Leao je ispruen na umskom tlu, smedziem od borovih iglica, s bradom na skrtenim rukama, a visoko

gore puhaoje vetar u vrhovima borova. Planinska padina na kojoj je leao blago se sputala ali je dole bila
strma i mogao je da vidi tamne prage automobilskog ulja na putu koji je skretao kroz prolaz. Du puta se
nalazio potok, i daleko u dnu prolaza video je strugaru pored potoka i vodu kako pada preko brane, belu u
letnjoj sunevoj svetlosti. "Je li to strugara?" upita. "Da." "Ne seam je se." "Sazidana je poto si ti otiao.
Stara strugara je dole ninee, daleko ispod prolaza." Razastro je fotografisanu vojnu kartu na umsko tle i
paljivo je gledao. Starac je gledao preko njegovog ramena. Starac je bio malen i vrst u crnoj seljakoj bluzi
i sivim elino krutim pantalo nama i nosio je cipele s dzionovima od konopca. Zbog penjanja je teko disao i
ruku je stavio na jedan od dva teka sanduka koje su nosili. "Znai most se ne moe videti odavde. "Ne
moe", ree starac. "Ovo je manje vrletan deo prolaza gde potok blago tee. Tamo nie, gde se put na
zaokretu gubi iz vida u drveu, potok odjednom pada i tu je strmi klanac." "Seam se." "Preko klanca je
most." "A gde su njihovi poloaji?" "Jedan poloaj im je kod vodenice koju vidi tamo." Mladi ovek koji je
prouavao teren izvadi dogled iz depa svoje izbledele flanelske koulje kaki boje, obrisa stakla maramicom,
podesi ih dok mu se iznenada jasno ne pokazae daske strugare i vide drvenu klupu pored vrata veliku
gomilu strugotine koja se dizala iza otvorene upe gde je stajala maina za struganje i deo ustave pomou
koje su se prebacivali balvani s planinske padine na drugu obalu potoka. Kroz dogled potok je izgledao bistar
i gladak i, ispod zavojne linije vode koja je padala, vetar je nosio penu s brane. "Nema strae." "Ali dimi se na
strugari", ree starac. "1 odela vise na konopcu." "vidim ih, ali ne vidim nijednog straara." "Moda je u
hladu", objasni starac. "vruina je sad tamo. Moda je u senci s onog kraja koji mi ne vidimo." "verovatno.
Gde je sledei poloaj?" "Iza mosta. Kod putareve kolibe na petom kilo metru od poetka prolaza." "Koliko
vojnika ima tamo?" On pokaza na strugaru. "Moda etiri i kaplar." ,A dole?" " "vie. Saznau." "A na mostu?"
"Uvek dvojica. Sa svake strane po jedan izvestan broj ljudi koliko ljudi moe da dobije da ti ih dovedem
koliko god eli. ovde u brdima. "Koliko? "Ima ih vie stotine. Ali su u malim grupama. Koliko ljudi e ti biti
potrebno?"obavestit u te kad prouimo most.. " oe sad da ga prouava Ne, sada hou da odemo gde
emo sakriti ovaj eksploziv dok mu ne dodzie vreme. Hteo bih da ga sakrijemo na vrlo sigurno mesto, da ne
bude od mosta udaljeno vie od pola sata, ako je mogue." "To je prosto", ree starac. "Odande kud mi sad
idemo most e se nalaziti dole nizbrdo. Ali sad stvarno moramo malko penjati da bismo onamo stigli. Jesi li
gladan?" Da odgovori mladi ovek. "Ali jest e mo docnije Kako se ti zove? Zaboravio sam Uini muu se lo
znak to je zaboravio. "Anselmo", ree starac Zovem se Anselmo iz Barkodeavila sam.Da ti pomognem da
ponesem taj paket. Mladi ovek koji je bio visok i mrav spramenjem od sunca poplavele kose i licem
izgorelim od sunca i vetra koji je nosio od sunca izbledelu planelsku koulju, seljake pantalone i cipele s
dzionovima od konopca, nagnu se provue ruku kroz jedan naramenjak i zabaci teki denjak na rame. Onda
provue drugu ruku kroz drugi naramenjak i smesti teinu denjka na ledzia. Koulja mu je jo bila mokra na
mestu gde se ranije denjak nalazio. Natovarih ga" ree. Kako sad idemo?" Penjemo se" ree Anselmo.
Savijajui se pod teretom denjka, znojei se, penjali su se istrajno kroz borovu umu koja je po krivala
planinsku stranu. Nije bilo nikakvog traga koji bi mladi ovek mogao da primeti, ali oni su se probijali navie i
uz planinu i onda predzioe poto i i starac je istrajno iao napred do ivice stenovitog korita potoka. Bilo je
sve strmije i tee za penjanje, dok najzad nije izgledalo da se potok obruava preko ivice glatkog granitnog
grebena koji se dizao iznad njih, i starac prieka podno grebena da se mladi ovek popne do njega. Moe
li?" Mogu" ree mladi ovek. On se sav prezno javao i miii na bedrima su mu se trsali zbog penjanja ovom
uzbrdicom. Sad me priekaj ovde. Idem ja napred da ih pripremim. Nee valjda da te ucmekaju s tim tvojim
stvarima. " Ne, ni za alu"ree mladi ovek. Je li to daleko?" vrlo je blizu. Kako te zovu?" Roberto" odgovori
mladi ovek. On spusti denjak niza se i stavi ga polako izmedziu dva kamena pored korita potoka. nda
priekaj ovde, Roberto, a ja u se vratiti po tebe. " "ree mladi ovek. "Ali namerava Ji ti da ide tuda dole
ka mostu?" , Ne. Kad budemo ili ka mostu ii emp drugim putem. Kraim i lakim. " , Ja ne bih hteo da
smestim ovaj materijal daleko od mosta. " , videe. Ako ne bude zadovoljan mestom staviemo ga na
drugo. " , videemo"ree mladi ovek. Sedeo je pored denjka i posmatrao starca kako se penje grebenom.
Nije bilo teko penjati se, i po nainu na koji je starac nalazio rupe za prihvatanje rukama i ne traei ih,
mladi ovek je video da se on penjao tuda vie puta. Ipak, ma ko da se gore nalazio pazio je mnogo da ne
ostavi nikakvog traga. Mladi ovek, koji se zvao Robert Dordan, bio je krajnje gladan i zabrinut. esto je bio
gladan, ali nije esto bio zabrinut jer nije pridavao nikakvog znaaja onom to se njemu samom deavalo i
znao je iz iskustva kako je prosto kretati se iza neprijateljskih linija svuda u celoj ovoj zemlji. Bilo je isto toliko
prosto kretati se iza njih koliko i proi kroz njih, ako imate dobrog vodia. Jedino pridavanje vanosti onom
to moe da ti se desi ako te uhvate inilo je to tekim. Mora potpuno, da veruje svetu s kojim radi, ili da
mu uopte ne veruje, a ti mora da se odlui u pogledu poverenja. Ali to ga sad nije zabrinjavalo. Bilo je
drugih stvari. Page 2

Taj Anselmo je bio dobar vodi i izvanredno se kretao po planinama. Robert Dordan je i sam mo gao dobro
da peai, ali je znao, idui od jutra za 11starcem, da ga ovaj svojim hodom moe na mrtvo da izmori. Robert
Dordan je imao poverenja u tog oveka, Anselma, dosad, u svemu izuzev u sudu. Jo nije imao prilike da
proveri njegov sud, a, u svakom sluaju, sud je bila njegova sopstvena odgovornost. Ne, nije on bio zabrinut
zbog Anselma, i problem mosta nije bio tei od mnogih drugih pro blema. On je znao kako se die u vazduh
svaki most koji bi mu ovek spomenuo, i on je digao u vazduh mnogo mostova svih veliina i konstrukcija.
Bilo je u ta dva denjka dovoljno eksploziva i materijala da se taj most digne u vazduh kao to treba, ak i da
je dvaput vei no to ga je Anselmo obavestio, pa ak da je vei no to ga se on sea kad je ono prelazio
preko njega na putovanju za La Granhu, prilikom izleta koji je napravio peke 1933 godine, ili kakvog mu ga
je Golc opisao pretprole noi u gornjoj sobi u kui izvan Eskorijala. , Dii most u vazduh nije nita"rekao je
Golc, pokazujui olovkom po velikoj mapi. Svetlost lampe se sjajila na njegovoj izbrijanoj glavi s oiljcima.
"Razumete?" , Da, razumem. " Apsolutno nita. Samo dii most u vazduh je neuspeh. " , Da, drue
generale!" , Dii most u vazduh u odredzienom satu baziranom na vremenu predvidzienom za napad jeste
ono to treba uraditi. Prirodno, vi to i sami vidite. To vae je tano i to treba tako uraditi. " Golc je gledao u
olovku i onda je njome poeo da lupka po zubima. Robert Dordan nije nita rekao. 12 , Razumit e te, to
vae je tano i to treba uraditi "produavao je Golc gledajui ga i maui glavom. Lupkao je sad olovkom po
mapi. "Ja bih tako to uradio. Ali ne moemo. " , Zato, drue generale?" , Zato?" ree Golc Ijutito. "Koliko
napada ste videli, i vi me pitate zato? Ko moe da garantuje da se moja naredzienja nisu izmenila? Ko
moe da garantuje da napad nije odloen? Ko moe da garantuje da on nee poeti est sati pre nego to
treba da pone? Da li je ijedan napad bio kakav je trebalo da bude?"Poee na vreme ako je to va
napad"ree Robert Dordan. , Nikad to nisu moji napadi"ree Golc.Ja ih vrim, ali oni nisu moji. Artiljerija nije
moja. Moram joj se podvrgavati. Nikad nisam dobio ono to sam traio, ak i kad su postojale mogunosti.
Ali to je jo najmanje. Ima drugih stvari. vi znate kakav je taj svet. Nije potrebno ulaziti u sve to. Uvek neto
postoji. Uvek e se neko umeati. Zato sad svakako nastoj da razume. " , Onda kad treba da je most dignut
u vazduh?" upita Robert Dordan. , Kad napad pone. im napad pone, a ne pre. Tako da nikakva
pojaanja ne dodziu tim putem. " On pokaza olovkom. "Ja moram znati da nita nee doi tim putem. " , A
kada je napad?" , Kazau vam. Ali vam dan i sat treba da slue samo kao indikacija verovatnoe. Morate biti
spremni do tog vremena. Dii ete most kad napad pone. Razumete?. " pokazivao je olovkom. To je jeedini
put kojim oni mogu dobiti pojaanja. To je jedini put kojim mogu dovui tenkove ili artileriju, ili ak i krenuti
kamionom prema prolazu Page 3

koji napadam. Moram biti siguran da je most dignut u vazduh. Ne ranije, jer bi ga mogli popraviti ako bi
napad bio odloen. Ne. Mora otii kad napad pone i ja moram biti siguran da je otiao. Tu se nalaze samo
dva straara. ovek koji e ii s vama tek je doao odande. Kau da je vrlo pouzdan. videete. On ima Ijudi u
planinama. Uzmite koliko vam treba Ijudi. Upotrebite ih to je manje mogue, ali upotrebite ih dovoljno. Ne
treba da vam govorim ove stvari. " , A po emu u ja znati da je napad otpoeo?" , vrie se sa itavom
divizijom. Bombardovanje iz vazduha e biti kao priprema. Niste gluvi, zar ne?" , Dakle, mogu li pretpostaviti
da je napad poeo kad avioni izbace bombe?" , Ne moete uvek tako pretpostavljati"rekao je Golc i zatresao
glavom. Ali u ovom sluaju, mo ete. Ovo je moj napad. " , Razumem"rekao je Robert Dordan. "Ne mo gu
rei da mi se to mnogo svidzia. " , Ni meni se mnogo ne svidzia. Ako ne elite da se toga poduhvatite, recite
to sad odmah. Ako smatrate da to ne moete uiniti recite to sad odmah. Izvriu to"rekao je Robert
Dordan. "Izvriu kako treba. " , To je sve to mi je potrebno da znam"rekao je Golc. "Da nita nee doi
preko tog mosta, To apsolutno. " , Razumem. " , Ja ne volim da traim od Ijudi da vre takve stvari i na takav
nain"produavao je Golc. "Ne mogu da vam naredim da to uradite. Razumem na ta moete da budete
prisiljeni zato to postavljam ovakve uslove. Objanjavam vam vrlo paljivo tako da razumete i da razumete
sve mogue tekoe i vanost. " , A kako ete vi napredovati prema La Granhi ako je taj most dignut u
vazduh?" , Mi idemo napred spremni a popravimo most poto smo juriali na prolaz to je vrlo sloena i lepa
operacija. Sloena i lepa kao nikad. Plan je izliferovan u Madridu. Ovo je drugo remek delo vecente Rojoa,
neuspelog profesora. Ja vrim napad i vrim ga, kao i uvek, bez dovoljno snaga. Ovo je vrlo mogua
operacija, uprkos tome. Mnogo sam sreniji zbog toga nego obino. Moe biti i uspena, ako se taj most
eliminie. Moemo zauzeti Segoviju. Gledajte, pokazau vam kako to ide. vidite? Ne napadamo mi s vrha
prolaza. Mi drimo to. To je mnogo pozadi. Gledajte Ovde Ovako "Ja bih vie voleo da ne znam"rekao je Ro
bert Dordan. Dobro"rekao je Golc. "To znai nositi manje prtljaga na onu drugu stranu, da?" Ja uvek vie
volim da ne znam. Onda nije vano ma ta da se desi, nisam ja onaj koji je priao. " Bolje je ne znati"Golc je
gladio elo olovkom. Mnogo puta elim da ni sam ne znam. Ali vi znate stvar koju treba da znate o
mostu?"Da. To znam verujem da znate, ree Golc.Neu vam drati tu nikakav govor. Da popijemo neto.
Osuie mi se usta od tolikog prianja, drue Hordane. vae ime je na panskom vrlo smeno, drue
Hordaun. , Kako izgovarate Golc na panskom, drue generale?" , Hoce, ree Golc, smeei se, pravei
zvuk duboko u grlu kao da ima jak kaalj pa hoe da se ishrakne...Hoce, zagrakta on.Drug heneral Hoce. Da
sam znao kako se Golc izgovara na panskom izabrao bih lepe ime pre nego to sam doao ovamo da
ratujem. Kad pomislim da sam doao da komandujem divizijom i da sam mogao da izaberem koje god sam
eleo ime i odabrao sam Hoce. Heneral Hoce. Sad je suvie kasno da ga menjam. Kako vam se svidzia u
partizanima?" To je bio ruski izraz za gerilu iza neprijateljskih linija. Page 4

