Morfologija ivotinja

Nauka koja se bavi prouavanjem tkiva zove se histologija. Postoje 4 osnovna ivotinjska
tkiva i to su:
1. epitelno ili epitelijalno tkivo,
2. vezivno tkivo
3. miino tkivo
4. nervno tkivo
1. Epitelno tkivo je prisutno na povrini tela i oblae unutranje organe tako da nita ne
moe da ue u organizam niti da ga napusti a da ne proe kroz ovo tkivo. Ovo je najeliskije
tkivo tj. ima najvei broj elija po jedinici povrine. Pored elija, u njemu se nalazi i
meuelijska supstansa koja je u debljem sloju prisutna u bazalnoj membrani a u tankom sloju
se nalazi izmeu susednih elija i oznaava se kao cement. Prema broju slojeva elija razlikuje
se:
jednoslojni epitel
vieslojni epitel
Prema obliku elija postoji ploasti kockasti i cilindrini (prizmatini) epitel.
Vieslojni epitel dobija naziv prema obliku elija koje se nalaze okrenute prema
spoljanjoje sredini ili upljini unutranjih organa odnsono na suprotnom kraju od bazalne
membrane (npr. Treplje, trepljasti ploast vieslojni). Trepljasti epitel se nalazi u srednjem
uhu, disajnim putevima i enskim genitalnim kanalima. ulni epitel je izgraen od elije koje su
osetljive na dejstvo odreene vrste drai. lezdani epitel ine elije koje lue odreene sekrete
i on moe biti u sastavu egzookrilnih i endokrilnih lezda. Endotel oblae krvne sudove i ostale
unutranje organe.
2. Vezivno tkivo, u njega spadaju krvno tkivo (krv), limfa, vlaknasto vezivno tkivo,
hrskaviavo tkivo i kotano tkivo.
Krv je teno vezivno tkivo izgraeno od krvnih elija i meuelijske supstance.
Meuelijska supstanca je krvna plazma koju ine voda sa rastvorenim jonima, neorganskim i
organskim molekulima od proteina je najznaajniji Fibrin. Krvne elije su eritrociti, leukociti i
trombociti.
Eritrociti (elije crvene krvne loze), oveka imaju bikonkalni oblik diska i zreli eritrociti
nemaju jedro (u fazi stvaranja imaju jedro). U njemu se nalazi protein hemoglobin koji ima
osobinu da za sebe vee kiseonik respiratornim organima i nastaje oksihemoglobin i transportuje
ga do tkiva gde se otputa. Eritrociti nastaju u kotanoj sri (a kod riba u slezini).
Leukociti (bele krvne loze) imaju slabo razvijenu membranu (ameboidnog oblika), imaju
sposobnost fagocitoze. Razlikuju se granulociti i agranalociti. Granulociti imaju zrnastu
citoplazmu i renjevito jedro i dele se na neutrofilne, bazofilne, eozinofine (zavisno kojim bojama
se boje). Agranulociti imaju homogenu citoplazmu i okruglo jedro. Dele se na manocite i
limfocite.
Trombociti (krvne ploice) su znaajni za koagulaciju krvi.
Limfa ima tenu meuelijsku supstancu i sadri samo leukocite. Bele je boje zbog
prisustva lipida.
Vezivno tkivo u uem smislu (vlaknasto) je izgraeno od meuelijske supstance, elija
razliitog oblika i vezivnog vlakana. Ona mogu biti kolagena i elastina. Kolagena su debela,
vrsta, avitljiva ali malo elastina. Elastina su tanka, razgranata i jako elastina. Prema
rasporedu vezivnih vlakana deli se na vrsto vlaknasto vezivno tkivo i rastresito vezivno tkivo
(kod 1. su vezivna vlakna grupisana u snopove i zavisno kojiim vezivnih vlakana ima vie moe
biti vrsto kolageno vlaknasto vezivo i vrsto elastino vlaknasto vezivo. Rastresito rasporeena
najee elastina vlakna. Grade rastresito vlaknasto vezivno tkivo i nalazi se u sastavu zidova
unutranjih organa tako da je to narasprostranjenije tkivo u organizmu.
