Deija igra

PREDAVANJA IZ RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

Pojam igre
Razlika izmeu igre i drugih aktivnosti je u tome to

je igra slobodna, spontana aktivnost koja je sama

sebi cilj.
Zadovoljstvo koje je posledica igre je jedini svestan
razlog zbog kojeg se dete igra.
Ima situacija kada ista aktivnost moe da bude i igra
i rad.

Znaaj igre za razvoj deteta

Doprinosi razvoju psihofizikih funkcija deteta,

sposobnosti i znanja, stvara uslove za formiranje

emocionalno stabilne, socijalizovane i kreativne linosti.
Ponaanje deteta u igri moe da bude i indikator
njegovog emocionalnog i intelektualnog razvoja.
Psihodijagnostike i psihoterapeutske svrhe.
Dete kroz igru u velikoj meri razreava konflikte,
projektuje svoju linost...
Igra je takoe i neka vrsta vebanja sposobnosti deteta,
izdrljivosti i ima funkciju pripreme za kasniji ivot.

Motivacija za igru
Tri osnovne grupe motiva:
1. Bioloki motivi: prvi i najosnovniji.
2. Motiv radoznalosti.
3. Socijalni motivi: podloni su uticajima drutvene

sredine.
Uticaj sredine se ogleda i u izboru igraaka i u izboru
igara.
Primer: Barbi je lepa, vitka, visoka plavokosa ena koja
ne mora nita da radi, ne mora da bude majka, zapravo
ne mora nita da radi zato to je lepa.
Drutvo preko igraki i igara moe da prenosi deci
poruke o vrednostima.

Barbie

Lego

Igrake za bebe

Igrake za bebe

Imitativna igra

Igra i uzrast
Priroda, vrste, trajanje i karakteristike igra u velikoj

meri zavise od uzrasta.

Primer: 3, 4 i delimino 5 godina, preovlauju igre
fikcije (mate), u 6 a posebno 7 godini dominira
stvaralaka igra.
Krajem predkolskog uzrasta u igri sve vie dolazi do
izraaja kooperativna igra.
Isto tako je prisutna stvaralaka igra, u crtanju i
graenju, slaganju. Oko pete godine dete ve u svesti
ima jasan cilj ta eli da napravi ili nacrta.

Vrste igara
Funkcionalne igre: primarna je sama fizika aktivnost.

Igrake treba da su jake, otporne, stimulativne.

Igre imitacije: dete moe da izvodi pokrete na osnovu
opaaja.
Igre matanja i repeticijske igre se javljaju u drugoj
godini zahvaljujui dobro razvijenoj sposobnosti
imitiranja. Dostiu svoj vrhunac u 4, 5 godini.
Stvaralaka igra se javlja ve u treoj ali najveu
uestalost ima u estoj godini: crtanje, graenje,
pravljenje od plastelina, pisanje, prianje, pevanje,
ivenje, pravljenje igraaka od papira...
Detetu je stalo do uspeha, po tome se izdvajaju od ostalih
igara.

Igra i socijalni partneri

Sa kim se dete igra?

Tokom prve godine socijalni uesnik u igri je majka.

Ali dete se esto igra samo, to je usamljena igra i

ispunjena je funkcionalnim aktivnostima.

Sree se i igra gledanjem: recepcijska igra.
Sledei tip igre je uporedna igra, izmeu 2 i 3 godine.
Dete je pored drugog deteta, ali jedno na drugog ne
obraaju panju.
Kasnije je prisutan antagonostiki stav prema drugoj
deci. To je vid uea u igri.

Igra i socijalni partneri

Asocijativna igra je igra dece u grupi ije uloge nisu

ni dovoljno diferencirane, niti usklaene i usmerene

ka zajednikom cilju. Javlja se u 5 godini.
Deca u grupi uspostavljaju razlilite odnose
dominacije, potinjavanja i kompromisa.
Saradnika grupna igra je sledea u razvoju.
Intervencija odraslog u igri nije uvek poeljna, ne
treba u svemu da determiniu nain i tok igre.