, vrlo mnogo, ree Robert Dordan. On se nasmei.vrlo je zdravo na istom vazduhu. meni se to svidzialo
kad sam bio vaih godina, ree Golc.Pria se da vrlo dobro diete mostove u vazduh. vrlo znalaki. To je
samo reklakazala. Ja vas lino nisam video da ste ma ta uinili. Moda se u stvari nita stvarno nije ni
desilo. Da li ih stvarno diete u vazduh?" On ga je naddraio.Popijte ovo, dodao je au panskog brendija
Robertu Dordanu.vi ih stvarno diete u vazduh?" , Ponekad." , Bolje da to ponekad nema nikakve veze sa
ovim mostom. Ne, da ne govorimo vie o tom mostu. vi sad dovoljno znate o tom mostu. Mi smo 16 vrlo
ozbiljni i moemo praviti vrlo jake ale. Sluajte, imate li mnogo devojaka s druge strane linije?" , Ne, nema
vremena za devojke. , Ne slaem se. Ukoliko je neurednija sluba utoliko je neuredniji ivot. vi imate vrlo
neurednu slubu. I vama je potrebno da podiate kosu. , Moja kosa je podiana kao to treba, ree Robert
Dordan. Poslao bi sebe do dziavola kad bi morao obrijati glavu kao Golc. "1 bez devojaka imam da mislim
na mnogo stvari, ree on zlo voljno. , Kakvu vrstu uniforme u morati da nosim?" upita Robert Dordan. ,
Nikakvu, ree Golc.vaa frizura je u redu. Ja vas diram. vrlo ste razliiti od mene, ree Golc i ponovo napuni
ae. , Zar vi nikad ne mislite samo o devojkama? Ja uopte nikad ne mislim. Zato bih mislio? Ja sam
General Sovjetique. Ja nikad ne mislim. Nemojte ni pokuavati da me navedete na razmiljanje. Neko od
njegovog osoblja ko je sedeo na stolici i radio na mapi na dasci za crtanje progundzia neto na jeziku koji
Robert Dordan nije razumevao. , uti, rekao je Golc na engleskom.Ja se alim, ako hou. Ja sam ozbiljan,
zato se i alim. A sad popijte to i onda idite. Razumete, a?" , Da, rekao je Robert Dordan.Razumem.
Rukovali su se i on je salutirao i iziao do tabskog automobila gde ga je starac oekivao spavajui, i u tim
kolima su proli putem pored Gvadarame starac je jo spavao i gore Navaceradskim putem do kolibe
Alpiskog kluba gde je on, Robert Dordan, spavao tri sata pre nego to su krenuli. Tad je poslednji put video
Golca s njegovim udno belim licem koje nikad nije tamnelo, njego vim oima kao u sokola, velikim nosom i
tankim usnama i obrijanom glavom izukrtanom borama i brazgotinama. Sutra uvee e oni biti van
Eskorijala u tami na putu duge linije kamiona u koje se ukrcava peadija u mraku Ijudi, s tekim teretima,
penju se u kamione pukomitraljeska odeljenja diu oruje u kamione tenkovi se guraju na tenkovske
kamione s dugim karoserijama izvlai ge divizija napolje da nou krene u napad na klisuru. Nee da misli o
tom. To nije njegova stvar. To je Golcov posao. On ima da uradi samo jednu stvar i to je ono o emu treba da
misli i o emu mora jasno da razmisli i da prima sve to naidzie i da se ne brine. Brinuti se isto je toliko loe
koliko i plaiti se. To prosto oteava stvari. On je sad sedeo pored potoka i posmatrao bistru vodu kako tee
izmedziu stena i, preko potoka, primeti gustu leju draguca. Predzie potok, ubra dve ake, opra blatnjave
izme u vodi i onda sede ponovo pored svog denjka i pojede isto, svee Page 5

zeleno lie i savijene stabljike paprena ukusa. Klee pored potoka i, gurajui pozadi svoj automatski pitolj
na pojasu da se ne ovlai, on se spusti oslanjajui se rukama na dva kamena i napi se iz potoka. voda je bila
do bola hladna. Odgurnuvi se navie rukama, on okrete glavu i vide starca kako silazi grebenom. S njim je
bio jo jedan ovek, takodzie u crnoj seljakoj blu 18 zi i tamno sivim pantalonama, to je bila skoro uniforma
u ovoj provinciji, cipelama s dzionovima od konopca, s karabinom baenim preko ledzia. Taj ovek je bio
gologlav. Ova dvojica su se pentrala po steni kao koze. Prili su mu i Robert Dordan je ustao. , Salud
Camarada, ree on oveku sa karabinom i nasmei se. , Salud, progundzia dragi. Robert Dordan pogleda u
tog oveka s tekim, ekinjavim licem. Bilo je skoro okruglo i glava mu je bila okrugla i postavljena nisko na
ramena. Oi su mu bile malene i razmak izmedziu njih vrlo velik, ui su mu bile malene i tesno priljubljene uz
glavu. Bio je teak ovek i oko sto sedamdeset i pet santimetara visok, a ruke i noge su mu bile vrlo velike.
Nos mu je bio slomljen, usta raseena u jednom uglu linija oiljka preko gornje usne i donje vilice videla se i
kroz poraslu bradu. Starac klimnu glavom prema ovom oveku i nasmei se. , On je gazda ovde, nasmeja
se, onda savi ruke tako da mu miii odskoie i pogleda na oveka sa karabinom s napola podrugljivim
divljenjem.vrlo jak ovek. , vidim, ree Robert Dordan i ponovo se nasmei. Nije mu se svidziao izgled tog
oveka i u sebi se uopte nije smeio. , ta vi imate ime biste mogli dokazati ko ste?" upita ovek s
karabinom. Robert Dordan otkopa iglu koja je pribadala preklop na njegovom depu i izvadi savijenu
hartiju iz levog depa flanelske koulje i dodade je 19tom oveku koji je otvori, pogleda sumnjiavo I vrati mu
je u ruku. Tako, on ne zna itati, primeti Robert Dordan. , Pogledajte peat, ree on. Starac pokaza peat i
ovek s karabinom po gleda ga, okreui ga prstima. , Kakav je to peat?" , Zar ga nikad niste videli?" :. :? ,
Ne. , Ima ih dva, ree Robert Dordan. "Jedan v. O. S.t vojna obavetajna sluba. Drugi vrhovni tab. , Da,
video sam taj peat i ranije. Ali ovde samo ja komandujem, ree mrsovoljno.ta imate U denjcima?" ,
Dinamit, odgovori starac gordo.Prole no i smo preli preko linije u mraku i itav dan vuemo ovaj dinamit
po planini. , Umem da se sluim dinamitom, ree ovek s karabinom. On vrati hartiju Robertu Dordanu i
odmeri ga.Da. Meni treba dinamit. Koliko ste mi ga doneli?" , Nisam ja tebi doneo nikakav dinamit, ree mu
Robert Dordan mirno.Dinamit je za neto drugo. Kako se zove?" , ta e ti to?" , On je Pablo, ree starac.
ovek s karabinom ih je obojicu posmatrao mrsovoljno. , Dobro. uo sam mnogo dobroga o vama, ree
Robert Dordan. , ta ste uli o meni, upita Pablo. Page 6

, uo sam da si odlian vodzia gerilaca, da si odan Republici i svojim delima potvrdziuje odanost, 20 i da si i
hrabar i ozbiljan. Nosim ti pozdrave iz vrhovnog taba. , Gde si to sve uo?" upita Pablo. Robert Dordan
primeti da laskanje nije imalo dejstva na njega. , Sluao sam to od Buitraga do Eskorijala, pomenu on itav
deo zemlje s druge strane linije. , Ja nikoga ne znam ni u Buitragu ni u Esko rijalu, ree Pablo. , Ima mnogo
sveta s druge strane planine koji tamo nije bio nikad ranije. Odakle ste vi?" , Iz Avile. ta e raditi s
dinamitom?, Dii most u vazduh. Koji most?" , To je moja stvar. , Ako je na ovoj teritoriji onda je moja stvar.
Ne diu se mostovi u blizini mesta gde ivi. Mora iveti u jednom kraju, a vriti operacije u drugom. Ja
znam svoj posao. Ko je iv, sada, posle godinu dana, zna svoj posao. To je moj posao, ree Robert
Dordan.Mo emo prodiskutovati zajedno. Hoe nam pomoi da ponesemo denjke?" , Neu, ree Pablo i
odmahnu glavom. Starac se naglo okrete k njemu, govorio je brso i besno na dijalektu koji je Robert Dordan
tek mo gao da razume. Kao da je itao Kvevedo. Anselmo je govorio starokastilijanski i to otprilike ovo:, Jesi
li ti ivotinja? Jesi. Jesi li stoka? Jesi, sto puta. Ima li mozga? Ne, ni trunke. Mi dolazimo s neim krajnje
vanim a ti, da te ne bi ko uznemirio u tvom boravitu, stavlja tu tvoju lisiiju rupu iznad interesa
oveanstva. Iznad interesa tvog naroda. Ja 21 to i to u to i to tvog oca. Ja to i to u ono tvoje. Diii tu vreu."
Pablo je gledao u zemlju. "Svako treba da radi ono to moe da uradi, prema tome kako moe istinski da ga
uradi" ree on. "Ja ivim ovde i operiem iza Segovije. Ako ovde izazovete neki nemir sve e nas proterati iz
ovih planina. Jedino nita ne radei ovde u stanju smo da ivimo u ovim planinama. To je princip lisice." "Da"
ree Anselmo gorko. "To je princip lisice, kad je nama potreban vuk." "Ja sam vie vuk nego ti" ree Pablo i
Robert Dordan je znao da e poneti dak. "ej... " gledao ga je Anselmo. "Ti si vie vuk nego ja, a meni je
ezdeset i osam." On pljurm na zemlju i zatrese glavom. "Koliko ti je godina?" upita Robert Dordan, videi
da e sad, za trenutak, stvari biti u redu i nastojei da ih olaka. "ezdeset i osam u mesecu julu." "Ako ikad
ugledamo taj mesec" ree Pablo. "Da vam pomognem da ponesem taj dak" ree on Robertu Dordanu.
stavite druge starcu." On sad vie nije govorio mrsovoljno nego skoro tuno. "To je starac s velikom
snagom." "Ja u nositi dak" ree Robert Dordan. "Nee" ree starac. "Ostavie ga tom drugom jakom
oveku." "Ja u ga poneti" ree mu Pablo, i u njegovoj mrsovolji bilo je tuge koja je uznemiravala Roberta
Dordana. Poznavao je on tu tugu i uznemiravalo ga je to je nalazi ovde. 22 Page 7

