Antoni de Melo

BUENJE
ivot je ono to nam se deava dok smo obuzeti drugim planovima
Antoni de Melo roen je 1931. godine u Bombaju (ndija!. "rvobitno teolog i
psi#oterapeut$ na kraju je postao du#ovni u%itelj. &mro je 19'(. godine u )jujorku. *itavog
+ivota trudio se da otvori o%i ljudima$ kako bi postali svesni sebe i vrednosti postojanja. ,va
knjiga je stenogram poslednji# njegovi# predavanja$ posve-eni# istini$ ljubavi i du#ovnom
prosvetljenju. "red nama je njegova +ivotna .lozo.ja$ putkoaz ka buenju du#a i novom
+ivotu /da bismo najzad videli jasno$ pogledom koji nije zamagljen stra#om i +eljom$ i da
#rabro +ivimo sada i ovde$ pro+ivljavaju-i svaki novi trenutak sve+inom deteta0.
1. Da li ste budni?
1e-ina ljudi je$ i neznaju-i to$ uspavana. 2aaju se uspavani$ +ive uspavani$ +ene se i
udaju uspavani$ podi+u de3u uspavani$ umiru uspavani$ da se nikad stvarno ne probude.
)ikada ne uspevaju da s#vate lepotu i %udesnost onoga to nazivamo ljudskom
egzisten3ijom.
4vi misti3i ovog sveta$ koja god da je nji#ova religija ili .lozo.ja$ sla+u se u jednom5 da je
sve dobro$ sve je dobro. *ak i ako 3aruje #aos$ sve je dobro. 6o je$ naravno$ %udan
paradoks.
"a ipak$ ve-ina ljudi nikada ne uspeva da s#vati kako je sve dobro$ jer su utonuli u san.
ive u komaru.
7edan %ovek lupa na vrata sobe svoga sina. 8*arli8$ ka+e$ 8probudi se98 8)e-u da
ustanem$ tata8$ odgovori mu *arli. ,ta3 vi%e5 8&staj$ mora u kolu98 8)e-u da idem u
kolu8$ ka+e *arli. ,ta3 ga pita5 8A zato ne-e:8 z tri razloga$8 ka+e *arli. 8;ao prvo$ kola
mi je dosadna< drugo$ u%eni3i mi se rugaju< a tre-e$ mrzim kolu.8 ,ta3 mu onda uzvrati5
8=obro$ sad -u ja tebi re-i tri razloga zbog koji# mora da ode u kolu< kao prvo$ to je tvoja
du+nost< drugo$ jer ima %etrdeset pet godina< a tre-e$ jer si direktor.8
"robudite se9 "robudite se9 ,drasli ste. )iste vie mali da samo spavate. "robudite se9
"restanite da se zabavljate svojim igra%kama.
1e-ina ljudi tvrdi kako #o-e da izau iz de%jeg vrti-a$ ali ne treba im verovati. )e verujte
u to9 >judi samo +ele da povrate svoje polomljene igra%ke. 81ratite mi moju +enu. 1ratite mi
moj posao. 1ratite mi moj nova3. 1ratite mi moj ugled$ moj uspe#.8
6o je ono to ljudi +ele5 samo nove igra%ke. 4ve je u tome. *ak -e vam i najbolji psi#olozi
re-i da ljudi u sutini ne +ele da budu izle%eni. ,ni samo tra+e olakanje< izle%enje bi bilo
previe bolno.
Buenje nije prijatno. *ovek lepo le+i u krevetu$ buenje ga samo uznemiri. ?ato mudra3
ne pokuava da probudi ljude oko sebe.
)adam se da -u umeti da budem mudar u ovoj prili3i$ i ne u%inim ni najmanji pokuaj da
vas probudim$ ako spavate. 6o se mene u stvari ne ti%e$ i pored toga to vam povremeno
ka+em5 8"robudite se98 7a samo treba da produ+im napred svojim putem$ da i dalje igram
svoj ples. Ako pri#vatite neto od toga$ dobro je< ako ne pri#vatite$ vaa stvar. ;ao to ka+u
Arabljani5 "riroda kie je uvek ista$ ali od nje raste trnje u pustinji i 3ve-e u oazi.8
2. Oekujete li pomo?
Mislite li da -u nekom pomo-i: )e9 ,$ ne$ ne$ ne$ ne i ne9 )e o%ekujte od mene da ikome
pomognem. 7a ne o%ekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude kodilo$ za to ste sami
odgovorni< ako vam pomogne$ i to je samo vaa zasluga. ?aista je tako9
1erujete li mo+da da -e vam ljudi pomo-i: )ije tako. 1erujete li da -e vam ljudi pru+iti
podrku: &opte nije tako.
)a jednom kursu grupne terapije$ +ena koja je bila upravnik jednog internata$ rekla mi je5
8Mislim da me moja direktorka ne podr+ava.8 8?ato to mislite:8 upitao sam je. 8@to$ moja
direktorka nikada ne dolazi u internat8$ odgovorila mi je. 8)ikada nisam %ula ni re% po#vale
ili kritike od nje.8 ,nda sam joj rekao5 8& redu$ zamislimo da ja poznajem vau direktorku.
?amislimo da %ak ta%no znam ta ona misli o vama. eto$ ja vam ka+em (izigravaju-i
pretpostavljenu! A 8*ujte$ >inda$ nikad ne dolazim da vas obiem samo zato to u vaem
internatu sve Bunk3ionie kako valja. 6u nema nikakvi# problema. ?nam da je to vaa
zasluga$ tako da je sve u redu. 8 $ kako se sada ose-ate:8 8,dli%no8$ odgovorila je. 8=obro8$
rekao sam$ 8da li biste #teli da izaete iz prostorije na nekoliko minuta: 6o je deo ve+be.8
>inda je izala. =ok je bila napolju$ rekao sam ostalima u grupi5 87a sam i dalje direktorka$
va+i: >inda je najgora upravni3a koja je ikad vodila neki od nai# internata. & sutini$ ne
odlazim u njen internat samo zato to ne mogu da podnesem to to ona tamo radi. 6o je
zaista u+asno. Ali ako joj ka+em istinu$ te sirote u%eni3e samo -e jo vie stradati.
?ameni-emo je za godinu ili dve A ve- pripremamo jednu osobu za to. & meuvremenu$
smislila sam da joj ka+em nekoliko lepi# re%i da bi# je odobrovoljila. Cta mislite o svemu
tome:8
8Mo+da je to bilo jedino reenje u takvoj situa3iji8$ odgovorili su mi. &veo sam zatim
>indu i pitao je da li se i dalje dobro ose-a. 8)aravno8$ rekla je.
*injeni3a je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i ose-anja$ nezavisno od
objektivne stvarnosti$ zajedno sa ubeenjem da nam drugi ljudi poma+u.
Mislite li da mo+da poma+ete nekome zato to ste zaljubljeni: >epo$ kaza-u vam neto.
)ikada niste zaljubljeni u nekoga. ?aljubljeni ste samo u ideju o odreenoj osobi$ unapred
stvorenu ideju diktiranu nadom. 2azmislite malo5 nikada niste ni u koga zaijubljeni A
zaljubljeni ste samo u ideju$ u svoju predrasudu o odreenoj osobi. 6ako se i odljubljuje$ zar
ne: 4amo se vaa ideja menja.
8;ako si mogao da me razo%ara kad sam toliko verovala u tebe:8 kaza-ete nekom.
7este li zaista toliko verovali u tu osobu: )e$ nikada. "robudite se9 6akvo ubeenje samo
je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. )ikada ne verujemo u druge
ljude. ,no u ta verujemo samo je sopstveni sud o odreenoj osobi. )a ta se onda +alite:
*injeni3a je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je prosuivanje bilo pogreno. )ije
ba laskavo priznati tako neto$ i zato ljudi radije govore5 8;ako si mogao da me razo%ara:8
1ra-am se$ dakle$ na poentu A ljudi u sutini ne +ele da odrastu$ ne +ele da se promene$
ne +ele da budu sre-ni. ;ao to mi je neko jednom rekao5 8)e pokuavaj da i# u%ini
sre-nim$ samo -e nastradati. )e pokuavaj da nau%i svinju da peva A samo -e stra-iti
vreme$ a svinja -e samo da se nervira.8
7edan %ovek ulazi u kaBe$ sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u uvetu A
bananu u uvetu9 *ovek pomisli5 8Mo+da bi trebalo da mu ka+em:... Ma ne-u$ ta me se to
ti%e.8 Ali sve to po%ne da ga proganja. )a kraju$ posle dveAtri %ai3e$ obrati se tipu za
susednim stolom5 8"ardon... ovaj... znate$ imate bananu u uvetu.8 A tip mu kaze5 8Molim:8
*ovek mu ponovi5 8mate bananu u uvetu.8 8Molim$ ta ste rekli:8 ka+e mu tip. 8MA6@
BA)A)& & &1@6&98 prodere se %ovek. 8Malo glasnije8$ uzvrati mu ovaj. 8mam bananu u
uvetu98
"rema tome$ uzaludno je. ,kani se$ okani$ govore mi. 2e3i to to ima i ukloni se. Ako im
pomogne Adobro je< ako ne pomogne A nikom nita9
!. "oliko smo isk#eni p#ema sebi?
"rvo to treba da s#vatite$ ako zaista nameravate da se probudite$ je da to ne +elite. "rvi
korak ka buenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte nije prijatno.
1i ne +elite da budete sre-ni. Do-ete li jedan mali test: "robajmo5 treba nam samo
minut. Mo+ete da za+murite dok reavate$ ili da to radite otvoreni# o%iju Anebitno je. Mislite
na nekog koga mnogo volite$ nekoga ko vam je blizak$ nekoga ko vam je zaista drago3en$ i
pokuajte da mu u mislima ka+ete5 81ie mi je stalo do moje sre-e nego do tebe.8
"azite ta se dogaa. 81ie mi je stalo do moje sre-e$ nego do tebe. ;ada bi# birao$ uvek
bi# izabrao sre-u.8 ;oliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove re%i: Mnogi$ %ini se.
4#vatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga:
7er$ mi kao da smo primorani da se upitamo5 8;ako mogu da budem takav egoista:8 Ali
razmislite ko je stvarno egoista. ?amislite nekoga ko bi vam rekao5 8;ako si mogao da
bude takav egoista da ti tvoja sre-a bude va+nija od mene:8 ?ar vam ne bi dolo da
odgovorite5 8zvini$ ali kako ti mo+e da bude takav egoista$ kad o%ekuje da tebe stavim
iznad svoje sre-e:8
7edna +ena mi je pri%ala kako je njen ujak$ svetenik u lokalnoj 3rkvi$ uvek po%injao
besedu re3ima5 84amo je +rtva dokaz ljubavi< mera ljubavi je altruizam.8
4avreno9 &pitao sam je5 8=a li biste po+eleli da vas volim po 3enu svoje sre-e:8 8=a8$
odgovorila je. 8A vi mene:8 upitao sam. 8=a8$ rekla je.
?ar to nije %udesno: ,na bi volela mene po 3enu svoje sre-e i ja bi# voleo nju po 3enu
moje sre-e. tako$ imali bismo dve nesre-ne osobe$ ali +ivela ljubav9
)e +elimo$ zna%i$ da budemo sre-ni. elimo druge stvari. ili$ jo bolje A ne +elimo da
budemo bezuslovno sre-ni. 4preman sam da budem sre-an pod uslovom da se desi ovo i
ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome5 86i si moja
sre-a. =a nemam tebe$ odrekao bi# se sre-e.8
1eoma je va+no da s#vatite ovaj me#anizam. Mi ne mo+emo zamisliti da budemo sre-ni
bez odgovaraju-i# uslova. ?aista je tako. )au%eni smo da svoju sre-u povezujemo sa tim
uslovima.
6o je$ dakle$ prvo to bi trebalo u%initi ako #o-emo da se probudimo$ ako #o-emo da
volimo$ ako #o-emo slobodu$ radost$ spokojstvo i prosvetljenje. & tom smislu$ du#ovni rad
je najkorisnija stvar na svetu. 7er$ to nije ni samilost$ ni privr+enost$ ni religioznost$ ni
obo+avanje A samo du#ovni rad vodi prosvetljenju$ i buenju$ buenju9
"osmatrajte teskobu koja 3aruje svuda oko nas$ posmatrajte usamljenost$ stra#$
konBuziju$ konEikte u sr3ima ljudi$ unutranje i spoljanje sukobe. ?amislite da vam neko
pru+i mogu-nost da se svega toga oslobodite. ?amislite da vam neko pru+i mogu-nost da
zaustavite to u+asno tra-enje energije$ zdravlja$ emo3ija A posledi3u svi# ti# konEikata i
konBuzija. ?amislite da vam neko poka+e put kojim mo+emo posti-i da zaista volimo jedni
druge$ da budemo spokojni$ potpuno pro+eti ljubavlju. Mo+ete li da zamislite ita korisnije
od svega toga: Meutim$ ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji$ da je politika
korisnija$ da je nauka korisnija.
;akva je uopte korist od slanja %oveka na Mese3 kada ne uspevamo da +ivimo na
?emlji:
$. O na%em ludilu
=a li je psi#ologija korisnija od du#ovnog rada: )ita nije korisnije od du#ovnog rada.
4ta mo+e da u%ini siroti psi#olog: Mo+e samo da smanji napetost. ja se bavim
psi#oterapijom$ ali kada mi se desi da moram izabrati izmeu psi#ologije i du#ovnog rada$
u meni doe do konEikta. "itam se da li postoji neko ko s#vata o %emu govorim. 7a sam to
s#vatio tek nakon mnogo godina.
"okua-u da objasnim. Fodinama nisam s#vatao jednu %injeni3u$ sve dok jednog dana
nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se
kona%no razo%arali u pogledu svi# odnosa. ?ar to nije u+asno: >judi moraju mnogo da pate
u jednom odnosu pre nego to. se probude i ka+u5 8=osta mi je9 Mora da postoji neki bolji
+ivot$ neki +ivot koji nije zasnovan na zavisnosti od drugi# ljudski# bi-a.8
A ta sam ja radio$ kao psi#oterapeut: >judi su dolazili da mi izlo+e svoje probleme u
odnosima$ u komunika3iji sa drugima i sli%no$ a ja sam im kolikoAtoliko pomagao. Ali
priznajem da to uglavnom nita nije vredelo$ jer je samo pomagalo ljudima da i dalje
spavaju. Mo+da je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Mo+da je trebalo da dodirnu dno i ka+u5
8=osta mi je svega.8 4amo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz.
1e-ina ljudi odlazi kod psi#ijatra ili psi#ologa da bi sebi olakali +ivot$ a ne da bi nali
izlaz iz situa3ije u kojoj se nalaze.
4iroti psi#olozi poteno rade svoj posao. "ostoje slu%ajevi gde psi#oterapija pru+a
stvarno neop#odnu pomo-$ jer kad se neko nae na ivi3i ludila$ onda mo+e da ode u
psi#ozu ili u drugu krajnost$ misti3izam. Cta je mistika A suprotno od ludila.
?nate li koji je znak buenja: 6renutak u kome se pitamo5 87esam li ja lud$ ili su to svi
ostali:8
?aista je tako. 7er mi smo stvarno ludi. *itav svet je lud. 7edini razlog to nismo zatvoreni
u ludni3e je to nas ima previe.
=akle$ ludi smo. ivimo potapaju-i se suludim idejama o ljubavi$ odnosima s drugim
ljudima$ sre-i$ radosti i svemu ostalom. 4tekao sam ubeenje kako smo do te mere ludi da$
kad se svi sla+u u ne%emu$ onda to mora biti pogreno9
4vaka nova ideja$ svaka velika ideja$ potekla je od manjine koju je %inio jedan %ovek.
*ovek koji se zvao sus Drist A manjina koju %ini jedan %ovek. 4vi su govorili druk%ije od onog
to je on govorio. Buda A manjina koju %ini jedan %ovek. 4vi su govorili druk%ije od onog to
je on govorio. Mislim da je Bertrand 2asel rekao5 84vaka velika ideja na po%etku je
svetogre.8
>epo$ ovde -ete %uti %itavu seriju svetogrdni# izjava. 8,n je #ulio98 >judi su ludi$ ma#niti$
i to pre to s#vatite$ bolje -e biti za vae mentalno i du#ovno zdravlje. )e uzdajte se. )e
uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite skepti%ni u kontaktu sG najboljim prijateljima.
1eoma su veti$ kakvi ste i vi u kontaktu s drugima$ %ak i ako toga niste svesni. ,$ kako ste
dovitljivi$ veti i prepredeni. 1eliki ste glum3i.
)e laskam vam previe$ nadam se. Ali ponavljam5 vi ne +elite da se probudite. 4amo
glumite$ a niste ni svesni toga. Mislite da ste vrlo ose-ajni. A#9 & poreenju s kim: *ak i
+rtvovanje samog sebe prija$ zar ne: 8rtvujem se9 ivim u skladu sa svojim idealima.8 Ali
dobijate neto za uzvrat$ zar ne:
&vek se dobija neto za uzvrat$ sve do samog trenutka buenja. tako$ eto nas ovde A
prvi korak. "riznajte sebi da ne +elite da se probudite. ?aista je teko probuditi se kada je
%ovek prinuen$ pod #ipnozom$ da od bezvrednog par%eta papira misli da je %ek na milion
dolara. ;ako je teko odvojiti se od tog par%eta papira9
&. 'ut od#i(anja
)i odri3anje nije pravo reenje. 4vaki put kada se odreknemo ne%ega$ obmanjujemo sebe.
*ega se odri%emo: 4vaki put kad se odreknemo ne%ega$ ostajemo zauvek vezani za
predmet odri3anja. 7edan indijski svetenik je rekao5 8;ad god mi doe neka prostitutka$
samo govori o Bogu. ;a+e mi5 H4ita sam +ivota koji vodim. 6reba mi Bog.H Meutim$ kad god
mi doe neki svetenik$ taj pri%a samo o seksu.8
?aista je tako A kad se odreknete ne%ega$ ostajete zauvek vezani za to. ;ad se borite
protiv ne%ega$ zauvek ste vezani za to. 4ve dok se borimo s ne%im$ dajemo mu mo-.
=ajemo mu mo- jednaku onoj koju troimo u toj borbi.
,vo se odnosi %ak i na komunizam$ kapitalizam i sve ostale stvari. 6reba$ dakle$
8pri#vatiti8 svoje demone jer im se$ bore-i se protiv nji#$ daje mo-. ?ar vam to jo niko nije
rekao: ;ad se odreknemo ne%ega$ ostajemo vezani za to. 7edini izlaz je u tome da ne
dozvolimo da budemo prevareni. )emojte se odri3ati$ ve- ne dozvolite da budete prevareni
"okuajte da s#vatite pravu vrednost ne%ega i ne-e vam biti potrebno da se odri%ete A jedA
nostavno$ samo -e vam ispasti iz ruku.
)aravno$ ako ne razumete ovo to vam govorim$ ako ste toliko #ipnotizovani da mislite
kako ne mo+ete biti sre-ni bez neke stvari$ ili neke druge$ ili tre-e$ onda ste u klop3i. 6o to
pokuavam da u%inim za vas nije ono to vam nudi takozvana du#ovnost A da vas natera na
+rtve$ na odri3anje od mnogi# stvari. 6o je sasvim uzaludno. dalje biste ostali uspavani.
,no to treba da vam pomogne je da s#vatite$ s#vatite$ s#vatite. ;ad biste s#vatili$
odjednom bi vam ponestala +elja za konkretnim objektom od koga zavisi vaa sre-a. Cto
zna%i5 ako se probudite$ nestade vam +elja za tim objektom.
). *lu%anje i odua+anje
)eke od nas probudi opora stvarnost +ivota. 6oliko patimo da se najzad probudimo. Ali ljudi
se samo sudaraju sa +ivotom$ uvek nanovo. 4amo kru+e u somnabulnom stanju. )ikada se
ne bude. ,sim toga$ nikad ne pomisle da je mogu- i drugi na%in +ivota. )ikada ne pomisle
da mo+da postoji i bolji na%in +ivota. 4ve u svemu$ ako neko jo nije dovoljno izubijan od
+ivota i ako nije dovoljno patio$ postoji jo jedan metod buenja5 sluanje. 6o ne zna%i da
treba da pri#vatite ovo to vam govorim. ;ada ka+em 8sluanje8$ ne mislim na to.
1erujte mi$ bez ikakvog je zna%aja da li pri#vatate ovo to vam govorim$ jer se
pri#vatanje ili nepri#vatanje odnosi samo na re%i$ pojmove i teorije$ ali sve to nema nikakve
veze sa istinom. stina se nikada ne izra+ava re%ima. stina se spoznaje iznenada$ i poti%e iz
odreenog stava. 1i$ dakle$ mo+ete da se ne slo+ite sa mnom$ pa da ipak$ uprkos tome$
spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav$ volja da se otkrije neto novo. 6o je ono
to je va+no$ a ne da li se i koliko se uopte sla+ete sa mnom.
)a kraju krajeva$ najve-i deo onog to vam govorim je teorija$ a nijedna teorija ne mo+e
adekvatno da obu#vati stvarnost. 7a$ zna%i$ ne mogu da vam govorim o istini$ ve- samo o
preprekama da se spozna istina. )ji# mogu da opiem$ ali samu istinu ne mogu. )iko to ne
mo+e.
Mogu samo da vam opiem la+i kojima obmanjujete sebe$ sve dok ne budete u stanju da
i# odba3ite. Mogu da diskutujem s vama o vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas
%ine nesre-nim. Mogu samo da vam pomognem da se odu%ite od svega toga. ;ada izaemo
na stazu du#ovnog prosvetljenja$ jedina stvar koju treba nau%iti je ba to5 odu%avanje$
odu%avanje$ odu%avanje od svega to ste nau%ili. "otrebna je volja za odu%avanjem$ za
sluanjem. 4luate li$ mo+da$ kako to ve-ina ljudi %ini$ da biste na kraju potvrdili u sebi ono
to ste i pre toga mislili: li sluate da biste otkrili neto novo: 6o je veoma va+no.
&spavanim osobama ni najmanje nije lako da pri#vate ili otkriju neto novo. sus je doneo
dobru vest$ pa je ipak odba%en. )e zato to je bila dobra$ ve- zato to je bila nova. 4vi mi
mrzimo ono to je novo. ?aista ga mrzimo9 Cto se pre suo%imo sa ovom %injeni3om$ bolje -e
biti. Mi ne +elimo nove stvari$ pogotovo kad nas uznemiravaju$ pogotovo kad vode promeni.
A posebno kada name-u priznanje5 8)isam bio u pravu. Freio sam.8
4e-am se susreta s jednim svetenikom starim osamdeset sedam godina$ u Cpaniji A on
je nekada bio moj u%itelj$ u ndiji$ tridesetak godina ranije. on je bio prisutan na jednom
ovakvom seminaru. 8Cteta to te nisam sluao pre ezdeset godina8$ rekao mi je na kraju.
8?na$ bio sam u zabludi %itavog +ivota.8
)everovatno je %uti tako neto9 6o je kao da ugleda neko od svetski# %uda. 6o je$
prijatelji moji$ vera9 ,tvorenost prema istini$ bez obzira na posledi3e$ kud god nas odovela$
ne znaju-i %ak ni kuda -e nas odvesti. 6o je istinska vera. )e ubeenje$ ve- vera. &beenja
nam ulivaju veliku sigurnost$ vera to nema. *ovek ne zna gde -e zavriti. 4preman je da
slua$ da prati$ i otvoren je$ otvoren za sve9
Meutim$ biti otvoren ne zna%i naivnost$ ne zna%i da treba progutati sve to vam se
govori. )ipoto9 4ve to govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj diskusiji treba pri-i
otvorenog stava$ bez predrasuda. 4ve treba podvrgnuti diskusiji.
4etite se divni# Budini# re%i5 8Monasi i u%eni3i ne treba da pri#vate moje red iz
potovanja$ ve- treba da i# pro3ene kao to zlatar %ini sa zlatom A se%e ga$ brusi$ vaga$
topi.8
;ad se tako ponaate$ to zna%i da sluate. &%inili ste$ dakle$ jo jedan veliki korak ka
buenju. "rvi korak$ kako sam ve- rekao$ bio je u spremnosti da priznate kako ne +elite da
se probudite$ da ne +elite da budete sre-ni. &nutar vas postoje nebrojeni otpori.
=rugi korak je u spremnosti da razumete$ da sluate$ da izlo+ite diskusiji %itav svoj
unutranji sistem ubeenja. )e samo religiozni#$ politi%ki#$ so3ijalni# ili psi#oloki#
ubeenja$ ve- svi# ubeenja u vama. =a budete spremni na ponovnu pro3enu svi#
ubeenja$ kao u Budinoj metaBori. 7a -u vam pru+iti niz mogu-nosti da to u%inite.
,. "oliko smo e-oisti?
Milosre je$ u sutini$ li%ni interes preruen u %ovekoljublje. 1ama je mo+da teko
pri#vatiti da ima slu%ajeva kada niste istiniti u svom nastojanju da budete ose-ajni i puni
poverenja prema drugima. "ojednostavi-u ovu temu tako to %u oti-i u krajnost$ bar za
po%etak.
"ostoje dva tipa egoizma. "rvi je kada nam je zadovoljstvo da sami sebi ugaamo. 6o je
ono to obi%no nazivamo ego3entri%nost. =rugi je kada nam je zadovoljstvo da ugaamo
drugima. 6o je ra.niraniji tip egoizma. "rvi tip je o%igledniji$ a drugi je skriven$ ponekad
veoma skriven$ i zato je opasniji$ jer nam uliva ose-anje da smo izuzetni. Meutim$ kad se
sve sabere$ mo+da i nismo tako izuzetni.
"oznajem jednu +enu koja +ivi sama i posve-uje dosta vremena drugima u paro#iji. Ali$
ona priznaje kako to u sutini radi iz egoizma A ose-a potrebu da bude korisna$ tako to daje
neki svoj doprinos svetu. & svakom slu%aju$ ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njom$
pa je korist obostrana. ,na je gotovo prosvetljena9 4vi mo+emo u%iti od nje. ,na ka+e5 87a
neto dajem i neto uzimam.8 & pravu je. ,dlazi da pomogne$ daje neto i neto uzima. 6o
nije milosre$ ve- prosvetljeni li%ni interes.
1i sigurno poznajete ose-anje zadovoljstva koje u nama budi %in milosra. Ali to je
suprotno %oveku koji ka+e5 8Cta je posebno u tome to sam u%inio: =ao sam neto$ dobio
sam neto. )isam zamiljao da %inim dobro delo. Moja leva ruka ignorisala je to to radi
desna.8 ?aista$ dobrota se najvie isti%e kada nismo svesni da %inimo dobro. li$ kako je
rekao veliki 4u.5 84veta3 je takav sve dok to ne sazna.8
"okuavam da zamislim neku ak3iju u kojoj na egoizam ne ulazi u igru$ gde je osoba
budna i gde to to ona %ini biva ostvareno za#valjuju-i njoj. & tom slu%aju$ ak3ija se
pretvara u dogaaj. Ali ipak$ gotovo uvek je umean li%ni interes. *ak i kad se ograni%i na
misao5 8Bi-u upam-en kao #eroj8$ ili5 8)e bi# mogao dalje da +ivim da to nisam u%inio< ne
bi# mogao da +ivim sa sve-u da sam pobegao.8
Ali$ ponavljam$ ne mogu da isklju%im ni drugu vrstu ak3ije$ jer ne ka+em da ne postoji ni
jedna ak3ija u kojoj na ego ne ulazi u igru. 1erovatno da postoji. Meutim$ uzmimo primer
vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge takve smrti me uznemiravaju. "itam se da li su
rezultat pranja mozga. Mislim da su mnogi mu%eni3i$ ljudi koji za neku ideju +rtvuju sebe$
podvrgnuti indoktrina3iji. Muslimanski mu%eni3i$ budisti%ki mu%eni3i$ #ri-anski mu%eni3i$
komunisti%ki mu%eni3i A mnogi od nji# rezultat su pranja mozga. & nji#ovim glavama je ideja
da treba umreti$ da je smrt velika stvar.
)e ka+em da ne postoji %ista motiva3ija$ samo ka+em da sve to radimo$ radimo
uglavnom u sopstvenom interesu. 4ve. ;ada se neto %ini u ime Drista$ da li je to egoizam:
=a. ;ada se neto %ini za ne%iju ljubav$ da li je to egoizam: =a. ;ada se neto %ini za ne%iju
ljubav$ uvek je u sopstvenom interesu. &zmimo da pre#ranjujete pet stotina de3e dnevno.
6o vas uzdi+e u sopstvenim o%ima: "a ne-ete se valjda ose-ati loe zbog toga:
)eki ljudi rade odreene stvari samo zato da se ne bi ose-ali lse. to nazivaju
milosrem. 6o to %ine$ %ine zbog ose-anja krivi3e. Ali gde je tu ljubav: Meutim$ #vala
Bogu$ kad vi neto %inite za druge$ to vam prija. ,dli%no9 1i ste zdravi ljudi$ jer ne krijete
svoj li%ni interes. A to je zdravo.
"ostoje$ dakle$ dve vrste egoizma< mo+da je trebalo da ka+em tri. "rva$ kada sebi
priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom sebi. =ruga$ kada sebi priutimo zadovoljstvo da
ugodimo drugima. "onavljam$ nemojte se preterano ponositi takvim stvarima$ nemojte
misliti da ste veliki. 1i ste normalni ljudi$ neto ra.niranijeg ukusa. 1a je ukus da budete
dobri$ to nije kvalitet vaeg du#a. ;ada ste bili de3a$ voleli ste %okoladi3e< sada$ kad ste
odrasli$ mo+da vie 3enite neku simBoniju. &kus vam se poboljao$ ali i dalje zadovoljavate
sebe$ samo to to %inite tako to ponekad ugodite drugima.
"ostoji i tre-a vrsta egoizma$ ona najgora5 kada %inite neko dobro delo da se ne biste
ose-ali krivim. =obro%instvo vam ne pru+a zadovoljstvo< naprotiv$ od toga vam je muka. 6o
je neto to mrzite. *inite +rtve u ime ljubavi$ ali patite$ +alite se. A#$ koliko malo znate o
sebi ako mislite da ne %inite takve stvari9
;ad bi# imao po jedan dolar za svaki trenutak koji sam proveo rade-i neto to mi nije
prijalo$ sada bi# bio milijarder. ?nate ve- kako to ide.
8Mogu li da porazgovaram ve%eras sa vama$ ,%e:8
8)aravno$ samo izvolite.8
)e +elim da razgovaram s njim$ muka mi je od toga. 1e%eras #o-u da pogledam neto na
televiziji$ ali kako da ga odbijem: )emam #rabrosti da mu ka+em ne.
84amo izvolite8$ a u sebi mislim5 8Fospode$ sad treba da sluam ovog gnjavatora.8
&opte mi ne prija da razgovaram sa njim$ ali mi je vrlo neprijatno da mu ka+em ne$ i
tako biram manje zlo$ rekavi mu5 8&ite$ raskomotite se.8 Bi-u zadovoljan kada razgovor
bude gotov i kada budem mogao da skinem osme# sa li3a. 8;ako ste:8 pitam ga.
8,dli%no8$ odgovori$ a zatim pri%a i pri%a koliko mu zna%i taj seminar$ a ja mislim5
8Fospode$ kad -e da pree na stvar:8
)a kraju ka+e ta ima$ a ja ga$ metaBori%no$ tresnem o zid$ rekavi mu5 84vako bi mogao
da rei tako banalan problem8 i onda mu otvorim vrata.
8&#$ najzad sam ga se oslobodio8$ ka+em u sebi.
4lede-eg jutra$ za doru%kom (jer ose-am da sam bio neu%tiv! priem mu i pitam ga kako
je. 8"rili%no dobro8$ ka+e on$ i doda5 8Moram neto da vam ka+em. ,no to ste mi sino- rekli
bilo mi je od ogromne pomo-i. Mogu li da vas vidim danas posle ru%ka:8
8,$ ne98
;ada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim$ to je najgora vrsta milosra.
)emamo #rabrosti da ka+emo kako +elimo da nas ostave na miru. ;ada mi neko ka+e5 8)e
volim da ljudima nanosim zlo8$ ja odgovorim5 8,stavi se toga9 )e verujem ti.8
)e verujem onima koji ka+u da ne vole da nanose zlo drugima. 4vi mi obo+avamo da
ranjavamo druge. A kad neko drugi nanosi zlo$ to nam jo vie godi$ jer -e drugi loe misliti
o nama$ ako mi nanosimo zlo. )e-e nas 3eniti$ govori-e protiv nas$ a to nam ni najmanje$
ne prija9
.. /a#st+o je o+de
ivot je banket$ a tragedija je to ve-ina ljudi umire od gladi. Ba o tome govorim ovde$
u sutini.
Frupa ljudi umirala je od +ei na jednom brodi-u$ nedaleko od brazilske obale. "ojma
nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka$ jer se reka na tom mestu ulivala takvom
snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka pu%ini. Mogli su da je piju$ ali nisu znali.
)a isti na%in$ okru+eni smo rado-u$ sre-om$ ljubavlju. 1e-ina ljudi kao da nita ne zna o
tome. Cta je razlog: "retrpeli su pranje mozga. Dipnotizovani su$ uspavani.
?amislite maioni%ara koji #ipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne
postoje i da ne vidi stvari koje su tu. 4ve je u tome. "okajte se i primite dobru vest. "okajte
se9 "robudite se9 )e oplakujte svoje gre#e. *emu plakati nad gresima koji su po%injeni u
snu: ?ar biste plakali nad ne%im to ste uradili pod #ipnozom: ?ato biste se poistovedvali
sa takvom osobom: "robudite se9 "robudite se9 "romenite svoj stav. "okuajte da gledate
na stvari s nove ta%ke gledita9 7er 83arstvo je ovde89
2ekao sam vam da se prvo treba probuditi$ priznati da vam buenje ne prija. Meutim$
problem je to vie volite da zadr+ite i osvojite sve one stvari za koje$ putem #ipnoze$
verujete da su toliko va+ne i drago3ene za vas$ za va +ivot i opstanak.
"osle toga$ potrebno je da s#vatite. =a s#vatite kako se mo+da dr+ite pogreni# ideja$ i
da ba te ideje presudno uti%u na va +ivot$ %ine-i ga #aoti%nim$ a istovremeno vas
odr+avaju u uspavanom stanju. deje koje se odnose na ljubav$ na slobodu$ na sre-u itd.
nije lako sluati nekoga ko izla+e diskusiji ideje do koji# vam je toliko stalo i koji# se tako
gr%evito dr+ite.
"ostoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. "okazalo se da onaj ko je podvrgnut
pranju mozga$ 8introjek3ijom8 pri#vata neku njemu stranu ideju$ koja pripada nekom
drugom. & trenutku kada neko na ovaj na%in pri#vata ubeenja i ideje koje nisu njegove$
one vre atak na li%nost. *ovek ostaje zate%en i reaguje na emotivan na%in. 6o je o%ekivana
reak3ija$ dokaz da je neko indoktriniran. 4premni smo da umremo za ideju koja nikada nije
bila deo nas. 6eroristi i takozvani sve3i pri#vate neku ideju$ progutaju je bez +vakanja i onda
su spremni da umru za nju.
)ije lako sluati$ pogotovo kad postoji emotivna zbrka. *ak i kad toga nema$ nije lako
sluati< slua se uvek svoj unapred programirani stav na koji smo #ipnoti%ki uslovljeni.
*esto se sve to se %uje tuma%i u svetlu sopstvenog #ipnotizovanog stanja$ sopstvene
uslovljenosti i programiranosti. 4vi mi imamo svoje stavove$ zar ne: sluamo polaze-i od
ti# stavova.
