino, zatvori dobro,
i posle osam dana pretoi u drugo bure, a kositar onaj isperi istom vodom i ostavi za dalju upotrebu, i vino e
se oistiti sa svim od plesni.






76
Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi razlika, svei s kanapom i u bure pusti. Ova e trava privuina se svu plesan, onda je izvadi i operi
u istoj vodi, i opet metni u bure i radi tako dotle, dok sva plesan ne bude izvaena.
Broj 4.

Jo drukije.

Uzmi rastove zelene kore, iseci na komadie i metni u bure, pa onda zatvori; kore e privui plesan na
dno, pa onda pretoi vino u drugo bure.

Broj 5.

Jo drukije.

Uzmi brana od grahora, smeaj s vinom i posle nekoliko dana, kad brano padne na dno, gde e i plesan
biti, pretoi vino u drugo bure, i vino e biti sa svim lepo i isto.

Broj 6.

Jo drukije.

Uzmi malo ili mnogo po veliini bureta suruice trave te osui, iseci na sitno i baci u vino.
Broj 7.

Jo drukije.

Uspi u vino 1 ili 2 litre ( po veliini bureta ) vode, koju si iz trave poljake iscedio. Ova voda goni plesan
na dno.

Broj 8.

Jo drukije.

Pretoi vino u drugo pripravljeno, zainjenim sumporom zakaeno bure, i obesi unutra u kesicu 36 sitno
iseenih lorberovih listova, i toliko istuenih zrnadi.

Broj 9.

Jo drukije.

Uzmi aku alfije i toliko melja, metni u kesicu, i obesi u vino do polovine bureta, i za 6 dana popravie
se, a posle izvadi kesicu, a vino moe u drugo isto bure pretoiti.








77
Broj 10.

Jo drukije.

Pretoi vino u isto bure, razbijaj ga dok se ne pone peniti, pa onda obesi u vino u retkoj kesici na sitno
iseene suve alfije i rute lisnate s meljom.

Broj 11.

Jo drukije.

Uzmi blaenkova korena i setvala podjednako, iseci i metni u kesicu, obesi u vino do sredine bureta i za
osam dana vino e dobiti lep miris, pa onda izvadi kesicu.

Broj 12.

Jo drukije.

Metni u kesicu sadova spikanarda, obesi u vino, i za est dana dobie vino lep miris i boju i bie dobro.

Broj 13.

Jo drukije.

Saei na vatri dva tri komadia mlade rastovine, i metni u vino.

Broj 14.

Jo drukije.

Uzmi jednu osmaku ili desetaku taka plesniva vina, 50 deka suve alfije i 50 deka odabranih smrekovih
zrnadi, alfiju iseci na sitno, a zrna istuci, pa onda uspi smeano u jednu ili dve kesice, i metni u ist lonac;
uspi na to estoke komovice 1 litru i dobro zatvori, pa ostavi 24 sahata da se izgrize; posle uspi rakiju, a
kesice obesi u vino do sredine bureta i zavranjeno ostavi da 14 dana prestoji, i vino e vanredno biti.

Broj 15.

Jo drukije.

Uzmi 1 decil. lorberovih zrnadi, istuci i skuvaj ih s vinom; pa onda uspi sve u bure, promeaj s drvetom
dobro, zavranji, i posle nekoliko dana vino e biti dobro.

Broj 16.

Jo drukije.

Uzmi smoljaste amovine i smrekova sitno iseena iverja, povei lepo u kitice i sa podvezanim kamikom
obesi u vino do sredine bureta, ostavi zavranjeno da 14 dana prestoji i vino e biti dobro.





78
Broj 17.

Jo drukije.

Pretoi vino u drugo bure, pa onda istuci na krupno slatke korice, oraika i oraikova cveta od svaega
po 1 deka, a dodaj i 5 deka istuenih smrekovih zrnadi, smeaj sve zajedno, metni u dve kesice od ista
tanka platna, obesi ih u vino do polovine bureta, zavranji dobro, ostavi da tri nedelje prestoji, pa onda izvadi
kesice, i vino e biti prekrasno.

Broj 18.

Jo drukije.

Uzmi oprana korena od peruna, povadi srce, povei korenje u kitice i s podvezanim ljuncima obesi u
vino do dna bureta.

Broj 19.

Jo drukije.

Uzmi 6 ili vie, po veliini bureta, korica od jehovine, sljuti gornju koru, kore osui, izbui i obesi u vino,
i kore e privui na sebe plesanj; dri te kore u vinu po tri sata, pa onda vadi, peri u vodi, i opet obesi u vino, i
tako radi dok sve plesni nestane.

Broj 20.

Jo drukije.

Uzmi koprive, obesi u vino, i ova e privui svu plesan na sebe, koju e posle dva sahata izvaditi, oprati i
opet obesiti u vino. Ovo ini dok sve plesni ne nestane; onda pretoi vino u drugo, isto bure, satri u prah suve
koprive, naini od nje testo s vodom, osui u pei ili na suncu, i baci u vino i dobro zavranji, ostavi da osam
dana prestoji, i kad se digne plesan iz vina sa koprivom, pretoi ga u drugo isto bure; metni u gvozdenu tavu
dve ake ili vie ( po veliini bureta ) sili, usijaj je na vatri i tako vrelu baci u bure, zavranji dobro i
ostavi da osam dana prestoji, i vino e biti sasvim lepo i isto.


Broj 21.

Jo drukije.

Uzmi lia od leskovine, ipkovine, jasenovine i breskovine, od svaega po aku, pa zasebno povei u
kitice i na vrh vina obesi u bure i zavranji dobro, i plesni e nestati.











79
Broj 22.

Da skupi plesan sa vina.

Uzmi pare ista sunera, operi ga istom vodom i iscedi; onda dospi bure koje je plesnivo tako, da bude
puno sa svim, da plesan pod same gornje duge i na jamu od vranja doe; za tim metni suner ozgo i ostavi da
prestoji jedan dan. Suner e privui svu onu vlagu u sebe; uvee uzmi suner i dobro ga u istoj vodi dva i tri
red isperi i oceena metni ga opet na jamu vranjevu, a izjutra opet isperi i ostavi na jamu, i sve dotle ini, dok
plesni nestane; zatim uzmi po aku vrhova od crnobilja i runke, iseci sitno, metni u kesicu i obesi u vino do
sredine bureta i zavranji dobro, ostavi da prestoji 14 dana, i vino e biti dobro i ukusno, pa ga onda pretoi u
drugo bure.

Broj 23.

Kad pone vino na plesan da zaudara.

Uzmi slatkih jabuka toliko, koliko je akova buretu, iseci svaku jabuku na etiri krike, oljuti, a apuriku
sa zrnevljem izbaci, nanii krike na jedan konac i sa podvezanim kamikom obesi u vino do dna bureta,
zavranji bure dobro i ostavi da prestoji est dana, i plesni e sa svim nestati.






GLAVA XVII.

O smrdljivim vinima.



Broj 1.

Da popravi vino, koje hravo zaudara i smrdi.

Uzmi dve ake prebrane penice, metni u lonac i uspi na to 1 litru ljute komovice, pristavi k vatri neka
se prokuva, ali priuvaj, da je plamen ne dotakne, zato lonac mora dobro poklopiti i kuvati dok se ta rakija do
pola ne ukuva; meu tim izvadi toliko zaudarajueg vina iz bureta da bude sa akova prazno; sad onu vrelu
rakiju sa itom uspi u bure i zavranji koliko je mogue bolje, i vino e se tako jako uskomeati, kao da hoe
bure da se raspadne, zato treba da je dobrim obruima okovano, a kad se utia, dospi bure sa onim odvaenim
vinom.

Broj 2.

Jo drukije.

Uzmi kore od limuna i pomorande, po aku, slatke korice i karanfilia po 3 deka, istuci na krupno, metni
u kesicu i obesi u vino do polovine bureta, zatvori dobro i ostavi da tako etiri nedelje prestoji, i vino e biti
kao to treba.




80
Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi 10 deka karanfilia, istuci u avanu nakrupno, metni u kesicu, a ovu u ist lonac i uspi na to estoke
komovice prepeene 6 decil. zatvori dobro i ostavi gdegod na toplu mestu da se izgrize, za tim pretoi vino u
drugo isto bure i uspi rakiju unutra; i kesicu obesi do sredine bureta da prestoji est dana, i vino e biti dobro.

Broj 4.

Jo drukije.

Uzmi 3 decil. semena od luka praza, metni u kesicu, obesi u vino do polovine bureta, i vino e biti dobro.

Broj 5.

Kad vino zaudara, da ga naini da mirie.

Uzmi nekiliko gnjilih oskorua, iseci ih na etvoro, metni u retku krpu i spusti u vino do sredine bureta, i
ostavi da tako prestoji etiri nedelje, ali svake nedelje dolivaj do gore i vino e dobiti lep miris.

Broj 6.

Jo drukije.

Uzmi dve ake alfije i toliko hmelja i neto nakrupno istuena korena galganta, metni sve u kesu, i obesi
u vino, i vino e se izleiti i lep miris dobiti.

Broj 7.

Jo drukije.

Uzmi jedan hlebac onog asa koji se iz pei izvadi, razlomi ga na dvoje, metni jedan deo na jamu
vranjevu, a drugi deo ostavi u pei da vreo bude, i kad se prvi deo hleba ohladi, skini ga, uzmi onaj drugi vru
i metni na jamu, i hlebac e izvui svu smrad.

Broj 8.

Jo drukije.

Uzmi vrelu zemiku im se iz pei izvadi, razdrobi je, metni u kesicu i spusti u vino do sredine bureta; ako
ovako bude inio est ili vie puta, uverie se, da e neprijatnog mirisa iz vina nestati.

Broj 9.

Jo drukije.

Uzmi etiri ake bosiljka i 7 deka blaenkova korena, 3 deka semena od korijona, metni u kesicu i obesi u
vino do sredine bureta.




81
Broj 10.

Jo drukije.

Uzmi 3 decil. smrekovih zrnadi, istuci u avanu, ostavi dva dana u dobrom vinu da se izgrizu za tim metni
u kesicu, obesi u bure do sredine, pa onda uspi vino u bure.

Broj 11.

Jo drukije.

Prestavi na vatru u istom loncu dobra vina, da se vari, metni unutra sitno iseene beike od morune, na
akov po deka, i kad se raskuva u vinu, onda procedi vino kroz krpu i uspi to vino tako vrue u bure, promeaj
i zatvori dobro.

Broj 12.

Jo drukije.

Uzmi dve ili tri dgunje, iseci ih na komadie, nanii ih na tanak kanap i s podvezanim kamikom obesi u
vino do dna bureta.

Broj 13.

Jo drukije.

Uzmi 25 deka bibera i 12 deka isijota, istuci u avanu, metni u lonac i uspi na to litru vina i litru frika
kravlja mleka, izmeaj dobro i uspi u vino.
Primedba. Za popravljanje hravih vina mogu se i ona sredstva upotrebiti, koja smo u glavi 15. o
teglivom vinu kazali; a kad se vino ne moe nikako da izlei, onda ga treba prosuti, a bure iznutra sastrugati,
oei i zadnivi ga isprati, kao to smo u glavi V. pod brojem 10. 11. i 12. kazali.








GLAVA XVIII.

O prvrnutim i tome slinim vinima.


Broj 1.

Da pomogne prevrnutu vino.

Uzmi na akov taka vina, 7 decil. mleka i 2 deka istuene tirke, oboje smeaj i uspi u bure, promeaj s
dugakim drvetom, zavranji i ostavi da 8 dana prestoji.



82
Broj 2.

Jo drukije.

Uzmi na osmaku taka vina, litru mleka, 12 deka eera i toliko strugotina od jelenjeg roga; eer istuci i
pomeaj s mlekom, uspi u bure i promeaj s drvetom, a strugotine metni u kesicu i obesi u vino do sredine
bureta, i vino e biti dobro i snano.

Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi koprive s korenom i 7 deci istuene slaice; koprivu s korenom operi, vei i spusti do dna bureta
pravo, a brano od slaice metni u kesicu i obesi do polovine bureta.

Broj 4.

Jo drukije.

Uzmi na osmaku taka vina kilu tirke i 5 litara mleka, razmuti tirak s vodom, vodu ocedi, pa onda uspi u
brano 2 litre mleka, smeaj jedno s drugim, pa sad uzmi 7 deka u prah istuene srei, metni u ist suv sud,
uspi na to jednu au rakije, izmeaj i zapali, i kad dva ili tri puta bukne, uspi unutra 9 litara pokvarena vina,
promeaj, pa uspi u bure i promeaj dobro s drvetom. Pa onda na one 2 litre mleka dodaj litru rakije i litru
iste vode, promeaj, uspi u bure, pa sve dobro izmeaj. Posle sahata probui bure s burgijom na dnu, i ispusti
litru vina, a toliko uspi iste vode; i posle sahata opet tako isto ispusti; ovako ini 3 ili 4 puta, pa onda zavranji
dobro i ostavi da osam dana prestoji i tad uzmi isto bure, zakadi ga pripravljenim sumporom i vino pretoi u
to bure i bie isto i lepo.

Broj 5.

Jo drukije.

Uzmi 6 litara mleka i 1 litru prosejana brana od graka, smeaj zajedno i uspi u vino.

Broj 6.

Jo drukije.

Uzmi zelena sona crnobilja i istuci u avanu, iscedi soka 3 decil., uspi u vino i promeajs s drvetom, pa
onda obesi unutra iste trave i vino e biti dobro.

Broj 7.

Kad se vino prevrne i bezukusno bude.

Uzmi trave blaena kalja, svei i obesi u vino, pa onda 9 deka blaenkova korena, iseci na sitno, metni u
kesicu i obesi u vino do sredine bureta, i vino e biti dobro i ukusno.






83
Broj 8.

Jo drukije.

Uzmi na osmaku taka vina belanevine od 24 jajeta i 5 decil. mleka, smeaj dobro jedno s drugim, i
gledaj da se belance dobro razbije, onda uspi u bure u vino i promeaj s drvetom i bie dobro.

Broj 9.

Jo drukije.

Uzmi 25 deka bele krede, istuci u prah, pomeaj sa 5 litara mleka i toliko vode i uspi odmah u bure i meaj
s drvetom po sahata, zavranji, i ostavi da prestoji. Ali je jo bolje, kad jedan polako sipa, a drugi jako u buretu
vino mea.

Broj 10.

Jo drukije.

Uzmi 50 deka stipse, belanevine od 30 jaja i 50 deka srei. Stipsu i sre istuci u sitni praak, a
belanevinu razbi koliko je mogue u penu, metni sve zajedno u ist povnji afolj, uspi na to 6 litara
pokvarena vina i litru iste vode, meaj drvetom da se sve lepo sjedini, pa onda uspi u bure, promeaj dobro s
drvetom i ostavi da 14 dana mirno prestoji, i vino e biti isto i lepo.

Broj 11.

Jo drukije.

Uzmi litru kravlja mleka i litru brana, belanevine od 12 jaja i jednu dobru aku soli; od belanevine
naini penu sve to smeaj i uspi u bure, i posle 4 dana vino e biti lepo i isto

Broj 12.

Jo drukije.

Ako prevrnuto vino ne smrdi, uzmi isto bure, zakadi ga pripravljenim zainjenim sumporom i pretoi u
njega preko runke vino, onda uzmi na osmaku taka vina, 2 kile u prah istuene srei, 4 litre pokvarena vina i
1 litru lepa vina, smeaj sve zajedno, uspi u bure, pa s rascepljenim drvetom dobro promeaj, da se zapenui,
pa onda zavranji, ostavi da 14 dana prestoji, i vino e opet dobiti svoju dobrotu i snagu.

Broj 13.

Jo drukije.

Pretoi vino preko runke u isto zakaeno bure; uzmi dovoljno ljunaka ( kaminaka ), koji mogu ui u
rupu od bureta; operi ih i metni u gvozdeni tiganj sa dve ake soli, i kad se dobro usijaju, a ti ih tako vrele
metni u bure, zavranji dobro i ostavi tri nedelje na miru, i tako e vino svoj preanji ukus i dobrotu dobiti.






84
Broj 14.

Jo drukije.

Izvadi taka vina iz bureta dva akova i uspi u drugo zakaeno bure, posle uzmi 4 litre mleka i toliko
grakove orbe, te metni u kalajisani sud na vatru i kad pone vriti, smeaj unutra 7 deka istuena selenova
semena i tako vrelo uspi u to bure i promeaj i dospi sa ostavim vinom u prvom buretu, zatim meaj, zavranji
dobro, ostavi da 14 dana prestoji i tad ga opet pretoi u drugo bure.

Broj 15.

Na drugi nain da prevrnutu vinu pomogne.

Uzmi na osmaku taka vina, kilu olova, iseci, metni u tiganj da se rastopi, kad olovo pocrni tada ga uspi u
bure, zavranji dobro, i valjaj bure svaki dan; a posle osmog dana otvori i dospi frikom bunarskom vodom i
vino e biti isto. Kad vino istoi,moe olovo uzeti i za drugi put ga upotrebiti.
Primedba. Kad se vino ne de nikako popraviti, napravi od njega sire.












GLAVA XIX.

O sudovnim i sumporastim vinima.


Broj 1.

Kad vino na bure zaudara.

Uzmi nekoliko dgunja, pa ih iseci na krike, nanii ih na uvoten konac i obesi u bure; dgunje e sav
nevaljali miris u sebe uvui. Tako isto svojstvo imaju i gnjile mumule kad se 10 12 komadi obese u vino i
1 mesec dana u njemu prestoje.

Broj 2.

Jo drukije.

Pretoi vino u drugo zakaeno bure i metni kesicu dve ake alfije i toliko hmelja, obesi u vino, i za tri
dana izgubie sudovni miris.





85
Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi galganta i karanfilia po 1 deka, istuci i metni u kesicu a ovu metni u nov lonac, uspi toga
sudovna vina i pristavi k vatri da se kuva, peni, pa onda tako vrue uspi u bure, a kesice obesi do sredine
bureta, i vino e dobiti lep ukus.
Primedba. Ova se vina mogu onim istim nainom leiti, kao to je reeno kod smrdljivih vina.

Broj 4.

Kad vino na sumpor zaudara.


Uzmi slatke korice i oraia po 1 deka, istuci nakrupno, metni u kesicu i obesi u vino do sredine
bureta, zavranji dobro i ostavi da tri nedelje prestoji.


Broj 5.

Jo drukije.


Uzmi nov ne kalajisan lonac, metni ga na vatru nek se dobro usija, pa ga onda ustima okrenutog metni na
jamu od bureta i izvui e sav sumpor.

Broj 6.

Jo drukije.

Uzmi vru hlebac iz pei, prelomi ga na dvoje, metni jednu polovinu opet u pe, a drugu na jamu
vranjevu, a kad se ova polovina ohladi, metni je u pe, a na njeno mesto metni onu drugu. Ako je bure veliko,
onda vie puta tako ini, i hlebac e ne samo sumpor, nego i ostalu neistou iz vina izvui.




GLAVA XX.

O kvarenju, popravljanju i o uvanju da se vino ne pokvari.


Broj 1.

Da popravi slabo i heravo vino.


Uzmi 12 deka karanfilia ili vie ( po veliini bureta ), istucaj nakrupno, metni u istu belu kesicu, zatim u
komovicu da dva dana prestoji, poslem uspi tu rakiju u vino, a kesicu obesi do polovine bureta, zavranji i
ostavi da 8 dana prestoji, izvadi kesu i vino e biti dobro



86
Broj 2.

Jo drukije.

Uzmi 3 deka semena od raspriaste rute, i 25 deka eera, istuci oboje, svako za sebe metni u kesice, i
obesi u vino do polovine bureta i vino e biti dobro.


Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi samlevene slaice i istuena semena od rute, ili od repe, od svaega po 12 deka, metni u kesicu i
obesi u vino da 5 ili 7 dana prestoji.

Broj 4.

Jo drukije.

Uzmi na estaku slaba vina gencijanovo korena, ledena eera, slatke korice, oraikova cveta, od
svaega po jedan i po deka; karanfilia, rajskih zrnadi po 1 deka. Istuci sve na krupno, metni u ist lonac, uspi
na to 3 litre od tog vina, i pristavi k vatri poklopljeno da se po sahata kuva, i kad bude hladno, metni od lima
levak u bure i prostri po njemu istu krpu i procedi to kuvano vino u bure, zavranji dobro i ostavi da etiri
nedelje mirno prestoji.

Broj 5.

Jo drukije.

Uzmi 50 deka na krupno istuena galganta, dve ake isopa i aku majorana, metni u kesicu i obesi u vino
do polovine bureta, i uspi unutra litru komovice, zavranji dobro i ostavi da mesec dana prestoji, i vino e biti
vanredno i postojano.

Broj 6.

Jo drukije da slabo vino krepkim naini.


Uzmi na estaku taka vina, slatke korice, rajskih zrnadi, karanfilia, oraia, uta eera i strugotine od
jelenjeg roga po 1 deka, istuci sve nakrupno, metni u kesicu i obesi u vino do polovine bureta, zavranji
dobro, ostavi da 14 dana prestoji i tada izvadi kesicu. Ove stvari moe osuiti i drugi put upotrebiti.

Broj 7.

Jo drukije.

Uzmi na estaku slaba vina blaenkova i smrekova korenja po 50 deka, karanfilia 1 deka; koren iseci
na sitno, a karanfilie istuci, metni u dve dugake kesice, obesi u vino i zavranji dobro bure, i ostavi nek
mesec dana prestoji.




87
Broj 8.

Jo drukije.

Uzmi bela tamjana, crvena izmirne i rajskih zrnadi po 1 deka, istuci na krupno, metni u kesicu i obesi u
vino do polovine bureta, i vino e biti ukusno.
Primedba. Sva ova navedena sredstva mogu se upotrebiti i u ona vina koja se iz kace u burad pretau ali u
ona vina koja su gaena ili presovana, treba svakako metati, jer e biti mnogo jae nego inae.

