Sposobnost prezentovanja

PREDUSLOVI DOBRE PREZENTACIJE

Dobra prezentacija misli i ideja jedan je od naina da
se uspeno predstavite i irom otvorite vrata
interesovanju drugih ljudi za ono ta ete im nakon
toga govoriti
Lini stav, govor i gestovi, osnova su dobre
prezentacije
Preduslovi dobre prezentacije su: koordinacija misli i
glasa, korektna upotreba glasa, stav i ponaanje, rei,
slaganje rei u reenici, razdvajanje rei, korienje
pauza, izbegavanje gomilanja rei, pravo znaenje
rei, adekvatni gestovi

PREDUSLOVI DOBRE PREZENTACIJE

1. Kordinacija misli i glasa
Svaka slika koju stvorite u svojoj glavi moe se opisati reima i tako
prezentovati prisutnima. to je jasnija slika i dublja emocija koja se pri tom
javlja, jasniji e biti prenos misli reima kojima ete oblikovati sliku pred
sluaocima
Posledice nedostatka koordinacije misli i glasa:
ravan glas neiskusni i neprofesionalni govornici, uplaeni javnim
nastupom, govornici koji itaju unapred napisan govor
neodluan glas govornici koji nisu sigurni u ono to govore, nisu
koncentrisani na prezentaciju, zaboravljaju ta imaju da kau, imaju rupe u
reenicama
mehaniki glas automatski govor reenica koje nemaju smisla

PREDUSLOVI DOBRE PREZENTACIJE

2. Korektna upotreba glasa

Glas u kome nema dovoljno daha da biste svom govoru podarili snagu, ujnost
ili duinu reenice, esto ukazuje na nesigurnost govornika i slabi koncentraciju
prisutnih. Pravilno disanje: dugi udisaji vazduha, zadravanje i dugi izdisaji
3. Stav i ponaanje
Pravilno dranje tela pred sluaocima trebalo bi da bude rezultat pravilnog
dranja i disanja. Izbegavati: hodanje napred nazad, lupkanje olovkom po
stolu, stalno popravljanje kravate ili brisanje naoara, nakaljavanje, ponavljanje
rei, tzv. potapalica itd.
Svako ponaanje koje ograniava ili spreava vae slobodne pokrete i
izraavanje, smanjie nivo vae uverljivosti, samopouzdanja
4. Gestovi govor tela je vaan deo prezentacije
Gestovi koje inite mogu da upotpune vau prezentaciju, ali i da odvuku panju
prisutnih sa vaih predavanja
Svesne gestove koje inite tokom prezentacije, nastojte da uvebate
Nesvesne gestove je teko kontrolisati veba, iskustvo, ali i miljenje drugih,
e pomoi da uoimo nesvesne gestove i da ih kontroliemo

SAVETI ZA DOBAR STAV

Kontakt oima:
Uspostavite kontakt oima sa razliitim ljudima u publici
Ne gledajte samo u jednu osobu
Izraz lica:
Koristite izraz lica (osmeh) da izrazite svoja oseanja
Ruke:
Koristite ruke da izrazite ono to govorite
Ne drite ruke u depovima (u veini kultura to pokazuje nepotovanje)
Drite olovku ili pokaziva u ruci, ali ne igrajte se sa njim
Kretanje:
Nemojte stajati skroz mirno malo kretanja izmeu table i stola, ili stola i publike je
interesantnije
Ne etajte se previe jer e publika da Vas gleda umesto da Vas slua
Dranje:
Pokuajte da se drite uspravno, ali oputeno
Gledajte pravo ispred sebe, ne dole u pod ili gore u plafon

PREDUSLOVI DOBRE PREZENTACIJE

5. Rei
Vodite rauna o osnovnim pravilima gramatike
Prezentovanje zahteva sposobnost brze reakcije, jasnog prenosa misli, brzog
pronalaenja pravih rei sa odgovarajuim akcentom i u pravom kontekstu
Dobar govor loe prezentovan imae manje uspeha od loeg govora dobro
prezentovanog