"Daj mi onda karabin" ree on i Pablo mu ga dodade on ga prebaci preko ledzia i krenu sa dva oveka koja
su se teko penjala ispred njega vukui i penjui se uz granitnu stenu i preko njene gornje ivice do mesta
gde se nalazila zelena istina u umi. Oni obidzioe ivicom livadicu i Robert Dordan, koraajui sad lako
bez tereta, s karabinom prijatno vrstim o ramenu, posle teine daka od kojeg se znojio, primeti da je trava
koena na neko liko mesta i znake da su koii bili pobodeni u zemIju. vide trag u travi kuda su konje vodili
na potok da piju i sveu balegu od nekoliko konja. vezuju ih nou ovde da pasu, a danju ih sakrivaju u umu
od pogleda, razmiljae. Pitam se samo koliko taj Pablo ima konja? Seao se sad, primeujui a i ne
shvatajui to, da su Pablove pantalone iznoene i sapunjavo sjajne na kolenima i bedrima. Ima li on par
izama ili jai u tim alpargatas, razmiljao je. Mora da ima opremu. Ali ne svidzia mi se ta seta, mislio je. Ta
seta je rdziava. To je seta koja ih obuzima pre nego to naputaju ili pre nego to izdaju. To je seta koja
dolazi pre prodaje. Ispred njih je jedan konj rsao u umi i onda, izmedziu smedziih debla borova, samo malo
sunca je silazilo kroz njihove guste vrhove koji su se gotovo dodirivali, vide ogradzien prostor za konje
nainjen vezivanjem konopca okolo debala. Konji su ispruili glave prema Ijudima kad su im se ovi pribliili, a
pri dnu jednog drveta van ograde stajala su nagomilana sedla pokrivena nepromoivim platnom. Poto su
stigli gore, oba oveka s dakovima stanu i Robert Dordan je znao da sad treba da se divi konjima. "Da"
ree. "Lepi su." On se okrete Pablu. "Ima itavu konjicu i sve ostalo." Bilo je pet konja u ogradi, tri arca,
jedan ridzi i jedan zlatast. Odvajajui ih paljivo pogledom, poto ih je najpre pogledao sve zajedno, Robert
Dordan ih je sad gledao pojedinano. Pablo i Anselmo su znali koliko vrede ti konji i dok je Pablo sad stajao
gord i manje tunog izraza, posmatrajui ih zaljubljeno, starac se ponaao kao da su neko veliko
iznenadzienje koje je on sam iznenada spremio. "Kako ti se ine?" upita. "Sve sam ih ja uzeo" ree Pablo i
Robertu Dordanu bi drago to ga uje da govori s gordou. "Taj" ree Robert Dordan, pokazujui na
jednog arca, velikog pastuva s belim znakom na elu i jednom prednjom belom nogom, "to je konj!" To je
bio lep konj i izgledao je kao da je siao s neke velaskezove slike. "Oni su svi dobri" ree Pablo. "Razumete
li se u konje?" "Da." "Utoliko bolje" ree Pablo. "vidite li manu na jednom od njih?" Robert Dordan je znao
da sad njegove papire ispituje ovek koji ne ume da ita. Konji, svi mirni, uzdignutih glava posmatrali su
oveka. Robert Dordan se provue izmedziu dvostrukog ueta obora i udari zlatastog rukorn po sapima. On
se nasloni na ue ogradzienog prostora i posmatrae konje kako krue u ogradi, postoja po 24 Kmatrajui ih
jo jedan trenutak, dok su stajali mirno, onda se nagnu i provue se napolje izmedziu konopaca. "Ridziasta
kobila je hroma na zadnju nogu" ree on Pablu ne gledajui ga. "Kopito joj je naprslo i mada joj moda nee
biti gore ako bude potkovana kako treba, moe ipak da propadne ako bude putovala po suvie tvrdom
terenu." "Kopito joj je bilo takvo kad smo je uzeli" ree Pablo. Page 8

"Najbolji konj koga imate, beloliki arac pastuv, ima otok nad glenjem, koji mi se ne svidzia." "Nije to nita"
ree Pablo. "Udario se pre tri dana. Da je imalo ta da bude ve bi bilo." On povue platno i pokaza sedla.
Bila su dva obina vakvero ili pastirska sedla, kao ameriki samari, prevuena koom i sa tekim, savijenim
uzengijama, i dva vojnika sedla od crne koe. "Ubili smo dvojicu iz guardia civil" ree on, objanjavajui
otkuda mu vojna sedla. "To je velika stvar." "Sili su na put izmedziu Segovije i Santa Marije del Real. Sili su
da zatrae dokumenta od koijaa. Uspeli smo da ih ubijemo a da ne povredimo konje." "Jeste li mnogo ubili
iz civilne strae?" upita Robert Dordan. "Nekoliko" ree Pablo. "Ali jedino ovu dvojicu ne povredivi konje."
"Pablo je onaj koji je digao voz u Arevalu" ree Anselmo. "Pablo je to bio." "Bio je jedan stranac s nama koji
je izazvao eksploziju" ree Pablo. "Poznaje li ga?" 25"Kako se zove?" "Ne seam se. To je vrlo retko ime."
"Kako je izgledao?" ."Bio je plav kao ti, ali ne toliko visok, s velikim rukama i slomljenim nosem." "Kakin"
ree Robert Dordan. "To e biti Kakin." "Da" ree Pablo. "vrlo retko ime. Neto slino. ta je s njim?" "Mrtav
je od aprila." "To se svakom desi" ree Pablo sumorno. "Na taj nain emo svi zavriti." "Tako svi Ijudi
svravaju" ree Anselmo. "Tako su Ijudi uvek svravali. Sta je s tobom, ovee? Je 1 ti pripala muka?" "Oni
su vrlo jaki" ree Pablo. Izgledalo je kao da govori sebi. Gledao je sumorno konje. "vi ne shvatate kako su
oni jaki. vidim ih uvek sve jae, sve bolje naoruane. Uvek sa sve vie materijala. Ja sam ovde sa ovakvim
konjima. A ta mogu da oekujem? Da me gone i da umrem. Nita vi e." "Ti goni koliko i tebe gone" ree
Anselmo. "Ne" ree Pablo. "Ne vie. I ako sad napustimo ove planine, kuda moemo da idemo? Odgovori mi
na to. Kuda sad?" "U paniji ima mnogo planina. Postoji Siera de Gredos, ako se ode odavde." "Ne za
mene" ree Pablo. "Umoran sam od ganjanja. Ovde nam je dobro. Sad ako ti digne most u vazduh gonie
nas. Ako budu znali da smo tu, progonie nas avionima, pronai e nas. Ako poaIju Mavre da nas ganjaju,
nai e nas i mi mora 26 mo otii. Umoran sam od svega toga. ujete li?" On se okrenu Robertu Dordanu.
"S kakvim pravom vi, stranac, dolazite i govorite mi ta moram da radim?" "Nisam vam rekao da morate
neto da uradite" ree mu Robert Dordan. "Ali hoe" ree Pablo. "U tom. U tom je nevolja." On pokaza dva
teka denjka koje su spustili na zemlju dok su posmatrali konje. Posmatranje konja izgleda da ga je navelo
na razmiljanje, a to je video da se Robert Dordan razume u konje izgleda da mu je razdreilo jezik. Njih
trojica su stajali sad pored ogradzienog prostora i suneve pege su sijale po arcu pastuvu. Pablo ga je
gledao i onda nogom gurnu teki dak. "Tu je zlo." "Ja dolazim samo po dunosti" ree mu Robert Dordan.
"Ja dolazim po naredzienju Page 9

onih koji vode rat. Ako zatraim da mi pomognete, vi moete odbiti i ja u nai druge koji e mi pomoi. Jo
vas ak nisam ni molio da mi pomognete. Ja moram da radim to mi se naredziuje da radim, a mogu ti do
kazati da je to vano. A to sam stranac, za to nisam kriv. Zeleo bih da sam se rodio ovde." "Za mene je,
sad, najvanije da nas ovde niko ne uznemiruje" ree Pablo. "Za mene je, eto, to dunost i prema onima koji
su sa mnom i prema sebi." "Prema sebi, da" ree Anselmo. "Prema sebi sad posle dugog vremena. Prema
sebi i svojim konjima. Dok nisi imao konje bio si s nama. Sad si ti samo jedan kapitalist vie." 27"To je
nepravedno" ree Pablo. "Ja itavo vreme dajem konje za stvar." "vrlo malo" ree Anselmo prezrivo. "vrlo
malo po mom miljenju. Ukrasti, da. Jesti, da. Ubiti, da. Boriti se, ne." "Ti si starac koji e na sebe navui
nevolju svojim jezikom." "Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" ree Anselmo. "1 ja sam starac bez
konja." "Ti si starac koji moe i da ne poivi dugo." "Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" ree Anselmo.
"1 ne plaim se lisica." Pablo ne ree nita nego die vreu. "Ni vukova" ree mu Anselmo. "Ako siTi vuk."
"Ku" ree mu Pablo. "Ti si starac koji pria uvek suvie mnogo." "1 koji e uvek uraditi ono to kae da e
uraditi" ree mu Anselmo savijen pod denjkom. "1 koji je sad gladan. I edan. Napred, vodzio gerilaca s
tunim licem. vodi nas da neto pojedemo." Otpoelo je dosta loe, mislio je Robert Dordan. Ali Anselmo je
ovek. Oni su sjajni kad su do bri, razmiljao je. Nema Ijudi kao to su oni kad su dobri, a kad postanu loi
nema sveta koji je gori. Mora da je Anselmo znao ta radi kad nas je doveo ovde. Ali ovo mi se ne svidzia.
Nita mi se ne svidzia. Jedini dobar znak bio je to Pablo nosi dak. I to mu je dao karabin. Moda je uvek
takav, razmiljao je Robert Dordan. Moda on spada u sumorne. Ne, ree on sebi, ne zavaravaj se. Ti ne
zna kakav je bio ranije ali zna sigurno da qjj postaje 28 rdziav i to brso i ne krijui. Kad pone to da krije
onda e ve imati stvorenu odluku. Zapamti to, ree on sebi. Prvu prijateljsku stvar kad uradi, on e ve imati
stvorenu odluku. Strano dobri konji, ipak, mislio je, divni konji. Pitam se ta bi me moglo navesti da se
oseam onako kao to se Pablo osea zbog konja. Starac je bio u pravu. On se obogatio konjima i im je
postao bogat eleo je da uiva ivot. verujem da e se uskoro loe oseati, jer nee moi da se upie u
Dokejklub, razmiljao je. Pauvre Pablo. II a manque son Jockei. Pri pomisli na to oseao se bolje. Nasmeja
se gledajui savijena ledzia ove dvojice i velike dakove ispred sebe kako se kreu izmedziu drvea. Nije
napravio alu na svoj raun itavog dana, i sad kad je to uradio oseao se mnogo bolje. Uskoro e postati i
ti kao i svi ostali, govorio je sebi. I ti postaje sumoran. Sigurno je i on bio svean i sumoran kod Golca.
Zadatak ga je malo titao. Donekle titao, pomisli. Mnogo titao. Golc je bio veseo i eleo je da i on bude
veseo pre nego to ode, ali on nije bio. Svi najbolji, kad razmisli, bili su veseli. Mnogo bolje je biti veseo i to
je znak neega. To je kao da si postigao besmrtnost jo dok si iv. To je sloeno. Ali nije ih mnogo ostalo.
Nije, nije ih mno go veselih ostalo. A ako bude i dalje tako razmiIjao, moj Page 10

mladiu, nee ni ti ostati. Dosta razmiIjanja sad, stari drue. Ti si sad baca mostova u vazduh. Ne
mislilac. Ljudi, ala sam gladan, razmiljae. Nadam se da Pablo dobro jede. 29"A Glava II Oni stigoe kroz
veliko drvee do gornjeg dela male doline oblika olje, i on vide da logor mo ra da je ispod obrubne stene
koja se dizala ispred njih izmedziu drvea. To je logor, u redu, i to dobar logor. Ne mo e ga uopte videti
dok mu ne pridzie, i Robert Dordan je znao da se ne moe primetiti ni iz vazduha. Odozgo ga nita ne bi
odavalo. Bio je skriven dobro kao medvedzia rupa, peina. Ali je izgleda bio slabije uvan. Sve je paljivo
posmatrao dok su se penjali. velika peina se nalazila u formaciji bone stene i kod otvora je sedeo jedan
ovek ledziima naslonjen na stenu, nogu ispruenih na zemlji i s karabinom prislonjenim uz stenu. Deljao je
tap noem i pogledao ih je kad su doli, a onda produio da recka. "Hola" ree ovek koji je sedeo. "ta je
to dolo?" "Starac i miner" ree mu Pablo i spusti dak s unutranje strane ulaza u peinu. I Anselmo spusti
svoj dak, a Robert Dordan skide puku i osloni je o stenu. "Ne ostavljajte ga blizu peine" ree ovek koji
je deljao i koji je imao plave oi na tamnom, lepom lenjom ciganskom licu, boje suene koe. "Unutra je
vatra." "Ustani i skloni ga ti sam" ree Pablo. "Stavi ga pored tog drveta." Ciganin se nije ni pokrenuo, nego
ree neto to nije za pisanje, pa onda: "Ostavi ga tamo. Nek 30 te digne u vazduh" ree lenjo. "To e izieiti
sve tvoje bolesti." " "ta to pravi?" Robert Dordan sede pored Ciganina. Ciganin mu pokaza. To je bila
zamka u obliku broja etiri i sad je deljao reetke za nju. "Za lisice" ree. "S kocem za smrtni udar. Kolac im
slomi ledzia." Nasmei se na Dordana. "vidi, ovako." On napravi pokret s okvirom zamke pokazujui kako
se zamka rui i kolac pada, onda zatrese glavom, zavue pesnicu u zamku, a isprui ruke da pokae lisicu
sa slomljenim ledziima. "vrlo praktino" objasni. "On lovi zeeve" ree Anselmo. "On je Ciganin. Ako lovi
zeeve kae da lovi lisice. Ako ulovi lisicu rei e da je ulovio slona." "A ako ulovim slona?" upita Ciganin i
ponovo pokaza svoje bele zube i namignu Robertu Dordanu. "Onda bi rekao da si ulovio tenk" ree mu
Anselmo. "Ja u uloviti tenk" odgovori mu Ciganin. "Do i u ja do tenka i onda ti moe rei da je to to te
volja." "Cigani mnogo govore i malo ubijaju" ree mu Anselmo. Ciganin namignu Robertu Dordanu i produi
da delje. Pablo je uao u peinu i izgubio se iz vida. Robert Dordan se nadao da je otiao po hranu. On je
sedeo na zemlji pored Ciganina i popodnevno sunce je dolazilo kroz vrhove drvea i padalo toplo po
njegovim ispruenim nogama. Sad je osetio mi 31ris hrane u peini, miris zejlina i luka i mesa koje se prilo i
stomak mu se prevrtao od gladi. "Moemo da dodziemo do tenka" ree on Ciganinu. "To nije suvie teko."
"S tim?" Ciganin pokaza dva daka. "Da" ree mu Robert Dordan. "Nauiu te. Ti pravi zamku. To nije
teko." Page 11