Hrskaviavo tkivo je izgraeno od elija hondrioblasta koje su u elastinoj meuelijskoj
supstanci u kojoj se nalaze i vezivna vlakna. Razlikuju se
1) hijalinska (staklasta) hrskaviava koja ima prozranu meuelijsku supstancu i u njoj
kolageno vlakna. Nalazi se u sastavu skeleta hrskaviavih riba (ajkule, rae), u nosu i u
duniku;
2) mreasta (elastina) sadri elastina vlakna, ukaste je boje, nalazi se u unoj koljci i
grkljanu;
3) vlaknasta hrskavica sadri kolagena vlakna i nalazi se u zglobovima i povezuje kimene
prljenove.
Kotano tkivo je izgraeno od elija osteoblasa i vrste meuelijske supstance koja
sadri organsku materiju osein a od neorganskih materija su prisutne soli kalcijuma i
magnezijuma (Ca, Mg). Na povrini kostiju se nalazi okosnica ije se elije dele i na raun nje
raste i nakon preloma sraste. U kostima se nalaze uzduni haverzovi kanali kroz koje prolaze
nervi i krvni sudovi. U sredini drugih kostiju se nalazi kotana sr u kojoj nastaju krvne elije.
Nii kimenjaci (ribe i vodozemci) nemaju kotanu sr (u slezini raste krvna elija). U kostima se
nalaze i elije osteoklaste koje razgrauju kotano tkivo i omoguavaju njegovo obnavljanje.
3. Miino tkivo; razlikuju se
1) Popreno prugasti miii
2) Glatki miii
3) Srani miii
Popreno prugasti miii su izgraeni od popreno prugastih miinih elija koje su po
obliku izrazito prozehimske. Na povrini elije je sarkolema a unutranjost ispunjava
sarkoplazma. U njoj je vie jedara i ona se nalaze obino uz sarkolemu. Ali su prisutne i
konaste tvorevine, miofibrili, izgraeni od kotraktilnih proteina aktina i miozina. Na eliji se vide
naizmenino rasprostranje svetle i tamne poprene pruhe koje potiu od razliitog prelamanja
svetlosti. Popreno prugasti miii su zastupljeni kod kimenjaka o oblau skelet pa se jo zovu i
skeletni miii. Stoje pod kontrolom kore velikog mozga i zato se zovu voljni miii.
Glatki miii su izgraeni od glatkih miinih elija koje imaju vretenast izgled. U eliji je
jedno jedro koje zauzima sredinji deo elije i to su pristuzni pojedinano rasporeeno kontratilni
proteini aktin i miozin (nema miofibrila) i zato se ovi miii mnogo sporije kontraktuju i imaju
manju elastinost od popreno prugastih (ima ih kod beskimenjaka, a kod kimenjaka u
sastavu zidova unutranjih organa). Stoje pored ________ autonomnog (vegetativnog) nervnog
sistema i zato ne moemo svojom voljom uticati na njihove kontrakcije.
Srani mii je po grai slian popreno prugastim (miokard) ali su elije srae i
meusobno povezane prelaznim ploama (sinciskim vezama, ime je omoguena bra
kontrakcija ovih miia). Pod kontrolom je autonomnog nervnog sistema.

4. Nervno tkivo Osnovna strukturna jedinica nervnog sistema je neuron (nervna elija).
Na njoj se razlikuju telo u kome je krupnije jedro i ostale elijske organele i kod multipolarnih
neurona od dela polazi vie kraih nastavaka (dendrita) i jedan dui akson (neurit). Kod veine
neurona akson je obavijem mielinskom opnom (mielizovani neuroni) dok je manji broj bez tog
omotaa (nemielizovani neuroni). Mielinski omota ine potporne elije koje svojim
membranama vie puta obavijene oko aksona i rasporeene diskontinuirano jer se izmeu njih
nalazi mali deo koji nije obavijen omotaem (nodus) a gde su oveelije obavijene omotaem
(internodus). Akson se zavrava aksonsim granama koje nemaju omota i na kraju se nalaze
terminalni digmui u kojima se sintetiu hemijsku aktivne supstance neurotransmitera kojima se
nadraaj prenosi sa jedne elije na drugu. Neuron ima sposobnost prenoenja.
