POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE

Pojam, priroda i funkcije

komunikacije
prof. dr Milan I. Miljevid
ass. Vladimir Damid, MSc

Koncept

Pojam i vrste zakonitosti;

Sankcije zbog nezakonitosti pravnih akata;
Pravosnanost pravnih akata;
Veliki pravni sistemi Istoka i Zapada;
Evropsko-kontinentalno i anglosaksonsko pravo;
Pojam pravnog transplanta;
Unifikacija i harmonizacija pravnih propisa;
Pitanja i komentari.

Pojam komunikacije
Postoji preko 120 definicija komunikacije;
Razliitost definisanja proistie iz razliitih teorijskih
pristupa;
Gotovo sve definicije komunikacije saglasne su da proces
komunikacije ima svojih 5 kljunih elemenata i to:
1. poiljalac (komunikator, inicijator);
2. primalac ili recipijent;
3. nain (sredstvo, kanal) komunikacije;
4. komunikaciona poruka;
5. efekat poruke na primaoca.

Pojam komunikacije
Proces komunikacije poinje emitovanjem poruke
koja se prenosi putem posebnog medija ili kanala
do recipijenta (primaoca poruke), koji dekodira
poruku, tumai je i vraa signal poiljaocu poruke
da je poruka shvaena, odnosno neshvaena.

Komunikacioni um (interferencija)

Vanu ulogu u procesu komunikacije ima komunikaciona

interferencija (komunikacioni um);
um moe da sprei poruku ili da je uini nejasnom, odnosno
nerazumljivom. Postoje dve vrste uma:

1. unutranji (interni) nastaje usled kulturolokih razlika,

razlika u moralnim obrascima, orijentacijama i stavovima ili
usled razlika u jeziku poiljaoca i primaoca poruke;
2. spoljanji (eksterni) odnosi se na inioice koji spolja utiu
na primaoca, npr. status osobe unutar organizacije, izgled,
izraz lica prilikom emitovanja poruke i slino.

Vrste komunikacije
U osnovi, komunikacija moe biti:
1. interpersonalna izmeu dvoje ili vie lanova jedne organizacije;
2. intrapersonalna odvija se unutar same linosti (dijalog sa samim
sobom);
3. intragrupna odvija se unutar grupe u organizaciji;
4. intergrupne odvija se izmeu razliitih grupa u organizaciji;
5. intradepartmentalna odvija se unutar organizacijskih entiteta
(departmana, direkcija, filijala i slino);
6. interdepartmentalna odvija se izmeu organizacijskih entiteta;
7. intraorganizacijska odvija se unutar jedne organizacije (formalna,
neformalna, verbalna i neverbalna);
8. interorganizacijska izmeu dve ili vie razliitih organizacija.

Cilj komunikacije

Cilj komunikacije je postizanje zajednikog znaenja.

To je dinamian proces koji utie na poiljaoca i
primaoca poruke, ali i simboliki proces koji zahteva
podudrane pojmovne okvire kod poiljaoca i
primaoca poruke.

Priroda i funkcije komunikacije

Priroda komunikacije je multifunkcionalna.
Opte funkcije komunikacije su:
1. instrumentalna;
2. konzumativna.

Instrumentalna funkcija komunikacije

Komunikacija je sredstvo postizanja ciljeva u jednoj

organizaciji i cilj organizacije sveta ivota i sveta rada
(istovremeno i cilj i sredstvo);
Omogudava postizanje kontrole nad fizikim i
psihikim organizacionim okruenjem ljudi;
Komunikacija je sredstvo u procesu donoenja
odluka, a istovremeno i nain da se doneta odluka
prenese na nivoe onih koji takvu odluku treba da
sprovode.

Konzumativna funkcija komunikacije

Cilj konzumativne funkcije komunikacije jeste
da zadovolji potrebe komunikatora, bez nune
i neposredne namere da se utie na drugog
uesnika komunikacije (razgovor zbog
uivanja u prii).

Informacija i komunikacija

U osnovi savremenih organizacija sveta rada lei

informacija, koja je ujedno i neodvojiva komponenta
procesa komunikacije;
Tradicionalni (klasini) period: ekonomska mod
iskljuivo posedovanje kapitala i materijalnog bogatstva;
Savremeno (globalno) drutvo: ekonomska mod u
velikoj meri zavisi od posedovanja adekvatnih
informacija (umesto obude proizvode se informacije
kako se pravi obuda).
Informacija je zapisano (registrovano) saznanje u
pisanoj, usmenoj ili audio-vizuelnoj formi na nekom
mediju (obavetenje iji je smisao razumljiv);
tvorci i nosioci informacija su ljudi.

Entropina i reduntantna poruka

Poruka sa niskom predvidljivodu, koja je visoko informativna
naziva se entropinom porukom;
Poruka sa visokom predvidljivodu, a koja ne poseduje visoku
informativnost naziva se redundantnom porukom.
Drugim reima, redundanca je sve ono to je u informaciji
(poruci) predvidljivo i konvencionalno, a entropiju odlikuju
noviteti i originalnost.

Modeli komunikacije
Modeli komunikacije omogudavaju niz predvianja
od prostih do kompleksnih, kada je re o procesu
komunikacije.
Vrednovanje jednog modela komunikacije vri se na
osnovu etiri kriterijuma:
1. uoptenost modela;
2. plodnost modela (koliko pomae u otkrivanju novih
injenica, procesa, odnosa i metoda);
3. strateki znaaj modela;
4. tanost merenja koja se mogu razviti modelom.

Procesna priroda komunikacije

Za procesnu prirodu komunikacije vana su etiri
elementa:
1. holizam naglaava se stav da su svi elementi
komunikacionog procesa povezani i da ine celinu
koja se ne moe odvojiti na delove;
2. hijerarhijski karakter komunikacije uvek se
posmatra kao deo ire, tj. vede slike;
3. dinamizam komunikacija je dinamian proces;
4. promena promena komunikacije i promena
komunikacijom.