PSIHOLOGIJA, 2007, Vol. 40 (4), str. 509-529 UDC 159.942.6.072-053.

4




ABERANTNO PONAANJE I KOGNITIVNA
SPOSOBNOST PREDKOLSKE DECE


Gustav Bala
1

Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad
Ankica Hoek-Momirovi
Fakultet za fiziku kulturu, Leposavi
pela Golubovi
Pedagoki fakultet, Sombor


Na uzorku od 712 predkolskih deaka i devojica, uzrasta od 4 do
7 godina (aritmetika sredina 5.96 i standardna devijacija 0.96), iz pred-
kolskih ustanova u Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Bakoj
Palanci, dobijeni su od njihovih roditelja podaci za 36 indikatora abe-
rantnog ponaanja dece, a generalna kognitivna sposobnost dece testira-
na je pomou Ravenovih progresivnih matrica u boji. Pomou faktorske
analize (promax metodom) izdvojena su etiri generatora (faktora) abe-
rantnog ponaanja dece, koja su se mogla najblie definisati kao: agresi-
vnost, anksioznost, disocijacija i histerija, ije su relacije sa optim kog-
nitivnim funkcionisanjem i uzrastom, analizirane, takoe, faktorskom
analizom. Aberantno ponaanje i generalna kognitivna sposobnost poka-
zuju meusobnu znaajnu negativnu povezanost. Dete, koje zahvaljujui
kognitivnim sposobnostima, uoava sutinu i realnost problema, spoznaje
mogunosti i naine njihovog prevazilaenja, uspeva da ostvari uspeno
psihosocijalno funkcionisanje. Razvijene kognitivne sposobnosti omogu-
avaju da dete prepozna i razume svoje reakcije u razliitim situacijama,
izgradi nove naine komunikacije, promeni pogrene stavove i oblike po-
naanja i iznae nove naine reagovanja, ime se jaa psihosocijalna si-
gurnost i prilagoava se ponaanje u odnosu na uzrast i svoje sposobnos-
ti.

Kljune rei: agresivnost, anksioznost, disocijacija, histerija, opte kog-
nitivno funkcionisanje, predkolska deca.


1
Adresa autora: gustavbala@yahoo.com
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

510
UVOD


O prirodi smetnji u ponaanju i razvoju moe se govoriti u odnosu na razliite
teorijske pristupe i faktore koji utiu na ispoljavanje problema. Zagovornici biolo-
kih teorija nalaze uzroke poremeaja ponaanja u biolokim faktorima. Mogui iz-
vori problema po njima su u modanim disfunkcijama, defektima mozga, biohemij-
skom disbalansu, te genetikoj predispoziciji.
Bihejvioristi zagovaraju stanovite po kome je ljudsko ponaanje steeno ili
naueno. Ponaanje koje je prilagoeno ili neprilagoeno zavisie od preanjih is-
kustava, trenutnog socijalnog i intrapersonalnog okruenja. Obrasci patolokog i
normalnog ponaanja su pod jakim uticajem sredine, pa e promene u okruenju
dovesti do promena u ponaanju.
Kognitivni model ponaanja naglaava ulogu kognitivnog funkcionisanja koji
doprinosi nastanku emocionalnih poremeaja i poremeaja ponaanja. Pogrena pro-
cena socijalnih situacija, tendencija samopodcenjivanja, neosnovan oseaj krivice za
greke, primeri su disfunkcionalnih kognitivnih procesa.
Pod smetnjama ponaanja podrazumevaju se psihopatoloki simptomi koji
stavljaju u pitanje aktuelni odnos deteta sa njegovom okolinom, bez obzira na to
proizilaze li oni iz intrapsihikih konflikata, i koliko su njihovi motivi manje ili vie
nesvesni (Nikoli, 1990). Ovakvo definisanje smetnji ponaanja neminovno ukljuu-
je pitanje roditeljstva, vaspitaa i uitelja i svih onih koji su ukljueni u razvoj dete-
ta, a ije ponaanje izazivaju reakcije okoline. Aberantno ponaanje bi bilo ponaa-
nje deteta, vodei rauna o svemu prethodnom reenom, koje nije uobiajeno (nor-
malno), ali nije ni patoloko.
Za razliku od aberantnog ponaanja (odnosno smetnjama u ponaanju), kada se
neko ponaanje koje odstupa od oekivanog, bilo za uzrast ili u odnosu na socijalne
norme i pravila, ispoljava kao hronino, pervazivno, onda ovakvo ponaanje moe-
mo posmatrati i kao mentalni poremeaj. Kod dece razliite oblike ponaanja koja
su trajna ili prolazna odstupanja od uobiajenih normi ponaanja za uzrast i razvojni
nivo, postoji naziv - poremeaji ponaanja. Meutim, kriterijumi za bilo koji po-
remeaj definisan kao poremeaj ponaanja su nesavreni i sa dosta mana. Tako npr.
Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti (ICD 10), koja je potekla
od Svetske zdravstvene organizacije, u bloku F90-F98 obuhvata sledee poremeaje
ponaanja i emocija sa poetkom u detinjstvu: hiperkinetiki poremeaji, poremeaji
ponaanja, meoviti poremeaji ponaanja i emocija, emocionalni poremeaji sa po-
etkom specifinim za detinjstvo, poremeaji socijalnog funkcionisanja sa specifi-
nim poetkom u detinjstvu, tik poremeaji, drugi poremeaji ponaanja i emocional-
ni poremeaji sa poetkom u detinjstvu i mentalni poremeaj koji nije drugaije oz-
naen.
Pokuaji da se odredi ta je to normalno, a ta patoloko u detinjstvu ostaju bez
uspeha, jer ne postoje jasni, pouzdani i valjani kriterijumi na osnovu kojih bi mogli
odrediti granice u razvoju deteta. Pri evaluaciji normalnog, aberantnog, ili ak pato-
lokog ponaanja deteta, vrednosni sud o tome definie neku apstraktnu i naelnu
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


