1

SAVREMENE METODE I
TEHNIKE UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
2
WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA
WBS (radna struktura projekta) je tehnoloko,
hijerarhijsko ustrojstvo proizvoda i usluga koje
nastaju tokom realizacije projekta.

To je nain da se projekat podeli na smislene i
logine celine.

Sam projekat predstavlja najvii nivo WBS a,
dok su pojedinane aktivnosti, potrebne da bi se
kreirao proizvod ili usluga, najnii nivo.
3
WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA
Svaki sloen sistem (projekat) se sastoji iz vie
podsistema.

Unutar podsistema (odreenih nivoa WBS a)
javlja se niz aktivnosti koje sadre resurse i
trokove i koje su meusobno funkcionalno i
tehnoloki povezane.

Podsistemi (podprojekti) su takoe funkcionalno
i tehnoloki povezani i mogu biti sastavljeni od
velikog broja podsistema (nivoi WBS a)
4
WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA
5
OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA
OBS (organizaciona struktura projekta) je
organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno
globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne
menadere projekata i delova projekata u
preduzeu.

Cilj formiranja OBS a je determinisanje
odgovornosti, ovlaenja i obaveza svih uesnika
u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije
projekta.
6
OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA
OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko
ta radi u projektu ili delovima projekta,
odnosno pojedinim fazama projekta.

Svrha OBS a je da se utvrdi:
Ko je ovlaeno lice koje e obaviti posao
Koje odgovornosti i ovlaenja ima to lice
Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlaenja
prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.
7
OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA
Pre poetka definisanja OBS a potrebno je
imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih
jedinica koje mogu izvriti zadatke prikazane
WBS om.

Nakon formiranja OBS a poznate su sve faze
projekta, tehnoloka struktura, svi uesnici u
projektu, konkretne odgovornosti i ovlaenja
8
RBS (Resource Breakdown Structure ) TEHNIKA
RBS (redursna struktura projekta) je spisak
resursa (radnih) grupisanih po funkcijama i
ureenih po hijerarhijskoj strukturi.
Sistem koji identifikuje ko radi posao.
Tim koji upravlja projektom koristi RBS da
odredi koje su uloge potrebne u izvrenju
projektom odreenih WBS elemenata
9
RBS (Resource Breakdown Structure ) TEHNIKA
U najoptijem sluaju resursi su:
Radni (ljudi i maine)
Materijalni (materijali)
Novac
Fiksni trokovi (Cost/Use) koji se pokreu
svaki put kada resurs dodelimo aktivnosti
Trokovi (Cost) (dodeljuju se aktivnosti
jednokratno, nezavisno od vremena)
10
METODA KLJUNIH DOGAAJA
Nakon formiranja WBS a i OBS a, potrebno
je pristupiti utvrivanju kljunih dogaaja na
projektu (milestone aktivnosti) i izradi plana
kljunih dogaaja.

Kljuni dogaaji predstavljaju najvanije
aktivnosti na projektu ili na pojedinim fazama
projekta i njihova trajanja su najee fiktivna.

11
METODA KLJUNIH DOGAAJA
Plan kljunih dogaaja, po pravilu koristi
vrhunski menadment firme i njime se upravlja
projektom na stratekom nivou.

Vai pravilo da ukoliko se u toku realizacije
projekta kljuni dogaaji odigravaju u planiranim
granicama, moe se oekivati da e se ceo
projekat realizovati u planiranom i ugovorenom
roku.