Neke tendencije u ispoljavanju igara

Sa uzrastom se smanjuje raznolikost igara kao i broj

igraaka sa kojima se dete igra.

Dolazi do specijalizacije igre.
Starije dete oekuje vie stimulativnosti od igraaka i
igrovne situacije.
Vreme provedeno u pojedninoj igri se sa uzrastom
produava. Ukupno vreme posveeno igri se smanjuje
poveavanjem broja obaveza.
Neformalne igre se sve vie transformiu u igre gde
postoje sve sloenija pravila a oekuje se pridravanje tih
pravila od strane uesnika. Socijalni i intelektualni
napredak.

Zahtevi za dobru igraku

Igrake treba da budu relativno jednostavne, postojane,

estetske, funkcionalne i da ispunjavaju higijenskozdravstvene uslove.

Postojanost je vana jer su pokreti deteta nagli i
nekontrolisani, moe nenamerno da uniti nepostojanu
igraku.
Funkcionalnost se odnosi na usklaenost igrake sa
mogunostima deteta da manipulie igrakom. Ne smeju biti
previe male, ni previe velike. Ako ne moe da barata
igraokm, dete je moe samo gledati a to nije onda igraka.
Estetski zahtevi su vani za estetsko vaspitanje.
Higijensko- zdravstveni uslovi: materijali koji ne kode, ne
mogu nanati povredu, ne kupe prainu, da se lako peru.

Jedna podela
Po funkciji igrake se mogu razvrstati u

igrake za razgibavanje i razvijanje spretnosti

igrake za milovanje;
igrake i sredstva za igru uloga;

igrake za konstrukciju
igrake za drutvene igre
prigodne igrake koje deca sama prave

Uzrast i igrake
prva godina
sopstveno telo, igrake ivih boja koje proizvode zvuk,

plivaju ...
druga godina: kolica, zvune igrake, kocke, pesak i
pribor, jednostavne slikovnice
trea godina: automobili, tricikl, konj za ljuljanje,
materijal za oblikovanje, igrake od gume, delovi odee
za igre uloga, pribor za crtanje, slikovnice ...
4 - 7 godine: bicikl, mehanizovane igrake, plastelin, materijal
za graenje, crtanje, lutke, pribor za igre uloga, sanke, skije ...
kolsko doba: lopte, muziki instrumenti, komponente za
konstruisanje, aparati, zbirke, TV, video, raunar

Intelektualni razvoj i igra

Postoji povezanost igre deteta sa njegovim

intelektualnim razvojem.
Korelacija od 0,66 izmeu stepena sloenosti igre
predkolskog deteta i intelektualnog razvoja.
Doprinos igre: manipulisanje predmetima ili
igrakama, uvianje kauzalnih i drugih odnosa,
upotpunjavanje opaaja, korigovanje pogrenih
opaaja, razvoj sposobnosti shvatanja, razumevanja
onog to je bitno i stalno, shvatanje odnosa izmeu
sredstva i cilja, doprinos formiranju pojmova,
upoznavanje sveta socijalnih odnosa...

Proverite ta je najvanije
Osnovne grupe motiva za igru, nabrojati.

U emu je razlika izmeu igre i drugih aktivnosti?

Kako uzrast deteta utie na igru i izbor igraaka?
Opiite doprinos igre optem intelektualnom razvoju

deteta.
Navedite zahteve za dobru igraku.
Kako se igrake mogu razvrstati po funkciji?

Literatura
Manojlovi, M., Mladenovi, U. (2001). Psihologija

predkolskog deteta. Centar za primenjenu

psihologiju. Beograd.
Za radoznale:
Elkonjin, D. B. (1990). Psihologija deje igre. Zavod
za udbenike i nastavna sredstva. Beograd.
Saton- Smit, B. (1989). Igrake i kultura. Zavod za
udbenike i nastavna sredstva. Beograd.