8Denri$ kako si se promenio9 Bio si tako visok$ a sada si tako mali9 Bio si tako krupan$ a
sada si tako mrav9 Cta ti se desilo$ Denri:8 A Denri ka+e5 87a nisam Denri$ ja sam Irenk.8
8,#$ promenio si %ak i ime98
;ako naterati takve ljude da vas sluaju:
)ajte+a stvar na svetu je sluati$ gledati. Mi ne +elimo da vidimo. Mislite li da bi neki
kapitalista #teo da s#vati ta je dobro u komunisti%kom svetu: li da bi neki komunista
zaista #teo da s#vati ta je dobro i zdravo u kapitalisti%kom svetu: Mislite li da je nekom
bogatau stalo da gleda +ivot siroma#a:
)e +elimo da gledamo$ da vidimo$ jer ako to u%inimo$ mo+da -emo se promeniti. )e
+elimo da gledamo. Ako sagledamo stvari kakve jesu$ gubimo kontrolu nad +ivotom koji
ionako jedva dr+imo na okupu. =a biste mogli da se probudite$ ono to vam je potrebno nije
energija$ nije snaga$ nije mladost$ pa %ak ni neka visoka inteligen3ija. ,no to vam je
najpotrebnije je spremnost da nau%ite neto novo. Mogu-nost buenja je u direktnoj
propor3iji sa koli%inom istine koju ste spremni da #rabro pri#vatite. =o koje ste ta%ke
spremni na to: ;oliko ste spremni da se voljno odreknete onoga Cto vam je u +ivotu
najdra+e: =o koje ste ta%ke spremni da mislite na neto novo$ neto to vam nije blisko:
"rva reak3ija je stra#. Mi se ne plaimo nepoznatog. )e mo+emo se bojati ne%ega to ne
poznajemo. )iko se ne boji nepoznatog. Mi se u sutini bojimo da ne izgubimo ono to nam
je poznato. @to %ega se bojimo.
=a-u vam primer A rekao sam da je svaka stvar koju %inimo zagaena egoizmom. )ije
lako %uti tako neto. Ali zamislimo se malo nad tim$ pokuajmo da dublje zaemo u to. Ako
sve ono to %inimo izvire iz li%nog interesa A vie ili manje vidljivog A kakvo ose-anje budi u
vama misao na vae milosre i vaa dobra dela u tom novom svetlu: Cta je s vaim dobrim
delima:
@vo vam jedna mala ve+ba. Mislite na neko od dobri# dela koja ste u%inili. A sad$
pokuajte da s#vatite ta su zaista bile motiva3ije vaeg li%nog interesa$ koji# ste bili vie ili
manje svesni. Cta je s vaim ponosom: Cta je s vaom tatinom: Cta je s onim ose-anjem
superiornosti koje ste ose-ali prema svom susedu$ to vam se %inio kao veliki egoista: 4ve
se to menja$ zar ne:
8=obro8$ mo+da -ete re-i$ 8moj sused ima manje ra.niran ukus od mene.8 1i ste onda
najopasniji tip li%nosti. zgleda da je sus imao manje problema sa tipom kao to je va
sused nego sa takvima kao to ste vi$ sa ljudima koji su ubeeni da su dobri. =rugi kao da
mu nisu predstavljali veliki problem A bili su otvoreno egoisti$ svesni da su takvi.
?ato$ probudite se9 6o je oslobaaju-e9 6o je %udesno9 ,se-ate li se potiteno: Mo+da to i
jeste. ?ar nije %udesno s#vatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji: ?ar to nije
%udesno: 2azo%arani ste: "ogledajte ta smo izneli na svetlost dana9 Cta je ostalo od vae
tatine: "rijalo bi vam ose-anje da ste bolji od drugi#$ ali pogledajte ta je isplivalo A
prevara9
0. "#a1 ilu2ija
*ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za o%uvanje li%nosti$ koji je na
primarni i najdublji instinkt. ;ako se mo+emo svesno odre-i egoizma: 6o bi$ tako re-i$ bilo
kao odabrati nepostojanje. ;ako god bilo$ prestanite da se ose-ate krivim zato to ste
egoisti A svi smo isti.
7ednom je neko rekao divnu stvar za susa$ a taj neko nije bio vernik. 2ekao je5 8,no to
je najlepe kod susa je to se ose-ao lagodno meu greni3ima$ jer je s#vatao da ni
najmanje nije bolji od nji#.8
Mi se razlikujemo od drugi# A od kriminala3a$ na primer A samo po onome to radimo ili
ne radimo$ a ne po onome to jesmo. 7edina razlika izmeu susa i ti# grenika je u tome to
je on bio budan$ a oni nisu.
"omislite na ljude koji dobiju na lutriji. =a ne govore mo+da5 8"onosan sam to pri#vatam
ovu nagradu$ ne zbog sebe$ ve- zbog svoje na3ije i svoje zemlje.8 ?ar tako govore oni to
dobiju ne lutriji: )e A jer oni su imali sre-e$ sre-e. zato su osvojili premiju. ?ar se mo+e biti
ponosan na tako neto: )a isti na%in$ ako uspete da stignete do prosvetljenja$ u%ini-ete to
iz li%nog interesa i bi-ete sre-ni. ?ar -ete da slavite takvu stvar: Cta tu ima da se slavi: ?ar
ne s#vatate koliko je glupo #valiti se svojim dobrim delima: Iarisej nije bio lo %ovek$ bio je
samo glup. )ikada se nije zaustavio da razmisli.
7ednom je neko rekao5 8)emam #rabrosti da stanem i razmislim$ jer ako bi# to u%inio$ ne
bi# znao kako ponovo da krenem.8
;ada biste$ dakle$ zastali da razmislite$ s#vatili biste da u stvari nema ni%ega na ta biste
bili posebno ponosni. ;ako ta %injeni3a uti%e na va odnos sa drugim ljudima: )a ta se
+alite:
7edan mladi- se +alio da ga je njegova devojka razo%arala$ ponela se li3emerno prema
njemu. )a ta se on +alio: ?ar je o%ekivao neto bolje: ,%ekujte ono to je gore A okru+eni
smo egoistima. ,n je bio budala$ postavio je na pijedestal$ zar ne: Mislio je za nju da je
prin3eza$ mislio je da su ljudi dobri. )ije tako9 >judi nisu dobri. >oi su koliko i vi A loi$
s#vatate li: &spavani su koliko i vi. Cta mislite da oni tra+e: 4voj li%ni interes$ isto kao i vi.
)ema nikakve razlike meu vama.
&spevate li da zamislite koliko oslobaa mogu-nost da nikada vie ne budete razo%arani$
nikada vie prevareni: )ikada se vie ne-ete ose-ati naputeno$ odba%eno. elite li da se
probudite: elite li sre-u: elite li slobodu: @vo je A otarasite se svoji# la+ni# ideja$ svoji#
iluzija. )e dozvolite da vas drugi varaju.
Ako ne budete varali sami sebe$ ne-ete varati ni druge ljude. 6ada -ete i# voleti. &
suprotnom$ +ive-ete sve vreme u zabludi o drugima$ s vaim iluzijama$ neprekidno u
sukobu sa stvarno-u.
Mo+da je$ za ve-inu vas$ previe potresno kad %ujete da treba o%ekivati kako su svi (osim
veoma retki# osoba koje su budne! egoisti$ ili da slede svoj li%ni interes$ na sirov ili ra.niran
na%in. Ali$ ako to imate u vidu$ s#vati-ete da nema ni%ega to bi vas razo%aralo i ni%ega to
vas ne bi razo%aralo. =a ste uvek bili u neposrednom dodiru sa stvarno-u$ nikada se ne bi
osetili razo%arano. Meutim$ vie vam odgovara da sebi predstavljate druge ljude u sjajnim
bojama< vie vam odgovara da ne vidite pravi izgled ljudski# bi-a$ zato to vam ne
odgovara da vidite pravi lik samog sebe. zato sad pla-ate 3enu.
13. 4ta je p#os+etljenje?
7ednom me je neko pitao5 8;akvo je prosvetljenje: ;akvo je buenje:8 spri%ao sam mu
pri%u o kloaru u >ondonu koji se sprema za po%inak. &speo je da u sme-u pronae komad
suvog #leba za ve%eru i stigao na obalu 6emze. 4ipi kia$ i on se umota u svoj stari$ is3epani
kaput. >egne pored reke i samo to nije zaspao$ kad se iznenada pojavi rols rojs sa
voza%em. z limuzine izae prelepa devojka koja mu ka+e5 84iroti %ove%e$ ne-ete valjda
ovde preno-iti:8 8Do-u8$ odgovori joj kloar. 8)e mogu to dozvoliti8$ ka+e mu devojka.
8"oite u moju ku-u da se naspavate$ posle jedne dobre ve%ere.8 tako$ na njeno
insistiranje$ on ue u automobil$ voze se van >ondona i sti+u do jedne vile okru+ene
ogromnim parkom. )a ulazu i# do%eka majordom$ kome devojka ka+e5 8Molim te$ =+ejms$
odvedi ovog %oveka u odeljenje za poslugu i neka mu pru+e sve to mu treba.8 "osle toga$
devojka ode u svoju sobu$ svu%e se i pripremi za spavanje. znenada$ priseti se svog gosta$
ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili kloara dopire svetlost. ,na
poku3a$ otvori vrata i nae kloara budnog. 8Cta je$ dobri %ove%e8$ upita ga$ 8zar niste dobro
ve%erali:8 8)ikada u +ivotu nisam tako dobro jeo8$ odgovori joj on. 8=a li vam je toplo:8
upita ga devojka. 8=a$ #vala$ krevet je topao i udoban8$ odgovori on. 6ada mu ona ka+e5
8Mo+da vam je potrebno malo drutva: Do-ete li da se pomerite i napravite mi malo mesta
u krevetu:8
,na mu prie$ on se pomeri i padne pravo u 6emzu.
A#9 )iste o%ekivali "rosvetljenje9 "robudite se9 ;ada budete spremni da zamenite svoje
iluzije stvarno-u$ svoje snove %injeni3ama$ tada -ete iza-i na pravi put. 6ek -e tada +ivot
dobiti smisao i posta-e predivan.
"ostoji jo jedna pri%a$ o nekom 2amirezu. ,n je stara3 koji +ivi u svom zamku na vr#u
brda. & krevetu je$ paralizovan$ gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja$ star3a koji
se uz pomo- tapa penje sve vie uzbrdo. 2amirez nita ne mo+e da u%ini$ jer posluga ima
slobodan dan. )eprijatelj na kraju otvori vrata$ ue u sobu$ zavu%e ruku ispod mantila$
izvadi pitolj i ka+e5 8)ajzad -emo se obra%unati$ 2amirez.8 2amirez pokua da ga odgovori5
84luaj$ Bord+ija$ zato bi to u%inio: 6i dobro zna da ja vie nisam onaj %ovek koji te je
mu%io kad si bio mlad.8
8)e$ ne8$ uzvrati mu neprijatelj$ 8tvoje slatke re%i ne-e me razuveriti. ,no to ja +elim je
osveta$ i ti me ne mo+e spre%iti98 6ada$ 2amirez ka+e5 8@ ba mogu98 8;ako:8 upita ga
neprijatelj. 8Mogu da se probudim8$ ka+e 2amirez$ to i u%ini A probudi se. @to ta je
prosvetljenje9
;ada vam neko ka+e5 8)ita ne mo+e da u%ini8$ mo+ete mu odgovoriti5 8)ije ta%no$
mogu da se probudim98 odjednom$ +ivot vie nije komar kakav vam se %inio. "robudite se9
7ednom me je neko pitao5 87esi li ti prosvetljen:8 Cta sam mogao da mu odgovorim:
Do-ete li neki odgovor: @vo jednog5 8,tkud ja znam: ;ako se to mo+e znati: ?ar je to
va+no:8
Ako neto previe +elite$ u nevolji ste. Ako sam ja mo+da prosvetljen i vi me sluate
samo zato to sam prosvetljen$ onda ste u velikoj nevolji. 7este li spremni da vam
prosvetljen %ovek opere mozak: 7er$ svako mo+e da vam tako opere mozak. Cta je va+no da
li je neko manje ili vie prosvetljen: Ali problem je to svi mi volimo da se oslonimo ne
nekog$ zar ne: "otrebno nam je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na
3ilj. ,n nam uliva nadu$ zar ne: A ta -e vam nada: ?ar nije i to jedan oblik +elje: )adate
se ne%emu boljem od onoga to sada imate$ zar ne: & suprotnom se ne biste nadali. Ali to
zna%i da zaboravljate kako vam je i sada dobro$ mada toga niste svesni. ?ato se ne
usredsredite na sadanjost$ umesto da se nadate boljoj budu-nosti: ?ato ne s#vatite ovo
to je sada$ umesto to ga zaboravljate$ nadaju-i se budu-em: A mo+da je ta budu-nost
samo nova klopka:
11. *amoposmat#anje
7edini na%in na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vae ideje. Ako
ste spremni da sluate i da se o vama diskutuje$ neto -ete u%initi$ ali niko vam ne mo+e
pomo-i.
4taje najva+nije od svega: 4amoposmatranje. 6u vam niko ne mo+e pru+iti ruku. )iko
vam ne mo+e dati odgovaraju-i metod. )iko vam ne mo+e pokazati odreenu te#niku. &
trenutku kada pri#vatimo neku te#niku$ postajemo iznova programirani$ ali
samoposmatranje A gledanje samog sebe A veoma je zna%ajno. 6o ne zna%i biti uronjen u
sopstvene probleme$ biti obuzet samim sobom. )e govorim o tome A govorim o
samoposmatranju. A ta to zna%i:
6o zna%i posmatranje svega to je u nama i izvan nas$ do ekstremne ta%ke A posmatranje
kao da se to deava nekom drugom. Cta to zna%i: ?na%i da ono to nam se deava ne treba
do+ivljavati li%no$ zna%i da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.
1i patite zbog svoje depresije i svoji# stra#ova samo zato to se poistove-ujete s njima.
Fovorite5 8=epresivan sam.8 Ali to je pogreno$ vi niste depresivni. Ako #o-ete da budete
pre3izni$ mogli biste re-i5 8& ovom trenutku prolazim kroz Bazu depresije.8 Ali ne mo+ete
re-i5 8=epresivan sam.8 1i niste vaa depresija. 4ve je to samo varka uma$ posebna vrsta
iluzije. )esvesno ste nau%eni da mislite da ste vi vaa depresija$ da ste vi vai stra#ovi$ da
ste vi vaa radost i ose-anja koja pro+ivljavate.
8?adovoljan sam98 )iste vi zadovoljni. Mo+da je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar
vas$ ali stvari -e se ubrzo promeniti$ ne-e potrajati A nikada ne traju$ sve se neprestano
menja. ,bla3i dolaze i odlaze$ neki su 3rni$ neki beli< neki veliki$ neki mali. Ako pratimo ovu
analogiju$ vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste pasivan posmatra%$ sa distan3e.
?nam daje ovaj stav za vas mo+da apsurdan$ pogotovo ako ste odrasli u kulturi ?apada. 7er$
ne smete se uplitati$ nita ne zaklju%ujte. 4amo gledajte9 "osmatrajte9
"roblem je to su ljudi skloni da zaklju%uju o stvarima koje ne uspevaju %ak ni da s#vate.
4talno utvrujemo neke stvari$ zar ne: )ikada ne pomislimo da stvarima uopte nije
potrebno da budu utvrdivane. 6o je veliko prosvetljenje. 4tvari se moraju s#vatiti. Ako se
s#vate$ tada se mogu promeniti.
Menjate li svet ili sebe:
Do-ete li da promenite svet: Cta ka+ete da po%nete od samog sebe: Cta ka+ete da
budete prvi promenjeni: Ali kako se posti+e promena: "osmatranjem. 2azumevanjem. Bez
uplitanja vaeg prosuivanja$ jer to o %emu prosuujete ne mo+ete s#vatiti. ;ada ka+ete o
nekome5 8,n je komunista8$ u tom trenutku razumevanje prestaje. )alepili ste mu etiketu.
8,n je bur+uj8 A razumevanje prestaje. )alepili ste etiketu$ a ukoliko su na toj etiketi atributi
pri#vatanja ili odba3ivanja$ utoliko gore. ;ako mo+ete ikada razumeti to to odba3ujete$ ili
%ak i ono to pri#vatate:
2e%i koje vam govorim %ine vam se mo+da kao da dolaze s neke druge planete$ zar ne:
)ikakav sud$ nikakav komentar$ nikakav stav A jednostavno posmatrate$ prou%avate$
gledate$ bez ikakve +elje da promenite ono to jeste. 7er$ ako #o-ete da promenite ono to
jeste u ono to bi trebalo da bude$ gubi se sposobnost razumevanja.
=reser pasa pokuava da s#vati +ivotinju$ kako bi je nau%io da izvede odreene radnje.
)au%nik posmatra ponaanje mrava$ bez drugog 3ilja osim prou%avanja +ivota mrava$ da bi
nau%io to vie o njima. 4amo to i nita vie. ,n ne pokuava da i# nau%i neto$ ili da neto
dobije za uzvrat. ?animaju ga mravi i +eli da nau%i to vie o njima. 6o je njegov motiv.
,nog dana kada uspete da zauzmete sli%an stav$ prisustvova-ete %udu. "romeni-ete se A
bez ikakvog napora. "romena -e se pokazati$ ne-ete morati da je tra+ite. dok +ivot
svesnosti rasteruje mrak$ sve zlo nestaje. 4ve ono to je dobro biva #ranjeno. 6o je iskustvo
kroz koje morate sami da proete.
Ali sve to tra+i dis3iplinovan um. A kad govorim o dis3iplini$ ne govorim o naporu$
govorim o drugim stvarima. 7este li ikad pa+ljivo posmatrali nekog atleti%ara: 4port je %itav
njegov +ivot$ ali kakav je to dis3iplinovan +ivot9 "osmatrajte reku koja te%e prema moru.
,na sama Bormira obale oko sebe. ;ada unutar vas postoji neto to se kre-e u ispravnom
smeru$ to stvara svoju dis3iplinu.
6renutak kad se budimo$ kad nas obasja svesnost$ divan je trenutak. 6o je najlepe
iskustvo na svetu$ najva+nije$ najizuzetnije. )e postoji na svetu nita va+nije od buenja.
)ita9 )aravno$ i to je dis3iplina na svoj na%in.
)e postoji nita lepe od %injeni3e da smo svesni. 1i biste mo+da vie voleli da +ivite u
mraku: Mo+da vie volite da radite$ a da niste svesni svoji# radnji< da govorite$ a da niste
svesni svoji# re%i: ?ar vie volite da sluate druge ljude$ a da niste svesnt onoga to %ujete<
ili da gledate oko sebe$ bez svesti o onome to vidite: 1eliki 4okrat je rekao< 8)esvestan
+ivot nije vredan da bude pro+ivljen.8 6o je istina kojoj nisu potrebna dalja objanjenja.
1e-ina ljudi ne +ivi svesnim +ivotom. ivi me#ani%kim +ivotom$ s me#ani%kim mislima A koje
obi%no poti%u od nekog drugog A me#ani%ki# ose-anja$ me#ani%ki# ak3ija i reak3ija.
Do-ete li da vidite koliko ste sami takvi: 8Ba ti je lepa ta koulja.8 "rija vam da %ujete
tako neto. 4ve zbog jedne koulje. ;ada %ujete tako neto$ ponosni ste na sami sebe. >judi
dolaze da posete moj 3entar u ndiji i govore5 8;akvo prekrasno mesto$ kakvo divno drve-e$
kakva prijatna klima8$ i ja se ve- lepo ose-am$ sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i
ka+em5 8;akve su to gluposti: ;akve ja veze imam sa tim drve-em: )isam ja taj koji je
izabrao ovo mesto. )isam ja taj koji je naru%io klimu A tog dana je slu%ajno bilo lepo vreme.8
Ali$ la+no 8ja8 je ulo u igru i zato se dobro ose-am. =obro se ose-am sa 8mojom8 kulturom i
8mojom8 na3ijom. Ali dokle se tako mo+e sti-i sa sopstvenom glupo-u: )e alim se.
Fovore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki broj mistika$ ali nisam i# ja
stvorio$ nisam ja odgovoran za to. =a mi ka+u5 6a tvoja zemlja sa tolikim siromatvom A ba
odvratno.8 7a se stidim$ ali nisam ja to stvorio. =a li ste ikad razmislili o takvim stvarima:
>judi vam ka+u5 87ako lepo izgledate8$ i ve- ste na sedmom nebu. ?ato se ka+e5 87a sam o.k.$
ti si o.k.8 7ednog dana napisa-u knjigu koja -e se zvati 7a sam magara3$ ti si magara3.
"riznati da si magara3 najvie oslobaa i neto je najdivnije na svetu. ;ada mi ljudi ka+u5
8Frei8$ ja im odgovaram5 8Cta si o%ekivao od jednog magar3a:8
2azoru+ani A svi moramo biti razoru+ani. & kona%nom osloboenju$ ja sam magara3$ ti si
magara3. ?a sada A kako obi%no biva A ja pritisnem dugme i ti ide gore$ pritisnem drugo
dugme i ti ide dole. to ti prija. ;oliko ljudi poznajete koji ostaju ravnoduni na po#vale ili
kritike: 6o je ljudski$ govorimo. >judski A to zna%i kako treba da budemo pomalo majmuni$
tako da svi mogu da nas vuku za rep$ i da radimo sve ono to smatraju da bi trebalo da
radimo. =a li je to ljudski:
Ako nalazite da lepo izgledam$ to zna%i da ste u tom trenutku dobro raspolo+eni i nita
vie od toga. 6o takoe zna%i da odgovoram vaem spisku za nabavku. 4vi mi nosimo neki
spisak za nabavku i$ na neki na%in$ ljudi treba da odgovaraju tom spisku A visok... tamna
kosa... lep... zavisno od naeg ukusa. 84via mi se va glas8$ ka+e ona$ 8zaljubljena sam.8
)ije zaljubljena$ pre bi# rekao da je glupa. ;ad god je neko zaljubljen A oklevam da ka+em A
utoliko je pre magara3.
4edite i posmatrajte ta vam se dogaa. 1i samo be+ite od sami# sebe$ #o-ete da
pobegnete. )eko je jednom rekao5 8?a#valimo Bogu za stvarnost$ kao i za mogu-nost da
pobegnemo od nje.8 6o je zna%i ono to se dogaa. Mi smo me#anizovani$ kontrolisani.
"iemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je %udesno biti kontrolisan i kako je
neop#odno da vam drugi ljudi govore da ste o.k. 4amo tada se dobro ose-ate. ;ako je divno
sedeti u zatvoru$ ili$ kako mi je neko ju%e rekao$ biti u sopstvenom kavezu. =opada vam se
u zatvoru: 1olite da budete kontrolisani: 2e-i -u vam jednu stvar5 ako priznate sami sebi da
se dobro ose-ate kad vam ka+u da ste o.k.$ pripremate se da se loe ose-ate kad vam drugi
budu rekli da niste. 4ve dok se +ivi da bi se zadovoljila o%ekivanja drugi#$ potrebno je paziti
kako se obla%i$ kako se %elja$ da 3ipele uvek budu uglan3ane A sve u svemu$ da se uvek
zadovolje nji#ova prokleta o%ekivanja. ?ar to nazivate ljudskim:
6o je ono to -ete otkriti kada posmatrate sebe. Bi-ete u+asnuti9 *injeni3a je da niste ni
o.k.$ ni obrnuto. Mo+da odgovarate tuem raspolo+enju$ ili aktuelnoj modi. ?ar to zna%i da
ste postali o.k.: ?ar to$ da li -ete biti o.k.$ zavisi od toga: ?ar zavisi od onoga to ljudi misle
o vama:
sus o%igledno nije bio o.k.$ prema standardima tog vremena.
1i zna%i niste o.k.$ niti obrnuto$ vi ste vi$ i gotovo. )adam se da je ovo veliko otkri-e$ bar
za neke od vas. Ako samo dvojeAtroje otkriju tako neto$ to je izuzetan dogaaj9 =osta sa
svim tim pri%ama da li je neko o.k. ili nije. =osta sa svim prosuivanjima i zaklju%ivanjima$
treba samo da posmatrate$ da gledate. ,tkri-ete velike stvari. 6a otkri-a -e vas promeniti.
)ije potreban nikakav napor za to$ verujte mi.
12. 5eni 6i+ot
*ovek sedi u autobusu i na kolenima dr+i veliki paket A to je neki te+ak$ duguljast
predmet. 1oza% autobusa ga pita5 8Cta vam je to u krilu:8 *ovek mu odgovori5 H6o je
neaktivirana bomba. skopao sam je u bati i sada je nosim u poli3iju.8 1oza% mu onda ka+e5
8"a ne-ete je valjda dr+ati u krilu: 4tavite je pod sedite.8
"si#ologija i druge du#ovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite. &glavnom ne
reavaju probleme. 4amo i# zamenjuju drugim problemima. =a li ste ikad razmiljali o
tome: mali ste jedan problem$ sada imate drugi. uvek -e biti tako$ sve dok se ne rei
problem koji se zove 8ja8. 4ve do tog trenutka nikud se ne-e sti-i.
1eliki misti3i i u%itelji stoka rekli bi5 8;o si ti:8 Mnogi misle da je najva+nije pitanje na
svetu5 ko je sus: )ije tako. Mnogi misle da je to5 postoji ii Bog: )ije tako. Mnogi misle da je
najva+nije pitanje5 postoji li +ivot posle smrti: )ije tako.
zgleda kao da se niko ne bavi ovim problemom5 postoji li +ivot pre smrti: "a ipak$
iskustvo mi govori da su ba ljudi koji ne znaju ta da u%ine sa ovim +ivotom$ preokupirani
da saznaju ta -e raditi u drugom +ivotu.
=obar simptom %injeni3e da ste budni je da vas nimalo ne zanima ta -e biti u nekom
budu-em +ivotu. &opte se ne bavite takvim mislima$ to vam je neva+no.
?nate li ta je ve%ni +ivot: Mislite li da je to +ivot koji beskona%no traje: Ali %ak -e vam i
vai teolozi re-i da je to suludo$ jer je i sama beskona%nost obu#va-ena vremenom. 1e%nost
je vreme koje zauvek traje. 1e%no$ u stvari$ zna%i bezvremeno.
>judski um to nije sposoban da s#vati. >judski um je sposoban da s#vati vreme i da ga
negira. ,no to je bezvremeno iznad je nae mo-i s#vatanja. "a ipak$ misti3i ka+u da je
ve%nost ovde i sada. 6o je dobra vest$ zar ne: ,vde je i sada.
>judima ne prija kada im govorim da zaborave prolost A toliko su ponosni na nju9 li je se
toliko stide. Ali to je ludilo9 ,dba3ite je9 ;ada vam ka+u5 8"okajte se zbog svoje prolosti8$
pokuajte da s#vatite kako je to samo religiozni metod koji slu+i da vas odr+i u stanju
uspavanosti. "robudite se9 @to ta je pokajanje$ a ne plakanje nad sopstvenim gresima.
"robudite se9 4#vatite i prestanite da pla%ete. "robudite se9
1!. "ako otk#iti s+oje 7ja7?
1eliki u%itelji ka+u da je najva+nije pitanje na svetu5 ko sam ja: li jo bolje5 ta je to 8ja8:
=a li -ete mo+da re-i da ste sve drugo s#vatili sem toga: =a li -ete mo+da re-i da ste
razumeii astronomiju$ 3rne rupe i kvazare$ da ste upu-eni u inBormatiku$ pa ipak ne znate ko
ste: "obogu$ vi jo spavate. =a li -ete mo+da red da ste s#vatili ko je sus$ a istovremeno ne
znate ko ste vi: ;ako onda mo+ete s#vatiti susa:
;o je taj koji pokuava da s#vati: 6o je prvo to treba da otkrijete. 6o je osnova svega$
zar ne: ba zato to to nije s#va-eno$ imamo sve te glupe$ religiozne narode sukobljene u
tim idiotskim$ religioznim ratovima A muslimani koji ratuju protiv jevreja$ protestanti protiv
katolika$ i sve ostale gadosti. )e znaju ko su$ jer kad bi znali$ ratova ne bi bilo.
,no to +elim opet da podvu%em je samoposmatranje. 1i me sluate$ ali istovremeno
mo+ete da %ujete i druge zvuke pored mog glasa. =a li ste svesni svoji# reak3ija dok me
sluate: Ako niste$ zna%i da ste pretrpeli pranje mozga$ ili -ete potpasti pod uti3aj svoji#
unutranji# sila koji# uopte niste svesni. *ak i ako ste svesni kako reagujete na mene$ da li
ste svesni otkud poti%u vae reak3ije: Mo+da me uopte ne sluate$ mo+da me slua va
tata: Cta mislite$ da li je to mogu-e:
*esto mi se deava$ kad ovako govorim$ da otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne.
"risutna je nji#ova mama$ prisutan je nji#ov tata$ ali oni nisu tu. )ikada nisu prisutni. 87a
+ivim A ne ja$ ali moj ota3 +ivi u meni.8 ,vo je bukvalno istina$ ovo je apsolutno i bukvalno
istina. Mogao bi# da vas se3iram par%e po par%e$ i pitam vas5 8=a vidimo A ova Braza poti%e
od tate$ od mame$ od babe$ od dede$ od koga:8
;o +ivi u vama: ,se-anje koje se javi kada se otkrije ta %injeni3a$ zaista je u+asno. 1i
umiljate da ste slobodni$ ali verovatno ne postoji ni jedan pokret$ ni jedna misao$ ose-anje$
stav ili ubeenje u vama$ koji ne poti%u od nekog drugog. ?ar to nije u+asno: A vi to %ak i ne
znate. 2e% je o jednom me#ani%kom +ivotu koji vam je nametnut. )eke stvari izazivaju u
vama sna+na uzbuenja$ i mislite da vi pro+ivljavate ta uzbuenja. =a li je tako: "otrebna je
velika svesnost sa vae strane da s#vatite kako je to to zovete 8ja8 samo konglomerat
vai# iskustava iz prolosti$ vai# uslovtjenosti$ vae programiranostiA
6o je bolno. & sutini$ kada po%ne buenje$ do+ivljava se veliki bol. Bolno je videti kako se
rue sopstvene iluzije.
4ve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u pra#$ i to je bolno. *itavo je pokajanje u
tome$ *itavo je buenje u tome.
;ako bi bilo da date sebi minut vremena da biste postali svesni onoga to ose-ate u
svom telu$ onoga to se deava u vaem umu$ da postanete svesni svog emotivnog stanja:
;ako bi bilo da postanete svesni klupe na kojoj sedite$ %injeni3e da su vae o%i otvorene$
boje ovi# zavesa i tkanine od koji# su satkane: ;ako bi bilo da postanete svesni moga li3a i
vae reak3ije na moje li3e:
7er$ vi ve- imate reak3iju$ bez obzira da li ste je svesni ili ne. to verovatno nije vaa
reak3ija$ ve- reak3ija koja je rezultat vae uslovljenosti. ?ato$ kako bi bilo da postanete
svesni neki# stvari o kojima sam govorio$ bez obzira to je to sada samo se-anje:
"ostanite svesni svog prisustva u ovoj sali i ka+ite5 87a sam u ovoj sali.8 6o je kao da ste
izvan vas i da gledate sami sebe. ?apazi-ete da je to ose-anje neto druk%ije od gledanja
objekata oko vas. ;asnije -emo se upitati5 8;o je osoba koja posmatra:8 7a posmatram
8sebe8 A ta je to 8ja8$ ta je to 8sebe8:
?a sada je dovoljno da 8ja8 posmatra 8sebe8$ ali ukoiiko se desi da sebe osuujete ili
#valite$ nemojte da blokirate pokudu ili po#valu$ ve- je posmatrajte. 7a sebe kudim< ja sebe
osuujem< ja sebe #valim A posmatrajte i nita drugo. )e pokuavajte da menjate stvari9
)emojte misliti5 o#$ re%eno nam je da ne radimo tako. 7ednostavno posmatrajte sve to se
deava.
;ao to sam vam ve- rekao$ samoposmatranje zna%i gledanje A posmatranje onoga to
se deava u vama i oko vas A kao da se deava nekome drugom.
1$. 4ta je na%e p#a+o 7ja7
"redla+em vam drugu ve+bu. 6ra+im od vas da na par%etu papira napiete najkra-i opis
sebe A na primer poslovan %ovek$ svetenik$ ljudsko bi-e$ 7evrej$ bilo ta.
1idim da neki piu re-i kao5 plodan$ #odo%asnik u potrazi za ne%im$ merodavan$ +iv$
nestrpljiv$ usredsreen$ elasti%an$ ljubavnik$ %lan ljudskog roda itd. )adam se da je to plod
posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku drugu osobu.
Ali$ obratite pa+nju A to je 8ja8 koje posmatra 8sebe8. ,vo je zanimljiv Benomen koji
nikada nije prestao da izaziva %uenje kod .lozoBa$ mistika$ nau%nika$ psi#ologa A8ja8 mo+e
da posmatra 8sebe8. *ini se da +ivotinje to apsolutno ne mogu. *ini se da je potrebna
odreena koli%ina inteligen3ije za tako neto.
,no to -u vam sada izneti nije neka meta.zika$ nije .lozo.ja. 6o je jednostavno
posmatranje$ zdrav razum. 1eliki isto%ni misti3i obra-aju se u stvarnosti onom 8ja8$ a ne
8sebi8. & sutini$ neki misti3i nam govore kako mi pre svega polazimo od stvari$ od svesti o
stvarima oko sebe< zatim se pomeramo ka svesti o mislima (koje predstavljaju 8sebe8$ nae
uslovljeno 8ja8! i na kraju dolazimo do svesti o onom koji misli. 4tvari$ misli$ mislila3.
,no to tra+imo je mislila3. Mo+e li mislila3 spoznati samog sebe: Mogu li ja znati ta je
to 8ja8: )eki od ovi# mistika odgovaraju5 8Mo+e li no+ pose-i samog sebe: Mo+e li zub
ugristi samog sebe: Mo+e li oko videti samo sebe: Mo+e li 8ja8 upoznati samo sebe: Ali
mene u ovom trenutku interesuje neto mnogo prakti%nije$ a to je sagledavanje onoga to
8ja8 nije.
4luajte ovo to vam ka+em5 da li sam ja moje misli$ misli koje mislim: )e. Misli dolaze i
odlaze< ja nisam moje misli. =a li sam moje telo: ;a+u da se u svakom trenutku milioni
-elija naeg tela menjaju i obnavljaju$ tako da nakon sedam godina u tetu ne ostane ni
jedna +iva -elija od oni# koje smo imali pre toga. Jelije dolaze i odlaze$ raaju se i umiru$ ali
8ja8 ostaje. =a li sam ja$ dakle$ moje telo: ,%igledno ne9
87a8 je neto druk%ije$ neto vie u odnosu na telo. Mo+da se mo+e re-i da je telo deo
toga 8ja8$ ali deo koji se menja$ stalno se kre-e i menja. ;oristimo istu re% da ga de.niemo$
ali se ono stalno menja. sto kao to ka+emo za )ijagarin vodopad da je )ijagarin vodopad$ i
pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. ;oristimo isti naziv za stvarnost koja je
u stalnoj evolu3iji.
A moje ime: =a li je 8ja8 mo+da moje ime: ,%igledno da nije$ jer mogu da promenim
svoje ime$ bez menjanja tog 8ja8. A moja karijera: A moja ubeenja: ;a+u da sam budista ili
#ri-anin$ da li je to mo+da sutinski deo moga 8ja8: ;ada prelazim iz jedne u drugu veru$
da li se to 8ja8 promenilo: =a li imam jedno drugo 8ja8 ili se to isto 8ja8 promenilo: =rugim
re%ima$ da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga 8ja8: @tikete su stvarno va+ne
svima nama. 7a sam republikana3$ ka+emo$ ali da li smo zaista to: )e mo+e se re-i da se
menja nae 8ja8$ ako promenimo partiju. 1eliki deo svog +ivota traamo u reagovanju na
etikete$ svoje i etikete drugi# ljudi. "oistove-ujemo te etikete sa svojim 8ja8.
;ada je %ovek potpuno sputan etiketama$ kakvu vrednost imaju te etikete za nae 8ja8:
Mo+emo li re-i da 8ja8 ne predstavlja ni jedna od ti# etiketa koje mu pridajemo: @tikete
pripadaju naem egu$ naem uslovljenom 8ja8$ onome koje se stalno menja. =a li se pravo
8ja8 menja: =a li se posmatra% menja:
"retpostavimo da stra#ujete$ ili +elite neto$ ili ste zabrinuti. ;ada se 8ja8 ne poistove-uje
sa nov3em$ ili imenom$ ili na3ionalno-u$ sa drugim ljudima$ prijateljima$ bilo %ime$ onda
vae 8ja8 nikada nije ugro+eno. ,no mo+e biti veoma aktivno$ ali nije ugro+eno.