"Ti i ja?" "Sigurno" ree Robert Dordan. "Zato ne?" "Ej" ree Ciganin Anselmu. "Premesti ta dva daka
tamo gde e biti sigurni, hoe li? Oni su dragoceni." Anselmo je gundziao. "Idem po vino" ree Ro bertu
Dordanu. Robert Dordan ustade i odnese dakove od ulaza u peinu i nasloni ih jedan s jedne a drugi s
druge strane drveta. Znao je ta je u njima i nije voleo da ih vidi jedan uz drugi. "Donesi i za mene olju" ree
mu Ciganin. "Ima li vina?" ree Robert Dordan, sedajui ponovo do Ciganina. "vina? Kako ne bi bilo? Pun
meh. Pola meha u svakom sluaju." "A neto za jelo?" "Svata, ovee" ree Ciganin. "Mi jedemo kao
generali." "A ta Cigani rade u ratu?" upita ga Robert Dordan. "Ostaju i dalje Cigani." "To je dobar posao."
"Najbolji" ree Ciganin. "Kako te zovu? "Roberto. A tebe?" "Rafael. A ono sa tenkom ti misli ozbiljno?"
"Svakako. Zato ne?" 32 Anselmo se pojavi na ulazu peine sa dubokirn kamenim sudom punim crnog vina i
s prstima provuenim kroz drke triju olja. "Gle" ree on. "0ni imaju olje i sve." Iza njega je dolazio Pablo.
"Jelo e biti uskoro gotovo" ree on. "Imate li duvana?" Robert Dordan ode do dakova i otvarajui jedan
popipa unutra po depu i izvadi jednu od onih pljosnatih kutija s ruskim cigaretama koje je dobio u Golcovom
tabu. On noktom palca predzie preko ivice kutije i, otvorivi poklopac, prui ih Pablu koji uze petest. Pablo,
drei ih u svojoj velikoj ruci, uze jednu i pogleda je prema svetlosti. To su bile uske duge cigarete sa upljim
kartonskim cilindrima za usta. "Mnogo vazduha i malo duvana" ree on. "Znam ih ja. Onaj drugi s neobinim
imenom ih je imao." "Kakin" ree Robert Dordan i ponudi cigarete Ciganinu i Anselmu, i svaki od njih uze
po jednu. "Uzmite jo" ree on i oni uzee jo po jednu. On im svakom dade jo po etiri. Oni, da mu
zahvale, dvaput mahnue rukom u kojoj su drali cigarete naginjui ih vrhom na dole kao kad ovek
pozdravlja maem. "Da" ree Pablo, "to je bilo retko ime." "Evo vina" Anselmo zahvati oljom iz suda i
dodade je Robertu Dordanu, zatim zahvati za sebe i Ciganina. "Ima li vina i za mene?" upita Pablo. Sedeli
su svi zajedno pored ulaza u peinu. 3 Ernest Hemingvej, Iv 33"Anselmo mu dodade svoju olju i ode u
peinu po lrugu. Izlazei on se nagnu i zagrabi iz suda "pCmu olju i svi dotaknue ivice olja. vino je bilo
dobro, malko je rezilo od meine, ali odlino, lako i bistro u ustima. Robert Dordan ga je polako pio,
oseajui kako se toplota iri po njegovom umoru. "Jelo e uskoro doi" ree Pablo., A taj stranac s
neobinim imenom, kako je umro?" Page 12

"Bio je uhvaen i sam se ubio." "Kako se to desilo?" "Bio je ranjen i nije hteo da bude zarobljen." "Neto
detaljnije?" "Ne znam" slaga on. On je znao detalje vrlo dobro i znao je da ne bi bilo dobro da ih sada
prepria. "Naterao nas je da mu obeamo da emo ga ubiti ako bude ranjen pri dizanju voza, i ne bude u
stanju da umakne" ree Pablo. "Govorio je na udan nain." Mora da je ve tada bio udljiv, pomisli Robert
Dordan. Jadni Kakin. , Nije podnosio misao da se sam ubije" ree Pablo. "Rekao mi je to. I mnogo se
plaio da ga ne mue." "Da li ti je i to rekao?" upita ga Robert Dordan. "Da"f ree Ciganin. "Govorio je tako
svima nama." "Jeste li i vi ili na voz?" "Da. Svi mi smo ili na voz." "Govorio je na udan nain" ree Pablo.
"Ali bio je vrlo hrabar." Jadni Kakin, pomisli Robert Dordan. Mora da je inio vie tete nego koristi ovde.
voleo bih da sam znao jo onda da je tako udljiv. Trebalo je da ga povuku. Ne moe slati svet unaokolo da
radi tu vrstu posla i da pria takve stvari. Ne govori se tako. ak i ko izvre svoju misiju oni uine vie i
priajui takve stvari. neobian" ree Robert Dords bio malo vrlo izazivao rabro. "Ali luckasf:" ree Robert
Dordan. "U tim stva hlad tima m Ne pijia se na taj nairi: "A ti" re Pablo. "Kad bi bio ranjen pri takiost, bi li
bio voljan da te Dstave?" "Sluajte apred, zahvat ree Robert Dordan i, naginjui sam jo jednu au vina.
"Shiajte me jasno. Ako malu uslugu ot "Dobro" vore pravi. Ej! "Ti si jeo" ao bl id budem morao da zatraim
neku nekog, zatraiu je kad treba." Ciganin odobravajui. "Tako go olazi." Pablo. gani: ini amoko nosi.
Devojka sesaj liku vozdenu. dazila iz peJor Page 13

lu i u isto vi dan vide njeno vide neobinu stvar "Hola, drue" a Robvrt Dordan ree: pazio je da je suvie
nzagleda, a i da ne njoj. Ona se nasmei i led. Salud" uzvrati areda 35nj i on primeti njene lepe smedzie
ruke. Gledala ga je pravo u lice i smeila se. Zubi su joj bili beli na smedziem licu, a koa i oi bile su joj iste
zlataste mrko smedzie boje. Imala je visoko dignute jagodice, vesele oi i prava usta s punim usnama. Kosa
joj je bila one zlatno smedzie boje kakvo je itno polje opreno suncem, ali je po celoj glavi bila podseena
tako kratko da je bila malo dua od dlake dabrovine. Ona se smeila pravo Robertu Dordanu u lice i dizala
smedziu ruku i prelazila njome preko glave, zagladziujui kosu koja se ponovo dizala kad bi ruka prola. Ima
lepo lice, pomisli Robert Dordan. Bila bi lepa da nije oiana. "Tako je ja eljam" ree ona Robertu
Dordanu. "Hajde jedi. Ne gledaj me. Tako su me podiali u valadolidu. Skoro je porasla." Ona sede
prekoputa njega i gledae ga. On joj uzvrati pogled i ona se nasmei i savi ruke oko kolena. Noge su joj se
sputale, duge i iste, iz nogavica na pantalonama on vide oblik njenih malih, uzdignutih grudi pod sivom
kouljom. Svaki put kad ju je Robert Dordan pogledao, osetio je da mu se grlo suava. "Nema tanjira" ree
Anselmo. "Slui se svojim noem." Devojka je naslonila etiri viljuke, sa zupcima nadole, sa strane
gvozdene tepsije. Svi su jeli iz kotlia, ne razgovarajui, po panskom obiaju. Jeli su zeevine kuvane s
lukom i zelenim papriicama i slanutka u sosu od vina. Bilo je dobro spremljeno, zeevina se odvajala od
kostiju a sos je bio ukusan. Robert Dordan je popio jo jednu au vina dok je jeo. Devojka ga je
posmatrala za celo vreme jela. Svi ostali su gledali u hranu 36 i jeli. Robert Dordan pokupi poslednji deo
sosa ispred sebe komadom hleba, pokupi zeje kosti na jednu stranu, pobrisa sos na mestu gde su se one
nalazile, zatim obrisa viljuku hlebom, obrisa no, stavi ga nastranu i pojede hleb. Nagnu se i zahvati punu
au vina, a devojka ga je jo uvek posmatrala. Robert Dordan popi pola ae vina, ali mu se grlo jo uvek
suavalo kad je govorio s devojkom. "Kako se zove?" upita je. Pablo ga brso pogleda kad u ton njegovog
glasa. On tada ustade i ode. "Marija. A ti?" "Roberto. Jesi li dugo u planinama?" "Tri meseca." "Tri meseca?"
on pogleda na njenu kosu koja je bila gusta, kratka i talasava kad rukom predzie preko nje, sad u
zbunjenosti, kao itno polje na brdskoj padini na vetru. "Bili su je obrijali" ree. "Oni u valadolidu redovno
briju u tamnici. Bilo joj je potrebno tri meseca da poraste ovoliko. Bila sam u vozu. vodili se me na jug.
Mnoge zatvorenike su pohvatali posle onog kad je voz dignut u vazduh, ali mene nisu. Ja sam dola s
ovima." Page 14

"Naao sam je sakrivenu izmedziu stena" ree Ciganin. "Ba kad smo odlazili. ovee, to je bila runa.
Poveli smo je sa sobom, ali sam mnogo puta pomislio da je trebalo da je ostavimo." "A onaj drugi to je iao
na most s njima?" upita Marija. "Onaj drugi plavi. Stranac. Gde je on?" "Mrtav" ree Robert Dordan. "Od
aprila." "Od aprila? Napad na voz je bio u aprilu." 37"Da" ree Robert Dordan. "Umro je deset dana posle
voza." "Jadan ovek" ree ona. "Bk je vrlo hrabar. A ti radi iste stvari?" "Da." "1 ti si dizao mostove u
vazduli?" "Da. Tri mosta." "Ovde?" "U Estramaduri" ree on. "Bio sam u Estramaduri pre nego to sam doao
ovamo. Radimo vrlo mnogo u Estramaduri. Ima nas mnogo koji radimo u Estramaduri." "A zato si sad
doao u ove planine?" "Zamenjujem onog plavog. A znam i ovu oblast od pre pokreta." "Zna li je dobro?"
"Ne, ne ba sasvim dobro. Ali ja uim brso. Imam dobru kartu i dobrog vodia." "Starca" klimnu ona glavom.
"Starac je vrlo dobar." "Hvala" ree joj Anselmo i Robert Dordan shvati odjednom da on i devojka nisu sami.
I shvati da mu je bilo teko da gleda devojku jer mu se usled toga glas toliko menjao. Krio je jedno od dva
pravila nuna da se ovek dobro slae s Ijudima koji govore panski: daj Ijudima duvana i pusti ene na miru
i on shvati, sasvim iznenada, da ga se to i ne tie. Toliko je stvari koje ne moraju da ga se tiu, zato bi ga se
ticalo? "Ti ima vrlo lepo lice" ree on Mariji. "voleo bih da sam imao sreu da te vidim pre nego to ti je kosa
odseena." 38 "Porase" ree ona. "Kroz est meseci e biti dosta duga." "Trebalo je da je vidi kad smo je
doveli s voza. Bila je runa da ti se smui." "ija si ti ena?" upita Robert Dordan pokuavajui sada da se
izvue. "Jesi li Pablova?" Ona ga pogleda i nasmeja se, zatim ga rukom luni po kolenu. "Pablova? video si
Pabla?" "Dobro, onda Rafaelova. video sam Rafaela." "Niija" ree Ciganin. "To je vrlo udna ena. Nije
niija. Ali vrlo dobro kuva." "Stvarno niija?" upita je Robert Dordan. "Niija. Niija. Ni za alu, ni ozbiljno. A
ni tvoja." "Nisi?" ree Robert Dordan, a oseao je kako mu se grlo opet stee. "Dobro. Ja nemam vremena
ni za jednu enu. To je istina." "Ni petnaest minuta?" upita ga Ciganin draei ga. "Ni etvrt sata?" Robert
Dordan ne odgovori. On je posmatrao devojku Mariju, a grlo mu se suvie steglo da bi se usudio da
progovori. Marija ga je gledala i smejala se, onda je odjednom pocrvenela, ali je produila da ga posmatra.
"Ti crveni" ree joj Robert Dordan. "Da li esto crveni?" "Nikada." Page 15