Broj 9.

Da da belu ili crnu ceenu vinu lep miris i ukus.

Naberi u vrema cveta od pargle, osui ga u hladovini, i u vreme ceenja mosta uzmi na dvojku etiri
dobre ake toga cveta, metni u kesicu i obesi do sredine bureta s podvezanim kamikom ili olovom, i tako
sipaj most unutra, i ostavi nek tako zajedno prevri, i vino e dobiti dobar ukus.

Broj 10.

Jo drukije.

Uzmi za ceeno vino trave runke sa cvetom ili zrnadima ( ali zrnad se moraju u svoje vreme nabrati,
osuiti i od praine uvati ), povei u kitice, koje mogu kroz vranjevu jamu proi i s podvezanim olovom obesi
u most, ostavi dok ovaj ne prevri. Posle 2 meseca pretoi u drugo bure, koje si isprao vodom u kojoj si
prokuvao travu runku, i vino e biti osobito dobro i lepa ukusa.

Broj 11.

Da da lep ukus belom vinu.

Uzmi rascvetanih i na promaji osuenih jemovih klasova, povei ih u male kitice, i s podvezanim
kamikom obesi u bure u most i ostavi da prevri; i posle dva meseca pretoi to vino u drugo bure i vino e biti
ukusno i korisno po zdravlje. Ako ove klasove metne u iler, bie kao staro i stransko vino.

Broj 12.

Da pomogne zaguenu vinu.

Kad ceeno vino nee da vri, no jednako uti, a ti bure uzdigni malo sa birvadi, metni u tiganj raspaljena
uglja, podmetni tiganj pod bure, a drugi sa rebra i s jedne is druge strane, da se bure zagreje, pa onda meaj
vino s drvetom po buretu, i vino e prevriti i dobro biti.

Broj 13.

kad vino uti kao da vri.

Uzmi trave matinjaka, metni u retku dugaku kesicu kao to je bure i obesi u bure, i vino e se smiriti.






88
Broj 14.

Jo drukije.

Uzmi litru ili vie ( po veliini bureta ) vode izvaene iz trave cinkrota ili matinjaka, uspi u bure, i vino
ne e utati.

Broj 15.

Jo drukije.

Rascepi u duinu dva ili tri korena gospina bilja i s podvezanim komadima olova spusti do polovine
bureta.

Broj 16.

Jo drukije.

Rastopi na akov taka vina 50 deka olova i uspi ga onako rastopljenog u vino, a docnije moe olovo opet
upotrebiti.

Broj 17.

Jo drukije.

Uzmi etvrt fieka baruta, baci u vino, i vino e se smiriti.





GLAVA XXI.

O raznim travnim vinima.

Broj 1.

Uputstvo o travnim vinima i njihovoj upotrbii kad treba korenje i trave kupiti i brati.


U dosadanjim glavama dovoljno je reeno, kako treba sa dobrim i vetakim vinima raditi, a sad emo
rei, kako treba od raznih trava i njihovih miriljavih korenja i raznih rodova vina praviti, koja slue zdravlju i
protive se raznim bolestima, i kao to rekosmo ova vina ne slue veselju nego za poboljanje raznih
unutranjih i spoljanjih bolesti; zato bi dobro bilo, da svaki, koji god ima povei vinograd, da makar koliko
toliko takva vina napravi, kako bi mogao sebi i svojim priljateljima u nudi dati. Trave od kojih se vino pravi,
treba brati kad su u cvetu, izjutra, dok je rosa na njima i u hladovini suiti, pa u kutije metati, ili u hartiju
zaviti i uvati od praine. Korenje treba kopati u prolee, kad se njegovi listii ukau iz zemlje, oprati ih
vodom, sitne pobone ilice odsei a i korenje na sitne komadie isei, u hartiju dobro zaviti i na vrhu hartije
gore napisati u kojoj artiji kakav koren stoji a tako isto i na zavijutku trava.




89
Broj 2.

O gorkim vinima.

Narodi, koji imaju vinograde, prave gorka vina, t.j. gorkim travama i korenjem i drugim zdravlju slueim
biljem, i raznim proizvodima i zainima ( pod imenom Wermuth Wein ), a nai kau bermet, ( pelena )
pelenovo vino, i ovo je bolje i ukusnije od drugih. Nekoliko takih naina ovde emo navesti ostavljajui
svakome na volju, da kako ko hoe, onako neka pravi. Pelen za to pravljenje treba brati u svoje doba i osuiti,
a brati ga valja onda, kad mu cvetovi poute, a to biva u juniju i septembru mesecu. Neki, da bi veliku gorinu
pelenovu ublaili, provuku ovu travu kroz vruu vodu, pa ga onda osue.

Broj 3.

Da naini pelena ( pelenovo vino ) s groem.

Odadni s jedne strane akov ( ili kolike veliine bure hoe t.j. koliko za zimu potrebuje, po to ovako
nainjeni bermeti retko mogu maj mesec doekati, van ako od njega nita ne pije, a dri dobro zavranjeno i
svake nedelje doliva ), metni tavan groa bela ili crna, kakava hoe, a po njemu tavan pelena, pa onda opet
groa, i t.d. sve do vrha, a sa ake da bude prazno bure, sad zadni i naspi mostom ili starim vinom. Groe
treba da bude zrelo i da nije plesnivo Neki, koji mostom nalivaju, naspu esto i slaice, i to nije pogreka; jer
slaica zadrava most od vrenja, ali je mnogo bolje naliti starim vinom; zavranji bure dobro, osobito kod
vranja, ali vranj probui burgijicom debelom s malog prsta, i tako posle 12 dana moe slavinu metnuti i
naeti.

Broj 4.

Jo drukije da naini pelenjak s groem.

Naberi zrela crna groa, - plesniva ili pokvarena zrna pokidaj i baci, povei grozdove koncima svaki za
sebe i obesi na isto mesto da mesec dana visi da svene; pa onda odadni akove, metni jedan red taka groa
na komade isecana visoko sa ake, a po njemu pelena sa cvetiima, pa krupno iseene trave mala stozlatnika,
pa onda opet groa , kao i prvi put i t.d. sve do vrha, a sa ake da bude prazno; zadni bure i naspi lepim
starim vinom, dobro zavranji, a probui dole oduku, koju treba sa jednostrukom krpom pokriti i ostaviti da 12
dana prestoji. Ovu oduku treba posle epom zatvoriti, a kad hoe vino da pije, udari slavinu. Ako ko hoe,
moe ovaj bermet do uskrsa drati, ali od tog vina ne treba vaditi, nego sva ke nedelje na onu oduku kroz
levak vinom dolivati.
Primedba. Od oba gore reena bermeta koliko za dan izvadi, toliko u vee uspi lepa vina, a posle kad
15-20 litara bude izvaeno i doliveno iz akoveta, treba dolivati po pola, t.j. ako za dan izvadi dve litre, u
vee dospi jednu, jer inae i trava i groe gube svoju snagu.

Broj 5.

Da naini jo delikatniji pelenjak.

Naberi groa, pokidaj ista i zrela zrna sa peteljke; uzmi negaena krea dve ake, metni u jedan poveliki
avolj i uspi vode, meaj da se kre rastopi; onda procedi tu vodu kroz dvostruku krpu u kotao, metni unutra
dve ake prosejana pepela, stavi na vatru nek vri, kao god kad se ce pravi, i kad bude dovoljno taj ce
uvaren, skini s vatre i procedi kroz trostruku krpu, ili kroz sukno u avolj; pa sad uspi u kotao, metni na vatru
da vri.Meu tim trba imati




90

dve kotarice dobra, lepa groa ( za po akova ), pa kad voda stane vriti, treba to groe vodom preliti i obesiti
kotarice, da se dobro iscede, a posle groe razastri po dasci pa onda ga metni u toplu pe da se smeura;
meu tim iseci na sitno pelena, malo stozlatnika i blaenkova kalja. Sad uzmi isto akove, odadni s jedne
strane, pospi ozdo strugotina od smrekova drveta, a po njima metni zrnad od groa etvrt akova, pa po ovima
pospi od gore reeni trava 12 aka, i jednu aku pomoranda i limuna, pa onda opet metni zrna i to do vranja i
pospi smrekovim strugotinama, uspi u njega 13 litara kuvana mosta, i jednu vinsku au gorke esencije ( vidi
glavu XXV.pod br. 32. ) a ostalo dospi sa starim, lepim vinom, zavranji dobro, probui oduku blizu vranja i
pokri krpom. Osam dana neka stoji, a posle udari ep i ostavi neka prestoji 6 nedelja; ako hoe da ga dri do
uskrsa, a ti dolivaj onako, kao to smo napred kazali i bermet e biti veoma dobar.

Broj 6.

Pelenjak bez groa.

Iseci na tanko i kratko stabla od ipkovine, operi dobro i osui, a u vreme berbe odadni akov, metni tavan
iverja ipkova, a po iverju tavan pelena, pa onda iverje i t.d. do polovine akoveta, zadni, i uspi na to frika
bela ili crna mosta ( kakav hoe ), metni na vranjevu jamu dvostruku krpu, i ostavi tako nek 6 dana prestoji i
tada moe upotrebljavati i svakog veera dolivati, kao to smo u primedbi pod brojem 4. rekli.

Broj 7.

Jo drukije da naini pelenjak bez groa.

Naseci iverja od leskovine, metni ih preko no u vodu, a sutra dan osui; zatim metni iverje u akove s
etiri prsta visoko, naspi slatkim frikim mostom, i metni u kesicu dve ake ista iseena pelena i jednu aku
mala stozlatnika, obesi s podvezanim kamikom u akove s etiri prsta visoko, i ostavi nek vri, a ostalo uini
kao to smo pod brojem 6. rekli.


Broj 8.

Jo drukije.

Metni u dvojku pelena s pedlja visoko, baci unutra dve tri inije lepih zrnadi groa, naspi s frikim
mostom i zavranji dobro, pa probui kod vranja oduku, pokri s krpom, i ostavi tako da prestoji 14 dana, a
posle 14 dana oduku zaepi i ostavi, ako hoe, do prolea da stoji, i u martu mesecu pretoi u drugo akove
i moe ga od vremena na vreme upotrebljavati.

Broj 9.

Jo drukije.
Metni u velikom kalajisanom kotlu frika mosta da se kuva, a kad treina uvri, onda svei dobar snopi
pelena kanapom, baci u vrijui most, da u njemu etvrt sahata vri, skini s vatre, ostavi da se preko no ohladi,
a ujutro procedi kroz suknenu kesicu, metni u akove iverja, i jednu au gorke esencije ( vidi glavu XXV.
pod br. 38. ), dospi s frikim mostom sa ake nie vranja, pokri s krpom, zatvori i dri do upotrebe.







91
Korist

Od ovih pelenjaka dobro je po au dve pred ruak da popije, jer oni pokupe sav hravi sluz i potpomau
varenje.


Broj 10.

Da naini gorko vino od trava a bez groa.

Uzmi pelena 4, mala stozlatnika 2, rutave metvice 1, blaennj kalja 2 ake, slatke korice deka,
karanfilia 15 zrnadi, galganta 3 deka. Iseci sve na sitno i metni u kesice, naspi akove s najlepim starim
vinom, a one kesice s podvezanim kamikom obesi unutra i dobro zavranji, pa ostavi da stoji, do god vino od
tih trava ne dobije silu kakvu ti hoe, pa onda kesice izvadi i toi; ako kesice u vinu ostavi, a ti koliko za dan
popije, toliko u vee dospi, kao to smo napred rekli.


Broj 11.

Jo drukije da naini gorko vino s travama.

Metni u akove s pedlja visoko oprana i osuena smrekova iverja, a na to pelena, jatrenke zvezdate,
stozlatnika maloga, listova i korenja od podronika, od svaega po 3 ake, nali frikim mostom a dalje ini,
kao to smo kod pelenjaka ( bermeta ) rekli.

Korist

Ovo vino kad se s merom upotrebljava, otvara zapone crne digerice i slezine, otvara volju k jelu, krepi
eludac i sve unutranje sastave.



Broj 12.

Da naini izredno gorko vino od trava i zaina.

Uzmi pelena i blaena kalja po 4 ake, kaika, mala stozlatnika, alfije, ruzmarina i jelenka po 2 ake,
korena iirota, omana, bele perunike po 3 deka, gospina bilja i zelenice dubove po 1 deka, kore od naranda
i limuna po 3 deka, smrekovih zrnadi 12 deka, oraikova cveta 4 grama i toliko slatke korice, semena
onajzova i slatka korena po 2 grama. Trave, korenje i miriljave stvari iseci na sitno i pomeaj sve zajedno;
odadni dvojku, metni jedan tavan ipkovih iverja, a po njemu 2 ake te smese, pa onda opet iveraja, pa opet 2
ake smese i tako redom dok travne smese traje; zadni bure, uspi u njega akov kuvana ( trei deo uvrila )
mosta, pa onda dospi bure lepim starim vinom, zavranji dobro, ali kod vranja naini oduku, pokri krpom,
ostavi da 14 dana prestoji, pa onda metni ep, i posle 6 nedelja moe naeti i po malo dolivati, kao to je
napred reeno.








92
Broj 13.

Jo drukije da naini tako vino.

Uzmi na dvojku trave: pelena, majorana i matinjaka po 4 ake, blaena kalja, ruzmarina, alfije,
lavendle po 2 ake, rute raspliaste i bela tatrljana po 3 ake; korenja: omana i bele perunike po 6 deka,
lavorovih zrnadi 12 deka, smrekovih zrnadi 3 decil. Sve ove stvari metni u dvojku, uspi na to 1 akov vrela ili
mlaka mosta, zavranji dobro i ostavi da 24 sahata prestoji, pa onda dospi frikim mostom, pa pusti da prevri,
kao to je i kod drugih pelenjaka ( bermeta ) reeno, pa kad se lepo izbistri, a ti onda uzmi jo ove miriljave
stvari: setvala, iirota, isijota, oraikova cveta, karanfilia i slatke korice, od svaega po 1 deka, galganta 3
deka, afrana po grama, korena od bedrinca i angelike po 3 deka. Iseci sve na sitno, pomeaj, metni u uzanu
dugaku kesu, pa s podvezanim kamikom obesi u bure, ovo dobro zavranji, probui oduku, pa je krpom
pokri i ostavi da 12 dana prestoji, pa onda moe kesu izvaditi, t.j. ako je vino svu snagu iz pomenutih zaina
pokupilo,


Korist.

Ovo gorko vino kad se pije jutrom i veerom na tesrce po jednu au, uva oveka od hrava vazduha i
maglutine, krepi stomak i digericu, krv i inae je vrlo zdravo pie. Ali ljudi, koji su estoke naravi, ne trba
da ga piju.



Broj 14.

Da naini gorko vino, koje je korisno zdravlju.

Sai 4 podugake kese, metni u dve sitno iseena pelena, u jednu mala stozlatnika, a u drugu istuenih
smrekovih zrnadi 2 decil., slatke korice 1 deka, onajza deka, na krupno istueno. Podvei na svaku kesu
ljunak, ili komadi olova, spusti u akove, naspi starim lepim vinom, dobro zavranji, i ostavi da 14 dana
prestoji, a posle upotrebljuj.



Broj 15.

Da naini gorko vino za trpezu.

Uzmi trave: pelena 4 ake, blaena kalja i bela tatrljana po 2 ake, ruzmarina , alfije, estoslavke i
crvene rue po aku; korenja: utice i omana 3 deka, kore od limuna i pomoranada po 3 deka, karanfilia i
slatke korice po deka, oraikova cveta 3 grama. Sve ovo iseci i istuci ne krupno, pa metni u kesice i obesi
u akove, nali slatkim frikim mostom i ostavi nek prevri, a posle est nedelja moe upotrebljavati.










93
Broj 16.

Jo drukije da naini gorko delikatno vino.

Uzmi 6 aka pelena, blaena kalja i mala stozlatnika 4 ake, estoslavke i alfije, ruzmarina i metvice
rutave po 2 ake; korenja: bele perunike, omana, zelene dubove, iirota i blaenka, od svaega po 12 deka,
gospina bilja 6 deka, slatke korice 3 deka, karanfilia deka, oraikova cveta 4 grama, kore od
pomoranada i limuna po 3 deka, uta eera 50 deka.
Sve ove stvari iseci i istuci na krupno, metni u kesice i obesi u bure, nali lepim starim belim vinom, i
dobro zavranji, ostavi da 14 dana prestoji, pa onda pi, pa koliko za dan popije, toliko u vee dospi s drugim
vinom, i sve dotle tako ini, dok vino ne pone gubiti miris od zaina, onda prestani sa dolivanjem, nego ga
samo toi.


Broj 17.

Da naini gorko vino koje se obino po velikim dvorovima pije.

Uzmi 6 aka pelena ( pre nego to pone da cveta ), osui, blaena kalja 8 aka, estoslavke, sainice i
bela tatrljana po 5 aka, mala stozlatnika 2 ake, ruzmarina 1 aku, korena od utenice 6 deka, kore od limuna
6 deka.
Sve ovo metni u akove, pa onda 10 aka jasenovih iverja, zatim neli s frikim mostom, ostavi da prevri, i
radi kao to si pri drugim bermetima inio.

Broj 18.

Jo drukije da naini dobro gorko vino.

Uzmi pelena 12, blaena kalja 8, stozlatnika mala 6 aka, alfije, ruzmarina, jelenka i estoslavke po 3
ake; korenja: omana i bele perunike, gospina bilja, zelene dubove i blaenka po 15 deka, kore pomoranada i
limuna po 7 deka, slatke korice 3 deka, karanfilia i oraikova cveta i rajskih zrnadi po 3 deka, uta eera 1
kilu. Sve iseeno i istueno na krupno, smeaj, metni u kesice i s podvezanim kamikom obesi u dvojku, naspi
belim vinom i ostavi zavranjeno da 14 dana prestoji, pa onda moe piti i redovno dolivati.

Broj 19.

Da naini gorko vino.

Uzmi gorska sitna pelena 50 deka, trave i korena vladislavke 9 deka, korena podronika poljska 12 deka,
jelenka 9 deka, blaena kalja 5 deka, korena od karanfilia, sadovog, podbela, norea po 3 deka, blaenka,
stenika, lastavinjaka, jasenka po 1 deka, kore od pomoranada i limuna po 3 deka, semena od limuna,
cvea od volezika i karanfila sadovog 1 deka.Sve ove stvari treba sitno isei i smeati, a za tim metnuti u
dvojku 1 tavan jasenova iverja, pa onda posipati onu travnu smesu, kao to je pod 12. brojem reeno i onda
zadni bure, naspi frikim, lepim mostom i radi kao to smo pod brojem 16. rekli.

Upotreba

Izjutra treba malo hleba sa puterom jesti, pa onda au ovog vina popiti i posle na rad ii, i pred ruak i u
vee dobro je piti ovog vina; samo od juna do septembra, kad su velike vruine, treba ga meati s vodom.




94
Broj 20.

Da naini gorko vino.

Uzmi na jednu etvorku trave: pelena gorska, blaena kalja, mala stozlatnika po 10 aka, matinjaka,
ruzmarina, isijota, majorana, jasenka, rute raspriaste i vratia po 3 ake, cveta: lipova i zovina, po 2 ake,
korena setvala 5 deka, omana i bele perunike po 6 deka, gospina bilja 9 deka, zelenice dubove 16 deka,
angelike, kraljevca, repuva, gencijana i bedrinca po 20 deka, kore od limuna 16 deka, krupna i sitna groa po
50 deka, i iverja jasenova 50 deka.
Kore sve iseci na sitno, baci u etvorku, uzmi na to litru protivotrovne esencije, pa onda naspi starim
najlepim belim vinom i dobro zavranji, ostavi da postoji, dok vino silu iz korenja ne primi, i tad moe
jutrom na tesrce i pred ruak i veerom po jednu au piti.


Broj 21.

Da naini gorko vino, koje krepi i crnu digericu.

Uzmi trave: pelena 2 ake, blaena kalja, zlatna trplistnika, mala stozlatnika, jelenka, slezinice,
eljezenke i podronika poljska po aku; korenja: blaenka, zelene dubove i omana po 3 deka.
Iseci sve na sitno, metni u kesice, obesi do pola akoveta, naspi belim starim vinom i dobro zavranji,
ostavi da 14 dana prestoji, a posle moe upotrebljavati i dolivati, kao to smo za ostala gorka vina kazali.


Broj 22.

O unutarnjoj koristi gorkih vina.

Kad se umereno pelenjak ili bermet pije, krepi zdravlje, a naroito ne doputa da se stomak razboli; toli
mu nadimanje, koje od nazeba dolazi, oivljava ga, otvara mu volju k jelu i potpomae varenje. Pelenjak ne
da oveku da proliva i razlaganja u stomaku suvinu vlagu i dalak, niti uticu i bolove kukova, goni mokrau,
uva oveka od kaplje i padavice, krepi urue govora i vida; pelenjak isti i rasteruje sve kodljive i
nepotrebne gasove u telu. Veoma e dobro initi kujundije ako ga piju, a naroito oni, koji mnogo sa ivom
rade. Kad se ko najede dinja, lubenica ili inae kakva vodena voa, dobro e uraditi, ako po neto pelenjaka
popiju, jer ih onda nigda ne e uhvatiti groznica. Ako se deci kome da mora ii, gde je bolesnik koji lei od
vruice ili druge kakve zaraljive bolesti, a on, pre nego to e tamo poi, neka popije au pelenjaka, pa onda
moe biti siguran, da bolest ne e prei na njega. Ko pije umereno gorka vina, tome ne e nikad ruke drhtati,
oprostie se tue, hravih sanova i t.d.


Broj 23.

Jo o koristi bermeta.

Kad se glava s pelenovim vinom mije, gubi se hrava mokrota i gine perut i neke bele kraste, krepi
nemone oslabele udove; s bermetom dobro je poee ispirati grlo i usta, jer pomae oteenu jeziku, uklanja
smrad i hrav zadaj usta, lei ugu i kraste ( koje od otre i slane mokrote dolaze ), kad se bermetom peru.






