Secate li se prie o orlu koji je ziveo meu koko sima? Postoji i drugi zavretak.

Kada je
ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konano uspeo da poleti, da
otpone novi ivot, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost.
aa sre!a je na do"vat ruke# ona ne zavisi od onoga sto nam se deava, ve! od naina
na koji opaamo svet i suoavamo se sa njim.
Ako elimo da budemo sreni, moemo to biti odmah, jer je klju nae sree skriven u
nama. Sve prepreke na putu do sree sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni
za sopstvenu sreu u svim godinama koje su prole? ozvolili ste da vas neko kontrolie,
da vam nametne odre!eni nain ivota.
"oemo okusiti ivot tek kada odba#imo strah da emo bilo ta izgubiti, kada
postanemo svesni da nam nita ne moe biti oduzeto. $esvesne osobe ne mogu da
uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati elje, oekivanja i manipulisati njima. %no to
ljudi nazivaju ljubav, najee je samo autointeres. $auili su da porede ljubav sa vrlinom
i da je ive na nain koji je prihvatljiv za druge, &roverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti
na sebi, kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe ili biva odbaena. 'ta se
tada deava? a li dolazi do razoaranja?
Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot
kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogunost
da ih prihvatimo bez straha.
$%& '(
()$& '* +*,$
$%() A$
-*$./(' 0 ++&
Duhovne ivebe
Naslov originala
( *1 '(2 & 2$3/ ,&4* (nt"on5 de +ello
Preveo i priredio
Plavio /igonat
Copyright za Srbiju Plavio /igonat
eovla!ena proizvodnja ove knjige i trgovina istom
najstroe se kanjava 67l. 89: u vezi sa cl. 8:; krivinog zakona Srbije.<
P/%& '*$
$S)(%&)* S%$= >(+(7 ( $-(,&
Molitva, ljubav, duhovnost, vera
znae oslobaanje od iluzija.
Kada jednom odbaimo iluzije,
sre je slobodno, ljubav se !iri.
"ada ste sre#ni.
"ada ste prosvetljeni.
"e$ tada spoznajete %oga...

Duevni mir
-ila jednom dva mona"a, koji su puni" etrdeset godina iveli u istom
manastiru a da se nijednom nisu posvaali. =ednog dana prvi mona" rekao
je drugome# ?e misli li da bi trebalo bar jednom da se posvaamo?@ a
ovaj je uzvratio# ?Aato da ne? $ko ega !emo se svaati?@ ?+ogli bismo
oko ovog "leba@, predloio je prvi. ?3 redu, svaajmo se oko "leba. Kako se
to radi?@ ?$vako@, rekao je prvi mona". ?$vaj "leb je moj, ta !e sad?@
?Aadri ga@, rekao je drugi mona".
'uevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. $no to
unitava taj mir je ?ja@, na ego. ?$vo pripada meni i ni sa kim ga ne!u deliB
ti.@ Kada prevagne ovakav egoistiki stav i vezanost za stvari, srce postaje
svakim danom sve tvre. )o je najve!i neprijatelj unutranjeg mira i
spokojstva# tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono to nas
okruuje.
Aamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji poBseduju velike povrine zemlje
i novca izjavi# ?i sa kim ne!emo deliti nae bogatstvo@. Aamislite da svi
narodi na zemlji zauzmu isti stav# ?Samo nas nae
8 Antoni De Melo
blagostanje zanimaC drugi nas uopte ne interesuBju@. Kako ouvati mir u
takvoj situaciji? $kamenjena srca, okamenjene nacije. (li pre nego to proB
govorimo o nacijama, govori!emo o vama, o sebi.
Posmatrajte svoje srce. +ogli biste re!i# ?Divot nam je ispunjen svaama i
borbomE@ (li nema mrnje, nema ozlojeenosti. ?Divot nam je ispunjen boB
lom i patnjomE@ (li nema nikakvog nereda u vaoj svesti. ?Divot nam je
ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijomE@ (li nema duevnog
nemira, nema nervoze. +oete li ovo izjaviti kad je re o vama? (ko
moete, bi!ete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i duevnog
spokojstva sama je sutina i svr"a molitve. Kako se to postie? Fo!emo li to
pokuati? 'a pokuamo sada i ovde?
&zvedimo najjednostavniju du"ovnu vebu koja traje samo minutBdva.
Aatvorite oi i uspostavite kontakt sa svojim telom. $bratite panju na
dodir ode!e i ramena, na dodir ode!e i lea. Gaka. $setite svoju aku koja se
na neto oslanja ili dodiruje drugu ruku. $setite teinu svoga tela, koja
pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome leite. Stopala dodiruju
obu!u ili tle. Ponovite jo jednom# ramena, lea, aka, bokovi, stopala. =o
jednom, polako# ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oi.
%eba je gotova.
Gta se dogodilo dok ste izvodili vebu koju sam vam predloio? 'a li ste se
opustili ili vam je porasla napetost? %e!ina ljudi doivljava oputanje, retki
osete nervozu. 3koliko vam se to desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa
svojom tenzijom. 3 kom delu tela ste osetili napetost? $bratite svu svoju
panju na to. Postepeno, do!i !e do oputanja. (ko
$ovi dan 9
se veba ponovi nekoliko puta, mnogi !e moda i zadremati.
'a li ova veba oputanja donosi mir o kome govorim? $vo nije veba
oputanja, ovo je veba panje. ,,3 reduE (li duevnog miraE?@ 'a, duevnog
mira, ak i ako moda ne verujete. )o je kao da ulazite u same sebe. Kao
eksperiment, novi doivljaj, zaudno vienje stvarnosti.
Tiina koja vodi Bogu
$va razmiljanja su pomo!, uputstva za prosBvetljenje. .ovori!u vam o
molitvi, meditaciji, o radosti, duevnom miru, ivotu, slobodi i tiini.
Poe!u od tiine i odma" !u vam re!i zato# svaka staza koja vodi -ogu je
staza koja vodi tiini. )iina je poetak.
Gta je tiina?
a &stoku postoji pria o caru koji je posetio svog uitelja i rekao mu#
?Stra"ovito sam zauzet, po itav dan. Kako da doem do du"ovnog
sjedinjenja s -ogom? (li odgovori mi jednom reenicomE@ 3itelj mu je
rekao# ?=edna re bi!e dovoljnaE@ ?Koja?@ upitao je car. ?)iina@, odgovorio je
uitelj. ,,( kako da doprem do tiine?@ pitao je car. ?+editacijom.@ a
&stoku, meditacija znai nerazmiljanje, prevazilaeBnje misli. $nda je car
upitao# ?Gta je meditacija?@ 3itelj je odgovorio# ?)iinaE@ ?Kako da doprem
do )iine?@ ?+editacijomE@ ?Gta je meditacija?@ ?)iinaE@
)iina znai prevazilaenje reci i misli, da i" ostavimo iza sebe. Gta ne valja
kod reci i misli? )o to su ograniene.
l O Antoni De Melo
-og nije ono to govorimo o njemu# nije nita od onoga to zamiljamo. )o
je ono to ne valja kod reci i misli. %e!ina ljudi zarobljena je predstavama
koje su stvorili o -ogu. )o je glavna prepreka na putu spoznaje. 'a li biste
voleli da doivite tiinu o kojoj govorim?
Prvi korak je da s"vatimo. Gta? 'a s"vatimo kako -og nema nieg
zajednikog s vaom idejom o njemu.
3 &ndiji raste puno rua. Pretpostavimo da nikad u ivotu nisam osetio
miris rue. Pitam vas kakav je miris rue. +oete li mi ga opisati?
(ko ne moete da opiete tako jednostavnu stvar kao to je miris rue, kako
moete govoriti o -ogu? -og prevazilazi sve reci o njemu. )o je ono to ne
valja kod reci. =edan veliki mistik napisao je knjigu &bla$ nespoznaje, u kojoj
govori# ?Fo!ete li da spoznate -oga? Postoji samo jedan nain# nespoznajaE@
+orate iza!i iz svoga uma i svoji" misliC tada ga moete s"vatiti srcem.
S one strane reci
(ko je sve ovo istina, ta su onda Sveti spisi? $ni nam ne daju sliku -oga,
ak ni opisC nude nam samo indikacije. Sve zato to su reci nemo!ne da ga
opiu.
3zmimo da se nalazim u &ndiji i putujem ka -ombaju. Stiem do table na
kojoj pie ?-ombaj@. Kaem# ?("a, tu smo. $vo je -ombaj@. %ra!am se
nazad. Kada stignem, ljudi me pitaju# ?=esi li bio u -ombaju?@ ?-io sam.@ ?&
kakav je?@ ?Gta da vam kaB
ovi dan ''
em, uta tabla s nekim slovima, jedno je ini mi se -, drugo...@ *to. )abla
nije -ombaj, niti uopte lii na njega. ije ni crte -ombaja. Samo znak,
putokaz. )o su i Sveti spisi, samo putokazi. Kada +udrac pokae ka +esecu,
budala vidi samo prst. Aamislite da uperite prst ka mesecu i kaete#
?+esec@, a neko vam prie i kae# ?)o je, znai, +esec?@ gledaju!i u va
prst. 3 tome je opasnost i tragedija reci. /eci su lepe. ?$tac@, recimo, lepa je
re kao simbol za -oga. 7rkva o tome govori kao o tajni. -og je tajna. (li ako
bukvalno s"vatite re ?$tac@, na!i !ete se u !orsokaku, jer !e vas pitati#
?Kakav je to otac kad dozvoljava toliko patnje u svetu?@ -og je tajnaE
epoznat, nes"vatljiv, zauman, neizreciv.
Aamislimo da se ovek koji je od roenja lep zainteresuje kakva je ta zelena
boja o kojoj ljudi govore. Kako biste je opisali? emogu!eE Pita!e vas# ?'a
li je "ladna ili je topla? %elika ili mala? .ruba ili meka?@ ita od toga. Siroti
ovek Hormulie pitanja na osnovu svoji" ogranieni" iskustava. (li pretB
postavimo da sam muziar i da mu kaem# ?=a !u da ti objasnim kakva je
zelena boja B ona je kao muzika@. =ednog dana taj ovek progleda i ja ga
pitam# ?=esi li video zelenu boju?@ a on odgovori# ?isam@. Anate li zato?
)raio je muzikuE )oliko se vezao za ideju muzike da, ak i kad je video
zelenu boju, nije mogao da je prepozna.
Postoji pria o ribici u okeanu. eko joj kae# ?$, kako je beskrajan okeanE
%elianstven je, udesanE@ ( ribica, plivaju!i levoBdesno, uzvra!a# ?.de je taj
okean?@ ?Pa u njemu siE@ (li voda je sve to ona nalazi, jer nije u stanju da
s"vati staje okean. %ezana je za reci. e deava li se i nama ista stvar? +oB
! Antoni De Melo
da nas -og posmatra, dok mi, zatoenici sopstveni" ideja, uzaludno tapkamo
u mrakuE )ragino.
)iina je prvi korak da bi se stiglo do -oga i s"vatanja da su sve ideje o -ogu
potpuno deplasirane. ajve!i broj ljudi nije spreman da ovo s"vati, to
pretstavlja veliku prepreku svakoj molitvi.
'a bismo stigli do tiine, neop"odno je da postanemo svesni nai" pet ula,
koriste!i i". +nogima se ovo moe uiniti kao neto apsurdno i gotovo neB
verovatno, ali sve to treba da uinite je da gledate, sluate, dodirujete,
miriete i okusite.
a &stoku govore# ?-og je stvorio svet. -og igra u svetu@. +oete li zamisliti
ples a da ne vidite onoga ko igra? 'a li su oni jedno? e. -og je u stvaranju
kao glas pevaa u pesmi. Aamislimo da pevam neku pesmu. )u je moj glas i
ta pesma. $ni su tesno povezani, ali nisu isto. /azmislite B nije li udno da
sluamo pesmu, ali ne i glas? 'a vidimo ples, ali ne i onog ko igra?
"ledanje srcem
+oda je dovoljno da zatvorimo oi kako bi nam bila ukazana milost da
vidimo i spoznamo -oga? e. ama moe biti ukazana milost da vidimo i
spoznamo, ali to iziskuje poseban nain gledanja.
,isica je rekla +alom Princu neto udesno# ?Samo se srcem ispravno vidi.
Sutina ostaje nevidljiva za oi@. )reba znai sluati srcem, gledati srcem.
3 jednoj japanskoj prii govori se o ueniku koji sumnja u sopstvenog
uitelja# ?Krije mi najdublju
$ovi dan #
tajnu kontemplacije@. 3itelj mu odgovara# ?e, naprotiv@. 3enik ostaje pri
svome. =ednog dana "odali su u podnoju planine i uli pticu kako cvrku!e.
3itelj je upitao uenika# ?=esi li uo cvrkut ptice?@ ?'a@, odgovorio je
uenik. ?Sada zna da nita nisam sakrio od tebe@, rekao mu je uitelj. ?'a@,
potvrdio je uenik. Anate li ta se dogodilo? 3enik je osetio srcem, sluao
je srcem. )o je ta milost koja nam se moe ukazati, samo ako umemo da
gledamo i sluamo.
Aamislite da posmatram zalazak sunca. eki seljak mi prie i pita me# @Gta
gleda? Kao da si opinjen.@ =a mu odgovorim# ?$pinjen sam ,epoBtomE@
Siroti ovek onda pone da dolazi svake veeri na to mesto, trae!i ,epotu, i
pita se kud se sakrila. %idi sunce, nebo, oblake, drve!e. (li gde je ,epota?
$n ne s"vata da ,epota nije jedna stvar. ,epota je nain gledanja na stvari.
Pogledajte oko sebe. Aaista se nadam da !e vam biti ukazana ova milost, jer
!e vas obuzeti spokoj stvo dok gledate, i utonu!ete u tiinu i mir. )ada !ete
videti. Kako se kae u jeBvanelju po =ovanu# ?$n je bio u svetu, i svet je
radi jega stvoren, ali svet .a nije prepoznao@. (ko pravilno gledate, moda
ga prepoznate. adam se da !ete, gledaju!i ples, videti i onog ko igra.
Sveto pismo je prst koji pokazuje Svetlost. Koristimo reci da bismo i"
prevazili i stigli do tiine. Kako? 3zmimo, na primer ovaj deo# ,,( u
poslednji veliki dan praznika, Fristos je ustao i pozvao# IKo je edan, neka
doe k meni i pijeI@ 6=ov. :CJ:<. Poimo od pretpostavke da je to to ste
proitali ostavilo utisak na vas. Gta dalje? e itajte dalje, ve! izgovarajte tu
reenicu# ?Ko je edan neka doe k meni i
$ Antom De Melo
pije@, obra!aju!i se svome srcu. Ponavljajte i ponavljajte ove reci, sve dok
vam ne ispune srce. ije neop"odno razmiljati o smislu sami" reci# vae srce
zna nji"ov smisao. Kada stignete do ispunjenosti, reagova!ete na reci. Kako?
eki !e moda re!i# ?Svako? Aar to "o!e da kae, .ospode? ,opov, greB
nik? 'obro, evo me, daj mi da pijemE@ eko drugi !e re!i# ?e verujem. $
kom pi!u je re? )oliko sam ti puta prilazio i nikad mi nita nisi daoE@ )u
neko ose!a razoaranje, srce mu je ispunjeno gnevom i ozlojeeno!u, i
sasvim je razumljivo to tako govori sa -ogom. )o je velika molitva, jer
najpotenije iznosi ono to taj ovek nosi u svom srcu. eko tre!i bi mogao
da kae# ?Sasvim mi je jasno o emu govori, .ospode, jer si mi ve! davao
da pijemE *vo me, opet sam oedneoE@
$vo je jedan od naina da se uzvrati na poziv -iblije. (li moe do!i i trenutak
kada ste previe umorni da biste reagovali recima. Kad vas ose!anja preplave,
s toliko dubine i snage koje nijedna re ne moe da izrazi, moete samo da
ne inite nita, da ostanete u tiiniC odgovor -ogu prevazilazi ma koju re,
neizreciv je. $stanite u toj tiini sve dok vam panja ne popusti. )ek tada
uzmite knjigu i nastavite s itanjem, do trenutka kada vas uzdrma neka druga
reenica.
*to naina kako da itate reci Svetog pisma da biste i" prevazili, sve do
tiine. >itati, izgovarati i odgovoriti. +aloBpomalo, rezultat !e biti tiina. (
u tiini nalazite -oga.
Postoji jo jedan nain kako da se pristupi Svetom pismu. $stanite u tiini,
gledaju!i i sluaju!i. ( kada dostignete ovaj duboki unutranji mir, seti!ete
se neke reenice iz -iblije.
(Hovi dan '(
)um talasa
*nate li ta !e se desiti? /eci Svetog pisma kao da !e se urezati u vae srce.
ji"ovo znaenje postaB!e tako snano da !e samo produbiti tiinu u kojoj
se nalazite. 'obi!e znaenje koje prevazilazi ono koje um moe da s"vati.
+ogu li ove reci uznemiriti va unutranji mir? )o je kao mir i spokojstvo
veeriC oslukujete cvrkut ptice ili crkvena zvona, i ti zvui ine vau tiinu
jo dubljom.
/azmislite o slede!im recima# ?Prii, poi sa mnomE@ ?Sve je mogu!e za
onoga koji veruje. %eruBje li da ja to mogu uiniti?@ ?+irE@ ?e strepite,
to sam jaE@ ?%oli li me?@ Aamislite daje &sus tu, da stoji pred vama i
upu!uje vam ove reci. +orate odoleti iskuenju da odgovorite. Kutite, nita
ne odgovarajte. Pustite da reci dopru do vaeg srca, da obuzmu itavo vae
bi!e. &, kad vie ne moete da izdrite, reagujte, dajte svoj odgovor.
ajverovatnije !ete u!i u tiinu pre svog odgovora. )o je veoma jednostavan i
eHikasan metod da bi se stiglo do tiine.
Sada !u vam ispriati jednu priu, kao najkra!i put od ljudskog bi!a do
istine.
a jednom ostrvu, oko tri milje od kopna, postojao je "ram. 3 tom "ramu
bilo je "iljadu srebrni" zvona, veliki" i mali". Kad god bi vetar duvao, zvona
su zvonila. Prialo se da svako ko uje ova zvona biva prosvetljen i
doivljava duboko jedinstvo s -ogom.
Proli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. $strvo, "ram i zvona. $stala je
samo legenda da ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da i" uje
stie pravo do -oga. =edan mladi! preao je stotine
% Antoni De Melo
kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako se govorilo, nekada mogla
uti zvona sa potonulog "rama. Seo je u "lad jednog drveta kraj okeana i
napeto iekivao ne bi li uo zvuk ovi" zvona. Koliko god oslukivao, uo je
samo um talasa koji su se razbijali o stene i zapljuskivali obalu. )o je
poelo da ga iritira, jer se trudio da ne uje taj zvuk, ne bi li uo zvona.
Pokuavao je nedelju dana, dve, etiri... puna tri meseca. Kada je ve!
razmiljao da odustane, uo je jedne no!i kako starci iz sela priaju o ljudima
koji su doiveli tu milost. jegovo srce se ponovo probudilo, ali znao je da
us"i!enje srca ne moe zameBniti zvuk ovi" zvona.
akon estBsedam meseci resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj
kraj. +oda je ipak samo legenda u pitanju, mislio je, moda milost nije bila
namenjena njemu. Pozdravio se sa ljudima kod koji" je boravio, i zatim
otiao do obale, da se oprosti s drvetom koje mu je tako dugo prualo "lad,
sa morem i nebom. 'ok je tako sedeo, udubio se u um talasa, i prvi put
otkrio da je taj zvuk veoma prijatan, da oputaC taj ga je zvuk doveo do
tiine. &, dok je tiina postajala sve dublja i dublja, neto se dogodilo.
>uo je kao zveckanje nekog zvoni!a. 3plaio se i pomislio# ?+ora da je u
pitanju autosugestija. 3obrazio sam ovaj zvuk@. Ponovo je poeo da osluB
kuje um talasa, opustio se i stupio u tiinu. )iina se zgusnula i opet je uo
ti"i zvuk zvona. Pre nego to je stigao da se uplai, zazvonilo je drugo
zvono, pa tre!e, pa jo jedno... da bi na kraju zazvonilo svi" "iljadu zvona
potonulog "rama. )ada je doiveo milost spajanja s -ogom.
$ovi dan &
(ko "o!ete da ujete zvuk zvona, oslukujte um mora. (ko "o!ete da vidite
onog koji igra, gledajte ples. .ledajte, sluajte, "ranite nadu da !e vam jedB
nog dana biti podareno da vidite i spoznate, svojim unutranjim bi!em.
Misti$a +antazija
=ednog dana -og se umorio od ljudi. eprekidno su mu dosaivali, trae!i
od jega sve i svata. Aato je resio da se sakrije na neko vreme. $kupio je
sve svoje savetnike i upitao i"# ?.de da se sakrijem? Koje je najbolje
mesto?@ =edan mu je odgovorio# ?a vr" najvie planine na svetu@, drugi#
?a dno okeaBna, tamo te niko ne!e prona!i@, tre!i# ?ajbolje da se
sakrije na tamnu stranu +esecaC to je najbolje mesto, ko bi te tu
pronaao?@ a kraju, -og se obratio svom najpametnijem anelu sa istim
pitanjem# ?.de da se sakrijem?@
(neo se nasmeio i odgovorio mu# ?Sakrij se u ljudsko srce. )o je izgleda
mesto u koje nikad ne zalaze@.
$va drevna indijska pria sauvala je svoju aktuelBnost. Podsetite se
jednostavne vebe panje koju sam vam predloio. $na vas vodi do vaeg
srca. %odi vas vaoj ku!i. )o je znaenje onog ?vra!anja sopBstvenom srcu@.
%ratite se svojoj osnovi, vratite se sebi, i to na jedan veoma jednostavan
nain. Sve to treba da uinite je da stupite u dodir sa sopstvenim telom.
(li to morate sami da uinite. (ko budete istrajni, vremenom !ete otkriti
neizrecive stvari, i to !e vam doneti duevni mir. %ae srce bi!e ispunjeno
mirom i svi stra"ovi !e ieznuti. (li za to je potB
8 Antom De Melo
rebno vreme. Aa unutranji mir ne postoji magina Hormula. 'o njega se
stie sporo, uz puno strpljenja.
+oda !ete mi re!i da je ba vreme ono to vam nedostaje. +eutim, ako
neto zaista "o!ete, uvek !ete na!i vremena za to. a primer, kada vozite.
$seBtite volan koji drite, osetite sedite pod vama, stopala u obu!i,
postanite svesni svoga tela, stupite u dodir sa itavim svojim telom.
emojte samo zatvarati oiE )o !e vas smiriti i pomo!i vam da otkrijete ta
sve ove vebe mogu da vam prue.
'ozvolite da nabrojim neke od eHekata takvi" vebi, iako se gotovo nikada
ne moe umovati o njima. ?3ini i vide!eE@ kae se na &stoku. (li ta uopBte
treba da se dogodi osobi koja izvodi ovu vebu? $na pre svega vra!a
vitalnost, ivi sopstvenu sadanjost. ( to je neto izuzetno, kada zaista
,ivimo sopstvenu sadanjost. >esto vam se desi da ne znate gde ste ostavili
neku stvar? Stalno ste napeti, na ivici iscrpljenosti? iste u stanju da se
usredsrediBte? e se!ate se ni onog to vam se jue desilo? Sve su to
simptomi koji ukazuju na vau potrebu da ivite svoju sadanjost. =edan
veliki indijski guru razgovarao je s grupom menadera, rekavi im# ?Kao to
riba umire kad je izbaena na suvo, tako !ete i vi umreti ako ostanete
ulovljeni u svetovna zbivanja. /iba mora da skoi u vodu, tamo je njen ivot.
%i morate da se vratite svome srcuE@ =edan od menadera ga je pitao# ?Fo!ete
li da kaete kako treba da se okanemo svoji" poslova i odemo u manastir?@
?e, ne@, odgovorio je guru. ?isam vam rekao da odete u manastirC
nastavite i dalje sa svojim poslom, ali vratite se svome srcu.@
$ovi dan 9
S"vatate li? %ratiti se srcu ne znai posvetiti se nekom tajanstvenom planu
mistike Hantazije. )o samo znai povratak ku!i, sebi samima, da ponovo
ivimo sadanjost. )ek od tog trenutka !ete poeti da ivite.
$sim toga, ove vebe !e vam doneti duevni mir, spokojstvo, nave!e vas
da razmiljate. -rzina je udesna stvarC nemam apsolutno nita protiv nje.
(li kada se brzina pretvori u uurbanost, tada postaje otrov.
=apanci imaju poslovicu o kojoj treba ozbiljno razmisliti# ?$nog dana kada
prestane da putuje, konano !e sti!i@. =a bi" to rekao ovako# ?$nog
dana kad prestane da tri, konano !e sti!i@.
)o me podsetilo na priu o ocu koji je sa decom bio u muzeju i neprestano
govorio# ?-re, bre, jer ako se tako zadravate pored svake stvari, nita neB
!ete videtiE@ )o je ono to je uasno u ivotu. )o je ono to svi mi radimo.
Provodimo ivot u napornim pokuajima da uteBdimo vreme i, u
meuvremenu, mi pro!erdamo taj isti ivot. )o je ono o emu je govorio
&sus# ?$svojio si svet i usput izgubio duu@.
Postoji pria o mladom oveku koji se vozio sa svojom enom. %oleo je da
vozi velikom brzinom. =ednog dana, dok je jurio autoputem, ena je otvoB
rila autoBkartu i rekla mu# ?'ragi, proli smo izlaz sa autoputaE@ da bi on,
sav ponosan, uzvratio# ?ije bitno, potukao sam sopstveni rekordE@ *to
uasa modernog ivota. Svi mi prolazimo kroz to. (li znate li ta !e vam
pomo!i da izvedete vebu koju sam vam predloio? *vo ta# potrebno je
samo da usporite.