511
vrednost koja ukljuuje meru odnosa dobrog i loeg, u odnosu na odreena merila
morala, korisnosti, funkcionisanja, a to bi vredelo za veinu dece. Naravno, da tak-
vi vrednosni sudovi nisu mnogo interesantni za deju psihijatriju. Meutim, u praksi
se najee susreemo sa situacijama kada treba proceniti u razne svrhe ba aberant-
no ponaanje grupe dece ili individualno, a nemamo na raspolaganju dejeg psihijat-
ra.
Roditelji su u najboljoj poziciji da dobro poznaju svoje dete s obzirom da pro-
vode najvie vremena s njim i da mogu da prate njegov razvoj i da procene njegovo
ponaanje. Meutim, odmah se nameu neki glavni problemi procenjivanja: blagos-
ti, greke centralne tendencije ili procenjivakog usmerenja, pa je razumno pretpos-
taviti da se na roditelje, kao procenjivae, ne moemo u potpunosti osloniti. Nezavi-
sno od problematike procenjivakog suenja, roditelji veinom ne poseduju dovolj-
nu strunost da bi procenili da li se za neko ponaanje njihovog deteta uopte moe
rei da je aberantno i da li je neki simptom prisutan ponekad ili esto. Pored
svih ovih zamerki, potrebno je podsetiti da postoje razni tipovi jednog ili oba rodite-
lja, koji bitno utiu na razliite naine i intenzitetom na formiranje aberantnog pona-
anja svoje dece, ali i na procenu prisutnosti aberantnih simptoma u ponaanju svog
deteta. Ovo se istie zbog toga to su u ovom istraivanju roditelji procenili aberant-
no ponaanje svoje dece.
Definisanje aberantnog ponaanja predkolske dece pomou procene roditelja
na osnovu istih indikatora simptoma kao u ovom radu, uinjeno je u nekim prethod-
nim istraivanjima (Bala, Hoek i Momirovi, 2003; Hoek, Momirovi i Bala,
2003; Momirovi, Bala i Hoek, 2002). Za ovo istraivanje od posebnog znaaja je
istraivanje Hoekove, Momirovia i Bale (2003) u kome je analizirana latentna
struktura skupa od 36 simptoma aberantnog ponaanja 201 deteta, uzrasta od 4 do 7
godina, odreenih iskazima njihovih roditelja. Iz sklopa i iz strukture Fuzzyvax fak-
tora ustanovljeno je da je prva latentna dimenzija posledica poremeaja sistema koji
regulie organske funkcije i koji, uz to, proizvodi histeroidne reakcije; da je druga
posledica poremeaja sistema koji regulie odbrambene reakcije i proizvodi anksio-
zne, i uopte neurotine reakcije; da je trea posledica poremeaja evaluativnog sis-
tema koji je, izmeu ostalog, odgovoran i za integraciju u socijalno polje: da je et-
vrta posledica poremeaja sistema koji kontrolie i usklauje funkcije ostalih kona-
tivnih regulacionih sistema, to za posledicu ima disocijativne poremeaje i da je
peta latentna dimenzija sasvim sigurno posledica poremeaja sistema koji regulie
reakcije napada i proizvodi agresivne modalitete ponaanja. Interesantno je da su se
svi faktori poremeaja konativnih regulacionih sistema definisanih reduciranim ki-
bernetikim modelom regulacionih funkcija reprodukovali, u prilino prepoznatlji-
voj formi, ve na opisu ponaanja male dece koji su dali njihovi roditelji.
Pored navedenog istraivanja, pomenuti kibernetiki model nije uraen na ma-
loj deci, pa su autori koristili kibernetiki model formiran na odraslima (Momirovi,
Horga i Bosnar, 1984). Prema tom modelu konativne karakteristike (osobine linos-
ti) mogu se definisati kao: 1) regulacija aktiviteta, koja se na ekstremnim vrednosti-
ma manifestuje kao ekstravertirano, odnosno introvertirano ponaanje, 2) regulacija
organskih funkcija, koja se na negativnom ekstremu manifestuje kroz razliite obli-
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

512
ke konverzivnog ili histerinog ponaanja i funkcionalne poremeaje funkcija razli-
itih organa, 3) regulacija reakcija odbrane, koja se na negativnom ekstremu manife-
stuje kao anksiozno ponaanje, 4) regulacija reakcija napada, koja se na negativnom
ekstremu manifestuje kao agresivno ponaanje, 5) koordinacija regulativnih funkci-
ja, koja se na negativnom ekstremu manifestuje kao disocirano ponaenje, i 6) inte-
gracija regulativnih funkcija, koja se na negativnom ekstremu manifestuje kao ne-
mogunost adaptacije na socijalno polje.
U ovom radu koriena su ranija iskustva i poboljana je mogunost osetljivije
procene od strane roditelja tako to je promenjena dihotomna skala odgovora u ordi-
nalnu (Likertovog tipa), a zadrano je svih inicijalnih 36 ajtema i njihova stabla nisu
promenjena. To je naroito znaajno za potrebe kada se procenjuje grupa dece, gde
je individualni rad dejeg psihijatra mogu tek nakon uoavanja pojedinog deteta sa
aberantnim ponaanjem, odnosno da ima izvesnih smetnji u ponaanju.
Poto se aberantno ponaanje odnosi na uoavanje situacije u kojoj se deca na-
laze, njihove reakcije i kompletan odnos prema okolini, to se esto povezuje sa nji-
hovim intelektualnim (kognitivnim), ali i motorikim funkcionisanjem, od velikog je
znaaja da se analizira relacija aberantnog ponaanja i kognitivnog funkcionisanja
dece.
Od posebnog je znaaja za predkolsku decu usklaivanje motorikog po-
naanja i kognitivnog funkcionisanja sa aberantnim i normalnim, odnosno optepri-
hvaenim, ponaanjem. Istraivanje o relacijama aberantnog ponaanja i motorike
sposobnosti predkolske dece (Bala, Hoek i Momirovi, 2002) ukazalo je na tri
znaajne kvazikanonike korelacije izmeu motorikih faktora i faktora aberantnog
ponaanja koje su se objasnile: 1) uticajem poremeaja neuralne regulacije i kontrole
na poremeaje motorikih funkcija, 2) posledicom efekata kontrole ekscitativnih
procesa u centralnom nervnom sistemu i na modalitete ponaanja i na one motorike
funkcije koje zavise od regulacije tonusa, 3) negativnim uticajem subkortikalne in-
hibicije na alternativno ukljuivanje i iskljuivanje agonista i antagonista. Moe se
uoiti da u tim relacijama zapaenu ulogu ima efikasnost centralnog nervnog siste-
ma, odnosno oni delovi koji uestvuju i u kognitivnom funkcionisanju i organizova-
nju osobina linosti, koje odreuju modalitet ponaanja, ali kod ispitanika koji su se
nalazili u relativno stacionarnoj fazi konativnog, kognitivnog i motorikog razvoja
(Ismail i Gruber, 1971; Mrakovi i sar., 1974; Ismail, 1976; adura, 1976; Kureli i
sar., 1979; Horga, 1976; 1979; Kule, 1977). Autori istiu da, i pored velikih napora,
nije bilo mogue pronai radove u kojima su analizirane relacije aberantnog ponaa-
nja i kognitivnog i motorikog funkcionisanja ispitanika koji su jo u razvoju, a po-
gotovo predkolske dece.
Zbog svega toga, cilj ovog rada je da analizira povezanost izmeu latentne
strukture aberantnog ponaanja i opteg kognitivnog funkcionisanja predkolske
dece. Pri tome je pretpostavljeno da e struktura aberantnog ponaanja, koja se moe
definisati u skladu sa ranije dobijenim modelom od pet faktora (Hoek, Momirov i
Bala, 2003) koji treba da definiu efikasnost regulacije i kontrole ponaanja male
dece, biti u negativnoj relaciji sa generalnim kognitivnim funkcionisanjem koje je
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


513
odgovorno za efikasnost prijema, prepoznavanja, pohranjivanja i obrade informaci-
ja.