95
Broj 24.

Da naini belo vino od tatrljana.

Naberi bela tatrljana, pre nego to pone cvetati, osui ga na promaji, i u vreme berbe baci od toga 9 kila u
akove, naspi frikim mostom i ostavi nek vri, a posle est nedelja pretoi u drugo bure i dri za upotrebu.

Broj 25.

Da naini korisno vino od poljska podronika.

Uzmi suva na dugako iseena podronikova korena 50 deka, kupovna iseena groa 1 kilu, sainice
deset aka, metni sve u akov s nekoliko iverja jasenovih, naspi frikim belim mostom, zavranji dobro, a
probui oduku, kao to je kod bermeta reeno.

Broj 26.

Da naini vino od angelike.

Uzmi, u vreme berbe, suva sitno iseena, malo istuena, ili izgnjeena angeliina korena 50 deka, metni u
kesicu, baci u polovae nekoliko leskovih iverja, naspi frika mosta pa sad obesi unutra onu kesicu, i ostavi
tako nek vri, a posle pet meseci istoi to vino u ist abar, a ono polove odadni, i iverje s kesicom izbaci,
operi lepo, opet zadni i uspi unutra ono vino, zatvori dobro i dri do upotrebe.

Broj 27.

Jo drukije.

Uzmi suva, sitno iseena angeliina korena 50 deka, metni u friak most ( mosta trebea 13 litara ) nek se
kuva, dok trei deo ne uvri, ostavi tako preko no nek prestoji pokriveno, a ujutro procedi kroz sukno, uspi u
akove, i dospi drugim frikim mostom, zavranji, probui oduku i t.d. kao to je i kod drugih travnih vina
reeno.

Broj 28.

Da naini dokusdoflinsko vino.

Uzmi itavu, to jest i koren i lie dokusdoflije, malo, ili koliko hoe, osui na promaji, iseci na sitno,
odadni burence, kako hoe, metni jedan tavan sitna leskova iverja, a po njemu reenu travu i opet iverj i tako
reaj do tri etvrti burenceta, za tim zadni i naspi frikim mostom i ostavi neka prevri, a posle 5 meseci
pretoi, kao to je napred reeno (vidi br. 26.)

Broj 29.

Da naini vino od sainice.

Ovo vino se pravi kao i predreeno dokusdoflinsko.






96
Broj 30.

Jo drukije da naini vino od sainice.

Uzmi suve sainice 18 deka, rabarbare 8 deka, gorkih badema 5 deka, crvene rue 3 deka, semena onajza
1 deka, perunova i korena kopitnjakova i crvenca po 1 deka. Trave i korenje sitno isei, bademe istuci, i
sve smeavi uini kao to je pod brojem 33. reeno i naspi frikim mostom da prevri.

Broj 31.

Jo drukije.

Uzmi suve sainice 50 deka, spikanarda i jelenka po 12 deka, iseci sve i smeaj s jasenovim iverjem, uini
kao to je pod brojem 30. reeno.

Korist.

Ovo vino koristi pri zaporu slezine, kad te protiskuje u levom boku i pri oteenoj slezini ili dalku.

Broj 32.

Da naini od apte vino.

Uzmi zrelih aptinih zrnadi, mnogo ili malo, koliko vina hoe i kuvaj ih u frikom mostu, dok trei deo ne
uvri, i ostavi preko no da se ohladi; a ujutro procedi kroz sukno i smeaj s belim frikim mostom, uspi u
burence nek prevri, i posle razbi nekoliko belancadi s malo soli, pa uspi unutra, od ega e se vino izbistriti, i
posle dva meseca moe ga toiti.

Broj 33.

Da naini vino od oanice.

Uzmi trave oanice koliko hoe, trave slatka kopra, pola toliko, semena od kopre 3 decil. odadni bure,
metni jedan tavan oanice i po njoj slatka kopra pa onda pospi semenom, za tim metni tavan oanice i po njoj
kopra i pospi semenom, i tako do polovine bureta; za tim zadni bure, naspi frikim belim mostom i ostavi nek
prevri, kao to je i pri drugim travnim vinima reeno.

Broj 34.

Jo drukije.

Uzmi trave oanice, manj ili vie, koliko hoe, iseci na sitno, metni u kesice i s podvezanim kamikom
obesi u bure, naspi frikim belim mostom, pa pusti da prevri.

Broj 35.

Jo drukije.

Uzmi oanice i betonike podjednako, cveta zovina polovinu od toga, semena onajzova i slatka kopra po 1
decil. metni sve u burence i naspi slatkim belim mostom, pa pusti da prevri.



97
Korist.

Kad se ovo vino pije preko cele godine, otri vid oiju.Govori se , da su neki ljudi, koji su se pomagali
naoarima, pa su pili godinu dana ovo vino, dobili prvobitni vid. Ako bi kome ovo vino bilo jako, moe ga s
vodom razblaiti; na protiv oni, koji pate od zapalenja oiju, ne treba da ga piju.
Primedba. Ovo se vino moe nainiti kao i bermet pod brojem 4. t.j. jedan tavan groa, a po njima tavan
oanice, pa onda posuti semenom slatka kopra, i tako do polovine bureta, za tim zadniti bure, naliti slatkim,
belim mostom, pustiti da prevri a posle 5 meseci pretoiti u drugo bure.

Broj 36.

Da naini vino od betonike.

Naberi betonike maja meseca, osui je na promaji, a u vreme berbe naini s njom vino, kao to smo kod
oanice kazali kojim nainom hoe.

Broj 37.

Jo drukije.

Uzmi kilu betonike, baci u dvojku, naspi frikim mostom i pusti nek prevri, pa onda pretoi u drugo bure,
a posle osam dana opet pretoi, i ovako pretai sedam puta, svagda posle 8 dana.

Broj 38.

Da naini vino od crnobilja.

Vino ovo pravi se kao i oaniino pod brojem 30., a moe se nainiti i kao pelenovo pod brojem 3.

Broj 39.

Jo drukije.

Uzmi crnobilja 12 deka, kokornjakova cveta i semena onajzova po 6 deka, iverja od ipkovine 2 ake;
travu i iverje iseci na sitno, smeaj sve i metni u etvrt akova, naspi slatkim mostom i ostavi nek prevri, i
posle tri meseca pretoi u drugo burence i dri za upotrebu.

Broj 40.

Jo drukije.

Uzmi trave crnobilja 12 deka, materinjaka 5 deka, metvice gorske, inijska spikanarda, ruzmarina, alfije
i poljaka po 1 deka, cveta: poreova, volezikova, kokornjakova, matinjakova po 1 deka, oraia
deka; korenja: materinjakova 4 deka, kaunkova, perunike ute po 1 deka; semena ptinjakova 2 grama,
slatke korice i onajza 5 deka, kanele i galganta po 1 deka; sve ovo na krupno iseci, i s leskovim iverjem metni
u polovae, i naspi slatkim mostom i pusti da prevri.







98
Broj 41.

Da naini vino od bosiljka.

Uzmi suva bosiljka, koliko hoe, iseci sitno, metni u kesicu, obesi u burence, i naspi slatkim mostom, pa
pusti da prevri. Moe ga praviti kao i bermet pod brojem 3. ili 4.

Broj 42.

Da naini vino od ruzmarina.

Uzmi ruzmarina 6 aka, metni u kesicu, pa s podvezanim kamikom obesi u polovae, naspi slatkim
mostom i pusti da prevri.

Broj 43.

Jo drukije.

Uzmi ruzmarina s liem 50 deka, cveta ruzmarinova, alfije i poreova po 2 ake; smeaj sve i metni u
kesice i uini kako je i gore reeno.
Primedba. Kad kome na brzo bude trebalo ovaka vina, neka metne ruzmarina i jelenka u vino, pa neka
prestoji preko no, pa ga onda moe upotrebiti.

Broj 44.

Da naini vino od lavendla.

Uzmi lavendla sa cvetom, iseci na sitno, metni u kesicu i s podvezanim kamikom obesi u burence, a ovo
nali mostomili starim vinom.

Broj 45.

Da naini vino od majorana.

Vino se ovo pravi, kao i predreeno od lavendla, ili drugo koje travno vino.

Broj 46.

Vino od matinjaka.

Uzmi trave matinjaka sa cvetom 1 kilu, metni u 20 litara frika bela mosta, nek se kuva na vatri, i kad se
ohladi, procedi kroz suknenu kesu, pa onda uspi u burence.

Broj 47.

Da naini vino od isopa.

Uzmi podosta isopa, i u vreme berbe odadni burence, koliko hoe, metni jedan tavan odabrana, na
komade iseena groa, i po grou pospi isopa, po ovome opet groe i t.d. ali da sa ake prazno bude;
zadni burencei naspi frikim belim mostom, zavranji dobro, a oduku probui i pokri krpom, kao to smo kod
bermeta govorili.


99
Broj 48.

Da naini vino od dobriavice.

Uzmi suve dobriavice, koliko hoe, baci u burence, a naspi frikim, belim mostom, pusti da prevri, i
uini kao i kod drugih travnih vina to je reeno.

Broj 49.

Da naini vino od rue.

Naberi rua kad najlepe cvetaju, pokidaj cvetne listove, prostri po platnu da se sue na toplu mestu, zatim
metni u kutije ili u velika staklad, nek stoji zatvoreno do berbe, i tada naspi burence slatkim frikim mostom, a
ruu metni u kesicu, obesi u bure s podvezanim kamikom, zavranji dobro, a oduku probui, i kad prevri
dobro, tada dospi s lepim vinom i dri za upotrebu, i ako hoe, moe i 1 deka istuene slatke korice u
kesicu metnuti.

Broj 50.

Jo drukije.

Naberi polurascvetane rue, oupaj cvetne listove, iseci na sitno i malo u avanu istuci, metni u retku
kesicu i s podvezanim kamikom obesi u bure, naspi starim lepim vinom i ostavi 14 dana zavranjeno da
prestoji.

Broj 51.

Da naini vino od divlje rue.

Naberi divljih mirisavih rua, kad se rascvetaju, i pokidaj cvetno lie, jedno dve marame, osui i dri do
berbe u kutiji ili staklu. U vreme berbe uspi frika, na reetku proceena, mosta u akove i kad prevri, izvadi
iz akoveta neto mosta i baci u akove ruu, zavranji, a oduku probui i ostavi da vri, a kad prevri, dospi
puno s drugim prevrelim mostom, i dri do leta za upotrebu.

Broj 52.

Jo drukije.

Nabranu i osuenu divlju ruu metni odmah u isto akove, zavranji dobro i ostavi do berbe da stoji, tada
uspi frika na reetku proceena mosta, pusti da s ruom zajedno prevri, a posle dospi, kao i kod broja 51.
Primedba. Za crno vino uzmi crvene, a za belo, bele rue; ali ako hoe da ti vino bude crvenkasto, metni
crvenu ruu u belo, a belu ruu u crveno vino; crvene rue su bolje nego bele.

Korist

Ova vina hlade i krepe sve unutarnje sastave, tiaju estinu i odganjaju svaku vatrutinu.







100
Broj 53.

Da naini vino od karanfilia.

Naupaj cveta od mirisna crvena karanfila, osui ga, u vreme berbe odadni burence i metni jedan tavan
jasenova iverja, a po njemu karanfila i t.d. kao to smo i pri drugim travnim vinima rekli, i naspi frikim
mostom, pa pusti da prevri.

Korist

Vino karanfilovo krepi mozak, snai ljude koji su od duge bolesti iznemogli, zagreva zaladneli eludac i
matericu, kad se jutrom ne tesrce po jedna aica pije.

Broj 54.

Da naini vino od vranilovke.

Kad pone da cveta trava vranilovka, naberi je i osui, a u vreme berbe metni sa groem, kao bermet pod
brojem 3. ili kao vino od karanfila pod brojem 53.

Korist.

Ovo vino dobro je za stare ljude, koji pate od mokrae, koja im na grudi i belu digericu pada, od ega oni
neprestano kalju i gue se.

Broj 55.

Da naini vino od alfije.

U vreme berbe odadni bure, koliko hoe, metni tavan jasenova iverja, a po njemu red alfije, a po ovom
opet jasenovo iverje i t.d. dok ne bude sa ake prazno, sada zadni bure i naspi frikim mostom pusti da prevri
i posle pijui moe dolivati, kao to smo kod i kod bermeta kazali.

Broj 56.

Jo drukije.

Izaberi najlepa bela groa, ispresecaj na komade, metni u odadniveno akove s pedlja visoko, zatim
metni na groe alfiju, a na nju opet groe i tako do vrha, a sa ake ostavi prazno, zadni akove i naspi
lepim starim vinom, zavranji dobro, a oduku probui, koju e pokriti krpom i ostavi da 14 dana prestoji, a
zatim ga moe upotrebljavati, i to za dan popije, uvee dospi drugim vinom; ako hoe da ti ono vino bude
crvenkasto, moe crna groa metnuti, ili ako si belo groe metnuo, nali ga crnim vinom.

Broj 57.

Jo drukije.

Metni u akove alfije, koliko hoe, naspi frikim mostom i ostavi da prevri, kao to je i kod drugih
travnih vina reeno.




101
Broj 58.

Jo drukije.

Naupaj alfije pre nego to se rascveta, osui, istuci u prah, metni u kesicu, a u vreme berbe naspi akove
slatkim mostom, i kad pena izae, obesi tada kesicu u bure, zavranji i ostavi da 6 nedelja prestoji.

Broj 59.

Jo drukije.

Metni 20 litara frika i na reetku proceena mosta u kalajisani kotao, nek se kuva, dok polovina ne uvri, i
kad hladno bude, uspi u akove, i dospi drugim frikim mostom, meu tim metni iseene alfije u kesicu i s
podvezanim kamikom obesi u bure.

Broj 60.

Da naini vino od zove.

Zovino t.j. od zovina cveta vino, pravi se kao i ruino, ili alfijino, a ko hoe moe dodati 2 deka slatke
korice i obesiti u kesicu.

Broj 61.

Da naini vino od omana.

Nakopaj omanova korena u mesecu aprilu, operi lepo vodom, otkini pobone ilice, rascepi svaki koren i
izbaci iz njega srce, iseci i metni nek se osui, metni u kutiju i uvaj do berbe; a srce iseci na sitno, osui, pa
ga protiv komaraca upotrebiti moe. U vreme berbe uzmi frika proceena mosta dva akova, i metni u
oraniju nek se kuva, skidaj penu, kad pene nestane i pone most vriti, baci unutra 50 deka omana, nek se kuva
dok pola ne uvri, zatim uspi u ist abar i dobro pokri, i ostavi da dva dana prestoji, a posle pretoi u akove
bistro vino, da muljag na dnu abra ostane, zavranji akove, ali ovo mora bit i sa ake prazno, koje e posle
12 dana doliti starim belim vinom.

Broj 62.

Da naini omanovo vino s travama.

Uzmi korena omanova 25 deka, korena bele perunike 12 deka; trave: sainice, mravka, persenice, crne
bukvice, jelenka i blaena kalja po 3 ake, podbela, mala stozlatnika, estoslavke i pelena po 2 ake,
tamarikove kore 3 deka. Tamarikovu koru i sve trave iseci na sitno, smeaj i metni u kesice od retka platna,
obesi u akove, i uspi frika oceena bela mosta tri dela, zavranji dobro i ostavi tako da 4 dana na toplu mestu
( a ne u podrumu ) prestoji; meu tim korenje omanovo i peruniino iseeno metni u 16 litara slatka bela
mosta, da se kuva, dok trei deo ne uvri i kad ladno bude, uspi u isto akove, zavranji dobro, i ostavi dva
meseca dana da stoji, a posle ga moe upotrebljavati.








102
Broj 63.

Da naini jo drukije omanovo vino to gove zdravlju.

Uzmi korena omanova 18 deka, korena gospina bilja 12 deka, smokava 50 deka, semena onajzova 12
deka. Korenje omanovo i gospino bilje metni za sebe u kesice; metni jedan abar mosta bela u veliki kotao ili
oraniju na vatru i kad posle pene pone most vriti, metni u njega obe kesice, ali privei kamike, da ne bi po
vrhu mosta plivale, i neka se tako kuva jedan sahat, za tim metni iseene na sitno smokve u jednu kesu, a u
drugu seme onajzovo, obe metni u most i ostavi dok trei deo ne uvri, i tad uspi u ist abar sve, s kesama
zajedno, pokri, ostavi da se ohladi, i za tim uspi u burence i dri za upotrebu.








GLAVA XXII.

Vino od raznih plodova.

Broj 1.

Da naini onajzovo vino.


Uzmi ista odabrana semena onajzova 27 deka, istuci u prah, prosej kroz sito i metni u kesicu, obesi s
podvezanim kamikom u polovae, naspi frikim slatkim mostom; no pre toga baci u bure nekoliko jasenovih
ili leskovih iverja, i pusti da prevri, i posle dva ili tri meseca pretoi, kao to je i pri drugim travnim vinima
reeno.

Broj 2.

Jo drukije onajzovo vino.

Uzmi semena onajzova 9 deka, slatka kopra 3 deka, slatke korice 6 deka, poljska kima 3 deka, rajskih
zrnadi, kubeba, inijskog spikanarda, galganta, bibera dugaka i bibera obina po 1 deka; trave poljake i
tamjanke po 3 deka, meda 1 kilu, eera fina 50 deka. Sve ove stvari istuci na sitno, pa pomeaj s medom i
istuenim eerom, baci u akove nekoliko iveraja smrekovih, i uspi unutra onu smesu, pa naspi frikim
mostom, pusti nek prevri i posle dva ili tri meseca pretoi.

Broj 3.

Jo drukije.

Uzmi 50 deka semena onajza, vei u retku krpu, naspi u veliki kalajisan kotao frika mosta, metni ga na
vatru nek se kuva, i kad pene nestane, metni unutra onu s onajzom vezanu krpu i pusti da se kuva, dok trei
deo ne uvri, a kad se ohladi uspi u burence i radi kao to je i pri drugim kuvanim vinima govoreno.




103
Broj 4.

Da naini vino od slatka kopra.

Uzmi semena slatka kopra 27 deka i uini sasvim tako, kao to smo pod br.1. za onajzovo vino kazali.

Broj 5.

Jo drukije.

Uzmi korena i semena od slatka kopra po 12 deka, korena gospina bilja 9 deka, crvena rue i semena
onajzova po 5 deka, kanele i mastiksa po 2 deka, kore slatke, korena kopitnjakova, korena od podronika,
trave sainice i pelena po 5 deka.
Sve ove stvari istuci i metni u kesicu, baci u akove jasenovih iverja 4 ake; za tim uzmi kesicu s
podvezanim kamikom, obesi unutra i nali frikim mostom. Posle 5 meseci pretoi to vino, kao to smo u
glavi XXI. pod brojem 23. kazali, a kesicu i iverje izvadi na polje.

Broj 6.

Da naini od peruna vino.

Uzmi u vreme berbe frika mosta u polovae metni u kesicu zrela perunova semena 27 deka i obesi u
most s podvezanim kamikom.

Broj 7.

Da naini vino od smreke.

Uzmi na jedan akov smrekovih odabranih zrelih zrnadi 50 deka, istuci u avanu i metni ih u kesicu, naspi
akove frikim mostom, i kad gusta pena izae, onda obesi s podvezanim kamikom onu kesicu unutra,
zatvori, pa ostavi da 14 dana prestoji.

Broj 8.

Da naoni vino od kupovna groa.

Uzmi 3 kile krupna, lepa groa ( kupovna ), pootkidaj peteljke pridodaj tome istuene slatke korice 1
deka, metni oboje u 20 litara frika mosta nek se kuva 2 sahata, onda uspi u akove, i doli drugim frikim
mostom, i ostavi da prevri, pa kad se izbistri moe ga piti.

Broj 9.

Da naini vino od drenjina.

Uzmi 2 kile zrelih drenjina, baci u polovae, kuda e usuti litru elikove vode, a drugo dospi crnim
vinom i ostavi da 15 dana prestoji. Tada pretoi u drugo burence i upotrebljuj protiv srdobolje i lake i izline
stolice.






104
Broj 10.

Da naini vino od trnjina.

Naberi zrelih istih trnjina, istuci ( po nekoliko u avan uzimajui ) na krupno s koticama, i metni u
burence, naspi lepim belim vinom, no malo nie vranja da prazno bude; obesi neto u kesicu na krupnu
istuene slatke korice i karanfilia i ostavi 14 dana dok ne prevri i tada nali puno.

Broj 11.

Jo drukije.

Istuci kao to smo gore rekli, trnjine, naini od njih male loptice, osui u pei, pa onda baci u burence, nali
belim vinom, koje e od tog lepo crvenilo i miris dobiti.

Broj 12.

Jo drukije da napravi dobro vino od trnjina.

Istuci trnjine, kao to smo ve kazali, uzmi k tome kotica vinjovih i od bresaka, koje takoe istui,
pomeaj s trnjinama, naini loptice, metni na dasku i osui u pei. Uzmi od ovih osuenih loptica 1 kilu, fina
istuena eera 1 kilu, slatke korice 1 deka i karanfilia deka, oboje krupno istuci i u kesicu metni. Baci u
polovae 4 ake oprana vruom vodom i osuena iverja od ipkovine, i na to reene loptice i eer, pa onda
nali lepim vinom, i onu kesicu s podvezanim kamikom obesi unutra.

Broj 13.

Jo drukije.