*+ Antoni De Melo
Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao? 'vadeset minuta?
Probajte da utroite dvadeset i pet. *nam da #e neko pomisliti da nisam norB
malan, ali samo me posluajte. Koliko vam treba da dorukujete. Pet minuta?
'orukujte deset minutaE >estitajte sebi za svaki" nekoliko trenutaka koje
dodajete svakoj stvari koju inite. Aa nedelju dana poBe!ete da ivite u
sadanjosti.
'oncentracija
=edan poslovni ovek iz -ombaja govorio mi je da se plai meditacije, jer
misli da bi to nakodilo njegovim poslovima. %ebe koje sam vam predloio
zgodne su upravo za ljude s puno obaveza, za "iperBaktivne, nikako za
mona"e zatvorene u nekom manastiru. )aj poslovni ovek, bez obzira na
svoj stra" od meditacije, uvideo je nakon ovi" vebi da mu posao sve bolje
ide.
Anate li zato? Aato to je bio oputeniji, a samim tim porasla mu je mo!
koncentracije. Poeo je da radi stvari jednu po jednu. )o je velika stvar kod
molitve# koncentracija. (ko ponete da radite jednu po jednu stvar, bi!ete
bukvalno prisutni u svakom trenutku, u svakoj svojoj radnji.
,ako je s"vatiti zato su poslovi tog oveka krenuli nabolje i zato je postao
tako eHikasan.
'a li su to du"ovne vebe? 'a li je to meditacija? Svakako. a &stoku
milioni ljudi rade samo to, nita drugo, i dostiu visok du"ovni nivo. 3 tome
je sutina molitve# -og i du"ovnost bivaju otkriveni u ivotu, ne van njega.
Se!ate li se ta sam vam govorio o tiini? &sto vai i ovde.
l
$ovi dan !
- molitva? Sve zavisi od vae deHinicije. (ko pod molitvom podrazumevate
razgovor sa -ogom, onda to nije molitva, jer ne razgovarate sa -ogom, kada
usredsreujete svoju panju na ose!aj sopstvenog tela, na njegove pokrete
dok "odate. +eutim, ako molitvu tretirate kao sjedinjavanje sa -ogom, to
je onda zaista molitva. 'o molitve stiete izvoenjem jednostavne vebe
koju sam vam predloio# obratite panju na senzacije sopstvenog tela.
$va veba done!e vam mnoge druge blagodeti. Pre svega du"ovne blagodeti
B na primer, sposobnost da pri"vatite stvarnost takvu kakva je. )o !ete sami
otkriti. Pretpostavimo da neko od vas nema strpljenja i istrajnosti da
uporno radi ovu vebu. 3 tom sluaju, preporuujem druge dve
jednostavne du"ovne vebe. Prva je veba pri"vatanja# ?-oe, podari mi
sposobnost da promenim ono to moe da se promeni, da pri"vatim ono
to ne moe, i mudrost da i" meusobno razlikujem@. Postoji mnogo toga u
naem ivotu to se ne moe promeniti. -espomo!ni smo i, ako nauimo da
kaemo IdaI ovim stvarima, sti!i !emo do duevnog mira. +ir boravi u tom
IdaI. e moemo zaustaviti prolazak vremena, spreiti smrt voljene osobe,
prevazi!i ogranienja sopstvenog tela.
Stanite zato ispred stvari koje ne moete da proBmenite. & recite svoje IdaI.
)ako !ete stupiti u razgovor sa -ogom. aravno, teko je. emojte primoB
ravati sebe. (li, ako uspete da u sopstvenom srcu kaete IdaI, re!i !ete IdaI
-ojoj volji.
(ko istrajete u ovom stavu, na!i !ete mir ak i u onim stvarima koje uporno
elite da promenite.
** Antom De Melo
Distanca
'ruga dodatna veba je veba distance. Setite se svog detinjstva, kada ste se
tako uporno posve!ivali neemu, kada ste tvrdoglavo odbijali da se neega
odreknete. iste mogli da ivite bez toga. Setite se neega to ste tada
mrzeli, ili neega to vas je plailo. +nogi od ti" stra"ova i danBdanas
prisutni su u vama. Gta se dogodilo? =esu li proli ili nisu? %eba je slede!a#
napravite spisak stvari od koji" se ose!ate zavisnim, stvari kojima
gospodarite, stvari koji" ne biste da se odreknete. /ecite svakoj od nji"# ?Sve
!e ovo pro!i@. apravite i spisak onoga to vam se ne dopada, svega to
mrzite, to ne podnosite i svakoj od ti" stvari recite# ,,& ovo !e pro!i@.
Kada se Frist rodio, aneli su pevali mir a kada je umro, ostavio nam je
poklon# svoj mir. ?'ajem vam svoj mir.@ +ir je poklon, ne moemo ga sami
proizvesti, niti ga izmisliti. Sve to moemo uiniti je da otvorimo svoja
srca kako bismo ga zadobili.
Postoji pria o vojskovoi koji je otiao kod proroka da ga izlei od lepre.
Kada mu je prorok rekao# ?&di, okupaj se sedam puta u reci =ordan@, vojskoB
voa se pobunio. =edan od njegovi" slugu rekao mu je# ?'a je prorok
za"tevao neto veoma teko od vas, vi biste to uinili. +eutim, on trai
neto sasvim lako, sasvim lako@. &zvedite neku od ovi" krajnje jednostavni" i
laki" vebi. i ne sanjate kakvog !e to eHekta imati na vas, kakve !e
promene izazvati u vamaE
A,ovt dan !#
(adost
=ednu od najuveniji" reenica u "ri!anskoj literaturi izgovorio je Sveti
(vgustin# ?ainio si nas za sebe, .ospode, i nae srce ne miruje dok se ne
odmori u tebi@.
Kad god ovo proitam, setim se Kabira, jednog od najve!i" mistiki"
pesnika &ndije i sti"a koji ga je proslavio# ?Smejao sam se kad su mi rekli
daje i riba u vodi edna@. /azmislite o toj poetskoj slici# edna riba u vodiE
Kako je mogu!e?
+i, ljudska bi!a, ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. Posmatrajte svet oko
sebe# drve!e, ptice, travu, ivotinje... sve to je stvoreno. /e!i !u vam
neto. >itav svet prepun je radosti. Sve to ivi sre!Bno jeE Anam, znam#
postoji bol, patnja, prolaznost, starenje i smrt. 'a, sve je to deo ovog sveta,
ali s"vaBtate li vi ta je stvarno sre!a? Samo je ljudsko bi!e edno, samo je
ljudsko srce nemirno. Aar to nije udno? Aato je ovek nesre!an, i ta
moe uiniti da pretvori svoju tugu u radost? Aato su ljudi tuni? Aato to
polaze od pogreni" ideja i naopaki" stavova, od iluzija i predrasuda.
Prva pogrena ideja od koje ljudi polaze je da je radost neto srodno euHoriji,
uivanju, zabavi. S takvom idejom u glavi, ljudi kre!u u potragu za drogama
i stimulansima, i zavravaju u depresiji. =edina stvar s kojom treba da se
drogiramo je ivot, to spada u tzv. lake droge, ali su eHekti dugotrajni. )o je,
dakle, prva pogrena ideja koje se treba osloboditi. /adost nije isto to i
euHorija, koja ponekad prati radost, ali nije neop"odna.
*- Antoni De Melo
'ruga pogrena ideja je u naem stavu da moemo posti!i sopstvenu sre!u,
da moemo uiniti neto kako bismo je zadobili. $vde gotovo da proB
tivreim sebi, jer se spremam da vam kaem ta moemo da uinimo da
bismo bili re!ni. +eutim, sre!a ne postoji sama po sebi. $na je uvek
poslediBca neega.
)re!a i moda najpresudnija pogrena ideja o sre!i lei u verovanju da se
ona nalazi izvan nas, u spoljnom svetu, u drugim ljudima. ?Promeni!u poB
sao, tako !u moda biti sre!niji@, ili# ?Promeni!u ku!u, zasnova!u novi brak,
moda !e mi to doneti sre!u@, itd. Sre!a nema apsolutno nikakve veze sa
bilo ime izvan nas. ,judi ve!inom misle da !e i" novac, mo!, ugled uiniti
sre!nim. +eutim, nikad nije tako. Pre !e najve!i bednici ostvariti sre!u.
Se!am se jedne prie o zatvoreniku. -io je baen u podzemlje, muili su ga
svakog dana. =ednog dana, prebacili su ga u novu !eliju. 3 toj !eliji bio je
mali prozor kroz koji je mogao da vidi komad plavog neba danju i nekoliko
zvezda no!u. >ovek je bio toliko zadivljen ovim spektaklom da je napisao
dugako pismo svojima kod ku!e, opisuju!i svoju bezmernu sre!u. Kada sam
proitao ovu priu, pogledao sam kroz prozor. Preda mnom se prostirala
priroda u svojoj lepoti. -io sam slobodanC nisam bio zatoen, mogao sam da
idem kud god mi se pro"teE &pak, ubeen sam da nisam doiveo ni deli!
radosti siroBtog zatvorenika.
eto slino itao sam u romanu o oveku koji je bio deportovan u jedan
sovjetski koncentracioni logor u Sibiru. Kao i ostale logorae, budili su ga u
etiri ujutro, kada je dobijao komad "leba kao obrok
$ovi dan *.
za itav dan. 'olo mu je da ga odma" pojede, ali pomislio je# ?-olje da
sauvam malo, zatreba!e mi kad padne no!, esto ne mogu da zaspim od
gladi. (ko ove no!i budem imao pare "leba, moda !u uspeti da zaspim@.
akon tekog rada koji je potrajao itav dan, konano je legao, pokrio se
bednim !eBbetom i pomislio# ?'anas je bio dobar dan. isu me terali na rad
po ledenom vetru. ( no!as, ako ne budem mogao da zaspim, imam pare
"leba da utolim glad@. +oete li zamisliti radost i sre!u tog oveka?
=ednom sam upoznao paralizovanu enu koju su svi pitali# ?$tkud ti tolika
radost koja zrai iz tebe?@ a ona je odgovarala# ?&mam sve to mi je
potrebno za sre!u. +ogu da radim najlepe stvari na svetu.@ Paralizovana, u
bolnikoj postelji, a ipak prepuna radosti. Kakva izuzetna enaE
/adost i sre!a ne nalaze se u spoljnom svetu. $slobodimo se jednom
zauvek ove iluzije i to !e nam promeniti ivot.
S one strane nas
Postoji jo neto ega treba da se oslobodimo, ako elimo sre!u i radost.
+oramo promeniti neke nae stavove. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i
jedino vidi samog sebe. Koliko ste puta uli decu kada govore# ?(ko ne!e
da se igra sa mnom, idem ja ku!i@?
&spitajte sebe. /azmislite o onome to u vama izaziva nesre!u i potrudite se
da otkrijete ono to sebi gotovo nesvesno govorite# ?(ko ne uspem da
ostvarim ovo ili ono, odbijam bilo kakvu sre!u@.
!% Antom/ De Melo
?(ko ne dobijem ovo ili se ne dogodi ono, sre!a mi je nevana.@ +noge
osobe nisu sre!ne zato to postavljaju uslove sopstvenoj sre!i. $tkrijte da li
ovakav unutranji stav postoji u vaem srcu i odstranite ga. Postoji divna
pria o oveku koji je neprestano dosaivao -ogu svojim molbama i
za"tevima. =ednog dana -og je presekao stvar recima# ?'ostaE &ma samo tri
elje. Kada se ostvare, nita vie ne!e dobiti. 'a ujem, govoriE@ Abunjen,
ovek je upitao# ?+ogu li bilo ta da traim?@ ?'aE@ odgovorio je -og. ?(li
samo tri elje i gotovoE@ Posle kra!eg okBlevanja, ovek je progovorio#
?Ana, .ospode, pomalo se stidim, ali voleo bi" da se oslobodim moje eneC
glupa je i stalno me maltretira... epodnoljiva jeE e mogu vie da ivim s
njom. +oe li da me oslobodi nje?@ ,,3 redu@, rekao je -og, ?tvoja !e
elja biti usliena.@ & ena je umrla. Kada su prijatelji i rodbina doli na
sa"ranu i poeli da se mole za pokojnicu, ovek je najednom uzviknuo u
sebi# ?+oj -oe, imao sam izuzetnu enu koju uopte nisam umeo da
cenim dok je bila iva@. $setio je veliku slabost i obratio se -ogu# ?%rati mi
je u ivot, .ospodeE@ -og mu je odgovorio# ?'obro. )voja druga elja bi!e
ispunjena@. >oveku je preostala samo jedna elja. ?Gta da zatraim?@ mislio
je. $bratio se prijateljima za savet. eki su mu savetovali# ?)rai novac. S
novcem moe imati sve to poeli@, drugi# ?Gta !e ti novac ako nema
zdravlje? )rai zdravlje@, dok su tre!i govorili# ?Gta ti vredi zdravlje kad !e
jednog dana umreti? )rai besmrtnost@. Siroti ovek nije vie znao ta da
zatrai, jer mu je neko rekao# ?Gta !e ti besmrtnost ako nema nikog koga
bi voleo? )rai ljubav@. Samo je mislio i mislio... ali
$ovi dan ! &
nije doao ni do kakvog zakljuka, nije mogao da odlui ta da zatra,i.
Prolo je pet godina... deset godina... =ednog dana -og ga je upitao# ?Kada
!e mi re!i svoju tre!u elju?@ a ovek mu odgovorio# ?.ospode, potpuno
sam zbunjen, ne znam ta da zatraimE +oe li )i da mi kae ta da
traim od )ebe?@ -og se nasmejao i rekao mu# ?'obro, ja !u ti re!i ta treba
da zatrai. )rai da bude sre!an, ta god te zadesilo. )rai radost, u tome
je tajnaE@
)ljesak jedne ruke
'rugi pogrean stav je vezivanje. (ko se veemo za negativne emocije,
nikad ne!emo biti sre!ni. e kaem time da se treba kloniti onoga to se
naziva negativnom emocijom. e bismo bili ljudi ukoliko nikad ne bismo
doiveli napetost ili potitenost, ako se nikada ne bismo rastuili zbog
nekog gubitka. egativne emocije su neto sasvim prirodno. $no to je
neprirodno, to ne valja, je vezivanje za ove emocije. &zvedite slede!u
vebu. +oda je pomalo teka, ali je veoma korisna. Aamislite svoje
duevne patnje, ljubomoru, ose!anja krivice, razoaranja, itd. i upitajte
sebe# ?Gta !e se desiti ako sve to odbacim?@
3 zenBbudizmu postoji izuzetna du"ovna veba pod nazivom koan. aje!e
je to pitanje koje uitelj postavlja ueniku, pitanje na koje nema racionalnog
odgovora. a primer# ?Kako zvui pljesak jedne ruke?@ ili# ?Kakav si oblik
imao pre svog zae!a?@
'a!u vam jedan koan kao vebu. 3pitajte sami sebe# ?Gta !e se dogoditi
ako se odvojim od svoji"
!8 Antom De Melo
negativni" emocija, od svog ose!anja krivice, svoji" razoaranja, svoje
zavisti?@ Anate li ta se moe desiti nakon ovog pitanja, ovog koana? +oe se
desiti da na povrinu ispliva stra". astavite da postavljate sebi ovo pitanje.
Gta !e se dogoditi? +oda !ete do!i do velikog otkri!a.
Predloi!u vam etiri jednostavne vebe, koje vam mogu pomo!i da pronaete
svoju sre!u i radost.
Najlep!e stvari na svetu
Prvu vebu ne!u izloiti. $tkrijte je u slede!oj prii.
>uveni uitelj ena po imenu /jokan boravio je u podnoju jedne planine i
vodio vrlo jednostavan ivot. =ednog dana u njegovu kolibu uao je lopov,
ali nije naao nita vredno krae. 'ok je preturao naokolo, naiao je /jokan
i rekao mu# ?-a si se namuio. e moe sad oti!i prazni" ruku@, da bi mu
zatim dao svoju ode!u i pokriva. Abunjen, lopov je sve to uzeo i pobegao.
3itelj je seo na prag kolibe, pogledao u sjajni +esec na nebu i pomislio#
,=adBniakE Kad bi" samo mogao da mu dam ovaj prekrasni +esecE@
Kakvu vrstu vebe preporuuje ova pria? Pokuajte da to sami otkrijete.
$va veba i koan koji postavlja izvanredni su za one koji trae postepene, ali
dugotrajne rezultate. %i moda elite neto to !e se odma" pokazati? +oda
elite momentalno iskustvo radosti? Sre!u koju !ete istog asa doiveti?
$nda pokuajte sa slede!e tri vebe koje vam predlaem.
ovi dan
./
Prva veba. Pokuajte da od srca kaete# ?Kako sam sre!na 6sre!an<E Kako
sam za"valna za sve ovoE@ *nate li da je nemogu!e biti istinski za"valan a
ne biti sre!an.
=ednom rabinu doao je potpuno unezveren ovek i rekao mu# ?/abi,
pomozi miE +oja ku!a je pakaoE Divimo svi u jednoj sobi Bja, moja ena,
deca i porodica moje ene. )o je pakaoE ema mesta za sve@. /abin se
nasmeio i rekao mu# ,,3 redu, pomo!i !u ti, ali mora mi obe!ati da !e
uiniti sve to ti budem naloio@. ?aravno.@ uzviknuo je ovek. ?$be!avam
tiE $be!avam ti sve to god mi kae da uinimE@ /abin ga je upitao#
?Koliko ima ivotinja?@ >ovek je odgovorio# ?=ednu kravu, kozu i est
kokoaka@. /abin mu je naloio# ?3vedi sve te ivotinje u sobu i javi mi se za
nedelju dana@. >ovek nije mogao da poveruje svojim uima, ali obe!anje je
obe!anje. Potpuno slomljen, vratio se ku!i. Posle nedelju dana, sav rastrojen,
doao je kod rabina i rekao mu# ?=a ludimE ,udimE 'obi!u irE 'obi!u
inHarktE Preklinjem te, uini netoE Pomozi miE@ /abin mu je smireno
odgovorio# ?&di ku!i, izvedi ivotinje iz sobe i vrati i" u talu. 'oi za
nedelju dana@. >ovek je otrao ku!i. Kada je prolo i ti" nedelju dana, pojaB
vio se kod rabinaC oi su mu blistale od radosti kad je uzviknuo# ?/abi,
mnogo nam je lepoE 3 ku!i je pravi rajE@
S"vatili ste, zar ne? ?%eito sam se alio to "odam bos, sve dok nisam
upoznao oveka bez stopala.@
Pomislite na onu izuzetnu enu, Felen Keler. .luBva, nema, lepa, a tako puna
ivota. (ko se nauite za"valnosti, prona!i !ete tajnu sre!e. Pokuajte.
0+ Antoni De Melo
Aamislite sebe u situaciji paralizovane ene koju sam vam pomenuo. Stavite
se u njen poloajE +oete ak le!i na pod da biste bolje osetili njenu situaciB
ju. Aamislite da ste paralizovani i recite# ?+ogu da uinim najlepe stvari na
svetu. &mam sve ono to je najlepe na ovom svetuE@
$tkrijte koje su najlepe stvari na svetu. )ada !ete otkriti ta zaista znai
voleti, kuati, mirisati, gledati, sluati, opipati. 'esi!e vam se da ujete cvrB
kut ptica, um vetra u kronjama i glasove bliski" osoba, da vidite nji"ov
lik. $tkri!ete sve ove stvari i konano okusiti tajnu za"valnosti.
Monahov dijamant
'ruga veba. %eoma je jednostavna# mislite na jueranji dan. Setite se ta
se deavalo, jednog dogaaja za drugim, i izrazite svoju za"valnost za svaki
od nji". /ecite# ?Fvala. Kakva sre!a da mi se to dogodiloE@ %eoma je
verovatno da !ete se setiti i nekog neprijatnog dogaaja. Aastanite.
/azmislite. ?)o to mi se desilo, desilo se za moje dobro.@ (ko tako zakB
ljuite, recite ?Fvala@ i nastavite.
)re!a veba koju vam predlaem povezana je sa verom. Pret"odne dve bile su
povezane sa za"valno!u. $va se tie vere, verovanja da je sve to postoji
dato od -oga za dobrobit svakoga od nas.
)u vebu nazivam blagoslov. +islite na dogaaje iz prolosti, prijatne ili
neprijatne i recite# ?'obro mi je inilo, to su bile dobre stvari za mene@.
+islite na stvari koje vam se sada deavaju i recite# ?'obro je, dobro je
ovako...@ Pomislite na budu!nost i reciB
$ovi dan #
te# ?Sve !e biti dobro, dobro !e biti...@ Anate li ta !e se dogoditi? %era !e se
pretvoriti u radost. %era koja se zasniva na ubeenju daje sve u -ojim rukaB
ma i da !e se sve okrenuti na dobro za nas, za nau sre!u.
=edan ovek pritrao je mona"u koji je prolazio selom. ?'aj mi kamenE 'aj
mi dragi kamenE@ vikao je. +ona" ga je upitao# ,,$ kakvom kamenu govoB
ri?@ >ovek mu je odgovorio# ?-og mi se no!as ukazao u snu i rekao mi#
ISutra !e u podne kroz selo pro!i mona" i da!e ti kamen, a ti !e tako
postati najbogatiji ovekI B zato, daj mi taj kamenE@ +ona" je zavukao ruku
u svoju vre!u i izvadio najve!i dijamant na svetu, velik kao kokosov ora"E
Aatim je rekao# ?$vaj kamen trai? aao sam ga u umi. 3zmi ga@.
>ovek je doepao kamen i otrao ku!i. +eutim, itave te no!i nije mogao
da zaspi. 3 zoru je izaao i potraio mona"a. aao ga je kako blaeno
spava pod jednim drvetom, probudio ga i rekao mu# ?%ra!am ti tvoj
dijamant. )i si najbogatiji ovek na svetu kad si sposoban da se tako lako
odBrekne bogatstva. Sada ti se i ja pridruujem@.
)o je ono to treba da otkrijemo da bismo doli do radosti.
*ivot
=ednog dana -uda je sedeo okruen svojim uenicima, kada se pojavio neki
starac koji mu je rekao# ?Koliko dugo eli da ivi? )rai milion godina i biB
!e ti podareneE@ -uda mu je bez oklevanja odgovorio# ?$sam godina@. Kada
je starac nestao, uenici su se, razoarani, pobunili# ?3itelju, zato nisi
traB
0* .Antom De Melo
io milion godina? Aamisli koliko bi dobra uinio, stotinama, "iljadama
generacijaE@ -uda je s osmeB"om uzvratio# ?(ko ja poivim milion godina,
ljudi !e biti mnogo zainteresovaniji da produe svoj ivot nego da dostignu
mudrost@.
'a li ste s"vatili smisao njegovog odgovora? ,judi su daleko vie privueni
perspektivom preivljavanja nego kvalitativnim uzdizanjem sopstvenog
ivota. Koliko je to istinaE Aaista je malo oni" koji ulau vreme i energiju da
uzdignu svoje postojanje na neki vii nivo. +oete i umreti a da uopte niste
iveli u pravom smislu reci. ,judi misle da su ivi zato to diu, jedu,
govore, idu tamoBovamo. isu mrtvi, jasno je. (li da li su zaista ivi? 3
sutini, oni nisu ni ivi ni mrtvi. Gta znai biti zaista iv? Anai tri stvari# biti
ono !to jesi, biti sada i biti ovde.
-iti iv znai biti ono to jesi. Divi smo u onoj meri u kojoj smo zaista ono
to smo. +oemo se upitati# ?Aar ja nisam ja? ( ko sam onda ako nisam
ja?@ +eutim, ima mnogo osoba koje nisu ono to su, samo su marionete.
Pretpostavimo da imamo psa. 3 mozak mu ugradimo ip i poaljemo ga
daleko od nas, a odavde mu aljemo signale. Kaemo mu# ?FopE@ i on skoi.
Kaemo# ?,eziE@ i on legne. Svi su zadivljeni. ?Kakav izuzetan pasE@ govore.
(li on je samo objekat daljinskog upravljanja, to moe biti odgovaraju!a
slika za milione ljudi na ovom svetu.
+nogi ljudi dolaze da mi trae savet kako da rese svoje du"ovne i emotivne
probleme, i ja se esto pitam# ?a ije glasove odgovaraju ovi ljudi? a ije
glasove iz prolosti?@ & upoznajem neobine osobe, depresivne, pune
predrasuda.
A,ovi dan ##
(jntajn je rekao da je lake razbiti atom nego predrasudu. ,judi nisu ono
to suC na odreeni nain, gotovo svi su kontrolisani. Gta je rezultat? Postaju
marionete# ponaaju se, delaju i ose!aju na me"aniki nain. emaju iva
ose!anja niti ivo ponaanje, a nisu ak ni svesni toga. $dgovaraju na
glasove ljudi, na iskustva koja pripadaju prolosti. 'oiveli su odreena
iskustva koja su i" obeleila za ceo ivot, koja i" dre pod kontrolom. Aato
nisu slobodni, nisu ivi. *to osnovne prepreke du"ovnom ivotu.
?(ko "o!ete da budete moji uenici, morate zamrzeti svog oca i majkuE@
$ve Kristove reci izazivaju zgraanje kod ljudi. Gta znae? aravno, &sus
nije "teo da kae kako bi trebalo da mrzimo svoje roditelje. Siroti oniE
Potrebno je da i" volimo kao to volimo sva ljudska bi!a. $tac i majka o
kojima &sus govori su $tac i +ajka koje nosimo ukorenjene u svom umu i
koji nas kontroliu. )im glasovima se obra!amE $d nji" treba da se
odvojimo, da i" se otarasimo. Kada prestanemo me"aniki da ivimo,
presta!emo da budemo marionete. Kako da ostvarimo du"ovni ivot ako
nismo ivi? Kako da postanemo &susovi uenici ako se me"aniki
ponaamo, gledamo, sluamo, kao roboti?