4etite se ne%ega to vam je izazvalo ili izaziva bol$ zabrinutost ili stra#. "re svega$
uspevate li da razlu%ite +elju ispod te patnje: 4#vatate li da postoji neto to +arko +elite i
da vam to izaziva patnju: Cta je to +elja: 6o je samo +elja$ ali ona postaje poistove-ivanje.
)a neki na%in$ sami ste sebi rekli5 8,no to je dobro za moje HjaH$ tako re-i opstanak HjaH$
povezani su sa tom +eljom.8 "atnja poti%e isklju%ivo iz poistove-ivanja sa ne%im$ bilo da je
to u nama ili izvan nas.
1&. Ne-ati+na oseanja
;ad god ose-ate odbojnost u dodiru s nekim$ +ivite u iluziji. )eto je ozbiljno pogreno u
vama. )e vidite stvarnost. )eto se u vama mora promeniti. Meutim$ ta uglavnom %inimo
u odnosu na svoja negativna ose-anja: ;a+emo5 8,n je kriv. Mora se promeniti.8 )e9 4vet je
takav kakav treba da bude. 1i ste taj koji treba da se promeni.
"retpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi$ ne%emu to je o%igledno za svaku
osudu. ,dgovaraju-a reak3ija je da ka+ete kako takve stvari ne bi smele da se deavaju$ zar
ne: )a neki na%in$ morali biste da osetite impuls da ispravite nepravednu situa3iju. )a
primer$ neko nanosi bol detetu$ a vi prisustvujete tom nasilju. Cta ka+ete za ovaj primer:
)adam se da ne mislite da -u vam re-i kako ne bi trebalo da se meate. )e$ ali ako ste
lieni negativni# ose-anja bi-ete mnogo pribraniji$ mnogo pribraniji. 7er$ kada se u igru
uklju%e negativna ose-anja$ gubi se glava. )a s3enu ulazi ego$ nae uslovljeno 8ja8$ i sve se
kvari. 6amo gde je bio jedan problem koji treba da se rei$ sada su dva problema. Mnogi
ljudi pogreno misle da odsustvo negativni# ose-anja$ kao to su bes ili mr+nja$ zna%i da se
onda nita ne mo+e u%initi da bi se resila neka situa3ija. ,$ ne$ apsolutno nije tako9 )ismo
emotivno uklju%eni$ ali zato odma# stupamo u ak3iju. "ostajemo mnogo osetljiviji u odnosu
na stvari i osobe koje nas okru+uju.
)au senzibilnost ubija ba to uslovljeno$ la+no 8ja8 A kada se do te mere poistovetimo sa
sobom$ da viak naeg ega spre%ava da vidimo stvari objektivno$ sa distan3e. ;ada se
stupa u ak3iju$ veoma je va+na sposobnost da se stvari vide sa distan3e. Meutim$
negativna ose-anja spre%avaju nas da zauzmemo takav stav.
;ako da nazovemo$ onda$ to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se
suprotstavlja objektivnom zlu: Cta god da je$ to nije reak3ija$ ve- ak3ija.
1). Od e-a 2a+isimo?
Mi nikada ne ose-amo patnju kada izgubimo neto %emu smo dali slobodu$ to nikada
nismo pokuali da posedujemo. "atnja je simptom %injeni3e da sam uslovio svoju sre-u$
povezavi je s nekim ili ne%im$ bar do izvesne mere. 6oliko smo navikli da sluamo suprotne
stvari$ da se ovo to govorim %ini neljudskim$ zar ne:
)e tvrdim da nae uslovljeno 8ja8 uvek zapada u uobi%ajene eme. 6o zavisi od na%ina na
koji smo uslovljeni. "ostavlja se pitanje da li je s#vatljivo +iveti +ivot u kome smo totalno
sami i ne zavisimo ni od koga.
4vi mi zavisimo od drugi#$ u mnogim stvarima. ?avisimo od mesara$ pekara$ Babrikanta
sve-a. Meuzavisnost. ,rganizovali smo drutvo na ovaj na%in i poveravamo razli%ite
Bunk3ije razli%itim ljudima za dobrobit svakoga$ da bismo bolje i e.kasnije +iveli A ili se bar
nadamo da je tako. Meutim$ ako govorimo o psi#olokoj zavisnosti od druge osobe A
emotivnoj zavisnosti od nekoga A ta to podrazumeva: 6o zna%i zavisiti od drugog ljudskog
bi-a da bi se stiglo do sopstvene sre-e.
2azmislite o tome. jer$ ako to u%inite$ slede-e to -ete uraditi$ svesno ili manje svesno$
bi-e za#tev da druge osobe doprinesu vaoj sre-i. ?atim se sti+e na drugu stranu A
suo%avamo se sa stra#om od gubitka$ stra#om od otuenja$ stra#om da budemo odba%eni$
suo%avamo se sa meusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.
4avrena ljubav isklju%uje stra#. 6amo gde postoji ljubav ne postoje za#tevi$ o%ekivanja$
zavisnost. 7a ne tra+im da me u%inite sre-nim< moja sre-a ne zavisi od vas. Ako morate da
me napustite$ ne-e mi biti +ao samog sebe< izuzetno mi prija vae drutvo$ ali ja se ne
vezujem za vas. 7a u+ivam u vaem drutvu na temelju nevezanosti A na u+ivam ja u vama$
to je neto ve-e i od vas i od mene$ neto to sam otkrio$ neka vrsta simBonije$ neka vrsta
orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali$ kada odete od mene$ orkestar ne prestaje da
svira. 6o je orkestar velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira.
*itavo je buenje u tome. Ali mi smo #ipnotizovani$ uspavani$ pretrpeli smo pranje
mozga. *ini se u+asno postaviti takvo pitanje$ ali mo+e li se re-i da me volite ako se
zaka%ite za mene i ne dozvoljavate mi da odem: Ako me ne ostavljate na miru: Mo+e li se
re-i da me volite$ ako imate potrebu za mnom$ psi#oloki ili emotivno$ da biste bili sre-ni:
7er$ takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim u%enjima svi# sveti# spisa$ svi# religija$
svi# mistika. ;ako smo mogli$ za tolike godine$ da to ne uvidimo: *esto sam se pitao kako
to nisam ranije uvideo:
;ada se prvi put %itaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisima$ po%ne da se pita5 da li
je ovaj %ovek lud: Ali$ posle nekog vremena po%ne da veruje da su ostali ljudi ludi. 8Ako se
ne odreknete svog o3a i majke$ bra-e i sestara$ ako se zauvek ne odreknete svega to
posedujete$ ne mo+ete biti moji u%eni3i.8
4ve morate napustiti. 6o nije .zi%ko odri3anje$ razumete A to bi bilo lako. ;ada odba3ite
sve svoje iluzije$ najzad stupate u dodir sa stvarno-u i$ verujte mi$ nikada vie ne-e biti
sami. )ikada vie. &samljenost se ne le%i dru+enjem sa drugim ljudima. &samljenost se le%i
kontaktom sa stvarno-u. ,$ toliko toga mo+e da se ka+e o ovome9 =odir sa stvarno-u$
kra# iluzija$ neposredan odnos sa onim to je stvarno. Cta god to bilo$ nema ime. Mo+emo
ga upoznati$ ali samo ako napustimo ono to je nestvarno. Mo+e se otkriti ta je to biti sam
kada prestanemo da se vezujemo$ kada prestanemo da budemo zavisni. Ali$ prvi korak je
videti sve to kao neto po+eljno. Ako se ne smatra za po+eljno$ kako se mo+e ikada pri-i
blizu:
2azmislite o svojoj usamljenosti. =a li je prisustvo drugi# ljudi mo+e ikad ukloniti: ,no
mo+e da poslu+i samo da od nje pobegnete. &nutar vas je praznina$ zar ne: A kada
praznina ispliva na povrinu$ ta se radi: Be+i se$ uklju%i se televizor$ uklju%i se radio$ %ita
se neka knjiga$ tra+i se drutvo drugi# ljudi$ zabava$ zaborav. 4vi to rade. 6o je veliki biznis
danas$ %itava industrija organizovana da nas zabavi i odvu%e nae misli na drugu stranu.
*injeni3a je da svaku etiketu koja vam padne na pamet (izuzimam mo+da onu 8ljudsko
bi-e8! mo+ete da prilepite na 8sebe8 A vae 8ja8 nije nita od svega toga. ;ada dakle izaete
iz samog sebe i posmatrate to 8sebe8$ svoj ego$ ne poistove-ujete sa vie sa njime. "atnja
postoji unutar 8sebe8 i$ kada poistovetite svoje pravo 8ja8 i to 8sebe8$ po%inje patnja.
"retpostavimo da stra#ujete$ ili +elite neto$ ili ste zabrinuti. ;ada se 8ja8 ne poistove-uje
sa nov3em$ ili imenom$ ili na3ionalno-u$ sa drugim ljudima$ prijateljima$ bilo %ime$ onda
vae 8ja8 nikada nije ugro+eno. ,no mo+e biti veoma aktivno$ ali nije ugro+eno.
4etite se ne%ega to vam je izazvalo ili izaziva bol$ zabrinutost ili stra#. "re svega$
uspevate li da razlu%ite +elju ispod te patnje: 4#vatate li da postoji neto to +arko +elite i
da vam to izaziva patnju: Cta je to +elja: 6o je samo +elja$ ali ona postaje poistove-ivanje.
)a neki na%in$ sami ste sebi rekli5 8,no to je dobro za moje HjaH$ tako re-i opstanak HjaH$
povezani su sa tom +eljom.8 "atnja poti%e isklju%ivo iz poistove-ivanja sa ne%im$ bilo da je
to u nama ili izvan nas.
1,. "ako dosti-nuti s#eu?
"ostanite svesni sami# sebe. "osmatrajte sebe$ zato sam ve- rekao da je
samoposmatranje neto %udesno i izuzetno. "osle nekog vremena$ nije neop#odan nikakav
napor$ jer kako se iluzije gube$ po%inju da se upoznaju stvari koje ne mogu biti opisane. 6o
se zove sre-a. 4ve se menja$ i u nama se raa svesnost$ spoznaja.
7edan u%enik pitao je svog du#ovnog u%itelja5 8Mo+e li mi re-i neku mudru re%: )eto
to -e me voditi kroz +ivot:8 6o je bio dan -utanja ovog u%itelja$ pa je uzeo list #artije i
napisao5 84vesnost8. &%enik je na to rekao< 86o je previe sa+eto. =a li bi moglo malo
opirnije:8 &%itelj je onda napisao5 84vesnost$ svesnost$ svesnost.8 &%enik je uzvratio5 8&
redu$ ali ta to zna%i:8 ,dgovor je bio5 84vesnost zna%i... svesnost.8
@to ta zna%i posmatrati samog sebe. )iko vam ne mo+e pokazati kako se to %ini$ jer bi
vam dao te#niku$ programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. ;ada razgovarate s nekim$ da ti
ste svesni ili se samo poistove-ujete s razgovorom: ;ada ste na nekog besni$ da li ste
svesni ili se samo poistove-ujete sa svojim besom: ;asnije$ kada se smirite$ da li se udubite
u to iskustvo$ pokuavate li da ga razumete: ,dakle poti%e: Cta ga je izazvalo: )e
poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. 4amo ono to se s#vati mo+e se promeniti.
,no to se ne razume$ ili %ega nismo svesni$ biva potisnuto. )e menja se. Ali$ kada se
s#vati$ mo+e se promeniti.
"onekad me pitaju5 8=a li je razvoj svesnosti postepen pro3es ili je to iznenadna
promena:8 "ostoje neki ljudi koji imaju sre-u da im se desi neka vrsta naglog buenja
svesti$ poput bleska munje. 7ednostavno$ postaju svesni. Meutim$ pro3es je naj%e-e dug$
spor i postepen. >judi maloApomalo s#vate odreene stvari$ iluzije se gube$ Bantazije se
eliminiu$ sloj po sloj$ i te osobe postepeno stupaju u dodir sa %injeni3ama$ sa stvarno-u.
)e postoji apsolutno pravilo. "odseti-u vas na poznatu pri%u o lavu koji upadne u stado
ova3a i na svoje veliko iznenaenje pronalazi jednog lava medu njima. 6aj lav je od malena
rastao u tom stadu. Blejao je kao ov3a i kretao se kao ov3a. >av se uputio pravo ka njemu i$
kada se lavAov3a naao pred pravim lavom$ po%eo je da dr#ti kao prut. >av mu je rekao5
8Cta radi meu tim ov3ama:8 >avAov3a mu je odgovorio5 87a sam ov3a.8 A lav mu ju rekao5
8)ije ba da nisi$ ali poi sa mnom.8 ,dveo je lavaAov3u do jednog jezer3eta i rekao mu5
8Fledaj98
;ada je lavAov3a video svoj odraz u vodi$ oglasio se mo-nom rikom. & tom trenutku se
preobrazio i nikada vie nije bio isti.
Ako imate sre-e i bogovi su vam blagonakloni$ mo+ete najednom s#vatiti ta je to 8ja8$ i
onda nikada vie ne-ete biti isti$ nikada vie. )ita vie ne-e mo-i da vas dodirne$ i niko
ne-e mo-i da vas ugrozi.
)e-ete se plaiti ni%ega i nikoga. ?ar to nije izvanredno: ive-ete kao 3ar$ kao 3ari3a.
@to ta zna%i +iveti kao vladar. 6o nema ni%eg zajedni%kog sa mogu-no-u da se pojavite u
novinama ili da stvorite pun d+ak para. 4ve su to gluposti. )e bojimo se nikoga$ jer smo vie
nego zadovoljni time to smo niko i nita. &spe# ili neuspe# ne zna%e nam apsolutno nita.
)emaju nikakvo zna%enje. "o%ast ili sramota nemaju nikakvo zna%enje9 *ak i ako vas
izvrgnu ruglu$ ako ispadnete smeni$ nita vam ne zna%i. )e doti%e vas. ?ar to nije predivno
stanje:
)eki dosti+u ovaj 3ilj$ korak po korak$ oprezno$ nakon nedelja i mese3i samoposmatranja.
Ali jedno mogu da vam garantujem5 ne poznajem ni jednu osobu koja je posvetila svoje
vreme samoposmatranju$ a da nije primetila promene ve- posle nekoliko nedelja. Menja se
kvalitet +ivota$ tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na re%. ,ni to vide$ druk%iji su$
reaguju na drugi na%in. & sutini$ manje reaguju$ a vie delaju. 4#vataju stvari koje nikada
ranije nisu uvideli. *ovek tada ima vie energije$ postaje mnogo +ivlji. >judi misle da smo$
ukoliko nemamo +elje$ kao be+ivotne klade. & stvarnosti$ gubi se samo napetost. ,slobodite
se stra#a od neuspe#a$ od brige za uspe#om$ i bi-ete ono to jeste. ,pustite se. )e-ete
voziti kao to sada %inite$ s nogom na ko%ni3i. @to ta -e se dogoditi.
"ostoji jedna divna izreka *uang Kea$ velikog kineskog mudra3a$ koja ka+e5 8;ada strela3
gaa$ nemaju-i nikakvu nagradu u vidu. *ini to svim svojim sposobnostima< kada gaa da
bi osvojio bronzanu kop%u$ ve- je nervozan< kada gaa za zlatni troBej$ postaje slep i gubi
glavu.8 ,n nije izgubio svoje sposobnosti$ ali nagrada ga ometa. )jemu je to va+no9 1ie
misli na pobedu nego na gaanje$ i potreba za pobedom oduzima mu vetinu. ?ar vam ovo
ne izgleda kao slika i prilika ve-ine ljudi: ;ada se ne +ivi u zavisnosti od ne%ega$ o%uva se
%itava sposobnost$ sva energija$ i %ovek je oputen$ jer mu nije va+no da li dobija ili gubi.
4av +ivot je u tome. 4ve izvire iz svesnosti. samo tako spozna-ete da po%ast i slava ne
zna%e apsolutno nita. 6o je samo drutvena konven3ija. @to zato misti3i i proro3i nikada
nisu marili za to. "o%ast i sramota nikada im nita nisu zna%ili. iveli su u drugom svetu$ u
svetu probueni#. &spe# i neuspe# nita im nisu zna%ili. )ji#ova ta%ka gledita bila je5 87a
sam magara3$ ti si magara3 A u %emu je onda problem:8
)eko je rekao5 6ri najte+e stvari za ljudsko bi-e ne spadaju u .zi%ke atribute ili
intelektualnu sposobnost. ;ao prvo$ treba zameniti mr+nju ljubavlju< drugo$ pridru+iti se
odba%enima< tre-e$ priznati da si pogreio.8
Ali to su najlake stvari na svetu$ ako se ne poistovetimo sa sobom$ sa uslovljenim 8ja8.
Mogu se re-i stvari kao5 8"ogreio sam9 =a me bolje poznajete$ uvideli biste koliko %esto
greim. Cta ste o%ekivali od jednog magar3a:8 Ali$ ako se nisam poistovetio sa tim
aspektima 8sebe8$ ne mo+ete mi nakoditi. & po%etku$ vae postoje-e stanje u%ini-e da
budete depresivni i napeti. "ati-ete$ plakati i tako dalje. 8"re prosvetljenja bio sam potiten<
posle prosvetljenja sam i dalje potiten.8 Ali postoji razlika A ne poistove-ujem se vie sa
svojom depresijom. 4#vatate kolika je to razlika:
zaite iz sami# sebe i gledajte tu potitenost$ nemojte se poistove-ivati sa njom. )e
%inite nita da je se oslobodite A mo+ete i dalje da +ivite dok ona prolazi kroz vas$ da na
kraju i%ezne. Ako ne znate ta to zna%i$ onda zaista imate ta da po+elite. A briga: @vo je
sti+e. Ali vi niste uznemireni. ;ako je to %udno9 ?abrinuti ste$ ali niste uznemireni.
?ar to nije paradoksalno: 4 lako-om putate da u vas ue taj oblak$ jer to se vie be+i
od njega$ daje mu se ve-a mo-. 4ada mo+ete da ga posmatrate dok prolazi. Mo+ete %ak da
budete sre-ni u toj zabrinutosti. ?ar to nije suludo: Mo+ete da budete sre-ni u svojoj
potitenosti. Ali$ ne treba greiti u tome ta je sre-a. Mo+da mislite da je sre-a neko
ose-anje$ neka us#i-enost: Ba to izaziva depresiju. ?ar vam to niko nije rekao: & redu$
us#i-eni ste$ ali samo pripremate put za novu depresiju. &streptali ste$ ali razaznajte brigu
iza svog ose-anja5 kako da u%inim da potraje: 6o nije sre-a$ to je ovisnost.
"itam se koliko ima neovisnika koji %itaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu prose%ni#
%itala3a$ svakako vas ima malo. )e gledajte s visine na ljude koji su ovisni3i od alko#ola ili
droge A mo+da ste i vi ovisnik koliko i oni. ;ada sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli-
tog novog sveta$ bilo je zastrauju-e. 4#vatio sam ta zna%i biti sam kad nigde nema
oslon3a$ kada drugima ne uskra-uje slobodu a istovremeno si i sam slobodan$ kada ni za
koga nisi poseban i kada sve voli A jer to je ljubav. >jubav sija i na dobro i na zlo$ %ini da
kia pada i na sve3e i na grenike.
Mo+e li ru+a da ka+e5 8=a-u svoj miris dobrima koji mi priu$ ali zadr+a-u ga za sebe ako
me pomirie neko ko je zao.8 li da lampa ka+e5 8=a-u svoju svetlost dobrima u ovoj
prostoriji$ ali -u je uskratiti zlima.8 li da drvo ka+e5 8=a-u svoju senku dobrima koji se
sklone ispod mene$ ali uskrati-u je zlima.8 ,vo su predstave o tome ta je u stvari ljubav.
>jubav je uvek bila tu$ gledala nas je pravo u li3e iz sveti# spisa$ ali se mi nikada nismo
potrudili da je vidimo$ jer smo bili previe zauzeti onim to naa kultura naziva ljubavlju$ sa
svojim pesmama i poezijom A ali to ni u kom slu%aju nije ljubav$ to je njena suprotnost. 6o je
+elja$ kontrola$ posesivnost. 6o je manipula3ija$ stra#$ briga Ato nije ljubav.
Fovorili su nam da je sre-a glatka ko+a$ ili neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije nita
od svega toga$ mada svi imamo %udnu naviku da nau sre-u uslovljavamo i %inimo
zavisnom od drugi# stvari$ bilo izvan ili unutar nas. ;a+emo$ na primer5 8,dbijam da budem
sre-an dok mi ne proe nervoza.8 >epo$ imamo dobru vest za vas5 8Mo+ete da budete sre-ni
ve- sada$ s vaom nervozom.8
Do-ete li jo bolju vest: "ostoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u ndiji
zovemo anand A bla+enost. "ostoji samo jedan razlog zato se ne ose-ate bla+eno u ovom
trenutku$ a to je %injeni3a da mislite ili se usmeravate samo na ono to nemate. =a nije
tako$ do+iveli biste bla+enost. &smeravate se na ono to nemate. "a ipak$ ba u ovom
trenutku$ imate sve to vam je potrebno za to iskustvo.
sus je u%io zdravom razumu obi%ne ljude$ gladne ljude$ siromane ljude. =avao im je
dobru vest5 zdrav razum vam stoji na raspolaganju$ mo+ete ga uzeti. Ali ko slua: )ikoga ne
interesuje$ svima je lake da ostanu uspavani.
1.. 4ta je ko#en nasilja?
)eki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu5 Bog i stra#< ljubav i stra# su jedine
stvari na ovom svetu. "ostoji samo jedno zlo A stra#. "ostoji samo jedno dobro A ljubav.
)ekada joj se pridaju druga imena. "onekad se zove sre-a ili sloboda$ ili mir$ ili radost$ ili
bog$ i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki zna%aj. A ne postoji takvo zlo na svetu koje ne
izvire iz stra#a. )i jedno jedino.
)eznanje i stra#$ neznanje koje je prouzrokovano stra#om A odatle poti%e svako zlo$
odatle poti%e vae nasilje. >i%nost koja zaista nije nasilna$ koja je nesposobna za nasilje$
liena je stra#a. Mi se ljutimo i besnimo samo kada se bojimo ne%ega.
4etite se kada ste se poslednji put razgnevili. Dajde$ razmislite. 4etite se rog dogaaja i
potra+ite stra# koji je skriven iza toga. Cta ste se bojali da -ete izgubiti: ?ato ste mislili da
vam mo+e biti oduzeto: ,datle izvire gnev. "omislite na neku razbesnelu osobu$ mo+da %ak
na nekoga koga se bojite. Mo+ete li da vidite koliko je prestravljena: ?aista je prestravljena$
ina%e se ne bi razbesnela. & kona%noj analizi postoje samo dve stvari5 ljubav i stra#.
Meni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez %vrste strukture$ koji je u stanju da se
premeta sa jedne teme na drugu$ i da se s vremena na vreme vra-a na razli%ite
argumente$ zato to je na taj na%in mogu-e da se zaista s#vati ono to govorim. Ako neto
ne uvidite odma#$ mo+da -ete uspeti kasnije$ a ono to ne dopire do jedne osobe$ mo+da -e
dopreti do druge. Fovorim o razli%itim temama$ ali sve se one vrte oko iste stvari. )azovite
je svesnost$ sloboda$ buenje$ prosvetljenje ili kako god #o-ete$ to je zaista jedna ista stvar.
10. "ako stupiti u dodi# sa st+a#no%u?
"osmatrajte sve to je u vama i izvan vas i$ kada vam se neto desi$ gledajte to kao da
se deava nekom drugom$ bez komentara$ prosuivanja$ stavova$ meanja$ bez pokuaja da
to promenite$ samo da s#vatite. ;ada to u%inite$ uvide-ete da se postepeno distan3irate i
ne poistove-ujete vie sa sobom$ sa uslovljenim 8ja8.
4veta 6ereza Avilska ka+e da joj je pred kraj +ivota podarena izuzetna milost. ,na
svakako ne upotrebljava neki moderni izraz$ ali u sutini govori ba o distan3iranju od same
sebe.
Ako neko boluje od raka$ a ja ga ne poznajem$ nisam naro%ito dirnut. Ako sam nada#nut
ljubavlju i osetljivo-u$ mo+da bi# mu pru+io ruku$ ali sa emotivne ta%ke gledita nisam
dirnut. Ako vi treba da polo+ite neki ispit$ to me se ne doti%e. Mogu da ka+em sa distan3e5
8Cto vie brinete$ tim gore po vas. ?ato ne napravite pauzu$ umesto to samo u%ite:8
Ali kada ja treba da polo+im neki ispit$ stvari druk%ije stoje$ zar ne: 6o je zato to se
poistove-ujem sa samim sobom A sa svojom porodi3om$ svojom zemljom$ svojom
imovinom$ svojim telom$ sa svojim la+nim ja.
;akav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne nazivam svojim: Bio
bi# odvojen od nji#$ ne bi# se vie poistove-ivao.
@to ta zna%i izgubiti sebe$ negirati sebe$ umreti u sebi. 4amo o tome govorimo ovde.
=u#ovnost$ buenje. ,pet vam ponavljam$ izuzetno je va+no$ ako #o-ete da se probudite$
da se posvetite 8samoposmatranju8. Budite svesni onoga to govorite$ onoga to %inite$
onoga to mislite$ budite svesni svi# svoji# ak3ija$ svoji# pobuda i motiva. )esvesni +ivot
nije vredan da bude pro+ivljen. )esvesni +ivot je me#ani%ki +ivot$ on nije ljudski$ ve-
programiran$ uslovljen. & takvom +ivotu sli%ni smo kamenu$ kladi.
& zemlji iz koje dolazim$ stotine #iljade ljudi +ivi u stra-arama$ u krajnjem siromatvu$ i
jedva pre+ivljavaju rade-i od jutra do mraka teke .zi%ke poslove$ zatim spavaju$ bude se
ujutro$ pojedu neto i onda sve ponovo. A vi se naslonite u stoli3i i mislite5 8;akav +ivot$ zar
je to sve to +ivot mo+e da im pru+i:8
A onda iznenada$ obasja vas munja spoznaje da 99$999 posto ljudi ovde ne +ivi nita
bolje. 4vakako$ mo+ete da odete u bioskop$ da putujete naokolo automobilom$ da krstarite
brodom. ?ar verujete da ste u mnogo boljem polo+aju od oni# tamo: Mrtvi s3e koliko i oni.
Maine ste koliko i oni A mo+da malo ve-e maine$ ali ipak maine. 6u+no je to. 6u+no je
misliti o tome kako ljudi +ive svoj +ivot na ovom svetu.
>judi +ive svoje +ivot sa .ksAidejama$ i nikada se ne menjaju. 7ednostavno ne s#vataju
ta se deava oko nji#. 7ednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena$ ili maine koje
govore$ #odaju$ misle. 4ve to nije nimalo ljudski$ svi su samo lutke$ izubijane sa svi# strana.
"ritisni jedno dugme i dobi-e reak3iju. Mo+ete$ takore-i$ predskazati kako -e neko
reagovati. Ako prou%avam neku osobu$ mogu pre3izno da ka+em kako -e reagovati. ;ada
radim grupnu terapiju$ ponekad napiem na par%etu papira da -e 6aj i taj po%eti razgovor$ a
,naj odgovoriti. ?ar ne mislite da je to loe:
"a lepo$ nemojte sluati ljude koji vam govore5 8?aboravi samog sebe. "osveti se
drugima$ s ljubavlju.8 )emojte i# sluati9 ,ni gree9 )ajgora stvar koju mo+ete da u%inite je
da zaboravite sebe kada se posve-ujete drugima$ sa takozvanim altruisti%kim stavom.
23. *+esnost
Mo+ete da kontroiiete samo one stvari koji# ste svesni< one koji# niste svesni kontroliu
vas. >judi su uvek robovi onoga %ega nisu svesni. ;ada postanemo svesni$ oslobaamo se
ti# stvari< i dalje su tu$ ali vas ne kontroliu$ ne uznemiravaju$ ne porobljavaju vas. @to u
%emu je razlika.
4vesnost$ spoznaja$ sve to ovde u%imo je da postanemo posmatra%i koji u%estvuju. 7a
vam govorim$ istovremeno posmatraju-i i vas i sebe. ;ad vas sluam$ beskrajno mi je
va+nije da sluam sebe$ a ne vas. )aravno da je va+no da sluam vas$ ali jo je va+nije da
sluam samog sebe$ ina%e ne-u biti u stanju da vas %ujem$ ili -u pogreno s#vatiti to to
govorite. 7a vam pristupam polaze-i od svog stanja. 2azli%ito reagujem na vas$ polaze-i od
svoje nesigurnosti$ od svoje potrebe da manipuliem vama$ od svoje +elje za uspe#om$ od
razdra+ljivosti i drugi# ose-anja koji# nisam svestan. ?ato je apsolutno neop#odno da
sluam sebe dok sluam vas.
)ije potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u vazdu#u. =a biste imali neku iru
predstavu o ovome to govorim$ .zamislite dobrog voza%a koji vozi automobil i kon3entrie
se na ono to mu govorite. *ak i ako se svaa sa vama$ savreno je svestan saobra-ajni#
znakova. & istom trenutku kada se desi neto neuobi%ajeno$ neki %udan zvuk i sli%no$ on ga
odma# %uje. 2e-i -e vam5 87esi li siguran da si zatvorio gepek:8 ;ako uspeva: ?ato to je
svestan i na oprezu je. )jegova pa+nja je kon3entrisana na razgovor$ ili %ak na svau$ ali je
njegova svesnost rasprena$ prijem%iva je na razli%ite stvari.
,no na %emu insistiramo ovde nije kon3entra3ija$ koja nije va+na. Mnoge te#nike
medita3ije zasnovane su na kon3entra3iji$ ali ja nemam dovoljno poverenja u to. ,ne %esto
u sebi sadr+e nasilnost$ podr+avaju programiranost i uslovljenost. ,no to prizivam je
svesnost$ koja se ne podudara sa kon3entra3ijom.
;on3entra3ija je kao Bar$ kao reEektor. ,tvoreni smo prema svemu to ulazi u
unutranjost polja ak3ije sopstvene svesti. Mo+emo pritom biti %ak i odsutni du#om$ ali kada
je re% o svesnosti$ nikada nismo odsutni du#om. ;ada je svesnost uklju%ena$ nema
rasejanosti$ jer smo neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.
&zmimo da posmatram drve-e napolju i zabrinut sam. =a li sam odsutan du#om:
,dsutan sam samo ako je 3ilj da se kon3entriem na drve-e. Ali ako sam svestan da sam
zabrinut$ nema odsutnosti du#a. "otrebno je samo biti svestan na ta se kon3entrie pa+nja.
;ada neto krene nizbrdo$ ili se desi neki neprijatan dogaaj$ odma# smo u pripravnosti.
)eto je loe krenulo9 & trenutku kada do svesti dopru negativna opa+anja$ odma# smo u
pripravnosti$ kao voza% automobila.
2ekao sam vam da je sveta 6ereza Avilska govorila kako joj je Bog podario milost da
razlu%i sebe od sebe. "onekad i de3a govore na taj na%in. )eko dvogodinje dete mo+e re-ii
86omi je jutros doru%kovao.8 )e ka+e 8ja8$ iako je on 6omi$ ve- ka+e H6omi8 u tre-em li3u.
Misti3i ose-aju stvari na isti na%in. "restali su da se poistove-uju sa sobom i +ive u
spokojsrvu.
6o je milost o kojoj je govorila sveta 6ereza. 6o je ono to nas veliki misti3i stoka podsti%u
da pronaemo$ nae pravo 8ja8$ a isto %ine i misti3i ?apada$ kao Majster @k#art. ,ni
podsti%u ljude da nau svoje 8ja8.
21. 4ta su etikete?
,no to je va+no$ nije saznanje ko je ili ta je to 8ja8. )ikada ne-ete uspeti. )e postoje
re%i koje bi ga opisale. 1a+no je zaboraviti etikete. ;ao to ka+u japanski u%itelji zena5 8)e
tra+ite istinu< manite se prosuivanja.8 ,dba3ite svoje teorije$ ne tra+ite istinu. stina nije
neto to treba tra+iti. Ako prestanete da budete dogmati%ni$ vrlo brzo -ete s#vatiti.
,vde se deava neto sli%no. Ako zaboravite svoje etikete$ otkri-ete to to tra+ite. Cta
smatram pod etiketama: 4vaku etiketu na koju pomislite$ osim mo+da one 8ljudsko bi-e8.
stina$ ta etiketa ne ka+e mnogo$ ali kada ka+ete5 87a sam uspena osoba8$ to je ludost.
"oistove-ujemo sebe sa uspe#om. &spe# nije deo naeg 8ja8. &spe# je neto to dolazi i
prolazi< danas je tu$ sutra ga ve- mo+da ne-e biti. 6o nije 8ja8. sto je kada se ka+e5 87a sam
propao %ovek$ ja sam advokat$ ja sam biznismen.8 ?nate li ta -e vam se desti ako se
poistovetite sa tim stvarima: "otpuno -ete se zalepiti za nji#$ stalno -ete se bojati da -e
i%eznuti$ i otud poti%e vaa patnja.
Ba sam na to mislio kada sam vam ranije rekao5 8Ako patite$ vi ste uspavani.8 Do-ete li
jedan o%igledan znak %injeni3e da ste uspavani: @vo ga5 vi patite. "atnja je simptom
udaljavanja od stvarnosti. "atnja vam se pru+a da biste otvorili o%i prema stvarnosti$ da
biste s#vatili da u nekom delu vaeg bi-a vlada la+nost. Ba kao to se .zi%ki bol oseti zato
da biste s#vatili kako negde u telu postoji neka bolest ili povreda. "atnja ukazuje da negde
postoji neto la+no. "atnja se javlja kada se sukobimo sa stvarno-u$ kada se vaa la+nost
sukobi se istinom A tada se javlja patnja. & suprotnom$ nema patnje.
22. O uspe1u u 6i+otu
,vo to -u vam re-i u%ini-e vam se mo+da pompezno$ ali istina je. Minuti koji slede
mogli bi biti najva+niji u vaem +ivotu. Ako biste uspeli da doku%ite ono to -e sada uslediti$
mogli biste da dosegnete tajnu buenja. Bili biste zauvek sre-ni. )ikada vie ne biste bili
nesre-ni. )ita ne bi vie imalo mo- da vam nanese bol. ?aista vam ka+em5 nita. 6o je kao
da u vazdu# prolijete 3rnu .Barbu A vazdu# ostaje netaknut. )emogu-e je obojiti vazdu# u
3rno. 4ta god da se desi$ ostajemo netaknuti$ ostajemo spokojni.
"ostoje ljudska bi-a koja su dosegla ovaj 3ilj$ dosegla su ono to de.niem 8ljudsko bi-e8.
6o je neto sasvim druk%ije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle u svim
prav3ima$ od osobe koja doputa da joj dogaaji ili drugi ljudi govore ta treba da do+ivi.
tako neko do+ivljava ono to mu govore drugi i to de.nie kao svoju ranjivost. A#9 ,n je
samo marioneta. Do-ete li da budete marioneta: "ritisne se dugme i idete gore A svia vam
se: Ali ako odbijete da se poistovetite sa ma kojom etiketom$ ve-i deo vai# briga -e
jednostavno nestati.
;asnije -emo govoriti o stra#u od bolesti i smrti$ ali ljudi su ve-inom zabrinuti za svoju
karijeru$ jedan bezna%ajni poslovni %ovek od LL godina pije pivo u kaBani i ka+e5 8"ogledajte
moje kolske drugove A oni su stvarno uspeli98 ;akav idiot9 Cta podrazumeva pod tim
8uspeli8: 1ide svoje ime u novinama. ?na%i li vam to da su uspeli: 7edan je predsednik
nekog drutva< drugi je proizveden za vr#ovnog sudiju< neki tre-i je postao ovo ili ono. MajA
muni$ svi su oni majmuni.