Istuci, napravi loptice i osui u pei trnjine, kao to smo ve rekli; za tim uzmi dvaput toliko pucadi crnog
groa, metni i njih na dasku ili na tepsiju pa u toploj pei nek postoje; meu tim uzmi jedan orai, oljuti
gornju ljusku, natakni na icu, pripali ga votanom sveom i spusti u polovae da izgori, ali pokri vranjevu
rupu, da ne bi dim na polje izlazio; baci unutra one loptice i groe smeano i naspi frikim mostom, zavranji
dobro, a oduku probui u koju e zadenuti probuenu trsku da radi vrenja vazduh ne dobije, i kad prevri, tad
probui na dnu rupu i ispusti jednu litru toga vina, koje opet uspi ozgo u burence, i ovako ini 14 dana svaki
dan po tri puta, pa onda dobro zavranji i ostavi do aprila meseca, dok trnjine ne ponu cvetati i tad poni piti.

Broj 14.

Da naini vino od ivutskih treanja.

Naberi u svoje vreme ivutskih treanja, metni u kesicu i s podvezanim kamikom obesi u burence, naspi
frikim mostom da prevri, a posle 14 dana izvadi kesicu.










105
Broj 15.

Da naini vino od crnih kupinovih jagoda.

Uzmi zrelih istih krupnih jagoda 7 litara i litru ista lepa meda, pomeaj u jednom kalajisanom kotlu ili
oraniji, uspi na to 40 litara vina, metni na vatru nek vri, openi dobro, i kad nestane pene, ostavi da vri jo
sahata, i tada skini s vatre, ostavi da se ohladi, za tim procedi kroz istu krpu, i opet uspi u kotao, metni nek
vri i penu skidaj, a kad se ohladi uspi u burence.

Broj 16.

Da naini vino od dgunja.

Uzmi podosta dgunja, oljuti i iseci na male krike, a seme izbaci, izmeri da bude 6 kila takovih komadia;
metni u akove i naspi slatkim mostom da prevri, i posle 30 dana pretoi vino u drugo bure, dospi i obesi
unutra malo zaina kakvog hoe.

Broj 17.

Jo drukije.

Uzmi dgunja, koliko hoe, izbrii ih lepo krpom, iseci na 4 komada, izbaci seme s ljutikama. Odadni
burence, koliko hoe, metni ozdo jedan tavan iseenih dgunja i po njima leskovog iverja, i opet dgunje i po
njima iverje i tako do polovine burenceta, ali najpre svaki tavan poprskaj rakijom, zadni bure i nali starim,
lepim vinom, zavranji dobro i ostavi da 10 dana tako prestoji.

Broj 18.

Jo drukije.

Uspi u oraniju jedan abar frika mosta, metni na vatru da se kuva, a penu skidaj; meu tim uzmi 50 ili 60
istih zrelih dgunja, raseci svaku na etiri krike, izvadi seme na polje, pa kad pene nestane, baci unutra sve
dgunje, da se kuvaju, dok mekane ne budu, i tada izvadi vatru ispod oranie, i ostavi da se most ohladi, iz kojeg
posle izvadi sve dgunje, mei po nekoliko u drven kakav sud, zgnjei s drvetom, pa onda metni u krpu, iscedi
tiskom sok u kuvani most, i kad sve dgunje tako izgnjei i sok iz njih u most iscedi, tada podmetni vatru pod
oraniju, da dva ili tri puta baci klju, a posle skini s vatre i ostavi nek se ohladi, a tako hladno saspi u
kalajisani zemljani sud, i dobro zatvori, dri u podrumu, a to moe celu godinu stojati. i kad hoe za pie
vino da naini, a ti uspi u jedan etvrt akova 12 litara iste vode, 3 litre onog dgunjivog mosta, a ostalo dospi
obinim vinom. Lake je napraviti tako pie u vreme berbe: Uspi u akove 6 litara iste vode, 9 litara frika
mosta, i 6 litara onog dgunjinog mosta, ostavi nek prevri i za tim dobro zavranji, dri do maja i tad pretoi i
upotrebljuj.












106
Broj 19.

Da naini delikatno vino od dgunja.

Istri iste, zrele dgunje na trenicu do sredine, a seme i apuriku baci, metni u krpu i tiskom iscedi sok,
kojeg treba da bude litra, uspi u ist kalajisani lonac, istuci 25 deka fina eera, baci u lonac i pristavi k vatri,
da se kuva; kad se ohladi saspi u butelje, pa onda uspi malo ista zejtina; posle zatvori voskom i dri u pesku
u podrumu. Kad hoe da pije ovo pie, onda pamukom skini zejtin, izli tri ae soka u bocu od 1 litre i
naspi unutra lepa vina, koje e od tog soka lep ukus dobiti, a na ostave u butelji uspi opet malo zejtina.

Korist.

Dgunjino vino je dobro za eludac, jer ga krepi i u nekoliko stee; a dobro je i protiv srdobolje i bistre
stolice.

Broj 20.

Da naini vino od vianja.

Uzmi istih zrelih vianja bez peteljaka, povadi kotice, pa baka u avanu istuci, a meso njihovo za sebe,
pa onda oboje smeaj zajedno; za tim izvadi iz onog bureta koje misli vinjevim napraviti 2 ili 4 litre, pa od
dobra platna nainjenu kesu s jednog kraja iroku, a s drugog usku, spusti u ovo bure, dole iroki kraj, a uski
zadri gore; i one istuene vinje uturaj s drvenom kaikom u onu kesu, i kad sve unutra bude, kesu svei
ozgo i spusti sve do sredine bureta nek visi, a ono izvaeno vino uspi opet u bure, i obesi u kesici 3 deka
slatke korice, 1 deka karanfilia i toliko oraieva cveta, sve na krupno istueno; zavranji bure, a oduku
probui, u koju e zadenuti trsku radi vazduha i posle 14 dana bie dobro za pie.

Broj 21.

Jo drukije.

Nacedi od vianja soka 6 litara, a dodaj litru ista meda, rastopi med na vatri u erpenji, pa smeaj s
vinjevim sokom, uspi u polovae i dospi lepim starim vinom, obesi unutra kesicu sa malo istuene slatke
korice, karanfilia i galganta, i posle osam dana moe piti.

Broj 22.

Jo drukije.

Uzmi zrelih vianja, koliko hoe, metni ih na dasku u toplu pe da prestoje, da se smeuraju, istuci ih u
drvenom avanu zajedno s koticama, pomeaj unutra istuene slatke korice, oraikova cveta i rajskih zrnadi,
od svaega po neto, naini od toga loptice kao jaje, metni ih na dasku, pa onda u pe da se osue, a posle
metni ih u kutije i dri na suvu mestu. U vreme berbe raskomadaj one loptice, baci u bure, naspi frikim
mostom, ostavi da prevri i tako dri zavranjeno do prolea, a tada moe pretoiti i upotrebljavati, Ali tako
vino moe u svako doba nainiti, kad umesto mosta uspe stara vina.








107
Broj 23.

Jo drukije.

Uzmi 5 litara vinjeva soka, metni u njega slatke korice 3 deka, karanfilia 1 deka, oraia i rajskih
zrnadi po deka, sve istueno u prah, pokri da prestoji 2 sata, a posle uspi u ist lonac, pristavi poklopljeno k
vatri, da baci klju i izmaknuvi ostavi da opet 1 sahat stoji, tada procedi kroz krpu i uspi kilu istuena eera,
pristavi opet k vatri da malo uzavri, a posle uspi u drugi lonac da se hladi, i tada uspi u stakla i dri u podrumu
dobro zatvoreno. S ovim sokom svagda moe vinjevo vino nainiti, kad po jednu vinsku au od njega
uspe u litru obina vina.

Broj 24.

Jo drukije.

Istuci vinje zajedno s koticama, smeaj unutra nekoliko zaina, baci u akove i naspi starim vinom,
ostavi da prevri i izbisri se, i ako hoe, da je slatko, moe pomeati malo i eernog vina ili maduna.

Broj 25.

Najlaki nain da naini vinjevo vino.

Naberi podosta zrelih i istih vianja bez peteljaka, odadni akove, ili koliko hoe, metni tavan oprana o
osuena jasenova iverja, a po njemu tavan vianja, pa opet iverje, pa vinje i tako do vrha bureta, ali sa ake da
bude prazno, pa sad zadni bure, naspi vinom i ostavi da 14 dana prestoji i dobie pie, koje veoma toli e.
Ove vinje moe naliti sa najloijim vinom, pa makar ono i tako bilo, koje se ne moe piti, jer e ga vinje
sasvim doterati. Ovo pie moe po malo dolivati, kao to je kod bermeta reeno, i to sve dotle, dokle god
kiseline traje.
Broj 26.

Jo drukije.

Metni u kotao jednu maramu vianja, zrelih, istih, uspi unutra, i nek se kuva dok vinje sa svim ne
omeknu; skini s vatre i kad se ohladi, uzmi drvenu varjau i promeaj vinje, da kotice poispadaju, za tim
procedi kroz platno u ist lonac, a ako je veoma gusto, razbistri vinom, pa onda uzmi dve ili tri ake onih
kotica, istuci u avanu u prah, i baci u onaj proceeni sok, istuci kilu eera pa smeaj sa sokom, uspi u isto
burence i dospi obinim vinom, pa ostavi da 14 dana prestoji.

Broj 27.

Jo drukije.

Istuci vinje, iscedi sok, metni unutra istuena eera, da sok podosta sladak bude, uspi u kalajisan lonac,
zatvori dobro i dri u podrumu. Kad hoe vinjevo vino da pije, uspi od tog soka 2 ae u bocu od litre, na
to obina vina, zatvori bocu i promukaj nekoliko puta, da se sok s vinom dobro sjedini.








108
Korist

Vinjevo vino veoma gasi e kad se pije u letnje arke dane. Najbolje e uraditi, ako u vinjeva vina
nikakva zaina ne bude metao, ma da su gdegod i spomenuti.


Broj 28.

Da naini vino od suvih vianja.

Uzmi suvih vianja, od prilike etvrtinu akova, operi ih lepo i metni ih da se osue, za tim metni u akove,
naspi frikim mostom i ostavi da prevri. Ovo vino otvara apetit k jelu i zaustavlja stolicu.


Broj 29.

Da naini vino od vianja koje rashlauje.

Uzmi 6 kila vianja, metni ih u vodu, da se kuvaju, dok sva voda ne uvri, a usue toliko vode, da je etiri
prsta nad vinjama bude; izgnjei ih drvenom kaikom, uspi unutra 8 litara vode, izmeaj dobro varjaom, kao
kod broja 26.; proceeno metni u kotao, a unutra kilu istuena eera, ostavi da se kuva dok se ne zgusne, da
jaje na vrh plivati moe; meu tim istuci kilu eera, metni u 2 litre mlake vode da se rastopi, pa uspi u kotao i
ostavi da se kuva dok se prilino ne zgusne. Skini s vatre i ostavi da drodina na dno padne, pa onda ocedi
polagano u drugi sud; meu tim istuci u prah 12 deka vinjevih kotica i pomeaj unutra, zatvori dobro, i
ostavi da 4 nedelje u podrumu prestoji, i dobie dobro pie za rashlaenje.


Broj 30.

Da naini delikatno vino od groa.

Izaberi najlepa ista i slatka groa, iseci na komade, odadni akove, metni tavan iverja leskovih, po
iverju red groa i opet tako, dok ne bude sa ake do vrha prazno, posle zadni bure i nali starim lepim vinom, i
ostavi da 14 dana prestoji; posle moe piti i dolivati. No ako metne crno groe, naspi belim vinom, ako
belo, crnim vinom i dobie vrlo lepu ilerastu boju.


Broj 31.

Da naini vino od kruaka.

Naberi istih zdravih i sonih kruaka, koje nisu crvljive ni plesnive, iseci ih na komade, istuci, metni u
tanke kese, i iscedi iz sok tiskom, uspi u isto bure, pokri vranjevu jamu malenim loncem i ostavi da vri, ali
brii krpom po esto burence. Kad vidi da se preisti i pone ist sok da uti, a ti uspi unutra neto drugog
takvog soka, koji ti se pri ruci nae i dok ono burence uti, dotle dolivaj, a kad prestane, onda doli i zavranji.








109
Broj 32.

Jo drukije da naini od kruaka vino.

Nacedi soka krukina 12 litara ( vidi br 31.) uspi u ist kalajisan kotao, metni na vatru da se kuva i skidaj
penu, a kad pola uvri, skini s vatre i ostavi da se ohladi, a za tim uspi u polovae, i dospi drugim frikim
proceenim sokom, na sa ake nie vranja da bude prazno, i ini dalje kao to je napred reeno.
Primedba.1. Ko ima mnogo kruaka moe nacediti i kroz kese propustiti itavakov soka, metnuti u
oraniju da se kuva, dok pola ne uvri, i hladno usuti u polovae, i initi to je ve reeno; a moe obesiti u
kesici istuene slatke korice deka.
Primedba.2. Da bi krukova vina ( a moe tako isto i jabuke upotrebiti ) snanija bila, uspi u kominu,
koja je posle ceenja ostala, neto vode, da uskisne u kazanu; ispeci od nje dobre rakije, pa od ove ili druge
koje dobre rakije, uspi litru u polovae da zajedno prevri, od ega e vino biti preko cele godine postojano i
panskom slino.
Primedba.3. Ova se vina mogu meseca januara pretoiti u butele, naliti s vrha istim zejtinom i u pesku u
podrumu dobro zatvoreno drati, kao to je pod br. 19. reeno.


Broj 33.

Da naini vino od eera.

Uzmi fina kandijska eera 2 kile i najlepa stara vina 6 litara, istuci eer na sitno, pomeaj s vinom, stavi
na ugljenoj vatri, da se kuva u istom kalajisanom sudu, penu od eera s reetkom esto skidaj, i posle pene
nek se kuva, dok se prilino ne zgusne, kao madun, onda skini s vatre, a kad se ohladi uspi u iroka stakla, ili
u zemljani kalajisani lonac i zatvori dobro. Ko hoe moe mesto eera med upotrebiti.

Korist.

Ovim vinom moe vinjevo i drugo vino zaslaivati, kad u litru druga vina uspe ovoga po 1 decil. Od
velike je koristi onima, koji su od prirode slabi i koji se sa duge bolesti ponu suiti. Ovo vino popravnja krv i
krepi telo.

Upotreba.

Ko hoe ovo vino da upotrebljava, taj ga ne sme isto piti, nego ga mora meati s vodom, na pr. uzmi 1
decil. ovog vina i dva decil. obine vode i pi na tesrce pred vee; a moe po kad i kad po komadi hlebe u nj
umoiti i pojesti.

Broj 34.

Da naini vodeno vino.

Uzmi zrela ista crna groa, razastri ga po dasci, metni u pe posle hleba, za tim pokidaj zrna s peteljklj;
odadni bure, koliko hoe, metni ozdo red leskova iverja, a po njemu zrna sa ake visoko, a po grou opet
iverje i tako do vrha, a sa ake prazno ostavi; posle zadni bure i nali istom ali vrelom vodom, i ostavi da
prevri, kako je i kod drugih travnih vina reeno; a da ti vino bude bolje, metni unutra izmeu groa i iverja
po aku zovina cveta, bosiljka i stolisnika; a u polovini februara pretoi u drugo bure, i vino e biti veoma
zdravo i dobro za pie.




110




GLAVA XXIII.

O raznim vetakim vodama.

Poto ima mnogo ljudi a naroito ene, koje vino ne piju, no e samo vodom gase, te piju li izredne vode,
za to emo ovde kazati, kako se te vode prave.

Broj 1.

Da naini vodu od slatke korice.

Uzmi na litru vode 4 deka slatke korice i 8 deka eera; koricu istuci na sitno. Vodu uspi u kalajisan lonac,
pristavi k vatri, i kad dobro uzavri, baci unutra slatku koricu i eer istuen, i neka 2 ili 3 puta klju baci; posle
metni unutra trei deo od jednog limuna kore, pa neka se neto prokuva, izmakni od vatre, poklopi dobro
lonac i ostavi da se ohladi, a posle procedi kroz istu i gustu krpu, i uspi u staklo.

Broj 2.

Da naini drugu vodu toj nalik.

Uzmi slatke korice 3 deka, oraikova cveta 1 deka, korena zeleniina 1 deka i kiseljaka sadovog 1
aku; metni sve, istueno, u jedan lonac i uspi litru i 3 decil. vode, poklopi i metni na vatru da se kuva, dok s
dva prsta ne uvri, izmakni, ostavi da se ohladi, pa posle procedi kroz esto platno i uspi u staklo.

Broj 3.

Da naini od korijona vodu.

Pristavi k vatri u loncu 2 litre vode, i kad nekoliko puta klju baci, izmakni od vatre, baci odmah unutra
istuena korijona i 9 deka istuena eera, poklopi dobro i ostavi da se hladi, a posle procedi kroz esto platno
i uspi u staklo.

Broj 4.

Da naini vodu od kruaka.

Pristavi k vatri dve litre vode, uzmi 10 kruaka, koje najlepe mirie, oljuti tanko i raseci ih na 4 krike, i
kad voda vri, baci unutra da zajedno vri, dokle voda sav miris od kruaka u sebe ne primi, onda izmakni i
metni odmah unutra 15 deka istuena eera da se rastopi, a kad se ohladi, procedi, pa uspi u staklo.









111
Broj 5.

Da naini delikatnu vodu od jagoda.

Uzmi na dve litre vode 50 deka lepih jagoda, izgnjei ih u istoj vodi, metni unutra 50 deka sitno istuena
eera, iscedi sok 1 limuna, meaj dobro da se sa eerom rastopi i da se sve dobro s vodom sjedini, pokri i
ostavi da jedan sat prestoji, pa onda procedi kroz esto platno u staklo.

Broj 6.

Da naini vodu od ribizala.

Uzmi 2 litre vode i 50 deka ribizala, izgnjei ih i smeaj s vodom, u koju e rastopiti 12 deka u prah
istuena eera i proceuj toliko puta, dok voda ne bude sasvim bistra, pa onda uspi u staklo.

Broj 7.

Da naini vodu od crvenih jagoda.

Ova voda se pravi kao i od ribizala, a eera e metnuti 15 deka.

Broj 8.

Da naini vodu od badema i oraja.

Uzmi jezgara, od ega hoe i koliko hoe, istuci u avanu, uspi vode i gnjei dobro s vodom, procedi i
zasladi eerom, kako hoe i koliko hoe.

Broj 9.

Da naini vodu od kajsija i bresaka.

Uzmi 6-7 lepih bresaka ili kajsija, po veliini njihovij manje ili vie, injuti tanko i iseci na komade, metni
u litru vode, pristavi u ist lonac k vatri da uzavri, da voda ukus i miris uvue u sebe, izmakni od vatre i metni
unutra 16-20 deka istuena eera, da se rastopi, a posle procedi nekoliko puta, dok voda ne bude bistra, pa
onda uspi u staklo.

Broj 10.

Da naini orzat.

Uzmi 3 deka od dinjina semena, i 4 gorka ili slatka, kako hoe, oljutena badema, istici zajedno u avanu,
metni unutra 9 deka istuena eera, izrui sve u litru vode, a na to neto pomorandina soka, izmeaj sve
dobro i procedi kroz istu krpu u staklo.









112
Broj 11.

Da naini vodu od pomorande.

Uzmi 4 pomorande, oljuti koru uzdu, pa onda oljuti onu tanku utu koicu, a meso iseci na sitno,
izmeaj oboje sa 12 deka istuena eera i ostavi da se eer rastopi, pa onda sve metni u litar vode i ostavi da
nekoliko dana prestoji, pa onda procedi kroz estu i istu krpu. Ovaku vodu moe i od limuna nainiti.


Broj 12.

Da naini vodu od limuna.

Pristavi k vatri u istom loncu 2 litre vode da vri, metni unutra 50 deka istuena uta eera, da se rastopi,
onda oljuti sa 4 limuna tanko koru i baci u vrelu eernu vodu, izmakni lonac od vatre, poklopi dobro i ostavi
preko no u podrumu da prestoji, sutra dan iscedi dobro iz oljutenih limunova sok u istu vodu, a posle
procedi 2 put kroz istu krpu i uspi u staklo.

Broj 13.

Da naini vodu od bizama.

Uzmi 6 grama istuena bizama, istuci u sitan prah, dodaj grumiak u prah istuena bela ledena eera, a u
staklo uspi dve litre vode, metni unutra eer i bizam, zatvori dobro i dri za upotrebu.

Broj 14.

Da naini tako zvani sorbet.

Uzmi litru vode, iscedi u nju sok od 4 limuna, uspi jednu au predreene bizamove vode, procedi kroz
istu krpu, pa uspi u staklo.

Broj 15.

Jo drukije.

Uzmi od 3 jajeta belanevinu, od dva limuna sok, kilu istuena eera, litru iste vode i 15 grama istuena
bizama, pristavi vodu k vatri, od belanevine naini penu, pa uspi u vodu kako belance tako i limunov sok i
eer i bizam, ostavi da se kuva, dospi 2 litre vode, pa posle procedi kroz isto platno u staklo.

Broj 16.

Da naini vodu od vianja.

Uzmi 50 deka lepih istih vianja bez peteljaka, povadi kotice, istuci u avanu, pomeaj s vinjama,
izgnjei, uspi 3 litre vode, izmeaj dobro, saspi u zaotrljastu kesu, procedi, a zasladi, kako hoe, eerom ili
kakvim madunom.






113
Broj 17.

Da naini vanrednu limunadu.

Uzmi dva limuna, oljuti koru do mesa, iseci na sitno, metni u 3 deci vina, i tako s vinom zajedno iscedi
dobro sok, uspi unutra 3 deci vode, i, ako hoe, malo eera, pa procedi kroz krpu.
Broj 18.

Jo drukije.

Uzmi 4 limuna, oljuti im koru, iseci ih na sitno i metni u litru vode, ostavi da dva sahata pokriveno stoji,
posle iscedi sok iz limuna u istu vodu i ostavi opet da po sata pokriveno stoji, pa onda procedi kroz krpu 8 ili
vie puta, dok sa svim ne bude bistro, zasladi eerom i opet procedi dva puta kroz krpu i pomeaj malo
bizamove vode, pa uspi u staklo.

Broj 19.

Da naini limunovu vodu slinu vinu.