12
TEHNIKA MRENOG
PLANIRANJA
Po zavretku izrade statikih planova potreba u radnoj snazi,
materijalu i mehanizaciji prelazi se na izradu dinamikih
planova.
Dinamiki planovi sadre brojane pokazatelje o trajanju radova
i vremenskom usklaenju izvrenja svih aktivnosti na izradi
objekta, kao i pregled korienja pojedinih resursa tokom
izvoenja radova.
Dinamiki planovi su:
Mreni Planovi
Gantogrami
Ortogonalni planovi
Ciklogrami
13
ISTORIJAT
Razvijena 1957. godine za potrebe NASA.
Nazvana CPM (Critical Path Mehtod)
Metoda kritinog puta i predstavlja
deterministiko planiranje.
Primenjena je prvi put na projektu
"Polaris" 1958. i smatra se da je skratila
realizaciju projekta za 2 godine
14
Danas se najee upotrebljavaju "Precedence"
tehnika i CPM metoda, posebno zbog pogodnosti
vezanih za pripremu podataka radi izrade
mrenih planova (i ostalih planova) korienjem
savremenih softverskih paketa.

ISTORIJAT
15
TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA
Metoda mrenog planiranja sastoji se
u grafikom prikazu tehnolokog
procesa (pomou mrenih dijagrama)
to daje dobru preglednost toka
odvijanja radova.
16
Formiranje mrenog plana
Na osnovu dijagrama toka tehnolokog
procesa treba utvrditi logian raspored
(veze) aktivnosti:
odrediti koje aktivnosti se moraju prethodno
zavriti da bi otpoela posmatrana aktivnost
odrediti koje aktivnosti mogu da se odvijaju
uporedo sa posmatranom aktivnosti
odrediti koje aktivnosti mogu otpoeti
neposredno posle posmatrane aktivnosti
da li se neka aktivost moe podeliti na vie
pojedinanih aktivnosti radi paralelizacije
17
Formiranje mrenog plana
Mora postojati jedna poetna i jedna krajnja aktivnost u
mrenom planu.
Mrena struktura treba da se postepeno iri i postepeno
skuplja.
Sve aktivnosti osim prve moraju imati prethodnu
(prethodne) aktivnost.
Sve aktivnosti osim poslednje moraju imati narednu
(naredne) aktivnost
18
TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA
Tehnika mrenog planiranja obuhvata tri faze:

1) Analiza strukture:

Spisak aktivnosti (ralanjenje celokupnog tehnolokog procesa
na manje organizacione celine)
Odreivanje veza izmeu aktivnost (u skladu sa usvojenom
tehnologijom proizvodnje)
Odreivanje trajanja aktivnosti (na bazi uraenih statikih
planova)
Odreivanje potrebnih resursa (radne snage, mehanizacije,
materijala i trokova)
Izrada strukture plana - mree, koja prikazuje meuzavisnost
odvijanja aktivnosti i ematski se prikazuje krugovima.


19
TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA

2) Analiza vremena:
odreivanje poetka i zavretka aktivnosti
odreivanje dinamike angaovanja resursa


3) Optimizacije mrenog plana:
Pored konvencionalnog tipa veze kraj - poetak (FS, finish to start) sa
odgovarajuim tehnolokim zastojima gde je to neophodno, trebalo bi
primeniti su i veze:
poetak - poetak (SS, start to start) i
kraj - kraj (FF, finish to finish)
ime se omoguava realno prikazivanje tehnologije i dinamike graenja.
20
VEZE IZMEU AKTIVNOSTI
1. Kraj Poetak (Finish to Start, FS) bez vremenskog zaostajanja
RZi+1 = RZi + ti+1
KZi = KZi+1 - ti+1
2. Kraj Poetak (Finish to Start, FS) sa vremenskim zaostajanjem tz
RZi+1 = RZi + tz + ti+1
KZi = KZi+1 - (tz + ti+1)
3. Poetak Poetak (Start to Start, SS)
RZi+1 = RZi - t i + (tz + ti+1)
KZi = KZi+1 - (ti+1 + tz) + ti
4. Kraj Kraj (Finish to Finish, FF)
RZi+1 = RZi + tz
KZi+1 = KZi+1 - tz
i prethodna aktivnost
i+1 naredna aktivnost
21
1. Ukupna vremenska rezerva Tu
Tu = KZi RZi
Tu = KPi RPi
Ukupna vremenska rezerva predstavlja period
maksimalno mogueg odlaganja poetka izvrenja
aktivnosti.