METOD


Ispitanici su bili predkolska deca, oba pola, uzrasta od 4 do 7 godina (aritme-
tika sredina 5.96 decimalne godine i standardna devijacija 0.96), iz predkolskih
ustanova u Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Bakoj Palanci. Ukupan
uzorak dece iznosio je 712, odnosno 374 deaka i 338 devojica. Analiziran je colo-
kupni uzorak dece, poto je ustanovljeno da nema statistiki znaajne razlike izmeu
deaka i devojica u kognitivnom funkcionisanju predkolske dece (Fajgelj, Tubi i
Bala, 2007).
Podaci za indikatore aberantnog ponaanja dece prikupljeni su upitnikom koga
su ispunjavali njihovi roditelji. Ovaj upitnik su sastavili Hoek, Momirovi i Bala
ekstenzijom standardne liste simptoma aberantnih poremeaja kod male dece koju
su, u jednom ranijem istraivanju, primenili Hoek i Poduka (1990). Ova ekstenzija
uinjena je tako da omogui registraciju poremeaja pet dominantnih sistema za re-
gulaciju i kontrolu neuralnih funkcija (Hoek i sar., 2003), pretpostavljenih kiberne-
tikim modelom konativnog funkcionisanja (Momirovi i sar., 1982; 1984; Momi-
rovi i sar., 1992; Momirovi i sar., 1993).
Spisak 36 simptoma prikazan je u tabeli 1. Manifestacija simptoma ocenjena je
od strane roditelja na Likertovoj petostepenoj skali, koja je sadrala sledee katego-
rije ponaanja i eventualnih smetnji: 1) Ne, 2) Veoma retko, 3) Ponekad, 4) esto i
5) Veoma esto.

Tabela 1: Simptomi aberantnog ponaanja

S i m p t o m
Roditelji moraju da ga teraju da jede
Iz sna ga bude runi snovi
Ponaa se previe agresivno
ivahno je
Ima obiaj da grize nokte
Dogodi mu se da se pomokri u krevet
Neposluno je
Svaa se sa drugom decom
Dogaa se da se potue s drugovima
Plaljivo je
Plaljivo je
Povueno je u sebe
Boji se mraka
Boji se pasa
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

514
Mui ivotinje
Nepoverljivo je
Lako se zbuni kad neto treba da uradi
Nespretno je
Svojeglavo je
Voli da lae
Otima igrake od druge dece
Druga deca ga izbegavaju
Razmaeno je
Menja raspoloenje bez nekog vidljivog razloga
Tvrdoglavo je
Neuredno je
Ljuti se ako ne dobije ono to eli
Dogodilo se da je neto uzelo bez dozvole
Zamuckuje
Stidljivo je
Kad je ljuto vie i baca stvari oko sebe
Pokuava da plaem iznudi ono to eli
Desilo se da kae da ga niko ne voli
Dogaa se da pokvari ili razbije svoje igrake
Osetljivo je
Dogaa se da u govoru pobrka redosled rei


Ovaj upitnik je bio predmet istraivanja Fajgelja i Bale (2007), koji su analizi-
rali njegova merna svojstva na uzorku od 1.165 dece uzrasta od 4 do 7 godina, koja
su pohaala predkolske ustanove u nekoliko manjih i veih gradova u Vojvodini.
Odreena su osnovna merna svojstva upitnika u celini i pojedinanih ajtema pod
Raovim modelom merenja, diskriminativnost stavki bila je u celini zadovoljavaju-
a, dok je pouzdanost iznosila 0.84.
Valjanost upitnika na uzorku ispitanika u ovom istraivanju nije se mogla sa-
gledati kao jedinstvena konstrukt validnost, jer aberantno ponaanje podrazumeva
vie od jednog konstrukta. Pored toga, potrebno je sprovesti vie istraivanja i studi-
ja (korelacione, eksperimentalne, faktorske) da bi se utvrdio pravi konstrukt, kao i
validnost upitnika. Za poetak moe se valjanost upitnika donekle sagledati na os-
novu rezultata uinjene faktorske analize. Naravno, to nije mogue izraziti jednim
koeficijentom za celokupan upitnik, nego za svaki njegov ajtem (indikator), odnosno
prema pripadnosti (projekciji) svakog ajtema na odgovarajui faktor. Pouzdanost
upitnika raunata je na nekoliko naina, a svi daju sline rezultate, koji se bitno ne
razlikuju od vrednosti koeficijenta pouzdanosti koja je dobijena na veem uzorku
dece (Fajgelj i Bala, 2007). Te vrednosti prikazane su u sledeoj tabeli:




Tabela 2: Koeficijenti pouzdanosti upitnika za procenu aberantnog ponaanja predkolske dece
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


515

Metoda Koeficijent pouzdanosti
Cronbach- .86
Split-half .82
Spearman-Brown .84
Gutman

1


2


3


4


5


6


.84
.87
.86
.82
.86
.89
Parallel .86
Strict parallel .81

Prilikom prikupljanja podataka o mernim instrumentima za procenu kognitiv-
nog funkcionisanja predkolske dece, autori su konstatovali da kod nas u iroj upot-
rebi ne postoji takav koji bi se mogao primeniti pri grupnom testiranju. Izuzetak je
stari merni instrument Ravenove progresivne matrice u boji, koji je u upotrebi u
praksi i koji se distribuira od strane Centra za primenjenu psihologiju u Beogradu. I
pored raznih nedostataka, autori su se morali opredeliti za taj jedini merni instru-
ment kod nas, pa su testiranja dece vrena u predkolskim ustanovama od strane
psihologa i njegovih saradnika. Rezultat u testu bio je sumacija tanih odgovora na
sve tri komponente testa.
Osnovni pokazatelji mernog instrumenta Ravenove progresivne matrice u
boji (PMB) dobijeni su na uzorku od 1.388 dece (728 deaka i 660 devojice),
uzrasta od 4 do 7 godina, koja su pohaala predkolske ustanove u Novom Sadu,
Somboru, Sremskoj Mitrovici i Bakoj Palanci (Fajgelj i sar., 2007)(Tabela 3).


