KOENJE ASINHRONOG MOTORA

Postoje tri naina koenja:

1. Rekuperativno;
2. Protivstrujno na dva naina;
3. Dinamiko ili koenje jednosmernom strujom.

1. REKUPERATIVNO
Pokazano je da asinhroni motor radi kao asinhroni generator (razvija negativan
momenat) kada je brzina obrtanja vea od sinhrone brzine ( > s), odnosno kada je
klizanje negativno (s < 0). U reimu asinhronog generatora mehanika energija koja
se pretvara u elektrinu predaje (vraa) se izvoru napajanja, ako ovaj moe da
primi. U opisani reim koenja moe se u principu doi na dva naina:
a) Ako se brzina motora povea iznad sinhrone.
Tipian primer su kolica sa asinhronim pogonom na nizbrdici.
b) Ako se sinhrona brzina smanji ispod trenutne brzine. Primeri su
smanjene uestanosti napajanja, ili poveanje broja polova.
Za realizaciju ovog koenja nije potrebna dodatna
oprema.
PRIMENA:
Koenje kod pogona sa potencijalnom prirodom optereenja i u
stacionarnom i u prelaznom reimu;
Koenje radi smanjenja brzine kod regulisanih pogona.

Na slici su prikazane i u I-kvadrantu (motornom) i u II-kvadrantu (generatorskom)

dve karakteristike motora sa sinhronim brzinama s1 i s2. Prikazano je i geometrijsko
mesto taaka na statikim karakteristikama kada se sinhrona brzina promeni sa s1
na s2. Prvo se radna taka iz stacionarnog stanja, taka (A), premeta u (B) na novoj
karakteristici, zatim preko take praznog hoda, do novog stacionarnog stanja sa
manjom brzinom, taka (C). Generatorsko koenje se ima na delu karakteristike od
(B) do sinhrone brzine s2.

brzina [r.j.]

me<0

mm

s1

A
B

s2

momenat [r.j.]

2. PROTIVSTRUJNO KOENJE
Prvi nain. Ovo koenje mogue je primeniti samo kod motora sa namotanim
rotorom. Ostvaruje se ukljuivanjem velikog dodatog otpora u kolo rotora. Na ovaj
nain:
Pogon se moe zaustaviti ako se dobije Me< Mm za sluaj reaktivne prirode
optereenje, taka (D) na slici.
Pogon se moe reversirati do novog stacionarnog stanja u sluaju potencijalne
prirode optereenja, taka (E) na slici.
U oba sluaja koenje otpoinje prelaskom iz stacionarnog stanja, taka (A) u
taku (C).
C
A

brzina [r.j.]

Rr
E

Rr+Rrd
mm
momenat [r.j.]

Drugi nain: Ovaj reim ostvaruje se promenom smera obrtanja obrnog

magnetnog polja, izmenom redosleda faza na statoru.
Na slici je prikazan primer protivstrujnog koenja promenom redosleda faza kod
motora sa kratko spojenim rotorom koji pokree potencijalno optereenje.
Koenje otpoinje ukrtanjem dve faze na statoru, usled ega se radna taka
premeta iz (A) u (B).
Od take (B) do (C) imamo protivstrujno koenje.
Ubrzanje pogona sa suprotnim smerom obrtanja poinje od take (C) i traje do
negativne sinhrone brzine, taka (D).
Od take (D) do (E) ima se rekuperativno koenje.
U taki (E) nastupa novo stacionarno stanje u reimu rekuperativnog koenja.

mm
brzina [r.j.]

A
B

mko

C
E
D

momenat [r.j.]

Mora se naglasiti da je za vreme protivstrujnog koenja (B do C) struja motora

jako velika, vea od polazne!!!

Kod motora sa namotanim rotorom ovaj nain koenja je povoljniji, jer:

prvo, moe se dobiti vei koioni momenat;
drugo, struja motora se moe ograniiti.

Na slici je prikazan prethodni primer sa pogonom u kome je motor sa

namotanim rotorom.

VANA NAPOMENA: Kod protivstrujnog koenja motor uzima energiju iz izvora

(mree), ova energija i energija koenja pretvaraju se u toplotu u motoru i dodatom
otporu rotora, ako ovaj postoji.

 Koenje otpoinje ukrtanjem dve faze na statoru i istovremenim ukljuenjem

velikog otpora u kolo rotora, prelazi se iz take (A) u taku (B). Koioni momenat koji
se sada dobija je znatno vei nego u sluaju bez dodavanja otpora. Takoe, dodati
otpor ograniava struju i omoguava da e veliki deo energije koenja disipira (pretvara
u toplotu) izvan motora.
Protivstrujno koenje se ima izmeu taaka (B) i (C).
Od (C) do (D) imamo ubrzavanje sa suprotnim smerom obrtanja.
U taki (D) iskljuen je dodati otpor, poveava se moment motora, a time i
koeficijent ubrzanja.
Od take (E) do take (F) imamo dalje ubrzavanje pogona, prvo u motornom
reimu do sinhrone brzine, a zatim u rekuperativnom reimu.
Stacionarno stanje u taki (F) je u rekuperativnom reimu.
2
1.5

Rrd=0
s1

brzina [r.j.]