+edostatak vremena
$vo je osnovno pitanje# kako prestati da ivimo me"anikim ivotom?
Postoji veba koja !e nam pomo!i. &zgleda laka, ali nije. (ko budete istrajni,
s"vati!ete o emu vam govorim.
#$ Antoni De Melo
%eba je slede!a# pomislite na neki dogaaj iz bliske prolosti. a neto to
se dogodilo jue, ili prole nedelje. e izbegavajte da se prisetite nepriB
jatnog dogaaja. =o bolje ako je neprijatan. Potrebno je da zapazite kako
reagujete na se!anje, ta oseB!ate, kakva su vaa ubeenja i stavovi u odnosu
na dogaaj o kome razmiljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na iji glas
odgovarate. Smognite "rabrosti da upitate sebe# ?'a nije ovo reakcija neke
druge osobe u meni? ekoga iz prolosti koga nosim u sebi?@
$va veba traje desetak sekundi, najdue minut. (ko "o!ete da postignete
maksimalni uinak, morate se due zadrati i posmatrati razliite dogaaje
u toku jednog dana. Posmatrajte svoje reakcije. Posmatrajte bez
prosuivanja o svemu tome, bez pri"vatanja ili odbacivanjaC budite
nepristrasan posmatra. .ledajteE e morate ak ni da postavljate sebi
pitanja koja sam vam predloio. (ko vam to odvlai panju, zaboravite na
pitanja. $graniite se na posmatranje. Svaka me"anika reakcija !e iB
eznuti i poe!ete da ivite. )ada !ete zapaziti proBmenu.
Poznajem jednog oveka u invalidskim kolicima. =ednom mi je rekao#
?Anate, oe, stvarno sam poeo da ivim tek kad sam ostao paralizovan.
Prvi put u ivotu imao sam dovoljno vremena da se udubim u samog sebe, u
svoj ivot, u svoje reakcije i misli. Divot mi je od tada postao mnogo dublji,
bogatiji i zanimljiviji nego ranije@. Aar nije iznenauju!e kada jedan
paralizovan ovek otkrije ta znai iveti, dok mnogi ljudi slobodni da idu
kud god "o!e ne uspevaju u tome, jer su paralizovani iznutra?
$ovi dan #,
%elika prepreka proistie iz nedostatka vremena. Svi mi govore kako nemaju
vremena. ?.de da naem vremena da bi" to radio?@ 'obro, na ta troite
svoje vreme? 'a odrite svoje me"aniko postojanje? Pretpostavimo da
neki lopov kae prolazniku# ?Pare ili ivotE@ a ovaj mu odgovori# ?$vaj, bB
bolje uzmi D&%$,, pare mi trebaju za crne daneE@ 'eluje glupavo, ali
pomislite na ljude koji kao da govore# ?-olje neka mi ukradu ivot, jer mi je
vreme potrebno da bi" nastavio da ivim od danas do sutra@. -ilo bi
komino da nije tragino.
Aapazite svoje reakcije na svaki dogaaj pret"odnog dana, uoite svoja
ubeenja. &spitajte sebe. 'a li ste spremni da izloite diskusiji svoje
stavove? (ko je odgovor negativan, puni ste predrasuda i me"aniki"
reakcija.
Se!am se jednog izuzetnog mladog rabina, koji je nastavio rad svoga oca,
takoe rabina. .ovorili su mu# ?/abi, potpuno si drukiji od svoga ocaE@ a
on se smejao# ?Potpuno sam isti kao moj otacE $n nikoga nije imitirao, kao
to ni ja nikog ne imitiram. $n nije bio Hotokopija, a nisam ni ja@. )o znai
biti iv, biti unikat, original. $sloboditi se glasova i daljinske kontrole. ( do
toga dolazite posmatraju!i sami sebe.
-iveti svaki trenutak
=o jedna stvar je potrebna da bismo bili ivi# da postojimo sada. Gta to znai?
)o pre svega znai s"vatiti neto to vrlo malo ljudi s"vata B da su i prolost i
budu!nost potpuno nestvarni, i da je ivot u proB
01 2Antom De Melo
losti ili budu!nosti ravan smrti, da nema nikakve veze sa stvarnim, ivim
ivotom. 'obro mi je poznato da prolost sadri udesne stvari, da od proB
losti moemo mnogo toga da nauimo, da prolost utie na nas i odreuje
nas, itd. SavrenoE (li ona nije stvarnaE
+oramo planirati budu!nost. 3 sutini, da ne planirate budu!nost,
najverovatnije da me sada ne biste sluali. +eutim, ni budu!nost nije
stvarna, ona je samo misao u naoj glavi. 3 onoj meri u kojoj ivite u
budu!nosti ili u prolosti, ne postojite sada, ne postojite ovde.
>lanovi jedne porodice resili su da odu na tri dana u Gvajcarsku. +esecima
su planirali ovaj izlet i, kad je konano doao taj dan, izgubili su ve!i deo
vremena organizuju!i putovanje. Kada su stigli u Gvajcarsku, umesto da
uivaju u udesnim predeliBma, umesto da udiu ivotvorni planinski
vazdu", bacili su se na kljocanje Hotoaparatima, kako bi imali slike koje !e
pokazati prijateljima. 4otograHije mesBta na kojima u sutini nisu ni bili.
)elesno su bili, ali u svom du"u nisu bili prisutni, bili su na drugom mestu.
estvarni izleti, nestvarni ivotiE
+i ivimo u kulturi budu!nosti. 3 kulturi sutranjice. Sutra !u biti sre!anC
sutra !u iveti. Dive!u kad upiem studijeC ive!u kad odsluim vojskuC iveB!u
kad se oenim. Kad se jednom oenimo i dobijemo decu, onda govorimo#
ive!u kad odrastu. Kada oni odrastu, mi vie i ne znamo ta znai ivetiE
3mBre!emo a da nismo ni iveli.
$ovi dan # &
.la/ak u sadanjost
=este li spremni da pretrpite ok? SluajteE
&spitajte sopstveni ivot. &spitajte sve svoje misli i vide!ete da su naje!e
okrenute prolosti ili budu!nosti. Postanite svesni koliko malo ivite u
sadanjosti, koliko ste malo ivi i doive!ete ok. +islite o svemu na ovaj
nain. ,jutite narandu da biste je pojeli. (ko je itav va um usredsreen
na to kako !ete pojesti narandu, znate li ta moe da se desi? %i uopte ne
&jutite narandu, jer niste prisutni, a kada je budete jeli ne!ete toliko
uivati u njoj, jer !ete biti na nekom drugom mestu.
=edan mudri stari amdija prevozio je "odoasnike na sveto mesto. Kada
gaje neko od nji" upitao# ?=esi li bio na tom svetom mestu?@ amdija je
odgovorio# ?e, nisam, jer jo nisam otkrio ta sve ova reka moe da mi
ponudi. 3 ovoj reci pronalazim mudrost, nalazim mir, nalazim -oga@. Aa
razliku od njega, "odoasnici se uopte nisu interesovali za reku, nji"ove
misli bile su zaokupljene svetim mesBtom, nisu ni mogli da vide reku.
+oda je ovo pria o naem ivotu. )o je kao kad uzme oljicu kaHe da bi je
popio, ali je u stvari ne podie, jer nisi tu, i nikada je ne popije, jer nisi tu,
i sve tako. Aaista tragedija. .ubimo sopstveni ivotE
Kako da vam se ukae pomo!? Po jednoj legendi, -uda je preao itavu
zemlju u potrazi sa prosBvetljenjemC posetio je kljune mudrace svog vremeB
na, praktikovao je sve mogu!e du"ovne discipline, ali nije dostigao
prosvetljenje. a kraju je odustao. $ajan, seo je pod smokvu i prosvetlio
se. .odinama kasnije, uenici su ga pitali# ?3itelju, reci nam
03 Antom/ De Melo
tajnu prosvetljenja. Kako si doao do njega?@ (li tajne i te"nike nisu
postojale. -uda je to pokuao da im objasni. (li uenici su "teli da saznaju
te"niku, kako se to ostvaruje u praksi. $nda je -uda B zamiljam ga kako
namiguje B rekao# ,,3 redu, otkri!u vam te"niku. Kada udiete, budite svesni
injenice da udiete. ( kad izdiete, budite svesni injenice da izdiete.@
Aanimljivo, zar ne? e izgleda ba kao neki du"ovni savet. Anate li ta je
bila njegova namera? Deleo je da uenici urone u sadanjost, da postanu
svesni onoga to se deava sada i ovdeE $n je znao, u svojoj prosvetljenosti,
da -og nije sutra, daje -og sada. Divot nije sutra, ivot je sada. ,jubav nije
sutra, ljubav je sada. Prosvetljenje je sada. (ko ivite za to ?sada@, bi!ete
prosvetljeni. Aaista.
$vo je veoma slino onoj vebi kojom se postie duevni mir, zar ne? ?>inite
stvari jednu po jednu i u sebi Hormuliite recima ono to inite.@ &zuzetno
korisna veba za iskorak u sadanjost, da bi se ivelo sada, da bi se iveo
ivot, va ivot.
)o je druga stvar koja vam je potrebna da biste konano poeli da ivite, da
biste bili ono to jeste, da biste postojali sada.
Preimo na tre!u stvar# biti ovde. )o znai da izaemo iz sopstvenog uma i
vratimo se sopstvenim ulima. &li da bukvalno izaemo iz sHere apstraktnog i
prepustimo se neposrednom iskustvu.
&spria!u vam priu o amerikom vojniku tokom korejskog rata. a 'an
Aa"valnosti, najve!i ameriki praznik, osetio je neizmernu nostalgiju za
ku!om. =edan brani par, koji je dugo iveo u (merici, pozvao ga je na
ruak. a svoju veliku radost i iznenaB
$ovi dan #9
enje, video je da su ispekli !urku, njegovo omiljeno jelo. /uak je poeo#
dok se obilno sluilo, upustio se u iv razgovor sa uku!anima. Kada se
razgovor zavrio, njegov tanjir je bio prazan. %ojnik je postao svestan da u
stvari kao da nije ni jeo, jer se uopte nije se!ao ukusa peenja. )o je ono
to zovem ulaenje u ovde.
0elovnik se ne jede
(rgumenti su izuzetni, kao i ideje. (li oni nisu ivotE eobino su pogodni
da nas vode $roz ,ivot. (li nisu ivot. (pstrakcija nije ivot. Divot je u
iskustvu. )o je kao da itate neki udesan jelovnik. +oe vam posluiti kao
neka vrsta vodia, ali on nije jelo. (ko sve vreme ovog sveta posvetite
jelovniku, nikad nita ne!ete pojesti. +oe se desiti i neto gore od toga.
&ma ljudi koji jedu jelovnike. Dive od ideja i tako gube sopstveni ivot, ne
ive ga.
Gta uiniti da bi vam se pomoglo? Krinamurti nas upozorava# ?$nog dana
kada dete nauimo nazivu neke ptice, dete vie ne vidi pticu@. 'ete gleda
ovu paperjastu i ivu pojavu, tajanstvenu i potpuno udesnu, a mi mu
kaemo# ?)o je roda@. Sada dete ima ideju# roda. Kasnije, svaki put kad vidi
rodu, re!i !e# ?+a znam, to je roda@.
&sto vai, pretpostavimo, za ideju (merikanca. Kad god vidim neku osobu
koja dolazi iz (merike, re!u !u# ?)o je (merikanac@. +eutim, moda ne!u
zapaziti onu neponovljivost i jedinstvenost te linosti.
Kada vam se dogodilo da ugledate neko dete koje je potpuno zadivljeno dok
gleda neto tako tajanB
$1 Antoni De Melo
stveno, ivo, skakutavo i apsolutno udesno, kao to je, recimo, vrabac?
S"vatate li? /e, pojam prevaziBlazi svako razumevanje, /e, pojam, mogu
biti prepreka koja nam ne dozvoljava da vidimo konkretnu pticu. )ermin
?(merikanac@ moe se ukazati kao prepreka koja nam ne dozvoljava da
realno sagledamo oveka koji je pred nama. /e i sama ideja -og mogu biti
prepreka na putu ka vienju -oga.
Kako da pomognete sebi u takvoj situaciji? )o moete uiniti odma".
$slunite sve zvuke koji dopiru do vas. +oete li uti sve te zvuke?
%isoke, niske, zvuk glasova? Anate li ta se dogaa kad to radite? %ra!ate se
svojim ulima# to je iskustvo.
$vde nema nikakve apstrakcije, nikakvi" pojmova. .ledate ono to gledate,
sluate ono to sluate, dodirujete ono to dodirujete, itd.
=ednom mudracu kome je podareno prosvetljeBnje, uenici su postavili
slede!e pitanje# ?3itelju, ta je tvoje prosvetljenje izazvalo u tebi? Gta si
time dobio?@ +udrac je odgovorio# ?'obro, re!i !u vam ta sam dobio# kada
jedem, jedemC kada gledam, gledamC kada sluam, sluam. )o je ono to
sam dobioE@ 3enici su protestovali# ?(li svi to radeE@ ( on je, smeju!i se,
odgovorio# ?Svi to rade? $nda bi svi bili prosvetljeniE@ $dgovor je da niko to
ne radi, gotovo niko nije prisutan, nije ovde i sada, gotovo niko ne ivi.
-iti iv znai biti ono to jesi, biti iv znai biti sada, biti iv znai biti ovde.
Posmatrajte sebe. 3 onoj meri u kojoj budete posmatrali sebe, ne samo
mentalno, ve! kao nepristrasan, odvojeni posmatra, u istoj meri !ete
odbaciti svoje me"aniko ponaanje, odbaci!ete sve ono to vas ini
obinom marioB
$ovi dan $
netom i posta!ete boji uenici. e moete to postati ako ste marionete.
(ko ste samo deset posto ivi, bi!ete samo ti" deset posto uenici.
S"vatate li?
$kusite stvarnost, vratite se svojim ulima. )o !e vam pomo!i da ivite
svoju sadanjost. Pomo!i !e vam da ivite sopstvena iskustva. 3 ovom
?sada@ susre!emo -oga.
Aar je to molitva? Aar je molitva moda razgovor sa -ogom? aravno,
moliti se znai razgovarati sa -ogom. (li zamislite neku majku koja je
bolesna, lei u postelji# njena k!i isti itavu ku!u, priprema obroke, stara se
o bati. $na ne razgovara sa svojom majkom, ali koliko joj govoriE
Stupite konano u ivot i s"vati!ete mnoge &susove reci... jer $n nas ne
zove samo novoj religiji, $n nas zove ivotu.
S loboda
=ednog japanskog vojskovou zarobili su neprijatelji i bacili ga u tamnicu.
Anao je da !e ga slede!eg dana muiti. ije mogao da zaspiC koraao je
goreBBdole !elijom, misle!i o smrti. ajednom, doao je do slede!eg
zakljuka# ?Kada !e me muiti? Sutra. (li sutra nije stvarno# to je ono to
su mi govorili uitelji enaE@ Kada je to s"vatio, umirio se i ubrzo zaspao.
Kada je s"vatio da je to ?sada@ jedino to je realno, konano je zaspao. -io
je u tamnici, ali je postao slobodan ovek. eprijatelji nae slobode nisu
napolju, ve! su u nama. 3 nama su lanci koji nas
-* Antoni De Melo
dre okovanim. .ovori!u o ovim lancima, jednom po jednom, jer i" je
mnogo.
Prvi lanac koji nas spreava da budemo slobodni su runa iskustva iz
prolosti, neto to je sasvim lako s"vatiti. $naj ko je izgubio majku u,
recimo, osmoj godini, toliko je traumatizovan ovim iskustvom da ne moe
vie ni u koga da se uzda. Dena koja je kao mala trpela seksualno nasilje,
boji se svi" mukaraca. >ovek koji je nepravedno optuen i udaljen s posla,
ostaje zatrovan gnevom itavog ivota.
Prvo to nas dri okovanim i onemogu!ava nam da budemo ivi i slobodni,
kao to sam ve! rekao, su negativna iskustva iz prolosti. Kako raskinuti ove
lance, kako postati opet slobodan? Postoji vrlo jednostavna veba koja nam
moe pomo!i. 'a bismo ostvarili eljeni rezultat, potrebni su nam slede!i
rekviziti# vera i za"valnost.
(ko postanete svesni da ste pod uticajem nekog negativnog iskustva iz
prolosti, vratite se tom iskustvu, u nekom asu kada ste smireni i spokojni.
(ko niste u stanju, razgovarajte s -ogom i smirite se. Aamislite da ste pred
-ogom i da mu kaete# ?.ospode, teko je, ali verujem i od srca pri"vatam
da je to bila tvoja volja i da se sve to desilo za moje dobro. >ak i ako to
dobro moda i ne vidim, ipak znam da ono postoji za mene@. 3inite to
neno, bez gorine, bez primoravanja sebe. (ko osetite da se u vama javlja
snaan otpor, odustanite, pokuaB!ete nekog drugog dana. (li veoma je
vano, kada jednom ponete s ovom vebom, da se potrudite da je zavrite.
+oe se desiti da vas za"vati gnev. 3 redu, naljutite se. >ak se i na taj nain
molite. .ospod !e biti zadovoljan vaim potenjem i iskreno!u. asB
$ovi dan $#
tavite zatim nekog drugog dana. $va veba iziskuje dosta vremena, jer se
sloboda ne osvaja preko no!i. Kada osetite srcem i kaete da zaista
verujete kako je sve za vae dobro, tada moete i da za"valite -ogu. Kada
ste u stanju da za"valite za sve to ste postigli i dobro koje iz toga proistie,
oseti!ete se slobodnim, raskinu!ete jedan od mnogi" lanaca kojima ste
okovani.
2anac 3rolosti
'rugi lanac kojim ste okovani iznutra su pozitivna iskustva iz prolosti.
'a, dobro ste proitali. )ako je lepo vra!ati se na nji" u secanju i "raniti se
njima. (li u tome se krije opasnost# moete postati rtva bolesti koju
nazivamo "ronina nostalgija. *nate li ta se tada dogaa? Prestajete da
iviteE aputate sadanjost. e samo to, veoma je verovatno da !ete i
unititi sadanjost.
Pretpostavimo da ste doiveli neko lepo iskusBL tvo s nekom dragom
osobom. a primer, zajedno ste gledali izuzetan zalazak sunca. 'rugi put
ste izali zajedno na veeru. & tako, uzimate lepo iskustvo iz prolosti
6recimo taj zalazak<, zatvarate ga u zlatni kavez i nosite ga sa sobom,
dokle god ste sa tom osobomC jednog dana tajno otvarate svoj zlatni kavez,
pogledate unutra i kaete# ?ije vie tako lepo kao nekadE@ S"vatate li ta
inite? S jednim iskustvom iz prolosti unitavate sadanjost. Postajete
manje slobodni, manje ivi. %ae iskustvo vas sputava u lanceE
99 (ntom 0e Melo
Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moe biti veoma bolan. &zneti
novi ivot na svetlost dana moe duboko da povredi. (li, ako ste spremni na
to, razmislite o osobama koje ste nekad voleli i koje sada nisu vie sa vama,
jer su se udaljile ili su mrtve. /azgovarajte sa svakom od nji", recite im#
?&ma sre!e to si ula 6uao< u moj ivotE *ahvalan sam tiE 3vek !u te
voletiE ( sad moram da odem. AbogomE (ko se veem za tebe, ne!u nauiti
da volim sadanjost, niti !u nauiti da volim osobe sa kojima sam sada.
AbogomE@ Sve ovo moe biti veoma bolno. Prisetite se zatim neki"
pozitivni" iskustava iz prolostiC mislite o njima kao da su ivi ljudi i recite
im# ?-ilo je zaista divno s tobom, ose!am veliku za"valnostE (li sada
zbogomE@ )o zaista moe da zaboli.
Postoji jo jedna veba koju neki mogu doiveti kao jo teu i bolniju. +islite
na neke vae kvalitete iz prolosti, neto to vas je inilo ponosnim, kao to
su, recimo, vaa mladost, snaga, lepota. $bratite im se kao da su ivi ljudi.
+oda zvui inHantilno, ali ne plaite se da budete kao deca. +oete otkriti
potpuno neoekivane stvariE /azgovarajte s njima i recite im# ?%elianstveno
je bilo imati vasE $se!am ogromnu za"valnost zbog togaE (li sada moram da
odem. AbogomE@ +nogi stari ljudi nikad nisu iveli, i nikad nisu iskusili svu
nenost, dubinu i bogatstvo koje sobom nosi starost, samo zato to u du"u
nisu ostavili iza sebe mladost, snagu, vitalnost. ?$no najbolje tek dolazi. Kraj
ivota je tek poetak.@ ajbolje tek dolazi. +nogi gube najbolji period svog
ivota, posledBnje godine, samo zato to su previe obuzeti onim to je prolo,
okovani lepim iskustvima iz prolosti.
$ovi dan -.
*to dva lanca koji nam onemogu!avaju da budemo sre!ni. /anjena ptica ne
moe da leti, ali ne moe ni vrabac koji se zakai za granu. Prestanite da se
kaite za prolostE Ponavljajte ovu indijsku izreku# ?%oda postaje ista tako
to tee dalje, ovek tako to ide napred@.
Drugi nevidljivi lanci
a redu je tre!i lanac. Strepnja i stra" od budu!nosti. Se!ate li se prie o
japanskom vojskovoi? Frist govori o identinom unutranjem stavu,
poetskim recima# ?Pogledajte ptice na nebu, pogledajte ito u polju. $ni ne
brinu. Aa nji" strepnja ne postoji.@
Kako je teko to ostvaritiE >ak se i &sus zbunio pred smr!u. $setio je
potitenost, doiveo snaan ose!aj strepnje. (ko elimo da raskinemo
lanac strepnje, moramo uiniti ono to je radio &sus B da se suoimo sa
stra"om i razgovaramo s njim kao da je ivi ovek. Svojevoljno, bez prisile,
jer je stra" unutra, u nama, kamuHliran u opreznost, prevenBtivnost. /ecite
stra"u# ?S"vatam zato si ovde. (li ja verujem u -oga@. (ko u svom srcu
utvrdite da to moete uiniti, za"valite se unapred na is"odu, jer !e vam to
biti od velike pomo!i. Aa"valite -ogu za sve ono to moe da vam se
dogodi.
=o jedan unutranji lanac koji nas ini robovima povezan je sa budu!no!u#
ambicija. ema niega loeg u ambicioznosti, to ak moe biti velianstveB
no. (li uasno je pasti u ropstvo ambicijeE $sobe opsednute ambicijom,
koja upravlja svim nji"ovim postupcima, u sutini uopte ne iveE
$bjanjenje
$% Antoni De Melo
nije potrebno. Svi mi znamo takve osobe. Sta da uinite ako ste rtva
ambicije? Stanite pred -oga, s poBverenjem da je budu!nost u njegovim
rukama. /ecite mu# ?.ospode, verujem da upravlja mojom budu!no!u,
uini!u sve to je u mojoj mo!i da ostvarim svoje snove, ali rezultat
preputam tebi@. Aatim se za"valite na is"odu vaeg unutranjeg stava.
$svoBji!ete mir i slobodu.
Slede!i lanac je vezivanje za sadanje stvari. ,judsko srce je veliki magnet, to
ne treba ni govoriti, jer smo svi mi to iskusili. Delimo da posedujemo stvari
ili osobe, i da se nikad od nji" ne odvojimo. Postajemo zavisni i gubimo
svoju slobodu. &stovremeno, esto ni drugima ne dozvoljavamo da budu
slobodni, krademo nji"ovu slobodu, zabranjujemo je.
Predlaem vam jednu vebu da biste oslobodili svoje srce od ove vrste
zavisnosti. +islite na neku osobu za koju ste duboko vezani, toliko vezani da
ne moete bez nje. /azgovarajte u mislima sa tom osobom, zamislite je kako
sedi pred vamaC razgovarajte s njom. $bratite joj se spontano, od srca.
/ecite toj osobi koliko vam ona znai i zatim dodajte slede!u Hormulaciju,
koja vam se u poetku moe uiniti bolna. (li, kao to sam vam rekao, ne
smete primoravati sebe. (ko je previe bolno, prekinite vebu da biste
nastavili drugi put, kada budete sposobni za to. /ecite toj osobi# ?)i mi
neizmerno znai, mnogo te volim, mnogo mi je stalo do tebe, ali ti nisi moj
ivotE Preda mnom je ivot, moram ostvariti svoju sudbinu, razliitu od
tvoje@. )o su moda okrutne reci, ali ivot i nije uvek lak.
/azmislite jo o mestima, aktivnostima, o stvarima koje su veoma
dragocene za vas, od koji" vam
$ovi dan $&
je teko da se odvojite, uputite im otprilike ove reci# ?Koliko mi znaiE (li ti
nisi moj ivotC preda mnom je ivot, moja sudbina, razliita od tvoje@. /ecite
isto stvarima s kojima ste najintimnije povezani, neemu to je takore!i deo
vaeg bi!a, vaeg postojanja, kao to su va ugled, zdravlje i slino. /ecite
to i sopstvenom ivotu koga !e jednog dana progutati smrt# ?Koliko si mi
dragocen i koliko te volim, ali ti nisi moj ivot. Preda mnom je ivot koji
treba da ivim i sudbina koju treba da ispunim, razliiti od tebe@. Postoji
nada da !ete, ako "rabro ponavljate ove reci, ostvariti du"ovnu slobodu.
+ajve4a tiranija
Postoji jo jedan lanac na koji !u vam skrenuti panju. .ovorili smo o
negativnim i pozitivnim iskustvima iz prolosti, o stra"u od budu!nosti, o
ambiciji, o vezivanju i zavisnosti od sadanjosti. Sada je na redu ono to
smatram najjaim lancem, koji je najtee raskinuti.