Pored multipolarnih neurona postoje i unipolarni i bipolarni neuroni. Kod unipolarnih od tela
neurona polazi jedan nastavak koji se grana na dve grane, jedna obavlja funkciju dendrita, a
druga funkciju aksona. I bipolarni kada od tela neurona polaze dva nastavka, najee sa
suprotnih krajeva elije (prvi je dendrit, a drugi akson).
Osnovna funkcija jedinica nervnog tkiva je refleksni luk. Delovi refleksnog luka su receptor
k i prima drai iz spoljanje uli unutranje sredine. Senzitiziran neuron je neuron koji prenosi
akcione potencijale od receptora do nervnog centra. Nervni centar je motorni neuron koji prenosi
odgovor na primljenu dra. Od nervnog centra do efektora reaguje na primljenu dra (miii
kontrakcijom, lezde luenjem produkata).
Sloeni luk se razlikuje od prostog po tome to se izmeu senzitiranog i motornog neurona
nalazi jedan ili vie interneurona i njime se omoguuju sloenije refleksne reakcije. Reakcije koje
se odvijaju putem refleksnog luka zovu se refleksi.

Simtetrija je vana karakteristika organizma zbog geometrojskog odreenog poloaja
_____ ____ tela.
1) Asimetrini organizmi menjaju svoj oblik tako da kroz njihovo telo nije mogue
postaviti nijednu ravan koja bi telo podelila na dva jednake polovine (amebe, veina
sunera).
2) Sferina simetrija karakterie ivotinju loptastog oblika korz ije je telo mogue povui
bezbroj osa simetrija i po njima postaviti bezbroj ravni simetrija koje telo dele na dva
jednaka dela (radiolarije).
3) Radijaljna (zrana) simetrija karakterie ivotinju valjkastog oblika (cilindrikog) i kroz
njihovo telo je mogue povui uzdunu osu simetrije a po toj osi moe se postaviti vie
ravni simetrija (najee 5) koje dele telo na dva jednake polovine (dupljari i odrasli
bodljokoci)
4) Bilateralna (dvobona) simetrija je prisutna kod veine ivotinja. Kod ove simetrije
postoje tri ose simetrije, uzdun (longitudinalna) koja je polarizovana __, poprena
(transverzalna) koja je nepolarizovana. Jedino sagitalna ravan koja se prua koja ide po
longitudinali i sangitalnoj osi deli telo na dva jednake polovine (leva i desna strana).
Poprena ravan (transverzalna) ide po sagitalnoj i transferzalnoj osi i deli telo na zadnji i
prednji deo ali ona nisu simetrina. Medijalna ravan ide po longitudinalnoj i transferzalnoj
osi i delo telo na koje se previe razlikuju.

Heterotrofni protisti (praivotinje) ive u slanoj i slatkoj vodi, vlanom zemljitu, na i u
drugim organizmima (paraziti, simbioza, neutralni).
To su jednoelijski kolonijalni organizmi i na povrini njihove elije se moe nai elastina
membrana pa menjaju oblik elije ili je membrana vrsta pa imaju stalni oblik elije. Kod nekih
se stvara i ljutura koja daje dobru zatitiu eliji. Kreranje se moe vriti pomou lanih poica
(pseudopodija) koje predstavljaju citoplazmatine evaginacije i koje se preliva citoplazma. Moe
se vriti pomou bieva iji broj varira (1-8). To su citplazmatini izrataji. Treplje su takoe
citoplazmatini izrataji, ali su krae i brojnije. Mogu da pokrivaju itavu eliju ali i ne moraju.