5.1. Slaganje rei u reenici

Uspean govor je jasan govor uvek mislite ta ste rekli, ali i recite ta ste mislili
Ukoliko niste sigurni kako bi trebalo da glasi redosled rei u reenici, pripremite
nekoliko kombinacija i itajte ih naglas dok ne budete sigurni da je ona koju ste
izabrali upravo ona koju e sluaoci najpotpunije razumeti

5.2. Razdvajanje rei

Jasnoa vaeg izgovora i ritam govora, primeren duini reenice pomoi e
sluaocima da shvate njen taan sadraj. Ne urite!

PREDUSLOVI DOBRE PREZENTACIJE

5.3. Korienje pauza

Retorike pauze zadravaju panju slualaca, dramske pauze naglaavaju vanost
tog dela govora, a pauze za uzimanje vazduha su bitne za ritam prezentacije
Brzogovoree govornike malo ko e razumeti
Nemojte se bojati pauza, nego ih uspeno koristite

5.4. Gomilanje i izbacivanje rei

Izbacivanje nepotrebnih rei iz govora jedna je od osnovnih vrlina dobrog govornika

5.5. Znaenje rei

Prilikom pripremanja prezentacije morate biti sigurni da znate znaenje svake rei
koju ete koristiti
Postoje rei koje imaju vie znaenja, a morate paziti i da ne upotrebite re koja u
lokalnom slengu ima drugaije (esto i uvredljivo) znaenje
Veoma je vano da re koju ste upotrebili svi razumeju onako kako je i vi razumete

PREZENTACIJA - KORACI

1. Plan Zato? Ko?

2. Priprema i veba ta? Kako?
3. Prezentacija Gde? Kada?

1. PLANIRANJE
Zato?
Razlog prezentacije
Mogui uticaj na publiku
Rezultat (akcija)

Ko?
Uzrast
Znanje publike
Kultura
Veliina
Jezik
Raspoloivo vreme

2. PRIPREMA

Istraivanje

Knjige, Internet
Istraivanja
Statistika
Primeri
Dokazivanje

1. Moramo znati
2. Trebalo bi da znamo
3. Bolje bi bilo da znamo

KREATIVNE IDEJE I PRIPREMA PREZENTACIJE

Uspeh prezentacije zavisi od sklada oseanja i argumenata, pa tako i

ponite pripremu prezentacije odreivanjem zakljuaka i osnovnih ideja,
nakon ega stvarate okvir prezentacije i ispunjavate ga tekstom kojim ete
oblikovati prezentaciju
Proitajte s razumevanjem sve materijale koje imate na raspolaganju i to
vie puta, to detaljnije, uoavajui kljune rei i reenice. Dva su naina
pripreme
1. Napravite beleke, ne oslanjajte se na dobro pamenje. Utvrdite veze
izmeu pojedinih misli i ideja, odredite problematina mesta i nejasnoe,
poveite bitne delove govora i zabeleite koje vam informacije nedostaju.
Ne oslanjajte se na improvizaciju. Mana: mogue je da prezentacija izgleda
kao da se tekst ita.
2. Izdvojite samo nekoliko osnovnih pojmova koji e biti okosnica
prezentracije, a ostalo je improvizacija. Ostavlja mnogo prostora za
prezentaciju govornikog umea, posmatranje publike i uspostavljanje
kvalitetnog kontakta sa njima. Mana: zahteva iskustvo.
Savet: kombinujte oba naina pripreme

OSEAJ ZA VREME

Vano obeleje dobrog govornika morate biti u stanju da, pre nego to
ponete sa prezentacijom, procenite koliko e vaa prezentacija trajati
Jednu etvrtinu vremena ostavite za uvod,
dve etvrtine za glavni deo,
jednu etvrtinu za zakljuni deo
ak i u situacijama kada va govor nije
ogranien vremenom, nemojte za zakljuak
ostaviti vie od desetak minuta