(li latimo se jedne vebe. +oda jo niste u stanju da je izvedete, moda
vam je potrebno jo vremena i duevnog mira da biste uspeli. %eba se sasB
toji u tome da sebi postavite slede!e pitanje# ?Gta je postojalo pre sto godina
ovde gde ja sedim?@ 3potBrebite svoju matuE Aatim jo dalji skok unazad#
?Gta je postojalo pre tri "iljade godina ovde gde ja sedim?@ 'akle, "iljadu
godina pre pojave &susa FrisBta, to je relativno skoranji vremenski period,
jer naunici tvrde da ivot na ovoj planeti postoji ve! miBlionima godina. ?(
za "iljadu godina, ta !e postoB
$8 Antom De Melo
jati ovde gde ja sedim?@ Pustinja moda? Guma? eka druga civilizacija?@
3 jednu stvar moete biti sigurni# ako bude neki" ljudi, ne!e govoriti vaim
jezikom, ne!e imati vae navike, pripada!e drugoj civilizaciji. ijedan jezik
nije preiveo kao ivi jezik tri "iljade godina. Pokuajte da to zamislite# kako
dolazite na zemlju nakon tri "iljade godina i traite ba ovo mesto, neki trag
koji bi vam pokazao da ste nekad bili tu.
Anate li ta !e se dogoditi? 3 vama !e se javiti ose!anje beskonanosti.
eka vrsta osloboenosti. Slobode od ega? $d iluzije koju u vama stvara
lano uverenje da neto znaite. $sim u -ojim oima, mi zaista ne znaimo
mnogo. +islite na neku od oni" ptica o kojima &sus govori, mislite na cve!e u
polju, na zrnca peska, na kapljice vode, na jednu kinu kap. +islite na same
sebe. a to koliko smo beznaajni.
(ko uspeno izvedete ovu vebu, oslobodi!ete se najve!e tiranije, tiranije
sopstvenog ?ja@. 'oiBve!ete olakanje, veliku slobodu. iko nije tako sloB
bodan i iv kao onaj koji je pri"vatio smrt, koji je pri"vatio sopstvenu
beznaajnost. $va veba daruje vam perspektivu i irinu. (li, za nju je
potrebno i vremena.
"ajanstvena ve,ba
Preporui!u vam jo jednu vebu, tajanstvenu vebu, jer ne pokazuje odma"
svoju povezanost sa slobodom. Sastoji se u slede!em# stupite u dodir sa
ose!ajima svoga tela. $setite kako ode!a dodiruje vaa ramena, kako naslon
stolice podupire vaa leB
$ovi dan $9
da, osetite svoje ruke kako se odmaraju, opruene... akon nekoliko
trenutaka, postanite svesni injenice da posmatrate ove senzacije. & recite#
?$vo to oseB!am nisam ja, ovo telo nisam ja@. Posmatrajte zatim misli koje
se javljaju u vama. akon kra!eg vremena, obratite panju na injenicu da
posmatrate svoje misli i recite# ?$vo to mislim nisam ja, moje misli nisu
ja@. $bratite zatim panju na svoje emocije ili se prisetite neki" emocija iz
bliske prolosti. eizBvesnosti, depresije, ose!anja krivice, us"i!enja, bilo koje
emocije. akon nekog vremena, obratite panju na injenicu da
posmatrate svoje emocije, i recite# ?=a nisam ova emocija, moje emocije
nisu ja@.
(ko ste napeti, nemojte se poistovetiti sa svojom napeto!u. (ko ste
depresivni, nemojte se poistovetiti sa svojom depresijom. ?=a nisam ova
depresija.@
Pred nama je jedna od veliki" vebi koju nam nudi &stok. jeni rezultati ne
mogu se odma" uoiti, ali ona izaziva, neopozive eHekte. & raskida najdublji
lanac, lanac iluzije i tiranije sopstvenog ?ja@.
$stanite nekoliko minuta u tiini i izvedite neke od vebi koje sam vam
predloio i koje su vam se dopale. Prikazao sam dve vebe na duge staze#
onu ,,pre tri "iljade godina@ i ?za tri "iljade godina@C dok je druga# ?ja nisam
ova emocija, ove misli nisu ja, itd.@ Predloio sam i druge vebe da se
suprotstavimo robovanju, da se oslobodimo lanaca, da izazoveBmo trenutno
osloboenje.
a kraju ovog predavanja ispria!u vam priu o slobodnoj osobi. =edna
devojka u malom ribarskom mestu ostala je trudna. /oditelji su je tukli sve
dok nije priznala ko je otac# ?-io je to uitelj ena koji
.+
Antom De Melo
ivi u "ramu izvan sela@. Svi metani su to saznali. Kad se dete rodilo, poli
su do "rama i ostavili dete pred noge uitelja ena. ?,icemeruE@ rekli su mu.
?$vo dete je tvojeE )i brini o njemuE@ 3itelj ena je samo rekao# ?'obro,
dobro@ i zatim predao dete jednoj eni u selu da ga odgaja, preuzevi
trokove na sebe. akon ovog dogaaja, uitelj je izgubio sav ugled, uenici
su ga napustili, niko vie nije odlazio da trai savet od njega. akon nekoliko
meseci, kada je devojka videla sve ovo, nije izdrala i konano je rekla da
otac deteta nije uitelj, ve! jedan mladi! iz susedstva. Kada je selo doznalo
pravu istinu, svi su otili do "rama i bacili se pred noge uitelja ena. )raili
su od njega oprotaj i molili ga da im vrati dete. 3itelj je samo rekao#
?'obro, dobro@ i predao im dete.
*to slobodnog oveka. >oveka sposobnog da pati, koji je dostigao irinu o
kojoj sam vam govorio. Delim i vama i sebi, kao rezultat nai" slabani" naB
pora, da nam -og pokloni ovaj darE
2jubav
'o sada sam vam govorio o miru, radosti, tiini, ivotu i slobodi. Sada !u
vam govoriti o ljubavi. /e je o najteoj temi, jer je, u svojoj beskrajnosti i
tajanstvenosti, ljubav neizreciva kao -og. )u i tamo, doivljavamo poneki
ljubavni zanos i to tek nejasno s"vatamd. e verujem da iko. stvarno razume
ovu tajanstvenu pojavu. S vama bi" "teo da razmislim o dva aspekta ljubavi#
ljubavi kao kreaciji i ljubavi kao poistove!ivanju.
$ovi dan ,
Poe!u da govorim o ljubavi kao kreaciji tako to !u vam ispriati jednu
izuzetnu priu ameriki" &ndijanaca, moju omiljenu priu.
=edan indijanski ratnik popeo se na vr" planine, tamo naao orlovsko
gnezdo i u njemu jaje. 'oneo je jaje u selo i stavio ga pod koko. & tako,
zajedno s pili!ima, izlegao se orli!, i odrastao s njima. auio je da
kokodae, da eprka po zemlji trae!i bube i crve, ograniavao se da se
popne na poneku niu granu, sve kao i kokoi. =ednog dana, ve! star, orao je
ugledao neto udesno na nebu. .ore, u beskrajnom plavetnilu, video je
velianstvenu pticu, kako leti bez ikakvog napora. Kada je upitao jednu koko
staje to, ona mu je odgovorila# ?)o je zlatni orao, kralj neba. (li ne
razmiljaj o tome. )i i ja smo ovde, na zemlji@. $rao je vratio pogled ka tlu
i tako je na kraju i umro, ubeen da je koko. =er, tako su se svi i op"odili
prema njemuC kako se rodio, tako je i iveo i na kraju umro.
Anate li ta znai ljubav kao kreacija? .ledati orla i postati svesni ko ste,
jer moete rairiti krila i poleteti kao zlatni orao.
=edan uveni ameriki psi"olog sproveo je eksperiment vredan da se pomene.
*nate li ta je uradio? Pred kraj kolske godine podvrgnuo je sve uenike
jedne kole testu inteligencije. $dabrao je zatim desetak imena i rekao
svakom od nji"ovi" proHesora# ?$vi uenici su natproseno obdareni.
%ide!ete da !e svi oni biti najbolji uenici u slede!oj kolskoj godini. %i
samo morate da obe!ate kako nikome ne!ete govoriti o tome, jer se to moe
negativno odraziti na nji"@. & proHesori su obe!ali. +eutim, niko od ti"
uenika nije bio posebno obdaren, i u tome je i
.* Antoni De Melo
bila poenta ovog opita. akon godinu dana, psi"olog je ponovo doao u istu
kolu i staje otkrio? Svim ?natprosenim@ uenicima koeHicijent inteligencije
pove!ao se najmanje deset posto. ekima od nji" i vie. Psi"olog je
porazgovarao sa proHesorima i upitao i"# ?Kako vam se ine ovi uenici?@ a
ovi su odgovarali u superlativima, opisuju!i i" kao inteligentne, dinamine,
ive, interesantne, itd.
Gta bi bilo sa ovim uenicima da i" proHesori nisu tretirali kao natproseno
obdarene? 'akle, proHesori su razvili u ovim uenicima sve nji"ove poB
tencijale.
Psi"olozi su sproveli ovaj opit u drugim kolama, pa ak i sa ivotinjama,
uvek sa uspe"om. a primer, govorili su studentima psi"ologije koji su
izvodili eksperimente sa mievima# ?*vo vam jedna nova vrsta mia, koji
mnogo bolje reaguje@. & mievi su stvarno bolje reagovali, iako su pripadali
istoj vrsti. Aakljuak je bio da se to dogodilo zato to su i" studenti tretirali
s posebnom panjom. ji"ova oekivanja su bila ve!a i mievi su uzvra!ali
na takva oekivanja, koja su, na ovaj ili onaj nain, prenoena ivotinjama.
Kad sam prvi put uo za ovaj opit, setio sam se jednog velikog amerikog
oveka, $ca 4lenegana, oveka koji je uao u legendu. $n je u poetku osnoB
vao dom za naputenu decu, a zatim i za maloletne delikvente. Kada policija
nije vie znala ta da preBduzme, slala i" je njemu. )ako sam uo i slede!u priu.
=edan osmogodinji deak ubio je oca i majku. +oete li zamisliti kroz ta
je sve proao pre toga, da bi u tako nenom dobu bio izvrilac najuasnijeg
zloina? (li tu nije bio kraj. Fapen je vie puta
J(ovt dan ,#
zbog pokuaja pljake. Policija nije znala ta da uradi s njim, jer po zakonu
nije mogao biti smeten u popravni dom. a kraju su pitali $ca 4lenegana
"o!e li da ga primi. ?aravnoE Poaljite gaE@ odgovorio je. akon desetak
godina, deak je napisao svoju priu. ?Se!am se tog dana kada sam putovao
u pratnji policajca i mislio# Galju me kod nekog svetenika. (ko mi jo kae
da me voli, ubi!u ga.@ ( ve! je bio ubicaE Gta se dogodilo? Kada je zakucao
na vrata, $tac 4leBnegan je rekao# ?apredE@ 3ao je i onda ga je $tac pitao#
?Kako se zove?@ ?'ejv@, odgovorio je, a $tac je rekao# ?'ejvE 'obrodoao u
ovu ku!u. >ekali smo teE Sada, kad si tu, procunjaj malo naokolo, tek da
upozna mesto. Ana li da svi ovde rade za "ranu i smetaj? Pokaza!e ti.
+oda !e otkriti neki posao koji ti odgovara. (li za sad odmaraj. /azgledaj
malo, saberi utiske. Sad moe da ide. %idimo se kasnije@. 'eak je
ispriao da se njegov ivot od tog trenutka promenio. Anate li zato? ?Prvi
put sam video oveka koji se nije razbacivao recima, nije govorio da me
voli, ve!# )i si dobar, nisi rav, ti si dobarEI@ & postao je dobar. Kao to
kau psi"olozi, naa je tenja da budemo ono !to ose#amo da jesmo. +oete li
zamisliti neto uzvienije? %idimo dobrotu u nekome, to mu pokaemo, i
njegov ivot se menja, on biva preporoen. ?$naj koji voli stvara ljubav.@
%idimo lepotu, i u tom trenutku inimo da ona izroni na povrinu.
$ca 4lenegana su esto pitali u emu je tajna njegovog uspe"a. ikad nije
odgovarao na takvo pitanje, jer je polazio od principa# ?/avo dete ne
postoji@. $n je video dobrotu, inio je da se ona pojavi kod svakog ko bi
doao kod njega. Stvarao je dobrotu.
.- Antom De Melo
)o je ono na ta mislim kada govorim o ljubavi. 'a li biste voleli da vidite
stvari kao $tac 4lenegan? Siguran sam da bi svima prijalo da budu kao on,
jer svi elimo da volimo.
5kola ljubavi
(ko elite da razvijete ovaj nain opaanja, potrebno je da po"aate kolu
ljubavi. Potrebno je da uradite vebe koje nisu preterano teke, ali nisu ba
ni lake.
Koje? Ponite od slede!eg. +islite na nekog koga duboko volite. Aamislite
da sedi ispred vas, govorite s tom osobom, od sveg srca. /ecite joj koliko
vam znai sama injenica da je ona ula u va ivot. 'ok ovo inite,
postanite svesni onoga to ose!ate. Kada osetite svo us"i!enje i toplinu koje
donosi ova veba, preite na slede!u.
+islite sada o nekoj osobi koja vam je odbojna. Stanite u mislima pred nju.
'ok je gledate, pokuajte da se setite neeg dobrog. 3inite mali napor da viB
dite dobrotu. (ko vam to ne ide, moete da zamislite kako pored vas stoji &sus
i gleda istu osobu. $n bi trebalo da bude ekspert umetnosti gledanja,
umetnosti ljubavi. Gta vidite? Koliko dobrote, koliko lepote moete otkriti u
konkretnoj osobi? Kad bi se &sus vratio na zemlju, ta mislite da bi prvo
primetio kod ljudi? -eskrajnu dobrotu, poverenje, iskrenost iste ljubavi. 3
oveanstvu postoje okeani dobrote meu ljudskim bi!ima. $n bi to odma"
primetio, jer dobar oBvek vidi dobrotu na svakom koraku. /ava osoba vidi
zlo, jer tei da vidi samu sebe u drugima, zar ne? Svoj
$ovi dan ,,
odraz, kao u ogledalu. Aamislite da &sus gleda u vas. Gta !e videti?
Preimo na tre!u vebu, moda i najteu. (li ako istinski elite da volite,
morate pro!i kroz nju. Aamislite &susa ba tu, ispred sebe. $n vam govori
o svoj dobroti, svoj lepoti i svim vrlinama koje vidi u vama. (ko ste kao i
ve!ina ljudi, moda !ete poeti da optuujete sebe za raznorazne mane i
gre"ove, i &sus !e to pri"vatiti. =er, za &susa nijedna promena u oveku nije
roman. Kada je video zlo, nazvao ga je po imenu i osudio ga. (li nikada
nije osudio greBnika, iako je osudio sam gre". Setite se kako je gledao na
prostitutku u jevanelju, na lopova, pa ak i na Hariseje i ljude koji su ga
raspeli. *vo ga, stoji pred vamaE & vi optuujete sebe za sve mogu!e gre"e a
on to pri"vata, dozvoljava da imate sve te mane. (li on razume, on to
pri"vata. )e mane nisu u sukobu, ne kvare svo dobro i lepotu koje $n vidi
u vama. )o nije teko s"vatiti. +islite o sebi. +islite na nekog koga volite i
ko vas voli. (ko ga paljivo posmatrate, na!i !ete mane. +eutim, one ne
umanjuju vau ljubav prema toj osobi, i ne spreavaju vas da vidite svo
dobro u njoj. Aamislite da &sus to ini. & otkrijte koje eHekte to izaziva u
vama. Pri"vatite ljubav &susa i oni" koji vas vole.
Kada je &sus prvi put sreo Simona Petra, kako se govori u jevanelju, video
je u tom oveku ono to niko nije video, i nazvao ga je stena, kamen. )ako se
Simon preobrazio. Aamislite, dakle, &susa pred sobom. Kakvo !e vam ime
dati?
Pre nego to preemo na drugi vid ljubavi, ispriBa!u vam jednu zapadnu
bajku. -ajke uvek kriju veliku mudrost u sebi. $vo je pria o princezi i abi
krastai.
,% Antoni De Melo
=ednog dana prelepa princeza etala je umom i naila na abu krastau. Daba
ju je veoma ljubazno pozdravila. Princeza se u prvi ma" uplaila da jedna
krastaa moe da govori ljudskim glasom. $nda joj je aba objasnila da
uopte nije aba, ve! princ koga je vetica pretvorila u abu. Princeza, koja je
imala mnogo dobro srce, pitala je moe li nekako da pomogne. ?+oe@,
odgovorila je aba. ?(ko se nae princeza koja !e sa mnom provesti puna tri
dana i tri no!i, arolija !e nestati i ponovo !u postati princ.@ Princeza je u toj
krastai ve! videla princa. Ponela ju je u dvor. Svi su se zgraali, govore!i#
?Kakvu si to odvratnu abu donela?@ a ona govorila# ?)o nije odvratna aba,
to je princE@ & drala je krastau uz sebe dan i no!, za stolom ili na uzglavlju
dok spava. akon tri dana i tri no!i, kad se probudila, videla je pored sebe
divnog mladog princa, koji je poljubio njenu ruku u znak za"valnosti to je
skinula maiju koja ga je drala okovanog u telu abe.
$va bajka je pria o svakom od nas. a odreeni nain, svi smo mi pretvoreni
u abe krastae, i ivot nam prolazi u traenju nekoga ko !e da skine tu
aroliju i preporodi nasE 'a li je va &sus takavE 'a li je va -og takavE 'a li
sre!ete mnoge osobe kakav je $tac 4lenegan?
-og se ne moe upoznati. +eutim, kada ga zamiljamo, dobar je bar kao
najbolji meu nama. +ogu da se nadam da va -og ovako govori# ?(neli,
dunite u trubeE *vo stie princE *vo stie i princezaE@ 'a li se tako op"odi
prema vama? & pored toga to vidi sve vae mane? /azmislimo, jer je tenja
da se preobrazimo u bi!e koje oboavamo.
$ovi dan ,&
2jubav kao 3oistove4enost
/azmislimo sada o ljubavi kao poistove!enosti. 3 &ndiji, mistici i pesnici
esto su se pitali ko je svetac. & Hormulisali su lepe odgovore# ?Svetac je kao
rua@. 'a li je mogu!e zamisliti ruu koja govori# ?'a!u svoj miris samo
dobrima i onima koji ga ceBne, a uskrati!u ga ravima@?
eE Girenje mirisa je sama priroda rue, sutina njenog bi!a. ?Svetac je kao
upaljena lampa u mranoj sobi.@ +oe li lampa svetleti samo dobrima, a
uskratiti svetlost ravima?
?Svetac je kao drvo koje daje svoju senku i dobrima i loima. 'rvo nudi
svoju senku ak i onome koji ga see. ( ukoliko je re o miriljavoj biljci,
ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri.@
Aar Frist ne govori isto kada nam kae da budemo milosrdni kao to je $tac
na nebeski, koji alje kiu ravima i dobrima pojednako? Koji ini da sunce
sija i ispravnima i grenicima? Kako da pronaemo tu vrstu ljubavi?
/azumevanjem svega ili putem mistikog iskustva?
'a li ste ikad pomislili da ima na milijarde ljudi, a samo jedan Frist? Pavle
tvrdi da svi inimo jedno telo. Kao to moje telo i ja nismo dvoje, ve! jedinB
stvena celina. =a nisam moje telo, ali nismo dvojeE ( koliko volim svoje teloE
Kada je neki deo ili organ moga tela bolestan ili je pak zdrav, ja ga svejedno
volim na isti nain. )o je razumevanje koje biva podareno samo nekolicini
sre!ni" ljudi. 3 odnosu na ostale su razliiti, ali nisu odvojeni, oni su jedno
telo.
.3 Antom De Melo
*vo jedne indijske prie. Sedam luda nalo se u jednom selu na velikoj
proslavi. Kasno no!u, vra!ali su se ku!i pijani i jo lui. Poela je kia, pa su
se sklonili pod jedno drvo. 3jutro, probudili su jedni druge kuknjavom.
=edan prolaznik upitao i" je ta se dogaa. ?Aaspali smo pod ovim drvetom
i tokom no!i smo izmeali ruke i noge, tako da sad ne znamo staje ijeE@
$nda je prolaznik rekao# ?,ako !emo to resitiE@ $tkinuo je trnovitu granu i
ubo jednu nogu, a njen vlasnik je rekao# ?=aoE@ ?'obro je@, konstaBtovao je
prolaznik. ?$va noga je tvojaE@ & tako je nastavio, sve dok se lude nisu
razdvojile.
Kada se neko povredi a ja uzviknem# ?=aoE@ neto se dogodilo. Poistovetio
sam se s njimC ljubav postaje poistove!enost. +oemo li neto uiniti da
bismo zadobili takvu milost? e, to je dar. Sve to moemo uiniti je da se
pripremimo. +oda ne veBrujeteC meutim, kad biste samo sluali i gledali,
ili ose!ali i stupali u dodir sa samim sobom, stigli biste do tiine i stvari bi
vam se otkrile. Sve to moemo da uinimo je da pripremimo teren. (ko
radite ovu vebu koju sam vam preporuio, bi!ete pripremljeni da primite
ovu milost. =ednog dana B zaista se nadam B bi!e vam podarena.
Svako ko praktikuje vebe pomenute u ovoj knjizi do!i !e do dobri"
rezultata, ali ljubav kao poistove!enost samo -og moe dati.
-og je epoznato, -og je )ajna, -og je ,jubav. Aato, kada volite, vi postajete
uesnici boanskog i milosti.
3 ovom svetu tako naopake i podozrive svesti moete li zamisliti bolju
stazu koja vodi -ogu?
$ovi dan ,9
Molitva
Postoje mnoge teme o kojima bi" rado govorio, ali postoji jedna povodom
koje mi uvek postavljaju pitanja. Kada doznaju da sam svetenik, pitaju
me# ?+oete li mi pomo!i da se bolje molim?@
=a bi" Hormulisao pitanje na ovaj nain# moemo li se moliti bolje?
Smatram da je neop"odno ponovo sagledati smisao molitve koju aljemo i
ivimo, poevi od svega onog to nije molitva. Slede!a pria moe sve ovo
da razjasni.
=edan mladi! posetio je uvenog suHi mudraca i rekao# ?3itelju, moja vera
u -oga tako je velika da nisam ak ni vezao svoju kamilu napolju. Poverio
sam -ogu da se stara o njojE@ +udrac je uzvratio# ?&zai i odma" vei
svoju kamilu, budaloE Aato optere!ivati -oga onim to i sam moe da
uini?@ =asno, zar ne? %eoma je vano zauzeti ovaj mentalni stav kada se
govori o molitvi. -oga ne treba uznemiBravati radi oni" stvari koje moete i
sami da uinite.
Se!am se prie o oveku koji je itavog ivota verno sluio -ogu. =ednog
dana mu se obratio ovim recima# ?.ospode, verno sam ti sluio, oboavao
te i potovao zakone. -io sam dobar vernik, ali sada sam ve! star i
potrebna mi je pomo!. Pomozi mi da dobijem na lutriji, da bi" spokojno
proiveo posledBnje dane.@ +olio se tako i molio, mesec dana, dva meseca,
godinu, dve godine i na kraju zavapio# ?.ospode, uslii moje molbeE 3ini
netoE@ ( -og mu je uzvratio# ?3ini tiE Kupi bar lozE@ $va pria daje neku
ideju ta molitva nije.
(li ta je molitva? *vo jo jedne prie.
%1 Antoni De Melo
=edan ovek otkrio je vetinu paljenja vatre. akon ovog otkri!a otiao je na
sever, kod planinski" plemena ugroeni" "ladno!om i nauio i" kako da
upale vatru. Pokazao im je mnoge dobre strane ovog otkri!a# kako da se
zagreju tokom zime, kako da kuBvaju i peku "ranu, kako da pomo!u vatre
prave cigle i crep, itd. $ni su sve to uili s puno entuzijazma. Kada su
nauili, pronalaza vatre otiao je na drugu stranu, ne davi im vremena ni
da mu za"vale.
%elikim ljudima nije vano da li i" se iko se!a ili im se ukazuje za"valnost. &
tako je pronalaza stigao do drugi" plemena kojima je predao vetinu paljeB
nja vatre. Postajao je sve slavniji.
+eutim, svetenici su se pobojali da nji"ov ugled ne opadne, pa su resili
da ga se otarase tako to su ga otrovali. 'a se narod ne bi uznemirio, pripB
remili su sliku ovog oveka, istakli je na glavni oltar "rama i rekli ljudima da
se poklone velikom pronalazau vatre. a oltar su okaili i sva orua potB
rebna da bi se vatra upalila, i proglasili i" za relikvije. %remenom su razradili
i ritual i liturgiju vezanu za oboavanje pronalazaa i njegovi" alatki. )ako je
on oboavan decenijama i stole!ima, ali vatre vie nije bilo.
.de je molitva? 3 vatriE .de je vatra? 3 molitviE -a tu. $no to radite da
biste pronali vatru je molitva. +olite se nedeljama, mesecima, godinama,
ali ostajete bez vatre. +nogo dobre volje, ali nigde molitve.