"Ti sad crveni." "Onda idem u peinu." "Ostani ovde, Marija." "Neu" ree i ne nasmei se na nj. "Idem sad
u peinu." Ona pokupi etiri viljuke i gvozdeni kotli iz kojeg su jeli. Onda se pokrenu nespretno 39kao
drebe, ali s istom Ijupkou koju ima mlada ivotinja. "Jesu li vam potrebne ae?" upita. Robert Dordan je
jo posmatrao i ona pocrvene ponovo. "Nemoj me naterivati da pocrvenim" ree ona. "Ne volim ja to."
"Ostavi ih" ree joj Ciganin. "Eto ti" on zahvati iz kamenog suda i dodade punu au Robertu Dordanu koji
je gledao devojku kako sagnu glavu i udzie u peinu nosei teki gvozdeni kotli. "Hvala" ree Robert
Dordan. Sad kad je ona otila glas mu je zvuao dobro. "Ovo je zadnja. Do sta smo pili." "Popiemo to je u
sudu" ree Ciganin. "Tma vie od pola meine. Natovarili smo je na jednog konja." "To je bio poslednji
Pablov napad" ree Anselmo. "0tada nita ne radi." "Koliko vas je?" "Ima nas sedam i dve ene." "Dve?" "Da.
Pablova mujer." "A ona?" "U peini je. Devojka zna malo da kuva. Rekao sam da dobro kuva da bih joj
polaskao. Ali uglavnom ona pomae Pablovoj mujer." "A kakva je ona, Pablova mujer?" "Neto divlje" naceri
se Ciganin. "Neto vrlo divlje. Ako smatra da je Pablo ruan treba da vidi njegovu enu. Ali hrabra. Sto
puta hrabrija od Pabla. Ali neto divlje." 40 "Pablo je bio hrabar u poetku" ree Anselmo. "Pablo je bio neto
ozbiljno u poetku." "Pobio je vie sveta nego kolera" ree Ciganin. "U samom poetku pokreta Pablo je
pobio vie sveta nego pegavac." "Ali je ve due vremena mui flojo" ree Anselmo. "vrlo je aljkav. Mnogo se
plai da ne umre." "Moda zato to ih je ubio toliko mnogo u po etku" ree Ciganin filozofski. "Pablo ih je
ubio vie nego kuga." "To i bogatstvo" ree Anselmo. "1 pije vrlo mnogo. Zeleo bi sad da se povue kao
matador de toros. Kao toreador. Ali ne moe da se povue." "Ako predzie na drugu stranu linije oduzee mu
konje i naterati ga da ide u vojsku" ree Ciganin. "Ja, isto, nemam elje da budem u armiji." "Niti ijedan drugi
Ciganin" ree Anselmo. "Zato bih je imao?" upita Ciganin. "Ko eli da bude u vojsci? Da li stvaramo
revoluciju da bismo bili u armiji? Ja sam voljan da se borim, ali nisam voljan da budem u armiji." "Gde su
drugi?" upita Robert Dordan. Oseao se udobno i pospano od vina, i leei na ledziima na umskom tlu
video je kroz vrhove drvea male po podnevne planinske oblake kako se polako kreu na visokom
panskom nebu. "Dvojica spavaju u peini" ree Ciganin. "Dvo jica su na strai gore gde imamo top. Jedan
je dole na strai. Svi verovatno spavaju." Page 16

Robert Dordan se okrete na stranu. "Kakva je to vrsta topa?" "vrlo neobinog imena" ree Ciganin. "Odmah
mi je otilo iz glave. To je pukomitraljez." 41Mora da je automatska puka, pomisli Robert Dordan. "Koliko
tei?" upita. "Jedan ovek moe da ga ponese, ali je teak. Ima tri noge koje se savijaju. Dobili smo ga pri
poslednjem ozbiljnom napadu. U onom pre vina." "Koliko municije imate za nju?" "Strano mnogo" ree
Ciganin. "itav jedan sanduk neverovatne teine." Izgleda oko pet stotina metaka, pomisli Robert Dordan.
"Da li se puni pomou doboa ili redenika?" "Pomou gvozdenih metalnih doboa pri vrhu." Do dziavola, to je
puka marke Luis, pomisli Robert Dordan. "Da li ti zna neto o automatskoj puki?" upita on starca. "Nada"
ree Anselmo. "Nita." "A ti?" upita Ciganina. "Da pali tako velikom brsinom i da joj se cev toliko zagreje da
opri ruku ako je se dotakne" ree Ciganin s ponosom. "Svako to zna" ree Anselmo s prezrenjem. "Moda"
ree Ciganin. "Ali on me je pitao ta znam o maquini i ja sam mu rekao." Zatim dodade. "Isto tako, za razliku
od obinih puaka, one pucaju dogod dri okida pritisnut." "Dogod se metak ne zaglavi, dok ne nestane
municije ili dok ne postanu tako vrele da se rastope" ree Robert Dordan na engleskom. "ta kae?" upita
ga Anselmo. "Nita" ree Robert Dordan. "Gledao sara samo u budunost na engleskom." 42 "To je neto
sasvim izuzetno" ree Ciganin. "Gledati u budunost na Ingles. Umete li gledati u dlan?" "Ne" ree Robert
Dordan i zahvati jo au vina., Ali ako ti zna eleo bih da mi kae ta e se desiti sledea tri dana?"
"Pablova mujer ume gledati u dlan" ree Ciganin. "Ali ona je tako Ijuta i toliko divlja da ne znam da li e
hteti." Robert Dordan sad sede i povue gutljaj vina. "Da vidimo onda Pablovu mujer" ree. "Ali ako ima
neto loe da svrimo s tim." ,Ja je ne bih uznemiravao" ree Rafael. "Ona me mnogo mrsi." "Zato?"
"Postupa sa mnom kao sa dangubom." "Kakva nepravda" pecnu ga Anselmo. "0na je protiv Cigana." "Kakva
pogreka" ree Anselmo. "Ona ima ciganske krvi" ree Rafael. "Zna ona ta govori." Nasmeja se. "Ali ima
jezik kojim ee i grize kao biem za bikove. Zdere ti kou jezikom. Na remenje. Neverovatno je divlja."
"Kako se slae s devojkom, s Marijom?" upita Robert Dordan. "Dobro. voli devojku. Ali ako joj iko pridzie
blizu " on zatrese glavom i mljasnu jezikom. Page 17

"vrlo je dobra prema devojci" ree Anselmo. JvInogo se stara o njoj." "Kad smo je nali prilikom napada na
voz, devojka je bila vrlo udna" ree Rafael. "Nije htela da govori i plakala je celo vreme i ako bi je neko
takao zadrhtala bi kao mokar pas. Tek od nedavno 43je bolje. Odskora je vrlo dobro. Danas je sasvim dobro.
Ba sad razgovarajui s tobom bilo joj je sasvim dobro. Hteli smo je ostaviti posle voza. Svakako nije vredelo
zadravati se zbog neeg tako tunog i runog i oigledno bezvrednog. Ali stara ena je devojku vezala
konopcem i kada je ova mislila da ne moe da ide dalje, starica je udarala konopcem da bi je prisilila da ide.
A onda, kad stvarno nije mogla da ide dalje, starica je nosila na ledziima. Kad starica nije mogla dalje da je
nosi, nosio sam je ja. Ili smo uz to brdo do grudi zaraslo u vres. Kad je ja nisam mogao vie da nosim, nosio
je Pablo. Ali nam je stara morala svata da izgovori da bi nas naterala da je nosimo." On zatrese glavom pri
seanju. "Istina je da devojka ima duge noge, ali nije teka. Kosti su joj lake. Ali je dosta teka kad mora i
da je nosi i da zastaje pa da puca i ponovo da je nosi i jo da ima staricu nad glavom koja je Pabla
bievala konopcem i nosila mu puku, gurajui mu je u ruku im bi spustio devojku, naterivala ga da je
ponovo digne, punila mu puku, psovala ga, uzimala metke iz kese i gurala ih u magazin psujui ga stalno
mrak se uveliko hvatao i kad je no dola bilo je sve u redu. Ali srea je to nisu imali konjicu." "Mora da je
teko bilo napadati voz" ree Anselmo. "Nisam bio tamo" objasni on Robertu Dordanu. "Uestvovala je
Pablova druina i El Sordova, koga emo jo noas videti, i jo dve druine iz ovih planina. Ja sam bio s
druge strane linije." "1 uz to onaj plavi s neobinim imenom " ree Ciganin. "Kakin." 44 "Da. To je ime koje
nikako ne mogu da savladam. Imali smo dvojicu s pukomitraljezima. I njih su nam poslali iz armije. Nisu
mogli da izvuku top i izgubili su ga. Nije ni u kom sluaju teio vie od one devojke i da im je starica stajala
iznad glave izvukli bi ga." On mahnu glavom seajui se, a onda produi. "Nikad u ivotu nisam video neto
slino onom to se desilo prilikom eksplozije. voz je mirno nailazio. videli smo ga izdaleka. A bio sam tako
uzbudzien da ti to ne mogu rei. Tada je uuuuuu postajalo sve jae i onda, u trenutku eksplozije,
prednji tokovi lokomotive su se digli i izgledalo je da se cela zemlja uz tresak die u velikom crnom oblaku i
lokomotiva se digla visoko u tom oblaku prljavtine i drvenih spojeva koji su se kretali u vazduhu kao u snu i
onda je pala na stranu kao velika ranjena ivotinja a onda je nastala jo jedna eksplozija bele pare pre nego
to su grudve zemlje od prve eksplozije prestale da padaju na nas, a maquina je poela da govori tatattatta!"
produavao je Ciganin tresui stisnutim pesnicama ispred sebe, s palcima nagore, kao na zamiljenom
pukomitraljezu. "Ta! Ta! Tat! Tat! Ta! Ta! Ta!" klicao je. "Nisam nikad u ivotu video takvu stvar, vojnjci su
istravali iz voza, maquina je bacala u njih svoje rei i Ijudi su padali. U tom sam trenutku u uzbudzienju
stavio ruku na maquinu i otkrio da cev pee i ba tada mi je starica opalila amar po obrazu i rekla. "Pucaj,
budalo! Pucaj ili u ti glavu rascopati!" Onda sam poeo da pucam, ali je bilo vrlo teko drati pukomitraljez
mirno, i vojnici su trali uz daleko brdo. Docnije, kad smo si" li do voza da vidimo ta moemo uzeti, jedan
ofi 45cir se probio nazad s neto vojnika, na daljinu pitoljskog metka. On je stalno mahao pitoljem i vikao
na njih i mi smo svi pucali na njega ali ga niko nije pogodio. Onda je Page 18