3.PREZENTACIJA - STRUKTURA

Prezentacija se satoji od: uvoda, glavnog dela i zakljuka

Uvod prezentacije
Uvod obuhvata: pozdrav, predstavljanje i poetak prezentacije
Pozdrav vaa pojava mora da bude prijatna, profesionalna i
autoritativna. Uite u prostoriju sigurnim korakom i pozdravite publiku.
Predstavljanje recite sluaocima svoje ime i prezime, iskustvo, podruje
rada i imena i status (ako ih ima) kolega koji asistiraju u prezentaciji ili su
doprineli njegovoj pripremi.
Poetak prezentacije ukoliko elite uspenu prezentaciju, morate
zainteresovati sluaoce za temu u prva tri minuta svoga govora, kada im
je koncentracija najvea. Ponite polagano, smirite svoj glas, ponite
neim to je zajedniko i vama i sluaocima, izbegavajte itanje poetnih
reenica, budite oputeni i prirodni, zadobijte panju slualaca, pridobijte
ih temom, svojom osobenou, govorom i nainom prezentacije.

GLAVNI DEO PREZENTACIJE

Glavni deo je sadran u ritmu i tonu vae prezentacije

Da biste ritam prezentacije uinili prihvatljivim za veinu slualaca, koristite
pauze nakon kljunih pojmova
Govorite razgovetno, laganim, ali sigurnim glasom, jer e to probuditi
interesovanje slualaca da vas paljivo sluaju.
Usporite, ako je tema teka za razumevanje, ako baratate brojevima i
statistikim podacima, ako pokazujete slike ili slajdove, ili ako je publika
umorna ili neskoncentrisana
Omoguite ukljuivanje slualaca

ZAKLJUAK

Ako ste na poetku prezentacije postavili neka pitanja, potrudite se da u

zakljuku na njih odgovorite
Zahvalite sluaocima na panji, podsetite ih na najvanije delove
prezentacije
Vano je da jasno i razumljivo zakljuite izlaganje zakljuak mora biti
kratak, jasan i razumljiv
Prezentaciju uvek treba da zavrite sa osmehom i glasnim zahvaljivanjem

UPRAVLJANJE PITANJIMA
-

Pozovite publiku da postavi pitanja

Sluajte paljivo pitanja i ne prekidajte publiku
Razmislite pre nego to odgovorite
Proverite da li ste razumeli pitanje ponovite ga ili
parafrazirajte ukoliko je potrebno
Odgovarajte pozitivno budite kratki i jasni
Prihvatite kritiku pozitivno
Poto odgovorite, proverite da li je zadovoljna
osoba koja je postavila pitanje

LOA PREZENTACIJA

Osnovna pretnja dobroj prezentaciji ste vi sami, tj. va strah, vae neznanje i
vaa nepripremljenost
Loa prezentacija e se pokazati kroz nezadovoljstvo prisutnih sadrajem i/ili
nainom prezentacije, a na vama je da navedene pretnje suzbijete
samopouzdanjem, znanjem i pripremljenou.
Objektivne pretnje uspenim prezentacijama su:
Prevelika ili premala prostorija s obzirom na broj slualaca
Neprimerena temperatura u prostoriji
Smetanje slualaca tako da deo njih ne vidi ili ne uje govornika
Telefon u prostoriji
Nedostatak tehnikih pomonih sredstava ili tehniki problemi
Loa zvuna izolacija
Nesnalaenje u nepredvienim situacijama
Otvorena kritika
Prekidanje govora
Neudobna odea ili obua
Glad ili e
Gubljenje kontrole nad prezentacijom
urba zbog kratkog vremena