Uzmi tako oljutenih kora od 6 limunova,pristavi k vatri u istu loncu 2 litre vode, metni unutra 15 deka
istuena eera, a kad pone vriti metni koru, izmakni od vatre, poklopi dobro, i ostavi da preko no u
podrumu prestoji; ako hoe da kisi, moe usuti unutra nekoliko kapljica veoma dobra sireta.

Broj 20.

Da naini vodu od cvea.

Uzmi mirisava cvea, kakva hoe, dve ake, pristavi litru vode k vatri da uzavri, izmakni od vatre, baci
unutra cvee, pokri dobro i ostavi da 3 sata prestoji; procedi vodu kroz kuhinjsko sito, metni k vatri da uzavri,
i kad izmakne metni opet frika cvea, i tako ini nekoliko puta, pa onda procedi vodu i uspi u nju nekoliko
bizamove vode ili nacedi soka od dva limuna i zasladi eerom.

Broj 21.

Da naini vodu od grea.

Uzmi 50 deka ista, lepa grea, samu zrnad, istuci polako u avanu, da seme ostane itavo, metni u 2 litre
vode, gnjei istim rukama, procedi kroz krpu u ist sud stiskavajui dobro, metni u to istuena eera 15
deka, a kad se eer rastopi, procedi kroz gusto platno nekoliko puta, da isto i bistro bude.

Broj 22.

Da naini vanrednu vodu.

Uspi 1 litru vode u jedan lonac, pristavi k vatri da vri, izmakni od vatre, i kad hladno bude, pusti unutra 3
grama onajzove esencije i deka vinska piritusa, i ukuvana eera 3 decil. ili kako ko slatko hoe, manje ili
vie.






114
Broj 23.

Da naini vodeni ipokras.

Uzmi od 6 limunova koru, meso od 1 pomorande i dva limuna, 50 deka eera istuena, slatke korice 3
grama, karanfilia 3 komada, dva lista oraikova cveta, korijona koliko sa dva prsta uzme, bela istuena
bibera, slatkih badema 12 deka, vode litru i vina bela 6 decil. Bademe oljuti, vodu i vino uspi zajedno u jedan
ist lonac i baci unutra sve ove stvari, ostavi dobro pokriveno da se 24 sahata izgrize i kad i kad promeaj, pa
onda procedi kroz zaotrljastu kesu i uspi u staklo.

Broj 24.

Da naini kiselu vodu za e.

Uzmi 5 limunova, oljuti ih, raseci na etvoro, metni sve u 1 litre vode i 12 deka istuena eera,
pristavi k vatri da etvrt sahata vri, pokri i metni u podrum, pa moe piti kad hoe.

Broj 25.

Da naini zdravu vodu.

Uzmi 5 kila zrelih istih zrnadi groa, operi vodom i osui, a dodaj venecijanska srea 50 deka, operi ga
lepo i osui, i 50 deka smrekovih zrnadi, opari ih vrelom vodom, pa vodu ocedi. Metni sve to u isto akove, i
naspi frikom vodom, a sa ake nie vranja da bude prazno, metni kod tople pei da 8 dana prestoji, da uzavri,
i tada svakog dana dolivaj mlakom vodom, i kad prevri, dospi vodom puno i zavranji, metni u podrum, i posle
8 dana moe piti, ali nemoj dolivati.

Broj 26.

Da naini vinsku vodu.

Uzmi kupovna krupna groa 3 kile, istuene bele slaice 5 deka, od divlje alfije lia 6 deka. Groe
iseci na sitno, metni sve u retke kesice obesi u polovae, naspi istom vodom, metni kod tople pei, a leti na
sunce i ostavi da 8 dana prestoji, onda izvadi kesice, a vodu pretoi u drugo burence, kesice ocedi u kakav
sud, a isceeno uspi u isto burence i metni u podrum, uzmi 6 kaika kiselice od vina, uspi u burence i ostavi
da prevri, pa posle pretoi kao novo vino.

Broj 27.

Da naini smrekovu vodu.

Uzmi bure, koliko hoe, zapari vrelom smrekovom vodom, pa onda metni istih frikih smrekovih zrnadi
do polovine bureta, pa onda uspi vode s pedlja nie od vranja, zatvori dobro i dri na polju 8 dana, i svaki dan
po nekoliko puta protumbavaj, a posle otvori i s frikom vodom dospi puno, metni u podrum i moe ga posle
8 dana piti.








115
Broj 28.

Jo drukije.

Zapari akove vodom u kojoj si kuvao smrekova zrnad, pa onda uzmi 5 kila zrelih istih zrnadi i istuci
oboje u avanu i baci u akove, uspi iste vode i metni na sunce da vri, a za tim unesi u podrum pa e imati
vrlo lepu smrekovu vodu za pie, a ova e jo bolja biti, ako obesi u nju kesicu i metne 2 deka slatke korice i
1 deka oraia i neto omana, a sve sitno iseeno i izgnjeeno, i upotrebljavaj.







GLAVA XXIV.

O raznim sokovima kojima e moi razna rashlaujua pia praviti.


Broj 1.

eerna voda kojom moe zasladiti razna pia.

UZmi fina istuena eera 1 kile, 3 litre vode, belanevine od 5 jaja; od belanevine naini penu, i meu
tim e sve malo po malo dolivati vode, dok svu vodu ne uspe, pomeaj eer sa tom vodom u erpenji, metni
na vatru da se kuva, penu, koja na vrh bude izlazila, skidaj, i kad i kad uspi unutra po au druge s belancima
zapenjene vode, i peni reetkom, a kad pene nestane, pusti da neto provri, skini s vatre, procedi kroz esto
sito, ili retko platno, uspi u staklo, zatvori i dri za upotrebu; sa ovom eernom vodom moe svako pie
zasladiti.

Broj 2.

Da naini sirup od eera ili madun s kojim e moi ne samo rakiju nego i svako drugo pie
zasladiti.

Uzmi fina istuena eera 2 kile, iste vode 6 litara, belanevine od 5 jaja; razbi belance s onom vodom
i naini penu, kao to je kod eerne vode reeno, uspi unutra eer, metni na vatru da se kuva, skidaj penu
neprestano, i pusti da se kuva dok ne bude kao madun; s ovim eernim madunom moe svako vino, rakiju
ili drugo pie zasladiti.

Broj 3.

Da naini sok ili madun od crvenih jagoda.

Uzmi crvenih zrelih jagoda, koliko hoe, oisti ih lepo, metni u dubok zemljani sud, izgnjei kaikom,
ostavi da preko no stoji; iscedi tiskom sok kroz krpu a ovaj opet kroz dvostruku krpu. Na svaka 3 decil.
ovaka soka uzmi po 25 deka istuena eera, koji e ukuvati, kao to smo pod brojem 2. rekli; pa onda skini s
vatre, metni u njega jagodin sok, smeaj dobro, a onda uspi u staklo i dobro zatvori.




116
Broj 4.

Jo drukije.

Zgnjei jagode u loncu kaikom, metni u podrum da stoje 3 ili 4 dana, onda procedi kroz krpu sok, ostavi
ga da prenoi u podrumu, pa ga onda procedi kroz dvostruku krpu, a posle pristavi k vatri da se kuva, metni
unutra na litru soka 50 deka istuena eera, da se s njime prokuva.
Primedba. Pri kuvanju eera treba paljivo penu skidati, jer se time med ili eer isti.

Broj 5.

Da naini madun od crvene rue.

Uzmi 1 kilu rue, pootkidaj cvetne listove, istuci ih u mramornom avanu i iscedi sok, a ostatak metni u
kalajisan sud, i uspi na to litru vrele vode i neka postoji dok voda ne pocrveni, ako to ne bude, a ti metni
unutra toliko istuene rue, da voda crvena bude, pa onda procedi kroz krpu. Meu tim skuvaj 50 deka
eerna maduna, kao to je pod brojem 2. kazato, i u mesto vode upotrebi crvenu od rue proceenu vodu, i
kad se taj madun pone zguavati, uspi unutra onaj prvi isceeni sok, i ostavi da se kuva, dok ne bude gusto
kao madun.

Broj 6.

Da naini madun od bele rue.

Uzmi od frikih belih rua listie, istuci, iscedi sok i kad ga bude 12 deka, uspi na isceeno cvee 3 decil.
vrele vode, ostavi preko no da stoji pokriveno, tada opet cedi iz njih sok i pomeaj s prvim, zatim uspi u
erpenju da se kuva; pomeaj unutra istuena eera 50 deka, i nek se kuva dok ne bude gusto kao madun.

Broj 7.

Da naini madun od vianja.

Uzmi zrelih istih vianja, istuci s koticama i iscedi sok, kao to smo i pri vinjevim vinima govorili, uspi
isti taj sok u erpenju da se dva sata kuva; na dve litre soka uzmi kilu istuena eera, 1 deka istuene slatke
korice i karanfilia 1 deka, smeaj sve u onaj sok, ostavi malo da se eer rastopi, i promeaj da se sa
sokom sjedini, a zatim uzmi s vatre, i hladno uspi u staklo, zatvori i dri do upotrebe. Ako uspe ovog
maduna u vodu, onda e dobiti vanredno pie za rashlaenje.

Broj 8.

Da naini nekuvan madun od ribizala.

Uzmi zrelih lepih ribizala, izgnjei ih dobro i metni u krpu, istisni iz njih sok u staklo, ostavi da dva dana
u podrumu prestoji, zatim procedi ga kroz krpu, i ostavi da opet dva dana postoji, i opet procedi, i ovako ini
dok sok ne bude bistar. Na 3 decil. taka soka uzmi 50 deka u prak istuena eera ( prosejana ), metni u sok i
meaj, dok se eer ne rastopi, tada ostavi dva dana da stoji, i ako bude mutno, opet procedi, pa onda uspi u
staklo i dobro zatvori.






117
Broj 9.

Da naini madun od kuvanih ribizala.

Iscedi sok iz ribizala, kao to je ve reeno, uspi u erpenju, pomeaj unutra istuena eera, koliko hoe,
i ostavi da se kuva dok ne bude kao madun.

Broj 10.

Da naini madun od grea.

Uzmi ista, zelena groa ili grea, istuci i iscedi sok, i u 3 decil. taka soka, pomeaj kilu istuena eera,
metni nad vatru da se kuva, i kad se pone zguavati, metni unutra tanke s limuna oljutene ute korice, pa
nek malo provri, onda skini s vatre, ostavi da se ohladi, a posle uspi u staklo. Ovaj sok ili madun koristi pri
svakoj vatrutini, jer gasi e, a rashlauje kad se s vodom pomea i pije.

Broj 11.

Da naini madun od limunova.

Uzmi 50 ili vie lepih limunova, sljuti gornju tanku utu koricu, iseci na sitno, metni u iroko staklo,
zatvori i ostavi u podrum. Oljutene limune iseci na komade, iscedi iz njih sok i ostavi ga da u istom sudu
pokriveno stoji dva dana, a kad se staloi polako ocedi sok, procedi ga nekoliko puta kroz esto sito ili krpu,
pa onda uspi na one ute koriice u staklu, zatvori, ostavi da 3 dana prestoji na toplu mestu, pa opet procedi
kroz krpu. Na 3 decil. taka soka, uzmi 50 deka istuena fina eera, smeaj sve u erpenji, metni na eravicu i
kad se zagreje, meaj s drvenom kaikom, dok se eer ne rastopi, skini s vatre, ali da ni malo ne vri, procedi
opet, i imae vanredni rashlaujui sok.

Broj 12.

Da naini madun od dgunja.

Uzmi zrelih lepih dgunja, istri ih na trenici, iscedi iz njih sok ( za 5 decil. maduna treba nacediti 4 litre
soka ), uspi u erpenju i smeaj unutra istuena eera na 5 decil. 50 deka, pa metni da se kuva, dok ne bude
gusto kao madun.

Broj 13.

Da naini madun od dudova.

Naberi istih zrelih dudova, metni ih u ist lonac, izgnjei ih s kaikom, pa procedi kroz krpu sok, i uspi u
erpenju, metni da se kuva, dok se ne zgusne. Neki meu i eera, ali to nije nuno, jer su dudovi dosta slatki.

Broj 14.

Da naini sok od kruaka.

Uzmi zrelih sonih kruaka, iseci ih na komade, istuci i iscedi sok iz njih, metni u erpenju da se kuva,
skidaj penu, pa kad bude gusto kao med, skini s vatre.




118
Broj 16.

Da naini madun od oraja.

Uzmi zelenih orahovih ljusaka, istuci u avanu, i iscedi sok iz njih. U 3 decil. takva soka metni 50 deka
istuena eera, i metni na vatru, da se kuva.
Primedba. Od sviju ovih do sada spomenutih maduna, moe se praviti rastvorena ili rashlaujua voda
za pie, kad neto tog soka u au uspemo, pa s vodom pomeamo i promukamo.

Broj 17.

Da naini julep od rua.

Nakidaj cveta od rue, istuci u avanu, metni u kalajisani sud da dva dana prestoji, onda uzimaj po neto u
avan mramorni i tucajui sipaj po malo ruine vide, metni istueno u krpu, iscedi stiskom sok, i tako ini dok
svu istuenu ruu ne iscedi. Onda uspi u staklo, i ostavi zatvoreno da stoji, da talog na dno padne, onda ocedi
u erpenju, i na 3 decil. taka soka uzmi 40 deka istuena eera i metni da se kuva, dok ne bude kao madun; a
kad skine s vatre, moe 3-4 kaplje vitriolgajsta unutra kanuti, i odmah promeati, i bie veoma prijatno pie,
kad neto s vodom promea.

Broj 18.

Jo drukije.

Uzmi ruine vode litru, eerne vode ( pod brojem 1. ) 9 decil., i smeano kuvaj da bude gusto kao
madun.

Broj 19.

Da naini julep od eerna vina.

Uzmi eerna vina 20 deka, uspi u litru vode, pa presipavaj iz suda u sud, da se oboje lepo sjedini, pa e
biti vanredo pie.

Broj 20.

Da naini slini julep.


Uzmi eerna vina 2 decil., ruine vode 2 decil., iste vode litru, smeaj kao kod br. 10., i bie pie, koje
gasi e, a osobito u groznici.

Broj 21.

Da naini julep od raznih sokova.

Uzmi dudova soka 18 deka, jagodina soka i eerove vode po 40 deka i eerna vina 9 deka. Uspi sve u
erpenju, metni da se na tihoj eravici prokuva, dok ne bude gusto kao madun.





119



GLAVA XXV.

O raznim vetakim rakijama.


Broj 1.

Mi nemamo nude davati uputstva kako treba pei rakiju od komine, ljiva i drugih plodova, i u vreme
potrebe po drugi i trei put prepicati, jer je to onima, koji se time bave i koji imaju svoj kazan veoma poznata
stvar.Naa je namera da nauimo, kako e moi dati rakiji bolju snagu, miris i ukus, t.j. dodajui neke stvari,
pa da bude, piritus, esencija, rozolija i.t.d. Pecivo rakije, koja se za vetake rakije ini, apotekari i lekari
vele destilovanje, a ovu re upotrebljuju oni i pri vaenju vode iz cvea i drugog bilja, korenja i semenja.
Rektifikovana rakija je ona, koja se na vatri destilie, jer tu sutina rakije ispari se a voda sva ostane u kazanu;
i ovo biva u dvostrukom i trostrukom prepicanju rakije, koja se tada naziva piritus.
Esencija se zova ona rakija, koja prepicanjem metnutih u nju trava, korenja i semenja svojstvo i silu iz njih
u sebe uvue, i ova se pravi dvojako: jedna s takvim travama i korenjem prepie se na novo; a druga se ne
prepie, nego se dri nekoliko dana na toplu mestu.
Rozolija se pravi istim nainom, kao i esencija, samo to se ova zaslauje eerom, i daje joj se lice:
crveno, uto, zeleno kako ko hoe.

Broj 2.

Da vidi da li je dobar piritus.

Ma da se moe praviti piritus i od rakije peene od od ljiva ili od drugih plodova, ali piritus, koji se od
vinske komine pravi, ili od samog jakog vina, mnogo je bolji i ovako probati moe: 1). Metni malo suha
baruta u srebrnu kaiku, uspi na to piritusa, pa onda zapali, pa ako sav izgori, da ni malo mokrote ne ostane,
onda je piritus dobar, 2). Uspi piritusa u aicu, kani u njega jednu kaplju ista zejtina, i ako ova kaplja
odmah na dno padne, makar i meao, onda je taj piritus vrlo dobar, i svaka se esencija s njim moe praviti.

Broj 3.

Filtrovanje.

Svaku rakiju, u koju mee neke stvari, treba procediti, da bude veoma bistra i ovo se zove filtrovanje, koje
se ovako ini: Uzmi komad esta platna, ili fina konofosa, prostri po njemu tanku hartiju, fluspapira, prei za
platno,a po hartiji opet drugi tanak komad platna i naini zaoiljastu kesu, slinu levku; kad se kroz ovaku
kesu rakija ili to drugo cedi, onda se to zove filtrovati. No osim ove s hartijom kese, treba jo dve imati, to
jest, jednu od dvostruka konofosa bez hartije, a drugu od vunena sukna. Ove obadve se zovu ipokrasovim
rukavom. Rakiju, koju e filtrovati, propusti najpre kroz sukno, pa onda kroz dvostruki konofos, a najposle
kroz hartiju. Vino treba proputati najpre kroz sukno, pa onda kroz konofos. Obe ove poslednje kese treba
posle ceenja prevrnuti, vodom dobro isprati i osuiti, a onu s hartijom oprati mokrim sunerom i osuiti.








120
Broj 4.

Da naini esenciju od ambre kojom e moi zasladiti svako pie.

Uzmi ambre grize deka, bizma istona 11 grama, piritusa ruina 6 deka, piritusa vinska i tartara
ziratog 12 deka.Metni sve zajedno u staklo, zatvori dobro i obesi u zimu blizu pei, a u leto na sunce, dok
piritus dobije zlatnu boju, a tada filtruj, to jest procedi kroz onaj napred opisani od hartije levak, uspi u
staklo, zatvori dobro i uvaj. Kad se od ove dragocene esencije nekoliko kapljica pomea sa nekoliko kapljica
esencije od slatke korice i karanfilia, i posle u lepo crno, sa eernim madunom zaslaeno vino uspe, bie
veoma prijatno pie, a naroito onima, kojima malakava muka snaga.

Broj 5.

Da naini piritus od slatke korice.

Uzmi 16 litara komovice u kazani, baci unutra 18 deka na krupno istuene slatke korice, i aku sitne
soli, poklopi i ostavi nekoliko dana da se grize, za tim destiluj na tihoj vatri.

Broj 6.

Da naini piritus od karanfilia.

Na 16 litara jake komovice uzmi 15-18 deka na krupno istuena karanfilia i aku soli, ostavi da se u
kazanu grize, pa onda destiluj.

Broj 7.

Da naini piritus od iirota.

Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka na sitno iseena iirota, i aku soli, ostavi da se 24 sata u
poklopljenom kazanu grize, pa onda destiluj.

Broj 8.

Da naini piritus od omana.

Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka na sitno iseena omana, 12 deka korena sitno iseena od perunike
i aku soli, i radi kao pod broj 7.

Broj 9.

Da naini piritus od angelike.

Uzmi na 16 litara rakije 40 deka na sitno iseena korena angelikina i aku soli, i radi kao pod br. 7.

Broj 10.

Da naini piritus od ruzmarina.

Na 16 litara rakije uzmi 50 deka ruzmarina na sitno iseena i aku soli, i radi kao kod br.7.



121
Broj 11.

Da naini piritus od raznog bilja.

Tako isti pravi se piritus od metvice, alfije, lavendla, matinjaka i drugog mirisavog bilja.

Broj 12.

Da naini piritus od rue.

Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka suve rue, t.j. cvetnih listova, dodaj 25 deka rodiskog na sitno
izljutena drveta i aku soli, ostavi u kazan da se izgrize, pa onda destiluj.

Broj 13.

Da naini piritus od kima.

Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka kima i aku soli, ostavi u kazan da se izgrize, pa onda destiluj.

Broj 14.

Da naini piritus od slatka kopra.

Na 16 litara rakije uzmi kilu semena od slatka kopra i aku soli, ostavi da se izgrize, a posle destiluj.

Broj 15.

Da naini piritus od smreke.

Uzmi na 16 litara rakije 2 kile istih zrelih istuenih smrekovih zrnadi i aku soli, ostalo kao kod br. 7.

Broj 16.

Da naini piritus od onajza.

Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka istuena onajzova semena i aku soli, ostavi preko no da se
izgrize, pa posle destiluj.

Broj 17.

Da naini esenciju od slatke korice.

Uzmi slatke korice na krupno istuene 15-18 deka, pomeaj sa 4 litre rektifikovana vinska piritusa, ostavi
2-3 dana na toplu mestu da se izgrize, pa onda na tihoj vatri destiluj do 2 litre i 5 decil. , uspi u staklo i dobro
zatvori.








122
Broj 18.

Da naini esenciju od smreke.

Uzmi 50 deka istih zrelih smrekovih zrnadi, izgnjei ih i metni u 5 litara vinska piritusa, ostavi 3-4
danada se grize, pa onda destiluj.

Broj 19.

Da naini esenciju od karanfilia.

Uzmi 25 deka na krupno istuena karanfilia, uspi na njega 5 litara vinska piritusa i ini kao pod br,
17.

Broj 20.

Da naini vanrednu smrekovu rakiju.

Uzmi frikih zrelih smrekovih zrnadi 5 deka, isijota 3 deka, soli po ake, komovice 3 litre a iste vode 3
decil. Smreku i isijot istuci, metni u kazani, baci so unutra, a na to rakiju, poklopi i ostavi 24 sata da se
grize, pa onda uspi unutra vodu i tako destiluj do dve litre.

Broj 21.

Da naini jo drukiju vanrednu rakiju.