Ispod membrane se nalazi ektoplazma koja je gusta i homogena. Sredinji deo elije ispunjava
endoplazma koja je rea i znaste je dtrukture. U njoj je jedro i veina elijskih organela. Broj
jedara varira od 1 do 100. Trepljari imaju 2 vrste jedara (na primer paramecijum). Krupno jedro
(makronucleus) je vegetativno, a drugo je sitnije (micronucleus) generativno jedro koje
uestvuje u razmnoavanju.
Unoenje hrane moe da se vri celom povrinom ili na tano odreenom mestu (elijska
usta) gde su treplje neto due. Usta se nastavljaju u elijsko drelo i kad se hrana unese u
citoplazmu, oko nje se formira hranljiva vakuola u kojoj su enzimi koji razlau unetu hranu.
Izbacivanje nesvarenih delova hrane se kod nekoh vri na bilo kom delu elije, a kod nekih se
vri na tano odreenom mestu. U citoplazmi se nalaze i kontraktilne vakuole koje su vrlo dobro
razvijene kod slatkovodnoh vrsta jer po zakonu osmoze voda stalno ulazi u eliju i ona bi pukla
(raspukla se) da se viak vode ne izbacije. Izbacivanje vika vode se obavlja preko kontraktilnih
vakuola tako da je njihova primarna funkcija u osmoregulaciji (regulacija koliine vode u eliji ili
organizmu). tetni produkti organizma se izbacuju ili preko povrine elije ili preko kontraktilnih
vakuola tako da one to imaju za sekundarnu funkciju (ekskrecija = izluivanje).
Razmnoavanje se vri bespolno i polno. Bespolno se vri binarnom deobom kada se
elija podebila na 2 jednake elije. Onda, pupljenjem, od jedne anstaju dve (majka - krupna,
pupoljak sitan). Pultipna deoba je kada se prvo jedro vie puta podeli a zatim se i citoplazma
deli na onoliko delova koliko ima i jedara tako da od jedne elije nastane vie novih. Polno
razmnoavanje se karakterie stvaranjem gameta a poto se radi o jednoelijskom orzanizmu,
nastaju polne jedinke ali nastaju mejotikom deobom pa sadre n broj hromozoma. Spajanjem
mukog i enskog gameta nastaje zigot koji moe odmah dati jedinku. Kod trepljara je poseban
nain razmnoavanja i zove se konjugacija. Heterotrofni protisti se dele na 4 grupe:
1) heterotrofni protisti sa bievima biari
2) heterotrofni protisti ameboidnog oblika
3) heterotrofni protisti koji stvaraju spore
4) heterotrofni protisti sa trepljama trepljari
Heterotrofni protisti sa bievima (biari) predstavljaju brojnu grupu organizama, mogu
da ive slobodno ili zajedno sa drugm organizmima. Termiti se hrane drvenom masom a nemaju
enzime za celulozu i zato su tu biari koji razlau celulozu. Trihomonas ivi u crevima i izvodnim
genitalnim kanalima. Leimanija izaziva rane na koi. Triponozoma izaziva bolest spavanja
(prenosi je muva ce-ce).
Heterotrofni protisti ameboidnog oblika tu je srdovoljna ameba (dizenterina). Hrani
se eritrocitima, izaziva krvave prolive, i ako se ne lei moe biti i smrtna. Forminifere imaju
ljuturu od CaCO
3
. Taloenjem ljuture nastaju krenjake stene. Radiolrije stvaraju jako lepe
ljuture.
Heterotrofni protisti koji stvaraju spore tu spada plazmodijum koji ivi u eritrocitima
i kod oveka se razmnoava bespolno dok se polno razmnoava u malarinom komarcu koji ga i
prenosi. Zbog poveanja broja jedinki u erirocitima on puca i iz njega se izdvajaju tetni produkti
plazmodijuma: poviena temperatura i anemija. Unitavanjem komaraca se spreava bolest.