1. STRAH

Nervoza je energija ivaca, koja moe biti kreativna

Meutim, ako se ta energija pogreno usmeri
strahom, moe izbaciti va nervni sistem van upotrebe,
s poraznim rezultatom
Energija ivaca ispravno kontrolisana i usmeravana
znanjem, iskrenou, potenjem, entuzijazmom
moe pomoi da se tokom prezentacije predstavite
u najboljem svetlu
S veim brojem prezentacija, s poznavanjem tehnike
i umea prezentovanja, raste i samopouzdanje
govornika
Najei strahovi govornika su: strah od nepoznatog, strah da e ga
pogreno razumeti, strah od same publike, strah da ga nee uti, strah od
pojedinaca u publici i strah od fizike reakcije

2. NEZNANJE I NEPRIPREMLJENOST

Neznanje i nepripremljnost sluaoci uoavaju kada govornik tokom

prezentacije:

ita pripremljeni tekst

Pravi neprikladno duge pauze izmeu rei i reenica
Trai meu materijalima slajd koji eli da prikae
Luta tokom govora
esto se vraa na neto to je ranije rekao

Ne dozvolite da doete u situaciju da sluaoci uoe vae neznanje ili

nepripremljnost nemojte drati prezentaciju ako ne znate ta biste rekli ili
ako nemate vremena da se pripremite. Moe se desiti da u svakoj narednoj
prezentaciji budete oznaeni kao lo govornik

MO DOBRE PREZENTACIJE

Zlatna pravila dobre prezentacije:

1. Imajte u mislima osnovne ideje prezentacije i njihov redosled
2. Doite ranije da biste pregledali prostoriju i proverili tehniku opremu
3. Uvek stojite u laganom raskoraku ili se kreite da biste se oslobodili
poetne treme. Nastojte da izgledate smireno.
4. Drite sastavljene ruke ili u ruci drite beleke ili neki predmet. Telo mora
biti uspravno.
5. Gledajte u publiku, ali nemojte poeti da govorite dok ne bude tiina.
6. Nastupite kao voa, budui da to i jeste tokom prezentacije. Prezentaciju
vrite energino i samopouzdano.
7. Pazite na svoje kretanje, gestikulacije i komentare. Koristite ruke za
naglaavanje vanih delova prezentacije.
8. Recite sluaocima kada mogu da postavljaju pitanja.

MO DOBRE PREZENTACIJE

9. Nemojte sluaocima deliti materijale ili broure dok govorite, to e omesti

njihovu koncentraciju.
10. Budite oprezni prilikom upotrebe dijalekta ili slenga.
11. Koristite pauze da biste neto naglasili.
12. Modelirajte glas za postizanje interesovanja.
13. Govorite razgovetno. Ne mumlajte.
14. Postarajte se da ne izgubite snagu glasa na kraju reenice ili dela
prezentacije.
15. Osigurajte stalan kontakt oima sa publikom, ne gledajte u pod.
16. Omoguite prisutnima da se oseaju vani. Prezentacija se izvodi radi
njih.
17. Podstaknite komunikaciju sa sluaocima.
Praktini saveti: posebno obratite panju na publiku, govor tela, prostor,
tehnika pomagala i vizuelna sredstva.

BRIGA

ZA SLUAOCE

Saveti:

1. Mislite na njih tako da vae misli i rei koje im prenosite budu jasne.

2. Olakajte prenos misli od jedne do druge ideje koristei reenice koje ih jasno
povezuju.

3. Omoguite im lake pamenje vaih rei ponavljajui injenice da bi ih lake

zapamtili.

4. Omoguite im lake praenje vae prezentacije korienjem jednostavnih i jasnih

rei i objanjenja.

5. Izbegavajte iritiranje publike nerazgovetnim govorom, loim izraavanjem ili stalnim

ponavljanjem istih rei.