nekoliko vojnika leglo i poelo da puca, a oficir je etao goredole iza njih s pitoljem i ipak ga nismo mogli
pogoditi i iz maquine se nije moglo da puca zbog poloaja voza. Taj oficir je ubio dva vojnika dok su leali, a
ipak nisu hteli da ustanu i on ih je psovao i najzad su ustali, jedan, dva, tri istovremeno i potrali su prema
nama i vozu. Onda su se ponovo ispruili i pucali. Onda smo mi otili a maquina je jo uvek razgovarala
iznad nas dok smo odlazili. Tada sam naao devojku koja je pobegla iz voza do stena i ona je trala s nama.
Ti su nas vojnici ganjali do noi." "Mora da je to bilo vrlo teko" ree Anselmo., /Mnogo uzbudljivo." "To je
jedina dobra stvar koju smo uradili" ree jedan dubok glas. "ta sad radi, ti leno pijano kopile jedne prljave
ciganske kurve? ta sad radi?" Robert Dordan vide enu pedesetih godina veliku skoro kao Pablo, i skoro
iroku koliko i visoku, u crnoj seljakoj suknji i prsluku, s debelim vunenim arapama na debelim nogama, u
crniija cipelama sa dzionovima od konopca i smedziim licem kao u modela za granitni spomenik. Imala je
velike ali lepe ruke, a debela crna kovrdava kosa bila joj je savijena u pundziu na vratu. "Odgovori mi" ree
ona Ciganinu, ne marei za druge. "Razgovarao sam s ovim drugovima. Taj tu je doao kao miner.46 Znam
ja to sve" ree Pablova mujer. Idi o davde i smeni Andresa koji je na strai na vrhu." "Me voi" ree Ciganin.
"Idem." On se okrenu Robertu Dordanu. "videu te o ruku." "Nemoj se ni aliti" ree mu ena. "Triput si
danas jeo po mom raunu. Idi sad i poalji mi Andresa." "Hola" ree ona Robertu Dordanu, prui mu ruku i
nasmei se. "Kako si i kako stoje stvari u Republici?" "Dobro" ree on i uzvrati joj vrst stisak ruke. "1 ja i
Republika." "Drago mi je" ree ona. Gledala ga je u lice i smeila se i on primeti da ima lepe sive oi. "Da li
nam dolazi da napadnemo jo neki voz?" "Ne" ree Robert Dordan, stiui poverenje u nju u tom trenutku.
"Ne, nego most." "No es nada" ree ona. "Most nije nita. Kad emo ii na voz, sad kad imamo konje?"
"Docnije. Taj most je od velike vanosti." "Devojka mi ree da je drug koji je iao s nama na voz mrtav." "Da."
"Kakva teta. Nikad nisam videla takvu eksploziju. Bio je darovit ovek. Mnogo mi se svideo. Je li nemogue
napasti sad jo jedan voz? Ima sad mnogo Ijudi u ovim planinama. Suvie mnogo. ve je teko dobiti i hranu.
Bolje bi bilo otii odavde. A imamo i konje." "Moramo da svrimo s mostom," "Gde se nalazi?" "Sasvim blizu."
47"UtoIiko bolje" ree Pablova mujer. "Da dignemo sve mostove koji se nalaze ovde i odemo odavde.
Smuilo mi se ovo mesto. Ovde ima suvie sveta. To se ne moe dobro svriti. vlada mrtvilo koje je
odvratno." Ona ugleda Pabla kroz drvee. "Boraccho!" pozva ga. "Pijanica. Odvratna pijanica!" Ona se
veselo okrete ponovo Robertu Dordanu. "Uzeo je konu vinsku flau da pije sam u umi" ree ona. "On
stalno pije. Ovaj ga ivot upropauje. Mladi ovee, vrlo sam zadovoljna to si doao." Page 19

Udari ga po ledziima. "Ej" ree. "Ti si vei nego to izgleda" i prevue rukom preko njegovog ramena,
pipajui mu miie pod flanelskom kouljom. "Dobro. vrlo sam zadovoljna to si doao." "1 ja isto tako." "Mi
emo se razumeti" ree ona. "AH, uzmi au vina." "ve smo pili" ree Robert Dordan. "De, ho e U i ti?"
"Neu pre veere" ree ona. "Zagreje me." Onda opet ugleda Pabla. "Boraccho!" povika. "Pijanico!" okrete
se Ro bertu Dordanu i zatrese glavom. "Bio je vrlo do bar ovek" ree mu. "Ali sad je gotov. Ali sluaj jo o
jednoj stvari. Budi vrlo dobar i paljiv prema devojci Mariji. Loe je prola. Razume li?" "Da. Zato to
kae?" "videla sam kakva je bila poto je tebe videla i dola u peinu. videla sam kako te posmatra pre
nego to je izila iz nje." ,Malo sam se alio s njom." 48 "S njom je bilo vrlo rdziavo" ree Pablova ena.
"Sada je bolje. Treba da ode odavde." "Jasno, treba je poslati preko linije s Anselmom." "Ti i Anselmo moete
je povesti kad se ovo zavri." Robert Dordan oseti bol u grlu i da mu glas postaje deblji. "To se moe uraditi"
ree on. Pablova mujer ga pogleda i mahnu glavom. "Ajiii, ajii" ree. "Da li su svi mukarci takvi?" "Nisam
nita rekao. Ona je lepa, i ti to zna." "Ne, ona nije lepa. Ali ona postaje lepa, to misli" ree Pablova ena.
"Ljudi. Sramota je za nas ene to ih stvaramo. Ne. Ozbiljno. Zar nema do mova pod Republikom koji bi se
starali za ovakve kao to je ona?" "Da" ree Robert Dordan. "Dobrih mesta. Na obali blizu valensije. I na
drugim mestima. Tamo e lepo postupati s njom i ona moe da radi s decom. Tamo se nalaze deca iz
evakuisanih sela. Nauie je kako se radi." "To ba i elim" ree Pablova mujer. "Pablo se ve razboleo zbog
nje. To je druga slvar koja ga unitava. Kad nju vidi kao da se razboli. Najbolje je da ona ode." "Mi je
moemo povesti kad se ovo zavri." "1 bie paljiv s njom ako ti je poverim? Govorim ti kao da te odavno
poznajem." "Tako je" ree Robert Dordan, "kad se Ijudi razumeju." "Sedi" ree Pablova ena. "Ne traim
nikakvo obeanje, jer ta e se desiti desie se. Jedino ako je ne odvede odavde, onda traim obeanje." 4
Ernest Hemingvej, Iv 49"Zato ako je ne odzivedem?" "Jer neu da bude luda za tobom kad ode. Bila je
luda ranije i meni je dosta i bez toga." "0dveemo je posle mosta" ree Robert Dordan. "Ako budemo ivi
posle mosta, odveemo je." "Ne volim da te sluam kad govori na taj nain. Taj nain govora ne donosi
sreu." "Govorio sam tako samo da bih ti mogao obeati. Nisam ja od onih koji govore sumorno." "Da ti vidim
dlan" ree ena. Robert Dordan isprui ruku i ena je otvori, zadra je u svojoj velikoj ruci, protrlja je palcem
i pogleda i onda je ispusti. Ustade. Ustade i on i ona ga pogleda ne smeei se. "ta si videla?" upita je
Robert Dordan. "Ja u to ne verujem. Nee me uplaiti." Page 20

"Nita" ree mu. "Nita nisam videla." "Jesi, videla si. Ja sam samo radoznao. Ja ne verujem u te stvari." "U
ta veruje?" "U mnoge stvari, ali ne u tu." "U 8ta?" "U svoj rad." "Da, to sam videla." "Kai mi ta si jo
videla?" "Nisam videla nita drugo" ree ona gorko. "Ti ree da je most teka stvar?" "Ne. Rekao sam da je
vrlo vaan." "Ali moe biti i teka." ,iDa. A sad ja idem dole da vidim. Koliko Ijudi imate ovde?" 50 "Pet to
neto vrede. Ciganin ne vredi mada su mu namere dobre. Ima dobro srce. U Pabla ja vie nemam
poverenja." "Koliko Ijudi koji vrede ima El Sordo?" ,JModa osam. videemo noas. On dolazi ovamo. On je
vrlo praktian ovek. I on ima neto dinamita. Mada ne mnogo. Razgovarae s njim." "Jesi li poslala po
njega?" "On dolazi svake noi. Sused je. I prijatelj isto toliko koliko i drug." "ta misli o njemu?" "On je vrlo
dobar ovek. I vrlo praktian. Pri napadu na voz bio je sila." "A u ostalim grupama?" "Kada bismo ih
obavestili na vreme, bilo bi mogue sastaviti pedeset puaka na koje bismo se mogli u izvesnoj meri
osloniti." "U kojoj meri?" "Zavisi od ozbiljnosti situacije." "A koliko metaka po puki?" "Moda dvadeset. Zavisi
od toga koliko bi ih oni doneli za tu stvar. Ako bi doli u takvu akciju. Pamti da u vezi s tim mostom nema
nikakvih para i nikakve pljake, a sudei po tvojoj uzdrljivosti ima mnogo opasnosti, i da se posle toga mora
otii iz ovih planina. Mnogi e se protiviti toj stvari u vezi s mostom." "Sigurno." "Bolje je da se o tom ne
govori bez potrebe." "Slaem se." ,Onda poto proui taj tvoj most razgovaraemo sa El Sordom." "Sad
idem dole sa Anselmom." 51"Probudi ga" ree ona. "Treba li ti karabin?" "Hvala ti" ree joj. "Dobro je imati
ga, ali ne mislim da ga upotrebim. Idem da osmatram, a ne da izazivam nemire. Hvala ti na svemu to si mi
rekla. vrlo mi se svidzia nain na koji govori." "Nastojim da govorim iskreno." "Onda mi reci ta si mi videla u
dlanu." "Ne" ree ona., Jsiisam videla nita. Idi sad do tvog mosta. Ja u paziti na tvoj prtljag." "Pokrij ga i
neka ga niko ne dira. Bolje je tu nego u peini." "Pokriu ga i niko ga nee dirati" ree Pablo va ena. "Idi sad
do mosta." "Anselmo" ree Robert Dordan stavljajui ru ku na starevo rame. Leao je spavajui s glavom
na rukama. Starac pogleda. "Da"ree. "Dabome,hajdemo." Glava III Page 21

Sili su niz poslednjih dvesta metara, paljivo se kreui u senci od drveta do drveta, i sad, kroz poslednje
borove na strmoj padini brda most je bio udaljen svega pedeset metara. Kasno popodnevno sunce koje je
jo uvek sijalo preko planinske kose isticalo je tamni most prema strmoj praznini klanca. Bio je to elini most
s jednim jedinim lukom i straarskim kuicama sa obe strane. Bio je dovoljno irok za dva motorna vozila, i
izvijao se s Ijupkou solidno izlivenog metala preko dubokog klanca na ijem je dnu, dole, poskakivao potok
s 52 belom vodom izmedziu stenja i kamenja tekui do glavnog potoka ovog klanca. Sunce je udaralo
Robertu Dordanu u oi i most se pokazivao samo u obrisima. Onda se sunce smanjilo i otilo i on, sad kad
nije vie gledao u ar, vide, gledajui gore kroz drvee na smedziu, zaokrugljenu uzviicu iza koje je sunce
otilo, da je planinska padina neno, svee zelena i da se nu Ije starog snega nalaze pod vrhom. Onda je
ponovo posmatrao most u onoj iznenadnoj, kratkoj, stvarnoj svetlosti koja se jo zadrala, prouavajui
njegovu konstrukciju. Problem demoliranja mosta nije bio teak. Dok ga je posmatrao on izvadi belenicu iz
depa na prsima i napravi nekoliko brsih poteza skicirajui ga. Dok je pravio crtee nije raunao koliinu
materijala. Uinie to docnije. Sad je samo beleio take gde treba da se stavi eksploziv da bi se presekli
potpornji luka i oborio jedan njegov deo u klanac. To se moe izvesti bez urbe, nauno i tano sa est
povezanih punjenja tako da istovremeno eksplodiraju a moe se izvesti grubo uzevi s dve vee koliine.
Trebalo bi da budu vrlo velike koliine, na suprotnim stranama mosta, i da eksplodiraju u isto vreme. Skicirao
je brso i sa zadovoljstvom srean, najzad, to ima problem u rukama srean, najzad to je stvarno ve
zauzet njime. Onda zatvori belenicu, gurnu olovku u konu futrolu na ivici depa, stavi belenicu u dep i
zakopa ga. Dok je on skicirao, Anselmo je posmatrao put i most i straare. Smatrao je da su se suvie
pribliili mostu da bi bili sigurni, i kad je skiciranje zavreno oseti olakanje. 53Kad je Robert Dordan
zakopao dep onda se ispruio iza debla jednog bora Anselmo mu stavi ruku na lakat i pokaza prstom. U
straarnici, koja je bila okrenuta putu i gore prema njima, sedeo je straar drei puku s bajonetom
izmedziu kolena. Puio je cigaretu, imao je pletenu kapu i pelerinu kao od ebeta. Na pedeset metara lice
mu se nije moglo ba videti. Ro bert Dordan die durbin zaklanjajui stakla paIjivo sklopljenim rukama,
mada vie nije bilo sunca da bi mogla da blesnu, i pokaza se ograda mosta jasno, samo da isprui ruku i da
je dotakne, i vidi lice straara tako jasno s upalim obrazima, pepeo na cigareti i masni sjaj bajoneta. Imao je
seIjako lice s upalim obrazima pod visokim jagodicama, i izraslom bradom, oi osenene tekim obrvama,
velike ruke kojima je drao puku, bio je u tekim izmama koje su se videle izmedziu nabora pelerine. Na
zidu straarnice nalazila se stara, pocrnela kona vinska flaa, nekakve novine i nije bilo telefona. Mogao se
telefon, dabome, nalaziti na onoj drugoj strani koju on nije video ali nije bilo nikakvih vidljivih ica koje bi
izlazile iz straarnice. Telefonska linija se pniala pored puta i ica je ila preko mosta. Izvan straarnice
nalazila se pe, napravljena od benzinske kante, preseene na vrhu, s izbuenim rupama i postavljena na
dva kamena ali u njoj nije bilo vatre. Ispod nje je bilo nekoliko praznih konzervi pocrnelih od plamena. Robert
Dordan dodade dogled Anselmu koji je leao ispruen pored njega. Starac se nasmei i mahnu glavom.
Udari prstom po lubanji pored oka. Page 22

