Mihovil Logar (6. 10. 1902 13. 1. 1998) bio je kompozitor i muziki prisac.

Poreklom
Slovenac, roen je u Rijeci a najvei deo svog ivota proveo je u Beogradu. Za sobom je ostavio
preko dve stotine dela meu kojima se mogu nai ostvarenja koja pripadaju gotovo svim
anrovima opere, baleti, simfonijska muzika, koncerti, kantate, klavirska muzika, solo pesme.
Kao jedan od istaknutih studenata takozvane prake generacije, Logar se smatra jednim od
najznaajnijih kompozitora koji su delovali u Srbiji i dali znaajan doprinos razvoju muzikog
profesionalizma u ovoj zemlji.
Biografija
Mihovil Logar je roen 6. 10. 1902. godine u Rijeci. Nakon to je Italija anektirala Rijeku, a
Musolinijevi faisti uli u grad, Logar bei u Jugoslaviju. Formalno obrazovanje stie u Pragu
gde je prvobitno studirao arhitekturu da bi se zatim konano opredelio za karijeru kompozitora.
Najpre je pohaao Dravni konzervatorijum, u klasi K. B. Jiraka, a zatim i Majstorsku kolu u
klasi Jozefa Suka. 1927. godine dolazi u Beograd i poinje da radi kao profesor teorijskih
predmeta i klavira u tadanjoj Muzikoj koli (danas koli Mokranjac), a zatim i kao profesor u
Srednjoj muzikoj koli pri Muzikoj akademiji. Neposredno nakon Drugog svetskog rata, biva
izabran za vanrednog (1945), a zatim i redovnog profesora (1955) na Muzikoj akademiji
(dananjem Fakultetu muzike umetnosti) u Beogradu. Najpre kao profesor u srednjoj koli, a
zatim i kao profesor kompozicije, Logar je dao znaajan doprinos razvoju kolstva u predratnoj i
posleratnoj Srbiji. U periodu od 1956. do 1958. godine, bio je predsednik Udruenja
kompozitora Srbije. Osim bogate i plodne kompozitorske karijere, Logar je nastpao i kao
pijanista, izvodei esto i sopstvena dela. Preminuo je 13. januara 1998. godine.
Stvaralaki opus
Stvaralaki opus Mihovila Logara broji preko dve stotine dela najrazliitijih anrova. kao
najznaajnija dela se mogu izdvojiti: opere etiri scene iz ekspira (1931), Sablazan u dolini
entflorjanskoj (1938), Pokondirena tikva (1954), etrdeset prva (1959); katate Plava
grobnica (1934), Pjesma na vrelu (1939), Vatra (1959); orkestarske kompozicije Vesna,
simfonijska poema (1931), Rondo-uvertira (1936), Dundo Maroje, uvertira (1936),
Kosmonauti, koncertna uvertira (1962), Cedurska simfonijeta (1962), Sinfonia italiana,
trostavana simfonija (1964); svite Primorje, Prolene slike (1962); balet Zlatna ribica
(1950); koncerti Koncert za violinu u ha molu (1954), Concerto mordente za violinu i orkestar
(1968), Koncert za violonelo, mali gudaki orkestar i duvaki kvintet (1971), Dvostruki koncert
za klarinet i rog (1967), Partiti concertante za duvaki kvintet i gudaki orkestar (1968); ciklusi
solo pesama Legenda o Marku (1936), esnaest rumenih prolea pesme za Anitu, Granada
od Samarkanda (1963), Tri pesme Endre Adija (1978); kamerna dela 5 gudakih kvarteta
(1926 1936), Sonatina za violinu i klavir (1928), Razmiljanje i odluka za fagot i klavir (1945),
Vez na svili za violinu i klavir (1985), Zlatni menuet za fagot i klavir (1990); zbirke klavirske
muzike Mala serenada, Pastorala, Nenost, Figurina na vazni, Baletski valcer.
Muziki jezik
Rana dela Mihovila Logara, nastala u Pragu i po povratku sa kolovanja, odlikuju se zaotrenim
muzikim jezikom, proirenim tonalitetom koji esto prelazi i u atonalnost, rapsodinom i,
uslovno reeno slobodnom formom, te se ovaj period kompozitorovog stvaralatva esto opisuje
kao ekspresionistiki (Perii, Masnikosa). U ovom razdoblju se mogu uoiti i uticaji
romantiarskoj jezika, te se moe rei da je za Logara svojstveno da u njegovom opusu jedno
pored drugog stoje dela koja se veoma mnogo razlikuju po svim komponentama sturkture
(Bergamo). Kao neke od glavnih karakteristika Logarevog muzikog jezika, ali i njegove
linosti, autori istiu vedrinu i humor, koje, u zavisnosti od (muzikog) konteksta, mogu prei i u
grotesku i parodiju. Takoe, istie se da su Logarevi po pravilu tercno sturktuirani akordi, uvek
[...] deformisani jarkim vanakordskim tonovima, a njihov sled je uvek neoekivan i nestabilan,
izneadno disonantan ili nenadano tonalan (Masnikosa, 2008: 10). Izostanak kontinuiranog
muzikog toka ili njegova vieslojnost, muzike ideje kratkog daha, te plahovitost izraza
(Bergamo), mogu se ukljuiti u najznaajnije odlike njegovog meuratnog stvaralatva.