Tabela 3: Osnovni pokazatelji ukupnog skora PMB po godinama i ukupno

Uzrast
Aritmetika
sredina
Standardna greka
aritmetike sredine
Standardna
devijacija
Broj
ispitanika
Pouzdanost

4 14.88 0.335 3.612 116 0.587
5 18.25 0.247 4.527 337 0.747
6 20.75 0.254 5.753 514 0.848
7 24.38 0.282 5.779 421 0.861
Ukupno 20.75 0.163 6.066 1.388 0.862



U tom istraivanju rezultati faktorijalne analize varijanse pokazali su da nema
statistiki znaajnih razlika izmeu polova (nije znaajan ni glavni efekat pola, ni
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

516
efekat interakcije uzrasta i pola), to je dobra vest za psihologa u praksi, jer ne mora
da, osim uzrasnih, konsultuje i norme za polove.
Obrada podataka je zahtevala da se prvo sve varijable za procenu aberantnog
ponaanja dece, dobijene na osnovu Likertove petostepene skale, transformiu u
normalizirane skorove. Transformacija je izvedena Blom postupkom, a zatim je iz-
vrena faktorizacija matrice interkorelacija svih 36 varijabli. Metodom glavnih
komponenti i scree-test kriterijumom definisana je poetna struktura izolovanih fak-
tora, koje su zatim transformisane u kosu promax poziciju Kaiserovom metodom.
Poto je problem ekstrakcije znaajnih faktora od presudnog znaaja za broj i moda-
litet izolovanih latentnih dimenzija, uraene su i analize sa primenom KG-
kriterijuma. Meutim, takvo reenje dovelo je do hiperfaktorizacije, a smisleno se
mogao objasniti isti broj faktora kao primenom scree-test kriterijuma.
U daljem postupku je u latentni prostor varijabli aberantnog ponaanja dodata
varijabla za procenu opte kognitivne sposobnosti dece i varijabla iji su elementi
bili decimalne godine svakog deteta. Da bi se analizirao celokupan prostor istraiva-
nja, odnosno latentne dimenzije koje bi mogle da objasne relacije simptoma aberan-
tnog ponaanja i kognitivnog funkcionisanja dece, primenjen je isti postupak faktor-
ske analize.


REZULTATI


Faktorskom analizom indikatora aberantnog ponaanja izdvojena su etiri fak-
tora, koja su objasnila svega 35.10% zajednikog varijabiliteta. Struktura glavnih
komponenata i komunaliteti prikazani su u tabeli 4, a sklop i struktura rotiranih ini-
cijalnih faktora, te njihove interkorelacije u tabelama 5-7.
Kako se moe videti iz tabele 4, komunaliteti nisu visoki, to moe da ukae da
primenjeni simptomi aberantnog ponaanja poseduju vei specificitet u varijansi
modaliteta takvog ponaanja. S druge strane, moe se oekivati da roditelji nisu dali
iskrene i pouzdane podatke o tim simptomima. Ovakvo stanje se donekle moe pri-
pisati i injenici da je dobijena prilino niska relijabilnost merenja. Najvee komu-
nalitete imaju simptomi nekontrolisane agresivnosti i disocijacije, ali i simptomi kao
to su razmaenost, promena raspoloenja, osetljivost, neposlunost. Ipak, prva gla-
vna komponenta (H1), koja se moe shvatiti i kao mera generalnog faktora aberant-
nog ponaanja male dece, najbolje je definisana varijablama za procenu agresivnosti.
Druga glavna komponenta definisana je najvie varijablama za procenu anksioznos-
ti. Ostale dve komponente se slabo mogu logiki interpretirati, te se smatra da su
specifine prirode analiziranih simptoma.




Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


517
Tabela 4: Struktura glavnih komponenata (H) i komunaliteti (h
2
) varijabli za procenu
aberantnog ponaanja dece

V A R I J A B L A H1 H2 H3 H4 h
2

Jako se ljuti ako ne dobije ono to eli ,74 -,13 -,20 -,00 ,61
Prilino je neposluno ,69 -,27 -,03 ,00 ,55
Prilino je tvrdoglavo ,67 -,16 -,22 -,23 ,58
Prilino je svojeglavo ,66 -,23 -,21 -,18 ,57
Pokuava da plaem iznudi ono to eli ,60 -,05 -,33 ,00 ,48
esto se svaa sa drugom decom ,60 -,25 ,14 ,08 ,45
Kad je ljuto vie i baca stvari oko sebe ,59 -,17 ,02 -,12 ,40
Ponekad se ponaa previe agresivno ,59 -,17 ,28 ,05 ,46
Dogodilo se da je neto uzelo bez dozvole ,54 -,18 ,00 ,10 ,34
Menja raspoloenje bez nekog razloga ,54 ,07 ,11 -,23 ,36
Previe je razmaeno ,52 ,05 -,23 -,14 ,36
Previe je plaljivo ,46 ,25 -,25 -,00 ,35
Ponekad otima igrake od druge dece ,46 -,27 ,00 ,23 ,34
Voli da lae ,45 -,22 -,09 ,08 ,27
Dogaa da pokvari ili razbije svoje igrake ,40 -,19 ,16 ,13 ,25
esto se dogaa da se potue s drugovima ,39 -,33 ,32 ,24 ,43
Prilino je neuredno ,38 ,02 ,24 -,29 ,28
Previe je ivahno ,36 -,35 -,02 ,24 ,32
Prilino je nespretno ,35 ,31 ,34 -,31 ,44
Druga deca ga izbegavaju ,30 ,10 ,29 -,28 ,27
Iz sna ga ponekad bude runi snovi ,28 ,11 -,08 ,25 ,16
Roditelji esto moraju da ga teraju da jede ,27 ,06 -,16 ,14 ,12
Previe je stidljivo ,28 ,67 -,01 ,13 ,55
Prilino je plaljivo ,33 ,62 -,09 ,21 ,55
Previe je povueno u sebe ,33 ,57 ,17 -,04 ,46
Suvie je osetljivo ,38 ,44 -,22 -,02 ,40
Lako se zbuni kad neto treba da uradi ,34 ,44 ,32 -,13 ,44
Prilino je nepoverljivo ,32 ,34 ,08 ,07 ,24
Boji se mraka ,31 ,33 -,22 ,29 ,34
Boji se pasa ,09 ,32 -,28 ,26 ,26
Ponekad zamuckuje ,19 ,14 ,43 ,30 ,34
Dogaa se da u govoru pobrka redosled rei ,30 ,09 ,35 ,19 ,26
Ponekad mui ivotinje ,20 -,03 ,25 ,01 ,10
Dogodi mu se da se pomokri u krevet ,14 -,03 ,09 ,37 ,17
Desilo se da kae da ga niko ne voli ,28 ,05 -,14 -,36 ,23
Ima obiaj da grize nokte ,13 ,06 ,00 -,16 ,05








Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

518
Tabela 5: Sklop i struktura dimenzija za procenu aberantnog ponaanja predkolske dece

SKLOP STRUKTURA
V A R I J A B L A
A1 A2 A3 A4 F1 F2 F3 F4
Jako se ljuti ako ne dobije ono to eli ,74 ,15 ,01 -,03 ,76 ,28 ,31 ,03
Prilino je svojeglavo ,72 -,03 ,10 -,17 ,73 ,13 ,31 -,09
Prilino je neposluno ,71 -,03 ,05 ,09 ,73 ,10 ,28 ,17
Prilino je tvrdoglavo ,69 -,01 ,16 -,27 ,72 ,17 ,37 -,13
Pokuava da plaem iznudi ono to eli ,63 ,25 -,09 -,14 ,63 ,32 ,20 -,10
esto se svaa sa drugom decom ,56 -,06 ,09 ,27 ,61 ,04 ,26 ,33
Kad je ljuto vie i baca stvari oko sebe ,54 -,07 ,21 ,02 ,60 ,09 ,36 ,09
Ponekad otima igrake od druge dece ,54 ,03 -,16 ,24 ,51 ,03 ,03 ,28
Dogodilo se da je neto uzelo bez dozvole ,54 ,05 -,00 ,16 ,56 ,12 ,19 ,21
Previe je ivahno ,53 -,02 -,24 ,21 ,46 -,05 -,07 ,25
Voli da lae ,52 ,02 -,08 ,06 ,51 ,07 ,09 ,11
Previe je razmaeno ,45 ,18 ,11 -,19 ,50 ,32 ,33 -,15
Ponekad se ponaa previe agresivno ,45 -,09 ,24 ,33 ,54 ,05 ,36 ,40
Dogaa se da pokvari ili razbije svoje
igrake
,37 -,04 ,03 ,28 ,40 ,00 ,14 ,32
Prilino je plaljivo -,06 ,73 ,04 ,10 ,08 ,73 ,32 ,05
Previe je stidljivo -,16 ,68 ,16 ,10 ,01 ,71 ,39 ,05
Boji se mraka ,15 ,60 -,20 ,08 ,19 ,54 ,09 ,04
Boji se pasa ,01 ,55 -,27 -,01 ,01 ,44 -,04 -,06
Suvie je osetljivo ,11 ,52 ,11 -,12 ,22 ,59 ,35 -,14
Previe je plaljivo ,31 ,41 ,03 -,12 ,37 ,49 ,29 -,12
Prilino je nepoverljivo ,02 ,35 ,18 ,15 ,15 ,42 ,34 ,14
Iz sna ga ponekad bude runi snovi ,20 ,34 -,16 ,15 ,22 ,30 ,05 ,14
Roditelji esto moraju da ga teraju da jede ,25 ,27 -,13 ,02 ,25 ,25 ,05 ,02
Prilino je nespretno -,07 -,00 ,68 ,07 ,15 ,25 ,65 ,10
Lako se zbuni kad neto treba da uradi -,14 ,20 ,55 ,18 ,08 ,39 ,60 ,18
Druga deca ga izbegavaju ,02 -,14 ,54 ,06 ,18 ,07 ,49 ,10
Prilino je neuredno ,15 -,16 ,50 ,03 ,29 ,06 ,49 ,08
Menja raspoloenje bez nekog razloga ,31 ,00 ,43 ,00 ,45 ,22 ,53 ,05
Previe je povueno u sebe -,16 ,42 ,42 ,13 ,05 ,55 ,54 ,11
Ima obiaj da grize nokte ,04 -,02 ,19 -,08 ,10 ,07 ,20 -,07
Ponekad zamuckuje -,08 ,15 ,12 ,55 ,03 ,15 ,18 ,53
esto se dogaa da se potue s drugovima ,39 -,16 -,00 ,47 ,41 -,13 ,08 ,52
Dogaa se da u govoru pobrka redosled
rei
,05 ,10 ,17 ,43 ,17 ,16 ,26 ,43
Dogodi mu se da se pomokri u krevet ,12 ,19 -,22 ,35 ,12 ,10 -,08 ,33
Desilo se da kae da ga niko ne voli ,21 -,04 ,30 -,31 ,27 ,12 ,33 -,27
Ponekad mui ivotinje ,07 -,08 ,19 ,22 ,14 -,01 ,19 ,25

Na osnovu sklopa i strukture promax faktora, moe se uoiti da su se u prili-
noj meri pokazale i specifine konfiguracije simptoma koje se nisu mogle uoiti u
matrici glavnih komponenti. Meutim, treba skrenuti panju da se poremeaji u po-
naanju male dece ne mogu identifikovati u istoj formi kao posledica poremeaja
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


519
pojedinih neuralnih regulacionih mehanizama, kao to je to pretpostavljeno hipotet-
skim modelom, a koji je uspostavljen na osnovu registracije konativnih poremeaja
kod odraslih. Tako se prvi faktor moe verovatno definisati kao posledica poremea-
ja regulatora reakcije napada (agresivno ponaanje), uz histeroidne reakcije
(AGRESIJA). Drugi faktor je mogua posledica poremeaja regulacije reakcija od-
brane (anksiozne i uopte neurotine reakcije ponaanje) (ANKSIOZNOST). Trei
faktor je, verovatno, posledica poremeaja regulativnih funkcija (disocijativni sin-
drom) i evaluativnog sistema koji je, izmeu ostalog, odgovoran i za integraciju u
socijalno polje kojim je dete okrueno (DISOCIJACIJA). etvrti faktor bi se mogao
shvatiti kao posledica poremeaja regulacije organske funkcije i histeroidne reakcije
(histerino ponaanje) (HISTERIJA). Pri tome se o ovim problemima ne moe go-
voriti ako se ne uzmu u obzir razvojni ili mentalni nivo deteta, priroda poremeaja,
prisustvo afektivnih poremeaja ili drugih faktora poput anksioznosti ili porodine
disfunkcije.