54 "ia lo veo" ree na panskom. "video sam ga" govorio je prednjim delom usta gotovo i ne kreui usne,
tie od ikakvog apata. Posmatrao je straara dok se Robert Dordan smeio na njega i, pokazujui jednim
prstom, prevue drugim preko grla. Robert Dordan mahnu glavom, ali se ne nasmei. Straarnica na
drugom kraju mosta bila je okrenuta od njih prema putu tako da nisu mogli da vide ta je u njoj. Put, koji je
bio irok, sav od automobilskog ulja i dobro konstruisan, iao je ulevo s druge strane mosta i onda skretao
nadesno oko okuke. Na tom mestu je stari put proiren zasecanjem velike solidne stene s druge strane
klanca a njegovu levu ili zapadnu stranu, ako se gleda nanie iz klisure ili sa mosta, ocrtava linija ravno
zaseenih kamenih blokova koja je titi na onom mestu gde se ivica puta prosto obruavala u klanac. Ovde
je klanac postajao skoro kanjon, i tu se potok, preko koga je bio most prebaen, sastao sa glavnim potokom
klanca. ,A drugo mesto?" upita Robert Dordan Anselma. "Petsto metara ispod te okuke. U putarevoj kuici
koja je uzidana u stenu." "Koliko Ijudi?" upita Robert Dordan. Opet je posmatrao straara dogledom. Straar
protrlja cigaretu na drvenom zidu straarnice, onda iz depa izvadi konu duvankesu, otvori papir jedne
ugaene cigarete i isprazni ostatak upotrebljenog duvana u kesu. Straar ustade, nasloni puku na zid
straarnice i protegnu se, onda uze puku, prebaci 55je preko ramena i ode na most. Anselmo se isprui na
zemlji, a Robert Dordan skliznu dogled u dep na koulji i dobro zakloni glavu iza bora. "Ima sedam vojnika
i kaplar" ree mu Anselmo na uvo. "Obavestio sam se kod Ciganina." "Otii emo sad im se smiri" ree
Robert Dordan. "Suvie smo blizu." "Jesi li video ta ti treba?" "Da. Sve to mi treba." Naglo je zahladilo sad
kad je sunce zalo, i svetlost je nestajala poto se poslednji ar sunca na planinama iza njih gubio. "Kako ti
se ini?" ree Anselmo tiho kad su videli straara kako ode preko mosta do druge straarnice s bajonetom
sjajnim od poslednjeg odbleska svetlosti i bezoblinom pojavom u ogrtau od ebeta. "vrlo
dobro"reeRobertDordan."vrlo dobro." "Drago mi je" ree Anselmo. "Hoemo li poi? Nema sad izgleda da
nas vidi." Straar je stajao, ledziima okrenut prema njima, na drugom kraju mosta. Iz klanca je dopirala huka
potoka medziu kamenjem. Onda kroz tu huku dopre drugi um, stalno brujanje i videe kako straar s
zabaenom pletenom kapom pogleda gore oni, okreui glave navie i gledajui, videe visoko na
veernjem nebu tri aviona u formaciji slova v sitna i srebrnasta u visini gde je jo uvek bilo sunca, prelazei
neverovatnom brsinom preko neba s jednolinim zujanjem motora. "Nai?" upita Anselmo. "Izgleda" ree
Robert Dordan ali je znao da na toj visini ne moe nikad biti siguran. Mogli su 56 biti veernja patrola obeju
strana. Ali uvek kae za lovce da su nai jer se svet onda bolje osea. Bombarderi, to je druga stvar.
Anselmo oigledno oseti isto. "Nai su" ree. "Prepoznajem ih. To su avioni Moscas." Page 23

"Dobro" ree Robert Dordan. "1 meni izgleda da su Moscas." Robert Dordan je mogao da ih pogleda
dogledom i da odmah vidi iji su, ali je vie voleo da ne zna. Noas je za njega svejedno iji su, a ako starcu
ini zadovoljstvo da su nai, nije hteo da mu ih oduzima. Sad, kad su se gubili iz vida prema Segoviji nije
izgledalo da su zeleni, s crvenim na vrh krila, s niskim ruskim krilima Boling P. 32 koje su panci zvali
Moscas. Boje se nisu mogle videti, ali je model bio drukiji. Ne. To je bila faistika patrola koja se vraala
kui. Straar je jo stajao kod druge straarnice s zabaenom kapom. "Hajdemo" ree Robert Dordan.
Podzie uzbrdo, paljivo se kreui i koristei zaklon dok nisu bili van pogleda. Anselmo je iao za njim na sto
metara. Kad su dobro poodmakli od pogleda sa mosta, on stade i starac mu pridzie i podzie napred da ga
vodi i onda su se stalno strmom stenom penjali u mraku kroz klanac. "Imamo izvanrednu avijaciju" ree
starac srean. "Da." "1 pobediemo." "Moramo pobediti." "Da. I kad pobedimo mora doi u lov." "U lov na
ta?" 57"Na veprove, medvedzie, vukove, divokoze " "voli li da lovi?" "Da. Covee. vie nego ita drugo.
TJ mom selu mi svi idemo u lov. Ti ne voli da lovi?" "Ne" ree Robert Dordan. "Ne volim da ubijam
ivotinje." "Ja ba naprotiv" ree starac. "Ja ne volim da ubijam Ijude." "Niko ne voli izuzev onih kojima neto
nije u redu u glavi" ree Robert Dordan. "Ali ja nemara nita protiv toga kad je nuno. Kadje to za stvar."
"Sad, je to druga stvar" ree Anselmo. "U mo joj kui, kad sam kuu imao, a sad je nemam, bilo je zuba od
veprova koje sam pobio u donjim umama. Bilo je koa od vukova koje sam ubio. Zimi, lovei ih po snegu.
Jednog vrlo velikog, ubio sam ga u sumrak, na kraju sela, jedne novembarske noi kad sam se vraao kui.
Bilo je etiri vuje koe na podu u mojoj kui. Bile su se ve ofucale od gaenja po njima, ali bile su ipak
vuje koe. Bilo je rogova od divokoza koje sam ubio visoko u Sijeri, i jedan orao koga je ispunio jedan iz
Avile, to se bavi punjenjem ptica, s krilima rairenim, i oima utim kao kod ivoga orla. To je bila vrlo lepa
stvar i sve te druge stvari, i priinjavalo mi je veliko zadovoljstvo da razmiljam o njima." "Da" ree Robert
Dordan. "Na vratima crkve u mom selu bila je prikucana apa jednog medveda koga sam ja ubio u prolee,
naavi ga u snegu na padini kako prevre jedan kolac tom istom apom." "Kad je to bilo?" 58 rPre est
godina. I svaki put kad sam pogledao tu apu, slinu Ijudskoj ruci, ali s dugim kandama, sasuenu i
prikucanu kroz dlan na crkvena vrata, osetio sam zadovoljstvo." "Zbog ponosa?" "Ponosa zbog seanja na
susret s medvedom na toj padini rano u prolee. Ali od ubijanja oveka, koji je ovek kao i mi, ne ostaje nita
dobro." "Ne moe zakucati njegovu apu na crkvi" ree Robert Dordan. "Ne. Ne moe se ni zamisliti takvo
varvarstvo. A ipak Ijudska ruka je slina Page 24

medvedzioj api." "1 ovekov grudni ko je slian medvedziem" ree Robert Dordan. "Kad se koa skine sa
medveda vidi se i velika slinost miia." "Da" ree Anselmo. "Cigani veruju da je medved ovekov brat." "To
veruju i Indijanci u Americi" ree Robert Dordan. "1 kad ubiju medveda oni mu se izvinjavaju i mole ga da im
oprosti. Stavljaju mu lobanju na drvo i mole ga da im oprosti pre nego to odu." "Cigani veruju da je medved
brat oveka zato to ima pod koom isto telo, zato to voli da pije pivo, to voli muziku i to voli da igra." "To
isto veruju i Indijanci." "Da li su Indijanci onda Cigani?" "Nisu. Ali veruju u sline stvari to se tie medveda."
"Jasno. Cigani veruju da je brat ovekov i zato to krade iz zadovoljstva." "Ima li ti ciganske krvi?" "Nemam.
Ali video sam ih mnogo i jasno, od Pokreta jo i vie. Ima ih mnogo u brdima. Kod e dugim bulevarima,
knjiare, kioske, galerije, Park Monsuri, Stejt Bufalo, Bit omon, Garanti Trast Kompani, i Ile de la Site, stari
hotel Foajo, i mogunost da ita i da se odmori uvee sve stvari koje je voleo i zaboravio i koje su mu se
vraale kad bi okusio tog neprozirnog, gorkog napitka tene alhemije koja je umrtvljavala jezik, zagrevala
mozak, zagrevala stomak, menjala ideje. Ciganin se namrti i vrati mu au. "Mirie na aniz, ali je gorko kao
u" ree. "Bolje je biti bolestan nego piti taj lek." "To je artemisia absinthum" ree mu Robert Dordan. "U
tom, pravom absintu, ima artemizije. Kau da od njega mozak istruli, ali ja ne verujem. On jedino menja misli.
voda se uliva u nj vrlo polako, po nekoliko kapljica. Ali ja sam ga nalio u vodu." "ta govori?" ree Pablo
Ijutito, osetivi porugu. "Objanjavam lek" ree mu Robert Dordan 1 nasmeja se. "Kupio sam ga u Madridu.
To je po slednja flaa i traje mi tri nedelje." On povue do bar gutljaj i oseti kako mu se razliva po jeziku uz
delikatnu anesteziju. Pogleda ponovo Pabla i nasmeja se. "Kako ide posao?" upita. Pablo ne odgovori, a
Robert Dordan paljivo pogleda ostala tri oveka za stolom. Jedan je imao krapno pljosnato lice, pljosnato i
smedzie kao unka "Serano" s pljosnatim i slomljenim nosom, i duga tanka ruska cigareta koju je krivo drao
u ustima pravila mu je lice jo pljosnatijim. Taj ovek je imao kratku sedu kosu i sedu ekinjavu bradu i nosio
je obini crni prsluk zakopan do vrata. Pogledao je u sto kad je Robert Dordan poeo da ga posmatra, ali
pogled mu je bio vrst i nije mir" kao. Druga dvojica su bili oigledno braa. Mnogo su liili i obojica su bili
maleni, vrsto gradzieni, tamnokosi, s kosom koja je rasla nisko na elu, tamnooki i smedzie koe. Jedan je
imao oiljak preko ela iznad levog oka, i dok ga je on posmatrao oni su ga uporno gledali. Jedan je
izgledalo da ima dvadeset est ili dvadeset osam godina, a drugi je mogao biti dve godine stariji. "ta
gleda?" upita jedan od brae, onaj s iljkom. "Tebe" ree Robert Dordan. "vidi li neto neobino?" Page 25

"Ne vidim" ree Robert Dordan. "Hoe cigaretu?" "Zato ne bih?" ree brat. On nije ranije uzeo nijednu.
"Sline su onima to ih je onaj drugi imao. Onaj od voza." "Jesi li i ti iao na voz?" "Svi smo ili" ree brat
mirno. "Svi izuzev starca." "To treba i sad da uradimo" ree Pablo. "Da navalimo na voz." "Moemo" ree
Robert Dordan, "posle mosta." video je da se sad ena Pablova okrenula od vatre i sluala. Kad on izusti
re most, svi zau oe. ,JPosle mosta" ree on namerno i gucnu malo absinta. Mogu ba i pouriti stvar, i
inae e do nje doi. "Ja ne u na most" ree Pablo gledajui u sto. "Ni ja ni moji Ijudi." Rofbert Dordan ne
ree nita. Pogleda Anselma i die au. "Onda emo mi to izvriti sami, stare" ree i nasmei se. "Bez te
kukavice" ree Anselmo. "ta si rekao?" ree Pablo starcu. """Tebi nita. Nisam tebi ni govorio" ree mu
Anselmo. rt. " Robert Dordan skrenu pogled od stola onamo gde je pored vatre stajala Pablova ena. Ona
nije ni progovorila dotad Mti ria pikakvog znaka od Ali sad ona rece neto devojci to on nije mogaoNda uje
koja ustade od vatre, prodzie pored zuja, die ebe koje je visilo na otvoru peine i izadzi napfelje. Mislim da
e se sad desiti, pomisli Robert Dordan. verujem da je to to. Nisam hteo da bude tako, ali izgleda da je ba
tako. "Onda idemo na most i ti e s nama" ree Robert Dordan Pablu. "Neete" ree Pablo i Robert
Dordan vide kako mu se lice znoji. "Nee dizati ovde nikaka most u vazduh." "Neu?" "Nee dizati
nikakav most u vazduh" ree Pablo teko. "A ti?" ree Robert Dordan Pablovoj eni, ko ja je mirna i velika
stajala pored vatre. Ona se okrenu prema njima i ree: "Ja sam za most." Lice joj je bilo osvetljeno vatrom i
porumenelo, sijalo je toplo i tamno i lepo u svetlosti vatre. 74 75"ta kae?" ree joj Pablo, i Robert Dordan
vide zaprepaen izraz na njegovom licu i znoj na elu kad je okrenuo glavu. "Ja sam za most i protiv tebe"
ree Pablova ena. "Nita vie." "1 ja sam za most" ree ovek pljosnata lica i slomljena nosa, pritiskujui
pikavac o sto. "Za mene most ne znai nita" ree jedan od brae. "Ja sam za Pablovu mujer." "1 ja sam"
ree drugi brat. "1 ja" ree Ciganin. Robert Dordan je posmatrao Pabla, i dok ga je posmatrao sputao je
desnu ruku sve nie i nie, da bude spremna kad ustreba, upola se nadajui da hoe oseajui da bi to
moda bilo najjednostavnije i najlake, a ipak ne elei da pokvari ono to je tako dobro polo, znajui kako
brso itava poro dica, itav klan, itava druina, moe da se okrene protiv stranca u jednoj svadzii, a ipak
smatrajui da bi ono to se moe Page 26