6. Steknite prijatelje u publici toplim, blagim humorom i dobrim raspoloenjem, kao i

korienjem rei iz kojih zrai simpatija i razumevanje

Komunikacija sa publikom

Pre nego to odrite prezentaciju pokuajte da saznate kakva je i kolika:

a) (ne)strunost slualaca da li je tema o koj biste govorili bliska sluaocima ili je
publika sasvim ili delimino neupuena. U sluajevima kada je publika neupuena,
nastojte da sasvim pojednostavite prezentaciju.
b) (ne)zainteresovanost slualaca s kolikom panjom bi vas mogli pratiti i koliko
vremena. Ljudi obino zapamte 10% onoga to itaju, 20% onoga to uju, 30%
onoga to vide i 50% onoga to uju i vide, a ako su nezainteresovani, jo i manje. Vi
treba da se potrudite da zapamte ono to je vano.
c) (ne)naklonost slualaca morate obratiti panju na razliite predrasude ili
potencijalno ugroavanje interesa. Ako osetite neprijateljstvo, zadrite prisebnost i
samopouzdanje. Pokuajte da njihova pitanja i teze, dovedete u vezu sa svojim
predavanjem.
d) (malo)brojnost publike drugaije ete govoriti malom broju ljudi nego veem
skupu. Manja grupa trai veu bliskost sa govornikom, oekuje vie pitanja i
oputeniju atmosferu. Vea publika zahteva dobru organizaciju vremena i prostora,
dobro sluenje tehnikim pomagalima i odmeren pristup govornika.

GOVOR TELA
Nesvesni pokreti

pratite i uoite pokrete koje pravite u pojedinim situacijama, a zatim vebajte njihovu
kontrolu
Svesni pokreti

Prezentaciju, po pravilu, dri govornik koji stoji

Odmereno se kreite, nemojte se kretati nervozno

Pogledajte svakog u publici (ili bar veliki deo publike) da bi osetili da im se obraate

Gestikulacija rukama mora biti umerena i prikladna

Ne drite u rukama predmete koji mogu odvraati panju

Oblaenje i lina higijena

Budui da se morate prilagoditi sluaocima, vae oblaenje mora da odgovara onome

to oekuju od vas

Podrazumeva se uredna i ista odea i obua

PROSTOR
Psihiki prostor

Prostor komunikacije sa ljudima

Prezentacije se najee izvode u daljem javnom prostoru

Fiziki prostor

je stvarni prostor u kome se odrava prezentacija. Deli se na prostor govornika i

prostor slualaca

Pre nego to prezentacija pone proverite:

Postoji li u prostoriji tehnika oprema

Kakvo je osvetljenje
Da li i sluaoci iz poslednjih redova mogu videti prezentaciju
Da li je prostorija tiha i neometana spolja
Da li ima dovoljno mesta za publiku
Moe li se regulisati temperatura vazduha i ventilacija
Da li se u prostoriji nalazin telefon ili neki drugi ureaj koji moe ometati panju slualaca

TEHNIKA PODRKA

Budite sigurni da znate da koristite opremu koja se nalazi u prostoriji za

prezentaciju. Ako je to oprema koju jo niste koristili, zamolite organizatora
da vas upoznaju sa osnovama njenog korienja ili zatraite pomonika koji
e rukovati opremom dok vi vrite prezentaciju.
Steknite naviku da pre poetka prezentacije proverite ispravnost tehnike
podrke.

VIZUELNA POMAGALA

ta spada u vizuelna pomagala?

Grafikoni
Dijagrami
Mape
Fotografije
Crtei
Video/film

Slika govori
vie nego 1000 rei!

Koji mediji se koriste?

Power Point prezentacije
Slajdovi
Video projektor

www.singidunum.ac.rs

ZATO KORISTITI VIZUELNA POMAGALA

Privlae panju slualaca

Ilustruju take koje su tee za razumevanje
Naglaavaju bitne ideje
Motiviu i ukljuuju publiku
Angauju vie ula
tede vreme

KAKO BI BILA EFEKTNA, VIZUELNA SREDSTVA MORAJU

DA:
budu jednostavna,
sadre grafike prikaze, sliice i simbole putem kojih e naglasiti ili preneti
odreenu ideju,
sadre samo kljune rei, nikako cele reenice,
predstavljaju po jednu ideju, u najvie est redova na svakom slajdu ili na svakoj
strani
predstave od tri do est ideja na jednoj strani
sadre razliite, ali ne previe boja,
sadre slike ukoliko je to svrsishodno,
za nabrajanje koriste alineje (bullets), a ne brojeve, ako se ne radi o nizu
koriste mala slova, a velika samo za pisanje naslova