?Aato me zazivate I.ospodeE .ospodeEI a ne radite ono to vam kaem? 'o!i
!ete i govoriti# I.ospode, uinili smo uda u )voje imeI, a ja !u vam re!i#
Ie znam vas, ne tiete me se.I@ >udno, &sus je
r
$ovi dan %
bio manje zainteresovan za ?.ospodeE .ospodeE@ od nas. %ie ga je
zanimalo ?Aato ne radite ono to vam kaem?@. (li pripazite. emojte
misliti da su dobra dela automatski i molitva. ?(ko bi" dao moje telo da se
spali i razdelio sve svoje blago ubogima, a nemao ljubavi, sve bi bilo
uzalud.@ 'ela sama po sebi nemaju svoju unutranju vrednost. eka dobra
dela zaista su takva, dok se druga ine samo iz line koristi. +ajster *kart,
najve!i nemaki mistik, rekao je# ?+anje brinite o tome ta treba da radite a
vie mislite o tome ta treba da budete. -i!e ti sueno ne na osnovu onoga
to ini, ve! onoga to jesi@. Postojanje biva preobraeno# eto vatreE
.nutranji 3reobraaj
Kako promeniti sopstveni ivot? Gta treba da uinite? itaE 'a bi se va
ivot preobrazio, potrebno je da vidite. 'a vidite neto to !e vas proB
meniti. iko se ne menja rade!i na samom sebi. %i umete da popravite
mnoge stvari i to je veliki dar. +eutim, kad se trudite da popravite druge
ljude, najverovatnije !ete imati problema. ita ne treba da initeC potrebno
je samo videti stvari na nov nain. Promena i preobraaj dolaze uporedo s
vienjem, novim sagledavanjem sveta i vas sami". Metanoja, pokajanje, jer je
carstvo -oje ovde i sadaE Pokajanje ne znai oplakivanje sopstveni"
gre"ovaC pokajanje znai vienje svega na potpuno nov nain, znai proB
menu ideja, preobraaj srca. )o je ta promena o kojoj govorim.
Kada se to dogodi, promeni!ete se vi, ono to inite, itav va ivot. )o je
vatraE Gta vam je potrebB
%! Antoni De Melo
no da biste videli stvari na potpuno nov nain? ije potrebna nikakva snaga,
ne trai se da budemo korisniC tu ne pomae vera u sebe, niti snaga volje.
Potrebna je dobra volja da bi se mislilo na ono to nije svakodnevno, na ta
smo navikli, dobra volja da bismo videli neto novo. ( to je ono poslednje
to ljudska bi!a ele. ,judi ne ele da vide bilo ta razliito od onog to su
uvek videli. Aato se Frist suoio sa mnogim preprekama kada je obznanio
svoju 'obru vest. e samo zato to je bila dobra. ,judima ne prija da uju
dobre stvari. $ni ele da pate, da se osete jadnim, samo da ne bi znali.
esvesno, ljudi ele da proizvode patnju. e dopada im se dobra strana
'obre vesti. e dopada im se nova strana 'obre vestiE
=este li spremni da vidite stvari na drukiji nain? (li pazite# ne pri"vatajte
sve to vam kaem samo zato to vam ja to govorim. e gutajte ono to
ujete od mene. %olim -udinu izreku# ?+onasi i uenici ne treba da usvajaju
moje reci na osnovu potovanja prema meni@. )reba raditi kao zlatar# topiti
zlato, meriti ga, e!i. +oramo ostati otvoreni, nezavisni u svom
razmiljanju, uvek spremni da pitamo. 3 suprotnom se tone u mentalne
predrasude.
Patite? &mate probleme? +rzite svoj ivot?
'a li su vam prijala poslednja tri sata, svaki trenutak poslednja tri sata? (ko
je odgovor ne, ako je odgovor da patite i nemirni ste, onda zaista imate
problema. 3 vama ima neeg to ne valja. eeg veoma ozbiljnog. Spavate,
mrtvi steE
$ovi dan %#
)rosvetljenje
+oda mnogi od vas prvi put uju ovakve stvari. $bino se ponavlja da je
prirodno imati probleme, da je ljudski patiti. 3 tom sluaju, bolje da vam
objasnim ta je patnjaE Pre svega, uoimo slede!u razliku# vi moete imati
bolove i patiti, ili imati bolove i ne patiti.
=edan uenik pitao je uitelja ta za njega znai prosvetljenje. 3itelj je
odgovorio# ?Pre prosvetljeBnja, esto sam ose!ao tuguC nakon prosvetljenja i
dalje ose!am tugu@. (li tu postoji bitna razlika. Patiti znai prepustiti se da
vas poraz usisa u sebe. )o je patnja. 'obro je to razjasniti odma" na
poetku. Patnja znai preputanje da nas preplave bol, malodunost,
strepnja.
'ok se uite molitvi, i dalje !ete biti preputeni malodunosti, stra"u. $ni
su kao oblaci to prolaze nebom, i vi sebe poistove!ujete sa tim oblacima.
(li vi moete biti nebo, umesto to izjednaavate sebe s oblacima. $ni !e
odlaziti i dolaziti kao i pre toga# ?Pre prosvetljenja esto sam ose!ao tuguC
nakon prosvetljenja i dalje ose!am tugu@.
$dakle, po vama, dolazi patnja? Po nekima iz samog ivota. Divot je
naporan, ivot je teakE Kinezi imaju divnu izreku# ,,3 itavom svetu nema
niega tako okrutnog kao to je priroda. iko to ne moe izbe!i. (li
katastroHe ne izaziva priroda, ve! samo ljudsko srce, gde se raa ose!anje@.
Divot nije teakC vi ga inite takvim.
=ednom sam uo za aHriko pleme koje ne poznaje nijedan nain
pogubljenja. Aato osuenicima
%$ Antoni De Melo
sledi kletva, zatim progonstvo iz plemena. akon desetak dana osueni
umiru. /e!i !ete moda# ?& to je ubistvoE 3bija i" osuda na progonstvoE@
e, ne. Anate li zato? (ko bi neko od nas bio prognan, patio bi, ali ne bi
umro. ji" je nain ivota u progonstvu ubijao.
>uli ste moda za sluajeve mladi" =apanaca koji se ubijaju kad ne poloe
ispit? +i to ne bismo uradili. Gta po vama tera ove mlade ljude na
samoubistvo? )o to nisu poloili ispit? e, ve! nji"ova reakcija na injenicu
da su pali.
Kada poete na piknik i padne kia, ta vas sneveseli? Kia? &li vaa reakcija?
Svest o ovoj injenici moe zapanjiti osobe koje se ve! decenijama mole a da
nikad nisu postale svesne toga. )o je jedan od rizika molitve# moe vas
spreiti da stignete do vatre.
( sada mislite na neto to vas uznemirava ovi" dana. &li na neto to vas je
brinulo pre nekoliko dana. /azmisliteE & pokuajte da s"vatite da va nemir
nije prouzrokovan nekom situacijom iz spoljnog sveta, nekim dogaajem,
stanjem stvari, injenicom daje neko umro, da ste neto pogreili, da vam se
desio neki incident, da ste izgubili novac ili posao. ita od svega toga ne
proizvodi vae neraspoloenje. $no ima svoj razlog u nainu na koji
reagujemo na neki dogaaj, na neku osobu, na neki predmet diskusije. Kad bi
se neka druga osoba nala na naem mestu, moda se uopte ne bi opirala
svemu tome. %i se, meutim, opirete. Aato? +oramo uiniti neto za vasE
(li ne ukljuuju!i stvarnost u ovo, mada bi velika ve!ina ljudi dala svoju glavu
samo da promene stvarnost.
$ovi dan %,
)romena glave
=edan svetenik poverio mi je kako njegov prijatelj boluje od side.
&stovremeno, deavalo se neto veoma udno. )aj ovek je govorio# ?Poeo
sam da ivim tek kada mi je lekar saoptio da sam zaraen i da je smrt
neizbena@. +oda ne!ete poverovati, ali svetenik je dodao slede!e#
?3poznao sam oko trideset osoba u istoj situaciji, i gotovo polovina nji"
rekla mi je neto slino tome@. Kako to da ljudi tako razliito reaguju na istu
stvar? )o zavisi od strukture nji"ove linosti. eko nije odrao re koju vam
je dao? eko vas je odbio, ostavio? e. iko vam nikada nije nakodio u
itavom vaem ivotu. ikad vas nijedan dogaaj nije poremetio. 3vek ste
vi to uinili. 3 sutini, niste ba ni vi, jer to niko ne bi uradio svojevoljno.
%aa uslovljenost, mentalni sklop vae linosti izazvale su takve stvari, sam
va du"ovni pristup ivotu. )o je ono to treba da se promeni Bvaa glavaE
Preimo na novu vebu. +islite na problem koji imate s nekim, o kome god
da se radi. +oete misliti da ta osoba ne zasluuje vae poverenje, da je doB
sadna, lenja, sumanuta, vulgarna.
(ko imate problema s drugima, pripremite se na neto to vas moe
iznenaditi# neto u vama ne valja. Prepreka nije u odnosu sa drugima. (ko
se vi promenite, sve !e se promeniti. (ko vam poe za rukom da se
distancirate od sami" sebe, ljudi oko vas !e se promeniti. %i ne vidite ljude
onakve kakvi stvarno jesu, ve! onakve kakvi ste viE (ko me neko nervira i
ljuti, neto u meni ne valja. +oram se promenitiE Kako mogu nekome dati
mo! da izazove
%% Antom De Melo
nervozu u meni? Kako dati nekome mo! da odlui o mom raspoloenju, da li
!u biti tuan ili radostan? (ko nekome poklonimo takvu mo!, ne moemo
da se zatitimo od posledica onoga to inimo. ?3 prirodi ne postoje
po"vale ni kazne, samo posledice.@ Potrebno je samo odrasti i suoiti se s
njima.
eop"odna je i "rabrost da ne dozvolimo da budemo upotrebljeni. ,judi se
boje da kau ne, da odluno kau nekom da se pobrine o svom ivotu# ?Divi
svoj ivot i pusti mene da ivim svojE@ )ada je nemogu!e izbe!i posledice
toga to ste dozvolili da budete upotrebljeni.
aa sre!a nikada nije posledica neega. &stinska sre!a nema uzroka, nije
niim uslovljena. Kako vam to izgleda? (ko vas neko uini sre!nim, ili ste
zadovoljni svojim poslom, to nije prava sre!a, ve! ostvarenje odreene
elje# "o!u neku stvar, traim je, uzimam, oduevljavam se, idem do kraja,
ose!am zadovoljstvo, uivam u tome, posle nekog vremena poinje da me
zamara. (ko ne uspevam da dobijem konkretnu stvar, postajem uznemiren.
)o nije sre!aE )o je emocija. Aadovoljavanje elje.
Ponekad mislim da su gotovo svi ljudi predodreeni da budu nesre!ni. $ni
jednostavno ne mogu da ne budu nesre!ni. & lutaju ivotom, goreBdole, kao
klatno, pate!i. Ponavljam# sre!a nema uzroka. Kada vam nita ne moe
nakoditi, nijedna osoba, nikakav dogaaj, nita, tek tada ste zaista sre!ni.
$ovi dan %&
Otkrivanje blaga
Gta uiniti da bismo bili sre!ni? itaE ita ne treba initi. Potrebno je
samo odvojiti se od svega, distancirati se. $d iluzija. $d pogreni" ideja.
Kako se osloboditi toga? )ako to !emo s"vatiti da su pogrene.
Se!ate li se aHrikog plemena o kome sam vam priao? Aato su izgnanici
umirali? Aato to su moda lopovi? e, ve! zato to su dodavali neto samoj
stvarnosti, neto od svog mentalnog sklopa. %aa nesre!a izazvana je onim
to dodajete stvarnosti. )aj dodatak uzrok je nesre!e. Kako se izleiti?
'istancirajte se od sopstvene patnje i ozdravi!eteE Adravlje nije neto samo
po sebi, ono je odsustvo bolesti.
?Kada je oko slobodno, vidimoC kada u"o nije zapueno, ujemoC kada je
nepce isto, ose!amo pravi ukus. Kada je um slobodan od pogreni" ideja,
dobijamo na poklon saznanje i sre!u.@ (ko umete da se oslobodite iluzije,
bi!ete sre!ni.
%ideo sam osobe teko naruenog zdravlja, koje su trpele uasne bolove, pa
ipak sre!neE 'a, sre!neE e pate, jer patnja znai borbu. Patiti znai zapitati
sebe# ?Koliko !e jo dugo sve ovo trajati?@
'a vam otkrijem jo jednu tajnu? Sadanji trenutak nije nepodnoljiv.
epodnoljivo je ono to !e se dogoditi u slede!a etiri sata. &mati
sopstveno telo ovde u osam uvee a du" u pola jedanaest# eto uzroka
problema. Kada vam je telo u jednom gradu, a du" u drugom# eto uzroka
vae patnje.
Aato veite svoju kamiluE -oga ne treba uzneBmiravati sitnicama koje i
sami moete da obavite.
%8 Antoni De Melo
+olitva je vatraE %atra znai promenu koja potie iz svesti o iluziji i nae
tenje da se od te iluzije odvojimo.
Aamislite da sedite u nekoj sali i sluate koncert. 3 jednom trenutku setite
se da ste zaboravili da zakljuate automobil. Poinjete da se nervirate.
ezgodno vam je da ustanete i odete do automobila, ali ne moete vie da
se usredsredite na muzikuC nalazite se izmeu eki!a i nakovnja. $vo je
savren prikaz naina na koji ivi najve!i broj ljudiE
'ozvolite mi da zaokruim ovu sliku jednom japanskom priom. =ednog
oveka progonio je tigar. a samoj ivici provalije se okliznuo, pao i nekako
se u"vatio za granu koja je trcala iz tla. Pogledao je navie i ugledao tigra
kako ga posmatra odozgo# o povratku nije bilo ni govora. Pogledao je nanie
i video ponor od nekoliko stotina metara. )ada je pored svog ramena
ugledao bokor zreli" kupina. $tkinuo je jednu i stavio je u ustaE Kakav
predivan ukusE 3 tom trenutku taj ovek je nauio da ivi u sadanjosti, to
je i jedini pravi nain ivota. +eutim, takva tvrdnja mnogima zvui kao
neto nemogu!e.
Anate li kako su otkriveni rudnici dijamanata u =unoj (Hrici? eki putnik
boravio je u jednom selu i video decu poglavice plemena kako igraju klikera.
-io je okiran kada je otkrio da se igraju dijamantimaE Kada je upitao
poglavicu moe li da dobije neki od ti" klikera u zamenu za duvan, ovaj mu
je odgovorio# ?$vde toga ima koliko god "o!e, bila bi preBvara da uzmem
duvan od tebe, ali pri"vati!u ta god mi bude dao@. Poenta ove prie je da
su stanovnici tog sela gazili po blagu a da to uopte nisu znali. +oglo bi se
re!i da je ivot banket kojeg se najve!i broj ljudi odrie, ne eli da uestvuje
u njemu. $ni nikada ne otkrivaju blago.
$ovi dan %9
6elika7 najve4a radost
Kad bi molitva bila praktikovana i s"va!ena na pravi nain, uinila bi nas
tako bogatim da konano otkrijemo kako stvari nemaju vanosti. ?Divot je
ono to nam se deava dok smo obuzeti drugim stvarima.@ Spremni smo da
ostavimo utisak na druge. 3veBbani smo da osvojimo olimpijadu, za uspe"
svake vrste. ( ivot nam klizi iz ruku.
3 nama postoji neto dragoceno. Skupoceni biser. -lago. 3 nama je 7arstvo
boje. Kad bismo bar to otkriliE ?%elika tragedija ivota nije u dimenziji
nae patnje, ve! u dimenziji onoga to gubimo.@ ?,judska bi!a se raaju
uspavana, ive spavaju!i i umiru spavaju!i.@ Ponekad se ne raaju uspavana,
raaju se budnaC meutim, kad razviju mozak, padaju u san... Prave decu u
snu, odgajaju i" u snu, u snu se bave velikim poslovima, penju se na vlast
spavaju!i, umiru uspavani. & nikad se ne bude. 'u"ovnost znai buenje. %i
ivite u pijanoj omamljenosBti. Kao da ste "ipnotisani, drogiraniE ( ne znate
ta gubiteE Kako iza!i iz tog zaaranog kruga? Kako se probuditi? Kako
znati da li spavamo?
+istici, kada sagledaju ono to i" okruuje, doivljavaju ogromnu radost,
koja potie iz sutine stvari. $ni tada govore o toj radosti i ljubavi koja sve
preplavljuje. ( mogu trpeti i bolove, ono to mi nazivamo patnjom, ali
istovremeno ose!aju neizmernu radost, koju, kao i nji", nita ne moe
izmeniti. Kako to dosti!i? /azumevanjem, oslobaaju!i se iluzija i
pogreni" ideja. +oramo se distancirati od nji", jer je iluzorno i dalje
govoriti -ogu# ?'aj miE 'aj miE 'aj miE@ %eite svoju kamiluE e
optere!ujte -oga onim to i sami moete da uinite.
&1 Antom De Melo
%i govorite -ogu# ?.ospode, uini da progleBdamE@ a i dalje murite.
/azumevanje, spremnost, irina, otvorenost za novo gledanje na stvari, to
je molitva. Kada govorim o molitvi, ne pozivam se na ?.ospodeE .ospodeE@
ve! na ?>inite ono to vam kaem@. )o je molitva o kojoj sam vam govorio.
Postoje dve vrste molitve. $na ?.ospodeE .ospodeE@ i neto oigledno
bolje# ?>inite ono to vam kaem@. eki rade ono to im govori, i nikad ne
poBminju# ?.ospodeE .ospodeE@ a esto nikad nisu ni uli za .ospoda.
'rugi se danono!no mole ?.ospodeE .ospodeE@, ali rizikuju da uju# ?e
poznajem vas@.
?>inite ono to vam kaem@. )o je ljubav prema -ogu. 'a nas ljubav
preobrazi# to je ljubav prema -ogu. )ada !ete spoznati ta je -og. )ada !ete
konano spoznati ta je stvarnost.
Osloba8anje
Aamislite daje nekom detetu dato da proba drogu. Kako raste, itavo
njegovo telo postaje ovisno o njoj. Kad je bez nje, to u njemu izaziva takav
uasan bol da bukvalno eli da umre. %i i ja, kao to dete, probali smo tu
drogu koja se naziva dokazivanje, uspe", pri"va!enost, popularnost, ugled.
Kada jednom uzmemo tu drogu, drutvo moe da nas konBtrolie i mi
postajemo roboti.
Fo!ete li da vidite kako ljudi postaju roboti? Sluajte# ?Kako dobro izgledaE@
i robot se ispuni ponosom. Pritisnem taster po"vale i robot poraste deset
santimetara. Pritisnem taster kritike i on odma" splaB
$ovi dan &
sne. )otalna kontrola. Svi postajemo podloniE ,ako je manipulisati s nama.
(, kada smo lieni droge, to nas ini uplaenim, bojimo se da ne napravimo
neku greku zbog koje bi nam se drugi narugali.
=ednom prilikom, kad sam bio u poseti kod prijatelja, nji"ova trogodinja
devojica prila je stolu za kojim smo sedeli. -ila je jako lepo obuena da
smo svi poeli da tapemo, smeju!i se. +eutim, ona je pomislila da je
ismejavamo i pobegla je. +ajka je otila po nju, ali ona nije "tela da se
vrati. ?&ma samo tri godine@, pomislio sam, ,,i ve! su napravili manekena od
nje. eko je nauio# I(ko uradi ovo, "vaBli!e te i bi!e sre!na. ( kad ti kau
bljak treba da se stidi.I Kada jednom probamo tu drogu, gotovo je.@
%erujete li da je &sus dozvolio da bude kontroBlisan onim to su drugi
mislili ili govorili o njemu? $naj ko je budan nema potrebe za takvom
drogom.
Kada nainite neku greku ili se osetite odbaenim, esto doivljavate
uasnu prazninu. =avlja se osecanje usamljenosti, koju odma" potirete
novom dozom droge koja se zove o"rabrenje, pri"va!enost, i tako i dalje
ostajete pod kontrolom drugi". Kako iza!i iz tog zaaranog kruga? Pod
uticajem ove droge izgubili ste sposobnost da volite. Anate li zato? Aato to
ne moete vie slobodno videti nijedno ljudsko bi!e. $graniavate se samo
na injenicu da li vas pri"vataju ili odbacuju, da li vas podravaju ili ne.
)retirate i" kao ugroavanje ili podrku vaem narkotiku.
/azmislite malo o politiarima. $ni esto uopBte ne vide druge ljude. %ide
glasove koje im ovi mogu dati. Kada ne biste predstavljali ni podrku ni
ugroavanje nji"ovom uspe"u na izborima, za nji"
4* Antom De Melo
ne biste ni postojali. Poslovni ljudi uglavnom vide samo novacC ne vide druge
ljude kao linosti, ve! samo ono u njima to je povezano s odreenim posB
lom.
+i nismo bitno drukiji kada smo pod uticajem ove droge. Kako moete
voleti nekoga koga ak i ne vidite? Fo!ete li da se oslobodite droge? +orate
se odupreti iskuenjima ovog sistema. 'o sri ste ogrezli u nji". Kada
uspete u tome, sve !e ostati isto, ali vi !ete ostvariti slobodu. $sta!ete u
svetu, ali ne!ete mu vie pripadati. )o je stra"ovito teko. Kao kada bismo
rekli nekom narkomanu# ?Aato ne pojede neki dobar i "ranljiv obrok,
napije se svee vode sa izvora i nadie se istog jutarnjeg vazdu"a? $stavi
se drogeE@ $n verovatno ne bi uspeo ni da zamisli tako neto, jer ne moe
da ivi bez svog narkotika.
Kako iza!i? Potrebno je da se suoimo sa stra"om. +orate s"vatiti zato ne
moete da ivite bez potvrde drugi". Fo!ete li da volite druge? 3mrite za
nji". eka umre vaa potreba za njima.
+au9ite da budete sami
-udite strpljivi sa sobom. azovite drogu njenim pravim imenom. )o je
samo veslaki stimulans. Delite li zaista da osetite ukus ivljenja? &zotrite
svoja ula, razvijte svoj unutranji svet. 7enite svoj posao, volite prirodu,
idite na planinu ili na more, neka vas osvoji drve!e i zvezdano nebo.
&zbegavajte guve. auite da budete potpuno sami. &z samo!e !e se roditi
ljubav. Staza koja vodi ka zemlji ljubavi
ovi dan 12
prolazi kroz zemlju smrti. & s"vati!ete da vas je vae srce dovelo u
beskrajnu pustinju. 3 poetku !ete patiti od usamljenosti. iste navikli da
volite druge, da ne zavisite od nji".
a kraju, vide!ete druge. $djednom !ete opaziti da se pustinja pretvara u
ljubav. 3 vaem srcu javi!e se muzika, veno prole!e. a"ranite sami sebe
odgovaraju!om "ranom. azovite stvari pravim imenom i budite strpljivi,
kao to biste se ponaali sa totalnim narkomanom. Kako !e mo!na biti ta
molitvaE
+islite na nekoga ije vam je pri"vatanje neop"odno u ivotu, nekoga od
koga traite podrku. (ko postoji takva osoba, analizirajte kako ste u dodiru
sa njom izgubili svoju slobodu. +islite na nekoga ko vam je potreban da
umanji patnju vae usamljenosti. Pokuajte da s"vatite kako ste u dodiru s
njim izgubili slobodu. %i niste slobodniE e usuujete se da budete ono to
jesteE
e morate nikoga okrivljavati, nikad vie. Potpuno ste slobodni sa svima,
ne traite vie nita ni od koga. euzvra!enost na vae elje vas ne alosti.
Kada vie ne morate da se branite od nekog, ne postoji ni potreba da se
izvinjavate. iti da dajete objanjenja. e morate vie ni na koga da
ostavljate utisak. Gta god da se pria ili se misli o vama, uopte vas ne
uznemirava. e bavite se time. )ada se raa ljubav. (li tek nakon svega
ovoga.
-$o ose#am potrebu za tobom, ne mogu te voleti.
?Kakva je vaa zasluga ako pozdravljate samo one koji pozdravljaju vas? &
ako volite samo one koji vole vas? +orate biti totalna ljubav, kao nebeski
4- Antoni De Melo
$tac. $n ini da sunce na jednak nain ija na dobre i rave, na pravednike i
grenike.
Duhovnost
'u"ovnost je kada smo budni, kada postanemo svesni iluzija i odbacimo i".
'u"ovnost je kada nikad nismo zavisni od bilo kog dogaaja, stvari ili
osobe, kada otkrijemo rudnik dijamanata u sebi.
?Gta vredi da osvoji svet ako pritom duu svoju izgubi?@ /azmislite ta
ose!ate pri pogledu na sunce koje zalazi u more, ili na mesec koji se uzdie
iznad drve!a? Kada itate neku knjigu ili radite posao koji volite? Kada
uivate u drutvu vama bliski" ljudi? 3poredite to sa onim to ose!ate kada
vas "vale, tapu vam, laskaju, kada ste uspeni, kada vam se dive. Prva
ose!anja su du"ovne prirode a druga svetovne.
Svetovna ose!anja nisu prirodna, nji" je drutvo izmislilo da bi nas dralo
pod kontrolom. $na nam ne daju sre!u, ve! samo uzbuenje, prazninu i naB
petost. +islite o svom ivotu. Postoji li jedan jedini dan u kome se, svesno
ili nesvesno, niste ponaali na osnovu onoga to drugi misle, ose!aju i
govore o vama? %ai koraci su kontrolisani# kre!ete se kao marionete.
Pogledajte oko sebe. alazite li nekoga ko je slobodan od ovi" svetovni"
ose!anja? &li nalazite osobe okovane takvim ose!anjima, koje vode potpuno
isprazan ivot, bez due. $svojile su svet, ali su izgubile duu.
=edana grupa turista putuje kroz arobne pejBsae. (li zavese na vagonu su
sputene, tako da niko
$ovi dan &,
od nji" nema nikakvu predstavu kakva je lepota napolju. 3nutra, svi se
meusobno takmie ko je lepi, pametniji, talentovaniji, ko vie zna, itd,
itd. & tako sve do kraja putovanja. (ko ovo s"vatite, oslobodiB!ete se. )ada
!ete otkriti ta je stvarnost, ta je -og, jer !ete se osloboditi jedne od
najopasniji" iluzija. &luzije po kojoj nam je neop"odno da nas uvaavaju, po
kojoj je neop"odno da smo uspeni, popularni, itd. Samo je jedna stvar
neop"odna# ljubavE Kada to otkrijete, doivljavate promenu. Kada ivot
postane molitva... kada du"ovnost zrai iz svega to inimo.