Ukoliko se poetak aktivnosti pomera u okviru
intervala (ti + Tu), nee se ugroziti ugovoreno vreme
zavretka projekta u celini.

Kada je Tu = 0, aktivnost je na kritinom putu
VREMENSKE REZERVE
22
2. Slobodna vremenska rezerva Ts
Ts = RRP(NA) - RZi
RRP(NA) najraniji od ranih poetaka naredne aktivnosti
RZi rani zavretak aktivnosti

Odlaganje planiranog zavretka RZi posmatrane aktivnosti za
vreme koliko iznosi Ts nee nimalo uticati na poetke
izvrenja ostalih aktivnosti i na njihove vremenske rezerve

Slobodna vremenska rezerva moe biti manja ili jednaka
ukupnoj vremenskoj rezervi

Ako je Tu = 0 => Ts = 0
VREMENSKE REZERVE
23
Mreni plan poinje jednom (prvom)
aktivnou i zavrava se takoe jednom
(poslednjom) aktivnou
Ako ovaj zahtev nije ispunjen po tehnolokom
procesu treba obavezno dodati prvu i
poslednju aktivnost ispred i iza stvarnih
poetnih i krajnjih aktivnosti po tehnolokom
procesu
MRENI PLAN
24
Kvalitet mrenog plana ogleda se u to veem broju
paralelnih aktivnosti.
Ako se mrea iz paralelnog toka suava na jednu
aktivnost pa potom opet iri ta aktivnost pretstavlja
usko grlo i treba, ako je mogue, izbegavati takve
situacije ili obezbediti dovoljno resursa da ne doe
do kanjenja te aktivnosti
MRENI PLAN
25
Najee greke pri formiranju mrenog plana
koje proraun ine nemoguim su:
Cirkularne veze aktivnosti (nemogua
kombinacija prethodnih i narednih aktivnosti)
MRENI PLAN
26
GANTOGRAM
Konstruie se na osnovu mrenog plana

Nepreglednost mrenog plana u dinamici
eliminie se gantogramom

Aktivnosti se prikazuju linijama ija duina zavisi
od trajanja aktivnosti
27
GANTOGRAM
28
MRENI DIJAGRAM
29
MRENI DIJAGRAM
30
MRENI DIJAGRAM
31
ORTOGONALNI PLANOVI
Grafiki prikazi izvrenja aktivnosti na objektima
koji imaju izraenu jednu dimenziju i mogu se
podeliti na deonice ili delove.

U ovakve objekte spadaju putevi, pruge,
mostovi, vijadukti, tuneli, kanali i sl.
32
ORTOGONALNI PLANOVI
Konstruiu se u cilju povezivanja prostora i vremena i radi
boljeg uoavanja postignute paralelizacije radova
U koordinatnom sistemu X osa (deonice ili delovi objekt);
Y osa (vreme)
Realizacija pojedinih aktivnosti se prikazuje pomou linija
Svakoj taki neke linije odgovara tano odreeno mesto
na objektu na kojem se izvodi posmatrana aktivnost i
vreme kada se ta aktivnost izvodi
Ako je nagib linije strmiji u jedinici vremena se izvrava
manji rad
Ako je nagib linije blai intenzitet radova je vei
Svako ukrtanje linija je greka, jer to znai da na istom
mestu u isto vreme treba izvravati razliite aktivnosti
33
Analizom prve varijante ortogonalnog plana uoavaju se
propusti i definiu mogue izmene u cilju poboljanja
tehnolokog procesa i usklaivanja rada angaovanih
resursa

Planirane promene se unose u raunar i dobija se nova
varijanta mrenog plana na osnovu kojeg se definie
poboljana varijanta ortogonalnog plana

Broj iteracija do konane (optimalne) varijante zavisi od
prvih koraka u planiranju
OPTIMIZACIJE ORTOGONALNIH
PLANOVA
34
PRIMER ORTOGONALNOG PLANA