Heterotrofni protisti sa trepljama (trepljari) predstavnik ovih protista je
paramecijum, karakteristina je konjugacija (polni nain razmnoavanja), ima macro i micro
nukleus. Dolazi do pribliavanja dve jedinke i formira se konjugacioni mosti. Macronucleus
iezava (razgradi se) a micronucleus se deli mejotikom deobom i nastaju po etiri haploidna
jedra. Po tri jedra se razgrade a preostalo haploidno jedro se deli mitozom. Jedno je migratorno
a drugo je staciono. Migratorna jedra preko konjugacionog mostia prelaze u drugu animalnu
eliju i spjaju se sa stacioniranim jedrom koje ima dipolni broj hromozoma i zove se sinkarion.
Razmenom migracionih jedara se poveava henerika raznovrsnost (kombinacija hromozoma
dveju elija) i dolazi do odvajanja ovih jedinki. Diploidno jedro se deli tri puta mitozom. Posle
prve nastanu dva, posle druge nastanu etiri i posle tree nastanu osam jedara i to su 4
macronucleusa i 4 micronucleusa. Zatim se popreno podeli dva puta. Posle prve podele nastanu
dve elije sa dva micronucleusa i 2 macromucleusa, a posle druge podele nastanu 4 elije sa po
jednom macro- i micronucleusom. Znai, od jedne elije nastaju 3 nove elije.

Vieelijske ivotinje ili metazoe su nastale od heterotrofnih protista (od praivotinja). Po
Hekelovoj teoriji, prve vieelijske ivotinje su bili dupljari sa radijalnom simetrijom, i nastali su
od kolonijalnih protozoa sa upljinom kao to je dananja kolonija volvoks. Zamerka ovoj teoriji
je buila to kod dupljara se gastulacija ne vri invacijom ve digresijom. Zato ruski naunik
Menikom dopunjuje ovu teoriju time to su po njemu dupljari nastali od kolonijalnih protista bez
upljine kao to je dananja kolonija sinula nuvera. Drugu teoriju je dao Jovan Hadi, po
kome su prve metazoe bile turbelarije sa bilateralnom simetrijom a nastale su od polijedarnih
trepljara (dnanji rod acela). Priomedba ovoj teoriji je bila to to su prvo nastale sloenije
graene bilateralno siemtrine ivotinje sa radijalnom simetrijom dupljari. On to objanjava
regresivnom evolucijom koja je dovela do uproavanja grae zbog naina ivota dupljara.
Metazoe se dele na dve grupe:
1) parazoe (kod kojih jo nema diferenciranih tkiva i organa) i
2) eumetazoe (kod kojih dolazi do diferenciranja elija, tkiva i organa).
U grupu parazoa spadaju plahozoe i porifera (suneri). Suneri su prosto graeni
vieelijski organizmi u kojima nije jo prisutna velika povezanost u funkciji pojedinih elija, tako
da kad propustite suner kroz sito, u mirnoj vodi se ponovo formira suner. Suneri imaju dva
sloja elija izmeu kojih se nalazi mezobleja (pihtijasta masa). Prema sloenosti grae razlikuju
se askon, sikon i leukon tip sunera.
Kod askon tipa se na povrini nalaze elije epidermisa a prema centralnoj duplji su
hoanocitne elije (sa krgnom i biem). Izmeu za dva sloja se nalazi mezobleja koja je tanka.
voda ulazi preko elije porocita (elija sa kanalom kroz koji ulazi voda). Ulazi u centralnu duplju i
elije iz vode uzimaju hranljive materije. Voda izlazi preko otvor na vrhu ivotinje koji se zovu
oshulum. Kod sikon tipa mezobleja je deblja a hoanocite se nalaze po radijalnim kanalima koji
povezuju spoljanu sredinu sa centralnom dupljom. Kroz te kanale prolazi voda sa hranom. Kod
leukon tipa mezobleja je jo deblja, hoanocite se nalaze u komorama koje su povezane
kanalima tako da je kod njih povrina koja je obloena hoanocitama jo vea.
U mezobleji se nalaze pojedinane elije koje uestvuju u transportu hranljivih materija,
formiranju skeleta, stvaranju polnih elija. Skelet moe biti neorganski, u vidu iglica ili spikula
(od kalcijum karbonara kod klase karekarea) i od staklastog silicijum oksida (kod heksatinalida) i
moe biti ogranska od spondina kod klase demospondina.