Ostavite svoj 9amac na obali
=ednom sam leteo iz Sjedinjeni" drava prema Kanadi. 'ok smo preletali
granicu, pilot je objavio# ?Prelazimo ameriku granicuE@ Putnici su pogledali
nanie, ali nije bilo ta da se vidi.
aravno, granica postoji samo u mislima ljudi, priroda ne poznaje
teritorijalne granice. e postoji ameriko drve!e, amerike planine. )o je
samo jezika konvencija. +eutim, ljudi su spremni da umiru za to, toliko
im granice realno deluju.
=este li ikad razmislili o injenici da dan -oi!a postoji samo u vaoj mati.
Priroda ne poznaje nikakav poseban dan. Pa ipak vidimo kako mnoge osobe
podleu boinim emocijama. &sto tako, ne postoji dan ove godine, kao
to ne postoje nezakonita deBca. /e!i nekome# ?)i si nezakonito deteE@
moe dovesti do skandalaE Priroda ne poznaje nezakonitu decu. )o je samo
drutvena konvencija. /e!i nekom
&% Antoni De Melo
detetu daje usvojeno, i da zato... )o postoji samo u naoj matiE
Postoje drutva u kojima su svi usvojeni i niko ne mari. +i reagujemo na
reci, na predstave. Divimo od ideja. Franimo se recima.
,jubav nije privlanost. ?%olim te vie od bilo koga@, ili# ?%ie me privlai
nego bilo ko drugi@. Kako vam se to ini? Privlai me vie nego drugi. -olje se
uklapa u moju mentalnu emu nego neko drugi. )o ba i nije laskavo za vas,
jer ako je moja mentalna ema moda drukija... Koliko ste ve! puta uli da
govore# ?Gta on nalazi u njoj?@ ?.ospode, ta ona vidi u njemuE?@
Privlanost je lepa. $se!ate da vas privlai neko ili neto? (ko se prepustite
privlanosti, usledi!e nagrada. ( zatim umor ili strepnja. ?adam se da !e
ostati ovakoE adam se da ne!e poeti da pijeE@ %ezivanje, posesivnost,
ljubomora, stra" da ne izgubimo osobu koja nas je privukla. )o nije ljubavE
5ta nije ljubav
,jubav nije zavisnost. Pozitivno je zavisiti od drugi". Kada ne bismo zavisili
jedni od drugi", drutvo ne bi ni postojaloE Divimo u stanju uzajamne
zavisnosti. Aavisimo od mesara, pekara, elektriara, pilota, taksista, lekara...
nabrajanju nikad kraja. (li kad zavisimo jedni od drugi" da bismo bili sre!ni,
to je loe.
>esto moemo videti dve prazne osobe koje zavise jedna od druge, dve
nedovrene linosti koje se uzajamno podupiru. Kao dve domine oslonjene
jedB
$ovi dan &&
na o drugu. (ko se jedna izmakne, druga pada. Aar je to ljubav? e
moemo govoriti o ljubavi ako ona slui da usamljenost uini
podnoljivijom. Kada se ose!amo prazno, odma" "rlimo da tu prazninu
popunimo nekim. )o nije ljubav. 'a bismo utekli od usamljenosti i
praznine, uputamo se u bilo kakvu aktivnost, bacamo se na neki posao ili u
neiji zagrljaj. (li usamljenost ne moe biti izleena kontaktom sa ljudskim
bi!ima, ve! samo kontaktom sa stvarno!u.
Kada se suoimo sa usamljeno!u, otkrivamo da ona ne postoji. 3 stvarnosti
ne postoji nikakva praznina. 3pamtite ovo dobro ubudu!e. &no !to tra,ite
ve# je u vama. (ko ozbiljno pristupite svemu to se nalazi u vaoj dui,
nesta!e sve ono od ega beite a izroni!e ono to traite. e moe se voleti
da bi se ponitila usamljenost. Kada se govori o ljubavi, obino se govori kao
o nekoj robi koja je na prodaju. ?=esi li dobar prema meni? -i!u onda i ja
prema tebiE =esi li nean prema meni? -i!u onda i ja prema tebi. isi utiv
prema meni? Gteta, simpatija koju sam ose!ala prema tebi pretvara se u
antipatijuE@ Aar je to ljubav? )o je berza emocija kamuHlirani" ljubavnim
ponaanjem.
,jubav nije elja. Pre dve i po "iljade godina, -uda je rekao# ?Svet je pun
patnje. Poreklo, koren patnje je elja. Kada ukinemo elju, ukidamo patnju@.
Pod eljom je podrazumevao sve ono od ijeg zadovoljavanja zavisi naa
sre!a. ae drutvo, naa kultura, neprekidno podstie u nama nove i nove
elje. Sve vie i vie usmerava nas ka nezadovoljstvu, nesre!i i egoizmu. Svet
je prepun patnje. Koren patnje je elja. 3kidanje patnje poinje ukidanjem
elje.
&8 Antoni De Melo
(mbicija je odreeno pranje mozga kojim su nas podvrgliE auili su nas
da bez ambicije nita ne!emo uraditi u ivotu. Aaboravili su na energiju i
uivanje koji se mogu prona!i u radu. 3 Kini postoji ovaC izreka# ?Kada
strelac odapne strelu van takmienja, pokazuje svu svoju sposobnost. Kad je
u izgledu medalja, postaje nervozan. (ko se nudi zlatni pe"ar, postaje lep.
jegova sposobnost je uvek ista, ali nagrada ini da vie misli o pobedi
umesto o gaanju. apetost vezana za pobedu ini ga slabim@. (mbicija
zamagljuje njegov pogled.
Svet je prepun patnje, koren patnje je elja. -rakovi zasnovani na elji ne
traju dugo# ?Puno oekujem od tebe. -olje nemoj da me razoara...@ & obrB
nuto# ?)i puno oekuje od mene. e elim da te razoaram...@ 3beivanjaE
?Potrebna sam tiE Potreban si miE Potrebno mi je da naem svoju sre!u u
tebiE Potrebno je da nae svoju sre!u u meniE@ & tu izbija sukob. )u poinje
pretenzija za posedovanjem druge osobe. )amo gde je prisutna ova vrsta
elje, krije se uenaE ( tamo gde se krije uena, javlja se stra". ( tu gde je
stra", nema ljubavi, jer uvek mrzimo ono ega se plaimo. Prava ljubav uvek
eliminie stra". Kada je to samo elja kamuHlirana ljubavlju, esto se ispolji
stra".
,jubav nije elja, nije opsesija. Aaljubiti se je neto sasvim suprotno od voleti,
ali zaljubljivanje je u modi. )o je bolest kojom bi svi eleli da se zaraze.
%idimo je u Hilmovima, sluamo u ljubavnim pesmaBma. .ledao sam Hilm u
kome devojka kae# ?%olim teE e mogu da ivim bez tebeE@ e mogu da
ivim bez tebe? Aar je to ljubav? )o je gladE Kad se zaljubim u tebe, ne
vidim te vie. (ko dozvolim da me
$ovi dan &9
snana emocija zaslepi, bez obzira da li je pozitivna ili negativna, gubim
sposobnost raspoznavanja. *mocija se umea i ini da projektujem svoje
potrebe na drugoga.
5ta je 3rava ljubav:
'o sada smo govorili ta nije ljubav, da bismo stigli do zakljuka da se ne
moe re!i ta je ljubav. e moe se re!i. Kada se otarasite svoji" stra"ova,
svoji" lanaca, svoji" iluzija, zna!ete. +oemo govoriti poreenjima.
(ko nita drugo, ljubav znai bistrinu pogleda i preciznost odgovora. %ideti
drugoga jasno, onakvog kakav je. )o je neki minimum koji oekujem od ljuB
bavi. Kako mogu da te volim ako te ne vidim dobro? aje!e, kada se
gledamo, nikad se ne vidimo. Samo traimo odreenu slikuE 'a li je neki
mu u odnosu sa svojom enom ili sa slikom koju je stvorio o njoj? &sto vai
i za enu.
'oiveo sam odreeno iskustvo s tobom. )o iskustvo pamtim i cenim te na
osnovu svog iskustva. osim te u sebi, kud god poao. 'elam i reagujem
polaze!i od svog iskustva s tobom, a ne od onoga to stvarno jesi. e vidim
tebe, ve! samo sliku koju sam stvorio o tebi.
Kada nakon neke svae prie i kae mi# ?Dao mi je zbog one rasprave@,
bilo bi Hantastino kad se nieg ne bi" se!ao. )o nalazimo kod mistika, kada
govore o proi!enju memorijeE $ni pod tim ne misle da sve treba
zaboraviti, ve! da se treba otarasiti svi" emocija. &zleite se od patnjeE
81 Antoni De Melo
%i kaete# ?Se!a li se kako smo bili zaljubljeni pre dve godine?@ Deli li da
reagujem na osnovu onog od pre dve godine, ili na ono to si u ovom
trenutku? Kada se o ljubavi misli kao o investiciji, onda se ne zna ta je
ljubav.
,jubav je kao sluanje neke simHonije, to znai biti osetljiv na sve zvuke. 'a
imamo srce koje je osetljivo za sve i prema svima. +oete li zamisliti
sluanje simHonije ako se panja obra!a samo na bubnjeve? Pravi poznavalac
muzike slua zvuk svakog instrumenta, bez obzira to postoji i njegov
omiljeni instrument.
Kada se zaljubite, kada se vae srce vee, prione uz neto, kada se Hiksira na
neto, znate li ta se tada deava? $bjekat vae strasti prepotentno raste dok
ostali iezavaju.
,jubav nije odnos. $na je stanje. ,jubav je postojala i pre pojave ljudski"
bi!a. Pre nego to ste vi postojali, ljubav je ve! bila tu. /ekao sam vam# kad
je oko slobodno, tada vidimo. ita ne moete uiniti da biste zadobili
ljubav. Kada postanete svesni svoji" dunosti, svoji" vezanosti, opsesija,
predrasuda, naklonosti, i kada uspete da se svega toga oslobodite, tada !e se
pojaviti ljubav. Kada je oko slobodno, vidimo. Kada je srce slobodno,
volimo.
'/3.& '*$
/(SK&'(=* $K$%(

2e9enje 3atnje koju sami sebi nanosimo
Kako razreiti nezadovoljstvo sopstvenim ivotom? Kada osetimo
nezadovoljstvo svojim ivotom, trai se izlaz. Kako prona!i sre!u, mir i
ljubav, ili kako pomo!i nekome da bude sre!an? ema potrebe za nekim
prirunikom, za Svetim spisima ili religijomC nema potrebe za du"ovnim
uiteljem ili primitivnim ritualima. 'ovoljno je pet ula. )elo je svet za
sebe# to je ono to nam je potrebno. 3 njemu se nalazi sve to je potrebno,
zajedno sa sposobnostima koje nam je dao -og.
a ivot je tako bedanE -ez mira, bez zadovoljstva, prepun briga i patnje.
Kad ne bi bilo patnje, bilo bi ljubavi. Patnja vas spreava da celovito volite,
svim svojim bi!em. Kad ne biste patili, voleli biste. Aiveli biste u miru,
okrueni ljubavlju i spokojstvom.
aa patnja ima razlog. )o je najve!a -udina intuicija. jegova genijalnost
se pokazala kada je objavio da patnja ima odreeni uzrok i da, kada izB
dvojimo ovaj uzrok, moemo eliminisati patnju. )ako stiemo slobodu.
Gta je, dakle, uzrok patnje? +entalna aktivnost, proizvod misli. Ponekad um
odmaraC tada je sve u
8$ Antom +e "elo
redu. +eutim, naje!e radi i stvara ono to -uda naziva proizvod misli.
Poinje da sudi, procenjuje, izvodi zakljuke. 3m se kre!e u odreenom
pravcu tako to sudi o stvarima, ljudima i dogaajima. Patnja je rezultat ti"
prosuivanja i mentalni" konstrukcija.
Kada um ne prosuuje, tada nema patnje, nema ni emocija. Postoji samo
ista radost. Svi smo mi u odreenim trenucima svog ivota osetili ovu
radost. +oemo je nazvati milo!u, sluajno!u, sre!om, kako god elimo.
ajednom bivamo proeti ose!anjem spokojstva, um kao da se smiri, i tada
osetimo radost, zadovoljstvo.
(ko ne s"vatamo kako Hunkcionie na um, osBlanja!emo se iskljuivo na
sopstvene mentalne konstrukcije, i tako ostati robovi rezona. e!emo vie
verovati u objektivne stvari, ve! samo u svoje ideje o njima. Posta!emo
zatoenici izmiljotina sopstveBnog uma, umesto da vidimo stvarnost onakvu
kakva jeste.
'a!u vam primer. =edna osoba "oda ulicom i uje neku lepu muziku. $staje
zadivljena. & eto mentalne konstrukcije# ?Kakva divna muzika, voleo bi" da
je ponovo ujemC kupicu muziki stub i 7' sa tom muzikom. +ora!u
poprilino da radim za te stvari@. Sve sama konstrukcija.
eko drugi proe istom ulicom, uje istu muziku i oduevi se kao to se
oduevljava i drugim stvarima. ?%oleo bi" da ponovo ujem istu muziku, ali
nemam novca za aparat. Svejedno mogu u sebi da sviram jednako Hascinantnu
muziku@. $d ove dve, koja mentalna konstrukcija izaziva napetost, nemir?
+uzika je magina, zadivljuje. %i niste rob muzike
$ovi dan 8,
koju ste uli, ili aparataC vi ste pod kontrolom prosuivanja sopstvenoga
uma.
Ose4anje dunosti
Koja su uobiajena prosuivanja vaeg uma? =este li ve! uli u sebi pritiske i
tvrdnje, kao na primer# ?e bi trebalo da to radi@C ?e bi trebalo da govoB
ri takve stvari@C ?$vo ti je potrebno@C ?)i zasluuje...@C ?)rebalo bi daje
malo...@? =este li ve! osetili mogu!nosti, slobodne pozive, bez pritiska, to
vam ostavlja prostora za odluku, ili jo uvek ose!ate ?trebalo bi@ na svaku
vau elju. 'unosti ine svaku odluku suvinom, jer drutvo vri takav
pritisak i toliko je zakona kojima se moramo prilagoditi, tako da ne
preostaje nita drugo osim da pratimo svoje unutranje potrebe.
3spevate li da prepoznate ove dunosti kao signale porodini" veza iz
davne prolosti? %e! tada su vas okovale, ali sada nisu ak ni realne. Samo
su uspomene iz vae prolosti, iz mesta u kome ste odrasli, ali one vam
vie ne daju ivot. emaju u sebi ni ljubav, ni toplinu, ni brigu. Postale su
mentalna droga. 3viate li da potiu iz nekog drugog vremena i mesta, bez
ikakve povezanosti sa vaim sada i ovde? e odnose se vie na vas.
$baveze su nestvarni pojmovi, beivotni. Kako okonati sklonost
racionalistikog upravljanja svetom?
Potrebno je da temeljno analiziramo nae mentalne konstrukcije. Gta ulazi u
nas? Aamislite oveka koji niti vidi niti uje. $n tada ivi u svetu u kome
su i ostali slepi i gluvi. 3 kakvom svetu? 'a li bi
8% Antoni De Melo
ikad doao dan kad bi on posumnjao da stvari koje dodiruje, mirie i kua
imaju jo neku dimenziju, onu vidljivu? & ta bi se desilo kada biste odrasli
igBnoriu!i svoji" pet ula, strogo se dre!i tumaenja i dunosti koje vam
name!e autoritet? ajverovatBnije da nikad vie ne biste verovali u svoja ula,
svoj zdrav razum, u svoje ja. >itavog ivota traili biste odobrenje autoriteta
svaki put kad mislite, delate, otvarate usta ili sluate. 3 sutini, neki
drutveni sistemi primoravaju ljude da otvoreno priznaju kada govore,
misle, dodiruju ili delaju na nain koji se razlikuje od onoga koji je autoritet
propisao.
eke religije takoe Hunkcioniu na ovaj nain.
Sve dok postoji red zasnovan na poslunosti autoritetu, istovremeno, ispod
ove tanke povrine sigurnosti, postoji i dubok i nepredvidljiv rizik. +o!
raa stra", konHormizam i iskljuivost. 'unosti u takvom sistemu uskra!uju
oveku njegovu slobodu, lepotu i ljubav.
%i niste niti ste bili isto jo od najranijeg detinjBstva. 'a li biste voleli da
otkrijete ko ste u stvari? &mate li dovoljno "rabrosti da budete ono to jeste?
)o je obes"rabruju!e. %i moete voleti ose!anja, misli i dela vaeg novog bi!a.
(li ne!ete imati nikoga ko bi rasuivao mesto vas i vodio brigu o vama. )aj
novi ivot poinje pri"vatanjem i ljubavlju prema samom sebi, veruju!i u svoja
ula, u svi" pet, u svakom pogledu. )o je vrlo suptilno pri"vatanje sebe. 'a li
ste spremni?
)igrovi u dungli, pazite seE Stiem. a kraju, posle svega to sam bio, bez
stra"a.
$ovi dan 8&
)et 9ula i daleko vie
&mamo pet ula. +oda imamo jo pet, i drvo ivota moglo bi da nam
pokae stvari za koje nikad nismo ni pretpostavili da postoje... Kako
nemamo vie od ti" pet ula, na um ne moe ak ni da zamisli takvu
mogu!nost. >ovek koji je roen lep i gluv ne moe da pojmi kako cvet koji
dodiruje i mirie ima neku boju. ikada mu se ne!e javiti misao da postoji
tako neto. 'a bismo stvarno iveli i bili ono to jesmo, potreban nam je
poseban dar da naslutimo i mislimo o onom to je nepoznato. $naj ko ivi
po ose!anju dunosti nema sopstvene emocijeC on ima samo usaene misli i
zadovoljstva, kao oni koji uspevaju da se nasmeju samo kada se eH smeje.
Pre nego to se nasmeju, moraju imati opravdanje za tako neto.
Pri"vatanje ini nji"ov sme" ispravnim. %e!ina odrasli" osoba ima potrebu
za dozvolom pre nego to izvedu i najmanju akciju, izraze neko miljenje
ili dozive neko zadovoljstvo u ivotu. Kao neko dete, uvek trae dozvolu kad
se bore da bi mogli slobodno da odluuju, govore, pa ak i da sluaju.
Prevazilaenje sopstvene uslovljenosti teko je koliko i kori!enje
sopstveni" pet ula po prvi put. Kada im ukaete poverenje, umesto da
aktivirate svoju potrebu za odobrenjem i pri"vatanjem, oseti!ete se udno i
usamljeno, ali !e zadovoljstvo koje !ete doiveti biti neizmerno# kao da ste
se ponovo rodili.
Gta vidite kada razmatrate sopstveni ivot? e zna se. 'a li vaa ula daju
neku novu boju stvarnosti? 'a li ona sadri neto posebno, ili vaa ula
kreiraju neto to joj ne pripada, ili joj samo deliB
88 Antoni De Melo
mino pripada? e znamo. Kako da znam da li zelena boja koju vidim zaista
postoji? Pretpostavimo da, svaki put kad vidim zelenu boju, vi je vidite kao
utu, ali je nazivate zelenom. %erujemo da vidimo isto, ali nije tako. e
znamo koliko je naa percepcija odgovorna za ono to vidimo. Kako bi
tuno bilo kad je ne bismo imali da otkrivamo svet.
(ko se pokoravamo nekoj vioj instanci, ne veBrujemo u same sebe. Kako
mogu da znam da li su moja ose!anja moja, zasnovana na mom doivljaju
stvarnosti, ili su to ose!anja usaena od vie instance? %erujete da moe
postojati ispravan nain percepcije? Ko odreuje kriterijume? Koliko esto
gledate, mislite, ose!ate, delate na osnovu ose!anja dunosti?
(ko se ograniavate na nivo dunosti, ne!ete ak ni zagrebati stvarnost,
ne!ete ni posumnjati kakva je u stvari. $sta!ete u okviru pojmova i slika
stvarnosti, zasnovani" na zakonu etiketiranja i prikladnosti. iste jo osetili
pravi ukus, niti ste ikad voBleli. ?.ospode, ja vidim.@ ?+oj -oe, udesno
je.@
(ko poemo od pretpostavke da su naa ula potpuno slobodna i otvorena,
odma" !emo se suoiti sa problemom, jer su ula krajnje selektivna. & naa
svest je selektivna. +i ne vidimo stvarnost, nismo u stanjuu da je vidimo,
vidimo samo ono to je projektovano, to je um ve! ranije izdvojio kao vaB
no. =a ne vidim vas, ve! ideju koju sam o vama izgradio. *to razloga zato se
vide dve slike iste stvarnosti. 3 vama vidim neto to drugi ne vidi, i
obrnuto. M 'rugim recima, da bi" vas video, moram vas postaviti blizu svoga
uma, na njegov selektivni nivo, i onda upitati sebe# koliko stvarnog ima u
mojoj slici
$ovi dan 89
o vama? =ednaka proporcija kao i u vaem umu. Aar je to stvarnost?
;ilteri uma
$no to postoji u naoj svesti, neprekidno se Hiltrira. Kakvi su to Hilteri?
Stra"ovi, elje, odnosi, uveBrenja, navike i uslovljenosti. $ni vre selekciju
onog to opaamo svojim ulima. ae senzacije nisu realne, ve! reagujemo
na slike koje izgrauje um. +ogu, recimo, da ugledam nekog, prepoznam u
njemu (merikanca, i reagujem pozitivnim ose!anjemC neko drugi, gledaju!i
istu osobu, moe reagovati krajnje negativno. 'a li vidimo ljudsko bi!e ili
samo nau sliku o njemu? a osnovu reakcije drugi" moe se zakljuiti da li
smo motivisani impulsom ?sada i ovBde@ ili predubeenjem.
Kada elite neto, obra!ate panju na mnoge stvari koje drugi uopte ne
prime!uju. eka majka u stanju je duboko da spava usred neke gungule, ali
budi se na prvi uzda" svoga deteta. Aato? jena ula Hiltriraju druge
zvuke. )o je neto u nama, kao neki senzor, koji reaguje na ono to je nama
bitno u ivotu. )akva percepcija zavisi od uslovljenosti koja nam je davno
usaena.
(ko se neko ose!a inHeriorno u nekom ambijentu, neprekidno !e registrovati
signale koji mu potvruju takvu ideju. aa ubeenja ne moraju uvek biti
potvrena. (ko mislim da (merikanci imaju odreene karakteristike,
vide!u u njima ono to !e potvrditi moje predubeenje.
Divimo, dakle, s rezultatima mnogi" selektivni" procesa, Hiltriranja i
predrasuda. Gta u stvarnosB
91 Antoni De Melo
ti postoji u naem umu? Pridruimo predstavama nae mentalne
konstrukcije i prosuivanja. ?$vo je dobro, ovo je loe, ispravno, pogreno,
itd.@ 3 stvarnosti ne postoji ni dobro ni zlo, kako u ljudima, tako i u prirodi.
Postoji samo mentalno vrednovanje koje se primenjuje na ovu ili onu
stvarnost. )akva vrednovanja mogu biti, recimo, koji je tim bolji, koji je
najbolji, kada je pobeda dobra, kada je loa, itd. 3 stvarnosti postoji samo
igra i igrai koji uestvuju u njoj, kao i lopta koja se utira i "vata. ,opta i
igrai pomeraju se du ogranienog terena za igru. )akvim akcijama ljudi
dodaju posebna vrednovanjaC postaju C navijai vie radi nekog dresa ili iz
odreene ideje nego zbog postoje!e stvarnosti.
,judi zavravaju u ovakvoj standardnoj konHuziji, jer jure za stvarima kao
budale, a da ne znaju ni ta su. eprestano proputaju stvarnost kroz svoje
Hiltere, svoja vrednovanja i elje. 3vode dobro i zlo u stvarnost kao da
pumpaju balon. 3porno se dre toga da su odreene stvari poeljne, dok su
druge nepoeljne, neke su ispravne a druge pogrene. Stvari su, meutim,
takve kakve su, s"vatali i" mi ili ne.
Svest
Gta je svest? )o je sposobnost da posmatramo nain na koji Hiltriramo
stvarnost, umesto da se ograniimo na sliku koju pravimo od iste stvarnosti.
Aato je potrebno slede!e#
da budemo svesni postojanja HilteraC
da spoznamo kako uvek reagujemo na sliku
u svom umu, nikad na stvarnostC
$ovi dan 9
da s"vatimo kako je sve to postoji u tom HilB
teru prolazno, neprekidno se menja. >ovek se pona
a kao da je taj Hilter vrst i statian, dok se on stalno
preobraava. Sve tee, kre!e se, iviC
da postanemo svesni injenice da je sve to
postoji u naem umu, u Hilteru, neprikladno i neza
dovoljavaju!e, ba zato to je privremenoC
da s"vatimo kako to to postoji u Hilteru, u
naem umu, nismo mi, ve! praznina naeg ja, koja
iezava tamo gde postoje samo mentalne projekci
je.
,=a@ je izumelo svest o egu, o ?mojem@. (ko bi" seo da pogledam svet, u
svojoj gluposti zalepio bi" etiketu ?moj@ na zgrade, kompjutere, grad, na
itavu stvarnost. 'ajte mi neku stvarnost i spreman sam da na nju
projektujem bar deli! svoga ?ja@. )o ?moj@ postoji samo u mojoj glavi, jer,
kad bi" ove no!i umro, u toj zgradi se nita ne bi promenilo. Stvari su ono
to su. isu ni moje, ni tvoje ni njegove. )o je samo mentalna konvencija.
