1.

- Mirko Kujaid
- Cokula (proitala sam negde da ju je
nazvao Zimski pejza)
- 1932.
2. Ovo delo spada u period Kujaidevog
interesovanja za socijalno angaovanu
umetnost. Sam Kujaic je napao svoje
dotadanje delo, nazivajudi ga umetnodu za
nekolicinu, a u manifestu koji je napisao za
izlobu na kojoj je ovo delo izloeno, zalae se za kolektivnu umetnost pravde, portvovanja i
bratstva, kojoj on eli da slui i da bude slikar radnika i napretka. U tom manifestu je prvi put u
srpskoj likovnoj umetnosti izloen program socijalnog slikarstva.
3. Dvadesetih i tridesetih godina prolog veka, pod uticajem drutvenih previranja, nastao je i
socijalno angaovan umetniki izraz. Dolazi do potrebe da se prepozna sopstveno vreme i da se
reaguje- umetnici vie nisu bili puki posmatrai, ved su poeli da kritikuju drutvo. Nacionalizmi,
faizam, politike frakcije i beda radnike klase oslikavali su se u likovnim delima, naroito u grafici. U
tom periodu su formirane i grupe ivot u Beogradu, meu ijim osnivaima je bio i Mirko Kujaid,
koji su teili kolektivizmu, stavljajudi poruku dela u prvi plan, i ivot u Zagrebu, koji su negovali
lini izraz svakog umetnika.
1.
- Mirko Kujaid
- Ko radi ne boji se gladi
- 1933.
2. Isto
3. Isto


1.
- Mirko Kujaid
- Iza trpeze nema odmora (mapa Ribari)
- 1934
2. Isto
3. Isto

1.
- Mirko Kujaid
- Kod sudije
- 1935.

2. Isto
3. Isto










Ovako je sam Kujaid opisao grafiku: Prostota, simultanost, jasnoda, jednostavnost,
skradenost postupka, brzina i snaga utiska, irina razmnoavanja, neposrednost,
savremenost, autentinost i u neku ruku urnalistika umetnosti pristupana
najirim slojevima ine da je grafika u ovom momentu umetnost progresivne
drutvene klase. Grafika se po svojim jasnim i odreenim sredstvima izraavanja
pokazala kao efikasan umetniki jezik i bila je prihvadena od socijalnih umetnika,
te je uzimajudi na sebe ulogu borca stala u prvi plan savremene likovne umetnosti.