Razmnoavanje se vri bespolno, pupljenjem, pupoljci ne moraju da se odvoje od roditelja
pa nastaju dolonije. od slatkovodnih se pred zimu stvaraju gemule. Gemula je izgraena od
nekoliko embrionalnih elija koje su obavijene dvojnim omotaem a prostor izmeu dva omotaa
je ispunjen vazduhom. Polni nain se karakterie stvaranjem gameta i suneri su hermafroditne
ivotinje ali se oploenje obavlja izmeu dva sunera. Spermatozoidi jednog sunera dospevaju
u mezbleju drugog sunera i spajanjem sa jojnom elijom nastaje zigot koji naputa mezobleju
preko sloja hoanocitnih lija, dopseva u centralnu duplju i reko osluluma izlazi van ivotinje i iz
njega se razvija larva koja neko vreme slobodno pliva, zatim pada na dvno i zavija se posle
nekog vremena u novog sunera.
arnjaci su dvojsloje ivotinje i izmeu dva sloja elija se nalazi mezobleja. Kod nekih
postoji naznaka formiranja treeg sloja elija. ive u slatkoj i slanoj vodi (slatkovodna hidra).
Pripada klasi hidrozoa koja je veliine od 1 cm ali pipci mogu biti i do nekoliko centimetara.
Privrena je za granicu ili za listove koji su pod vodom. Na povrini je epidermis a prema
gastro-vaskuolarnoj duplji je sloj elija sa jednim biem i te elije mogu da formiraju
pseudopodije kojima se zahvataju hranljive elije iz vode. Hrana se unosi preko usnog otvora i
nesvareni delovi hrane se izbacuju preko njih. Izmeu epidermalnih elija nalaze se i specijalne
epitelomiine elije koje imaju endodermis i kontrakcijama ovih elija se vre pokreti pipaka i
itavog tela. Tu su jo arne elije skoncentrovane na vrhu pipaka i oko usnog otvora i one lue
otrovnu supstancu koja paralie plen. U epidermisu se nalaze i nervne elije, koje su meusobno
povezane i formiraju najprostiji difuzni ili mreast nervni sistem. U endodermu se nalaze
lezdane elije koje lue enzime u gastrovaskularnu duplju u kojoj se uneta hrana razgrauje na
manj delove koje zatvim zahvata ______ u kojima se nastavlja varenje.
Razmnoavanje se vri bespolno, populjenjem. Pupljenjem se odvaja od majke i tako se
stvara kolonija. Slatkovodna hidra ima samo bespolnu (polipoidnu) generaciju ali pred zimu se
polno razmnoava. Hemafrodit je ali se oploenje vri izmeu dve jedinke. Nakon oploenja
nastaje zigot koji se obalja vrstom opnom koja ga titi od izmrzavanja. Preko zime odrasle
hidre izmrznu a na prolee se iz zigota razvija mlada hidra koja se razmnoava pupljenjem sve
do pred narednu zimu.
Klasa Skifozoa ive u morima i kod veine postoji samo medutiodna generacija. Kod
manjeg broja vrsta se javlja i redukovani polipoidni scifostom kod kojeg se procesom
stromilacije odvajaju meduze. Kod ove klase meduze pipke imaju oko usnog otvora.
Klasa Anfoza (korali) ive u toplim morima i imaju samo polipoidnu (bespolnu) generaciju
i razmnoavaju se popljenjem. lade jedinske mogu ostati na majci i formirati kolonije. Ove
ivotinje imaju skelet neorganskog sastava i taloenjem skeleta uginulih korala nastaju koralna
ostrva a u obliku rstena su atoli.
Tip Platelimintes (pljosnati crvi) obuhvata ivotinje kod kojih se izmeu telenosg zida u
unutranjosti organizma nalazi parenhim (parenhimatini crvi). Obuhvata tri klase:
1. Turbelarije su ivotinje koje ive u slanoj i slatkoj vodi. Telo im je dorzoventralno
(leno-trbuno) spljoteno ali im je lena strana malo izdignuta a trbuna je ravna.