Pretpostavimo da je neka zgrada vaa. >injenica da je posedujete ne
izraava ipak stvarno posedoBvanje tog objekta. *grada je zgrada. Patnja
proistie iz prianjanja, iz misli o posedovanju. Prianjanje je samo
projektovanje ega, onog ?moje@ na neto. $no se raa i razvija onoliko
koliko projektujete svoje ?ja@ na neto. Kada polako odlepimo etikete ?ja@,
?moje@ sa zemljita, zgrada, ode!e, preduze!a, nacije, religije, s naeg tela, s
nae linosti, tada postiemo osloboenje, slobodu, mo$!u. Kada ?ja@ iezB
ne, stvari su ono to jesu. 'oputate ivotu da bude ivot.
9!
Antoni De Melo
Potrudite se da s"vatite kako je sve prolazno, privremeno i prazno od ?ja@.
Paradoksalno, to je tajna Hormula za trajnu sre!u. &sus je to s"vatio kad je reB
kao# ?Ko je moja majka, moj otac, moja sestra? emam nikoga@. )u postoji
jedna ena, ali je ?moja majka@ samo mentalna konstrukcija. ,judski odnosi
su samo Hunkcija, mentalna projekcija. iko ne eli da to s"vati, tako da su
svi ludi. ,judi vie vole da ive u svetu koji su sami stvorili, izazivaju!i
patnje i emocije, neprekidno trae!i olakanje zbog nastale konHuzije. )o je
kao kad bismo se posekli pa zatim kanjavali sebe novom posekotinom.
KonHuzija bez kraja i konca.
Problemi se raaju ne samo kad kaemo ?ovo je moje@, ve! i kada se
razmilja ?ja sam ovo i ono i jo i ono@. Poistove!ivanje sa svojim ?ja@ moe
izazvati probleme. a primer# ?=a sam dobar@, ?=a sam lo@, ?=a sam
zavodljiva osoba@, ?=a sam nestrpljiv@, itd. Struktura moje linosti drukija
je od vae. e podudaram se s vaim projekcijama o meni. e podudaram se
ak ni sa mojim projekcijama o meni. =a nisam ono to vi kaete da jesam.
>ak ni ja ne mogu recima da izrazim ko sam u stvari.
Kad ne bi postojao ego, ne bi postojalo zlo. Kada Siki ne bi imali kolektivni
ego, problem ne bi postojao. Sve to vai za bilo koju naciju ili religiju. Sve
konvencije, etikete, razgranienja, samo su izmiljotine naeg uma. Pre
pedeset godina nije postojao pakistanski egoC pre tri stole!a niko nije iveo i
umirao za neto to se zove ameriki egoC pre deset veBkova muslimanski
ego nije postojaoC pre dvadeset vekova nije postojao "ri!anski ego. )akve
mentalne konvencije nemaju nieg zajednikog sa stvarno!u
$ovi dan 9#
niti sa ivotom. $ne nisu stvorene u prirodi, od -oga, ve! i" je deHinisao i
napisao ovek. $ne su nastale u njegovom umu. Stvari su ono to jesu. *go
je samo proizvod uma.
ae misli stvaraju etikete i mi i" lepimo tamo gde elimo i tvrdimo da je
od tog trenutka ova ili ona zajednica odvojena od ostali". *atim za"tevamo
od drugi" da rtvuju svoj ivot da bi odbranili etikete koje smo izmislili.
$vakve podu"vate deHinieBmo zvunim terminima, kao, na primer#
?3mreti za veru@. 3 stvarnosti se umire zbog konvencije, zbog zamisli koje
jednostavno ne postoje. $be!avaju nam se nevidljive nagrade, kao recimo#
?(ko umrete za veru, za naciju, za -oga, stiete veni ivot@, iako nita od
svega toga nije stvarno.
'ako nau9iti i/nova da ivi
)eko je nauiti da ivi stvarnost iznova, da je precizno opaa. +alo je
odabrani". $kamenjeni du", udnja za uspe"om i pri"vatanje obe!anja koje
nudi ego mnogo su zavodljiviNi i esto privlaniji od stvarnog ivota. eka
nam je -og u pomo!iE
Gta onda znai meditirati? +editacija znai posBmatranje svega onog to se
nalazi u Hilterima sopBstvene svesti, znai videti, prepoznati, postati svestan
da je sve privremeno, prolazno i slobodno od naeg ?ja@. =edan budistiki
uitelj govorio je# ?+oemo provesti itav svoj ivot u posmatranju tenje
naeg uma da na sve to postoji lepi etikete s natpisom IdobroI i IzloI.@
.arantujem vam slede!e# kad biste umeli da posBmatrate rad svoga uma,
nikad vie ne biste imali ni
9$ Antoni De Melo
minut dosade u svom ivotu. 3m neprestano proizBO vodi dobro i zlo, alje
poruke kao reakcije na sopBstvene procene i vrednovanja. ?$vo je dobro@
6proB Bcena< i zato je poeljno 6poruka<C ?$vo je loe@ i zato nepoeljno.
$va aktivnost neprekidno traje. >uB i desno je postati svestan injenice da su
sve ove akciB8 je u stvarnosti proizvodi moga uma. 'obro i zlo nej postoje u
stvarnosti, kao to ne postoji poeljno ij nepoeljno. >itav scenario je naa
izmiljotina. 4asBH cinantno je, kao kad bismo raspravljali o nekoj komBH
pjuterskoj igri s najbojim igraima sveta. AabavljaliN bismo se do kraja
ivota. e bismo upoznali ni jeBj dan jedini trenutak dosade. auili biste
da uivate j u ivotu, jer ne biste dozvolili da vas za"vati porivP da ispunite
sve svoje elje i izbegnete sve to vam jeIC mrsko.
Privlaenje i odbojnost, odbijanje da umrljamoI svoj um, suprotstavljanje
svemu onom to kvari, korumpira nae srce. ?-laeni su oni istog srca, jer
!e C prona!i -oga.@ Kada oistite srce od svi" prianjanja i i averzija,
ugleda!ete -oga. /eligija nije pitanje riBj tuala i akademski" studija. $na
nije odreeni kult j ili injenje dobri" dela. /eligija je iskorenjavanje j
neisto!e srca. )o je put kojim treba pro!i da bi seP stiglo do -oga. Kada
prestanete da se "ranite antiBP patijama ili vezivanjima, vaa ljubav !e se
ponovoO roditi, razvi!e se. )ada !ete spoznati staje ljubav. 3; suprotnom,
samo !ete ostati zaokupljeni nekim sliBC kama svoga uma. ikakvo
vezivanje, nikakve averBN zije, samo ljubavC tada !ete s"vatiti i pri"vatiti
odi sveg srca ta god vam se dogodi.
3 religioznim terminima, -og sve kotrolie, njegova sveta volja se
ispunjava, nezavisno od nai"Q
$ovi dan 9,
akcija i misliC to je religija. Proistite svoje srce, uklonite sve to je neisto,
sva prianjanja i averzije. (nalizirajte vrednovanja svoga uma u pogledu
dobra i zla. 3 onoj meri u kojoj se tome suprotstavite, utoliko !e novi du"
zaiveti u vama.
Kada stignete do praznine, do stadijuma nepodBsticaja, odbi!ete da budete
linost. Kreta!ete se u ivotu, kroz ivot, prepuni ivota, i nita ne!e imati
mo! da vas uniti. )o je kao kad bismo bacili crno mastilo u vazdu"# predeo
ne postaje crn, vazdu" se ne boji u crno. akon jednog trenutka sve je kao
i pre. %eliki uitelj Fakvin nije ostavio za sobom uenike, spise, nita. $
njemu se govorilo# ?Kad je ulazio u umu, ni list ne bi zadr"taoC kad je
ulazio u vodu, ne bi proizveo ni najmanji talasC on nije naruavao "armoniju
sveta@.
-uka vas ne!e uznemiriti. e!ete ak ni sami biti u stanju da uznemirite
sebe. Stvari su ono to jesu. -uka postoji u vaoj glavi, ali je nema u stvarB
nosti. %aa vrednovanja prave od te buke neto to vas gnjaviC drugi se ne
daju uznemiriti, od trenutka kad ponu da vrednuju stvari na drukiji
nain.
+editacija nije vezivanje, poistove!ivanje ili poBsedovanje. Sve to proizvodi
samo patnju. +editacija znai gledanje, posmatranje, irenje svesti, razumeB
vanje. $na je kritika svega neistog u nama i, na kraju, vodi ljubavi.
51 Antom De Melo
Dati glas ose4anjima
Koren svi" psi"oloki" problema je u in"ibiciji, u zabrani. 3 emu se
razlikuje normalna osoba od zdrave osobe? ormalna osoba ivi po
drutveno priznatim normama. Adrava osoba je kao divljak# ako je sre!na,
to pokazuje na takav nain da to svi vide i uju. Adrava je, ali nije drutveno
prilagoena. Kako ouvati svoje bazino emocionalno zdravlje, a istovremeno
se prilagoditi za"tevima drutva?
$snova ivota je emocija. 3 dungli preivljavaju one ivotinje i oni oblici
ivota koji znaju da se kre!u i ubijaju. 3tiva i in"ibirana osoba krije se iza
drveta i eka svoju smrt. $na zatvara u sebe svoje stra"ove. ,judski rod
nikad ne bi preiveo da je bio in"ibiran. jegovi preci pripadaju "rabrijoj i
draBgocenijoj vrsti.
Snana linost ne Hormira se po parametrima logike i konHormizma. $na
urne da izrazi svoja oseB!anja i da komunicira s njima. a drugoj strani,
mnoge izuzetne osobe neprozirne su kao blatnjava voda. Sposobnost da
izrazite svoje emocije odreuje da li ste zdravi ili in"ibirani. 'eca su
autentina, jer ostavljaju slobodan prolaz svojim emocijama. &skreno
detinjstvo je sre!no detinjstvo. (ko su neko dete ili adolescent onemogu!eni
u tome, posledica je da se u kasnijim godinama, kao ve! odrasli ljudi, ponaB
aju kao deca. ovoroene dolazi slobodno u svet, ali ga roditelji i okolina
ubrzo vezuju. >esto se dete vie nikad ne oslobodi.
'a li su vai lanci jako zategnuti?
)ragedija je to se svi zlikovci prikazuju kao prijatelji. %last je izgleda vrlo
zainteresovana i usmeB
$ovi dan 9&
rena na to da ui konHormizmu i da manipulie sa strukturom linosti.
$igledno je da mukarci imaju daleko ve!e psi"oloke probleme nego to
to imaju ene. 3zmimo na primer mucanje. Proporcija je deset prema jedan,
na tetu takozvanog jaeg pola. ivo stresa i tenzija je isti, ali je
sposobnost upijaBnja krajnje razliita. Dene izgleda imaju dozvolu od
drutva da mogu slobodnije da ispoljavaju svoja ose!anja. +ogu, recimo,
da plau mnogo lake od mukaraca. S ve!om suptilno!u govore jezikom
ose!anja. +ukarci su uskra!eni, i skupo pla!aju posBledice toga.
%erovatno ste zapazili da je, kada se pije, emocijama otvoren prolaz i da se na
kratko ose!amo rastere!eni svoji" emocionalni" problema. &n"ibicija ieB
zava. (lko"ol je jedna od "emijski" supstanci koje privremeno oslobaaju
emocije. +eutim, kratkotrajno olakanje nije reenje za uklanjanje
in"ibicija.
%snovno 3ravilo ivota
$se!anje je osnovno pravilo ivota. Kada su neiji prirodni impulsi
in"ibirani, potisnuti, dolazi do pojave neuroze. Sve ivotinje imaju potrebu
za ulnim nadraajima. e postoji neurotina ivotinja. 3 laboratoriji, kada
se nekoj ivotinji uskrati svaki ulni nadraaj 6dodir, ukus, miris, itd.<, ona
postaje depresivna ili "iperaktivna.
$ko RST religiozni" ljudi pate od depresije, jer su optere!eni
mnogobrojnim dunostima, idealima i nedovoljnim ulnim nadraajima. &
oni postaju depresivni ili "iperaktivni. $dravanje aktivnosti svaB
98 Antoni De Melo
kako je Horma stimulacije, ali ljudi pre svega imaju potrebu za emotivnom
stimulacijom.
Kako se dobija emotivni podstrek? )ako to izraavamo sopstvene emocije.
Kada ste telesno neaktivni, dajete sebi malo stimulansa tako to etate,
radite gimnastiku, itd. (ko se nalazite u stanju depresije, moete sebi
dozvoliti da zaete u sHeru emotivnog rizika. )ako !e emocije ponovo poeti
normalno da teku. Kada su emotivni i ulni podsticaji blokirani u nama, tada
postajemo depresivni. Pokaite svoja ose!anja. Pogledajte s kakvom lako!om
to rade deca, jer nisu podlona stra"ovima i in"ibicijaBma. e!e vam vie
biti potrebno da vas drugi emotivno stimuliu. $sta!ete na sredini scene,
ne!ete se kriti iza nekog drveta. &zrazite svoja ose!anja, bez pridavanja
velikog znaaja injenici da li !e te emocije biti pozitivno pri"va!ene ili
ne!e.
Aato bismo bili toliko zavisni od onoga to drugi misle? Aato da
dozvolimo da nas to in"ibira? 3 onoj meri u kojoj se nae emocije ispolje,
utoliko !emo manje imati potrebu za drugima, manje !emo voditi rauna o
nji"ovim stavovima, izraenim ili pre!utnim. &ma!ete toliko lepote i
bogatstva u sebi, u svakom trenutku ima!ete toliko ivota i emocija na
raspolaganju, da !ete se upitati da li su vam stvarno potrebni drugi ljudi.
Kada vaa strepnja u odnosu na odreenu osobu popusti, vi ste tada
slobodni. +oete ispitati da li se ta strepnja preselila u odnos sa nekom
drugom osobom. ,judi s najve!om lako!om zamenjuju elje, zavisnosti,
strepnje. (ko je tako, potrebno je da se ponovo oslobodite. Porok tenje da
budemo pri"va!eni je dubok i brzo iri korenje. %ae in"ibicije samo su
stra"ovi. Kako ste mogli da
$ovi dan 99
budete toliko besni, prepuni mrnje, zaziru!i ak i od osoba koje su vam
izjavljivale svoju ljubav? =er ste "teli neto to ste smatrali neop"odnim da
biste emocionalno preiveli, i to ste za"tevali od ti" osoba. emogu!e je
voleti kad ste obuzeti strepnjom ili oajanjem. Delite li jo neto od nji"?
(lternativa je# voleti ili eleti netoC biti slobodni ili eleti da se drugi
promene.
Kada se deca ne bi plaila, bilo bi im uvek dobro. $na su sposobna da
sluaju, ue, opaaju. Aato se onda nji"ovim iskustvima i grekama koje
ine dodaju strepnje, stra"ovi, ose!anje sramote, nevaB&jalstva i gre"a? .de
smo to nauili? Se!ate li se ko vam je nametnuo stid i stra" kao vrednosti?
?e ponaa se tako prema gostimaE@
?$prosti, mama.@
?Aamoli izvinjenjeE@
?+olim vas, izvinite.@
?Stidim se tebeC nadam se da i ti ose!a stid zbog onog to si uinio, itd.
itd.@
&skustva i greke su normalni i zdraviC kad ne bi bilo toga, ne bi bilo ni
rizika. Postojao bi samo proraunati konHormizam. )o nije ivot, tu nema
nikakve kreativnosti, nema iskustva ljubavi, niti poruke jevanelja.
Kako Hormuliete razlog zato neko ivi konHormistikim ivotom?
$telotvoreni stra"? *motivna osaka!enost obino je maskirana zvunim
terminima kao to su vaspitanje, porodine veze, autoritet i poslunost. Gta
onda ue deca? -rinete se da ne napravite neku greku, da ne razoarate
drugeC ili moda strepite da ne budete ukoreni ili kanjeni? PoB
11 Antoni De Melo
sebni ste i u munini koju izaziva, u vama vaa usBlovljenost. 'a li ste
uopte svesni kada inite napore da biste ispunili ono to drugi oekuju od
vas?
Ko vas je nauio da se izraavate, da ivite slobodno i sre!no? S druge
strane, ko vas je nauio da se sre!a postie kada smo pri"va!eni i dokaemo
se u drutvu?
Prisetite se najsre!niji" trenutaka u svom ivotu# ta ste inili? +oda !ete
se setiti da ste se smeBjali irom otvoreni" usta, ne brinu!i ta drugi misle o
tomeC da ste se ponaali s ose!anjem potpune slobode i poverenja.
%aspitani smo da budemo nesre!ni. ?+isli pre nego to neto kae@,
govorili su nam. Postali smo strunjaci u dokazivanju sebe, samo da bismo
bili pri"va!eni, nauili smo da cenzuriemo sve# ?Promisli dvaput pre nego
to neto kae@C ?e pokaBzuj svoja ose!anja@C ?.ovori ono to drugi
oekuju od tebe@C ?+isli o onome o emu i drugi misle@. & svi poinju da
govore ono to bi drugi trebalo da misle. Proizilazi da niko vie ne uspeva da
izrazi sebe i sopstveni ivot.
<udesna s3osobnost osloba8anja emocija
'opustili smo da budemo kontrolisani, podvrgnuli smo se vlasti jednog
nebuloznog i paranoidnog koncepta# koncepta drugi" ljudi. 'a li biste mogli
da deHiniete svoju sre!u kao napor usmeren na to da budete u punoj meri
pri"va!eni od tog irokog pojma drugi" ljudi. eki religiozni ljudi
nesre!no su
$ovi dan 1
proiveli itav svoj ivot, sve pokuavaju!i da se izbore za pri"vatanje neto
drukijeg koncepta, u ijoj osnovi nisu drugi ljudi ve! -og. Aato su ostali
zauBvek siromani na emotivnom planu.
+nogi se pitaju# ?Kako sam postao tako in"ibiBran, pun stra"ova,
nesposoban da izrazim svoja oseB!anja?@ 3 stvari, oni bi da kau# ?Kako mi
je oduzeta emotivna spontanost u detinjstvu?@
Kada, od koga i na koji nain je zguvana i iupana ta emotivna komponenta
moje linosti? (li sada ne znai mnogo to !e se utvrditi gde je sve to
poelo. $no to znai je izleenje. )o to je ova ili ona osoba, ovaj ili onaj
dogaaj bio uzrok tome, nije vie tako vano. Potrebno je izleiti sebe.
Prolost je mrtva, pokopana i vaskrsla. $d nje potiu dobro i zlo. $d nje
potie sam ivot.
)reba voleti prolost. Starajmo se i o sadanjosti, ba u aktuelnoj situaciji,
odlunoj za dalji ivotni tok. &n"ibirana linost, egoista, neprekidno je
obuzeta sobom. e dopada se samoj sebi, smatra da nije privlana, sve zato
to ne pokazuje svoja ose!aBnja i krije svoje sposobnostiC ona ne pri"vata
svoj udeo u riziku prilikom stupanja u odnose sa drugimaC malo misli o
svojim blinjimaC ne vidi dalje od svog nosa, nesposobna da vidi koga ima
oko sebe. auila je da ivi da bi bila pri"va!ena, to joj nikada nije bilo
dovoljno. &n"ibirana osoba ne voli, mada eli da bude voljena. e postoji
ljubav bez uzajamnosti. $na ostaje zatvorena u sopstvenoj koljki.
Svi imaju probleme, ali ako naue da i" izraze, problemi iezavaju. =edan
enski pacijent rekao je svom psi"oterapeutu# ?Aaljubila sam se u vas.@
1! AntoniDeMelo
3*aista45
?'a, ose!am veliku ljubav prema vama.@ ?Pa to je divnoE & kako se
ose!ate?@ ?>esto mislim o vama, zamiljam kako razgovaramo, izlazim
sre!na sa nai" seansi. $se!am se ispunjenom kada mogu da podelim svoja
ose!anja s vama. Fo!emo li sada nastaviti sa terapijom?@ ?Aar ne elite da
ujete ta mislim o tome?@ e @
678-9.
>udesnoE %elianstvena je sposobnost izra,avanja svoji" ose!anja na tako
slobodan nain, bez ograda, nekome ko sve to razume.
Svi nai psi"oloki problemi nastaju zato to ne dajemo glas svojim
ose!anjima. 3plaeni smo. e umemo da izrazimo ni negativna ni pozitivna
ose!anja. Potpune smo neznalice u izraavanju nai" emocija. -ojimo se.
Sposobni smo da govorimo o svojim problemima, ali ne i o svojim
ose!anjima.
Psi"olog Karl /oders govori o kongruenciji# da ti otkrijem svoj problem i
tako rizikujem. )o znai da sam spreman da podelim s tobom svoje ose!anje
koje se odnosi na tebe ili na odreenu situaciju. +ogu da kaem# ?Aaljubljen
sam u tebe@C ?Aadivljen sam@C ?Privlai me seksualno@C ali i# ?&ma neto u
tebi to mi smeta@C ?Ponekad me zaista nervira@, itd. +i gotovo nikad ne
govorimo takve stvari koje otkrivaju ko smo, koje osvetljavaju nau tajnu.
?&ma neto u tebi to me privlai, prosto me obara. e znam ba tano ta
je to@. $se!anja otkrivaju moje unutranje ja. Gta bi se dogodilo kad bi ljudi
znali ne ono to smo uinili, ve! ko smo i ta ose!amo?
$ovi dan 1#
Mogu4e je i/le9iti ose4anja
&n"ibirana osoba pati od emotivnog zatvora. $seB!anjima je neop"odno
redovno pranjenje. 3 suprotnom, nagomilavanje emocija proizvodi otrove
i tako dolazi do pojave bolesti, kao to je, recimo, ir. S naim lepim
manirima, etiketama i drutvenim statusom svi doprinosimo ovom
unutranjem zatvoru, na osnovu kojeg se umnoava emotivna "ipokrizija.
&n"ibirane osobe nemaju pravi" ose!anja ni ivotne radosti. Postoje ljudi
kojima je jako teko da ujutro ustanu. Suoiti se sa svetom trai emocije,
da bi se izalo iz sigurnosti i zatite majine utrobeC trai se promena
naina ivotaC trai se uputanje u rizik, naputanje statinog ivljenja u
polumraku. 3 svojim naporima da se skloni od svega toga, da se spase od
ivotni" rizika, in"ibirana linost ukida volju, sva energija vra!a se natrag i
blokira se ivotni tok.
&n"ibirana linost je istovremeno veliki egoista, jer je potpuno obuzeta
svojim jaC ali nije dovoljno egoista, jer se ne bori za sebe. Divi u kuli od
slonovae, ak i kad se trudi da bude veoma senzibilna u odnosu na sve to
je okruuje. &n"ibirani uvek ele da se dopadnu drugima. 're se na
distanci od svega oko sebe. +ogu da pokau veliku ekspresivnost u odnosu
na mnoge stvari, osim kad je re o nji"ovim ose!anjima. )eko im je da kau
ne, jer im je neop"odno da se neprekidno ose!aju pri"va!eno i stabilno.
+isle da !e im nji"ovo ?da@ pomo!i da sve to odre. apeti su. e umeju
da se opuste. eodluni su i puni tajni. e bi vam rekli ni ta su jeli za ruak.
&zbegavaju re ?ja@.
7+- Antom: De Melo
=este li ikad zapazili da ljudi izuzetno dobri" manira esto deluju veoma
in"ibirano? $vo ne znai da su nein"ibirani esto i nevaspitani. Problemi
sa zavisno!u od nekog narkotika ili seksa, opsesivBna potreba za
potvrivanjem sebe, ili jo oigledniji problemi, kao to su mucanje i
stidljivost, seu svojim korenjem u period detinjstva i tesno su povezani sa
in"ibicijom. $slobaanje je mogu!e. $ni se mogu izleiti. 'ovoljno je samo
govoriti, stalno govoriti, s ose!anjem. *to ta deca rade po ceo dan 6sve dok
ne pou u kolu<. $na iskazuju svoja ose!anja drugima, nekima na poseban
nain B lutkama, medBvedi!ima B osim ako su in"ibirana. )o je bliskost. )o je
ljubav. )o je ono to je najpotrebnije na ovom svetu.
)/*K& '*$
%*D-* & K$+*)(/&
%eba &
$tkrijte prikrivene brige i strepnje u svojim vezama.
$daberite jednu.
&za svake brige krije se neki za"tev, elja ili potreba kojima ste izloeni.
+oete li precizno da HorBmuliete ta je to?
Postanite svesni oekivanja koje se krije iza te potrebe, ili uzroka te
potrebe 6mora postojati neto to vas je navelo da poverujete u odreenu
idejuC na primer, ubeenost da vaa sre!a zavisi od drugi", ili da ponaanje
drugi" prema vama moe izazvati ili upravljati vaom sre!om<.
Sada uronite u sebeC pokuajte da s"vatite da u vama postoji dareljivo i
samodovoljno carstvo sre!e. 'o sada ga niste otkrili u sebi, jer je vaa
panja bila okrenuta stvarima u koje ste verovali, ili iluzijama koje ste
gradili u odnosu na svet. Kada ste sre!Bni, sve brige nestaju.
Komentar6
Delja se ne moe poistovetiti s ljubavlju, mada se neprestano brka s njom.
Delja, u bezumnom traganju za za"valno!u, bei od ku!e, neprekidno traB
18 Antoni De Melo
e!i neto drugo. ,jubav, za razliku od elje, uvek ostaje kod ku!e,
odnosno u vama.
%eba &&
+islite o stvarima za koje ste se borili, ili ste uloili velike napore da bi i"
ostvarili.
Postanite svesni injenice da vam je najve!i deo ti" stvari nepotreban.
Aamislite na trenutak da ste izgubili stra" od mogu!nosti da ivite bez ti"
stvari.
Aamislite da ste izgubili stra" da ste iko i nita.
/azvijte ovo "rabro ose!anje. Sre!a vam je na do"vat ruke. 'a li je ose!ate?
Sre!a nije u onome to posedujemo, ve! u onome to jesmo. %aa linost je ta
koja ima potrebu da postoji. 'a li postajete svesni toga? )o je prava vera.