;o odlu%uje ta zna%i biti uspean: ,vo idiotsko drutvo9 Flavna briga drutva je da
zadr+i samo sebe u stanju nepokretnosti$ da se nita ne menja9 Cto pre ovo s#vatimo$ tim
bolje po nas. Bolesni su$ svi od reda. "oreme-eni su$ ludi. )eko postane direktor ludni3e i
veoma je ponosan$ iako to nita ne zna%i. Biti predsednik nekog drutva nema nikakve veze
sa uspe#om u +ivotu.
ivot mo+e biti uspean samo kad se probudimo9 6ada ni od koga ne treba tra+iti
izvinjenje$ nita nikome ne treba objanjavati$ potpuno vam je neva+no ta ljudi misle ili
govore o vama. )emate vie briga A sre-ni ste. @to ta je$ po meni$ uspe# u +ivotu. mati lep
posao$ ili biti slavan$ ili imati sjajnu reputa3iju$ nema ama ba nikakve veze sa sre-om ili
uspe#om. )ikakve9 "otpuno je irelevantno.
)eki takozvani uspean %ovek ima u stvari samo jednu brigu A ta o njemu misle njegova
de3a$ ta o njemu misle njegovi susedi$ ta o njemu misli njegova +ena. 6rebalo bi da
postane slavan. )ae drutvo i naa kultura danonono-no nam to svrdlaju u glavu.
6i ljudi su uspeli9 Cta su uspeli: &speli su da naprave budale od sebe$ jer su upotrebili
svu svoju snagu i energiju da postignu neto to nema nikakvu vrednost. "replaeni su i
zbunjeni$ lutki3e kao i svi ostali. "ogledajte i# dok etaju po pozorni3i. "ogledajte kako se
uznemire kad opaze neku mrlji3u na koulji. ?ar to nazivate uspe#om: ;ontrolisani su$
izmanipulisani. 6o su nesre-na$ jadna stvorenja. ivot im ne pri%injava nikakvo zadovoljstvo$
jer ne umeju da +ive. )eprestano su napeti i zabrinuti. ?ar to nazivate ljudskim: ?nate li
zato se sve to dogaa: z samo jednog razloga5 poistovetili su se s nekom etiketom.
"oistovetili su svoje 8ja8 sa nov3em$ poslom$ zanimanjem. & tome je nji#ova greka.
7edan advokat dobije ra%un od vodoinstalatera i ka+e5 8@j$ pa ti me kota dvesta dolara
na sat9 6oliko ni ja$ kao advokat$ ne zaraujem98 1odoinstalater mu odgovori5 8)isam ni ja
toliko zaraivao kada sam se bavio advokaturom98
Mo+ete biti vodoinstalater$ advokat$ poslovni %ovek ili svetenik$ ali to ne doti%e vae
sutinsko 8ja8$ ne doti%e vas. Ako sutra promenim zanimanje$ to je kao da menjam ode-u.
,stajem netaknut. =a li ste vi vaa ode-a: =a li ste vae ime: =a li ste vae zanimanje:
"restanite da se poistove-ujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. ;ada to uistinu
s#vatite$ nikakva kritika ne-e vas dotad$ pa %ak ni po#vala ili laskanje. ;ada vam neko ka+e5
8Ba si sposoban8$ o %emu on govori: Fovori o naem egu$ o naem uslovljenom$ la+nom
8ja8$ ne o naem pravom 8ja8. ,vo 8ja8 nije ni jako ni slabo$ nije ni uspeno ni neuspeno.
)ije ni jedna od ti# etiketa. 6o su stvari koje dolaze i odlaze$ zavisne su od kriterijuma koje
odreuje drutvo$ od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. 6e stvari zavise od
raspolo+enja osobe koja vam se u odreenom trenutku obrati. )emaju nita zajedni%ko sa
naim 8ja8$ koje nije nita od svega toga. =otle$ nae uslovljeno$ indoktrinirano 8ja8 je$
manjeAvie$ egoista$ budala$ inBantilan A jednom re%i$ pravi magara3. ?ato$ kada ka+ete sebi5
8Ba sam magara398 to ve- godinama znate9 @go je uslovljen A ta ste o%ekivali: zato se
poistove-ujete sa svojim egom: Budale9 6o nije vae 8ja8.
Do-ete li da budete sre-ni: 6rajna sre-a nema uzroka.. 1i me ne mo+ete u%initi sre-nim$
vi niste moja sre-a. Ako upitate probuenu osobu5 8?ato si sre-na:8 ona -e odgovoriti5 8A
zato ne bi# bila:8
4re-a je nae prirodno stanje. 4re-a je prirodno stanje male de3e$ kojima 3arstvo pripada
sve dok ne budu uprljana i zagaena glupo-u drutva i kulture. =a bi se dostigla sre-a$
nita nije potrebno u%initi$ jer sre-a ne mo+e biti dostignuta. ?na li neko zato: ?ato to je
ve- imamo. ;ako se mo+e juriti za ne%im to je ve- u naim rukama: ?ato je onda ne
okusite: ?ato to morate ne%eg da se liite$ da odba3ite neto. Morate da odba3ite svoje
iluzije. )ita ne treba da ostvarite ili dobijete da biste bili sre-ni. )aprotiv$ potrebno je da
odba3ite neto. ivot je lak. *udesan. Meutim$ on traje samo sa vaim iluzijama$
ambi3ijama$ vaom po#lepom i za#tevima. ?nate li odakle poti%u sve te stvari: ,d
poistove-ivanja sa svim mogu-im etiketama9
2!. 8eti#i ko#aka do mud#osti
"rvo to treba u%initi je da se suo%imo sa svojim negativnim ose-anjima koji# nismo
svesni. Mnogi$ mnogi ljudi nose u sebi negativna ose-anja$ potpuno nesvesni toga. Mnogi su
ljudi potiteni$ a potpuno nesvesni toga. samo kada stupi u dodir s rado-u$ %ovek postane
svestan koliko je bio potiten. )e mo+emo se suo%iti sa rakom koji nije ustanovljen. )e
mo+emo se osloboditi tetni# insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za nji#ovo
prisustvo.
"rvo to treba u%initi je da postanemo svesni svoji# negativni# ose-anja. ;oji# negativni#
ose-anja: 6uge$ na primer. ,se-amo tugu$ loe smo raspolo+eni. ,se-amo odbojnost prema
sebi$ ili se javlja ose-anje krivi3e. ivot kao da nema nikakvu svr#u$ kao da nema nikakvog
smisla. ,se-amo se povreeno$ nervozno i napeto. "rvi korak je da postanemo svesni
takvi# ose-anja.
=rugi korak (ili druga Baza od ukupno %etiri! je da s#vatimo kako je negativno ose-anje
unutar nas$ a ne u stvarnosti. 6o je tako o%igledna stvar$ ali znaju li to ljudi: )e znaju$
verujte mi. maju diplome i rektori su Bakulteta$ ali to ipak nisu s#vatili. & koli me nisu
nau%ili da +ivim. )au%ili su me svemu ostalom. ;ao to je neko rekao 8=obio sam odli%nu
obuku. Ali trebale su %itave godine da je se otarasim.8 4va du#ovnost je u tome$ znate li:
,du%avanje. ,du%avanje od svi# budalatina kojima su nas u%ili.
)egativna ose-anja su u vama$ nema i# u stvarnosti. ?ato prestanite s nastojanjem da
promenite ljude i stvari oko sebe. 4amo rasipamo svoju energiju i vreme$ upinju-i se da
promenimo spoljni svet$ da promenimo svog bra%nog druga$ ili eBa$ ili prijatelje$ neprijatelje
i sve ostalo. )ita ne treba da menjamo.
)egativna ose-anja su samo u vama. )e postoji nijedan %ovek na svetu.koji ima mo- da
vas u%ini nesre-nim. )e postoji nijedan dogaaj koji ima mo- da vas uznemiri$ ugrozi vas ili
vam nakodi. )ijedan dogaaj$ nikakvo stanje$ nijedna situa3ija$ nijedan %ovek. )iko vam to
nikad nije rekao A uvek su vam govorili suprotno. @to zato ste sada u nevolji. @to zato ste
uspavani. )iko vam to jo nije rekao$ ali o%igledno je.
"retpostavimo da kia pokvari neki piknik. ;o reaguje na negativan na%in: ;ia ili vi:
ta izaziva negativno ose-anje: ;ia ili vaa reak3ija: ;ada udarite kolenom o sto$ stolu je
savreno dobro. ,n je samo to to jeste Asto. Bol je u vaem kolenu$ ne u stolu.
Misti3i neprestano pokuavaju da nam pomognu da s#vatimo kako je stvarnost dobra
takva kakva je. 4tvarnost nije problemati%na. &klonite ljudska bi-a sa ove planete i +ivot -e
te-i dalje$ priroda -e nastaviti da se razvija u svoj svojoj lepoti i divljini. & %emu bi bio
problem: )e bi bilo problema. 1i ste stvorili problem. 1i ste taj problem. 1i ste se
poistovetili sa samim sobom$ svojim la+nim 8ja8$ i to je sav problem. ,se-anje je u vama$
nema ga u stvarnosti.
6re-i korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim ose-anjem. ,no nema nita
zajedni%ko sa naim 8ja8. )e opisujte svoju sutinu terminima tog ose-anja. )emojte re-i5
8"otiten sam.8 Ako ka+ete5 8,se-am potitenost8$ to je u redu. Ako ka+ete da ose-ate tugu$
to je u redu. Ali nemojte re-i5 86u+an sam8$ jer tako de.niete sebe u svedu tog ose-anja. 6u
le+i vaa iluzija$ u tome je vaa greka. & ovom trenutku postoji potitenost$ postoje
povrena ose-anja$ ali tako je$ nemojte se baviti njima. "ro-i -e. 4ve proe$ sve. 1ae
depresije i vaa ose-anja nemaju nita zajedni%ko sa sre-om. 6o su samo os3ila3ije klatna.
Ako tra+ite uzbuenja i us#i-enja$ pripremite se za depresiju i potitenost. Do-ete li svoju
drogu: "ripremite se za protivudare. ;latno os3ilira od jedne krajnosti do druge.
4ve to nema ni%eg zajedni%kog sa naim 8ja8$ niti sa naom sre-om. 6o je samo
uslovljeno$ la+no 8ja8. Ako to upamtite$ ako to ponovite #iljadama puta sebi$ ako #iljadama
puta preete ova tri koraka$ sti-i-ete. Mo+da -e vam trebati da to ponovite samo triput$ ili
%ak manjeA ne znam A ne postoje pravila. Ali u%inite to #iljadu puta i dospe-ete do najve-eg
otkri-a u svom +ivotu.
)eka idu bestraga svi rudni3i zlata na Aljas3i. Cta biste u%inili sa tim zlatom: Ako %ovek
nije sre-an$ ne mo+e da +ivi. "retpostavimo da ste nali zlato. ,d kakvog je to zna%aja: 1i
ste probueni$ vi ste 3ar$ 3ari3a. 4lobodni ste A nije vam vie va+no da li ste pri#va-eni ili
odba%eni$ tu sad nema nikakve razlike. "si#olozi nam objanjavaju zna%aj pripadanja
nekom. Budalatine9 ?ato biste nekom pripadali: 6o potpuno gubi zna%aj.
)ajte+a kazna u jednom aBri%kom plemenu je proterivanje$ izgon. ;ad bi vas izba3ili iz
)jujorka ili odakle god +ivite$ sigurno ne biste umrli zbog toga. ;ako to da %ovek iz tog
aBri%kog plemena umire: ?ato to je i on +rtva uobi%ajene ljudske gluposti. Misli da ne-e
mo-i da pre+ivi ako ne pripada ne%emu. Ali nije neop#odno pripadati ne%emu$ nekoj grupi ili
nekome. )ije %ak neop#odno ni zaljubiti se. ;o vam je to uopte rekao: )eop#odno je biti
slobodan. )eop#odno je voleti. 4ve je u tome A to je vaa istinska priroda. Meutim$ istina je
druk%ija5 vi mi govorite kako #o-ete da budete +eljeni. Do-ete da vam aplaudiraju$ da
privla%ite druge$ sa svim majmun%i-ima koji tr%e za vama. 6ra-ite sopstveni +ivot. "robudite
se9 )ije vam potrebno sve to. Mo+ete biti sre-ni i bla+eni i bez svega toga.
1aem drutvu ne-e biti drago da %uje ovo to govorim$ jer kada se otvore o%i i s#vati se
o %emu je re%$ postajemo zastrauju-i. ;ako se mo+e kontrolisati takva osoba A neko kome
niko nije potreban$ ko se ne ose-a ugro+en kritikama$ ko ne #aje za ono to ljudi misle i
govore o njemu: "resekao je sve te kon3e A nije vie lutka$ marioneta. ?astrauju-e je.
HMoramo ga ukloniti. Fovori istinu$ lien je stra#a A to nije ljudski.8 M>judskiH. "ogledajte.
)ajzad jedno ljudsko bi-e9 ,slobodilo se sopstvenog ropstva$ sopstvenog zatvora.
)e postoji situa3ija na svetu koja bi opravdala negativna ose-anja. @to ta su pokuali da
ka+u$ ta su urlali nai misti3i sve dok nisu promukli. Ali niko to ne slua. )egativno
ose-anje je samo neto unutar vas. & B#aAgavadAFiti$ svetoj induskoj knjizi$ ;ri+na ka+e
Ard+uni5 8)eustraivo se ba3i u bitku i stavi svoje sr3e pod stopala Fospodnja.8 6o je
%udesna re%eni3a.
)ita ne treba da u%inite da biste postali sre-ni. 1eliki Majster @k#art rekao je5 8Bog se
ne dosti+e pro3esom sabiranja ne%ega u dui$ ve- kroz pro3es oduzimanja.8 )ita ne morate
u%initi da biste bili slobodni. "otrebno je samo da odba3ite neto. 6ada ste slobodni.
6im povodom$ pao mi je na pamet jedan irski robija koji je prokopao tunel ispod
zatvorskog zida i uspeo da pobegne. zaao je usred dvorita osnovne kole$ gde su se
igrala de3a. "rirodno$ kada je izaao iz tunela$ nije mogao da se obuzda$ pa je po%eo da
ska%e i igra$ vi%u-i5 84lobodan sam9 )ajzad$ posle tri godine98 7edna devoj%i3a$ nedaleko od
njega$ ljubomorno ga je pogledala i rekla5 8Blago vama9 7a moram jo pune dve godine da
provedem ovde.8
*etvrti korak A kako se mogu promeniti stvari: ;ako -ete promeniti sami sebe: ,vde ima
mnogo toga to treba s#vatiti$ ili$ bolje re%eno$ samo jedna stvar koja se mo+e izraziti na
vie na%ina. ?amislite pa3ijenta koji ode kod lekara da mu objasni od %ega pati. >ekar mu
ka+e5 8& redu$ jasni su mi vai simptomi. "reporu%i-u vam apotekara u blizini vae ku-e.8
"a3ijent mu odgovori5 8Mnogo vam #vala$ doktore. 1e- mi je mnogo bolje.8
?ar to nije apsurdno: "a ipak$ to je ono to svi mi radimo. &spavana osoba ve%ito misli
da -e joj biti bolje ako se neto van nje promeni$ ili ako se neko drugi promeni. >judi pate
zato to su uspavani$ pa ipak misle5 8;ako bi divan bio +ivot kad bi se neko drugi promenio<
kako bi divan bio +ivot kad bi se moja +ena promenila$ kad bi se moj eB promenio$ kad bi se
moj sused promenio.8
1e%ito +elimo da se neko drugi promeni da bismo se bolje ose-ali. Ali$ jeste li ikad postali
svesni da %ak i kada bi se va bra%ni drug promenio$ to na vas ne bi imali nikakvog eBekta:
2anjivi ste koliko i pre toga< idioti ste koliko i pre toga< uspavani ste koliko i pre toga. 1ama
je potrebno da se promenite. 1ama je potreban lek. 1i i dalje insistirate5 8=obro se ose-am$
jer je u svetu oko mene dobro.8 )ije tako9 & svetu je dobro$ jer se ja ose-am dobro. 6o je
ono to govore svi misti3i sveta.
2$. O p#oblemu 2la
;ada se probudimo$ kada s#vatimo$ kada spoznamo$ svet postaje bolji. Meutim$
problem zla nas uvek uznemirava. ma jedna pri%a o de%aku i krokodilu$ koja to ilustruje.
=e%ak eta pored reke i nailazi na +enku krokodila$ ulovljenu u mre+i. ;rokodil mu se obrati5
8Molim te$ smiluj mi se$ oslobodi me. ?nam da sam ru+na$ ali nisam ja kriva. 6akva sam
roena. Ali u meni ku3a maj%insko sr3e. =ola sam ovde da naem #ranu za moju de%i3u i
tako sam upala u ovu mre+u.8 =e%ak joj odgovori5 8Ako te oslobodim$ ti -e me dograbiti i
ubiti.8
8?ar bi# mogla da u%inim tako neto svome spasio3u:8 ka+e mu ona. =e%ak je zatim
oslobodi i ona ga do%epa raljama.
8@to za#valnosti za moje dobro delo98 jaukne de%ak. 8)emoj to s#vatati suvie li%no$ mali
moj8$ ka+e mu krokodilka$ 8ali takav je svet$ to je zakon +ivota. "itaj koga god #o-e.8
=e%ak pogleda oko sebe$ ugleda vrap3a i upita ga da li je krokodil u pravu$ a vraba3 mu
ispri%a da je$ na njegove o%i$ zmija pojela njegovu de3u$ a on nita nije mogao da u%ini$ te
da je krokodil potpuno u pravu. =e%ak onda ugleda magar3a koji je tuda prolazio i postavi
mu isto pitanje$ a magara3 mu ispri%a da je %itav +ivot teglio za gospodara$ sve dok nije
ostareo i onemo-ao$ pa su ga sad ostavili u d+ungli da ga pro+dere neka zver$ te da je kroA
kodil potpuno u pravu.
)a kraju$ de%ak ugleda ze3a i upita ga isto$ a ze3 se obrati krokodilu5 8"ri%ekaj malo pre
nego to pojede de%aka$ o tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. 2e3i mi svoje
argumente.8
;rokodil otvori usta da mu odgovori i de%ak tada utekne. "oto je rep krokodila i dalje bio
upetljan u mre+i$ de%ak dovede lov3e da ga ubiju. 4 njima doe i de%akov pas koji opazi
ze3a$ pojuri ga i ubije. =e%ak prekasno stigne i$ videvi svog spasio3a kako umire$ izgovori5
8;rokodil je bio u pravu A takav je svet$ to je zakon +ivota.8
)e postoji objanjenje koje bi opravdalo sve patnje$ zla$ mu%enja$ unitenja i glad u
svetu. 6o nikada ne-e mo-i da se objasni. Mo+e se #rabro pokuati da se nae neko
objanjenje$ vie ili manje reliogioznim Bormulama$ ali nikada ne-e mo-i da se objasni do
kraja. 6o je zato to je +ivot tajna A ra3ionalni um nije u stanju da ga s#vati. ?ato je potrebno
da se probudite$ i najednom -ete s#vatiti da stvarnost nije problemati%na A vi ste probleA
mati%ni.
2&. *omnabuli2am
4vete knjige se uvek vra-aju ovim %injeni3ama$ ali sve dok se ne probudite$ nikada
ne-ete s#vatiti ni jednu re% iz nji#. &spavani ljudi su %itali svete knjige i raspeli Mesiju na
osnovu ti# sveti# knjiga. 6reba biti budan da bi se one s#vatile. ;ad se najzad probudimo$
one kona%no dobijaju smisao.
sto se deava sa stvarno-u. & svakom slu%aju$ nikada ne mo+ete re3ima izraziti sve u
vama i oko vas. Mo+da biste voleii da u%inite neto$ ali i u tom slu%aju %ovek treba da bade
siguran da se ne uputa u ak3iju samo da bi se oslobodio svoji# negativni# ose-anja. Mnogi
ljudi stupaju u ak3iju samo da bi u%inili stvari jo gorim. )ji#ova ak3ija ne izvire iz ljubavi$
ve- iz negativni# ose-anja$ iz ose-anja krivi3e$ gneva$ mr+nje$ iz ose-anja nepravde$ i ko
zna %ega jo.
"re nego to se upustite u ak3iju$ potrebno je da budete sigurni ta je vae 8bi-e8. "re
nego to u%inite neto$ morate biti sigurni ko ste. Meutim$ kada se uspavane osobe upuste
u ak3iju$ jednostavno zamenjuju jednu okrutnost drugom$ jednu nepravdu drugom$ i tako
dalje.
Majster @k#art ka+e5 8)e-e vas spasiti (ili probuditi A upotrebite re% koja vam odgovara!
vae ak3ije$ ve- vae bi-e. 4udi-e vam se ne za ono to ste u%inili$ ve- za ono to jeste.8
;akvo vam dobro %ini to -ete na#raniti gladne$ napojiti +edne ili posetiti robijae u
zatvoru: "risetite se ta je rekao 4v. "avle5 8Ako bi# pustio da moje telo bude spaljeno i sva
moja dobra dao da na#ranim gladne$ a nemao ljubavi...8 )isu bitne vae ak3ije$ ve- vae
bi-e. 4amo tada mo+ete da se upustite u ak3iju. Mo+ete da u%inite ili ne u%inite neto.
)e-ete biti sposobni za odluku sve dok se ne probudite. "a ipak$ sva energija kon3entrie se
na neop#odnost menjanja sveta$ a vrlo malo na to da se probudimo. ;ada se jednom
probudite$ zna-ete ta da u%inite$ a ta da ne u%inite.
)eki misti3i su veoma %udni$ kao sus$ koji je jednom rekao neto kao5 87a nisam pozvan
kod ti# ljudi. ,grani%avam se da u ovom trenutku u%inim ono to moram. ;asnije mo+da.8
)eki misti3i ne progovaraju. =rugi samo pevaju pesme. )eki od nji# slu+e nekome. ,ni su
zakon za same sebe i ta%no znaju ta treba da rade. 8)eustraivo se ba3i u bitku$ a svoje
sr3e polo+i pred stopala Fospodnja8$ to je ono o %emu govorim.
?amislite da se ne ose-ate dobro i da ste grozno raspolo+eni$ a izali ste u etnju po
prirodi. "ejsa+ je divan$ ali vi niste u odgovaraju-em raspolo+enju da biste u+ivali u tome.
)ekoliko dana kasnije proete istim predelom i uskliknete5 84veti bo+e$ gde sam bio onog
dana kada nisam primetio sve ovo.8 ;ada se %ovek promeni$ sve postaje divno.
=eava se$ na primer$ da gledamo drve-e i planine kroz prozore mokre od kie$ i sve
nam izgleda maglovito i bezobli%no. =oe nam da izaemo da bismo preobrazili to drve-e i
planine. "ri%ekajte na trenutak A kad oluja prestane i vi pogledate kroz prozor$ spontano
-ete re-i5 sada je sve druk%ije.
Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su$ ve- kakvi smo mi @to zato$ kada
dve osobe gledaju neto ili nekoga$ dolazi do dve razli%ite reak3ije. Mi vidimo stvari i druge
ljude ne onakve kakvi su$ ve- onakve kakvi smo mi. 4e-ate li se one misli iz sveti# spisa$ po
kojoj se sve menja u dobro za one koje vole Boga: ;ad se najzad probudimo$ ne trudimo se
vie da nam se dese dobre stvari. ,ne se deavaju i to je sve. znenada$ %ovek s#vati da je
sve dobro$ ta god da mu se desi.
"omislite na ljude sa kojima +ivite i koje biste voleli da promenite. )alazite da su tu+ni$
nepromiljeni$ nepouzdani$ neverni i ta god bilo. Ali kada se vi promenite$ promeni-e se i
oni. 6o je %udesno i nepogreivo izle%enje. 6og dana kada se vi promenite$ promeni-e se i
oni. vi -ete i# videti na potpuno drugi na%in. ;o vam se %inio zastrauju-i$ sada -e vam
izgledati zaplaen. )ajednom$ niko ne-e vie imati mo- da vam naudi. )iko ne-e imati mo-
da izvri pritisak na vas. 6o je sli%no kao kada neko ostavi knjigu na stolu$ a ja je uzmem i
ka+em5 81ri pritisak na mene$ ja sad moram da je uzmem ili ne uzmem.8 >judi se toliko
trude da optu+e sve druge oko sebe$ da okrive sve druge$ da okrive +ivot$ drutvo$ svoje
najbli+e. )a taj na%in$ %ovek se nikada ne-e promeniti Anastavi-e da +ivi u svom komaru i
nikada se ne-e probuditi.
4provedite ovaj program #iljadu puta5 a! postanite svesni negativni# ose-anja koja su u
vama< b! s#vatite da su ta ose-anja u vama$ a ne u stvarnosti oko vas< 3! ne smatrajate i#
sutinskim delom svoga 8ja8 A te stvari dolaze i odlaze< d! s#vatite5 kada se vi promenite$
sve -e se promeniti.
2). "ako menjati sebe?
,staje jo jedno va+no pitanje5 ta treba %initi da promenimo sebe: mam iznenaenje za
vas$ zaista odli%nu vest9 )ije potrebno da u%inite bilo ta. Cto vie %inite$ gore -e biti.
"otrebno je samo da s#vatite.
"omislite na nekog sa kim +ivite ili radite$ a ko vam se ne svia$ ko u vama budi
negativna ose-anja. "okuajmo da s#vatimo ta se dogaa. "rvo to treba s#vatiti je
negativno ose-anje u vama. 1i ste odgovorni za to negativno ose-anje$ a ne ta osoba. )eko
drugi na vaem mestu ostao bi savreno spokojan i dobre volje u prisustvu te osobe A ne bi
bio dodirnut ni na koji na%in. 1i ste$ meutim$ pogoeni.
4ada pokuajte da s#vatite i ovo5 vi neto o%ekujete od te osobe. ;a+ite joj onda5
8)emam nikakvo pravo da o%ekujem neto od tebe.8 ;ada to budete rekli$ odba3i-ete svoja
o%ekivanja. 8)emam pravo da o%ekujem neto od tebe. 4vakako$ zatiti-u se od posledi3a
tvoji# ak3ija$ ili tvog raspolo+enja$ ali ti mo+e da radi ta god #o-e i da bude ta god si
izabrao da bude. )emam pravo da o%ekujem bilo ta od tebe.8 "osmatrajte ta vam se
deava$ kada u%inite to to sam vam rekao. Ako niste voljni da to ka+ete$ onda stvarno
treba jo mnogo toga da otkrijete o svom egu. "ustite da diktator koji je u vama$ tiranin u
vama$ ispliva na povrinu. Mislili ste da ste dua od %oveka$ ali i ja i vi samo smo tirani$
jedna mala varijanta maksime5 87a sam magara3$ ti si magara3.8 7a sam diktator$ ti si
diktator. 7a #o-u da upravljam tvojim +ivotom umesto tebe< #o-u ta%no da ti ka+em kakav
treba da bude i kako treba da se ponaa$ i bi-e bolje da se ponaa kako sam ja odlu%io$
jer -u ina%e kazniti sebe$ u%inivi da iz mene izbiju negativna ose-anja. "risetite se onog to
sam vam rekao5 svi smo ludi.
7edna +ena mi je pri%ala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj koli< nagrada mu je
data za uspe#e u sportu i u%enju. ena je bila radosna zbog njega$ ali malo joj je
nedostajalo da mu ka+e5 8)emoj previe da se raduje toj nagradi$ jer nije re%eno da -e
uvek biti tako uspean.8 Bila je zbunjena$ nije znala kako da spre%i budu-a razo%aranja
svoga sina$ a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Dvala bogu$ de-ak -e s#vatiti$ a u
meuvremenu -e i majka postati mudrija. )ije va+no ono to -e mu ona re-i ili ne-e re-i.
4ve zavisi od toga kakva -e ona postati A da li -e biti u stanju da s#vati$ i da zna ta da ka+e
i kada da ka+e. 6a nagrada je rezultat takmi%enja koje mo+e biti okrutno$ ako je bazirano na
mr+nji u odnosima sa ostalima. >judi postaju zadovoljni na bazi tueg nezadovoljstva$
pobeuje se porazivi nekoga.
7edan ameri%ki lekar opisao je eBekte takmi%enja na svoj +ivot. "o#aao je jednu
medi3insku kolu u Cvaj3arskoj$ u kojoj je bilo i dosta ameri%ki# studenata. >ekar je
ustanovio da su mnogi od ti# studenata pretrpeli istinski ok kada su s#vatili da ne postoje
o3ene$ da ne postoje nagrade$ nikakve liste najbolji#$ niti prvi# i drugi# u klasi. lii se
prolazilo$ ili se padalo na ispitu. 8)eki od nas nisu to uspeli da pri#vate8$ govori on. 8"ostali
smo gotovo paranoi%ni$ ubeeni da se neto krije iza svega toga.8 ?ato su neki od
studenata promenili kolu. ,ni koji su izdr+ali$ iznenada su otkrili neto %udno. Cto nikada
nisu primetili na ameri%kim univerzitetima. )eki studenti$ i to oni najbolji$ pomagali su
drugima da polo+e ispite$ daju-i im svoja reenja.
)jegov sin$ meutim$ po#aa medi3insku kolu i govori mu kako u laboratoriji u%eni3i
%esto poremete mikroskopi tako da slede-em studentu treba bar tri %etiri minuta da bi ga
podesio. 6akmi%enje. Moraju biti uspeni$ moraju biti savreni. >ekar nam onda pri%a jednu$
po njemu istinitu anegdotu$ koja bi mogla da poslu+i i kao parabola.
& jednoj ameri%koj varoi3i$ ljudi su se uve%e okupljali da sviraju. "ostojao je
saksoBonista$ bubnjar i violinista. 6o su bili stariji ljudi. ,kupljali su se radi dru+enja i zbog
%iste radosti da muzi3iraju$ iako nisu bili posebno daroviti. tako su u+ivali u uzajamnom
dru+enju$ lepo se zabavljaju-i$ sve dok jednog dana nisu reili da izaberu novog direktora$
ambi3ioznog %oveka$ koji im je rekao5 8Dej$ ljudi$ treba da odr+imo kon3ert$ treba da
pripremimo kon3ert za %itav grad.8 ?atim je otpustio nekog ko nije dobro svirao$ anga+ovao
neke proBesionalne muzi%are$ napravio %itav orkestar i nji#ovo ime po%elo je da se poA
javljuje po novinama. *arobno$ zar ne: tako su reili da odu u veliki grad da bi i tamo
svirali. Ali$ neki od najstariji# muzi%ara samo to nisu zaplakali. Fovorili su5 8Bilo je tako
lepo$ u stara vremena$ kada smo %ak i loe svirali$ ali smo u+ivali u tome.8 tako je
okrutnost ula u nji#ov +ivot$ ali niko je nije prepoznao. 4#va-ate li dokle se+e ludilo kod
ljudi:
)eki od vas pitali su me ta sam mislio kad sam rekao5 6i mo+e da u%ini ta god +eli i
ostane ono to jesi$ ali ja -u se zatiti$ bi-u ono to jesam.8 =rugim re%ima$ ne-u ti
dozvoliti da manipulie sa mnom. ive-u svoj +ivot$ i-i -u svojim putem$ bi-u slobodan da
mislim ono to #o-u$ da idem za svojim sklonostima i ukusima. 2e-i -u ti ne$ ako osetim da
ne +elim da budem u tvom drutvu. 6o ne-e biti zbog negativni# ose-anja koja izaziva u
meni$ jer to se vie ne-e desiti A ne-e vie imati nikakvu mo- nada mnom. 7ednostavno$
mo+da -e mi vie odgovarati drutvo neki# drugi# ljudi. =akle$ ako me mo+da upita5 8Cta
ka+e da odemo u bioskop ve%eras:8 odgovori-u5 8ao mi je$ ali vie volim da odem s nekim
drugim. )jegovo drutvo mi je prijatnije od tvog.8 to je to. "redivno je umeti da se ka+e ne
drugim ljudima. 6o je deo buenja. =eo buenja je +iveti sopstveni +ivot po svojoj volji.
upamtite5 to nije egoizam. @goizam je o%ekivati da neko drugi +ivi svoj +ivot kako vi
smatrate za s#odno$ po vaoj volji. 6o jeste egoizam. Ali +iveti svoj +ivot kako mi smatramo
za s#odno nije egoizam.
@goizam izvire iz o%ekivanja da -e neko drugi +iveti svoj +ivot da bi se prilagodio vaem
ukusu$ ili vaem ponosu$ ili vaoj zaradi ili vaem zadovoljstvu. 6o je stvarno egoizam$ zato
-u se zatititi. )e-u se ose-ati du+nim da budem sa tobom$ ni da pristajem na ono to tra+i
od mene. Ako mi je tvoje drutvo prijatno$ u+iva-u u njemu$ ne postaju-i ovisnik od toga. Ali
ne-u te vie izbegavati zbog negativni# ose-anja koje si budio u meni5 )ema vie tu mo-.
2,. Bu9enje
Buenje bi trebalo da bude iznenaenje. ;ad se ne nadamo da -e nam se neto desiti$ a
to se desi$ ostajemo zapanjeni. ;ada je 1ebsterova +ena zatekla svog mu+a kako ljubi
sobari3u$ rekla mu je da je jako iznenaena. 1ebster$ kao %ovek koji je vrlo pedantan u
upotrebi odgovaraju-e re3i (to je razumljivo$ jer je napisao %itav re%nik!< uzvratio je5 8)e$
draga$ ja sam iznenaen$ a ti si zapanjena.8
)eke osobe gledaju na buenje kao na 3ilj. 2eene su da stignu do njega i ka+u5 8)e
+elim da budem sre-an dok se ne probudim.8 & tom slu%aju$ bolje da ostanete takvi kakvi
ste$ da biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u stvari. 7ednostavna svesnost je sre-a$
nasuprot truda da stalno reagujete. >judi reaguju tako brzo zato to nisu svesni. 4#vati-ete
jednom da postoje prilike kada se mora reagovati$ %ak i kad smo svesni$ kada s#vatamo. Ali$
kako svesnost raste$ reagujemo sve manje$ a delamo sve vie.
7edan u%enik rekao je svom du#ovnom u%itelju da odlazi u jedno udaljeno mesto radi
medita3ije$ i da se nada kako -e se vratiti prosvetljen. tako je$ svaki# est mese3i$ u%enik
slao u%itelju pismo da ga obavesti o svom napretku. & prvom pismu je pisalo5 84ada
s#vatam ta zna%i izgubiti sebe.8 &%itelj ga je po3epao i ba3io u korpu za otpatke. "osle est
mese3i stiglo je novo pismo u kome je pisalo5 84ada ose-am sva +iva bi-a.8 &%itelj ga je poA
3epao. & tre-em pismu je pisalo5 84ada s#vatam tajnu jednog i mno+ine.8 to je po3epano.
6o je trajalo %etiri godine$ a onda su pisma prestala da sti+u. "osle nekog vremena$ u%itelj
je postao radoznao i$ kako je jedan putnik iao ka tom udaljenom mestu$ u%itelj ga je
zamolio da vidi ta je sa u%enikom. )a kraju je stiglo pismo od u%enika. "isalo je5 8?ar je to
va+no:8 ;ada ga je u%itelj pro%itao$ uskliknuo je< 8&speo je9 &speo je9 )ajzad je s#vatio9
4#vatio je98
"ostoji jedna pri%a o vojniku na bojnom polju koji iznenada odba3i svoju puku$ podi+e
neko par%e #artije i gleda u njega. ?atim ga ba3i i tra+i novo par%e #artije. ,.3iri onda ka+u5
H6aj %ovek izla+e opasnosti svoj +ivot. 6reba mu pomo-i.8 ,dvode ga u bolni3u i psi#ijatri se
pozabave njime. Ali le%enje kao da nema nikakvog eBekta. ,n samo luta #odni3ima$
pronalazi papiri-e$ gleda u nji# i onda i# odba3uje. )a kraju ree da ga treba otpustiti iz
vojske. "ozovu ga i uru%e mu otpusnu listu. ,n je uzme$ pogleda$ i uzvikne5 86o je to9
"ronaao sam98
"ostanite$ dakle sve svesniji svoje aktuelne situa3ije$ kakva god bila. "restanite da
budete diktatori$ prestanite primoravati sebe da idete u odreenom prav3u. 4amo tako$ pre
ili kasnije$ s#vati-ete jednog dana da ste samo svesno-u postigli to to ste pret#odno sa
toliko truda tra+ili.