Imaju izdvojen glavni region na kojem se nalaze oi tipa prostih ocela (jamice sa
fotoreceptorima). Na povrini tela se nalazi trepljasti epidermis a ispod su slojevito
rasporeeni miii (kruni, uzduni i dijagonalni) ijim se kontrakcijama telo pokree.
Crevo poinje usnim otvorom koji se nalazi sa trbune strane tela, nastvlja se u
drelo, a iza drela je srednje crevo koje se slepo zavrava tako da se preko usnog
otvora i unosi hrana i izbacuju se nestvareni delovi hrane. Diu preko povrine tela.
Krvni sistem nije razvijen, a transport hranljivih materija se obavlja od elije do elije
preko parenhimskih elija. Po zakonu difuzije taj transport je spor ali zadovoljavajui
za ove sitne ivotinje. Ekskretomni sistem je izgraen od protonepridija. to su sitne
cevice koje na jednog kraju imaju zvezdane elije sa trepljama i treplje ulaze u
lumen (upljinu) cevice i guraju mokrau zu cevicu koja se drugim kraje otvara u
boni okskretorni kanal. Treplje se pokreu kao plamen svee. Nervni sistem je
vrpastog tipa od paraganglija i od tih paraganglija polaze nervne vrpce od kojih su
najjae razvijene dve bone. Pored ula vida imaju tektilno ulo, hemoreceptor i
imaju ulo za ravnoteu. Ramnoavanje se vri bespolno poprenom deobom jer
imaju jako izraenu mo regeneracije.

2. Metilji mogu biti endoparaziti i egzoparaziti. Telo im je jako leno-trbuno
spljoteno, pa iaju listolik oblik. Egzoparaziti imaju usnu pijavku i na zadnjem delu
tela imaju zadnju pijavku, a endoparaziti imaju usnu pijavku i trbunu pijavku. Na
povrini tela je citoplazmatini sloj ispod kojeg je epidermis, tako da je povrina tela
sluzava. Uspod epidermisa su slojevima rasporeeni miii kruni, uzuni i
dijagonalni. Epidermini miii ine telesni zid. Prostor izmeu telesnog zida i
unutranjim organima ispunjen je parenhimom. Crevni sistem poinje usnim
otvorom, nastalja se u drelo i jednjak. Iza jednjaka je sr. crevo koje se slepo
zavrava i ono moe biti u obliku kese ili moe biti razgranato. sni otvor slui i za
unos i za izbacivanje nesvarenih materija. Diu povrinom tela, krvni sistem nije
razvijen. Ekskrecija se obavlja preko protonepridija. Razmnoavanje se vri polno.
Hermafrodite su ivotinje (imaju par jajnika od kojih polaze jajovodi i semenika od
kojih polaze semovodi koji se zavravaju kopulatornim ogranom koji se zove cirus).
Kod velikog metilja (fasciola hepartika) posle izbacivanja oploenih jaja sa izmetom
domaina zapoinje razvojni ciklus kada se oploena jaja nau u vodi iz njih se
razvija larva miracidija koja pliva i trai prelaznog dolaina a to je barski pu iz roda
limnea. Kada ue u pua, iz nje se razvija larva sporocista. Iz sporociste se razvija
larva redija I, a nekad se stvara i druga generacija, redija II. Iz nje nastaje larva
cerkarija koja naputa oua i privrsti se za list ili stabiljku neke povdodne biljke,
insistira se i nastaje larva metacerkarija. U toku leta nivo vode opada i trava sa
metacerkarije ostaje na suvom, i kada ovce idu da piju vodu usput pasu travu na
kojo su metacerkarije. U crevu goveeta ili ovde se iz metacerkarije razvija mladi
metilj koji iz creva preko izvodnog jetrinog kanala dospeva u jetru i tu raste i dosie
polnu zrelost. Veliine je oko 5 cm.

3. Pantljiare su iskljuivo endoparaziti. Na telu se razlikuju glava ili skoleks na kojoj
su 4 mrzi me vie :D