Ipak, prema tvrdnjama Marije Masnikose, teko je, [...] u okviru Logarevog stvaralakog puta,
oznaiti jasne etape, a jo tee odrediti kojim se usmerenjima rukovodio u svom razvoju
(Masnikosa, 2008: 10). U tom smislu se utemeljenost u klasinim formalnim obrascima, stalno
prirustvo elemenata kominog, vedar ton i sklonost ka stalnim i estim promenama u muzikom
jeziku od tonalnosti do atonalnosti, tematizma do atematizma itd. te odsustvo folklornog
materijala iz velike veine njegovih dela, mogu se istai kao najznaajnije karakteristike itavog
stvaralatva ovog kompozitora.
Sablazan u dolini entflorjanskoj, muzika farsa u tri ina (1938)
Libreto za farsu napisao je kompozitor sam, preradivi satiru Ivana Cankara Pohujanje u dolini
entflorjanski. Radnja se deava u entflorjanskoj dolini u kojoj rodoljubi Naelnikovica,
Poreznik, Belenik, Trgovac i Crkvenjak komentariu sablazan koja se pojavila u njihovom
kraju. Naime, dve skitnice, Petar i Jacinta ive nevenano, to izaziva radoznalost i, svakako,
prezir metana. Svakog od likova, Petar ucenjuje tvrdei da je on njihov sin, izgubljen pre 15
godina. U Petrovu poteru za bogatstvom se upliu i avo, brojna preruavanja i misterije. Iako
komponovano 1938. godine, delo je prvi put izvedeo tek trideset godina kasnije, u Narodnom
poziritu u Sarajevu, pod upravom Ivana tajerca. Opisujui delo nakom premijere, Branko
Karaka istie prisustvo reskih harmonija i skladno stilizovanih vokalnih reitativa koji na
momente prerastaju u ariozne forme (Karaka, 2008: 87).
Pokondirena tikva, farsa u tri ina (1954)
U skladu sa svojom naklonjenou humoru i kominosti, Logar se, u ovoj operi okrenuo Jovanu
Steriji Popoviu i njegovoj Pokondireoj tikvi. Osnovni kompozitorov cilj je, prilikom
komponovanja opere na Sterijin tekst, bio da sauva duhovitu atmosferu i jeziku strukturu
originalnog teksta u kome poiva veliki deo komike ovog komada. Izradu libreta, kompozitor je
poverio Hugu Klajnu, da delo je prvi put izvedeno 1956. godine, na sceni Narodnog pozorita u
Beogradu, pod upravom Duana Miladinovia. Delo je, kako istie Perii, puno dinamike i
oravog bufo-duha (Perii, 1969: 223). Vokalna deonica je bilaska parlandu, da bi, u zavisnosti
od dogaanja na sceni, prela i u ponekad groteskni ariozo. Sam muziki jezik je pre svega u
slubi dramske radnje, te postupci muzikog slikanja komike i groteske, poznati iz tradicionalnih
kominih muzikih formi, dominiraju muzikim tokom.
Rondo-uvertira (Na sajmu) (1936)
Jedno od Logarevih kratkih orkestarskih dela, Rondo-uvertira oslikava na autorovu naklonost ka
ivopisnom i izraajnom tretmanu muzikog teksta i humoristinoj izraajnosti. Menjajui
prvobitni naziv Rondno uvertira u Na sajmu, autor je eleo da ukae na injenicu da
brilijantni pasai, raznovrsni ritmovi, kratke tematske floskule i otri kontrasti izmeu melodijski
i ritmiki izraajnih fraza, mogu oslikavati i vrevu autentinog sajamskog dana.
Mihovil Logar kao muziki pisac
Iako govor o muzici nije bio centralno polje interesovanja ovog autora, mogu se nai pojedini
lanci iz njegovog pera, posveeni aktuelnim problemima muzikog stvaralatva ili kritike, te
nekim koncertima i nastupima poznatih izvoaa i premijernim izvoenjima kompozicija
njegovih savremenika. Bio je dopisnik italijanskog asopisa La Scala, a njegovi tekstovi se mogu
nai i u asopisu Zvuk, u Politici i Reviji. Neke od njegovih najpoznatijih kritika su objavljene
povodom premijere Rajiieve Simonide, ili Radieve ele Kule.
Literatura
Bergamo Marija (1980): elementi ekspresionistike orijentacije u srpskoj muzici,
Beograd: Univerzitet umetnosti.
Jaki, ura (1977): Mihovil Logar pola veka u Beogradu, Pro musica br. 91, 4 5.
Marinkovi, Sonja (2009): Istorija srpske muzike, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva
Pejovi Roksanda /ur/ (2008): Allegretto Giocoso, Stvaralaki opus Mihovila Logara,
Beograd: Katedra za muzikologiju FMU.
Perii, Vlastimir (1969): Muziki stvaraoci u Srbiji, Beograd: Prosveta
Sabo, Anica (2010): Slovenaki kompozitori u Srbiji, Davorin Jenko, Mihovil Logar,
Zlatan Vauda, u Ingrid Slavec Gradinik, Dragana Radojii (ur), Traditiones br. 39/1,
Ljubljana: Zaloba ZRC, ZRC SAZU, Slovenska akademija znanosti in umetnosti.