Tabela 6: Interkorelacija faktora aberantnog ponaanja

F A K T O R I 1 2 3
1 AGRESIJA

2 ANKSIOZNOST
,16
3 DISOCIJACIJA
,32 ,40
4 HISTERIJA
,10 -,06 ,05

Interkorelacije faktora ukazuju na postojanje statistiki znaajne i pozitivne
povezanosti izmeu agresije i svakog faktora (boldovane vrednosti u matrici 6), to
pretpostavlja opti faktor aberantnog ponaanja. Prema tome, znaajne karakteristike
aberantnog ponaanja predkolske dece su:
- poremeaj sistema koji regulie organske funkcije i histeroidne reakcije;
- poremeaj sistema koji regulie odbrambene reakcije i proizvodi anksiozne, i
uopte neurotine reakcije;
- poremeaj evaluativnog sistema za integraciju u socijalno polje deteta;
- poremeaj sistema koji kontrolie i usklauje funkcije konativnih regulacionih
sistema, to za posledicu ima disocijativne poremeaje, te poremeaja sistema
koji regulie reakcije napada i proizvodi agresivne modalitete ponaanja;
- znaajna i pozitivna relacija je i izmeu faktora anksioznosti i disocijacije. To
ukazuje da je kod aberantnog ponaanja dece prisutno disocijativno (neprilago-
eno) i anksiozno reagovanje u grupi dece ili odraslih, kao i na okolinu.
S druge strane, ponaanje koje se prihvata kao drutveno normalno, odnosno
odsustvo aberantnog ponaanja, karakterie odsustvo navedenih poremeaja i relaci-
ja, ili njihovo blago prisustvo.
U prostor izdvojenih faktora aberantnog ponaanja unete su varijable za proce-
nu uzrasta ispitanika i njihovog intelektualnog, odnosno kognitivnog funkcionisanja.
Takav prostor varijabli je, takoe, podvrgnut faktorskoj analizi, koja je izdvojila dva
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

520
znaajna faktora (glavne komponente), uz 54.38% objanjenog ukupnog varijabilite-
ta.
Prva glavna komponenta moe se shvatiti kao generalni faktor ponaanja dece,
poto je definiu sve varijable osim poslednje (histerino ponaanje). Njena struktu-
ra ukazuje da deca mlaeg uzrasta, odnosno slabijeg kognitivnog funkcionisanja,
imaju izraenije aberantno ponaanje, koje se manifestuje kroz poremeaj sistema
koji regulie reakcije napada (agresivno ponaanje) uz histeroidne reakcije
(AGRESIJA), regulativnih funkcija i evaluativnog sistema za integraciju u socijalno
polje (DISOCIJACIJA), te regulacije reakcija odbrane (anksiozne i uopte neuroti-
ne reakcije ponaanje) (ANKSIOZNOST).
Druga glavna komponenta ukazuje na moguu specifinost aberantnog pona-
anja, koja se manifestuje dobrim kognitivnim funkcionisanjem u starijem uzrastu
predkolske dece, ali neprilagoenim (disocijativnim) i anksioznim ponaanjem.

Tabela 7: Struktura glavnih komponenata za procenu aberantnog ponaanja i kognitivnog
funkcionisanja dece

V A R I J A B L A H1 H2 h
2

RAVEN -.68 .45 ,67
GODINE -.67 .52 .71
AGRESIJA .64 .17 .45
DISOCIJACIJA .48 .69 .72
ANKSIOZNOST .50 .56 .56
HISTERIJA .27 -.29 15
Zajednika varijansa 54,38%

Kada su te dve glavne komponente rotirane u promax poziciju, dobijena je jas-
nija slika dejeg ponaanja i intelektualnog funkcionisanja (sklop i struktura u tabeli
8).

Tabela 8: Sklop i struktura dimenzija za procenu aberantnog ponaanja i kognitivnog
funkcionisanja dece

SKLOP STRUKTURA
V A R I J A B L A
1 2 1 2
GODINE ,85 ,03 ,84 -,11
RAVEN ,81 -,03 ,82 -,17
HISTERIJA -,40 -,08 -,39 -,01
DISOCIJACIJA ,15 ,86 ,01 ,83
ANKSIOZNOST ,05 ,76 -,08 ,75
AGRESIJA -,33 ,52 -,42 ,58
r = -,168

Prvi faktor ukazuje na tendenciju da starija predkolska deca sa visokim kogni-
tivnim funkcionisanjem imaju, prema proceni njihovih roditelja, bolju kontrolu u
ponaanju, odnosno manje aberantnih simptoma koji ukazuju na poremeaj regula-
cije organske funkcije i histeroidne reakcije (histerino ponaanje). Zbog toga se
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


521
moe govoriti verovatno o KONTROLISANOM I PRILAGOENOM PONA-
ANJU.
Drugi faktor definisan je sindromima neprilagoenog ponaanja iji su simp-
tomi poremeaj evaluativnog sistema, koji je, izmeu ostalog, odgovoran i za inte-
graciju u socijalno polje kojim je dete okrueno. Uz to ide i anksiozno ponaanje,
koje je posledica poremeaja sistema koji regulie odbrambene reakcije i proizvodi
anksiozne, i uopte neurotine reakcije kod male dece, kao i agresivno ponaanje. U
sutini drugog faktora je prilino iroki sindrom, koga je mogue prepoznati kao
NEUROTINO PONAANJE.
Kao to se i oekivalo, korelacija izmeu ova dva faktora je negativna i statis-
tiki znaajna.


DISKUSIJA


Analiza strukture aberantnog ponaanja dece ukazala je na egzistenciju etiri
latentne dimenzije, odnosno etiri faktora aberantnog ponaanja. Prvi faktor defini-
san je simptomima iji je latentni generator agresivnost i znaajno interkolerira sa
treim faktorom ije su karakteristike disocijativnost i smanjena kontrola evaluativ-
nog sistema. Takoe je u korelaciji, ali neto manjoj, sa faktorima za procenu anksi-
oznog i histerinog ponaanja. Drugi faktor definisan je simptomima izraenim kao
anksioznost, koja znaajno interkorelira sa faktorom za procenu disocijacije i pore-
meaja kontrole evaluativnog sistema, koji je definisan kao trei faktor. etvrti fak-
tor procenjuje histerino ponaanje dece i ima najslabije izraenu korelaciju sa osta-
lim faktorima. Dobijeno reenje sa etiri faktora se donekle razlikuje od ranijih ree-
nja na istim indikatorima aberantnog ponaanja predkolske dece (npr. Hoek, Mo-
mirovi i Bala, 2003), a razlog treba traiti u injenici da je u ovom istraivanju broj
ispitanika bio znatno vei i da je primenjena skala sa pet kategorija odgovora Liker-
tovog tipa, a u ranijem dihotomna skala.
Faktorskom analizom latentnih dimenzija aberantnog ponaanja, varijabli uzra-
sta i generalnog kognitivnog funkcionisanja predkolske dece izdvojena su dva zna-
ajna faktora. Prvi se odnosi na zrelost deteta u smislu uzrasta, kognitivnog sazreva-
nja i zrelosti kontrole ponaanja i drugi na spoljnu manifestaciju ponaanja deteta.
Njihova korelacija ukazuje na oekivani razvoj za odgovarajui uzrast, ili uslovno
reeno na "normalni" razvoj deteta. U sluaju sagledavanja drugog pola ove korela-
cije, moe se zakljuiti da ta relacija dovodi do disharmoninog/neujednae-nog
razvoja dejeg ponaanja. Vano je naglastiti da usklaen profil nije nuno oekiva-
ni razvoj za uzrast. Naime, ukoliko se struktura drugog faktora ne razvija po oeki-
vanim standardima, radi se o globalnoj insuficijenciji (ili sindromu mentalnog defi-
cita).
Odrasli i druga deca imaju bitnu ulogu u pruanju modela ponaanja koje dete
u poetku imitira, zatim usvaja, a potom i samo razvija svoje sposobnosti i izgrauje
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