Uzmi istuena onajzova semena 3 deka, iirota 12 deka, bela isijota 9 deka, angelike 6 deka, gospina bilja
9 deka, korice slatke 3 deka, kore od pomorande i limuna po 6 deka, sve sitno u avanu zgnjei, i rajskih
zrnadi do 3 deka. Metni sve u kazani, uspi na to 1 akov dobre komovice i ostavi da se 8 dana grize, pa onda
destiluj.

Broj 22.

Jo drukije.

Uzmi istuena onajzova semena 50 deka, uspi na to 7 litara rakije, ostavi 4 dana da se grize, pa onda
destiluj; posle uzmi kore od pomorande 2 deka, istuena oraia 3 deka, istuena karanfilia 1 deka i 50
deka istuena eera. Smeaj sve to u destilovanu rakiju i ostavi 6 dana da se grize, pa onda filtruj.

Broj 23.

Jo drukije.

Uzmi tanko sljutene kore od pomorande 1 deka, hrapave metvice 1 aku, cvea od romanjike 2 ake i
cvea od zove 8 deka, onajza, morae i kima po 8 grama, slatke korice 2 deka, oraia i 1 deka. Iseci i istuci
sve ove stvari i smeaj u dobro staro vino ili u komovicu ( 6 litara ), ostavi nekoliko dana da se grize, pa
onda destiluj.






123
Broj 24.

Da naini krasnu rakiju.

Uzmi estoke komovice 8 litara, destiluj i prepicavaj vie puta. Na litru takva rektifikovana piritusa uzmi
2 kile lepa kupovna krupna groa, raseci svako na dvoje, a seme izbaci, a tu rakiju ili piritus uspi u veliko
staklo i zatvori dobro, da ne vetri.Groe metni u kalajisani lonac od 4 litr, uspi u nj iste vode i pristavi k
vatri da vri, dok ne bude voda crvena kao vino; onda ocedi kroz istu belu krpu litru i 4 decil. u drugi ist sud
i dobro zatvori, a onaj prvi lonac dospi opet vodom, i kad uvri trei deo, procedi kroz krpu, a groe stisni u
krpi to jae moe, da sva snaga u vodu izae, onda opet uspi vodu u isti lonac, koga e staviti u kotao u
kom e destilovati vodu i pusti da se kuva do gustine maduna. Posle na 2 litre predreene rektifikovane
rakije, uzmi slatke korice 8 deka, oraia, galganta i karanfilia po 1 deka. Istuci sve u prah i prosej kroz
sito, metni u staklo u kojem je ona rektifikovana rakija, zatvori dobro, zalepi testom, koje e nainiti od
brana i belanevine; metni kotao u vodu da stoji na vatri 24 sahata, ali da voda ne vri u kotlu, nego da
jednaku toplotu ima, posle ostavi oboje da se hladi, i procedi rakiju kroz dvostruki konofosku kesu u drugo
veliko staklo. Na dve litre take mirisave rakije uzmi od one prve iz groa oceene vode litru, i toliko od onog
maduna, smeaj s onom rakijom, zatvori dobro, i metni da tri dana na toploj pei stoji i gustina e na dno
pasti, a rakija bistra biti.

Broj 25.

Da naini miriljavu esenciju radi popravljanja vina.

Uzmi slatke korice 6 deka, rajskih zrnadi 9 deka, karanfilia 3 deka, bela isijota i galganta po 1 deka.
Istuci sitno, metni u staklo, uspi na to rektifikovane rakije, zatvori dobro, ostavi na toplu mestu 8 dana da
stoji, a posle procedi, i dobro zatvoreno dri do upotrebe.

Broj 26.

Da naini jo drukiju esenciju.

Uzmi slatke korice 9 deka, rajskih zrnadi 5 deka, oraikova cveta, karanfilia, korena bele perunike,
isijota po 1 deka. Metni sve istueno u staklo sa irokim grlom, uspi vinska piritusa, zatvori dobro i ostavi
na toplu mestu 8 dana da se grize, zatim procedi i dri do upotrebe.

Broj 27.

Da naini miriljavu esenciju od koje moe vanredni ipokras napraviti.

Uzmi slatke korice 6 deka, isijota, karanfilia, rajskih zrnadi i dugaka bibera po 3 deka, oraikova cveta
1 deka, ambre grize 3 grama, bizama istona 2 grama. Istuci sve, smeaj zajedno i metni u staklo, uspi na to
rektifikovana vinska piritusa, s etiri prsta vie svega, zatvori staklo, ostavi 8 dana da na toplu mestu prestoji,
a meu tim po kad i kad mukaj. Rastopi u litru crna vina 25 deka sitna prosejana eera, a na to e usuti 20
ili vie kapljica ove esencuje, pa onda metni u staklo i vie puta promukaj, pa e imati vanredni ipokras.









124
Broj 28.

Da naini esenciju protiv nastupa i slaba eluca.

Uzmi slatke korice 5 deka, korijona i onajza po 7 deka, rajskih zrnadi i oraia po 3 deka, setvala,
oraikova cveta i korena jasenova po 1 deka. Istuci sve, metni u staklo i naspi vinskim piritusom, ostavi na
toplu mestu da se grize 14 dana, pa onda filtruj kroz konofos. Od ove se esencije pije jutrom i veerom po
mala rakijska aica.


Broj 29.

Da naini slinu toj esenciji.

Uzmi tanke narandine kore 12 deka, kima, korijona i onajza po 7 deka, slatke korice 5 deka, oraia i
rajskih zrnadi po 3 deka, karanfilia, oraikova cveta, setvala, iirota i korena jasenka po 1 deka. Iseci i istuci
sve, metni u staklo, uspi 1 litru i 5 decil. vinska piritusa, zatvori, ostavi na toplu mestu da se 14 dana grize,
ali svaki dan mukaj po nekoliko puta, pa onda procedi.

Broj 30.

Da naini gorku esenciju.

Uzmi trave pelena 15 deka, blaena kalja, stozlatnika mala, trilisnika groznikog po 9 deka, korena
iirota, gencijana, setvala po 3 deka, oraia i slatka korice po 1 deka, kore od pomorande 12 deka. Iseci sve
na sitno, metni u iroko staklo, uspi 4 litr vinska piritusa, ostavi na toplu mestu da se 8 dana grize, a posle
iscedi dobro, pa dri u zatvorenu staklu.


Broj 31.

Jo drukije.

Uzmi pelena 4 ake, mala stozlatnika, jelenka i alfije 2 ake, cveta peroeva i volezikova po dva prsta, a
oraikova 2 grama, korena iirota i omana po 1 deka, kore od pomorande i limuna po 2 deka, korijona 1
deka i slatke korice 4 grama. Bilje i korenje iseci na sitno, a zaine istuci na krupno, metni sve u staklo, uspi 1
litru i 5 decil. vinska piritusa, zatvori dobro, ostavi na toplu mestu, da se nekoliko dana grize, pa onda
procedi i dri za upotrebu.


Broj 32.

Da naini jo drukije esenciju.

Uzmi pelena, mala stozlatnika, blagoslovena kalja po 4 ake, mravka, dimnjae, tatrljana i vratia po 3
ake pa uini kao i s preanjim pod br. 31.







125
Broj 33.

Da naini jo drukije gorku esenciju.

Uzmi slatke korice 4 ake, blagoslovena kalja, mala stozlatnika, rapave metvice po 2 ake, isopa, rute
raspriaste i alfije po aku; korena omanova, gencijana po 3 deka, semena slatka kopra i onajza po 1 deka,
kore od pomorande i limuna po 3 deka, smrekovih zrnadi aku i ini kao pod brojem 31.
Primedba: Ako eli da ove esencije izgube sav miris i ukus i estinu rakijinu, a ti sve miriljave stvari iz
nje izvadi, pa druge take iste ponovo i na taj nain opet u tu rakiju metni, i esencija e izgubiti sve rakijsko; ali
kad stvari bude iz nje vadio, a ti ih dobro izgnjei i sve u rakiju filtrovano uspi. Kad ovako naini esenciju,
onda moe nainiti u svako doba godine bermet, t.j. uzmi ove esencije 1 ili 1 decil., a 9 decil. stara, dobra
crna vina, izmeaj, pa e imati veoma lepa bermeta ( pelenaa ). Ove su esencije vrlo dobre za stomak, ali
samo onda, kad se po 20-30 kapljica na tesrce piju, a osobito starim ljudima ine one dobre usluge.

Broj 34.

Da naini izvrsnu rozoliju.

Uzmi slatke korice 3 deka, karanfilia 2 deka, rajskih zrnadi 2 deka, oraikova cveta 5 deka, limunove
kore 3 deka. Sve ovo na sitno iseeno i istueno smeaj, metni u staklo i uspi na to 2 litre estoke
komovice, zatvori staklo dobri i metnina toplu mestu, da nekoliko dana prestoji, da rakija iz stvari svu snagu
izvue, pa onda: uzmi 1 kilu i 50 deka sitno istuena eera, rastopi u litri ruine vode i metni u erpenju na
vatru da se kuva. Uzmi zrnadi karmazanevih 20 deka, izgnjei ih u kalajisanom sudu, uspi na to sreova olaja
( u apoteci ) deka, izmeaj dobro, metni u veliko staklo, a na to uspi vinska piritusa, zatvori dobro, pa
ostavi na toplu mestu da 4 dana prestoji, i to e onda izgledati crveno kao rubin boja, i onda e procediti kroz
platno u drugo staklo; ili: uzmi ambre grize 6 grama, bizama 4 grama, istuci oboje s ledenim eerom na sitno,
metni u sud, uspi na to ruina piritusa 8 decil. i metni na toplu mestu da nekoliko dana prestoji.
Jo drzkije:
Uzmi maduna od limuna i pomorande po 6 deka, smeaj oba s pretpomenutim madunom, uspi na to
onu esenciju karmazanevu, tinkturu, kao i ambrovu esenciju, sve to u jednom velikom staklu smeano i
dobro izmukano ostavi da dva dana na toplu mestu da stoji, za tim filtruj u rozolijska stakla, i imae
rozolije, od koje nije mogue bolju nainiti.

Broj 35.

Da naini jaku rozoliju.

Uzmi ista onajzova semena i od slatka kopra semena i korena gospina bilja po kilu i 50 deka, metni sve
zajedno u kazan, uspi na to estoke komovice 10 litara i poklopi dobro, ostavi da 24 sata da se grize, onda
destiluj na tihoj vatri; i kad se polovina ukuva bie piritus, koga e usuti u veliko staklo, ili u kakav
kalajisan sud, u koji e najpre metnuti slatke korice 9 deka, oraia 1 deka, karanfilia 3 deka, isijota 1
deka, dugaka bibera 1 deka, korena bele perunike 1 deka, setvala deka, galganta, rajskih zrnadi i iirota
po 1 deka, fina afrana 1 gram.
Sve sitno istuci. Povei dobro ozgo sud sa svinjskom beikom, metni na toplu mestu, a zimi na pe, nek
stoji 4 dana da se grize, onda uzmi kupovna krupna groa, oisti, operi vodom, metni u vruu vodu da
nabubri, istuci u avanu i metni ga u piritus; ostavi dva meseca da tako stoji, a posle uzmi drugi sud ili
kalajisan lonac, povei ozgor dvostruku, malo u sud ugnutu krpu, sipaj kroz nju onaj piritus, a ostatak dri u
sudu, metni u sud strugotina crvena sandala 3 ili 4 deka kako ko hoe da mu bude crvenkasto ili zagasito
crveno, zatvori sud beikom i ostavi dva dana da stoji; pa onda filtruj i sipaj u staklad, zatvori i dri do
upotrebe. Ako hoe da je slae, a ti metni kilu na krupno istuena eera, da se rastopi u sudu, pa tada filtruj i
u boice razlivaj. Na onaj ostatak groa u prvom sudu, uspi komovice dobre, zatvori dobro i ostavi da
nekoliko dana na toplu mestu prestoji, pa e dobiti dobru esenciju, koju moe sa eerom ili madunom
sladiti i upotrebljavati.
126
Broj 36.

Da naini dragocenu rozoliju.

Uzmi ambre grize 2 grama, bizama 12 grama, konfekciona alkermeza 3 deka i ledena eera 18 deka.
Ambru i bizam istri na mramornom kamenu, a pri trenju sipaj po malo rektifikovana ruina piritusa, a
neprestano trljaj, dok ne bude kao lepko testo; onda metni u olju, pomeaj konfekcioni alkermez, pa kad si
dobro izmeao, metni u veliko staklo, operi olju s ruinim piritusom, pa i to uspi u staklo.Meu tim uspi u
istu erpenju litru vode, pa metni u nju istuena ledena eera, pusti da se kuva, dok ne bude gusto kao
madun, pa kad se ohladi uspi u ono staklo, gde e sad usuti 6 litara ljute komovice ili ljivovice, zatvori
dobro staklo s beikom, pa mukaj da bi se sve lepo smealo ( za to staklo ne sme biti sa svim puno), pa sad
ostavi na toplu mestu da nekoliko dana prestoji. Onda filtruj, razaspi u staklad, zatvori dobro, pa dri do
upotrebe. Ova je rozolija veoma dobra za bonu slezinu.

Broj 37.

Da naini bingehajmsku rozoliju.

Uzmi dobre ljivovice 6 litara, bela eera 2 kile, ruina ulsa 6 decil., istuena korijona 30 deka, slatke
korice 7 deka, ambre grize 6 grama, bizma 8 grama. Ruinu vodu uspi u erpenju, metni u nju istuena eera
da se rastopi, pa je metni na vatru da se kuva, dok ne bude gusto, kao madun, a ambru i bizam istrljaj sa
neto eera i metni u kesicu; slatku koricu istuci i zajedno s korijonom metni u kesicu. Rakiju uspi u kakav
kalajisan sud, obesi u nj obe kesice, a madun eerni jo dok je vreo uspi na to, zatvori dobro sud, filtruj, a
dodaj malo karmazaneve tinkture, kako bi rozolija dobila crvenu boju, ili kakvu ti hoe.

Broj 38.

Da naini virtemberku rozoliju.

Uzmi slatke korice 7 deka, karanfilia, rajskih zrnadi, galganta, oraikova cveta i kubeba po 6 grama,
strugotina od rodiskog drveta 5 grama, uta sandala ( drveta ) 2 grama, crvena sandala ( drveta ) 1 deka i
oraia 8 grama. Istuci sve na krupno, metni u veliko staklo ili u kakav kalajisan sud, uspi na to 1 litru i 5
decil. vinska piritusa, svei u kesicu 10 grama bizma, metni unutra, zatvori dobro i ostavi 24 sahata da se
grize, pa onda opet uspi 2 litre estoke rakije, zatvori dobro i ostavi da 8 dana na toplu mestu prestoji, pa onda
filtruj i zasladi eernim madunom po tvojoj volji.


















127
Broj 39.

Da naini populsku rozoliju.

Uzmi vode 3 litre, vinska piritusa 1 litru, eerne vode 3 decil., esencije onajzove 9 deka, esencije slatke
korice 9 deka, bizma grama, ambre 1 gram. Bizam i ambru satri u prah, metni u vinski piritus da se 24
sahata grize; onda uspi vodu u lonac, pristavi k vatri, kad neto provri, uspi u kakav povelik lonac i kad bude
mlaka, uspi unutra vinski piritus s bizmom i ambrom, a tako i eernu vodu i obe esencije, zatvori dobro i
ostavi da 24 sahata prestoji, pa onda filtruj.

Broj 40.

Da naini vanrednu rozoliju.

Uzmi onajzova rakije 4 litre, ruina ulsa litru, uta eera kilu, korijona 50 deka, dugaka bibera 1
deka, slatke korice 5 deka, karanfilia 15 zrnadi, bizma 10 grama, ambre 5 grama. Istuci sve na krupno, a
bizam i ambru istuci u prah, pa sve metni u 6 decil. vinska piritusa, i ostavi 8 dana da se grize na toplu mestu;
eer istuci, metni u ruinu vodu nad vatrom da se rastopi, rakiju onajzovu uspi u jedan ist kalajisan sud, i
kad ruina eerna voda bude vrila, uspi je odmah u rakiju, a tako i onaj piritus i one reene trave i zaine,
zatvori, ostavi 24 sahata da stoji, a da bude crveno, metni malo karmezaneve tinkture, pa filtruj.

Broj 41.

Da naini francusku rozoliju.

Uzmi vinska piritusa 5 litara, slatke korice 6 deka, karanfilia 3 deka, fina eera 1 kilu i 50 deka, iste
vode litru, ambre 4 grama i bizama 2 grama. Vinski piritus uspi u sud, slatku koricu i karanfili istuci i metni
u piritus i pusti 24 sahata da se grize. Meu tim ambru i bizam istuci s malo ledena eera, metni u stakaoce,
uspi na to 1 deka ruina piritusa, i ostavi 24 sahata da stoji, pa onda pomeaj s vinskim piritusom, istuci 1
deka karmazovih zrnadi, nakaplji na njih sreova olaja 15 kapljica, metni u staklo i uspi malo rektifikovana
piritusa i ostavi takoe 24 sahata da stoji, i postae vanredna crvena tinktura, od koje toliko u predreeni
vinski piritus uspi, da dobar izgled i boju dobije. eer e istui i metnuti u vodu da se rastopi nad vatrom, a
vodu eernu uspi u piritus, promeaj, sve ostavi 6 sahata da stoji, pa onda filtruj.

Broj 42.

Da naini od rue rozoliju.

Uzmi provenute mirisave rue 50 deka, slatke korice 5 deka, rajskih zrnadi 1 deka, isijota 1 deka i
semena onajzova 1 deka. Zaine istuci, pomeaj s ruom, metni u stakleni kazani, uspi 3 litre estoke
komovice, zatvori, ostavi nekoliko dana da se grize, pa onda destiluj. Meu tim rastopi u erpenji nad vatrom
75 deka eera u 3 decil. ruina ulsa, i s ovom eernom vodom zasladi destilovan piritus, pa onda filtruj.











128
Broj 43.

Jo drukije.

Uzmi slatke korice 6 deka, karanfilia, galganta, isijota i setvala 3 deka, oraia 1 deka, oraikova
cveta 2 deka, crvene rue i ruzmarina po 1 aku, rajskih zrnadi, kubeba i korena bele perunike po 1 deka, kore
od limuna o pomorande po 1 deka. Sve na sitno iseci, pa metni u kalajisan sud, istuci 2 kile eera i uspi
na to 10 litara estoke komovice, zatvori dobro, ostavi da 14 dana na toplu mestu da se grize, a za tim filtruj i
razli u boice.

Broj 44.

Da naini zelenu rozoliju.

Uzmi slatke korice 5 deka, isijota 3 deka, iirota 1 deka, galganta, karanfilia, oraia i istog cveta po
deka i korena bele perunike toliko. Istuci sve, metni u kazani, uspi na to 20 litara estoke rakije, ostavi 24
sahata da se grize, pa onda destiluj i u destilovanu rakiju metni iseene rute, hrapave metvice i matinjaka i
ostavi zatvoreno da stoji, dok rakija ne pozeleni, pa onda filtruj i zasladi eernom vodom, ili madunom,
kako ti je volja.

Broj 45.

Da naini zlatnu rozoliju.

Uzmi slatke korice 7 deka, rajskih zrnadi, oraia, oraikova cveta, karanfilia i isijota po 5 deka,
ruzmarinova cveta 7 deka, matinjaka, alfije po 4 ake, onajza i moraeva semena po 1 deka i uta sandala
5 deka. Sve iseci, istuci i sve zajedno metni u kazani, uspi vinska piritusa, zatvori i ostavi da se nekoliko
dana grize, pa onda destiluj, a dodaj utu boju, zasladi po volji, iseci 12 zlatnih listova i metni unutra, pa onda
rastoi u staklad.

Broj 46.

Jo drukije.

Uzmi slatke korice 25 deka, kupovna groa 50 deka, korena gospina bilja 25 deka, rajskih zrnadi 5
grama, korena bele perunike i oraikova cveta po 3 deka. Sve iseci, istuci i metni sve zajedno u veliki
stakleni ili kakav drugi sud, uspi 15 litara estoke onajzove rakije, dodaj 2 grama afrana, zatvori dobro i
ostavi da se 12 dana grize, pa onda filtruj i zasladi po volji.

Broj 47.

Da naini belu rozoliju.

Uzmi slatke korice 10 deka, karanfilia, isijota, rajskih zrnadi, iirota po 3 deka, semena onajza, morae i
galganta po 1 deka, korena bele perunike i korena od gospina bilja po 10 deka. Iseci, istuci na sitno, metni u
kazani, uspi 4 litre vinska piritusa, ostavi nekoliko dana da se grize, za tim destiluj, rastopi u destilovano
kilu fina bela eera, pa onda filtruj i metni unutra sitno iseenih 6 zlatnih listova, pa razli u boice.






129
Broj 48.

Da da rakijama izgled, boju.

Crvenu rakiju nainiti moe sa crvenim sandalovim drvetom, sa zrnima od karmazina i koenilama i sa
cveem bogorodiine trave. utu rakiju sa afranom, sa korenom kurkume ( utnjaka ) i jabukova drveta.
Plavu rakiju sa cveem od razlika i drvetom nefritikom. Zelenu sa travama matinjakom, slaticom, hrapavom
metvicom, rutom raspriastom, bedrenicom i t.d.

Broj 49.

Kakvu vodu da upotrebi u kojoj e kuvati eer.

Za kuvanje eerne vode ili maduna moe u mesto vode uzeti ulsa od perunike, estoslavke, podbela,
crne bokvice ili od drugog bilja, na pr. rue, a umesto obina eera moe upotrebiti ledeni.
Primedba: Najlaki nain da naini onajzovu ( ili drugo koje miriljavo pie ) esenciju: Istuci onajz u
avanu, metni u staklo, uspi na to estoke komovice, zatvori dobro pa metni zimi na pe, a leti na sunce 8 dana
da se grize, pa e biti vanredna onajzova rakija, zatim je filtruj; to isto vai i za svako drugo bilje.