2.. "ak+a je p#omenjena linost?
& vaoj potrazi za svesno-u ne postavljajte za#teve. 6o je manjeAvie kao pokoravati se
saobra-ajnim zna3ima. Ako se ne obazirete na ove znake$ pla-ate kaznu. & Ameri3i se vozi
desnom$ u @ngleskoj i ndiji levom stranom. & suprotnom$ pla-a se kazna. 6u nema mesta
za povreena ose-anja$ za#teve ili o%ekivanja A pokoravamo se saobra-ajnim zna3ima i to je
sve.
"itate me gde je u svemu tome samilost$ gde je ose-anje krivi3e i sli%no. 4azna-ete kada
se probudite. Ako u ovom trenutku ose-ate krivi3u$ kako bi# vam to uopte objasnio: ;ako
biste uopte znali ta je samilost: ?nate$ ljudi ponekad vole da oponaaju susa$ ali kada
majmun uzme da svira saksoBon to ga ne pretvara u muzi%ara. )e mo+e se oponaati sus
imitiraju-i njegovo spoljno ponaanje. 6reba biti sus$ samo biste tada ta%no znali ta treba
u%initi u odreenoj situa3iji$ sve to u skladu sa vaim temperamentom i karakterom$ kao i
temperamentom i karakterom osobe s kojom imate posla. Ali$ da biste to u%inili$ morate biti
ono to je bio sus. ,ponaanje vas nikud ne-e odvesti.
Ako mislite da samilost uklju%uje sladunjavost$ onda meni apsolutno nije mogu-e da vam
opiem samilost$ jer samilost mo+e biti veoma opora. 4amilost mo+e biti veoma gorka$
mo+e da vas okira$ mo+e da zasu%e rukave i da vas operie. 4amilost se mo+e javiti u
mnogim vidovima. 4vakako mo+e biti veoma blaga i ne+na$ ali se to nikad ne zna. 6ek kada
postanete ljubav A drugim re%ima$ kada odba3ite aBekte i iluzije A tada -ete 8znati8. Cto se
manje budete poistove-ivali sa svojim egom$ bi-ete sve vie u skladu sa svima i svime.
?nate li zato: ?ato to se ne-ete vie bojati da -ete biti povreeni ili odba%eni. )e-ete vie
+eleti da bilo koga impresionirate. &spevate li da zamislite kakvo je olakanje kada ne
moramo vie nikoga da impresioniramo: A#$ kakvo olakanje9 )ajzad sre-a9 )e ose-a se
vie neodoljiva potreba da objanjavamo stvari. 4ve ide kako treba. Cta ima da se
objanjava:
)e ose-a se vie ni neodoljiva potreba da tra+imo izvinjenje. Diljadu bi# puta vie voleo
da %ujem od vas5 8"robudio sam se8$ umesto58 ao mi je8. Diljadu bi# puta vie voleo da
%ujem od vas5 8"robudio sam se posle naeg poslednjeg susreta< ono to sam ti u%inio ne-e
se vie ponoviti$8 umesto5 84trano mi je +ao zbog onoga to sam ti u%inio.8 ?ato bi bilo
kome trebala vaa izvinjenja: 2azmislite o tome. 6o je iroko polje istra+ivanja. *ak i ako je
neko bio zao prema vama$ nema mestu izvinjenju.
)iko nije bio zao prema vama. Mo+da je neko bio zao prema onome to je mislio da ste
vi$ ali ne prema
vama. )iko vas ne odba3uje A ljudi samo odba3uju ono to misle da ste vi. Ali takvo
zaklju%ivanje mo+e biti druk%ije primenjeno A na isti na%in niko vas ne pri#vata. 4ve dok se
ljudi ne probude$ oni samo pri#vataju ili odba3uju predstavu koju imaju o vama. Iormirali su
neku ideju o vama$ i odba3uju ili pri#vataju samo nju.
4#vatate li koliko je pora+avaju-e produbljivanje ovog aspekta: Mo+da je %ak previe
oslobadaju-e. Ali kako postaje lako voleti druge ljude kada se s#vati sve ovo9 ;ako je lako
voleti sve oko sebe$ kada se ne poistove-ujemo sa predstavom koju imaju o nama9 "ostaje
zaista lako voleti i#$ voleti sve ljude.
7a posmatram 8sebe8$ ali ne mislim na sebe. ?ato to je misle-i ego prepun loi# misli.
Meutim$ kada posmatram sebe$ svoj ego$ neprekidno sam svestan da se radi samo o
odrazu. & stvarnosti$ ne misli se na svoje 8ja8$ ili svoj ego. 6o je kao %ovek koji vozi
automobil A taj %ovek svakako ne +eli da se lii svesti samog automobila. & redu je izgubiti
se u Bantazijama$ ali bez gubljenja svesti o onome to je oko vas. 6reba uvek biti na oprezu.
6o je kao majka koja spava A ne %uje avione koje bruje iznad njene ku-e$ ali ose-a i
najmanje komeanje svog deteta$ i u tom smislu je budna. )e mo+e se nita govoriti o
stanju budnosti A mo+e se govoriti samo o stanju uspavanosti. , stanju budnosti mogu se
dati samo naznake.
)ita se ne mo+e kazati o sre-i A sre-a ne mo+e biti de.nisana$ ono to mo+e biti
de.nisano je nesre-a. ,dba3ite nesre-u i sazna-ete. >jubav ne mo+e biti de.nisana$
odsustvo ljubavi mo+e. ,dba3ite odsustvo ljubavi$ odba3ite stra# i zna-ete. 1oleli bismo da
znamo kakav je neko kada se probudi$ ali sazna-ete samo kad to postignete.
=a li mo+da govorim kako ne treba nita da o%ekujemo od svoje de3e: 2ekao sam5
8)emate pravo da o%ekujete neto.8 "re ili posle$ to dete -e morati da se oslobodi od vas$
slede-i svoj put. 6ada ne-ete imati vie nikakvo pravo nad njim. & sutini$ to nije vae dete$
i nikada to nije bilo. ,no pripada +ivotu$ a ne vama. )iko i nita vam ne pripada. ,no o
%emu govorimo je vaspitanje vaeg deteta. Ako #o-e ru%ak$ bi-e bolje da doe za sto
izmeu dvanaest i jedan$ ina%e ne-e dobiti ru%ak. & ovoj ku-i je takav red. Ako ne stigne
na vreme$ nema ru%ka. 4lobodan si$ istina$ ali mora da snosi posledi3e.
20. Na k#aju je samo utanje
4vi me pitaju ta se deava kada %ovek na kraju stigne do svesnosti. =a li je to
radoznalost: &vek se pitamo kako bi se neka stvar uklopila u odreeni sistem ili da li bi
neka druga imala smisla u odreenom kontekstu$ ili kakvo -e biti nae iskustvo kada
stignemo. ;renite$ pa -ete znati. 6o se ne mo+e opisati.
)a stoku se %esto ka+e5 8,ni koji znaju$ ne govore< oni koji govore$ ne znaju.8 )e mo+e
se govoriti. Mo+e se govoriti samo o suprotnom. &%itelj vam ne mo+e podariti istinu< istina
se ne mo+e izraziti re%ima$ nekom Bormulom. 6o nije istina. 6o nije stvarnost. 4tvarnost se ne
mo+e izraziti Bormulom. &%itelj mo+e samo da vam uka+e koje su vae greke. ;ada
odba3ite svoje greke$ spozna-ete istinu. Ali ni tada ne-ete mo-i da je izreknete.
,vo su uobi%ajena u%enja neki# veliki# mistika. 6oma Akvinski nije pred kraj svog +ivota
ni pisao ni govorio As#vatio je. Mislio sam da je njegovo %uveno -utanje trajalo samo
nekoliko mese3i$ ali su to u stvarnosti bile %itave godine.
6o je kao kada biste me$ nikada ne okusivi zeleni mango$ pitali5 8;akav mu je ukus:8 7a
bi# vam mo+da odgovorio5 8,por8$ ali daju-i vam jednu re% zaveo bi# vas na pogrean put.
"okuajte da s#vatite$ ve-ina ljudi nije preterano mudra5 lepi se na re%i A na re%i sveti#
spisa$ na primer A i sve s#vata naopako.
8,por8$ ka+em$ a vi pitate5 8,por kao limun ili kao dunja:8 8)e$ nije opor kao limun$ opor
je kao mango8$ ka+em. 8Ali$ ja ga nikad nisam probao8$ uzvra-ate. Cteta9
Meutim$ vi nastavljate svojim putem i piete %itavu doktorsku tezu o toj temi. =a ste
probli mango$ ne biste to u%inili$ zaista. )apisali biste doktorsku tezu o ne%emu drugom$ ali
ne o mangu. A tog dana$ kada najzad okusite zeleni mango$ kaza-ete5 8Bo+e moj$ ispao sam
smean. )ije trebalo da napiem tu tezu.8 denti%no kao to je u%inio 6oma Akvinski$
7edan veliki nema%ki .lozoB i teolog napisao je %itavu knjigu o -utanju 6ome Akvinskog.
6oma Akvinski je jednostavno utonuo u -utanje. )ije govorio. & uvodu svoje 4umma
t#eologiae rekao je5 8Fovore-i o Bogu$ ne mo+emo re-i ta je$ ve- samo ta nije. )a isti
na%in ne mo+emo govoriti kakav je$ ve- kakav nije.8 6aj koji govori nije orijentalni u%itelj
zena$ ve- katoli%ki svetenik$ vekovima priznat kao vr#unski teolog. & drugoj prili3i 4veti
6oma je rekao5 Bog je nespoznatljiv. 4tvarnost$ Bog$ istina$ ljubav su nespoznatljivi A to
zna%i da ne mogu biti obu#va-eni ra3ionalnim umom. ,vo treba da okon%a mnoga pitanja
koja nam ljudi postavljaju$ jer ve%ito +ivimo u iluziji da neto znamo. )ije tako. )ismo
sposobni da saznamo.
Cta je onda sveti spis: 6o je samo znak$ putokaz$ ali nije opis. Ianatizam iskrenog vernika
koji je ubeen da sve zna$ ponekad izaziva ve-e zlo nego to to mogu udru+ene snage dve
stotine kriminala3a. ?astrauju-e je videti ono to mogu da u%ine iskreni verni3i$ ba zato
misle da znaju. ?ar ne bi bilo divno kada bismo imali svet u kome bi svi govorili5 8)e
znamo.8 "ala bi jedna velika barijera. ?ar to ne bi bilo %udesno:
7edan %ovek koji je roen slep doe i upita me5 8Cta je to to nazivate zeleno:8
;ako se mo+e opisati zelena boja nekome ko je od roenja slep: ;oriste se analogije.
tako mu ka+em5 8?elena boja je sli%na prijatnoj muzi3i.8 8A8$ ka+e on$ 8kao prijatna muzika.8
8=a8$ odgovorim$ 8;ao blaga i prijatna muzika.8 "rilazi mi zatim drugi siepa3 i pita me5 8Cta
je zelena boja:8 ;a+em mu da je to kao glatki somot$ vrlo mekan i gladak na dodir.
4lede-eg dana vidim dvoji3u ljudi kako tuku jedan drugog Eaama po glavi. 7edan vi%e5
H6o je kao prijatna muzika.8 A drugi5 H6o je kao glatki somot.8 )ijedan od nji# dvoji3e ne zna o
%emu govori$ jer bi ina%e zatvorio usta.
4tvari ba tako stoje. *ak i gore A uzmimo da nam jednom bude omogu-eno da posetimo
nekog od ti# s9epa3a i upitamo ga5 H6i sada zna ta je zelena boja$ zar ne:8 a on odgovori5
8stina$ jutros sam je dugo sluao98
*injeni3a je da ste okru+eni Bogom$ i to ne vidite$ jer 8znate8 neto o Bogu. "oslednja
barijera koja stoji izmeu vas i vizije Boga je vaa predstava o Bogu. Fubite Boga zato to
mislite da neto znate. 6o je u+asan aspekt religije. @to ta su govorili jevanelisti A verni3i
su 8znali8 i zato su odba3ili susa. )ajvia spoznaja Boga je spoznati ga kao nespoznatljivog.
?aista se previe govori o Bogu A svet ne mo+e vie da izdr+i. "remalo je svesnosti$ premalo
ljubavi$ premalo sre-e$ ali nema svr#e govoriti o tome. "remalo je odba3ivanja iluzija$
greaka$ aBekata i okrutnosti. "remalo je svesnosti. ,d toga pati svet$ ne od pomanjkanja
religije. 2eligija bi trebalo da nam pru+i zatitu od pomanjkanja svesnosti i sposobnosti za
buenje.
"ogledajte do kog smo stepena degenerisanosti dospeli. =oite u ndiju i vide-ete kako
se ljudi masovno ubijaju zbog religije. 6o vidite na sve strane. 8,naj koji zna$ ne govori< onaj
koji govori$ ne zna.8 4va otkri-a$ koliko god bo+anska bila$ nisu vie od prsta uperenog ka
Mese3u. ;ao to ka+u na stoku5 8;ada mudra3 pokazuje ka Mese3u$ idiot vidi samo njegov
prst.8
Iran3uski pisa3 an Fiton mnogi je radikalniji svojim u+asnim komenatarom5 8*esto
koristimo prst da bismo iskopali oko.8
Fde je spas: 4vesnost$ svesnost9 zle%enje je u svesnosti< istina je u svesnosti< spas je u
svesnosti< ljubav je u svesnosti< buenje je u svesnosti.
"otrebno je da govorim o re%ima i pojmovima da bi# vam neto objasnio. ;ada gledamo
neko drvo$ mi ga u stvari ne vidimo. Mislimo da ga vidimo$ ali ga ne vidimo. ;ada gledamo
neku osobu$ u stvari je ne vidimo$ samo mislimo da je vidimo. ,no to vidimo je neto to
smo .ksirali u svom umu. 4ti%emo odreeni utisak i dr+imo se tog utiska$ i dalje gledaju-i
neto ili nekoga kroz .lter prvobitnog utiska. Mi to %inimo sa gotovo svim stvarima.
Ako ovo s#vatite$ s#vati%ete veli%anstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na sve to nas
okru+uje. 7er stvarnost je tu A 8Bog8$ ta god to zna%ilo$ je tu. 4ve je tu. 4irota ribi3a u
okeanu ka+e5 8,prosti$ tra+im okean. Mo+e li mi re-i gde se nalazi:8 "ateti%no$ zar ne:
;ada bismo samo otvorili o%i i pogledali oko sebe$ s#vatili bismo.
!3. "ako i2-ubiti sebe?
1ratimo se na onu prekrasnu misao jevaneliste$ koji govori o gubljenju i pronala+enju
sebe. 6o je neto to nalazimo u ve-em delu religiozne knji+evnosti$ u %itavoj du#ovnoj i
misti%koj knji+evnosti.
;ako izgubiti sebe: 7este li ikada nastojali da izgubite neto: 6a%no A to se vie nastoji$
sve je te+e. 4tvari se gube onda kad se %ovek ne trudi da to u%ini. )eto se gubi kada nismo
svesni toga. Ali kako se mo+e umreti u samom sebi: Fovorim o smrti$ ne o samoubistvu.
)ije nam re%eno da ubijemo sebe$ ve- da umremo. Ako izazovemo bol i patnju u sebi$ to bi
zna%ilo poraziti same sebe. 6o bi bilo kontraproduktivno$ jer je %ovek najvie obuzet sobom
kada pati. )ajvie smo obuzeti sobom kada smo depresivni. Meutim$ najspremniji smo da
zaboravimo sebe kada smo sre-ni$ kad smo radosni. 4re-a nas oslobaa sami# sebe. "atnja$
bol$ tuga i potitenost su stanja koja nas vezuju za same sebe.
"okuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja svoga zuba kada vas boli. ;ada ne
patite od zubobolje$ ne znate %ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu. Meutim$ kada
glava #o-e da vam prsne od glavobolje$ sve se potpuno menja.
"rema tome$ o%igledna je zabluda misliti kako je pravi na%in da negiramo same sebe taj
to -emo izazvati bol u sebi$ prepustivi se ponitavanju i usmr-ivanju sebe$ kako je to po
tradi3ionalnom uverenju. )egirati sebe$ umreti u sebi$ izgubiti sebe$ zna%i s#vatiti svoju
pravu prirodu. ;ada se to u%ini$ la+no 8ja8 se gubi$ i%ezava.
&zmimo da jednog dana neko ue u moju sobu i ja mu k++em5 84amo napred.
"redstavite se.8 87a sam )apoleon8$ odgovori on. A ja5 8)e onaj )apoleon...8 8Ba tako$
Bonaparta$ Bran3uski imperator.8 8=rago mi je98 ka+em$ misle-i u sebi5 bolje da pripazim na
ovog tipa. 82askoAmotite se$ vae veli%anstvo.8
8@to$ rekli su mi da ste izuzetni du#ovni u%itelj. 7a imam du#ovni problem. ?abrinut sam i
teko mi je da verujem u Boga. 1idite$ moje trupe su pora+ene u 2usiji i ve- no-ima ne
spavam$ pitaju-i se kako -e se sve to zavriti8$ ka+e mi on.
7a mu odgovorim5 8& redu$ vae veli%anstvo. 4iguran sam da bi# mogao da u%inim neto
kako bi# olakao va problem. "reporu%io bi# vam da pro%itate esto poglavlje 7evanelja
po Mateji5 H"ogledajte pti3e u polju... ne seju i ne +anju.H8
;ada smo stigli do ove ta%ke$ pitam se ko je lui$ ja ili on. Bez obzira na to$ pri#vatam
ovog luaka. 6o je ono to %ini mudri u%itelj na po%etku A pri#vata vas i ozbiljno razmatra
vae probleme. Mo+da vam %ak obrie poneku suzu. 1i ste ludi$ ali jo to ne znate. Ali$ ubrzo
-e do-i trenutak kada -e vam iznenada istrgnuti tepi# ispod nogu i re-i vam5 8=osta je9 6i
nisi )apoleon.8
& %uvenim dijalozima 4vete ;atarine 4ijenske pripoveda se da joj je Bog rekao5 87a sam
,naj koji jeste< ti si ona koja nije.8 7este li ikad do+iveli svoje nebi-e:
)a stoku$ to je predstavljeno slikom igra%a i igre. Bog je predstavljen kao igra%$ a bo+ije
stvaranje kao njegova igra. 7er$ Bog nije veliki igra%$ a vi mali igra%. )e. 1i uopte niste
igra%. 1i ste igrani9 7este li ikada iskusili neto sli%no:
tako$ kada se taj luak vrati u samog sebe i s#vati da nije )apoleon$ on ne prestaje da
postoji$ on i dalje postoji$ ali iznenada s#vati da je neto drugo od onoga to je mislio da
jeste.
zgubiti sebe zna%i iznenada s#vatiti da smo neto drugo od onoga to smo misiili da
jesmo. Mislili ste da ste 3entar sveta A sada se ose-ate kao satelit. Mislili ste da ste igra%$
sada ose-ate da ste igraA sve su to samo analogije$ slike$ tako da i# ne treba s#vatiti
bukvalno. ,ne vam daju samo sugestiju$ samo su putokaz$ ne zaboravite.
!1. 4ta je naj+#ednije u nama?
"reimo na jednu drugu ideju A o li%noj vrednosti. 6o je vrlo kompleksno pitanje. >i%na
vrednost ne zna%i vrednost sebe$ naeg la+nog 8ja8. ,tkud poti%e vrednost sebe: =a li
mo+da poti%e iz uspe#a u poslu: =a li poti%e iz posedovanja gomile nov3a: =a li poti%e od
sposobnosti da se privuku mnogi mukar3i (ako ste +ena!$ ili mnoge +ene (ako ste
mukara3!: ;ako je kr#ko sve to$ kako je prolazno9 ;ada govorimo o vrednosti samog sebe$
ne govorimo u sutini o na%inu na koji smo odra+eni u mentalnom ogledalu drugi# ljudi$ zar
ne: Ali$ moramo li da zavisimo od toga: >judi s#vate svoju li%nu vrednost tek kada prestanu
da se poistove-uju ili de.niu svoje 8ja8 u svedu ti# eBemerni# stvari.
7a nisam lep zato to svi ka+u da sam lep. & stvarnosti nisam ni lep ni ru+an. 6o su stvari
koje dolaze i prolaze. 4utra se mogu najednom pretvoriti u groznu kreaturu$ ali 8ja8 ostaje
uvek 8ja8. &zmimo da se nakon toga podvrgnem plasti%noj opera3iji i postanem prelep. =a li
mo+da 8ja8 postaje prelepo:
"otrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmiljanjima$ ja sam i# ba3io pred vas na
gomilu$ ali ako odvojite dovoljno vremena da s#vatite sve to sam vam rekao$ zadr+avi se
na ovim mislima$ otkri-ete zlatni rudnik. 7a to znam$ jer kad sam prvi put stvarno uronio u
sve ove ideje$ zaista sam otkrio blago.
"rijatna iskustva %ine +ivot prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju. "rijatna iskustva
%ine +ivot lepim$ ali sama po sebi ne vode razvoju. ,no to vodi razvoju jesu bolna iskustva.
"atnja stavlja prst na neki deo vas koji se jo nije razvio$ koji treba da raste$ da se menja i
preobra+ava. ;ada biste znali kako da upotrebite tu patnju$ koliko biste se razvili9
?adr+imo se prvo na psi#olokoj patnji$ na svim negativnim ose-anjima u vama. )e
gubite svoje vreme na samo jednom od nji# A ve- sam vam rekao ta mo+ete da u%inite s
takvim ose-anjima. "okuajte da posmatrate razo%aranje koje ose-ate kada stvari ne idu
onako kako ste vi #teli9 )e skre-em vam pa+nju na to da bi# vas u bilo kom smislu osudio
(tada biste se samo upetljali u mr+nju prema sebi!. "osmatrajte sebe i svoje razo%aranje
kao da posmatrate neku drugu osobu. Fledajte to razo%aranje$ tu potitenost koju ose-ate
kad vas kritikuju. Cta to govori o vama:
7este li ikad %uli za %oveka koji je tvrdio5 8;o je rekao da briga ni%emu ne slu+i: 4lu+i$
nego ta. 4vaki put kad brinem zbog ne%ega$ to se ne desi98
>epo$ njemu je sigurno poslu+ila. ma i onaj koji ka+e5 8)euroti%ar je osoba koja brine
zbog ne%ega to se nije dogodilo u prolosti. ,n nije kao mi$ normalni ljudi$ koji brinemo
zbog ne%ega to se ne-e desiti u budu-nosti.8
@to kako stoje stvari. 6a briga$ ta napetost$ ta govore o vama:
)egativna ose-anja$ sva negativna ose-anja$ korisna su da bi se postigla svesnost$ da bi
se s#vatilo. ,na vam daju mogu-nost da i# osetite$ da i# posmatrate spolja. & po%etku$
potitenost -e i dalje biti prisutna$ ali presekli ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom.
"ostepeno$ s#vati-ete potitenost. &poredo s razumevanjem$ ona -e se postepeno gubiti$
sve dok ne i%ezne.
"re prosvetljenja bio sam depresivan. "osle prosvetljenja i dalje sam depresivan$ ali
maloApomalo ili brzo$ ili iznenada$ sti+e se u stanje budnosti$ a to je stanje u kome se
potpuno odba3uju +elje. "odsetite se ta sam podrazumevao pod +eljama i za#tevima.
4misao je bio ovaj5 84ve dok ne osvojim sve ono to +elim$ odbijam da budem sre-an.8
"odrazumevam$ dakle$ slu%ajeve u kojima sre-a zavisi od ostvarenja nae +elje.
!2. :#eba li potiski+ati 6elje?
)e pokuavajte da potisnete svoje +elje$ jer biste rizikovali da postanete apati%ni. Bili
biste lieni energije i to bi bilo u+asno. elja je$ u zdravom smislu re%i$ energija$ a to vie
energije imamo$ utoliko bolje. ?ato ne potiskujte +elju A s#vatite je. 4#vatite je. )e trudite se
toliko da je ostvarite$ koliko da je s#vatite.
)emojte se jednostavno odri3ati predmeta svoji# +elja A s#vatite i#$ sagledajte i# u
nji#ovom istinskom svetlu. 4agledajte kolika je nji#ova stvarna vrednost. 7er$ ako se
zadr+imo na tome da potisnemo svoju +elju$ nastoje-i da se odreknemo predmeta +elje$
najverovatnije -emo ostati vezani za nju. & suprotnom$ ako je posmatramo i sagledamo
koliko je ona uopte vredna$ ako s#vatimo da nam samo utire put ka nesre-i$ razo%aranju i
depresiji$ tek tada se +elja preobra+ava u to to nazivam 8ono %emu dajem prednost8.
;ada se +ivi sa onim %emu dajemo prednost$ ne dopustivi da sopstvena sre-a zavisi od
toga$ tek tada smo zaista probueni. ;re-emo se ka stanju budnosti. Budnost$ sre-a A
nazovite to kako vam odgovara A je stanje odsustva iluzija$ stanje u kome se stvari ne
gledaju kroz prizmu onoga to smo i kako smo$ ve- kakve one jesu$ u onoj meri u kojoj je to
mogu-e jednom ljudskom bi-u. ,dba3ite iluzije$ sagledajte svet oko sebe i kona%no -ete
videti stvarnost$ +ive-ete.
4vaki put kad smo nesre-ni$ neto je pridodato stvarnosti. 6aj prilepak nas %ini
nesre-nim. "onavljam5 vi ste odgovorni za to$ vi ste neto dodali$ negativna reak3ija unutar
vas. "reko svoje reak3ije$ vi neto dodajete. ako razmotrite to to ste dodali$ vide-ete da je
to uvek neka iluzija$ neka potreba$ neko o%ekivanje$ neki za#tev. &vek. luzije se sve vie
umno+avaju. Ali kada jednom krenete u pravom smeru$ sami -ete to uo%iti.
&zmimo$ na primer$ %estu iluziju$ greku u miljenju$ da -ete se$ ako promenite svet oko
sebe$ i vi promeniti. )e mo+emo se promeniti ako samo menjamo spoljanji svet. Ako
naete novi posao$ ili novog bra%nog druga$ ili novu ku-u$ ili novog du#ovnog u%itelja$ sve
to ne zna%i da -ete se vi promeniti. 6o je kao kada biste #teli da promenite svoj rukopis tako
to -ete promeniti penkalo. li da promenite svoj na%in razmiljanja tako to -ete promeniti
eir.
,%igledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u sutini ne menjamo$ pa
ipak ve-ina ljudi ula+e svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenom
ukusu$ navikama i potrebama. "onekad uspevamo u tome A dobije se pet minuta preda#a A
ali ostajemo napeti %ak i u tim trenu3ima preda#a$ jer +ivot te%e dalje bez zaustavljanja$
+ivot se neprekidno menja. "rema tome$ ako #o-ete da +ivite$ ne mo+ete biti .ksirani u
jednoj ta%ki. )e postoji nikakav oslona3 na koji biste mogli da polo+ite glavu. Morate da
pratite tok samog +ivota. ;ao to je rekao ;onBu%ije5 8,naj koji +eli da bude neprekidno
sre-an mora %esto da se menja.8
ivot juri mimo nas$ prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad$ zar ne: ;a%imo se za prole
dogaaje i sadanje dogaaje. Meutim$ ka+e se5 8;ada se ruka polo+i na plug$ ne mo+e se
okrenuti unazad.8
Do-ete li da u+ivate u nekoj melodiji: Do-ete li da u+ivate u simBoniji: )emojte se
ograni%iti samo na poneki akord muzike. )e ograni%ite se samo na nekoliko nota. "ustite i#
da prolaze$ pustite da teku. *itavo u+ivanje u nekoj simBoniji je samo u vaoj spremnosti da
pustite note da proti%u. & suprotnom$ ako bi neki poseban akord uzburkao vau matu i vi
doviknuli orkestru5 8"rodu+ite da svirate taj akord$ nemojte prestati98 to ne bi vie bila
simBonija.
?nate li za onu pri%u o )asradinA#od+i: ,n je svoje misti%ko u%enje irio pri%aju-i
zabavne pri%e. Flavni lik u ovim pri%ama uvek je on$ )asradin.
7ednog dana$ )asradin je sedeo sa gitarom i svirao stalno istu notu. "osle nekog
vremena$ oko njega se skupila gomila sveta (to se deavalo na pija%nom trgu! i neko mu je
rekao5 8>epa je ta nota koju svira$ #od+a$ ali zato ne svira i neto drugo$ kao ostali
muzi%ari:8
8,ni su budale98 uskliknuo je )asradin. 84amo tra+e i tra+e pravu notu$ a ja sam je
naao.8
!!. "ako 6i+eti sada i o+de?
;ada se ve+emo za neto$ +ivot je uniten< kada se zaka%imo za neto$ prestajemo da
+ivimo. 6o pie na svim strani3ama 7evanelja. "okuajte da s#vatite. 4#vatite jo jednu
iluziju A sre-a nije adekvatna emo3iji$ us#i-enju. 1erovanje da neka emo3ija izvire iz
zadovoljenja +elje je samo nova iluzija. elja donosi samo brigu i napetost i$ pre ili kasnije$
rezultati opijenosti ispliva-e na povrinu. ;ada smo dovoljno patili$ tada smo spremni da
s#vatimo. 1i se #ranite emo3ijama A to je kao #raniti trka%kog konja urnama$ i vinom.
6rka%ki konj se ne #rani tako. 6o je kao #raniti ljudska bi-a drogama. Ali sa drogama se ne
mo+e napuniti stomak. ,no to je potrebno je dobar obrok$ solidan$ #ranljiv$ i neto za pi-e.
6o treba sami da s#vatite.
luzija je da neko drugi mo+e sve to u%initi umesto vas$ da neki mudra3 ili u%itelj mo+e to
da obavi za vas. *ak ni najve-i du#ovni u%itelj na svetu ne mo+e u%initi ni jedan korak
umesto vas. 4ve morate sami.
4veti Avgustin je to lepo izrazio5 84am sus Drist nije mogao nita da u%ini za mnoge
meu onima koji su ga sluali.8 li da ponovo 3itiram onu divnu arapsku izreku$ koja ka+e5
8"riroda kie je uvek ista$ pa ipak od nje raste trnje u pustinji i 3ve-e u bati.8 1i ste taj koji
mora neto da u%ini. )iko drugi ne mo+e vam pomo-i. 1i ste taj koji treba da svari #ranu
koju pojede$ vi ste taj koji treba da s#vati. )iko drugi ne mo+e da s#vati umesto vas. 1i ste
taj koji treba da tra+i. )iko drugi ne mo+e da tra+i umesto vas. )e mo+ete se osloniti ni na
koga$ u tra+enju istine$ ljubavi$ svoga 8ja8.
"ostoji jedna velika iluzija$ a to je da je veoma va+no da budemo potovani$ da budemo
voljeni i 3enjeni$ da budemo va+ni. Mnogi govore da je u nama usaena prirodna potreba da
budemo voljeni i 3enjeni$ da pripadamo nekome. 6o je la+$ neistina. ,dba3ite ovu iluziju i
bi-ete sre-ni. Mi imamo prirodnu potrebu za slobodom$ imamo prirodnu potrebu da volimo$
ali ne i da budemo voljeni.
"onekad$ na mojim psi#oterapeutskim seansama$ suo%avao sam se sa jednim vrlo
%estim problemom5 8)iko me ne voli$ kako onda mogu da budem sre-an:8 6ada ja
objanjavam toj osobi5 8Do-ete li mo+da da ka+ete kako ne postoji ni jedan trenutak u kome
zaboravljate da niste voljeni$ kada se opustite i ose-ate se sre-no:8 )aravno da postoji.
7edna +ena$ na primer$ sva se unela gledaju-i neki .lm. 2e% je o nekoj komediji$ +ena se
smeje i raduje$ i u tom blagoslovenom trenutku zaboravila je da se podseti kako je niko ne
voli$ niko je ne voli$ niko je ne voli. 4re-na je9 ?atim izlazi iz bioskopa i prijatelji3a sa kojom
je gledala .lm odlazi s nekim momkom$ ostavivi je samu. tako ona po%ne da razmilja5
84ve moje prijatelji3e imaju momka$ a ja nemam nikog. ;ako sam nesre-na. )iko me ne
voli98
& ndiji$ mnogi siromani ljudi po%eli su da nabavljaju sebi tranzistore$ koji su tamo
luksuz. 84vi imaju radio8$ ka+u$ 8ali ja ga nemam. 6ako sam nesre-an.8 =ok ljudi nisu po%eli
da kupuju radioAaparate$ svi su bili savreno sre-ni bez nji#. sto va+i i za vas A sve dok vam
neko nije rekao da ne mo+ete biti sre-ni ako niste voljeni$ +eljeni ili privla%ni za nekoga.
;roz dodir sa stvarno-u postaje se sre-an. @to ta donosi sre-u A dodir sa stvarno-u$
trenutak po trenutak. 6u -ete prona-i Boga< tu -ete prona-i sre-u. Ali ve-ina ljudi nije
spremna da %uje takve stvari.
luzija je da spoljasnji dogaaji imaju mo- da nas ugroze$ da drugi ljudi imaju mo- da
nam nanesu zlo. )ije tako. 4amo im mi dajemo mo- da to u%ine.
7o jedna iluzija A da ste vi sve te etikete koje vam drugi ljudi nalepljuju ili koje ste sami
sebi nalepili. )iste$ niste9 )e treba$ dakle$ da se ka%ite za nji#.
7ednog dana$ kada mi neko bude rekao da sam genije i kada to budem s#vatio ozbiljno$
na-i -u se u velikoj nevolji. 4#vatate li zato: ?ato to -u od tog trenutka postati napet.
Mora-u da odr+im nivo situa3ije$ da odgovorim na o%ekivanja. "osle svakog predavanja
mora-u da proverim5 8=a li vam se dopalo predavanje: Mislite li i dalje da sam genije:8
=akle$ jedina stvar koju treba u%initi je da uklonite svaku etiketu9 zbriite i# i bi-ete
slobodni9 )emojte se poistove-ivati sa tim etiketama. ,ne predstavljaju ono to misli neko
drugi$ ono to je neko u odreenom trenutku video u vama. =a li ste zaista genije: =a li ste
uvrnuti: =a li ste mistik: =a li ste ludi: Cta je to va+no$ u sutini: 1a+no je da nastavimo da
budemo svesni$ da +ivimo ovaj +ivot$ trenutak po trenutak. ;ako su divne one re%i
7evanelja5 8"ogledajte pti3e na nebu A ne seju$ ne +anju$ ne odla+u u ambare... pogledajte
ljiljane u polju$ ne predu i ne tkaju.8 6o su zaista misti%ne re%i$ re%i %oveka koji je probuen.
"rema tome$ zato ste zabrinuti: =a li ste bar u stanju da dodate$ bez obzira na svu vau
brigu$ jedan jedini trenutak oputenosti svom +ivotu: *emu se brinuti za sutra: "ostoji li
+ivot posle smrti: =a li -u +iveti posle svoje smrti: *emu se brinuti za sutra: &ite u
sadanjost.
)eko je rekao5 8ivot je ono to nam se deava dok smo preokupirani drugim
planovima.8 "ateti%no. ivite u sadanjosti. 6o je neto to -ete videti da se deava kada se
probudite. ,tkri-ete da +ivite u sadanjosti$ istinski pro+ivljavaju-i svaki trenutak koji +ivite.
!$. "ada -#limo uspomene
6o me vodi jednoj drugoj temi$ ali odli%no se uklapa u ono to sam do sada govorio$
posebno na predlog da postanemo svesni svega to dodajemo stvarnosti.