0.5
0

mm
A

Rrd>>0

0.5

D
E

s2

Rrd=0

1.5
2

3.5

1.75

momenat [r.j.]

1.75

3.5

3. DINAMIKO KOENJE
(KOENJE JEDNOSMERNOM STRUJOM)
PRINCIP RADA: Kroz namotaje statora propusti se jednosmerna struja
usled ega se u motoru obrazuje jedno nepokretno magnetno polje. Ako se
rotor obre u njemu e se indukovati elektromotorna sila, odnosno uspostaviti
struja koja e sa nepokretnim poljem obrazovati momenat koji se suprotstavlja
obrtanju, koioni momenat. Maina radi kao sinhroni generator, pri emu je
induktor stator, indukt rotor, a potroa omski otpor u kolu rotora.
Odgovarajue analitike relacije za opisani reim mogu se dobiti ako se
poe od izraza za struju rotora. Poto je uestanost napajanja statora sada
s=0 dobija se izraz:
N:
j r M U s / rs
I r =
rr + j r (r + M )
Relativna brzina rotora je:

r =

Analitiki izraz za mehaniku karakteristiku motora je:

N:

rrM 2 (U s / rs )2
Me =
I = 2
2
r r
rr + 2 (r + M )
rr

Moe se pokazati da postoji reenje jednaine:

M e
=0

Odnosno, da momenat motora pri brzini:

r
p = r
r + M
ima ekstremum:

M 2 Us

Me =
2(r + M ) rs

Napon Us je efektivna fazna vrednost napona napajanja statora, ali kako je s=0
trenutne vrednosti napona po fazama su:
usa = U s cos(00 ) = U s

usb = U s cos(1200 ) = U s / 2

usc = U s cos(2400 ) = U s / 2

PRAKTINO ovo bi znailo da se na fazu (a) statora mora dovesti

jednosmerni napon Us, sa + krajem na ulazu, a - krajem na izlazu faznog
namotaja, dok se na faze (b) i (c) mora dovesti jednosmerni napon Us/2, sa +
krajem na izlazima, a - krajem na ulazima ovih faznih namotaja.

Realizacija ovakvog trofaznog jedosmernog napajanja bila bi vrlo sloena, a

time i nepraktina, jer bi morali da raspolaemo sa dva razliita jednosmerna izvora i
morali bi nam biti dostupni svi krajevi statorskih namotaja.

U
+

Us

Us / 2

Us / 2

Isti koioni efekat moe se postii i jednostavnim prikljuivanjem

odgovarajueg jednosmernog napona (Udc) na dva lako dostupna kraja statora.
Vrednost napona Udc koja e dati isti koioni momenat kao i kod trofaznog
jedosmernog napajanja odreuje se iz jednakih magnetopobudnih sila statora, a
zavisie od sprege statora.

Udc

Udc

Udc

Udc

Udc

Ako je stator spregnut u zvezdu:

-Magnetopobudna sila kod trofaznog jedosmernog napajanja je:

Fs = U s

Ns 1
3 N
1
0
0
1 cos(120 ) cos(240 ) = U s s
rs
rs 2
2
2

-Magnetopobudna sila koja se ima kada se jednosmerni napon Udc dovede na

dva ulazna kraja statorskog namotaja je (ZVEZDA!):

Fdc = 3N s

U dc
2rs

Fdc

Iz uslova jednakosti:

Fs = Fdc

Dobija se:

Us =

U dc
3

U dc
rrM 2

Me = 2
2
2
rr + (r + M ) 3rs

U cilju poboljanja efikasnosti koenja mogu se koristiti i neke druge eme

sprezanja namotaja statora.
Na slici su prikazane mehanike karakteristike motora u reimu dinamikog
koenja, pri emu je:

I js1 > I js 2

brzina [r.j.]

Rr1 > Rr 2

Rr1
Ijs1

Ijs2

Rr2

momenat [r.j.]
Oigledno je da se u cilju dobijanja pogodnih karakteristika moraju
kombinovati podeavanje pomou jednosmernog napona, odnosno struje i
dodatim otporom rotora (ako je rotor namotan).

Napomena: Izvedeni proraun ne uvaava zasienje motora,

usled koga se vrednost induktivnosti M moe znaajno da menja.
Uvaavanje ovoga efekta bitno bi komlikovalo proraune, ali se to
zasienje nekada u praksi mora uzimati u obzir.
Primer: Da bi kod motora od 3kW maksimalni momenat pri
dinamikom koenju bio jednak prevalnom momentu na prirodnoj
mehanikoj karakteristici, jednosmerna struja kojom se napaja stator
mora biti skoro dva puta vea od nominalne struje.