522
svoje obrasce ponaanja. Kao to je poznato, jo je Frojd, u okviru teorije koju je
zagovarao, smatrao da deca imaju tendenciju da se radije ukljue u antisocijalno
ponaanje nego u prosocijalno ponaanje, zbog toga to su sebina, nekooperativna,
samoiva, agresivna, sa malim interesovanjem za potrebe i prava drugiih. Naravno,
ekstremna ponaanja mogu se shvatiti kao aberantna ponaanja, odnosno ponaanja
koja znaajno odstupaju od opteprihvaenog normalnog ponaanja.
Normalan razvoj podrazumeva harmoninost u razvoju i ujednaeno delova-
nje faktora maturacije, to e znaiti da intelektualne funkcije kod jedne osobe budu
proporcionalno razvijene. To e imati tendenciju da odreena individua veliki broj
zadataka reava na relativno slinom nivou efikasnosti (Lezak, 1983).
Postoji tzv. fizioloka disharmonija u razvoju kada se funkcije razvijaju auto-
nomno i zatim se spontano vraaju u ravnoteu. Organizovanost, planiranje, izvoe-
nje i kontrola ponaanja ne moraju se nuno ispoljavati na isti nain u razliitim pe-
riodima sazrevanja.
Pojedini naini kontrole ponaanja predstavljaju samo individualne karakteris-
tike razvoja, a ne i zaostatak ili neprimerenost u odnosu na ono to oekujemo u
skladu sa uzrastom deteta. Meutim, i u samom ispoljavanju ponaanja kod dece
vidi se vrsta povezanost izmeu emocionalnog funkcionisanja i onoga to pripada
domenu kognitivnog. Ovakvu interakciju moemo videti kod dece koja imaju hiper-
kinetski sindrom i udruene poremeaje raspoloenja. Bilo koji ometajui faktor,
socijalna deprivacija, anksioznost, nedostatak motivacije, moe da doprinese uma-
njenju efikasnosti i da utie na psiholoke procese i ponaanje u celini. Tekoe koje
se mogu javiti u ponaanju zahtevaju kognitivnu i bihejvioralnu analizu, odnosno
paljivo sagledavanje oblasti ponaanja i situacije u kojima se smetnje javljaju.
Smetnje mogu obuhvatiti ire oblasti dejeg ponaanja i linosti, to je najee re-
zultat zajednikog delovanja vie faktora. Interiorizovane kao i eksteriorizovane
manifestacije dejeg ponaanja, koje bivaju povod da se ispita priroda odreenog
problema, dovode do realnih ogranienja u funkcionisanju deteta. Razlog je esto
neujednaen razvoj pojedinih sposobnosti, to dovodi do intrapsihikih konflikata,
nerazumevanja od strane sredine i kole, podsmeha, odbacivanja, tumaenja kao
neposlunost, bezobrazluk to dovodi do dodatnih nesporazuma, odnosno aberant-
nog ponaanja, a kasnije i do maloletnike delinkvencije.
Aberantno ponaanje i kogitivne sposobnosti pokazuju meusobnu znaajnu
povezanost. Dete sa uredno razvijenim kognitivnim sposobnostima uoava sutinu i
realnost problema, spoznaje mogunosti i naine njihovog prevazilaenja, uspeva da
ostvari uspeno psihosocijalno funkcionisanje. Razvijene kognitivne sposobnosti
omoguavaju da prepozna i razume svoje reakcije u razliitim situacijama, izgradi
nove naine komunikacije, promeni pogrene stavove i oblike ponaanja i iznae
nove naine reagovanja, ime se jaa psihosocijalna sigurnost i prilagoava se pona-
anje u odnosu na uzrast i svoje sposobnosti. Naravno, sve to dovodi do izostanka ili
smanjenja intenziteta aberantnog ponaanja deteta u odnosu na grupu i socijalnu
okolinu.
Iako ova studija predstavlja jedan od retkih pokuaja da objasni i povee priro-
du dejeg ponaanja u odnosu na njihovo kognitivno funkcionisanje kod dece uzras-
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


523
ta 4 do 7 godina, postoje i izvesna ogranienja. Najpre sama injenica da su podaci o
ponaanju dece dobijeni samo od roditelja ima za posledicu nedostatke u interpreta-
ciji rezultata zbog jednostranog sagledavanja problema i subjektivnosti u procenji-
vanju. Takoe ogranienje predstavlja i to da su podaci dobijeni samo od jednog
roditelja, kao to ne moemo zanemariti injenicu da na ispoljavanje ponaanja mo-
e da utie i broj dece u porodici, red roenja deteta, starost roditelja koji mogu u
razliitim kulturama i uslovima da potenciraju ili ublae neko ponaanje. Uticaj na
procenu ponaanja imaju i socijalni status i obrazovni nivo roditelja, kao i razni soci-
jalni stresovi, odnosi u porodici, potpunost porodice, skladnost i funkcionalnost po-
rodice.
Ogranienje se odnosi, takoe, u odnosu na korieni test Ravenove progresiv-
ne matrice u boji, koji je zasien generalnim faktorom inteligencije, te se na osnovu
njega nisu mogli dobiti podaci o shvatanju socijalnih relacija i socijalnog rasuiva-
nja i drugim aspektima kognitivnog funkcionisanja, koji su nesumnjivo izuzetno
vani za uklapanje dece i njihovo funkcionisanje u sredini.
Uprkos ogranienjima, ovo istraivanje prua osnovu za dalje praenje i prou-
avanje ponaanja dece. U njemu je istaknuta roditeljska interpretacija ponaanja i
povezanost sa kognitivnim funkcionisanjem njihove dece. Dalja istraivanja, koja bi
mogla da imaju longitudinalni karakter, razjasnila bi povezanost ispoljavanja poje-
dinih oblika ponaanja sa nekim drugim aspektima kognitivnog funkcionisanja i
drugim psihosocijalnim faktorima koji utiu na ispoljavanje ponaanja. Svakako da
bi dalja analiza zahtevala i primenu drugih specifinijih instrumenata za procenu
aberantnog ponaanja i kognitivnog funkcionisanja predkolske dece, kojima bi se
dobio potpunji uvid u kojoj meri pojedini aspekti kognitivnog funkcionisanja utiu
na ispoljavanje i nain manifestacije ponaanja. Pored toga, nije nevano spomenuti
potrebu prikupljanja podataka o kognitivnom i konativnom funkcionisanju roditelja,
pa sve to dovesti u relaciju sa aberantnim ponaanjem predkolske dece. Na osnovu
iskustva autora, to bi bio veoma teak posao, ali bi dao relevantne rezultate u rea-
vanju problema aberantnog ponaanja dece.
Nain izgradnje strategije za prevenciju bio bi identifikacija problematinog
ponaanja na ranim uzrastima i u periodu ranog ispoljavanja problema i iniciranje
adekvatne intervencije, to bi predstavljao problem nekih daljih istraivanja.