Komentar6
Divot je previe znaajan da bi bio stra!en brigom da se obogatimo i
proslavimo, da budemo lepi, popularni, privlaniC ili strepnjom da ne
budemo siromani, nepoznati i neprivlani, osobe koje niko ne prime!uje.
Sve to gubi bilo kakav znaaj, kao kamenje oko blistavog dijamanta. %i, vae
pravo ja, uvek je bilo i uvek !e biti dijamant. %rednost vaeg ivota je
neprocenjiva. 'a li biste upotrebili neki dragoceni rukopis da zapalite vatru?
Potreba da skrenete panju drugi" na sebe je tra!enje vaeg neponovljivog
ivota. )akvi stavovi uzrok su velikog dela nesre!e prisutne u ovom svetu.
-udite realni, ne budite umiljeni.
+ovi dan 19
%eba &&&
+islite na osobe koje vam laskaju. Gta govore? /ecite sebi# ?)e po"vale nisu
moje jaC samo su povezane sa mnom@. emojte poistove!ivati stvari, ideje,
reci ili etikete sa svojom lino!u. (ko je neop"odno, ograniite se da
pri"vatite odreenu povezanost ti" stvari sa vama.
+islite na osobe koje vas kritikuju. Gta govore? /ecite sebi# ?)e kritike nisu
moje jaC samo su povezane sa mnom@.
+islite o sebi kada sebe okrivljujete zbog neke greke koju ste uinili.
/ecite sebi# ?)e optube nisu moje jaC samo su povezane sa mnom. +oje
zamisli, moja vrednovanja nisu moje ja@.
=a nije ni dobro ni loe, nije ni pametno ni glupo. =a jednostavno postoji.
eizrecivo kao du". Sve B vaa ose!anja, misli, telesne !elije B dolaze i odlaB
ze. e poistove!ujte sebe ni sa im. =a nije nita od svega toga.
Komentar6
e vredi se truditi. Prosvetljenost se, u stvari, sastoji u tome da budemo
ono to jesmo, da postanemo ono to jesmo, da vidimo ko smo. -ez obzira
da li se ponaamo poteno, sujetno, bezumno, opravdano ili okrutno, spaeni
smo razumevanjem onoga to do sada nismo s"vatili. Kada otkrijemo daje
nae postojanje jedinstveno, da je nae ja isto to je i oduvek bilo
za"valjuju!i milosti -ojoj, postajemo nae du"ovno ja. ije potrebno da
tragamo naokolo za otkrovenjem. 3 nama je rudnik dijamanataC mi smo
7arstvo.
1 Antom/ De Melo
S"vati!ete u jednom trenutku da ste konano slobodni, kada odbacite
bednu potrebu da budete kako dolikuje. e!ete vie oajavati nad svojim
izgledom, nad svojim ivotom, niti !ete traiti pomo! od -oga, kada jednom
postanete svesni da ve! sve imate u sebi.
%eba &%
apravite spisak stvari koje vas uglavnom ine nervoznim.
Koliko god vam se to inilo neverovatno, postanite svesni injenice da nita,
apsolutno nita, nema mo! da vas uzdrma. Svaka neprijatnost potie iz
vezivanja za iluziju poistove!ivanja, tako da imate utisak da je ta iluzija vae
ja. Kada postanemo svesni toga, nema te ljudske nepravde, takvog gubitka,
takve patnje koja bi imala mo! da nas poremeti.
3zmite sada taj spisak i recite# ?=a nisam ni ovo ni ono. Gta god da se desi,
ne!u izgubiti moje pravo ja@. iko vie ne!e mo!i da dominira vaim ja i goB
vori vam# ?Pouri, budi posluan, pa !u ti dati tvoje ja@. e verujte vie da
neko drugi ima mo! da vam podari vae ja, niti da vam ga uzme. Anate li ta
znai ne biti vie besan, zabrinut, uplaen? )o je biser neprocenjive
vrednosti. Gta biste dali za uzvrat?
Komentar6
emate nikakvu potrebu za popularno!u, da budete voljeni i pri"va!eni.
emate potrebu da se naete na nekoj visokoj poziciji, da budete vani. )o
nisu osnovne ljudske potrebe, ve! samo elje ega,
A,ovt dan
uslovljenog ja, opsednutog ja. $no to je najdublje u vama, vae pravo ja,
nije ni najmanje zainteresoBvano za takve stvari. &mate ve! sve to je
potrebno da biste bili sre!ni. $no to je vama potrebno je da postanete
svesni svega za ta ste vezani, da postanete svesni injenice kako su sve to
samo iluzorne stvari. )ada !ete se na!i na putu osloboenja.
%eba%
(ko elite da budete sre!ni, prestanite da zadovoljavate svoje elje, jer one
nisu odgovor za va ivot. 'a biste bili sre!ni, odbacite svoje elje ili i"
promenite u skladu sa sve!u o nji"ovoj ogranienoj vrednosti.
Aadovoljavanje elja donosi olakanje i ugodnost, ali ne i sre!u.
+islite na neto to intenzivno elite. &spitajte svaku od ti" elja ponaosob
i upitajte sebe# ?Gta bi se dogodilo kad bi" mogla da budem sre!na a da pri
tom ne zadovoljim nijednu od ovi" elja?@
Aar to ne bi bilo udesno?
Postanite svesni injenice da postoje mnoge osobe zaista sre!ne iako su bez
ti" stvari ili osoba koje vi tako strasno elite.
Sada recite svakoj od ti" poeljni" stvari ili osoba# ?&skreno mi je stalo da
budem sre!na bez vas, jer vi niste moja sre!a@. e moete dozvoliti sebi da
ivite s lanim poistove!ivanjimaC spoznajte da su one samo sklonosti
vaeg uslovljenog ?ja@.
! Antoni De Melo
Komentar6
3 ljudskoj prirodi ne postoji nijedna uroena tenja za veliinom, tenja da
budemo iznad ostali", da nas smatraju boljim od drugi". Potreba za opuB
larno!u, slavom, uspe"om, simpatijama drugi" je neto to sami izazivamo.
=edini uroeni impuls ljudske prirode je potreba da budemo slobodni,
slobodni od mune elje da budemo vani i popularni, da ostvarimo uspe",
da izazivamo simpatiju. Kada se otarasimo potrebe za nagradom i aplauzom,
stiemo slobodu koja nas uzdie kao -oje sinove i k!eriC to je sloboda
dostojna stanja u kome se nalazimo.
%eba %&
Posmatrajte svoje razoaranje kada se neto ne odvija na nain kako ste
predvideliC kada se neko ne ponaa prema vama kako ste oekivaliC kada vas
pogodi neija kritika. Pokuajte da s"vatite ta u vama izaziva tako oajnu
reakciju, ili zato ste se toliko naljutili zbog upu!ene kritike ili dogaaja.
Postanite svesni ose!anja stida i krivice zbog greaka koje ste uinili u
prolosti. /azjasnite sebi do koje mere ste sposobni da osudite sebe, da
izazovete u sebi negativna ose!anja, da se osetite nesBre!nim zbog toga.
Sagledajte koliko je tu samooplakivanja nad svojom save!u. S"vatite da ste
vi i samo vi osoba koja optuuje, oslobaa krivice i dozvoljava prosvetljeB
nje. Kakvo otkri!eE
Svaki i najmanji deli! patnje, svaka negativna emocija mogu vas dovesti do
razumevanja svega, da
+ovi dan #
vam sve postane jasno, sve do sre!e i slobode, samo ako umete da i"
upotrebite, ako sebi date dovoljno vremena da s"vatite, kao da samo vi to
vidite. .ospode, ja mogu da vidim. /azumevanje# to je Hormula za sre!an
ivot.
Komentar6
Prijatna iskustva ine ivot ugodnimC bolna iskustva ine da se on razvija.
Patnja nam ukazuje na nae bolne take, gde moramo jo da rastemo, kao
to je Hiziki bol simptom neke bolesti ili znak da je organizam umoran.
&skoristite svaku svoju patnjuC nemojte je stra!iti.
%eba %&&
Stanite pred neku blisku osobu i recite joj# ?Slobodna si da bude ono to
jesi, da misli ta god ti je drago, da se ponaa prema svojim sklonostima,
da se posveti onome to eli da radi, da ivi svoj ivot onako kako tebi
odgovara. ita ne traim od tebe, ne traim da bude onakva kakvu bi" ja
eleo. e!u gajiti oekivanja u pogledu toga kakva bi trebalo da bude ili
ta bi trebalo da radi ubudu!e@.
/ecite i ovo# ?$d sada, bi!u slobodan da budem ono to jesam, da mislim
ta god mi je drago... itd., da ivim svoj ivot kako meni odgovara@.
(ko niste u stanju da izgovorite sve ovo, ta moe da se misli o vama? $
prirodi vai" odnosa sa ljudima? $ kvalitetu vaeg ivota? $ vaoj slobodi,
iskrenosti, emocijama, sposobnosti da volite?
77- Antom e "elo
Komentar 1
e inite nikada usluge zato da bi vam drugi bili za"valni. $ni !e opaziti
vau tenju za tuom za"valno!u i priznanjem, i tako !e se osetiti kao da
su vam neto duni, pa ak i da su upotrebljeni. eki vai postupci
o"rabruju lano ubeenje po kome je vaa snaga vie u drugima nego u
vama. &dolatrija je iluzija koja pridaje spoljnim okolnostima ve!u snagu u
odnosu na onu koju pridajemo unutranjim okolnostima. Kada dozvolite
drugima da imaju mo! nad vama, stvarate idola.
%eba %&&&
/azmislite o osobama koje poznajete, do koji" vam je stalo, koje volite.
.ledajte na nji" kao na egoiste i luake. +islite na prilike u kojima bi moglo
da se pokae kako su nezrele i uskogrude, zatim plaljive i zbunjene i na
kraju nevine, bez ikakve krivice.
/azmislite sada o osobama kojima se divite, o kojima ste neto itali ili
sluali, kojima ste upu!ivali svoje molitve. .ledajte na nji" kao na egoiste
luake, nezrele i uskogrude, plaljive i zbunjene, nevine, be krivice.
+islite na same sebe. .ledajte na sebe kao glupe, egoiste, lude, nezrele,
uskogrude, zbunjene i plaljive, nevine, bez krivice.
Postoje li neke osobine koje niste u stanju da pri"vatite, koje niste spremni
da pripiete sebi ili drugima? 'a li biste se razoarali kada bi se neto od
toga to je pripisano vama ili drugima pokazalo kao istinito? 'a li i"
volite jo vie zbog svi" njiB
ovi dan ,
"ovi" mana i slabosti? 3spevate li da i" jednostavno pri"vatite kao ljudska
bi!a? Pri"vatate li i" kao osobe koje se ipak mogu voleti, ak i kao takve?
+oete li s"vatiti da -og moe voleti sve osobine svakog bi!a, kako njegove
mane i slabosti, tako i vrline?
Komentar6
%i nikada niste zaljubljeni u nekoga. Aaljubljujete se u ideje i ose!anja koja
obe!avaju, a koje sami kreirate u odnosu na nekoga.
%i nikada nemate poverenja u nekogaC verujete samo u svoj sud o
odreenim osobama. Kada se va sud o jednoj osobi promeni, menja se i
vae poveBrenje.
%eba &U
+islite na sve mogu!e kontrole kojima ste podvrgnuli sebe, samo zato to
imate potrebu za drutvom i pri"vatanjem od strane drugi". $drekli ste
se slobode u korist komoditeta. Aato ste to uinili? +oete li re!i ta ste
time dobili?
Pustite da drugi dolaze i odlaze slobodno, kao da vam je to potpuno
svejedno. /astere!enost i najdivnija sloboda doivljavaju se kada druge
ostavimo na miru, tako da mogu da postoje, vole i rastu, bez nametljivosti,
meanja, bez uplitanja i manipulacija nji"ovim ivotom. 3oite sada kako
se uplitanja i spreavanja smanjuju, u onoj meri u kojoj prestajete da
glumite zainteresovanost i brigu. 3 stvarnosti sve to ne pravi razliku. $ni
se ne oslobaaju? %i se ne oslobaate? %idite li pretenzije, oekivanja i vrliB
ne koje ste odbacili?
% Antom De Melo
)o nije bezose!ajnost# to je ljubav. )o je pri"Bvatanje i bliskost na najviem
nivou. (li ne oekujte da !e druge osobe to razumeti. emojte da pretposB
tavite kako drugi imaju oi da sve to vide. $ni su moda naueni da sude o
svemu na osnovu ema iz prolosti, drutveni" konvencija i religiozni" ubeB
enja.
Komentar6
$snovni razlog za tugu koja caruje u svetu samo je nesposobnost ljudi da se
odupru i ne budu obmanuti dvolino!u i licemerstvom kojom i" naue drugi
ljudi, poevi od roditelja, pa redom.
eko se interesuje za vas da bi od vas dobio ono to eli? ormalna stvar.
eko vri pritisak na vas zato to ivite svoj ivot u neskladu sa njegovim
oekivanjima, zato to ne zadovoljavate njegove elje? Porodica ili prijaB
telji?
eko insistira da ivite svoj ivot u skladu sa pravilima koja su drugi
uspostavili? %ai roditelji, vai poslodavci? Kakva vrsta osobe tei da
kontroBlie druge ljude?
%i dozvoljavate da neko, licemerno, vri pritisak na vas da pokaete sebina i
neza"valna ose!anja? Kako uspeva u tome? 'a li ste odluni da ne podleB
gnete za"tevima i tako razoarate osobe koje raunaju na vas, koje ele da
se ponaate kao i one?
$ovi dan &
%eba U
Aamislite da ste doli na neki stadion gde ne ose!ate vie potrebu da
drugima neto objanjavate. Kakvo se ose!anje javlja u vama kad ne morate
da pravdate svoje ponaanje, da traite dozvolu ili se izvinjavate?
Kako se ponaate? +islite li da moete da dosBtignete takav nivo u
budu!nosti?
Aamislite da je u vama iezla potreba da okrivljavate druge. Kako se
ose!ate? Kako se ponaate kada se ne trudite da skrenete panju drugi" na
sebe? Gta mislite da treba uiniti da biste dostigli ovaj nivo?
ajgore robovanje na svetu, ono koje najvie crpi energiju iz nas je
zabrinutost# ?Gta !e drugi misliti o meni?@ )o primorava ljude da se
prikazuju kao inteligentni, zanosni, dareljivi, itd. Poznajete li nekog ko je
takav? Gta ose!ate u poreenju sa tom osobom? +oete li da s"vatite, kada
bi se neki predsedBnik ili papa tako ponaali, da bi bili zaista robovi?
Komentar6
ParaHraziraju!i Santajanu, moe se reci da je ,,oBvek ivotinja koja je sklona
krdu daleko vie psi"iki nego Hiziki. $n moe svojevoljno etati sam, ali
mrzi da ostane sam u svojim stavovima@. Prva stvar koju vaspitanje treba da
odgaja u nekoj osobi je sposobnost da ostane sama i "rabrost da ispovedi
sopstvenim oima, du"u i srcu sva opaanja, misli i ose!anja. Slaete li se?
8 Antoni De Melo
%eba U&
+islite na nekoga za koga ste vezani. /ecite toj osobi# ?e vidim te kakva si,
ve! onako kako te zamiljam da jesi@.
+islite na nekoga ko vam je antipatian. /ecite toj osobi# ?e vidim te
kakva si, ve! onako kako te zamiljam@.
Kada postanete svesni toga i zavolite nekog, ne!ete se mnogo kolebati
izmeu ose!anja zadovoljstva i nezadovoljstva, u uobiajenom smislu.
Klatno se ne lepi za naspramne ivice sata.
>udesno je kada s"vatim da su moje vienje i zamisli ba moje, da
pripadaju meni, kada s"vatim da stvarnost koju vidim jednostavno jeste.
'a je drugi jednostavno ono to jeste. ikada ne!ete mo!i da ga s"vatite do
kraja, niti da posedujete njegovu stvarnost.
Komentar6
ije egoizam iveti onako kako vi smatrate za s"odno, kako vama odgovara.
7goizam je insistiranje da drugi ,ive na onaj nain $a$o vi smatrate za shodno, da
,ive ona$o $a$o vama odgovara. Poznajete li nekog egoistu? Koje mesto
zauzima na drutvenoj lestvici? Aar je to mesto prikladno za egoistu? +esa
se u va ivot na ovaj ili onaj nain? +oete li se setiti da li ste u prolosti
oekivali da neko drugi ivi s"odno vaim potrebama, ili ste insistirali da
drugi ive na nain koji ste vi smatrali ispravnim? $sim retki" izuzetaka,
autoritet je uvek egoista.
J(ovidan 9
%eba U&&
+islite na neko neprijatno iskustvo sa drugom osobom.
.ledajte na taj dogaaj kao na zlatnu priliku.
%idite tu odreenu osobu onakvu kakva zaista jeste, ne kako ste je
idealizovali. $ekivati neto isto je to i idealizovanje.
3ite da bolje upoznate sebe.
Pri"vatate drugoga onakvog kakav je, bez proBcenjivanja i osude.
3 reakciji ili neadekvatnom ponaanju druge osobe vidite poziv u pomo!.
$na je zarobljenik iluzija svoga umaC zarobljenik strukture sopstvene liB
nosti B identino kao i vi nekada. esposobna da utekne od privida.
Komentar6
&luzorno je misliti da neko moe initi dobro za druge, da moe organizovati
eHikasne pokrete za ?bolji svet@, ili da ukine zlo. Skinite povez sa oiju. Samo
za"vat pojedinane svesti moe neto da promeni. Socijalne eme su
usmerene na velika poboljanja ili na zatitu naroda esto proizvode
neizmernu tetu. 3 emu je razlika izmeu ruskog i amerikog pijuna,
izmeu 7&* ili +osada? Koga oni tite, koga unitavaBju?
asilje samo izaziva novo nasilje. $sobe koje su bolesne jer su pile
zagaenu vodu ne!e ozdraviti ako nastave da piju istu vodu. +edicina je
zatrovana nasiljem, egocentrino!u. Pustite ljude da budu ono to jesu.
'ozvolite sebi da budete ono to jeste. Divite svoj ivot i prestanite da se
meate u ivote drugi".
7*+ Antoni De Melo
%eba U&&&
*vo jednog koraka za novi nain opaanja i razvijanja svesti.
+islite na neto to je neko rekao ili uinio.
Sada zaboravite delo i reci i gledajte iznad povrine sami" injenica.
'oite do pravog motiva, do unutranje motivacije. Aar nije udesno videti
srcem i du"om, umesBto da se lepimo za reci ili dozvolimo da nas vode
predubeenja?
Komentar6
=edna kineska izreka kae# ?e postoji nita tako okrutno kao priroda. iko
ne moe pobe!i od nje. Pa ipak, nije priroda ta koja napada, ve! ljudsko
srce@.
%eba U&%
*vo nekoliko koraka da biste dostigli vii nivo, gde !ete doiveti ljubav i gde
ne!ete dozvoliti da vas opine, da se priklonite negativnim uticajima ili da
vas povrede druge osobe. )o !e vam pomo!i da preBvaziete prazninu
stvorenu odbacivanjem apsolutno zaludne i povrne tenje da budemo
pri"va!eni. Kada jednom spoznate nebitnost samouzdizanja i saB
moosuivanja, uspe!ete i da i" se otarasite.
+islite na neku osobu, do ijeg vam je pri"vaBtanja posebno stalo. Postanite
svesni da u prisustvu te osobe gubite slobodu da budete ono to jeste i da je
pri"vatite onakvu kakva je, samim tim to vam je potrebna.
$ovi dan !
Kada ste sami, ije vam je prisustvo potrebno?
+islite na neku osobu ije vam je prisustvo neop"odno da bi vam popravilo
loe raspoloenje. Spoznajte da u prisustvu te osobe niste slobodni, jer misB
lite na nju kao na neto neop"odno za svoju sre!u.
+islite na osobe kojima ste preneli mo! da vas uine sre!nim ili
nesre!nim.
e dozvolite da vas iluzije obmanu# nikakva emotivna taka nije vam
potrebna. 3 trenutku kada toga postanete svesni, niko vie ne!e imati mo!
nad vama.
%ae emotivne oscilacije !e se okonati. PostaB!ete gospodari vai" odnosa
sa drugima. e!ete vie biti niiji plen. Sada ste slobodni. +oete da volite.
Povratili ste svoju du"ovnost i ljudskost.
Komentar6
-rinuti se o sebi je egoistian i samodovoljan stav, ali je "ricanski u svom
osnovu i zdrav po svojim rezultatima.
auite da ivite svaki dan punim ivotom, na "uman i sre!an nain.
&stinski "uman stav sastoji se u tome da nauite da plivate, a ne da se
udavite zajedno sa vama bliskom osobom.
%eba U%
ezadovoljni ste osobama koje su prisutne u vaem ivotu? Smatrate i"
neza"valnim, nedostojnim poverenja, vulgarnim, sebinim ili umobolnim?
Pokaza!u vam udesan i nepogreiv put da proBmenite sve te osobe 6bar u
odnosu na vas<.
7** Antoni De Melo
Promenite sebe. Kada se vi promenite, promeB
ni!e se i oni. Problem nije samo u drugima, ve! u
nainu na koji se ponaate u kontaktu s njima.
Problem je u vaim oekivanjima i za"tevima
u odnosu na nji". /aistite sve to i vide!ete ta !e
se dogoditi.
/ecite svakoj od ti" osoba# ?emam nikakvo
pravo da traim ili oekujem bilo ta od tebe@.
(ko neko ima za"teve u odnosu na vas i to vas uznemirava, tada odluno
izrazite svoju elju da se ta osoba promeni ili prestane tako da se ponaa.
+oete li uoiiti da li vi samo oekujete da se
drugi promeni, ili se u stvari vi sami menjate i razvi
jate?
%eoma je verovatno da druga osoba oekuje
da se vi prvi promenite.
a ovaj nain otvori!e se ambis izmeu vas i
druge osobe, i takva veza moe bolno potrajati go
dinama, dok svako od vas eka da se drugi promeni
ili umre.
Komentar6
Gta je tanije# ?$se!am se dobro jer je svet krenuo nabolje@, ili ?Svet je
krenuo nabolje jer se ja dobro ose!am@?
%*A-( U%&
+islite na neku svoju patnju, razoaranje ili brigu. Sada pokuajte da
s"vatite da, kad biste samo imali vie razumevanja, sav taj bol ne bi imao
nikakvog smisla.
8;V
>*)%/)& '*$
A(K,=3>(K
nesre!ne osobe, jer se sre!a ne moe uporeivati. )akva vrsta elje je nezasita.
+oemo biti sre!ni u onoj meri u kojoj to jesmo, i nikad ne moemo meriti
koliko su drugi sre!ni.
,jubav se moe graditi samo izmeu svesni" osoba. esvesne osobe ne mogu
uzvratiti ljubav, one mogu razmenjivati samo elje, oekivanja, i manipulisati
njima. Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti# kada se neka vaa elja
sukobi sa eljom voljene osobe, ili biva odbaena, ta se tada deava? Kojom
brzinom vae oduevljenje prelazi u razoaranje?
=edino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da
vidimo ivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i nji"ove
postupke, nemogu!nost da i" pri"vatimo bez stra"a. Kada se ivot posmatra na
nivou ideoloki" ema umesto srcem, oima i mislima, eto zla u svetu# to je
nesvesnost. ,judi gotovo nikad ne znaju ste rade. Dive najve!i deo svog ivota
potpuno uspavani, s pogrenim identitetom.
/azlika izmeu nas i kriminalaca vie je u onome to radimo nego u onome to
jesmo. 3 odreenim okolnostima svako ponaanje je mogu!e.
e postoje teko!e u odnosima sa drugima. =edina teko!a je u vama. Problem
nisu drugi, ve! samo va nain reagovanja u odnosu na nji". $tkrijte zato reaB
gujete na odreen nain. )ako !ete postati sposobni da raskinete sa svojim
iluzijama.
=edini uzrok vae patnje su vae ideje kako bi drugi trebalo da se ponaaju u
odnosu na vas, jer verujete da su vae ideje ispravnije od drugi". %i ne patite
zbog onog to drugi rade, ve! zato to oekujete da se drugi ponaaju s"odno
vaim eljama. ( oni izneveravaju vaa
+ovi dan !&
oekivanja. %aa oekivanja vam u stvari nanose bol. (ko promenite svoj stav# a<
ive!ete spokojnoC b< osobe oko vas nastavi!e da se ponaaju po svom na"oB
enju a to vas ne!e ni najmanje boletiC c< ima!ete daleko vie energije da
ostvarite ono to elite jer ne!ete zaludno troiti svoje vreme oekuju!i da drugi
ive po vaim zamislima.
Aato su ljudski odnosi esto tako bolni, neuravnoteeni? Svaka patnja potie
od oekivanja, za"teva, nada i nesvesni" elja. Kada biste se odrekli svega toga,
patnje bi nestalo B osetili biste neizmerno olakanje kao da ste uda"nuli sve
planinski vazdu".
,jubav nije odnos. $na je stanje bi!a. 'a li ste u stanju ljubavi? 'a li je ivite?
Savrena ljubav ponitava stra" jer ne postavlja elje, za"teve, ne manipulie,
ne osuuje. ,jubav jednostavno postoji.
$no to ljudi esto nazivaju ljubavlju, u stvari je samointeres. auili su da
porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji je pri"vatljiv za druge. +euB
tim, voleti druge znai potpunu sre!u i bez nji", bez stra"a da !emo im naneti
bol, bez tenje da i" zadivimo, bez strepnje da !e prestati da nas vole, da !e nas
napustiti. ezavisni od onoga to drugi govore i rade, ive!ete spokojno. e
popunjavajte svoju prazninu drugima, ne nazivajte to ljubavlju.
Gto vie volite druge, utoliko vie moete bez nji". Gto vie volite druge, utoliko
vie moete s njima.
ajbolje !ete ispitati same sebe tako to !ete sebi postaviti pitanje# ?Kako sam
proiveo 6proivela< poslednji" sat vremena?@