GLAVA XXVI.

O mednom piu ili erbetu.


Broj 1.

Medeno pie pravi se od meda i vode, kuvanjem; ovo je pie poznato u nas pod imenom erbet . U staro
doba kad se nisu tako u veliko vinogradi radili, upotrebljavali su ponajvie ovo pie. Jelinski pesnici spominju
neko bogovsko pie, kojeg uznosie i nektarom zvahu. Ovaj nektar, bez sumnje, pravili su oni od meda i vode,
kao na erbet. U Rusiji, Poljskoj, vedskoj i Norvekoj i Danskoj i po drugim zemljama, gde vino ne rodi u
tolikoj meri, kao u nas, upotrebljavaju erbet, koji je zaista po zdravlje koristan, a prema tome i bolji, nego
kojekakva sumporasta i krena pia. Ovo je pie vrlo dobro za sumorne, stare i slaba sastava ljude. Istonjaci
veoma veto i dobar erbet prave, a naroito Turci i Persijanci.

Broj 2.

Kako se pravi erbet.

erbeta ima jaka i slaba, a pravi se na razline naine; to zavisi od meda, jer i med nije ni svuda ni uvek
jednak. U Litvaniji se najbolji erbet pravi od meda lipovca, pa se tako i erbet zove: lipovac. Neki pri
kuvanju erbeta uzimaju na jedan deo meda 8, a neki 6 delova vode. Smeaj oboje u velikom kalajisanom
kotlu ili kazanu, metni da se kuva na vatri, i gledaj da ne bude dima, jer e posle da udara na dim, penu s
reetkom skidaj, jer pena je ubre, koje se u medu nalazi. Kad si sahat kuvao, metni jedno jaje unutra, pa ako
ne potone, nego pliva, onda je kuvano, a ako potone, onda treba jo kuvati; nije zgoreg ako se erbet malo
due kuva. Beli je med mnogo bolji za erbet nego uti.






130
Broj 3.

Prost nain pravljenja erbeta.

Uzpi u jedan veliki kalajisan kotao jedan deo lepa frika meda i osam delova bistre bunarske ili rene
vode, izmeaj, da se med smea s vodom, pa onda metni na vatru da se kuva, vei u krpu neto melja i metni
unutra, skidaj penu neprestano i kad jaje po vrhu pliva, onda gasi vatru i ostavi da se hladi, uspi unutra neto
vinske kiselice, ili pivarskog kvasca, od ega erbet kao vinski most pone vriti, pa za to mora na um uzeti,
da ne natoi puno bure, nego da je s pedlja prazno i ostavi na suncu ili kod tople pei 6 nedelja da stoji, ili
dok ne provri; dok vri ne zavranjuj, nego pokri krpom, a posle kad prevri, zavranji i metni u podrum.


Broj 4.

Da naini jak erbet.

Uzmi najlepa meda 20 kila i iste vode 80 litara, uspi oboje kalajisan kazan, izmeaj da se med spoji s
vodom, i metni da se kuva, a unutra metni neto melja, kao to je kod br. 3. reeno, skidaj penu i kad do
polovine ili neto vie uvri, ugasi vatru i ostavi da se hladi, pa kad bude mlako, uspi u vinsko bure, pa radi
boljeg vrenja uspi unutra 3 decil. kvasca i dve ake zovina cveta, pa onda uzmi slatke korice 3 deka,
karanfilia 1 deka, isijota, rajskih zrnadi i dugaka bibera po 1 deka. Istuci sve na krupno, metni u kesicu i s
podvezanim kamikom, obesi u bure, koje e metnuti ili u toplu sobu ili na sunce da stoji 6 nedelja
nezavranjeno, nego krpom pokriveno i kad prevri, zavranji dobro, metni u podrum i ostavi tako da tri meseca
prestoji, onda izvadi kesicu i upotebljuj.

Broj 5.

Jo drukije.

Uzmi meda 2 litre, 11 litara vode, smeaj u kotlu i metni da se kuva, a kad trei deo uvri, ugasi vatru, a u
kotao metni: slatke korice, isijota, karanfilia i oraia, istueno sve na krupno, po 3 deka, poklopi, ostavi da
se hladi, za tim procedi kroz dvostruku krpu ili kesu u burence, ostavi na toplu mestu da prevri, a posle
upotrebljuj.


Broj 6.

Jo drukije.

Uzmi 2 litre meda i 8 litara vode, smeaj o metni da se kuva, skidaj penu, posle metni unutra neto melja, i
kad do pola uvri, skini s vatre i ostavi da se hladi, meu tim metni u jednu duboku erpenju 3 decil. meda,
stavi na vatru da vri, meaj neprestano, dok sa svim ne porumeni, i tada uzimaj po neto onog kuvanog erbeta
i sipaj u ovaj med, meaj dobro, i tako ini dok erpenju ne napuni, i tada uspi iz erpenje u kuvani erbet i
promeaj dobro. Onda procedi tri put kroz dvostruku suknenu kesu, uspi u burence, obesi unutra u kesicu
neto melja, zaina i ostavi tako na toplu mestu da prevri, i bie vanredan erbet.








131
Broj 7.

Da naini erbet slian vinu.

Uzmi meda, koliko hoe, i osam puta toliko iste vode, smeaj oboje u oraniju, metni da se kuva, dok tri
deo ne uvri, probaj jajetom ( v. br. 2 ), pa onda ugasi vatru, da se erbet ohladi; meu tim namesti dubok
drveni levak na bure, u kojem je do skora lepo vino bilo, prostri po levku esto platno i kad erbet mlak bude,
sipaj kroz platno u bure, obesi unutra u kesicu neto slaice, zatim metni bure na arko sunce ili u toploj sobi
da vri, a kad prestane vriti, onda izvadi onu kesicu, a bure metni u podrum; posle uspi unutra na jedan akov
toga erbeta litru od melja soka, od ega e erbet opet poeti vriti, i za to treba dok tako vri pomalo drugim
erbetom dolivati, a kad prestane, tada zavranji, a posle tri meseca moe upotrebljavati.
Broj 8.

Da naini od meda tinkturu, kojom e moi u svako dobanajlepi erbet nainiti.

Uspi u kazan iste bunrske ili rene vode 90 litara, pa kad se voda ugreje, uspi u nju bela meda 16 litara, i
meaj da se med dobro spoji, zatim pojaaj vatru, da voda s medom jednako vri, a penu neprestano skidaj i
sve tako ini, dok trei deo ne uvri, ili dok jaje na vrhu ne pliva i tada ugasi vatru i ostavi da se hladi, namesti
levak u dvojku, u kojoj je do skora bilo najlepe vino i kad sav erbet na taj levak, a kroz estu krpu procedi,
obesi unutra u kesicu slaice, a uspi 5 decil. soka od melja, 3 decil. dobra vinska kvasca, i erbet e odmah
poeti u dvojci vriti, kao na vatri; dri dvojku na toplu mestu 6 nedelja ili dok ne prevri, no meu tim poesto
drugim erbetom dolivaj, i kad prevri, izvadi kesicu sa slaicom, a dvojku zavranji dobro; ovaj e erbet za 2-
3 meseca biti jai od svakog vina. Kad dokle hoe erbeta da ima, a ti skuvaj vodu i med, pa uspi u bure, i
na 20 litara toga erbeta uspi unutra 2 litre od ove medene tinkture, da zajedno na toplu mestu prevri, i imae
za kratko vreme veoma dobra erbeta.
Primedba: Kad hoe ovoj tinkturi jo vie sile i snage da da, a ti uspi u dvojku 5 decil. soka od melja, 3
decil. dobra pivska kvasca i 9 deka sreove tinkture, pa e vriti kao na vatri. Od ovoga je dosta, ako na 20
litara erbeta, metne 2 litre ove esencije ( tinkture ). Ko voli, moe metnuti i neto zaina.
Broj 9.

Da izbistri erbet.

Namesti jednu duboku kadu na visoku birvad; ova kada treba ozdo da ima ep, ispod koje e podmetnuti
drugu manju kadu, kao to smo u glavi 9. pod br. 2 kazali. Po vrhu kade razapni utegnuto isto platno, i ovo
sipaj kuvani erbet, da u kadu proe, pa onda iz ove izvadi ep i putaj u podmetnutu kadu, iz ove opet sipaj
kroz platno, dok se erbet ne izbistri. Ako ti se platno zagui, pa ne uzmoe proputati erbet, a ti ga operi.

Broj 10.

Jo drukije.

Udari klipove okolo na vrh kade, poveaj kese od sukna pa sipaj erbet u kese, da u kadu prolazi, kao to
smo u glavi 10. pod br. 19 na svretku kazali. Ovakih kesa toliko i take veliine napravi, da se moe sav
kuvani erbet u njih usuti na jedan put i tako ostavi, da se cedi, i kad sav erbet proe, tada uzmi kese i izaspi
sav mutljag napolje, operi ih lepo i osui, pa opet ih obesi na klinove i proputeni u velikoj kadi erbet ispusti
kroz donji ep u podmetnutu kadu, pa onda opet uspi u kese da se cedi. Ovako ini 3 puta, a 4-ti put obesi
druge, od konofosa kese o kroz njih propusti, a posle toga uspi izbistreni erbet u bure.







132
Broj 11.

Da naini ruski erbet.

Uspi u kazan na priliku 120 litara iste bunarske vode, podloi vatru i kad se voda zagreje, uspi unutra 20
litara najlepa meda, meaj s drvetom, da se med sjedini s vodom, posle pojaaj vatru neka se kuva, skidaj
penu dok se god peni. Vatru loi podjednako, dok trei deo ne uvri. Kad pone voda medena da se kuva,
metni u jedan poveliki kotao 50 deka melja, uspi toliko vode, da sav melj i njoj ogrezne i metni da se na
drugoj vatri kuva, dok sva voda uvri, i tada izvadi medene vode iz kazana i uspi na melj opet toliko, koliko je
bilo vode, i ostavi da vri. Tada uzmi kotao s vatre i izaspi sve iz njega. Ispod kazana vatru ugasi i kazan neka
tako pokriven stoji; kad bude mlako, uzmi 6-8 komadi bela hleba, namai svaki komad s pivarskim kvascem,
tako kao to se puterom hleb mae, metni namazane komade u kazan, i pokri, i tako e erbet poeti vriti, i
kad se pone stiavati, tada propusti nekoliko puta kroz sukneni levak, kao to je napred reeno, uspi u trojku,
zavranji dobro, i metni na hladnu mestu 8 dana da prestoji, pa tada pretoi erbet u polovaad i na svako
polovae uzmi: slatke korice 3 deka, karanfilia 1 deka, rajskih zrnadi 3 deka i korena bele perunike 3 deka.
Istuci sve na krupno, metni u kesicu, i s podvezanim kamikom obesi u erbet, da nekoliko dana prestoji, da bi
primio u sebe mirisni ukus, pa onda izvadi kesice.


Broj 12.

Da naini majski erbet.

Maja meseca metni pod streju ili pod oluke jedan ili dva avolja, da se napune kinicom i kad dovoljno
bude, uspi u veliki kotao 6 litara lepa meda, i 6 litara te kinice, stavi na vatru da se kuva, a meu tim uspi u
drugi kotao iz afolja kinice od prilike 18 litara, metni takoe na vatru da se vari. Kad se u prvom kotlu voda
i med zagreju, promeaj da se dobro sjedini i tako u kuvanju skidaj penu, i kad se prestane peniti, tada uspi
unutra iz onog drugog kotla tople vode 6 litara, pusti da vri, a penu skidaj; kad openi uspi 6 litara vode iz
kotla i peni, pa posle opet 6 od iste iz drugog kotla vode i ostavi da se kuva, a kad se ohladi, procedi kroz
sukneno platno, kao to je napred reeno, pa onda uspi u bure i ostavi na toplu mestu da stoji 40 dana, ali ne
zavranjeno nego samo s krpom pokriveno, da prevri kao vinski most, a posle ga zavranji i u podrum metni. A
ako hoe ovaj erbet dugo da dri, onda uzmi posle 3 meseca isto bure, saei u njemu 3 decil. estoke
komovice, kao to smo u glavi 6. pod br. 24 kazali, i tada pretoi unutra erbet i zavranji dobro i takim
nainom moe mnogo godina stojati i to god due stoji, tim e bolji biti.


Broj 13.

Da naini dobar erbet na brzu ruku.

Uspi u kotao iste vode 3 litre, baci unutra 1 istuen orai i 1 deka sitno iseene slatke korice, metni da
se kuva i posle jedne etvrti sata uspi unutra 3 decil. meda, ostavi da vri i skidaj penu, pa nek se kuva dokle
hoe, ili dok trei deo ne uvri i tada skini s vatre, procedi kroz suknen levak, a posle kroz platno i bie veoma
dobar ebet za pie.








133

GLAVA XXVII.

O siretu.

Broj 1.

Da od hrava sireta naini dobro.

Uspi u isto akove litru dobre komovice, zatvori akove, metni na sunce, da dva dana prestoji, ali ga po
koji put na dan protumbaj, zatim uspi unutra 2 litre najljua sireta, pa ga opet ostavi da koji dan prestoji, ali
ga mora vie puta na dan tumbati; onda uspi u kotao 20 litara rava sireta, metni na vatru da se kuva, skidaj
penu i kad trei deo ili 5 litara uvri, skini s vatre, uspi tako vrue u akove, metni na vranjevu rupu kamiak i
ostavi 3 dana da prestoji; posle uzmi opet 20 litara rava sireta, uspi u kotao i ini kao i s prvim, i kad uspe
u akov, tada istuci na sitno ili izgnjei u avanu 6 deka korena zubovka, metni u kesicu od tanka, retka platna, i
s podvezanim kamikom obesi unutra do sredine bureta, a bure metni na toplu mestu da neko vreme prestoji
ne zavranjeno, no kamikom pokriveno. im se muice ponu kupiti oko vranja, to je znak, da je dobro.

Broj 2.

Da naini sire od kinice.

Uspi u isto suvo akove 10 litara najljua sireta, i ini kao to smo pod br. 1 kazali; meutim uspi u
kotao ( koliko hoe ) vode kinice dva dela i jedan deo vinske kiselice, smeaj oboje da se sjedine i tako
metni na vatru nek se prokuva, a posle ostavi da se izbistri, bistrinu ocedi i sipaj u akove, a uvek meaj sa
tapom, kao to je na vie mesta reeno.

Broj 3.

Da naini sire od grea.

Iscedi sok od grea, koliko hoe, procedi kroz platno, pomeaj unutra malo vinska sireta, i kad tri dana
prestoji, ocedi bistrinu s mutljaga i tako ini vie puta, pa e dobiti valjano sire.

Broj 4.

Da naini sire od pola pokvarena vina.

Kad je vino sa svim pokvareno, pa nikakve snage nema, onda ni za sire ne valja. Ako je u srednju ruku
pokvareno i grkne, ili ima rav ukus, da se piti ne moe, pravi se od njega sire ovako: Uzmi dva ravne
veliine bureta, odadni i metni u svako trei deo frike vinske komine odmah im se vino iz kace otoi, pokri
danom i ostavi tako da 4-5 dana na suncu prestoji, da se unutra komina ugreje i zapali, i tada uspi od onog
pokvarenog vina u jedno bure tako, da vina s pedlja vrh komine bude, pokri opet, i ostavi tako da 3 dana
prestoji; za tim udari dole slavinu, i pretoi to vino u ono drugo s kominom bure, i ostavi i to da toliko
vremena prestoji, a posle pretoi opet i prvo, i opet posle tri dana pretoi u drugo, a poesto prelivaj iz jednog
u drugo, dok sire ne dobije svoju bistrinu.







134
Broj 5.

Jo drukije.

Uspi pokvarena vina u veliki kotao, ili u kazan, metni da se kuva i skidaj penu, baci unutra neto soli i
istuena bibera, i kad trei deo uvri, ostavi da se hladi, i ini dalje kao to je gore reeno.

Broj 6.

Da naini sire od piva.

Uzmi piva, koliko hoe, svari ga na vatri, pa kad mlako bude uspi u bure, metni unutra neto kvasca i
isprena soiva, ili penice 1 aku, kore brezove 1 aku, vrua kisela hleba 1 komad, izmirne 1 deka i istuena
bibera 1 deka, i tako e za kratko vreme biti od piva vanredno sire.

Broj 7.

Jo drukije da napravi vinsko sire.

Uzmi jedno staro ali isto burence od po akova, a ako uzme novo, mora ga nekoliko puta ispariti, kao
to smo napred o vinima rekli; metni u kotao dve litre najljua sireta da uzavri, i tako vrelo uspi u suvo
burence, zavranji dobro i mukaj, dok se sire ne ohladi, i tada otvori i prospi sire na polje, a bure metni na
toplu mestu, i tada uspi unutra 2 litre estoka vinska sireta, i posle 8 dana uspi unutra 1 litru lepa vina i ostavi
da 8 dana prestoji, pa opet uspi litru vina i ovako ini, dok do pola bude, i tada dosipaj po toliko vina svaki
etvrti dan, dok se bure ne napuni i bie lepo sire.

Broj 8.

Da naini veoma jako sire.

Izvadi iz bureta etvrti ili peti deo sireta u kotao, metni na vatru da se kuva, i kad trei deo uvri, uspi opet
u bure, i ostavi na suncu da 8 dana prestoji i bie ljue i prijatnije sire.

Broj 9.

Da naini jako sire od mosta.

Uzmi neto frike one komine od bela vina ili ilera, koja se na kese gaenjem cedi, razastri je po asuri na
dasku, da se sui, meu tim izgnjei nekoliko grozdova grea, uspi u to hoe mosta, baci unutra ovu suvu
kominu, uspi izgnjeeni gre i za 7 dana bie vrlo dobro sire.

Broj 10.

Da naini sire od komine.

Metni jedan abar isceene komine, uspi vode u nju, ostavi je da nekoliko dana na suncu stoji i bie dobro
sire.






135
Broj 11.

Da naini jo drukije vinsko sire.

Uzmi vinska srea 35 deka, istuci u prah, smeaj sa estokim siretom, ostavi sre da se osui, za tim ga
opet istuci u prah, a dodaj 25 deka u prah istuena korena zubovka, obina bibera 18 deka i dugaka bibera 12
deka, oboje u prah istueno, bobova brana 1 deka, sredinu iz jedne povelike zemike, metni da dva dana u
estoku siretu stoji i osui tvrdo u toploj pei, posle je istuci u prah i smeaj sve zajedno u dubokoj velikoj
ai, iscedi sok iz jednoga limuna i dekasoljana kisela piritusa ( iz apoteke ) i tada promeaj sve; posle
uzmi dobra i veoma kisela kvasca, raskvasi ga estokim siretom i pomeaj sa onim prahovima u iniji, i tako
uspi sve u siretovo bure. Za tim uzvari u kotlu obina ( kakva hoe ) vina, i tako vrelo uspi u ono bure,
zavranji dobro i ostavi 24 sata da stoji, a posle uzvari opet vina, i uspi unutra i ne zavranjuj, no pokri
kamikom ili daicom. Ostavi bure neka celo leto na suncu stoji, i bie estoko sire.

Broj 12.

Jo drukije.

Svari dobra krepka vina, skidaj penu, pa onda uspi u abar, pokri dobro s aravom ili ebetom, da ne bi
vazduh unutra uao, ostavi tako 14 dana pokriveno da stoji, pa onda gledaj i primetie na vinu koicu, i ako
ova koica ne tone dnu, to pokri opet, i vidi drugi dan hoe li koica kad otkrije na dno tonuti, i kad smotri
da tone, onda s jednim raljastim drvetom teraj istu koicu do sama dna, pa onda opet nali kuvanim vinom, ali
ovo vino treba da je mlako, pa opet pokri, i ostavi da nekoliko dana prestoji, promeaj i uspi u bure, i bie
dobro i postojano sire.

Broj 13.

Stvari kojima se ubrzava i krepi kiselina sireta.

1. Neki popre neto soiva, istuku u prah, smeaju s kvascem, naine loptice i metnu u sire, koje nee na
brzo da uskisne.
2. Drugi sipaju pivarska kvasca unutra, a u kesice metnu istuena bibera.
3. Ili: uzmu malo brezova kore, prena leba, i malo izmirne i bace u kuvano vino.
4. Ili: uspu u kotao 5 litara vode, 1 deka meda i litru vina, metni da se vari i uspi u bure.
5. Uspi vina u kotao, metni unutra kitu trave majine duice, ili podronika sa cveem, metni da se kuva i
uspi u bure.
6. Ili: popri neto jema u tiganju na ugljenoj vatri, dok ne porumeni i baci ga tako vrela u bure.
7. Suv ren a u prah istuen kad se baci u sire, onda ono brzo uskisne.
8. Neki veu u kitice travu slamnjau i veaju s podvezanim kamikom u bure, od ega za nekoliko dana
bude dobro sire.

Broj 14.

Da naini jo na drugi nain sire.

Uspi u suvo polovae 3 litre estoka bela sireta, zavranji dobro, premei ga tamo i amo nekoliko puta,
namesti u leto na polju, skuvaj lepa bela vina 16 litara, uspi unutra i pokri kamikom i tako ga ostavi kroz celo
leto, ali svaka meseca kuvanim vinom dolivaj.





136
Broj 15.

Pravilo o dranju i uvanju sireta.

1. Vino za sire treba da se kuva posle puna meseca, i to kad je vedro i isto nebo ( neki ovo ine
utornikom a neki petkom ).
2. Najzgodnije je vreme za pravljenje sireta no.
3. Bure sa siretom dri leti na polju, ali pokriveno, da kia ne bi u nj padala, a zimi, ako je maleno, za
pe, ako je veliko u podrumu.
4. Bure ne treba kretati s mesta, jer to mirnije lei, tim je bolje sire.
5. Ne treba ga zavranjivati nego ga ostaviti, da moe vazduh unutra ulaziti.
6. U kositarnom sudu nikako ne treba sire drati, jer se kvari.
7. Svagda dolivaj sire petkom i to varenim vinom onoliko, koliko se od petka do petka potroi.
Broj 16.