LITERATURA


Bala, G., Hoek, A. i Momirovi, K. (2002). Aberantno ponaanje i motorike spo-
sobnosti predkolske dece. Teme, 3, 371-382.
Bala, G., Hoek, A. i Momirovi, K. (2003). Uestalost nekih simptoma aberantnog
ponaanja dece od 4 do 7 godina. Pedagoka stvarnost, 49(3-4), 294-306.
Fajgelj, S. i Bala, G. (2007). Aberantno ponaanje dece predkolskog uzrasta: evalu-
acija upitnika. Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, 1, 148-164.
Gustav Bala, Ankica Hoek-Momirovi i pela Golubovi

524
Fajgelj, S., Tubi, T. i Bala, G. (2007). Intelektualno funkcionisanje predkolske
dece. U: G. Bala (ur.), Antropoloke karakteristike i sposobnosti predkolske de-
ce (str. 203-226). Novi Sad, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.
Horga, S. (1976). O nekim relacijama izmeu anksioznosti i koordinacije. Doktorska
disertacija. Zagreb, Fakultet za fiziku kulturu.
Horga, S. (1979). Relacije konativnih karakteristika i motorikih sposobnosti. Kine-
ziologija, 9(1-2.), 91-105.
Hoek, A., Momirovi, K. i Bala, G. (2003). Latentna struktura nekih simptoma abe-
rantnog ponaanja dece od 4 do 7 godina. Pedagoka stvarnost, 49(5-6), 477-
488.
Hoek, A. i Poduka, S. (1990). Socijalni status i poremeaji u ponaanju dece pred-
kolske dobi. Pedagoki rad, 45(4), 392-398.
Ismail, A. H. (1976). Povezanost izmeu kognitivnih, motorikih i konativnih karak-
teristika. Kineziologija, 6(1-2), 47-57.
Ismail, A. H., & Gruber, J. J. (1971). Integrated development - Motor aptitude and
intellectual performance. Columbus, Charles E. Merrill Books.
Kule, B. (1977). Neke relacije izmeu agresivnosti i snage. Doktorska disertacija.
Zagreb, Fakultet za fiziku kulturu.
Kureli, N., Momirovi, K., Mrakovi, M. i turm, J. (1979). Struktura motorikih
sposobnosti i njihove relacije s ostalim dimenzijama linosti. Kineziologija, 9(1-
2), 5-24.
Lezak, M., D. (1983). Neuropsychological Assesment (second edition). New York,
Oxford University Press.
Momirovi, K., Bala, G. i Hoek, A. (2002). Taksonomska struktura nekih simpto-
ma aberantnog ponaanja dece od 4 do 7 godina. U: K. Momirovi i D. A. Po-
povi (ur.), Psihopatija i kriminal (str. 125-142). Leposavi, Univerzitet u Pri-
tini, Centar za multidisciplinarna istraivanja Fakulteta za fiziku kulturu.
Momirovi, K., Horga, S. i Bosnar, K. (1982). Prilog formiranju jednog kiberneti-
kog modela strukture konativnih faktora. Kineziologija, 14(5), 83-108.
Momirovi, K., Wolf, B. i Damonja, Z. (1992). KON 6. Kibernetika baterija ko-
nativnih testova. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju.
Momirovi, K., Wolf, B., Damonja, Z. i Hoek, A. (1993). Generalni neurotizam:
Teorija i merenje. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju.
Mrakovi, M., Gredelj, M., Metiko, D. i Orekovi, I. (1974). Relacije izmeu ne-
kih motorikih sposobnosti i konativnih faktora. Kineziologija, 4(1), 30-41.
Nikoli, S. (1990). Mentalni poremeaji u dece i omladine, 2. Zagreb, kolska knji-
ga.
adura, T. (1976). Kanonike korelacije izmeu patolokih faktora linosti i nekih
testova motorikih sposobnosti. Magistarski rad. Zagreb, Fakultet fizike kultu-
re.
Aberantno ponaanje i kognitivna sposobnost predkolske dece


525
ABSTRACT


ABERRANT BEHAVIOUR AND COGNITIVE ABILITY IN
PRESCHOOL CHILDREN

Gustav Bala
Faculty of Sport and Physical Education, Novi Sad
Ankica Hoek-Momirovi
Faculty of Physical Education, Leposavi
pela Golubovi
Teachers Training Faculty, Sombor


The sample included 712 preschool boys and girls at the age of 4 to 7 years
(mean 5.96 decimal years and standard deviation .96) from preschool institutions in
Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica and Baka Palanka. Information concerning
36 indicators of aberrant behavior of the children were supplied by their parents,
whereas their cognitive ability was tested by Ravens progressive colored matrices.
Based on factor analysis (promax method), four factors i.e. generators of aberrant
behavior in children were singled out: aggression, anxiousness, dissociation, and
hysteria, whose relations with cognitive functioning and age were also analyzed by
factor analysis. Aberrant behavior and cognitive abilities show significant interrela-
tedness. Owing to orderly developed cognitive abilities, a child understands essence
and reality of problems, realizes possibilities and manners of solving them, and suc-
ceeds in realizing successful psycho-social functioning. Developed cognitive abiliti-
es enable a child to recognize and understand her/his own reactions in different situ-
ations and develop manners of reacting, which leads to strengthening psycho-social
safety and adapting behavior in accordance with her/his age and abilities.

Key words: aggression, anxiousness, dissociation, hysteria, general cognitive
functioning of children, preschool children.







RAD PRIMLJEN: 10.09.2007.