)edavno$ jedan svetenik mi je pri%ao da je pre vie godina dr+ao predavanje u )jujorku$
ba kada su "ortorikan3i bili na veoma loem glasu zbog nekog in3identa koji se desio. 4vi
su o njima govorili sve najgore. tako je u svom predavanju rekao5 8Dteo bi# da vam
pro%itam neto od onoga to ljudi iz )jujorka govore o nekim imigrantima.8
,no to je pro%itao bili su u sutini komentari iz novina o r3ima$ )em3ima i raznim
drugim na3ijama koje su imigrirale u )jujork tokom %itavi# de3enija9 ,bjasnio je zatim ta je
#teo da ka+e$ rekavi5 6aj narod ne donosi kriminal sa sobom A oni postaju zlo%in3i kada se
suo%e sa nekim situa3ijama ovde. Moramo i# s#vatiti ako #o-emo da pomognemo A
uzaludno je reagovati predrasudama. "otrebno je razumevanje$ a ne osuda.8
6ako dolazi i do promena u nama A ne kroz osudu$ ne kuenjem$ ve- razumevanjem
svega to nam se dogaa. )e treba smatrati sebe starim i nepopravljivim grenikom. )e$
ne$ ne9 =a bismo dostigli svesnost$ potrebno je umeti da vidimo$ a ne mo+e se videti ako
smo ogrezli u predrasudama. Fotovo sve stvari i osobe koje gledamo$ gledamo kroz .lter
predrasuda. 2ekao bi# da je to dovoljno da svakog obes#rabri.
6o je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo nismo videli. 8@j$ 6om$8 ka+em$ 8ba
lepo to te vidim98 i %vrsto ga zagrlim. ;oga ja grlim$ 6oma ili uspomenu koju imam o
njemu: =a li je on +ivo ljudsko bi-e ili le: 7a polazim od ubeenja da je on i dalje onaj
mladi- kakvog pamtim. "olazim od ubeenja koje se i dalje uklapa u ideju koju sam imao o
njemu$ u moje uspomene. tako$ grlim ga. "et minuta kasnije$ uviam da se promenio i
gubim svako interesovanje za njega. ?agrlio sam pogrenu osobu.
Ako #o-ete da s#vatite koliko je istina ovo to vam govorim$ %ujte ovu pri%u. 7edna
opati3a povla%i se u osamu. 4vi iz njene zajedni3e ka+u5 8A#$ poznata stvar$ to je deo
njenog stila A uvek prisustvuje seminarima i zatim odlazi u osamu< nikada se ne-e
promeniti.8 Meutim$ desi se da opati3a do+ivi pramenu u jednom od ti# povla%enja. ,na se
menja A svi primete razliku i ka+u5 8"a ti si zaista s#vatila neke stvari$ zar ne:8 stina je$
promena zra%i iz njenog ponaanja$ iz njenog tela$ iz njenog li3a. &vek tako biva kada se
do+ivi unutranja promena. ,dra+ava se na li3u$ u o%ima$ telu. tako$ opati3a se vrati u
svoju zajedni3u$ a poto ta zajedni3a ima o njoj ve- utvrenu ideju$ baziranu na predrasudi$
i dalje je gleda takvim o%ima. 4amo %lanovi njene zajedni3e ne vide nikakvu promenu u njoj.
Fovore5 8"a$ izgleda malo +ivlja$ ali pri%ekajte i vide-ete A ubrzo -e ponovo utonuti u
depresiju.8 $ nakon nekoliko nedelja$ ona je ponovo potitena A reaguje na nji#ovu reak3iju.
6ada svi ka+u5 81idi: >epo smo rekli Anije se promenila.8 Meutim$ tragi%no je to se ona
zaista promenila$ samo to oni nisu postali svesni toga.
,pa+anje ima pora+avaju-e eBekte u pogledu ljubavi i ljudski# odnosa. ,no to
predstavlja stvarni odnos$ sigurno sadr+i dve stvari A jasno-u vienja (u meri u kojoj smo
sposobni za to< neki bi mo+da voleli da znaju do koje mere mo+emo imati jasno-u opa+anja$
ali verujem da niko nije protiv toga da je to ve-a! i pre3iznost odgovora. 1erovatnije je da
se pre3iznije odgovara nego to se jasno opa+a. ;ada je opa+anje iskrivljeno$ verovatno ne
mo+emo pre3izno da uzvratimo. ;ako mo+e voleti nekoga koga %ak i ne vidi: =a li stvarno
vidi onoga za koga si vezan: =a li stvarno vidi nekoga koga se plai i koji ti je zato
odbojan: &vek mrzimo onoga od koga se plaimo.
84tra# od Fopoda je po%etak mudrosti8$ govore mi ponekad. Ali pri%ekajte malo. )adam
se da s#vataju ono to govore$ jer svi mi mrzimo ono od %ega se plaimo. Dteli bismo uvek
da unitimo ono od %ega zaziremo$ da ga se oslobodimo$ da ga izbegnemo. ;ada se bojimo
nekog$ ne podnosimo ga. )e podnosimo ga u onoj meri u kojoj ga se bojimo. A %ak ga i ne
vidimo$ jer su upletene emo3ije.
denti%na stvar dogaa se kad nas neko privla%i. ;ada se u%vrsti istinska ljubav$ ljudi nisu
zaljubljeni jedno u drugo$ niti se mrze u uobi%ajenom smislu re%i. 7asno vide jedan drugog i
pre3izno uzvra-aju. Ali na ovom ljudskom nivou$ u igru neprestano ulaze sopstveni ukusi$
+elje$ sklonosti i tako dalje. 6reba zna%i biti svestan sopstveni# predrasuda$ sopstveni#
ukusa$ sopstveni# sklonosti. 4ve je to u nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smo podvrgnuti.
;ako to da se vama sviaju neke stvari koje se meni ne sviaju: ?ato to je vaa kultura
razli%ita od moje. ?ato to je vae vaspitanje razli%ito od mog. ;ada bi# vam dao da
pojedete neki od moji# omiljeni# obroka$ mo+da biste ga s gaenjem odba3ili.
& nekim delovima ndije ima ljudi koje vole pse-e meso. )eke osobe$ meutim$ kada bi
znale ta im je na tanjiru$ muka bi im pripala. ?ato: =ruga uslovljenost$ druga
programiranost. ndusima bi pripala muka kad bi saznali da su jeli meso krave$ ali
Amerikan3ima to prija. 1i pitate5 8Ali zato ne jedu govedinu:8 z istog razloga iz kog vi
ne-ete pojesti vae ku%en3e. z istog razloga. ;rava za indijskog seljaka predstavlja ono to
za vas predstavlja va pas. )e +eli da je jede. "ostoji kulturna predrasuda koja ne
dozvoljava takve stvari$ a u sutini se tako %uva +ivotinja koja je neop#odno potrebna.
?ato se onda zaljubljujemo: ?ato se zaljubljujemo u odreeni tip osobe$ a ne u neki
drugi: ?ato to smo uslovljeni. & mojoj podsvesti imam sliku odreenog tipa osobe koja me
privla%i$ privla%i me$ i tako$ kada sretnem takvu osobu$ kao da me obasja munja. Ali$ jesam
li je video$ tu osobu: )e9 1ide-u je mo+da kad se budem ven%ao s njom A tada dolazi do
buenja. 6ada ljubav mo+e da otpo%ne. Meutim$ zaljubljenost nema nita zajedni%ko s
ljubavlju$ to nije ljubav A to je +elja$ goru-a +elja. ,no to +elite svim sr3em je da vam to
obo+avano stvorenje ka+e da ga privla%ite. 4amo vam tako neto pru+a ose-anje sre-e. &
meuvremenu$ svi drugi govore5 8Ma ta on vidi toliko zanimljivo u njoj:8 Ali radi se o
uslovljenosti A on je ne vidi.
;a+u da je ljubav slepa. 1erujte mi$ nita nema tako otar vid kao prava ljubav. >jubav
ima najotriji vid na svetu. ?avisnost je slepa. 1ezanost je slepa. ?aka%enost za nekog$
neprestani za#tevi i +elje su slepi. Ali istinska ljubav nije. )emojte te stvari nazivati
ljubavlju. 4ve u svemu$ ova re% je oskrnavljena u ve-ini +ivi# jezika. >judi govore o voenju
ljubavi i zaljubljenosti. , %emu u stvari govore: "rvo to nam je potrebno je jasno opa+anje.
7edan od motiva zato jasno i o%igledno ne vidimo druge ljude je taj to u igru ulaze nae
emo3ije$ naa uslovljenost$ nai ukusi. Moramo ra%unati sa ovom %injeni3om. Ali moramo
ra%unati sa ne%im mnogo va+nijim A s naim idejama$ naim zaklju%3ima$ naim pojmovima.
!&. 'ojmo+i i st+a#nost
1erovali ili ne$ svaki pojam koji bi trebalo da nam pomogne da stupimo u dodir sa
stvarno-u$ okon%ava se stvaranjem nove prepreke tom dodiru$ jer pre ili posle
zaboravljamo da re3i nisu stvari. "ojam ne odgovara stvarnosti A to su dve razli%ite stvari.
?ato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera koja nas spre%ava da dopremo do
Boga ba sama re% 8Bog8 i pojam Boga. Ako ne pazimo$ to nam postaje prepreka$ umesto
da nam pomogne.
;ada de.niem neku osobu kao +enu$ to je istina. Ali$ u toj osobi ima gomila stvari koje
ne obu#vata pojam 8+ena8. ,na -e uvek biti ta posebna +ena$ konkretna i jedinstvena$ koja
mo+e biti upoznata samo kroz iskustvo$ ne mo+e biti uoptena. ;onkretnu osobu moram
li%no da vidim$ moram li%no da je upoznam$ intuitivno doprem do nje. "ojam uvek isputa ili
gubi neto ekstremno va+no$ neto drago3eno to se nalazi samo u stvarnosti$ a to je
konkretna jedinstvenost.
1eliki ;rinamurti odli%no je izrazio ovu ideju$ rekavi5 8,d onog dana kada nau%imo dete
imenu pti3e$ ono nikada vie ne-e videti tu pti3u.8 ;ako je to istinito9 & po%etku$ dete vidi to
neto pernato i +ivo to se kre-e$ a mi mu ka+emo5 81raba38. 4lede-eg dana$ dete vidi
neto drugo pernato to se kre-e$ sli%no onom prvom i ka+e5 8A#$ to je vraba3. 1e- sam
video vrap3e. 1rap3i su mi dosadni.8
Ako se ne gleda na stvari kroz .lter sopstveni# pojmova$ nikada nam ne mogu dosaditi.
4vaka stvar postaje jedinstvena. 4vaki vraba3 je razli%it od drugog$ uprkos sli%nostima.
=obro je da postoje sli%nosti$ tako da mo+emo da apstra#ujemo i izgradimo pojam. 6o je od
velike pomo-i$ sa aspekta komunika3ije$ u%enja$ nauke. Ali zavodi nas da pogreimo i stvara
veliku prepreku mogu-nosti da vidimo ba tu jedinstvenu stvar$ posebnu li%nost. Ako je ono
to vidite samo pojam$ vi ne +ivite u stvarnosti$ jer je stvarnost konkretna. "ojam je samo
poluga koja nas uvodi u stvarnost$ ali kada smo jednom tamo stigli$ treba intuitivno dopreti
do nje ili je neposredno +iveti.
7o jedna osobina pojma je stati%nost$ dok u stvarnosti sve te%e i menja se. "ostoji re%
reka$ ali ta voda neprestano prolazi. & trenutku kad je za#vatim koBom$ ona prestaje da
te%e. & trenutku kada se stvari zatvore u pojam$ prestaju da se kre-u. "ostaju stati%ne$
mrtve.
?aleeni talas nije vie talas. 6alas je sutinsko kretanje$ ak3ija. "ojmovi su uvek
zamrznuti$ stvarnost te%e. )a kraju$ ako verujemo misti3ima (a nije potreban veliki napor da
bi se s#vatilo$ iako to niko ne s#vata odma#!$ stvarnost je 3elovita$ dok re-i i pojmovi
razbijaju stvarnost na par%i-e.
@to zato je toliko teko prevoditi s jednog jezika na drugi A svaki jezik razbija stvarnost
na drugi na%in. @ngleska re% 8#ome8 (dom! nije prevodiva na Bran3uski ili panski$ jer stvara
posebne aso3ija3ije u engleskom jeziku. 4vaki jezik ima re%i i izraze koji su neprevodivi$ jer
je ono to radimo razbijanje stvarnosti na par%i-e$ dodaju-i i oduzimaju-e tu i tamo$ da
bismo stvorili pojmove i re%ima ozna%ili razne delove stvarnosti. Ako$ na primer$ nikada
niste videli +ivotinju u svom +ivotu i jednog dana naete rep A samo rep$ a neko vam ka+e5
H6o je rep8$ da li biste mogli da s#vatite ta je to$ ako uopte ne znate ta je +ivotinja:
deje o%igledno raspar%avaju viziju$ intui3iju ili iskustvo stvarnosti u njenoj 3elovitosti. @to
ta nam neprestano govore misti3i. 2e%i ne potuju stvarnost A one su samo indika3ije ka
stvarnosti. Ali$ kada jednom dospemo do nje$ svi pojmovi postaju beskorisni. 7edan
svetenik je razgovarao sa .lozoBom koji je tvrdio da je poslednja prepreka da bi se stiglo do
Boga sama re% 8Bog8$ pojam Bog. 4vetenik je ostao okiran tom tvrdnjom$ ali .lozoB mu je
rekao5 8Magara3 koga jae i na kome putuje do ku-e$ nije isto sredstvo da bi uao u nju.
=a bi stigao$ koristi pojam< zatim sjae i onda ulazi.8 )ije potrebno biti mistik da bi se
s#vatilo kako stvarnost ne mo+e biti ulovljena u re%i i pojmove. =a bismo spoznali stvarnost$
treba spoznati iznad spoznaje.
"esni3i$ slikari$ misti3i i veliki .lozo. davno su ukazali na ovu istinu. &zmimo da jednog
dana posmatram neko drvo< sve do tog trenutka kad god bi# video drvo$ rekao bi#5 8=obro$
to je drvo.8 Ali danas$ dok gledam drvo$ ne vidim drvo$ ili bar ne vidim ono to sam navikao
da vidim. 1idim to neto sve+inom deteta. )emam re%i da to izrazim$ vidim neto
jedinstveno$ 3elovito$ to te%e$ ne u Bragmentima$ i potpuno sam zate%en. =a me upitate5
8Cta si video:8 A ta bi# vam odgovorio: )emam re%i da to izrazim. )e postoje re%i kojima
se mo+e izraziti stvarnost$ jer u istom trenutku kada dam neki naziv onome to sam video$
vra-am se na pojmove.
Ako ne mogu da izrazim stvarnost koju mogu da opazim svojim %ulima$ kako mo+e da se
izrazi ono to nije vidljivo oku ili to uvo ne mo+e %uti: ;ako se mo+e prona-i re% koja bi
izrazila realnost Boga: Bog je neobjanjiva tajna. )e mo+e se spoznati$ ne mo+e se
objasniti.
2e%i su samo naznake$ nisu opisi adekvatne stvarnosti. "a ipak$ ljudi zapadaju u
idolatriju$ jer misle$ kad se ka+e Bog$ da ta re% odgovara tome. ;ako se mo+e biti toliko lud:
Mo+e li se biti lui: *ak i kad je re% o ljudskim bi-ima$ ili drve-u$ u-u i 3ve-u$ re% ne
odgovara svom objektu. 7edan %uveni poznavala3 sveti# spisa rekao mi je$ posle moji#
predavanja5 8Bo+e$ sada sam tek s#vatio da sam %itav +ivot bio idolopoklonik9 Moj idol nije
bio od drveta ili metala$ ve- du#ovni idol.8 6o je najopasnija vrsta idolopoklonstva$ jer ljudi
koriste krajnje ra.nirani materijal za stvaranje svog idola A um.
Fde #o-u da stignem: =o pune svesti o stvarnosti koja nas okru+uje. 4vesnost zna%i
gledanje$ posmatranje onoga to se deava u nama i oko nas. 8=eava8 je prava re% A
drve-e$ trava$ 3ve-e$ +ivotinje$ kamenje$ sva stvarnost se kre-e. Fledajte je$ posmatrajte.
>judskom bi-u je zaista neop#odno ne samo da posmatra samog sebe$ ve- i svu stvarnost
koja ga okru+uje.
=a li ste zato%eni3i svoji# pojmova: Do-ete li da pobegnete iz svog zatvora: ,nda
gledajte$ posmatrajte$ provodite sate u posmatranju. & gledanju %ega: Bilo %ega. >i3a
drugi# ljudi$ oblika drve-a$ pti3a u letu$ kamenja$ trave. 4tupite u dodir sa stvarima.
Fledajte i#.
Mo+da -ete tako uspeti da izaete iz kruti# ema koje smo svi mi stvorili$ iz svega to su
nam nametnule nae misli i nae re%i. Mo+da -emo$ nadajmo se$ uspeti da s#vatimo. Cta da
s#vatimo: 6o to smo reili da nazovemo 8stvarnost8$ sve to prevazilazi re%i i pojmove. 6o
je du#ovna ve+ba A povezana je sa oslobaanjem iz vaeg kaveza$ iz zatvora re%i i pojmova.
;akva tuga$ pro+iveti %itav +ivot ne uspevi da ga ponovo vidimo o%ima deteta9 6o ne
zna%i kako treba da se odreknete svoji# pojmova A oni su veoma drago3eni. ako po%injemo
bez nji#$ oni imaju vrlo pozitivnu Bunk3iju. ?a#valjuju-i njima$ razvijamo svoju inteligen3iju.
4ada smo pozvani ne da postanemo de3a$ ve- da budemo kao de3a. )eop#odno je pasti iz
stadijuma nevinosti i onda$ najzad$ biti ponovo u raju A svi mi moramo razviti svoje 8ja8 i
svoj 8ego8 iznad ovi# pojmova. ?atim moramo do+iveti oslobaanje. Moramo ostaviti po
strani starog %oveka$ svoju staru prirodu$ uslovljeno 8ja8$ i vratiti se u stanje deteta$ ali to ne
zna%i postati dete. ;ada po%injemo u +ivotu$ gledamo stvarnost oko sebe potpuno
za%ueno$ ali to nije za%uenost mistika A to je nemuta za%uenost deteta. ?atim ta
za%uenost umire i biva zamenjena dosadom$ uporedo sa razvijanjem jezika$ re%i i pojmova.
A onda$ mo+da$ ako imamo sre-e$ vra-amo se ponovo za%uenosti$ na jedan novi na%in.
Cta je Bog:
)eko je rekao5 8Bog ne umire onog dana kad prestanemo da verujemo u njegovo
postojanje. )aprotiv$ mi smo ti koji umiremo onog dana kad na +ivot prestane da bude
obasjan trajnim sjajem za%uenosti koja se svakodnevno obnavlja$ a %iji nam je izvor
nepojmljiv.8
)e mo+emo se prepirati oko jedne re%i$ jer 8Bog8 je samo re%$ pojam. )ikada se ne
prepiremo oko stvarnosti A prepiremo se oko miljenja$ pojmova$ ideja. ,dba3ite svoje
pojmove$ ubeenja$ predrasude i s#vati-ete.
6oma Akvinski je rekao5 8@vo ta je krajnja ta%ka ljudske spoznaje o Bogu A znamo da ne
znamo ta je Bog.8 & ndiji postoji sanskritska izreka koja opisuje takav pristup5 8)eti$ neti8$
to zna%i5 8)ije to$ nije to8. 6o je takozvani put nega3ije.
K. 4. >uis je pisao dnevnik dok je njegova +ena umirala. )azvao ga je =nevnik bola. Bio
se tek o+enio tom +enom koju je duboko zavoleo. 4vojim prijateljima je tada rekao5 8Bog mi
je podario$ u ezdesetoj$ ono to mi je uskratio u dvadesetoj.8 ;ada je ona u velikim
patnjama umrla$ >uis ka+e da se njegova vera sruila kao kula od karata. 6ada se upitao5
8=a li je Bog ota3 pun ljubavi ili se mo+da bavi vivisek3ijom:8 "ostoje savreni dokazi za obe
ove teze9
"onekad$ najbolje to mo+e da nam se desi je neka nesre-a koja nas budi i natera nas da
se suo%imo sa stvarno-u. 4am >uis ka+e da pre svoje tragedije nikad nije sumnjao da ljudi
+ive i nakon smrti$ ali da posle toga nije vie bio siguran u to. ?ato: ?ato to je za njega
bilo najva+nije da ona +ivi. >uis je ina%e majstor poredenja i analogija. 86o je kao konopa38$
rekao je. 8)eko vas pita5 HMo+e li ovaj konopa3 izdr+ati osamdeset kila:H ;a+ete mu da
mo+e. H=obro$ obesi-emo onda tvog najboljeg prijatelja.H A vi uskliknete5 H"ri%ekajte malo$
bolje da proverim.H )iste vie sigurni.8
& svom dnevniku$ >uis pie da nita ne mo+emo znati o Bogu$ i da su %ak i naa pitanja o
tome apsurdna. ?ato: 6o je kao onaj primer %oveka koji je od roenja slep i pita5 8=a li je
+uta boja kratka ili duga%ka:8 )eti$ neti. )ije to. 8=a li je gorka ili slatka:8 )e$ ne. 8=a li je
glatka ili #rapava:8 )e$ ne. 4lepa3 nema re%i ili pojmove koji bi predstavili boju o kojoj nema
nikakvu ideju$ iskustvo ili intui3iju. Mo+ete mu objanjavati samo putem analogija. Cta god
vas pita$ mo+ete mu samo odgovoriti5 8)eti$ neti.8
@to dokle dopire ljudska spoznaja o Bogu A do saznanja da ne znamo. )aa velika
tragedija je to mislimo da neto znamo. Mislimo da znamo A to je naa tragedija. ?ato
nikada ne otkrivamo. 6oma Akvinski je rekao i ovo5 8)i sve sile i napor ljudskog uma ne
mogu objasniti sutinu obi%ne muve.8
!). ;ei koji1 nema
1e- sam govorio koliko su re%i ograni%ene$ ali #o-u jo neto da dodam. "ostoje re%i koje
ne odgovaraju ni%lemu. &zmimo da sam ndusa i mene u ratu zarobe "akistan3i. 7ednog
dana mi ka+u5 8=anas -emo te odvesti do grani3e$ da ba3i pogled na svoju zemlju.8 tako
me odvedu do grani3e$ ja pogledam na drugu stranu i sav ganut pomislim5 8A#$ moja
zemlja$ moja predivna zemlja. 1idim sela$ drve-e i bregove. 6o je moja rodna zemlja98
Meutim$ %uvar mi ka+e5 8"ogreili smo. 6rebalo je da odemo deset kilometara ni+e A odatle
se vidi ndija.8
)a ta sam ja reagovao: )i na ta. Bio sam obuzet samo jednom re%i5 ndija. Ali drve-e
nije ndija$ drve-e je drve-e. & sutini$ ne postoje nikakve grani3e A to su samo proizvodi
ljudskog uma$ naj%e-e po#lepni# i glupi# politi%ara. Moja zemlja$ ndija$ nekada je bila
jedna 3elina A sada je razbijena na %etiri dr+ave. Ako ne pripazimo$ uskoro -e i# biti est.
ma-emo est zastava$ est vojski. ?ato me nikada ne-ete videti da pozdravljam zastavu.
Fadim se svi# zastava$ jer su idoli. "ozdravljam %ove%anstvo$ ali nikad neku zastavu
okru+enu vojskom.
?astave su samo u glavama ljudi. & svakom slu%aju$ u naem re%niku ima na #iljade
termina koji nimalo ne odgovaraju stvarnosti. Ali koliko emo3ija bude u vama: tako$ maloA
pomalo$ vidimo stvari koje ne postoje. ?aista vidimo indijske bregove i ndij3e koji# nema.
1aa ameri%ka uslovljenost postoji kao i ona indijska$ ali to nije neka sre-na okolnost.
=anas se u zemljama 6re-eg sveta *esto govori o 8kultivisanju8. Cta je to to se naziva
kulturom: 6a re% mi ne govori mnogo. =a li to mo+da zna%i da bi neko voleo da radi neto
zato to je uslovljen da to radi: =a bi neko voleo da proba neto zato to je uslovljen da to
proba: )ije li tu mo+da re% o me#ani%kom ponaanju:
?amislite kako ruski bra%ni par usvoji jedno ameri%ko dete i odvede ga u 2usiju. ,no
pojma nema da je roeni Amerikana3. )jegov maternji jezik postaje ruski$ on +ivi i umire za
veliku majku 2usiju$ mrzi Amerikan3e. )a njemu je pe%at kulture$ odrastao je na ruskoj
knji+evnosti. Fleda na svet o%ima svoje kulture. Ako$ pak$ #o-ete da nosite svoju kulturu
kao to nosite ode-u$ to je druga stvar. ndijka -e obu-i sari$ Amerikanka neto drugo. 7aA
panka kimono. Ali niko se ne poistove-uje sa svojom ode-om. Meutim$ vi #o-ete da to
vie istaknete svoju kultura. "ostajete ponosni na nju. &%e vas da budete ponosni na svoju
kulturu.
7edan prijatelj mi je rekao5 8;ad god vidim nekog prosjaka ili bednika$ ne mogu da se
suzdr+im da mu ne udelim. )asledio sam tu osobinu od majke.8 )jegova majka je nudila
obrok svakome ko bi proao pored njene ku-e. 2ekao sam mu5 8=+o$ to nije vrlina. 6o je
prinudno ponaanje koje je$ s gledita prosjaka$ svakako pozitivno$ ali -e uvek ostati
prinudna radnja.8
4e-am se svetenika koji je jednom prilikom izjavio5 8mam osamdeset godina. 4vetenik
sam od svoje ezdeset pete. )ikada nisam presko%io vreme odreeno za medita3ije$
nikada.8 & redu$ tako neto mo+e biti predmet divljenja$ ali mo+e biti i prinudna radnja. )ije
velika stvar ako se radi o me#ani%koj aktivnosti.
>epota neke radnje ne poti%e iz toga to je prerasla u naviku$ ve- iz njene senzibilnosti$
svesnosti$ jasno-e opa+anja i pre3iznosti u uzvra-anju. 7a mogu da ka+em jednom prosjaku
da$ a drugom ne. )isam primoran na predodreeno ponaanje koje poti%e od moji#
pret#odni# iskustava$ ili moje kulture. )iko nije utisnuo svoj pe%at na mene$ ili$ ako je to i
u%inio$ ne reagujem vie na osnovu tog pe%ata.
Ako do+ivimo neko negativno iskustvo s nekim Iran3uzom$ ili nas ujede pas$ ili nam bude
loe od odreenog jela$ za 3eo +ivot ostajemo pod utiskom takvi# iskustava. A to je neto
najgore9 6reba se osloboditi takvi# iskustava. )e teglite za sobom sve+anj negativni#
iskustava iz prolosti. A ni oni# pozitivni#9
)au%ite ta zna%i +iveti do kraja neko iskustvo$ zatim to ostavite iza sebe i preite na
slede-i trenutak$ bez potpadanja pod uti3aj onoga to vam se pret#odno desilo. "utova-ete
sa tako laganim prtljagom da -ete prolaziti kroz iglene ui. 4pozna-ete ta zna%i ve%ni +ivot$
jer je ve%ni +ivot ovde i sada$ u sadanjem bezvremenom trenutku. 4amo -ete tako
pristupiti ve%nom +ivotu. Ali koliko stvari teglimo naokolo9 )ikada se ne suo%avamo sa
zadatkom da i# se oslobodimo$ da odba3imo prtljag$ da budemo ono to jesmo$ da
po%nemo da +ivimo.
ao mi je to moram da ka+em$ ali kud god krenem$ sre-em muslimane koji koriste svoju
religiju$ svoj kult i ;oran da se udalje od ovog zadatka. sto va+i i za ostale religije i nji#ove
vernike.
Mo+ete li da zamislite osobu koja nije vie zara+ena re%ima$ koja se oslobodila nji#ovog
uti3aja: Mogu joj se ba3iti u li3e kakve god bilo re%i$ ona -e se ponaati kao i pre toga.
Mo+ete joj re-i da ste predsednik tajAiAtaj$ ona -e vas i dalje gledati kao i pre toga A vide-e
vas po onome to jeste. )e-e pasti pod uti3aj etiketa.
!,. <ilt#i#ana st+a#nost
,svrnu-u se na jo neto povezano s naom per3ep3ijom stvarnosti. zne-u to u vidu
analogije. "redsednik Amerike mora da odr+ava kontakt sa svojim graanima. "apa u 2imu
mora da odr+ava odnos sa %itavom 3rkvom. )aravno$ njima sti+u milioni poruka$ ali
o%igledno je da oni ne mogu sve da i# prime$ a jo manje da li%no na nji# odgovore.
,kru+eni su$ dakle$ ljudima od poverenja koji rediguju poruke$ kontroliu i#$ .ltriraju. )a
kraju$ neto stigne i na pisa-i sto predsednika ili pape. 6o je ba ono to se nama dogaa.
"reko svake pore i -elije u naem telu$ preko svi# nai# %ula$ u dodiru smo sa stvarno-u$ ali
samo .ltriramo stvari. ;o izvodi ovu opera3iju: )aa uslovljenost: )aa kultura: )aa
programiranost: )a%in na koji smo nau%eni da gledamo i da +ivimo svoja iskustva:
*ak i na jezik mo+e biti .lter. 4ve se do te mere .ltrira da ponekad ne vidimo stvari koje
su nam pred nosom. =ovoljno je pogledati nekog paranoika A neprestano se ose-a ugro+en
ne%im to ne postoji$ stalno tuma%i stvarnost terminima odreeni# iskustava iz prolosti ili
neki# stanja koja je pro+iveo.
Ali$ postoji jo jedan demon koji je odgovoran za ovu auto3enzuru. ?ove se prianjanje$
+elja$ %e+nja. ;oren patnje je %e+nja. *e+nja iskrivljuje i unitava per3ep3iju. 4tra#ovi i +elje
nas proganjaju.
4emjuel =+onson je rekao5 84vest o tome da -e biti obeen za nedelju dana %udesno
usredsreuje %ove%ji um.8 4ve ostalo se brie i kon3entrie se samo na stra#$ +elju ili %e+nju.
;ada smo bili mladi$ drogirani smo na raznorazne na%ine. 1aspitavani smo da ose-amo
potrebu za drugima. 2adi %ega: =a bismo bili pri#va-eni$ uva+eni$ potovani$ da bi nam se
tapalo A radi onoga to nazivaju uspe#om. Meutim$ to su re%i koje ne odgovaraju
stvarnosti. Cta je uspe#: 6o je ono to je$ po miljenju neke grupe ljudi$ pozitivno. Ali neka
druga grupa mo+e odlu%iti da je to negativno. ,no to je dobro u Ameri3i mo+e biti smaA
trano loim u Avganistanu. &spe#$ u nekom politi%kom krugu$ mo+e biti smatran
neuspe#om u drugim krugovima. 4ve su to obi%aji$ ali mi i# tretiramo kao da su sama
stvarnost$ zar ne:
;ada smo bili mladi$ programirani smo da ne budemo sre-ni. &%ili su nas da je za sre-u
potreban nova3$ uspe#$ partner lepog izgleda$ dobar posao$ prijateljstvo$ du#ovno
uzdizanje$ Bog$ i ko zna ta jo. Ako ne doete do ti# stvari$ govorili su nam$ ne mo+ete biti
sre-ni. ,vo ubeenje da ne mo+emo biti sre-ni bez ne%ega$ de.nisa-u kao usmerenost$ kao
3ilj. ;ada jednom ubedimo sebe u to A i to prodre u nau podsvest$ u%vrstivi se u korene
naeg bi-a A onda smo gotovi.
8;ako mo+e da bude sre-an bez zdravlja:8 uzvra-ate mi. & redu$ kaza-u vam neto.
&poznao sam ljude koji su umirali od raka i bili sre-ni. ;ako su mogli da budu sre-ni$ kada
su znali da -e umreti: "a ipak su bili.
8;ako bi# mogao da budem sre-an bez nov3a:8 )eko ima milion dolara u ban3i i ose-a
se nesigurno< neko drugi bukvalno nema para$ ali uopte ne izgleda nesigurno. "rogramiran
je na drugi na%in$ to je sve. &zaludno je savetovati prvom %oveku ta treba da u%ini A on
treba da s#vati. 4aveti nisu od velike pomo-i. )eop#odno je s#vatiti da smo programirani$
da je re% o pogrenom ubeenju. "otrebno je da ga sagledamo kao la+no$ kao obi%nu
Bantaziju.
Cta ljudi rade %itav svoj +ivot: Bore se< samo se bore. to se naziva samoodr+anje. ;ada
prose%an Amerikana3 ka+e da se bori za goli +ivot$ to uopte nije istina9 ,n se bori za
mnogo vie nego to mu je potrebno za +ivot. =oite u ndiju i s#vati-ete. )isu neop#odni
svi ti automobili$ televizori$ minka za li3e$ tolika ode-a itd.$ ali probajte da ubedite
prose%nog Amerikan3a u ovo o %emu govorim. ,n je podvrgnut pranju mozga A programiran
je. tako prose%ni Amerikan3i rade i bore se da bi pribavili predmete svoji# +elja koji -e i#
u%initi sre-nim.
*ujte sada jednu pateti%nu pri%u A vau pri%u$ moju$ sva%iju pri%u. 84ve dok ne budem
imao to to +elim (nova3$ prijateljstvo$ bilo ta! ne-u biti sre-an. Moram da se borim da to
pribavim i$ kad ga budem imao$ mora-u da se borim da ga zadr+im. Bi-e tako uzbudljivo$
jedno vreme. ,#$ tako sam uzbuen$ imam ga98 Ali koliko traje: )ekoliko minuta$ mo+da
nekoliko dana. ;ada kona%no kupite va novi auto$ koliko traje emo3ija: 4ve dok vam se ne
uka+e novi 3ilj.
;ada se govori o emo3ijama$ istina je da se posle nekog vremena zamorimo od neke
emo3ije. Fovorili su mi da je molitva najva+nija stvar< govorili su mi da je Bog najva+nija
stvar< govorili su mi da je prijateljstvo najva+nija stvar. "oto nisam znao ta je u stvari
molitva$ ta je Bog$ ta je prijateljstvo$ to je %inilo da se dobro ose-am. Ali$ posle nekog
vremena$ javila bi se dosada A dosada od molitve$ od Boga$ od prijateljstva. ?ar to nije
pateti%no: tu nema izlaza$ jednostavno nema izlaza. 6o je jedini model koji nam je
ponuen A da budemo sre-ni. )ije nam usaen drugi model.
)aa kultura$ nae drutvo i$ +ao mi je to moram to ka+em$ naa religija$ nisu nam dali
druge modele. )ekog proglase kardinalom A kakva %ast9 *ast: 7este li rekli %ast: )e$ to je
pogrena re%. 4ada -e i drugi te+iti istom polo+aju. ?apali ste u ono to se u 7evanelju
opisuje kao 8svet8 i izgubi-ete svoju duu. 4vet$ mo-$ presti+$ pobeda$ uspe#$ %ast i tako
dalje$ stvari su koje ne postoje. ,svoji se svet$ ali se izgubi dua. *itav va +ivot ostaje
prazan i bez due. )ema ni%ega.
"ostoji samo jedan izlaz A da deprogramiramo sebe9 A kako se to radi: "ostaje se svestan
%injeni3e da smo programirani. 6o se ne mo+e promeniti naporom volje< ne mo+e se
promeniti kroz ideale< ne mo+e se promeniti pri#vataju-i nove navike< mo+da -e se
promeniti ponaanje$ ali vi ne-ete. 7edini na%in da do+ivite promenu je svesnost$ s#vatanje.
;ada vidite samo kamen u kamenu$ i par%e papira u par%etu papira$ ne-ete vie misliti
da je kamen drago3eni dijamant$ a par%e papira %ek na milion dolara. ;ada to s#vatite$
promeni-ete se. & vaoj te+nji za menjanjem nema vie nasilja. & suprotnom$ ono to
nazivate promenom samo je pokuaj da druk%ije rasporedimo nametaj. "onaanje se
promenilo$ ali se vi niste promenili.