Da naini sire na brzu ruku.

Uzmi ista brana od rai i umesi sa estokim siretom jedan lepi, metni ga u pe na dasci da se tvrdo
ispee, razdrobi i istuci u prah, kojeg e opet sa siretom zamesiti u loptice, ispeci i istuci uprah, pa opet
zamesi, ispeci i u prah pretvori. Kad poslednji put zamesi, baci u dvojku vina i odmah e poeti kisnuti.

Broj 17.

Jo drukije.

Uzmi komad hleba s korom, metni u estoko sire da 24 sata prestoji, pa onda izvadi i osui. Ovaj hleb
moe i na put nositi, i gde sireta ne bude mogao dobiti, a ti metni toga hleba malo u vino ili u vodu, i
postae odmah dobro sire.

Broj 18.

Da naini jo drukije vinsko za put sire.

Uzmi u prh istuena srea, koliko hoe, metni u estoko sire, da se 10 dana kiseli, pa onda ocedi sire, a
sre metni da se tvrdo osui, posle istuci opet u prah i metni u friko sire opet, da se toliko dana kiseli, pa
opet osui i satri u prah, od koga e metnuti malo u au vina i postae odmah dobro sire.

Broj 19.

Jo drukije.

Uzmi srea i stelje od estoka vinska sireta; tu stelju uspi na zemljani tanjir, metni na toplu pe da se
osui, pa onda istuci oboje u prah, metni u olju i uspi najbolja sireta toliko, da prah mokar bude, i ostavi
tako u olji da se osui, za tim satri u prah i opet uspi u sire, i ovako ini nekoliko puta, i najposle istuci u
najsitniji prah. Ovoga praha metni neto u au, u kojoj pola vina a pola vode treba da bude, promeaj dobro i
postae odmah dobro sire. A moe: mesto obina srea uzeti iz apoteke vitrioliratog srea i sire e jo lepe
biti.






137

REGISTAR

bilja, korenja i drugih miriljavih stvari

Po to su u ovoj knjizi imena bilja i mnogih zaina srpski navedena, to da ne bi bilo kakve zabune, sastavljen je ovde
registar sviju naziva ne samo na srpskom, nego i na latinskom jeziku, jer latinske nazive svi apotekari dobro znaju.


Aloj epatika - Aloe hepatica - eljezenka - Verbena
Alojsko drvo - Lignum aloes - utnjak - Curcuma
Ambra - Ambra grisea - Zelenica dobovska - Polipodium quercinum
Angelika - Angelilica - Zemljanica jagoda - Fragaria
Apta - Ebulus - Zeiji trn - Ononis
Bedrinac - Pimpinella - Zimzelen plavetni - Vinca pervinka
Biber dugaki - Piper longum - Zlatna verkuta - Alchimilla
Bizam istoni - Moschus orientalis - Zlatnica - Virga aurea
Biserka - Lithospermum - Zlatni trilisnik - Hepatica nobilis
Blaenak - Caryophillata - Zmijak - Scorzonera
Bogorodiina trava - Hypericum - Zmijak indijski - Serpentaria virginiana
Bour - Poeonia - Zova - Sambucus
Bokvica petolista - Plantago quinquenervia - Zubovak - Pyretrum
Bosiljak - Basilicum - Iirot - Calamus aromatikus
Bukvica crna - Betonica - Imela - Viscum, viscus
Buldirjan - vidi odoljen - Isijot - Zinziber
Velzin - Marcasit - Isop - Hyssopus
Veprovac - Carlina, cardopacia - Jar.-kopriva - Urtica urens minor
Verkuta zlatna - Alchimilla - Jasenak - Dictamuns, fraxinella
Vesnjaak - Paralysis - Jatrenka zvezdata - Hepatica stellata
Vladislavka - Gentiana cruciata - Jatrenka kamenita - Lichen terrestris
Volezik - Buglossum - Jelenak - Lingua cervina
Vrapije seme - vidi biserka - Kamenka bela - Saxifraga alba
Vranilovka - Origanum - Kamfor - Camphora
Vrati - Tanacetum - Kanela - Canella
Gavez - Consolida major - Kapljaak - Polypodium
Galgant - Garlanga - Karanfili - Cariophyllus
Gvarjak drvo - Guajacum - Karmazanac - Phitolaca
Gencijan - Gentiana - Kaunak - Satyrium, satyrion
Gorkoslad - Dulcamora - Kaiak - Coclearia
Gortanka - Prunella - Kim - Cyminum
Goruica - vidi slaica - Kim poljski - Carvi
Gospino bilje - Liquiricium ( koren ) - Kiseljak - Acetosa
Gospini vlasi - Capil, veneris, adianthum - Kozja ruta - Galega
Grozninica - Scutellaria - Kokornjak - Chamomilla
Grudnjanka - Pulmonaria gallica - Kokcinela - Coccinella
Debela tikva - Bryonia - Kolotrk - Eryngium
Dobriavica - Hedera terrestris - Komida ladanova - Gummi ladani
Dimnjaa - Fumaria - Komonjika - vidi crnobilj
uric - Lilium convalium - Kopar slatki - Foeniculum
avornak - Consolida regalis - Kopitnjak - Asarum
alfija - Salvia - Korijon seme - Coriandrum
Kohinela - Coccinella - Rajsko drvo - Lignum aloes
138
Kraljevac - Ostrutium - Reven - vidi rabarbara
Krasuljak mali - Bellis sylvestris minor - Repuv - Petafites
Krestuak - Polygala - Rodijsko drvo - Lignum rhodi
Krovonica - Sanguisorba - Romanjika - Chamaemelum romanum
Kubebi - Cubebae - Ruzmarin - Rosmarinus
Kupina jagoda - Rubus - Rosopas - Chelidonium majus
Kurmuma - Curmuma - Rua - Rosa
Lavendl - Lavendula - Ruta raspriasta - Ruta
Lavrentijeva trava - Consolida media - Ruta kozja - Galega
Lastavinjak - Vincetoxicum - Sainica - Agrimonia
Lorber - Laurus - Salmijak (niador) - Sal amoniacum
Ljubiica - Viola martia - Sandal drvo crveno - Santalum rubrum
Majkina duica - Serpillum - Sandal drvo uto - Santalum citrinum
Majoran - Majorana - Sasafras - Sassafras
Maslaik - Taraxum - Selen - Levisticum
Mastiks - Mastishe - Senetovo lie - Folia senae
Materinjak - Matricaria - Serenjak - Satureja
Matinjak - Melissa - Setval - Zedoaria
Madunica - Pulmonaria maculosa - Skerletak - Horminum sclarea
Metvica gorska - Calamentha montana - Slatka korica - Cinnamomum
Metvica sitna - Calamentha - Slatki kopar - Foeniculum
Metvica hrapava - Mentha crispa - Slaica - Sinapi
Miji trn - Ruscus, bruscus - Sleznica - Ceterach
Moljaak - Stoechas citrina - Slez - Althea
Mora - vidi kopar slatki - Smiljkita - Lotus urbana
Moh dubovi - Pulmonaris arborea - Smreka - Juniperus
Mravak - Chamaedrya - Spikanard indijski - Spica india
Neven - Calendula - Spikanard sadovi - Spica nostra
Nefritik drvo - Lignum nephriticum - Stenik - Tormentilla
Odolen - Valeriana - Stipsa gorska - Alumen montanum
Oman - Enula, helanium - Stolisnik mali - Centaurium minus
Onajz seme - Anisum - Stozlatnik - Millefolium
Orai - Nux moshata - Storaks - Styrax
Oraikov cvet - Macis - Suruica - Filipendula
Oanica - Euphrasia - Suteka plod drveta sutekovine - Berberis
Paprinjak - Hidropiper - Tamariskova kora - Cortex tamarisci
Pelen - Absinthium - Tamnjanika - Thymus
Penuica - Chamaepitys - Tatrljan beli - Marrubium album
Penjazak - Numularia - Tornizol - Torna solis
Persenica - Scaobiosa - Tragant - Tragacantha
Perunika bela - Iris florentina - Trenjakivutska - Alkekengi
Perunika uta - Iris florentina - Trilisnik groznini - Trifolium fibrinum
Podbel - Tussilago, farfara - Trilisnik znatni - Hepatica nobilis
Podlesnik - Sanicula diapensia - Turinak - Papaver erraticum
Podronik - Cichoreum - Cvekla - Beta rubra
Poljaak - Pulegium - Crvenac - Rubia tinctorum
Pore - Borrago - Crnobilj - Artemisia
Praprutac - Filix - esnjaak - Scodium
Protivomorak - Contrayerva - ubar - Saturea durior
Ptinjak - Daucus - estoslavica - Veronica
Rabarbara - Rhabarbarum - kalj blaeni - Carduus benedictus
Razliak - Cyanus - eboj uti - Cheyri
Rajska zrna - Cardamomum - eboj crveni - Leucojum
139

DOPUNjENI REGISTAR

bilja, korenja i drugih miriljavih stvari

Latinski, tj. apotekarski nazivi upotrebljeni u gore navedenom registru nisu od praktine upotrbe, poto su zastareli.
Koristei se apotekarskim nazivima, uporeujui sa starim srpskim nazivima, konsultujui se iz vie izvora dostupnih na
Internetu, sastavio sam sledei registar sa upotrebljivim srpskim nazivim, kao i sa zvaninim botanikim latinskim
nazivima biljaka. Registar sam dopunio sa jo nekim lekovitim biljkama koje se upotrbljavaju u kombinaciji sa vinima i
rakijama.

1.) Miriljave stvari ( sredstva ):

Ambra - Ambergris - sredstvo iz kitovog eluca koje se izbacuje sa
fekalijama, i nalazi se na morskoj obali.
Bizam istoni - - mousno ulje od mousnog jelena ( parfem )
Velzin - - sulfid gvoa
Mastiks - Pistacia lentiscus - smola drveta pistacije
Salmijak ( Niador ) - Ammonia - sol amonijaka, azotno jedinjenje
Stipsa gorska - Aluminium potassium sulfat - K Al ( SO4)2 Stipsa
Tornizol -
Kokcinela - Coccinella - porodica bubamara !!

2.) Biljke:


Aloj epatika - Aloe vera (Aloe vulgaris) - Aloja
Alojsko drvo - Aquilaria agallocha - Alojsko drvo ( Aloeswood)
Angelika - Angelica archangelica - Anelika, Anelski koren
Apta - Sambucus ebulus - Apta, Burjan, Abdovina
Bedrinac - Pimpinella major - Bedrenika velika
Biber dugaki - Piper longum - Biber dugaki
Biserka - Lithospermum purpureo-coerulea - Rumenak
Blaenak - Eugenia caryophillata (Syzygium aromaticum) - Blaenak
Bogorodiina trava - Hypericum perforatum - Kantarion, Gospino zelje
Bour - Paeonia officinalis - Bour
Bokvica petolista - Plantago lanceolata - Bokvica uskolisna
Bosiljak - Ocimum basilicum - Bosiljak
Bukvica crna - Betonica officinalis ( Stachys officinalis ) - Bukvica
Veprovac - Carlina acaulis ( Carlina vulgaris ) - Kraljevac,Pupava,Vilino sito
Verkuta zlatna - Alchemilla vulgaris - Virak
Vesnjaak - - Nepoznato !
Vladislavka - Gentiana cruciata - Prostrel, Siritara,Mala lincura
Volezik - Anchusa officinalis - Volezik
Vranilovka - Origanum vulgare - Origano,Vranilova trava,Mravinac
Vrati - Tanacetum vulgare - Vrati, Povrati
Gavez - Symphytum officinale - Gavez, Volovski jezik
Galgant - Garlanga - Garlang Tajlandska zainska biljka
Gvarjak drvo - Guaiacum officinale - Gvarjak Tropsko-amerika biljka
Gencijan - Gentiana lutea - uta lincura, Siritara
Gorkoslad - Solanum dulcamara - Paskvica, Razvodnik
Gortanka - Prunella vulgaris - Gortanka
Gospino bilje - Glycyrrhiza glabra - Sladi, Slatko drvca
Gospini vlasi - Adiantum capillus veneris - Venerina vlas
Grozninica - Scutellaria - Grozninica
Grudnjanka - Pulmonaria officinalis - Plunjak, Medunika
Debela tikva - Bryonia alba - Debelotikva
Dobriavica - Glechoma hederacea - Dobriica
Dimnjaa - Fumaria officinalis - Dimnjaa
uric - Convallaria majalis - urevak, urica
avornak - Consolida regalis - avornjak
alfija - Salvia officinalis - alfija
eljezenka - Verbena officinalis - Verbena divlja
utnjak - Curcuma longa - Kurkuma
Zelenica dobovska - Polypodium vulgare - Oslad, Slatka paprat
Zemljanica jagoda - Fragaria vesca - Jagoda
Zeiji trn - Ononis spinosa - Gladi, Zeiji trn
Zimzelen plavetni - Vinca minor - Zimzelen plaviasti
Zlatnica - Salidago virgaurea - elebi grana, Zlatica
Zlatni trilisnik - Hepatica nobilis ( Anemone hepatica ) - Sasa prava
Zmijak - Scorzonera purpurea - Zmijak
Zmijak indijski - Aristolochia serpentaria - Zmijak indijski
Zova - Sambucus nigra - Zova, Bazga
Zubovak - Anacyclus pyretrum - panska kamilica, Konjska kamilica
Iirot - Acorus calamus - Iirot
Imela - Viscum album - Imela bela
Isijot - Zingiber officinale - umbir
Isop - Hyssopus officinalis - Isop
Jar.-kopriva - Urtica urens - ara, ea, Kopriva
Jasenak - Dictamnus albus - Jasenak
Jatrenka zvezdata - Hepatica nobilis - Jetrenka, Krstasti kopitnjak, Sasa
Jatrenka kamenita - Lichen terrestris Mill. (Thrombium epigaeum) - Vrsta gljiva !
Jelenak - Danaea lingua - cervina - Jelenak
Kamenka bela - Saxifraga rotundifolia - Donjolep
Kamfor - Cinnamomum camphora - Drvo kamfora, koristi se ulje,list itd.
Kanela - Canella winterana - Latinska kana
Kapljaak - Polypodium vulgare - Slatka paprat
Karanfili - Syzygium aromaticum (Eugenia caryophyllata) - Karanfili
Karmazanac - Phitolacca - Karmazanac
Kaunak - Orchis morio (Dactylohiza sambucina) - Kaunak, Salep
Kaiak - Cochlearia officinalis - Kaikara
Kim - Cuminum cyminum - Kim vrtni
Kim poljski - Carum carvi - Kim divlji
Kiseljak - Rumex acetosa - Kiseljak veliki
Kozja ruta - Galega officinalis - Piskavica, draljevina
Kokornjak - Matricaria chamomilla - Kamilica, Titrica
Kolotrk - Eryngium maritimum - Kolotrk
Komida ladanova - - Nepoznato !
Kopar slatki - Foeniculum vulgare - Komora, Divlja miroija
Kopitnjak - Asarum europaeum - Tamnjane, Leskovnjaa, Kopitnjak
Korijon seme - Coriandrum sativum - Korijander, Papri
Kraljevac - Peucedonum ostruthium - Kraljevac
Krasuljak mali - Bellis perensis - Bela rada, Belka, Krasuljak
Krestuak - Polygala vulgaris - Krestuac
Krovonica - Sanguisorba officinalis - Jarija trava
Kubebi - Piper cubeba - Biber iz zapadne afrike
Kupina jagoda - Rubus fruticosus - Kupina
Kurmuma - Curmuma zedoaria (Curmuma gedoria) - Kurkuma (utnjak)
Lavendl - Lavandula angustifolia - Lavanda, Despik
Lavrentijeva trava - Consolida regalis - Mali ovek
Lastavinjak - Vincetoxicum nigrum (Cynanchum louiseae) - Lastavinjak
Lorber - Laurus nobilis - Lovorov list
Ljubiica - Viola odorata - Ljubiica
Majkina duica - Thymus serpyllum - Majina duica
Majoran - Origanum majorana - Majoran pitomi
Maslaik - Taraxacum officinale - Maslaak
Materinjak - Tripleurospermum inorodum - Mali brati, Rada
Matinjak - Melissa officinalis - Limun trava, Pelinjak, Matinjak
Madunica - Pulmonaria officinalis - Plunjak, Medunika
Metvica gorska - Calamintha alpina (Calamintha grandiflora) - Metvica
Metvica sitna - Calamintha nepeta - Metvica sitna
Metvica hrapava - Mentha x piperita crispa - Metvica kudrava
Miji trn - Ruscus aculeantus - Veprina, Kostrika
Moljaak - Stoechas citrina (Helichrysum arenarium) - Smilje, Moljaak
Moh dubovi - Lavatera arborea - Crni slez
Mravak - Veronica chamaedrys - Podubica
Neven - Calendula officinalis - Neven, utelj
Nefritik drvo - Eysenhardtia polystachya - Meksiko fluorescentno dvrvce
Odolen - Valeriana officinalis - Odoljen
Oman - Inula helenium - Oman
Onajz seme - Pimpinella anisum - Anis, Slatki kopar
Orai - Myristica fragans - Muskatni orai
Oraikov cvet - Myristica fragans - Cvet muskatnog oraia
Oanica - Euphrasia officinalis (Euphrasia rastkoviana) - Vidac, Vidova trava
Paprinjak - Polygonum hydropiperoides - Paprinjak
Pelen - Artemisia absinthium - Pelin, Pelin vrtni
Penuica - Ajuga chamaepitys - Penuica
Penjazak - Lysimochia nummularia - Penjazak
Persenica - Scabiosa atropurpurea - Persenica
Perunika bela - Iris germanica - Bela perunika
Perunika uta - Iris pseudacorus - Barska perunika, uta perunika
Podbel - Tussilago farfara - Podbel, Repuh, Kozja brada
Podlesnik - Sanicula europaea - Milogled
Podronik - Cichorium intybus - Cikorija, Vodopija, Gologuza
Poljaak - Mentha pulegium - Metvica, Barska nana, Drobna metvica
Pore - Borago officinalis - Bora, Bore, Boraina
Praprutac - Aspidium filix mas - Paprat obina
Protivomorak - Dorstenia contrajerva - Protivomorak
Ptinjak - Daucus carota - Divlja argarepa
Rabarbara - Rheum rhabarbarum - Rabarbara
Razliak - Centaurea cyanus - Razliak
Rajska zrna - Elettaria cardamomum - Kardamon
Rajsko drvo - Aquilaria sinensis - Agarwood, Rajsko drvo
Repuv - Petasites hybridus - Lopuh, Repuh
Rodijsko drvo - - Nepoznato !
Romanjika - Matricaria chamomilla - Romanika, Jarmen, Kamomila
Ruzmarin - Rosmarinus officinalis - Ruzmarin
Rosopas - Chelidonium majus - Rusa, Rosopas
Rua - Rosa canina - Rua
Ruta raspriasta - Ruta graveolens - Sedef, Ruta
Ruta kozja - Galega officinalis - draljevina, Piskavica
Sainica - Agrimonia eupatoria - Petrovac, Ranjenik
Sandal drvo crveno - Pterocarpus santalinus(Lignum santalinum rubrum)-Crvena sandalovina
Sandal drvo uto - Santalum album - Bela sandalovina
Sasafras - Sassafras albidum - Sasafras
Selen - Levisticum officinale Koch - Ljupac, Selen
Senetovo lie - - Nepoznato !
Serenjak - Satureja montana - Rtanjski aj, Bresina, ubar planinski
Setval - Curcuma zedoaria - Zain, osnova za Kari
Skerletak - Salvia viridis - Skerletak
Slatka korica - Cinnamomum verum (Cinnamomum zeylanicum) - Cimet
Slatki kopar - Foeniculum vulgare - Mora, Divlja miroija
Slaica - Sinapis alba - Bela slaica
Sleznica - Asplenium ceterach(Ceterach officinarum) - Zlatna paprat
Slez - Althea officinalis - Beli slez
Smiljkita - Trigonella caerulla - Smiljkita
Smreka - Juniperus communis - Kleka
Spikanard indijski - Nardostachys grandiflora - Indijska valerijana
Spikanard sadovi - Valeriana officinalis - Valerijana, Odoljen, Macina trava
Stenik - Potentilla erekta - Stea
Stolisnik mali - Centaurium erythraea - Kiica
Stozlatnik - Achillea millefolium - Hajduka trava, Stolisnik
Storaks - Styrax officinalis (Liquidambar orientalis) - Stirax
Suruica - Filipendula ulmaria - Suruica
Suteka plod drveta - Berberis vulgaris - imirika
Tamariskova kora - Hipopterygium tamarisci - Kora drveta tamariska
Tamnjanika - Thymus vulgaris - Timijan
Tatrljan beli - Marrubium vulgare - Oanica, Tatrljan beli
Tragant - Astragalus tragacantha - Tragant
Trenjakivutska - Physalis alkekengi - Crna trenja
Trilisnik groznini - Trifolium repens - Bela detelina
Trilisnik znatni - Anemone hepatica (Hepatica nobilis) - Jetrenka, Sasa prava
Turinak - Papaver rhoeas - Bulka, Turinak, Divlji mak
Cvekla - Beta vulgaris Chenopodiaceae - Cvekla
Crvenac - Rubia tinetorum - Bro
Crnobilj - Artemisia vulgaris - Crni pelen, Trtomet, Komonika
esnjaak - - Nepoznato !
ubar - Satureja hortensis - ubar vrtni
estoslavica - Veronica officinalis - Veronika, Razgon
kalj blaeni - Cnicus benedictus - ikalina, Heljda
eboj uti - Erysimum cheiri - eboj uti
eboj crveni - Erysimum baeticum - eboj crveni




sastavio:
Robert Bodo
28.02.2011. Kikinda
V. Bedem 59.