POWER POINT PREZENTACIJA - PRAVILA

Neka vam svaki slajd bude istog dizajna, tj. cela prezentacija treba da bude
ujednaena u pogledu izgleda i dizajna slajdova

Koristite 1-2 slajda u minuti tokom prezentacije

Samo naglaavajte ono to je bitno, ne piite cele reenice
Ukljuite 4 do 5 taaka po slajdu
Izbegavajtre opirnost: koristite kljune rei i fraze
Prikaite jednu po jednu kljunu taku
Koristite najvie font 18
Razliitu veliinu slova koristite za kljune take i navode (naslove) drugog reda
Koristite standardni font kao to je Times New Roman ili Arial

VELIKIM SLOVIMA PIITE SAMO KADA JE

NEOPHODNO, JER SU VEOMA TEKA ZA ITANJE.
Nemojte da koristite komplikovane fontove

POWER POINT PREZENTACIJA - PRAVILA

Koristite boju slova koja se jasno vidi na pozadini (npr. crna ili bela slova na beloj
pozadini)
Koristite boju da naglasite logiku vaeg izlaganja
Npr. svetlo plavi naziv, tamno plavi tekst
Koristite boju da biste naglasili kljunu taku - koristite ovo samo povremeno
Korienjem boje slova koje nisu u kontrastu sa pozadinom, tekst je teko itati
Korienje boje radi dekoracije, odvraa panju i neprijatno je za itanje.
Korienje razliite boje za svaku taku je nepotrebno
Korienje razliite boje za reenice drugog reda, takoe je nepotrebno.

Pokuaj da budete kreativni, takoe moe da bude loe.

Koristite pozadinu koja je atraktivna, ali jednostavna
Koristite svetlu pozadinu
Koristite istu pozadinu za celu prezentaciju

POWER POINT PREZENTACIJA - PRAVILA

Pravopis i gramatika
Proverite da li na vaim slajdovima ima:
Pravopisnih greaka
Gramatikih greaka
Ponavljanja rei

Zakljuak
Koristite efektan i jak zakljuak
Vaa publika e zapamtiti vae krajnje rei

Koristite zakljuni slajd da biste:

Sumirali kljune take vae prezentacije

Sugerisali eventualne budue pravce istraivanja
Zavrite prezentaciju slajdom kojim pozivate publiku da vam postavi pitanja
Poslednji slajd moete iskoristiti da se zahvalite publici na panji

GRUPNA PREZENTACIJA
Tok grupne prezentacije:
Prvi govornik kratko predstavlja ostale i uvodi u temu.
Svaki govornik, kada zavri, daje re sledeem tako to kae: A
sada e ... Da govori o ...
Poslednji govornik ukratko ponovi najvanije iz prezentacije.
Jedno lice je zadueno da olaka te prelaze.
Osobe iz grupe koje su elokventne i vrlo vete u predstavljanju, najbolji
su kandidati za poetak i zavretak prezentacije, kada je najvie potrebna
mo ubeivanja.

SMERNICE ZA GRUPNU PREZENTACIJU

Neka neko drugi, a ne govornik, bude zaduen za vizuelna sredstva
tokom prezentacije (osim ako govornik ne insistira na tome).
Ako je neko zaduen za vizuelna sredstva, uvebajte da njegov nastup
bude usklaen sa nastupom govornika.
Svi slajdovi treba da budu uraeni u istom formatu.
Ako govornici ne koriste ista sredstva, treba paljivo uskladiti njihova
izlaganja da bi smenjivanje govornika bilo neosetno.
Svaki govornik treba da bude spreman da odgovori na pitanja iz
odreene oblasti i da pomogne kada je to drugom govorniku potrebno.
Ako je to mogue, izbegavajte da svaki govornik odgovara na svako
pitanje.