!.. ;obo+i (ilje+a
7edini na%in da se promenimo je da preobrazimo sopstveni na%in s#vatanja stvari oko
sebe. Ali ta zna%i s#vatiti: ;ako se treba ponaati: "ogledajte koliko smo robovi razni#
3iljeva< o%ajni%ki nastojimo da reorganizujemo svet da bismo zadr+ali svoje 3iljeve$ jer i#
svet neprestano ugro+ava.
"ribojavam se da me neka devojka ne-e vie voleti A mogla bi da izabere nekog drugog
umesto mene. Moram da se trudim da budem to zanimljiviji da bi# je dr+ao vezanu za
sebe. )eko me je ubedio$ pranjem mozga$ da mi je potrebna njena ljubav.
Ali u stvarnosti nije tako$ nije mi potrebna ni%ija ljubav A potrebno mi je samo da stupim u
dodir sa stvarno-u. "otrebno mi je da izaem iz ovog zatvora u kome se nalazim$ iz ove
programiranosti$ iz ove uslovljenosti$ iz ovi# la+ni# ubeenja$ iz ovi# Bantazija. "otrebno mi
je da se ba3im u stvarnost. 4tvarnost je divna$ prekrasna je.
1e%ni +ivot je sada. ,kru+eni smo njime kao riba u okeanu$ ali toga nismo svesni. "revie
smo obuzeti nekim 3iljem. )a kratko$ svet se preustroji da bi nas pribli+io naem 3ilju i onda
govorimo5 8=obro je$ odli%no9 "obedio je moj tim98 Ali pri%ekajte A stvari -e se promeniti.
4utra -e biti potiten. ?ato se neprestano ponaamo na taj na%in:
@vo vam ponovo ona mala ve+ba A mislite na neto ili nekoga do koga vam je stalo<
drugim re%ima na neto ili nekoga bez koga mislite da ne mo+ete biti sre-ni. 6o mo+e biti
va posao$ vaa karijera$ vae zanimanje$ neki prijatelj$ nova3$ osoba koju volite$ de3a$ bilo
ta. 2e3ite tome ili toj osobi5 8& sutini$ niste mi potrebni da bi# bio sre-an. 4amo se
zavaravam ubeenjem da bez vas ne mogu da budem sre-an. & sutini$ niste mi potrebni
za moju sre-u. Mogu da budem sre-an i bez vas. )e predstavljate vi moju sre-u$ moju
radost.8
Ako je objekat vae vezanosti neka osoba$ ne-e joj prijati da %uje tako neto$ ali svejedno
nastavite. 4ve to mo+ete izgovoriti i u samom sebi. & svakom slu%aju$ stupi-ete u dodir sa
istinom< razrui-ete jednu Bantaziju. 4re-a je stanje u kome nema iluzije.
Mogli biste da probate jednu drugu ve+bu A mislite na neki slu%aj kada vam je sr3e bilo
slomljeno i kada ste bili ubeeni da nikada vie ne-ete mo-i da budete sre-ni (umro je va
mu+$ vaa +ena$ napustio vas je najbolji prijatelj$ izgubili ste sav svoj nova3!. Cta se
dogodilo: "roteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto drugo za ta ste se
vezali$ ili da pronaete nekog drugog ko vas je privukao. A ta je bilo sa starom vezom: )ije
vam u stvari bila potrebna da biste bili sre-ni$ zar ne:
6o je trebalo da vas nau%i ne%emu$ ali mi nikako da nau%imo. "rogramirani smo$
uslovljeni. ;ako je oslobaaju-e ne zavisiti emotivno ni od %ega9 ;ad biste mogli$ samo na
deli- sekunde$ da osetite to iskustvo$ irom biste razjapili svoj zatvor i uspeli biste da
do#vatite komadi- neba. 7ednog dana$ mo+da$ mogli biste %ak i da letite.
6oliko smo zaslepljeni mnogim stvarima$ da nismo otkrili bazi%nu istinu A vezanosst
ugro+ava odnose vie nego to i# podupire. 4e-am se svoje bojazni da ka+em bliskoj osobi5
8& sutini$ nisi mi potrebna. Mogu da budem savreno sre-an i bez tebe. kada ti ovo
ka+em$ postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da u+ivam u tvom drutvu A nema vie
briga$ nema vie ljubomore$ nema vie posesivnosti$ nema vie zavisnosti. "redivno je biti
sa tobom$ kada u+ivam u tvom prisustvu$ rastere-en vezanosti. 6i si slobodna kao i ja.8
Meutim$ mnogima od vas$ siguran sam$ ove re3i zvu%e kao strani jezik. 8,vo je
bukvalno suprotno od svega %emu su me u%ili8$ bila je moja po%etna reak3ija na sve ovo.
"otrebni su mi bili mnogi$ mnogi mese3i da bi# do kraja s#vatio ove stvari$ i upamtite A ja
sam svetenik$ i sve moje du#ovne ve+be posve-ene su ba ovome$ bez obzira to mo+da
nisam bio toga svestan$ jer su me moja kultura i moje drutvo uglavnom u%ili da gledam na
druge ljude kao 3iljeve. ?abavlja me ponekad kada vidim kako osobe$ koje su o%igledno
objektivne kao terapeuti i du#ovni u%itelji$ govore o nekome5 84jajna je$ zaista$ mnogo mi se
svia.8 )eto kasnije$ postajem svestan da mi se ta osoba svia zato to se ja njoj sviam.
?agledam se u sebe i vidim kako se ras3vetava uobi%ajena stvar A zalepili ste se na
uva+avanje i na po#vale$ vidite ljude kao one koji ugro+avaju ili podr+avaju vae 3iljeve.
Ako ste politi%ari i #o-ete da budete izabrani$ ta mislite A kako -ete gledati na ljude$
kako -e da se usmerava va interes u odnosu na nji#: Brinu-ete se za ljude koji -e vam dati
glas. Ako je seks ono to vas interesuje$ kako mislite da -ete gledati na +ene i mukar3e:
Ako ste usmereni na mo-$ ta %injeni3a oboji3e va na%in na koji gledate druge ljude.
&smerenost unitava nau sposobnost da volimo. Cta je ljubav: >jubav je senzibilnost$
ljubav je svesnost. =a-u vam primer A sluam simBoniju$ ali ako sluam samo zvuk bubnja$
ne %ujem simBoniju.
Cta je sr3e puno ljubavi: 4r3e puno ljubavi osetljivo je na sav +ivot$ na sve ljude< sr3e
puno ljubavi ne zatvara se ni pred %im i ni pred kim. Ali$ u trenutku u kom postajete
usmereni u onom smislu koji pridajem ovom terminu$ izostavljate %itav niz stvari. mate o%i
samo za predmet svoje usmerenosti< imate ui samo za bubanj< sr3e se zatvorilo. Bolje
re%eno$ ono je slepo$ jer ne vidi vie objektivno predmet svoje usmerenosti. >jubav
podrazumeva bistar pogled$ objektivnost. )ita nema tako otar vid kao ijubav.
!0. 4ta je p#a+a ljuba+?
?aljubljeno sr3e ostaje meko i osetljivo. Ali$ kada po svaku 3enu #o-emo da pribavimo
neku odreenu stvar$ postajemo nemilosrdni$ tvrdi$ bezose-ajni. ;ako se mogu voleti drugi
ljudi$ kada su nam potrebni: Mogu samo biti iskori-eni. Ako si mi potreban da bi# bio
sre-an$ moram da te koristim$ da manipuliem tobom$ da pronaem na%ine i sisteme da te
osvojim. )e mogu te ostaviti slobodnim. Mo+emo stvarno voleti druge tek poto smo se
oslobodili zavisnosti od nji#. ;ada se potreba za drugima ugasi$ %ovek se nae usred
pustinje. & po%etku do+ivljavate u+asno ose-anje naputenosti$ ali ako to istrpite neko
vreme$ iznenada -ete otkriti da to u sutini nije naputenost. 6o je samo usamljenost. 4ami
smo$ i pustinja po%inje da 3veta. tako$ najzad$ otkri-ete ta je ljubav$ Cta je Bog$ ta je
stvarnost.
Meutim$ odri3anje od droge mo+e u po%etku biti teko$ osim ukoliko smo obdareni
velikom sposobno-u razumevanja$ ili ako smo dovoljno patili. "atnja je odli%na stvar A samo
u ovom slu%aju patnja nam mo+e pomo-i. "atnja se mo+e upotrebiti da bismo prestali da
patimo. 1e-ina ljudi$ meutim$ jednostavno nastavlja da pati. 6o objanjava sukob koji
ponekad pro+ivljavam$ izmeu uloge du#ovnog u%itelja i uloge psi#oterapeuta.
6erapeut ka+e5 8"okua-emo da ubla+imo patnju.8 =u#ovni u%itelj ka+e5 8"ustimo da ova
+ena pati A u odreenom trenutku dojadi-e joj takav odnos sa drugim ljudima i na kraju -e
resiti da izae iz svog zatvora$ iz emotivne zavisnosti od drugi#.8 =a li je bolje ponuditi
palijativ ili odstraniti rak: )ije lako odlu%iti.
)eko s odvratno-u ba3a knjigu na sto. )eka ga$ neka je ba3a. )emojte uzeti knjigu
umesto njega$ govore-i mu da je sve dobro. =u#ovno prosvetljenje je samo svesnost$
svesnost$ svesnost. ;ada se vaa majka ljutila na vas$ nije govorila da s njom neto nije u
redu$ ve- da s vama neto nije u redu$ ina%e se ne bi naljutila. @ pa lepo$ otkrio sam neto.
Ako si ti besna$ mama$ neto nije u redu s tobom. ?ato je bolje da se suo%i sa svojim
besom. ?adr+i ga i suo%i se sa njim. )ije moj. Ako neto nije u redu sa mnom$ ili manje od
toga$ pro3eni-u to nezavisno do tvog besa. ,n ne-e uti3ati na mene.
;ada mi poe za rukom da postupam na ovaj na%in$ onda$ za%udo$ uspevam da budem
prili%no objektivan i u sukobima sa samim sobom.
4amo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje ose-anja krivi3e i gneva$ i da
ka+e5 8=obio si napad besa. Cteta. )e ose-am ni najmanju +elju da te ponovo spaavam$ i
odbijam da se ose-am krivim.8
)e nameravam da mrzim sebe zbog ne%ega to sam u%inio. ,se-anje krivi3e je ba to.
)e +elim da se ose-am loe$ niti da se prekorevam za neto to sam u%inio$ bilo da je
ispravno ili pogreno. 4preman sam da to analiziram$ da to posmatram i ka+em5 8=obro$
loe sam postupio$ uradio sam to nesvesno.8
@to zato teolozi ka+u da sus nikome nije mogao naneti zlo. 6o mi se %ini sasvim
razumljivo$ jer prosvetljena osoba ne mo+e naneti zlo. ,na je slobodna. sus je bio slobodan$
i samim tim nije mogao da nanese nikakvo zlo. Ali$ posto vi mo+ete da nanesete zlo$ niste
slobodni.
$3. *k#i+eni p#o-#ami
Mark 6ven se odli%no izrazio kada je napisao5 8Bilo je toliko #ladno da smo pre+iveli samo
za#valjuju-i tome to termometar nije bio dva santimetra du+i.8 Mi zaista umiremo
zamrznuti zbog re%i. )ije va+na #ladno-a napolju$ ve- termometar. )ije va+na stvarnost$
ve- ono to govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti.
7edan du#ovni u%itelj pokuavao je da objasni grupi ljudi na%in na koji ljudska bi-a
reaguju na re%i$ da se ljudi #rane re%ima umesto realno-u.
7edan od ti# ljudi je ustao i protestovao$ rekavi5 8)e sla+em se sa miljenjem da re%i
imaju toliki eBekat na nas.8 &%itelj mu je odgovorio5 84edi$ kurvin sine.8 *ovek je pobesneo i
rekao5 86i sebe smatra prosvetljenim$ smatra sebe u%iteljem$ a trebalo bi da se stidi.8
&%itelj je na to odgovorio5 8,prosti mi$ malo sam se zaneo. )isam #teo.8 *ovek se smirio$ a
onda je u%itelj rekao5 8=ovoljne su bile dve re%i da izazovu oluju u tebi$ a samo jo nekoliko
re%i da te smire.8 2e%i$ re%i$ re%i A kako mogu da nas zarobe kada se ne upotrebljavaju
pravilno9
"ostoji razlika izmeu saznanja i svesnosti$ izmeu inBorma3ije i svesnosti. 2ekao sam
vam da se ne mo+e naneti zlo svesno-u. Meutim$ mo+e se naneti zlo saznanjem ili
inBorma3ijom$ kada se zna neto to je zlo.
8,%e$ oprosti im$ jer oni ne znaju ta %ine.8 7a bi# to ovako preveo5 8)isu svesni ta %ine.8
=a su ti ljudi bili svesni %injeni3e da na krst raspinju naeg 4pasitelja$ nikada to ne bi u%inili.
li5 8=o-i -e dan kada -e proganjati vas$ misle-i da time slu+e Bogu.8 )isu svesni. "otpuno
su u vlasti saznanja i inBorma3ije.
6oma Akvinski je to dobro objasnio$ rekavi5 8;ad neko zgrei$ to uvek %ini zamaskiravi
gre# dobrim delom.8
6akvi ljudi oslepljuju sami sebe A vide neto kao dobro$ %ak i kada znaju da je zlo$ a u
stvari samo tra+e izgovor.
7edna +ena mi je izlo+ila dve situa3ije za koje je smatrala da je u njima teko biti svestan.
2adila je u jednoj uslu+noj agen3iji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi teleBoni zvonili<
bila je sama i ose-ala se neprekidno uznemirenom od strane gomile nervozni# i besni#
ljudi. Bilo joj je krajnje teko da ostane vedra i spokojna. =ruga situa3ija je bila kada je
vozila kroz saobra-ajnu gu+vu$ pra-ena bukom sirena i psovkama voza%a. "itala me je da li
-e se$ pre ili kasnije$ ta njena nervoza smanjiti ili i%eznuti$ da bi se najzad malo opustila$
nala neki mir.
=a li ste uo%ili ta je njen 3ilj$ ka %emu je usmerena: 4pokojstvo. &smerena je ka miru i
spokojstvu. & sutini$ govorila je5 8Ako nisam spokojna$ ne mogu biti sre-na.8 =a li vam je
ikada palo na pamet da se mo+e biti sre-an %ak i kada smo napeti:
"re prosvetljenja bio sam depresivan$ posle prosvetljenja i dalje sam depresivan. )e
treba praviti 3ilj od spokojstva$ oputenosti$ ili poja%ane senzibilnosti. 7este li ikada %uli za
osobe koje postanu napete pokuavaju-i da se opuste: Ako ste napeti$ jednostavno treba
da posmatrate sopstvenu napetost. )ikada ne-ete s#vatiti sami sebe ako pokuavate da se
promenite. Cto vie nastojimo da se promenimo$ utoliko je gore.
"otrebno je da razvijete svesnost$ i zato postanite svesni teleBona koji zvoni< postanite
svesni svoji# tanki# nerava< postanite svesni volana svog automobila. =rugim re%ima$
suo%ite se sa stvarno-u i pustite da se tenzija ili spokojstvo bave sami sobom. & sutini$ to
-ete i morati da u%inite$ jer -ete biti suvie zauzeti %injeni3om da stupate u dodir sa
stvarno-u. ;orak po korak$ pustite da se dogaa ta god se dogaa. "rava promena
pokaza-e se u trenutku koji ne odreuje va ego$ ve- stvarnost. 4vesnost dozvoljava
stvarnosti da vas promeni.
& svesnosti se menjamo$ ali treba pro+iveti to iskustvo. ?a sada$ vi mi verujete na re%.
Mo+da %ak imate u vidu neki plan da postanete svesni. 1a ego$ sa svojom sposobno-u$
nastoji da vas pogura ka svesnosti. "ripazite9 4uo%i-ete se sa otporima$ bi-e problema.
;ada %ovek brine da uvek bude svestan$ onda se mo+e uo%iti ta lagana zabrinutost.
Do-emo da budemo budni$ da otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo. Ali to je deo
asketizma$ a ne svesnosti. *udno zvu%i$ u jednoj kulturi$ u kojoj smo trenirani da
postignemo neke 3iljeve$ ali u stvarnosti nema 3ilja koji treba posti-i$ jer smo ve- stigli.
7apan3i su lepo izrazili ovu ideju5 8,nog dana kada prestane da putuje$ tada si stigao.8
,vakav bi trebalo da bude va stav5 8Do-u da budem svestan$ #o-u da stupim u dodir sa
svim to postoji i da dopustim da se desi ta god da se desi< ako sam budan$ dobro je< ako
sam uspavan$ i to je dobro.8
& trenutku kada se svesnost postavi kao 3ilj i pokuava da se dostigne$ re% je$ u stvari$ u
veli%anju vaeg ega$ u unapreivanju vaeg la+nog 8ja8. *ovek #o-e da do+ivi onaj lepi
ose-aj da je uspeo. ;ada stvarno budete 8uspeli8$ to ne-ete znati. 1aa leva ruka ne-e znati
ta radi vaa desna ruka. 8Fospode$ kada smo to u%inili: )ismo bili svesni.8 Milosre nikada
nije tako lepo kao kada je %ovek nesvestan da %ini milosre. 8Do-e da ka+e da sam ti
pomogao: 7a sam se u sutini lepo zabavljao$ samo sam igrao svoj ples. Ako sam ti
pomogao$ odli%no. *estitam ti$ ali ja nisam nimalo zaslu+an za to.8
;ada se stigne do te ta%ke da smo svesni$ bi-emo sve manje obuzeti etiketama kao to
su 8budan8 ili 8uspavan8. 7edna od teko-a koje se ovde javljaju je to +elim da izazovem
samo vau radoznalost$ ali ne i vau du#ovnu po#lepu. "robudimo se$ bi-e %udesno. "osle
nekog vremena$ to ne-e vie imati nikakvog zna%aja A svesni smo$ jer +ivimo. )esvesni +ivot
nije dostojan da bude pro+ivljen. pusti-ete da se bol i patnja bave sami sobom.
4to vie te+imo da se promenimo$ utoliko se sve mo+e jo vie pogorati. =a li to zna%i
da je pri#vatljiv odreen nivo pasivnosti: =a A jer to se vie opiremo ne%emu$ daje mu se
ve-a mo-. Mislim da je to zna%enje susovi# re3i5 8;ada te neko oamari po desnom obrazu$
okreni mu levi.8
Cto se vie borimo sa demonima$ dajemo im sve ve-u mo-. 6o je isto%nja%ki na%in
razmiljanja. Meutim$ ako se ide napred sa neprijateljem$ on biva pobeen.
;ako se treba suo%iti sa zlom: )e bore-i se protiv njega$ ve- s#vataju-i ta je. ;ada
jednom bude s#va-eno$ zlo i%ezava. ;ako se pristupa mraku: )e pesni3ama. Metlom se ne
mo+e izba3iti mrak iz sobe A uklju%i se svet<o. Cto se vie borimo protiv mraka$ on postaje
sve stvarniji$ a mi sve is3rpljeniji. Ali kada se uklju%i svetlo svesnosti$ mrak nestaje.
&zmimo da je ovo par%e papira %ek na milion dolara. A#$ moram ga se odre-i$ ka+e se u
7evanelju. Moram ga se odre-i$ ako #o-u da zaslu+im ve%ni +ivot. Do-emo$ zna%i$ da
materijalnu po#lepu zamenimo du#ovnom: "ret#odno si imao jedan svetovni ego$ a sad
ima du#ovni ego. Ali to je uvek ego$ samo ra.niraniji$ kojima je te+e upravljati. ;ada se
odreknete ne%ega$ ostajete vezani za to. Meutim$ umesto da se odreknem$ mogu da
pogledam ovaj papir i ka+em5 8@j$ pa ovo nije %ek na milion dolara$ ovo je samo par%e
papira98 6ada nema ni%ega protiv %ega bi# se borio$ nita %ega bi# morao da se odreknem.
$1. 4ta je smisao 6i+ota?
& ndiji$ mnogi mukar3i odrastaju vaspitani da su +ene stoka. 8,+enio sam se8$ ka+u.
8,na je moje vlasnitvo.8
=a li su ti ljudi za osudu: "ripremite se za iznenaenje A nisu. )a isti na%in na koji mnogi
Amerikan3i nisu za osudu zbog na%ina na koji gledaju na 2use. 7ednostavno$ nji#ove
nao%are$ ili nji#ovo opa+anje obojeni su odreenom bojom$ i ta boja je .lter kroz koji oni
gledaju svet. Cta je potrebno da bi postali realni$ da postanu svesni kako gledaju svet kroz
obojene nao%are: )ema spasa pre nego to uvide ovu osnovnu predrasudu. Ako gledamo
na svet kroz .lter neke ideologije$ nema nam spasa. )e postoji stvarnost koja se mo+e
prilagoditi ideologiji. ivot je uvek prevazilazi. @to zato su ljudi uvek u potrazi za smislom
sopstvenog +ivota.
Ali +ivot nema smisao A ne mo+e imati smisao$ jer je smisao samo Bormula< smisao je
neto to naem umu izgleda razumno. 4vaki put kada se stvarnost ra3ionalizuje$ sudaramo
se sa ne%im to unitava ra3ionalnost koju smo izgradili. 4misao se pronalazi samo kada se
prevazie smisao.
ivot ima smisla samo kada se do+ivljava kao tajna koja nema smisla za pojmovni um.
)e ka+em da kult nema zna%aja$ ali tvrdim da je sumnja beskrajno va+nija od kulta. >judi
su na sve strane u potrazi za objektima koje bi obo+avali$ ali ne nalazim ljude koji su
dovoljno budni u svom li%nom stavu i ubeenjima. ;ako bismo bili sre-ni kada bi teroristi
manje obo+avali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie pitanja9 stovremeno$ ne +elimo
da primenimo isto rezonovanje na same sebe A mislimo da smo ispravni$ da su teroristi ti
koji gree. Ali taj koji je za vas terorista$ za nekog drugog je mu%enik.
zolovanost je kada ose-amo da nam nedostaje drutvo$ samo-a je stanje u kome se
zabavljamo. "oznati pisa3 =+. B. Co nalazio se na jednom od oni# u+asni# koktela na kojima
se nita ne govori. )eko ga je upitao da li se lepo zabavlja$ a on je odgovorio5 87edino to
me zabavlja je ovde u meni.8
"risustvo drugi# nikada ne zabavlja kada smo nji#ovi robovi. =rutvo se ne sastoji od
serije robova$ od ljudi koji za#tevaju da i# drugi u%ine sre-nim. =rutvo %ine 3arevi i 3ari3e.
1i ste 3arevi$ niste prosja3i< vi ste 3ari3e$ niste prosjakinje. & istinskoj zajedni3i nema
prostora za prosja%ki eir$ 6u ne postoji vezivanje$ napetost$ strepnja$ opijanje$ posesivnost$
za#tevi. 4lobodni ljudi$ a ne robovi %ine zajedni3u. 6o je najjednostavnija istina$ ali nju %itava
jedna kultura$ uklju%uju-i i religioznu kulturu$ brie. 2eligiozna kultura mo+e biti veoma
manipulativna$ ako ne pazimo dovoljno.
)eki vide svesnost kao neku visoravan$ neto to se nalazi s 3rne strane svakodnevnog
iskustva. Ali to zna%i da se od svesnosti pravi 3ilj< ?a istinsku svesnost$ meutim$ ne postoji
3ilj koji treba dosti-i. ;ako se sti+e do te svesnosti: "reko svesnosti. ;ada ljudi ka+u da
zaista #o-e da u+ivaju u svakom trenutku svog +ivota$ u sutini govore o svesnosti$ samo da
nije onog 8#tenja8. )e mo+emo #teti da do+ivimo svesnost A ona se do+ivi ili se ne do+ivi.
;oliki ljudi prolazi kroz +ivot ne jedu-i neko jelo ve- samo jelovnik: Ali vama je potrebna
#rana$ a ne re%i.

$2. *m#t 7sebe7
Mo+emo li biti kompletan %ovek$ a da ne pro+ivimo neku tragediju: 7edina tragedija koja
postoji na ovom svetu je neznanje A svo zlo izvire odatle. 7edina tragedija na svetu je
nedostatak svesnosti. z toga izvire stra#$ a iz stra#a sve ostalo$ ali smrt u sutini nije
tragedija. *udesno je umreti$ u+asno je samo za osobe koje nikada nisu s#vatile +ivot. 4amo
tada se stra#uje od +ivota$ stra#uje se od smrti. 4amo mrtve osobe stra#uju od smrti. ,ni
koji su +ivi$ meutim$ nimalo ne strepe od smrti.
7edan ameri%ki autor je dobro izrazio ovu ideju. )apisao je da je buenje smrt vere u
nepravdu i tragediju. ;raj sveta za jednu guseni3u je leptir. 4mrt je vaskrsnu-e. )e
govorimo o vaskrsnu-u koje -e se do+iveti$ ve- o onom koje se odvija sada i ovde. Ako ste
umirali u prolosti$ ako umirete svakog minuta$ tada ste puni +ivota$ jer samo je %ovek pun
+ivota istovremeno pun smrti. )eprekidno umiremo u odnosu na razne stvari. )eprestano
svla%imo sve sa sebe da bismo bili u punoj meri +ivi$ da bismo vaskrsli u svakom trenutku.
Misti3i$ sve3i i njima sli%ni ulo+ili su velike napore da probude ljude. 7er$ ako se ne
probude$ nastavi-e da trpe zanemarljiva zla kao to su glad$ ratovi i nasilje. )ajve-e zlo
predstavljaju uspavani ljudi$ ljudi koji nita ne znaju.
)emojte tra+iti od sveta da se promeni$ promenite se prvo vi. 6ada -ete biti u stanju da
sagledate svet onakav kakav je$ onda -ete promeniti ta god vam se %ini da bi trebalo
promeniti. &klonite povez sa o%iju. Ako to ne u%inite$ izgubili ste pravo da promenite bilo
koga i bilo ta. 4ve dok ne budete svesni sami# sebe$ vi nemate pravo da se upli-ete u svet
i druge ljude.
,pasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili stvari oko sebe kada nismo svesni$ u
tome je to se onda stvari mogu menjati kako nama odgovara$ kako odgovara naem
ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da bi se ubla+ila sopstvena negativna ose-anja.
7a imam negativna ose-anja i zato je bolje da se promeni$ da bi# se ja osetio bolje. )e A
prvo se suo%ite sa svojim negativnim ose-anjima$ tako da$ kad krenete da promenite druge$
ne poete od mr+nje$ ve- od ljubavi.
Mo+e nam se u%initi %udnim da je mogu-e biti prili%no neumoljiv prema drugima$ pa ipak
prepun ljubavi$ Dirurg mo+e biti neumoljiv prema nekom pa3ijentu$ a da to ipak %ini s
ljubavlju. >jubav mo+e ponekad biti zaista neumoljiva.
$!. =ntui(ija i #a2ume+anje
Cta podrazumeva promena sebe: 2ekao sam to sa mnogo re-i$ govorio i ponavljao$ ali
sada -u to ra%laniti.
"romena sebe$ pre svega$ podrazumeva intui3iju. )e napor$ ne nastojanje da se kultiviu
svoje navike$ ne stvaranje nekog ideala. deali mogu da nanesu ogromne tete. 4ve vreme
se kon3entriemo na to kakve bi stvari trebalo da budu$ umesto na to to one stvarno jesu.
6ako se aktuelnoj stvarnosti name-e ono to bi ona trebalo da bude$ mada pre toga uopte
nismo s#vatiti ta je ta ista stvarnost.
7o jedan zadatak je pred vama A razumevanje. =a li zaista mislite da -e vas neki posao
u%initi sre-nim: "oli ste od pretpostavke da -e vas u%initi sre-nim. ?ato #o-ete da uradite
neto: ?ato to #o-ete da budete sre-ni. Ako vam to donese neki status ili presti+$ bi-ete
sre-ni. Ali da li je tako: 6u je potrebno razumevanje.
&zmimo da ste poli u neko udaljeno mesto. Automobil se pokvari nasred puta.
?asu%emo rukave i guramo ga %itavim putem do mesta kuda smo se uputili. Furamo$
guramo i guramo$ sve dok ne stignemo %amo. 8,dli%no98 uskliknemo. 8&speli smo. 4tigli
smo$ zar ne:8
?ar to nazivate +ivotom: ?nate li ta je vama potrebno: "otreban vam je stru%njak$
me#ani%ar koji -e da otvori poklopa3 motora i promeni sve-i3u. ,krenu-ete klju% i auto -e
se pokrenuti. "otreban vam je stru%njak A a to zna%i razumevanje$ intui3ija$ svesnost. ?ato
biste gurali: )epotrebno je %initi tolike napore.
4amo zbog toga su ljudi tako umorni$ tako slabi. vi i ja odgajani smo da budemo
nezadovoljni samim sobom. ,datle poti%e zlo$ na psi#olokom nivou. 1e%ito smo
nezadovoljni$ ve%ito neraspolo+eni$ samo guramo i guramo. )apred$ potrebno je jo napora$
jo vie napora. AD u pozadini svega toga uvek je sukob$ a vrlo malo razumevanja.
&mesto ti# napora$ razvijte samosvest$ intui3iju. ;ada postanete stru%nja3i$ nije
potrebno upisivati neki kurs psi#ologije. ;ada po%nete da posmatrate sami sebe$ da
uo%avate negativna ose-anja$ otkri-ete svoj sopstveni na%in da objasnite stvari$ i promena
-e postati vidljiva.
Meutim$ mora-ete da se suo%ite i sa velikim zlom$ a to zlo je osuda sebe$ mr+nja prema
sebi$ nezadovoljstvo sobom.
7ednostavno$ ljudima nedostaje snage da se promene. 6o bi moglo da se predstavi
primerom jedrili3e. ;ada duva jak vetar u jedra$ ona klizi bez napora$ tako da mornar treba
samo da upravlja njom. ,n ne ula+e nikakav napor. 4li%no se dogaa kada se promena
poka+e putem svesnosti$ putem razumevanja.
)eko je rekao5 8)e postoji nita surovije od prirode. )igde se ne mo+e pobe-i od nje$ ali
nije priroda ta koja izaziva zlo$ ve- samo ljudsko sr3e.8
;ada se prese%e voda$ nita se ne deava. ;ada se se%e neto %vrsto$ ono se lomi.
&nutar vas usaeni su %vrsti stavovi$ %vrste iluzije A to je ono to se sudara sa stvarno-u$
to izaziva zlo i nanosi bol.
7edna druga izreka ka+e5 8Ako o%i nisu vezane$ rezultat je vid< ako ui nisu zapuene$
rezultat je slu#< ako nos nije za%epljen$ rezultat je nju#< ako usta nisu stisnuta$ rezultat je
ukus< ako um nije zatvoren$ rezultat je mudrost.8
Mudrost se javi kad sruimo prepreke izmeu pojmova i uslovljenosti. Mudrost nije neto
to se sti%e< mudrost nije iskustvo< mudrost nije primena ju%eranji# iluzija na dananje
probleme.
Mudrost zna%i prijem%ivost na ovu situa3iju$ na ovu li%nost$ bez uti3aja koji poti%u iz
prolosti$ bez ostataka iskustava iz prolosti. 4ve je to mnogo druk%ije od onoga kako je
navikla da misli ve-ina ljudi.
=odao bi# jo jednu izreku5 8Ako sr3e nije blokirano$ rezultat je ljubav.8 ,vde sam mnogo
govorio o ljubavi$ mada se o ljubavi u sutini nita ne mo+e re-i. Mo+emo samo govoriti o
neAljubavi. Mo+emo samo govoriti o zavisnosti$ ali o samoj ljubavi nita se ne mo+e
neposredno re-i.
$$. >juba+ je nei2#e(i+a
"ala mi je na pamet jedna "latonova misao5 8,d slobodnog %oveka ne mo+e se napraviti
rob$ jer je slobodan %ovek slobodan %ak i u zatvoru.8 6o odgovara izre3i iz 7evanelja5 8Ako
te neko natera da pree jednu milju$ ti prei sa njim dve.8 Misli-ete da ste od mene na%inili
roba ako mi natovarite neki teret na lea$ ali nije tako. 4loboda se ne nalazi u spoljanjim
okolnostima. 4loboda se nalazi u sr3u. ;ada jednom dostignete mudrost$ ko -e ikada mo-i
da vas porobi: & 7evanelju se ka+e5 8,prostivi se sa gomilom$ popeo se na planinu sam$
da se se moli. 4pustilo se ve%e$ a on je i dalje bio gore.8 @to ta je prava ljubav. =a li vam je
ikada palo na pamet da je najlake voleti samo kad ste sami:
Cta zna%i voleti: ?na%i videti neku osobu$ neku situa3iju$ neki predmet$ onakve kakvi su
u stvarnosti$ a ne kako i# zamiljamo. dati toj osobi$ toj situa3iji$ tom predmetu odgovor
koji zaslu+uje. Bukvalno je nemogu-e tvrditi da neko voli$ ako %ak nije u stanju da vidi stvari
oko sebe.
Cta nas spre%ava da vidimo: )aa uslovljenost. )ai pojmovi$ nae kategorije$ nae
predrasude$ nae projek3ije$ etikete koje su nam nametnula naa iskustva i naa kultura.
7asno vienje je neto najte+e to ljudsko bi-e mo+e posti-i$ jer iziskuje dis3iplinovan i
budan um.
1e-ina ljudi$ meutim$ vie voli da se preputa svojoj mentalnoj lenjosti$ umesto da se
potrudi da u svakom trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenom pravom svedu i sve+ini.
$&.?ubljenje kont#ole
Ako #o-ete da s#vatite ta se podrazumeva pod kontrolom$ pomislite na neko dete kome
je podmetnuta droga. ;ada droga pro+me organizam deteta$ ono postane zavisno A %itavo
njegovo bi-e tra+i novu drogu. 4tanje bez droge je toliko nepodnoljivo da mu se %ini da je
bolje umreti.
2azmislite o ovome A telo se naviklo na drogu. Ba takav je tretman kome ste podvrgnuti
u svom drutvu od trenutka vaeg roenja. )ije vam dato da u+ivate u solidnom i
#ranljivom obroku +ivota A u radu$ igri$ zabavi$ sme#u$ drutvu prijatelja$ umnim i %ulnim
zadovoljstvima. &brizgana vam je droga koja se zove odobravanje$ potovanje i pa+nja.
Kitira-u ovde %oveka koji se zove A. 4. )il$ autora 4lobodne de3e 4amer#ila. )il tvrdi da
je o%igledan znak %injeni3e da je dete bolesno kada je neprestano vezano za roditelje<
interesuju ga samo ljudi. ?dravo de3e ne interesuju toliko ljudi$ ve- druge stvari.
;ada je dete sigurno u ljubav svoje majke$ zaboravlja svoju majku$ izlazi da istra+uje
svet$ radoznalo je. "okuava da ulovi neku +abu i strpa je u usta. ;ada se dete stalno dr+i
maj%ine suknje$ to je lo znak$ nesigurno je A mo+da je njegova majka pokuala da izvu%e
ljubav iz njega$ umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su mu potrebne. )jegova
majka ga je uvek u3enjivala$ na vrlo suptilan na%in$ da -e ga ostaviti.
)avikli smo$ dakle$ na razli%ite droge5 odobravanje$ uspe#$ presti+$ mo-$ sposobnost da
se istaknemo$ da se pojavimo na prvim strani3ama novina$ da budemo CeBovi A navikli smo
na iskustva kao to su kapiten ekipe$ voa benda$ itd. zlo+eni ovim drogama$ postali smo
ovisni3i$ i tako po%eli da stra#ujemo da i# ne izgubimo.
4etite se gubitka kontrole koji ste do+iveli$ u+asa od mogu-nosti da ne-ete uspeti$ ili da
-ete pogreki$ ili da -e vas drugi podvrgnuti kriti3i. tako$ postali ste krajnje zavisni od
ostali#$ izgubivi time svoju slobodu. 4ada su drugi ti koji imaju mo- da vas u%ine sre-nim ili
nesre-nim. "otrebne su vam vae droge$ ali poto mrzite patnju koju vam nanose$ postajete
totalno nemo-ni. )ema nijednog trenutka u kome$ svesno ili nesvesno$ niste na oprezu od
reak3ija drugi#$ mariraju-i u ritmu nji#ovi# bubnjeva.
@vo lepe de.ni3ije osobe koja je budna A to je osoba koja ne marira vie u ritmu drutva$
to je osoba koja igra po taktovima muzike koja svira unutar nje.
;ada vas ignoriu ili kritikuju$ to u vama izaziva ose-anje odba%enosti koje je do te mere
nepodnoljivo da se puze-i vra-ate do stopala drugi# ljudi$ preklinju-i da vam ponovo daju
onu drogu koja se zove podrka$ o#rabrenje$ podsti3aj. ivot sa drugim ljudima u ovom
stanju podrazumeva beskrajnu napetost. 8"akao su drugi8$ rekao je 4artr.
;ada se naemo u stanju zavisnosti$ moramo uvek biti na visini A ne smemo se opustiti$
jer treba odgovoriti na o%ekivanja drugi#. iveti sa drugima tada zna%i +iveti u stalnoj
napetosti. iveti bez nji# podrazumeva agoniju naputenosti$ jer ose-amo da nam
nedostaju. zgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su$ i da im pre3izno
uzvratite$ jer je vae vienje pomu-eno potrebom za drogom. 6ada vidite druge ljude samo
u onoj meri u kojoj vam mogu pomo-i da doete do droge$ ili kao prepreku do nje.
4vesno ili nesvesno$ ve%ito gledate na druge ljude iz te perspektive. =a li -u od nji#
dobiti ono to +elim: =a li -e mi uskratiti ono to +elim: A ukoliko ne mogu da mi pomognu
niti da me spre%e da doem do droge$ onda me uopte ne interesuju. ,vo je u+asan
zaklju%ak$ ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne mo+e
primeniti.
$). *lu%anje 6i+ota
1i$ dakle$ imate potrebu za svesno-u i #ranom. "otrebna vam je zdrava i solidna #rana.
)au%ite da u+ivate u dobroj #rani. =obro jelo$ dobro vino$ dobra voda. ,kusite i#. ,stavite
se razmiljanja i vratite se sebi. 1ratite se zadovoljstvima %ula i zadovoljstvima uma. >epo
je %itati$ kada u+ivamo u dobroj knjizi$ ili u nekom zanimljivom razgovoru$ ili razmiljanju. 6o
je %udesno.
Meutim$ ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji$ jer ne umeju da u+ivaju u tolikim divnim
stvarima koje im ivot nudi. ?ato tra+e sve nova i nova veta%ka sredstva koja -e i# dalje
stimulisati.
4edamdeseti# godina$ ameri%ki predsednik ;arter apelovao je na svoju na3iju da se
uozbilji i postane stro+ija u odnosu na sebe i druge. 6ada sam pomislio5 bolje da im je rekao
da nau%e da u+ivaju u +ivotu. 1e-i deo ameri%kog naroda izgubio je tu sposobnost.
&been sam %ak da je ve-ina stanovnika bogati# zemalja izgubila ovu sposobnost.
,psednuti su potrebom da pribave sve brojnije i skuplje stvari< ne znaju da u+ivaju u
jednostavnim stvarima +ivota. "ostoje prodavni3e u kojima je nagomilano na #iljade plo%a$
ali ko i# slua: )ema se vremena$ nema se vremena. ;rivi su A nemaju vremena da u+ivaju
u +ivotu. Diperaktivni su A samo napred$ napred i napred.
;ada biste stvarno znali da u+ivate u +ivotu i jednostavnim %ulnim zadovoljstvima$ razvili
biste izuzetnu dis3iplinu +ivotinja. ivotinja nikada ne jede previe. ;ada je preputena
svojim prirodnim navikama$ nikada se ne-e preterano ugojiti. )ikada ne-e popiti ili pojesti
neto to bi joj nakodilo. )ikada nismo videli neku +ivotinju da pui. ,na se uvek kre-e
onoliko koliko joj je to potrebno A posmatrajte svoju ma%ku posle obroka$ pogledajte kako se
oputa. "osmatrajte je kad se sprema za neku ak3iju$ gledajte kako je +ivo i sposobno njeno
telo.
Mi smo sve to izgubili. zgubljeni smo u svom umu$ u svojim idejama$ idealima itd.$ i
samo mislimo5 napred$ napred$ napred. & nama se neprekidno odvija sukob koji kod
+ivotinja ne postoji. neprestano osuujemo sami sebe i primoravamo sebe da se ose-amo
krivim. =obro znate o %emu govorim.
7edan moj prijatelj rekao mi je5 84kloni taj tanjir sa kola%ima$ jer u njegovoj blizini gubim
slobodu.8 6o je va+ilo i za mene A gubio sam slobodu pred gomilom stvari$ ali tome je kraj9
"otrebno mi je vrlo malo toga$ i u tome intenzivno u+ivam. ;ada se u ne%emu intenzivno
u+iva$ ne treba nam mnogo.
6o je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje A mese3ima to rade$ zatim sti+u
tamo$ i ve- su nestrpljivi da rezerviu avion za povratak. 4ve u svemu$ Botogra.u razne
stvari$ i onda vam pokazuju te slike u albumu$ Botogra.je mesta koja nikad nisu videli$ ve-
samo Botogra.sali. 6o je simbol modernog +ivota.
)ikada ne-u mo-i dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma.
&sporite malo$ gustirajte$ omiriite$ sluajte i gledajte$ divite se$ dajte svojim %ulima ansu
da se probude. Ako +elite +ivot usmeren ka misti3izmu$ samo mirno sedite i oslukujte sve
umove oko sebe. )emojte se usredsrediti samo na jedan zvuk Apokuajte da %ujete sve oko
sebe. ,$ vide-ete kakvo -e se %udo desiti u vama kada vaa %ula ne budu vie blokirana9 A
to je krajnje va+no za pro3es promene.
$,. "#aj anali2e
Dteo bi# da s#vatite razliku analize i spoznaje< razliku izmeu inBorma3ije s jedne i
razumevanja s druge strane.
nBorma3ija nije razumevanje$ analiza nije spoznaja$ znanje nije svesnost.
&zmimo da uem u ovu prostoriju sa zmijom oko ruke i ka+em vam5 81idite li zmiju koja
mi ste+e ruku: Ba sam pogledao u en3iklopediji$ pre nego to sam poao ovamo$ i
pronaao sam da je ova zmija poznata kao 2aselova otrovni3a. ;ad bi me ujela$ umro bi#
nakon pola minuta. =a li biste bili ljubazni da mi predlo+ite kako da se oslobodim ovog
stvora to mi ste+e ruku:8 ;o jo tako govori: mam inBorma3iju$ ali nemam svesnost.
li uzmimo da se unitavam alko#olom. 8,piite mi$ molim vas$ kako da se oslobodim ove
ru+ne navike.8 *ovek koji bi izgovorio takvu re%eni3u pokazuje da nema nikakvu svesnost.
?na da ga to unitava$ ali nije svestan. =a je svestan$ da je to zaista s#vatio$ odvikao bi se
istog trenutka.
)iste vi taj koji se menja A nije to 8ja8 koje menja 8sebe8. "romena se deava kroz vas$ u
vama. 6o je mo+da najadekvatniji na%in da izrazim ovu ideju.
1i vidite promenu koja se deava u vama$ kroz vas A ona se potvruje kroz vau
svesnost. )iste vi taj koji to %ini. Ako vi menjate neto u sebi$ to je rav znak Ane-e potrajati.
A ukoliko potraje$ neka se Bog smiluje osobama s kojima +ivite$ jer -ete biti krajnje rigidni.
>judi koji se menjaju na bazi mr+nje prema sebi i nezadovoljstva sobom$ postaju
nepodnoljivi. )eko je rekao 8Ako #o-e da postane mu%eni3a$ udaj se za sve3a.8
& svesnosti$ meutim$ zadr+ava se ne+nost$ ljubaznost$ otvorenost$ elasti%nost i ne vri
se nikakav pritisak na sebe ili druge A promena se deava sama od sebe.
4e-am se jednog svetenika u *ikagu koji nam je$ kad sam studirao psi#ologiju$ pri%ao5
8?nate$ imao sam sve inBorma3ije koje su mi potrebne$ znao sam da me alko#ol postepeno
ubija$ i verujte mi A nita ne mo+e promeniti alko#oli%ara A %ak ni ljubav njegove +ene i de3e.
,n i# zaista voli$ ali to ga ne mo+e promeniti. Ali mene je neto promenilo. 7ednog dana$
le+ao sam na plo%niku i padala je kia. ,tvorio sam o%i i s#vatio da me alko#ol ubija.
4#vatio sam$ i od tada nikada nisam po+eleo da se napijem. "opijem ponekad$ ali nikad vie
kao pre. )ikada to vie ne-u mo-i.8 @to o %emu govorim A o svesnosti. )e o inBorma3ijama$
ve- o svesnosti.
"ostoji izreka svetog gna3ija$ koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu A ne
spoznati je$ ve- je okusiti i opipati$ iskusiti je %ulima. ;ada se istina do+ivi na taj na%in$
menjamo se. ;ada je spoznamo samo razmiljanjem$ ne menjamo se.
$.. M#t+i p#e +#emena
*esto sam govorio ljudima da se zaista +ivi tek kada se umre. "aso za +ivot je da
zamislimo sebe u grobu. ?amislite da le+ite u kov%egu$ u bilo kojoj pozi3iji. & ndiji se ljudi
sa#ranjuju sa ukrtenim nogama. 6ako i# i nose na mesto spaljivanja. "onekad le+e
ispru+eni. ?amislite$ dakle$ sebe kako le+ite mrtvi. A sad$ posmatrajte svoje probleme sa te
ta%ke gledita. 4ve se menja$ zar ne:
;akva divna medita3ija. 2adite je svaki dan$ ako imate vremena. )everovatno zvu%i$ ali
posta-ete +ivlji. 7edna od moji# knjiga$ zvori$ sadr+i medita3iju ove vrste. 1idi se nae telo u
raspadanju$ zatim kosti$ najzad samo pra#.
;ad god govorim o tome$ ljudi ka+u5 8,dvratno98 Ali ta je tu odvratno: 6o je samo
stvarnost$ pobogu9 &prkos tome$ mnogi od vas ne +ele da vide stvarnost. )e +elite da
mislite na smrt.
>judi ne +ive. 1e-ina vas ne +ivi$ samo odr+ava +ivot u svom telu. 6o nije +ivot. 1i ne
+ivite sve dok vam ni najmanje ne bude va+no da li -ete +iveti ili umreti. )a toj ta%ki
po%injete da +ivite. ;ada ste spremni da izgubite sopstveni +ivot$ tek tada ga +ivite. Ali$ ako
neprestano titite svoj +ivot$ vi ste mrtvi.
)a primer$ vi sedite na balkonu i ja vam ka+em5 84iite98 a vi odgovorite5 8)e$ opasno je
silaziti$ %itao sam o nekima koji su tako slomili vrat.8 li ne mogu da vas nagovorim da
preete uli3u$ jer vi ka+ete5 8?ar ne znate koliko je ljudi prega+eno prelaze-i uli3u:8
Ako ne mogu da vas nagovorim da preete uli3u$ kako -u vas nagovoriti da preete neki
kontinent: ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad vai# mali# i ograni%eni#
ubeenja$ da bi# vam otkrio jedan drugi svet$ onda ste mrtvi$ potpuno ste mrtvi. ivot vas
je jednostavno pregazio.
1i samo sedite u svom malom zatvoru$ preplaeni. zgubi-ete svog Boga$ svoju religiju$
svoje prijatelje$ sve +ivo. ivot je zaista samo za one koji rizikuju. 6o je ono to je govorio
sus. =a li ste spremni da sve stavite na ko3ku: ?nate li kada -ete biti spremni na to: ;ada
to otkrijete$ tada -ete znati da ono to ljudi de.niu kao +ivot$ nije istinski +ivot.
>judi pogreno misle da +iveti zna%i odr+avati +ivot u telu. ?ato treba da zavolite misao o
smrti$ zavolite je. 1ra-ajte se na nju. Cto %e-e. Mislite o %udesnosti tog tela$ tog kostura$
ti# kostiju koje se krune sve dok ne ostane samo a%i3a pra#a. ,d tog trenutka$ do+ive-ete
takvo olakanje$ takvo olakanje9 )eki od vas verovatno ne znaju o %emu sada govorim A
suvie se plaite da mislite o tome. Ali zaista je ogromno olakanje kada %ovek mo+e da
gleda na +ivot iz te perspektive.
=a vam olakam$ obiite neko groblje. 6o je zaista divno iskustvo$ koje pro%i-ava.
"ogledate neko ime i ka+ete sebi5 81idi ovoga$ +iveo je pre mnogo godina< mora da je patio
od isti# problema kao i ja$ mora da je pro+iveo mnoge neprospavane no-i.8 ;akva ludost A
mi +ivimo tako kratko. 7edan italijanski pesnik je napisao5 84vako stoji sam na sr3u zemlje$
obasjan zrakom sun3a$ i odma# je ve%e.8 6o je samo zrak sun3a$ a mi ga tra-imo. 6ra-imo
ga svojim nemirom$ svojim brigama$ svojim gnevom$ svojom glupo-u.
4ada$ dok se bavite ovom medita3ijom$ mo+ete samo dospeti do neki# inBorma3ija$ ali
mo+ete do-i i do svesnosti. & trenutku svesnosti$ vi postajete novo bi-e. Bar za %itavo
trajanje tog trenutka. 6ada -ete s#vatiti razliku inBorma3ije i svesnosti.
7edan moj prijatelj astronom objanjavao mi je$ pre nekog vremena$ osnovne elemente
astronomije. )isam do tada znao da$ kad se gleda u sun3e$ mi ga vidimo u ta%ki u kojoj se
nalazilo osam i po minuta pre toga$ a ne tamo gde se u tom trenutku nalazi$ jer sun%evom
zraku toliko treba da stigne do nas. 6ako nam i zvezde alju svoju svetlost od pre stotina
#iljada godina. "rema tome$ kada i# gledamo$ one su u tom trenutku verovatno na sasvim
drugom mestu$ ili mo+da %ak vie ne postoje. 6akoe mi je rekao da$ ako zamislimo %itavu
jednu galaksiju$ ova naa ?emlja potpuno je nevidljiva$ negde u repu Mle%nog puta. A
takvi# galaksija ima na stotine miliona. 4vemir se$ po onome to se saznalo iri brzinom od
dva miliona milja u sekundi. "osle svega to sam %uo$ kad sam izaao napolje$ pogledao
sam u nebo na neki drugi na%in. to je svesnost.
4va ova iskustva i saznanja mogu se pri#vatiti kao inBorma3ije ili se$ najednom$ mo+e
otvoriti potpuno nov pogled na +ivot A ta smo mi$ ta je %itav svet$ ta je ljudski +ivot: @to
na ta mislim kada govorim o svesnosti.
$0. @emlja ljuba+i
Ako zaista odba3imo svoje iluzije zbog onog to nam one mogu dati ili uskratiti$ bi-emo
budni. Ali ako to ne u%inimo$ posledi3e su u+asne i neizbe+ne. Fubimo sposobnost da
volimo. Ako #o-emo da volimo$ treba ponovo nau%iti da vidimo. A ukoliko #o-emo da
vidimo$ treba nau%iti da se odreknemo droge.
7ednostavno je. ,dba3ite svoju zavisnost. 4trgnite sa sebe navlake drutva koje su guile
vae bi-e. Morate i# odba3iti.
4polja$ sve se nastavlja kao i pre$ ali vi sada postojite u svetu$ ne-ete vie biti od sveta.
& svome sr3u bi-ete najzad slobodni. 1aa zavisnost od droge -e se ugasiti. )ije potrebno
da odete u pustinju< usred ste ljudi$ i neizmerno u+ivate u nji#ovom drutvu. Ali ljudi nemaju
vie mo- da vas u%ine sre-nim ili nesre-nim.
@to ta zna%i biti sam. & toj samo-i$ vaa zavisnost i%ezava$ dok se istovremeno raa
sposobnost da volite. >jude oko sebe ne vidite vie kao objekte koji mogu ili ne mogu
zadovoljiti vau potrebu za drogom.
4amo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje stra#ove sadr+ane u jednom takvom pro3esu.
6o je kao pozvati sebe na umiranje. ;ao za#tevati od bednog narkomana da se odrekne
jedine sre-e koju je ikad do+iveo. ;ako je zameniti ukusom #leba$ vo-a$ %istom sve+inom
jutarnjeg zraka$ bistrom i #ladnom vodom izvora u planini: =ok se bori sa krizom
apstinen3ije i sa prazninom koju do+ivljava u sebi$ sada kad nema vie droge$ nita osim
droge ne mo+e ispuniti tu prazninu.
Mo+ete li da zamislite +ivot u kome odbijate da pri#vatite i jednu re% po#vale ili
potovanja$ ili da polo+ite glavu na rame nekoga ko bi vas uteio: ?amislite +ivot u kome ne
zavisite ni od koga$ emotivno$ tako da vas niko ne mo+e u%initi sre-nim ili nesre-nim.
,dbijate da ose-ate potrebu za odreenom osobom$ ili da budete neto posebno za nekoga$
ili da smatrate za nekog da vam pripada.
"ti3e na nebu imaju svoja gnezda$ a lisi3e svoje jazbine$ ali vi nemate nikakvog oslon3a
na koji mo+ete spustiti glavu u toku vaeg putovanja kroz +ivot. Ako ikada dospete u ovo
stanje$ zna-ete najzad ta zna%i videti jasno$ pogledom koji nije zamagljen stra#om ili
+eljom.
4vaka re%$ ovde$ izmerena je5 videti najzad jasno$ pogledom koji nije zamagljen stra#om
ili +eljom. 4pozna-ete ta zna%i voleti. Ali$ da biste stigli u zemlju ljubavi$ morate pro+iveti
patnje umiranja$ jer voleti druge ljude zna%i umiranje potrebe za njima$ zna%i da ostajemo
potpuno sami.
;ako mo+ete ikad sti-i: "utem neprestane svesnosti$ putem beskrajnog strpljenja i
samilosti u odnosima sa ovisnikom u sebi. 2azvijanjem ukusa za dobre stvari u +ivotu$ da
biste potpuno potisnuli potrebu za drogom.
;oje dobre stvari: >jubav prema radu$ ljubav prema sme#u i bliskosti sa drugim ljudima$
za koje se ne zaka%injete niti od nji# emotivno zavisite$ ali neizmerno u+ivate u nji#ovom
drutvu. ;orisno je baviti se aktivnostima u koje se mo+ete uneti svim svojim bi%em$
aktivnostima koje toliko volite da$ kad se njima bavite$ nita vam ne zna%e uspe# ili
priznanje$ niti vas interesuju.
;orisno je i vratiti se prirodi. zvu3ite se iz gu+ve$ popnite se na planinu i stupite u nemu
komunika3iju sa drve-em$ 3ve-em$ +ivotinjama i pti3ama$ sa morem i obla3ima$ sa nebom i
zvezdama.
1e- sam vam ukazao kakva je du#ovna ve+ba posmatranje stvari oko sebe$ uz punu
svest o svemu to nas okru+uje. 6ada -e$ mo+da$ re%i izgubiti korak$ pojmovi -e izgubiti
korak$ i vi -ete najzad mo-i da vidite$ da stupite u neposredan dodir sa stvarno-u. 6o je
prava kura za usamljenost.
Mi obi%no pokuavamo da izle%imo svoju usamljenost preko emotivne zavisnosti od
drugi# osoba$ kroz dru+enje i buku. Ali to nije na%in. 1ratite se pravim stvarima$ vratite se
prirodi$ popnite se na planinu. 6ada -ete znati da vas je vae sr3e dovelo u iroku pustinju
samo-e i da nemate nikoga uz sebe$ nikoga.
& po%etku$ izgteda-e vam nepodnoljivo. Ali to je samo zato to niste navikli da budete
sami. Ako vam poe za rukom da izdr+ite neko vreme$ pustinja -e iznenada pro3vetati u
ljubav. 1ae sr3e -e zapevati$ i nasta-e ve%no prole-e u vama. =roga -e nestati A bi-ete
slobodni. 6ada -ete s#vatiti ta je sloboda$ ta je ljubav$ ta je sre-a$ ta je stvarnost$ ta je
istina. 4agleda-ete sve to$ iznad pojmova i uslovljenosti$ zavisnosti i 3iljeva.
?avri-u jednom pri%om. Bio jednom jedan %ovek koji je izumeo vetinu paljenja vatre.
&zeo je svoj pribor i otiao do jednog plemena na severu$ gde je bilo #ladno$ veoma #ladno.
)au%io je taj narod da zapali vatru. "okazao im je za ta sve mo+e poslu+iti vatra5 da se
ogreju$ da skuvaju #ranu$ itd. 4vi su bili veoma za#valni %oveku$ ali pre nego to su uspeli
da mu izraze svoju za#valnost$ on je nestao. )ije mu bila va+na nji#ova za#valnost i
potovanje A va+no mu je bilo samo to da njima bude bolje.
*ovek je zatim otiao u drugo pleme$ gde je ponovo pokazao svoj izum. ovde su se ljudi
zainteresovali$ ali malo previe za ukus nji#ovi# vra%eva$ koji su videli da taj %ovek privla%i
ljude$ dok oni gube zna%aj i ugled. ?ato su reili da ga se otarase. ,trovali su ga$ raspeli$ ta
god vam drago. Meutim$ sada su strepeli da se narod ne pobuni protiv nji#$ i zato su uradili
neto vrlo otroumno. )a3rtali su lik tog *oveka i podigli ga visoko na glavni oltar #rama.
spred 3rte+a su postavili pribor kojim se pali vatra. )arod je pozvan da se pokloni svemu
ovome$ to je$ nakon toga$ vekovima posluno %inio. ,bo+avanje i kult su nastavljeni$ ali
vatra nikada nije upotrebljena.
Fde je vatra: Fde je ljubav: Fde je droga koju nam name-e sistem: Fde je sloboda:
=u#ovnost se bavi upravo ovim pitanjima. Ali mi je uglavnom gubimo iz vida.
Fde je vatra: Ako obo+avanje ne vodi vatri$ ako kult ne vodi vatri$ ako liturgija ne vodi
jasnijem vienju stvarnosti$ ako nas Bog ne upu-uje ka stvarnom +ivotu$ %emu slu+i religija
osim da stvori jo vie razdvajanja$ Banatizma$ netrpeljivosti: 4vet ne pati od manjka religije
u uobi%ajenom smislu$ ve- od manjka ljubavi$ manjka svesnosti$ razumevanja. >jubav izvire
samo iz svesnosti. 4agledajte koje vam prepreke stoje na putu ljubavi$ slobode i sre-e$ i one
-e same pasti. &klju%ite svetlost svesnosti$ i magle -e se razi-i.
4re-a nije neto to se kupuje< ljubav nije neto to se proizvodi< ljubav nije neto to se
poseduje5 ljubav je neto to poseduje vas. 1i ne posedujete vetar$ zvezde$ kiu. 1i ne
posedujete te stvari A trpite i#. "reputanje nastupa kada postanemo svesni svoji# iluzija$
kada smo svesni svoji# navika$ svoji# stra#ovanja i +elja.
;ao to sam ve- rekao$ psi#oloka intui3ija je od velike pomo-i u tome$ ali ne i analiza.
Analiza je paraliza. ntui3ija ne podrazumeva uvek analizu$ jedan poznati ameri%ki
psi#oterapeut rekao je5 8)ajbitnije iskustvo je AHA#$ to je to9H8 4ama analiza nije dovoljna A
daje vam samo inBorma3ije. Ali ako stignemo do iskustva A 8A#$ to je to98 A intui3ija nas vodi
promeni.
,sim toga$ va+no je da s#vatimo sopstvenu zavisnost. "otrebno je dosta vremena za to.
Avaj$ toliko vremena posve-enog nekom kultu$ odama i #imnama mo+e biti korisno
upotrebljeno za razumevanje samog sebe.
iveti ne zna%i raditi neki odgovoran posao u vladi$ ili biti veliki biznismen$ ili %initi velika
dobro%instva. 6o nije +ivljenje. iveti zna%i pustiti da sve prepreke padnu i postojati u
sadanjosti$ uvek sve+e i novo. 8"ti3e na nebu... ne seju i ne +anju8 A to je +ivljenje.
"o%eo sam od toga da su svi ljudi uspavani$ mrtvi. Mrtva3i koji upravljate dr+avama$
mrtva3i koji vodite velike kompanije$ mrtva3i koji vaspitavate druge A probudite se9
&3. '#obudite se u 6i+ot.
4vakim danom$ sve vie A to znate koliko i ja A gubimo mlade ljude$ na sve strane. Mrze
nas A odbijaju da na svoja ple-a natovare sve ve-i teret stra#ova i krivi3a. )e zanimaju i#
vie propovedi i obe-anja. Ali zanima i# da nau%e neto o ljubavi. ;ako da budem sre-an:
;ako da +ivim: ;ako da doem do ti# %udesni# stvari o kojima govore misti3i: @to ta je
drugo to nam je potrebno Arazumevanje. 6re-e A da se ne poistove-ujemo. )eko me je
danas pitao5 8=a li se ikad loe ose-ate:8 4vakako$ imam i ja svoje mrakove. Ali ne traju$
zaista ne traju. Cta %inim: ;ao prvo A ne poistove-ujem se. @vo sti+e potitenost.
&mesto da me za#vati napetost$ umesto da se nerviram zbog toga$ s#vatim da se
ose-am potiteno$ razo%arano i ta god bilo. =rugi korak A pri#vatam da je negativno
ose-anje u meni$ da nije u nekoj drugoj osobi$ na primer u nekome ko mi nije odgovorio na
pismo< da nije$ zna%i$ u spoljnom svetu A u meni je. 7er$ sve dok mislim da je van mene$ to
mi daje opravdanje da se ve+em za to ose-anje. & sutini$ samo glupe osobe to rade$ samo
uspavane osobe. 6re-i korak A ne poistove-ujem se sa svojim ose-anjem. 87a8 nije ose-anje.
87a8 nije samo$ nije potiteno$ nije razo%arano. 2azo%aranje je tu$ i ti ga posmatra.
znenadi-e vas kako -e brzo nestati. 4ve ono %ega ste svesni neprestano se menja A obla3i
se neprestano kre-u. $ dok se postupa na ovaj na%in$ po%injemo da intuitivno s#vatamo
razlog pojave ti# oblaka.
2ekao bi# vam jo neto povodom knjige 4lobodna de3a 4amer#ila. Mo+da vam je
poznato da je )il radio u vaspita%kpAobrazovnom kampu puni# %etrdeset godina$ i za to
vreme razvio jednu potpuno razli%itu kolu od tradi3ionalne. =e%a3i i devoj%i3e u toj koli bili
su potpuno slobodni. Ako #o-ete da nau%ite da %itate i piete$ dobro< ako ne-ete$ opet
dobro. Mo+ete da u%inite ta god vam volja s vaim +ivotom$ pod uslovom da ne ugrozite
slobodu drugi#. )e meajte se u slobodu drugi# A u svemu ostalom ste slobodni.
)il je govorio da su apsolutno najgori u%eni3i dolazili iz katoli%ki# kola$ i da im je trebalo
po est mese3i da prevaziu sav svoj gnev i poni+enost koji su se u njima nakupili.
,slobaali su se buntom$ trude-i se da pobede sistem. 7edna devoj%i3a je stalno uzimala
bi3ikl i odlazila u grad$ samo da izbegne %asove$ kolu i sve ostalo. Meutim$ kada bi
jednom prevazili stadijum bunta$ svi su +eleli da neto nau%e$ toliko da su %ak protestovali
kada %asova nije bilo. Ali birali su samo one predmete koji i# interesuju. tako su se
postepeno menjali.
& po%etku$ roditelji su se bojali da tamo alju svoju de3u. Fovorili su5 8;ako i# mogu
vaspitati i bilo %emu nau%iti$ ako i# pret#odno ne nau%e dis3iplini: 6reba i# usmeravati$
oblikovati.8
*ujte ono to je )il napisao A to su izuzetne re%i$ svete re%i5 84vako dete nosi u sebi
Boga. )aa nastojanja da oblikujemo dete samo preobra+avaju tog Boga u demona. =e3a
sti+u u moju kolu kao mali avoli koji mrze 3eo svet$ s destruktivnim tenden3ijama$
neotesani$ la+ljivi$ lopovi$ umobolni. "osle est mese3i$ to su sre-na i zdrava de3a koja
nikome ne nanose zlo.8
)a jednoj konBeren3iji$ u prisustvu direktora drugi# kola$ rekao je5 8& ovoj de3i nema
vie nasilja$ jer niko ne upra+njava nasilje nad njima.8
"ostoje mesta na ovoj planeti gde +ive ljudi koji nisu sposobni da la+u ili kradu$ koji
nikada ne zaklju%avaju vrata na svojim ku-ama kada odu negde. 4ve to nestaje kada u
takva mesta kro%i dr+avna vlast$ ili misionari.
"ostoji jedan .lm italijanskog re+isera Ielinija$ ,sam i po. & jednoj s3eni .lma pojavljuje
se svetenik koji sa grupom de%aka ide na neki izlet. )alaze se na pla+i i nekoliko de%aka
produ+i napred$ dok ne naiu na jednu stariju +enu$ koja je prostitutka. 8?dravo8$ ka+u joj
oni$ i pitaju je5 8;o si ti:8 ,na im odgovori5 87a sam kurva.8 ,ni ne znaju ta to zna%i$ ali se
prave da znaju. 7edan od de%aka$ koji deluje malo upu-enije od ostali#$ ka+e5 8;urva je ona
to radi neke stvari ako plati.8 ,stali je pitaju5 8Do-e li da radi te stvari ako ti platimo:8
8?ato da ne:8 uzvrati ona. tako$ oni skupe neto nov3a i daju joj$ rekavi5 8Do-e li da
sada radi te stvari kad smo ti dali pare:8 ,na im odgovori5 8;ako da ne$ de%a3i$ ta #o-ete
da radim:8
7edino to su de%a3i uspeli da smisle bilo je da tra+e od nje da se svu%e. tako$ ona se
svu%e. ,ni je gledaju A nikada ranije nisu videii golu +enu. "oto ne mogu da smisle ta bi
jo radila$ pitaju je5 8=a li bi igrala:8 84vakako8$ ka+e im ona. 4vi se poredaju u krug$ pevaju
i tapu< +ena vrti zadnji3om i de%a3i se ludo zabavljaju. ,nda svetenik ugleda ta se
deava i potr%i pla+om$ deru-i se na +enu. ,n je natera da se obu%e$ a glas pripoveda%a
ka+e5 8& tom trenutku$ de%a3i su izgubili nevinost< sve do tada bili su %isti$ divni.8
,vo nije redak slu%aj. Ameri%ki misionari koji su se$ sa svojim suprugama$ obreli na
ostrvima "olinezije$ bili su skandalizovani kada su videii da +ene dolaze u 3rkvu razgoli-eni#
grudi. )ji#ove supruge su insistirale da se te uroeni3e pristojnije obuku. tako$ misionari su
im dali svoje koulje. 4lede-e nedelje$ +ene su se pojavile u 3rkvi nose-i na sebi koulje na
kojima su isekle dve velike rupe$ zbog vru-ine i udobnosti.
1ratimo se )ilu. ,n ka+e5 87a sam samo %ovek koji odbija da usmerava korake jednog
deteta.8 Ali ta je onda sa uroenim gre#om: )il tvrdi kako nai pokuaji da oblikujemo
de3u pretvaraju Boga koji je u njima u demona koji mrzi 3eo svet. ,n doputa de3i da sama
izgrauju sopstvene vrednosti$ i to su$ na kraju$ uvek vrednosti koje drutvo odobrava. =a li
je to mogu-e: ;ada se neko dete ose-a voljenim (ose-a da ste na njegovoj strani!$ onda je
dobro. =ete tada ne ose-a vie nasilje na svojoj ko+i. )ema stra#a$ pa nema ni nasilja. =ete
tada po%inje da se odnosi prema drugima kao to se drugi odnose prema njemu.
6a knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. "ostao sam o%evida3 %uda.
"o%eo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnuto$ takmi%arstvo$ poredenja$
ono 8nije dovoljno8$ itd. Mogli biste da prigovorite kako nikada ne bi# postao ovo to jesam
da me te stvari nisu podstakle da i# odba3im. Ali$ jesu li meni uopte bili potrebni svi ti
pritis3i: A onda$ ko bi uopte voleo da bude ono to sam ja: 7a samo #o-u da budem
sre-an$ da budem prepun ljubavi$ da budem u miru sa samim sobom$ da budem slobodan$
da budem ljudsko bi-e.
?nate li odakle poti%u ratovi: "oti%u iz spoljne projek3ije sukoba koji je u nama. "oka+ite
mi jednu osobu u kojoj nema unutranjeg sukoba i ja -u vam pokazati osobu u kome nema
nasilja. Mo+da je to bi-e sposobno %ak i za ekstremnu ak3iju$ ali nikada iz mr+nje. ;ada ono
dela$ postupa kao #irurg< kada dela$ postupa kao u%itelj pun ljubavi koji radi sa mentalno
zaostalom de3om. ,n i# ne grdi$ razume i# A ali dela. 4 druge strane$ ako %ovek neto %ini
polaze-i od svoje mr+nje i nasilja$ ne znaju-i ni kuda da i# usmeri$ upada u greku$ jer
pokuava benzinom da ugasi vatru. Ako nema nasilja u nama$ ne bojimo se ni%ega$ i
obrnuto. >judi iznenada s#vate ovu istinu5 koren zla je u nama. A kada se to s#vati$ prestaje
se sa za#tevima i o%ekivanjima u odnosu na sebe$ i javlja se svesnost. 1ama je zato
potreban dobar i #ranljiv obrok. )e govorim o stvarnoj #rani A govorim o zalas3ima sun3a$ o
prirodi$ o dobrom .lmu$ dobroj knjizi$ o poslu u kome u+ivate$ o dobrom drutvu< tada -ete
mo+da razbiti svoje navike$ stupivi u dodir s nekim novim ose-anjima.
;akva se ose-anja do+ive kada stupimo u dodir sa stvarno-u: li kada smo obuzeti
poslom koji volimo: li kada punog sr3a razgovaramo s nekim %ije nam drutvo prija$ u
odnosu na koga ose%amo bliskost i otvorenost$ ali bez vezivanja za njega$ bez zavisnosti:
;akva su ta ose-anja: &poredite i# sa onima koja do+ivljavate kada se istaknete u nekom
razgovoru$ kada pobedite u nekom takmi%enju$ ili kada postanete popularni$ ili kada vam svi
tapu. ,vakva ose-anja nazivam svetovnim$ dok ona prva nazivam ose-anja due. Mnogi$
mnogi ljudi osvojili su svet$ ali su usput izgubili duu.
Mnogi ljudi +ive praznim +ivotom koji je lien duevnosti zato to se #rane popularno-u$
potovanjem$ onim 8ja sam o.k.$ ti si o.k.8$ pogledaj me$ ostani kraj mene$ podr+avaj me$
po#vali me$ 3eni me. )ji# #rane samo mo- i pobede.
=a li se i vi #ranite time: Ako je tako$ mrtvi ste. zgubili ste svoju duu. "romenite
is#ranu. "otrebno vam je neto zdravije$ #ranljivije. 6ada -ete mo+da do+iveti promenu.
=ao sam vam program za 3eo +ivot$ zar ne:
)eki %ovek nae orlovsko jaje i stavi ga pod koko. ,rli- se izlegao kad i pili-i i odrastao
je sa njima.
Keloga +ivota orao je radio isto to i koko-i u dvoritu$ misle-i da je jedna od nji#.
;lju3ao je naokolo u potrazi za bubama i glistama$ kokodakao je i leprao krilima$
uzdi+u-i se koji pedalj iznad tla.
"role su godine i orao je ostario.
7ednog dana ugledao je u visini$ na vedrom nebu$ %udesnu pti3u mo-ni# raireni# krila.
4tari orao zapanjeno je gledao uvis. /Cta je to:0 pitao je.
/6o je orao$ kralj pti3a0$ rekla mu je jedna koko. /,n pripada nebu$ dok mi$ kokoi$
pripadamo zemlji.0
tako je orao umro meu kokoima$ ne znaju-i ko je.