uraditi rukom bilo najprostije i najbolje i hirurki najzdravije sad, kad se to ve desilo on vide i Pablovu enu
kako stoji i posmatrao je kako je porumenela gordo i snano i zdravo kad su joj izjavili odanost. "Ja sam za
Republiku" ree Pablova ena srena. "A Republika je most. Docnije emo imati vremena za druge planove."
"A ti" ree Pablo gorko, "s glasom od bika i srcem od kurve. Ti misli da e postojati neto posle tog mosta?
Ti ima neku predstavu o onom to e se dogoditi?" "Ono to se mora desiti" ree Pablova ena. "Desie se
ono to mora da se desi." 76 "A za tebe to ne znai nita to e te progoniti kao ivotinju posle te stvari koja
nee doneti nikakve koristi. ak ni da umremo." "Nita" ree Pablova ena. "1 nemoj ni pokuavati da me
zastrai, kukavice." iKukavica" ree Pablo gorko. "Smatra oveka za kukavicu zato to ima taktikog
smisla. Zato to moe unapred da vidi rezultate jedne idiotske stvari. Nije kukaviki znati ta je budalasto."
"Niti je budalasto znati ta je kukaviki" ree Anselmo ne mogavi a da ne stvori poslovicu. "Hoe li da
umre?" ree mu Pablo ozbiljno, i Robert Dordan vide da pitanje nije samo radi fraze. "Neu." "Onda pazi
ta govori. Govori suvie o stvarima koje ne razume. Zar ne vidi da je to ozbiljno?" ree on gotovo
saaljivo. "Zar samo ja vidim ozbiljnost toga?" vidim, pomisli Robert Dordan. Pablo, mome, veruj vidim.
Niko izuzev mene. Ti to vidi, i ja to Tidim, i ta ena je to videla na mom dlanu, ali jo ne zna. Ne, to jo nije
videla. "Jesam li ja vodzia nizata?" ree Pablo. "Ja znam ta govorim. vi ostali ne znate, Taj starac pria
gluposti. Taj starac je samo glasnik i vodi stranaca. Taj stranac je doao ovde da izvri neto u korist
stranaca. Za njegovu korist da mi moramo biti rtvovani. Ja sam za dobro i sigurnost svih nas." "Sigurnost"
ree Pablova ena. "Ne postoji takva stvar. Ima ih sad mnogo ovde koji trae sigur 77nost i stvaraju veliku
opasnost. Traei sada sigurnost gubi sve." Stajala je pored stola s velikom kaikom u ruci. "Postoji
sigurnost" ree Pablo. "U samoj opasnosti ima sigurnosti u znanju kakve mogunosti treba koristiti. To je kao
borac s bikovima koji, znajui ta radi, ne prihvata nikakav sluaj i siguran je." "Dok ga ne proburazi" ree
ena gorko. "Ko liko puta sam sluala matadore kako tako govore pre nego to ih proburaze. Koliko puta
sam sluala Finita kako pria da je sve u znanju i da bik nikad ne probode oveka, nego da pre sam ovek
proburazi sebe bikovim rogom. Uvek oni tako govore iz svoje obesti pre nego ih probodu. A onda ih
poseujemo u bolnici." Sad je imitovala posetu bolesniku. "Zdravo, stari drue. Zdravo" grmela je ona. Onda:
"Buenos, Compadre. Kako si, Pilar?" podraavajui slabi glas ranjenog borca s bikovima. "Kako ti se to
desilo, Finito, Chico, kako se ta smrdIjiva nezgoda tebi desila?" larmala je. Onda govorei tiho i polagano.
"Nije to nita, eno Pilar, nije to nita. Nije trebalo da se desi. Divno sam ga ubio, razume. Niko ga ne bi
bolje ubio. Onda, poto sam ga ubio tano kao to je trebalo i kad je bio apsolutno mrtav, Ijuljajui se na
nogama i taman da padne pod svojom sopstvenom Page 27

teinom, a ja skrenuo od njega s izvesnom dozom obesti i s mnogo dostojanstva kad ti on meni s ledzia
gurne rog izmedziu guzova na stranjici i protera mi ga kroz digericu." Ona poe da se smeje i prestade do
podraava gotovo enski glas borca s bikovima i po 78 novo poe da galami: "Ti i tvoja sigurnost! Zar sam ja
ivela devet godina s tri najslabije plaena matadora na svetu zato da ne bih saznala ta je strah i sigurnost?
Priaj mi o svemu samo ne o sigurnosti. A ti. Kakvu li sam samo veru imala u tebe i u ta se izokrenula. Od
jedne godine u ratu ti si postao lenj, pijanica i kukavica." "Nema pravo da mi tako govori" ree Pablo. "A jo
manje pred svetom i strancem." "Hou da govorim tako" produi Pablova ena. "Zar nisi uo? Zar ti veruje
da jo uvek ovde komanduje?" "Da" ree Pablo. "Ja ovde komandujem." "Ni u ali" ree ena. "Ovde
komandujem ja. Jesi li uo ta kau Ijudi? Ovde samo ja komandujem. Moe ostati ovde ako eli, i jesti
hranu i piti vina, ali, do dziavola, ne previe, i uestvovati u radu, ako eli. Ali ovde ja zapovedam." "Ubio bih
i tebe i stranca" ree Pablo mrso voljno. "Pokuaj" ree ena, "i videe ta e se desiti." "au vode" ree
Robert Dordan ne diui pogleda sa oveka sumorne, teke glave ni sa ene koja je ponosno i
samopouzdano stajala drei veliku kaiku autoritativno kao da je palica. "Marija" zovnu Pablova ena, i kad
devojka udzie na vrata, ree: "vode tom drugu." Robert Dordan prui ruku da izvadi flau i dok je vadio
otkoi pitolj u futroli i zabaci ga na butine. On nali ponovo absint u au, uze au vode koju mu je devojka
donela i poe da naliva u au 79na stolu svaki put pomalo. Devojka mu je stajala pored lakta i posmatrala
ga. "Napolje" ree joj Pablova ena, maui kaikom. "Hladno je napolju" ree devojka, i obrazom do obraza
Roberta Dordana, gledala je ta se deava u ai gde se tenost rastvarala kao oblak. "Moda" ree
Pablova ena, "ali ovde je suvie toplo." Pa onda ree Ijubazno: "Nee dugo." Devojka mahnu glavom i
izidzie. Ne verujem da e on jo dugo tako produiti, pomisli Robert Dordan. U jednoj ruci je drao au, a
druga ruka mu je bila, sada otvoreno, na pitolju. On otkai osigura i oseti poznatu utehu koju mu prui
kockasto izrezani donji deo pitolja, izlizan i skoro gladak, i okrugli, hladni, prijateljski osigura na obarau.
Pablo nije vie gledao njega nego samo enu. Ona produi: "Sluaj me, pijanico. Razume li ko ovde
komanduje?" , Ja komandujem." "Ne. Sluaj. vadi vosak iz svojih dlakavih uiju. Sluaj dobro. Ja
zapovedam." Pablo je pogleda i po licu mu nisi mogao rei ta misli. Gledao je odreito, a zatim pogleda
preko stola u Roberta Dordana. Posmatrao ga je dugo vremena razmiljajui, pa onda ponovo pogleda
nazad u enu. "U redu. Ti komanduje" ree on. "A ako eli moe i on da komanduje. I moete oboje ii do
dziavola." Gledao je enu pravo u lice i izgledalo je da ona njime ne vlada niti na njega utie. "verovatno 80
sam lenj i pijem suvie. Moe me smatrati i kukavicom, ali tu se vara. Ja nisam Page 28

glup." On zastade. "Treba da komandujem i treba da ti se to svidzia. Sad, ako si ena isto koliko i
komandant, treba da nam da neto da jedemo." "Marija" zovnu Pablova ena. Devojka proturi glavu kroz
ebe koje je prekrivalo ulaz u peinu. "Udzii sad i daj veeru." Devojka udzie i ode do niskog stola pored
ognjita, uze emajlisane zdele i donese ih do stola. "Ima vina dovoljno za sve" ree Pablova ena Robertu
Dordanu. "Ne obraaj panju na ono to ta pijanica govori. Kad svrimo s ovim nabaviemo jo. Dovri tu
retku stvar koju pije i uzmi au vina." Robert Dordan proguta ostatak absinta i progutavi ga oseti u sebi
kako mu on stvara toplu, malu, isparljivu, vlanu toplotu proizvedenu hemijskom promenom, i prui au da
mu se nalije vina. Devojka mu zahvati punu au i nasmei se. "Pa, jesi li video most?" upita Ciganin. Ostali
koji nisu otvorili usta posle promene vodzistva svi se sad nagnue da uju. "Jesam" ree Robert Dordan.
"Tu stvar je lako izvriti. Hoete da vam pokaem?" "Da, ovee. Mnogo nas zanima." Robert Dordan izvadi
belenicu iz depa na koulji i pokaza im skice. "Gle, kako izgleda" ree ovek pljosnata lica, koga su zvali
Primitivo, "pa to je ba most." 6 Ernest Hemingvej, Iv 81Robert Dordan je objanjavao kako most treba dii
u vazduh pokazujui vrhom olovke i razloge zato treba tu staviti dinamit. "Kako je to prosto" ree brat, s
oiljkom na licu, koji se zvao Andres. "A kako e uiniti da eksplodiraju?" Robert Dordan je objasnio i to, i,
dok im je pokazivao, oseti da je devojka, posmatrajui, naslonila ruku na njegovo rame. I Pablova ena je
gledala. Samo Pablo se nije zainteresovao, sedeo je odvojeno s aom vina koju je napunio zahvatajui iz
velike zdele napunjene vinom iz meha koji je visio levo od ulaza u peinu. "Jesi li ih mnogo sruio?" upita
devojka Roberta Dordana tiho. "Jesam." ,/Moemo li mi videti kako se to radi?" "Moete. Zato ne?"
"videete" ree Pablo sa svog kraja stola. "Nema sumnje da ete videti." "uti" ree mu Pablova ena i,
setivi se odjednom ta je videla na dlanu to poslepodne, postade estoko i nerazumno Ijuta: "uti, kukavico.
uti, zloguka ptico. uti, ubico." "Dobro" ree Pablo. "utim. Ti sad zapoveda i moe produiti da gleda
lepe slike. Ali zapamti da ja nisam glup." Pablova ena oseti kako joj se bes pretvara u tugu i u jedno
oseanje unitavanja svake nade i obeanja. Poznavala je to oseanje jo kada je bila devojka, i stvari koje
su ga prouzrokovale u itavom njenom ivotu. Sad joj je odjednom nailo i 82 ona ga odstrani i ne htede da
to oseanje dodirne ni nju ni Republiku. Ree: "Sad emo jesti. Sipaj iz lonca u zdele, Marija." Glava v
Robert Dordan gurnu ustranu konjsko ebe koje je visilo na otvoru peine i, Page 29

koraknuvi napoIje, duboko udahnu hladni noni vazdnh. Magle je nestalo i zvezde su se pojavile. Nije bilo
vetra, i sada, van toplog vazduha u peini, tekog od duvanskog dima i dima sa ognjita, tekog od mirisa
kuvanog pirina i mesa, afrana, bibera i ulja, od zaostalog mirisa vina prolivenog iz velike meine koja je
visila pored vrata, obeena o vrat sa etiri noge isturene, tako da se vino toilo kroz slaviriicu utisnutu u
jednu nogu, od vina koje se malo prolilo po zemljanom podu i uguilo miris praine, sada, napolju, van mirisa
razliitih trava koje su visile u kitama s tavanice uz duge vence belog luka, van mirisa bakra, crnog vina i
belog luka, konjskog znoja i Ijudskog znoja koji se osuio na ijudima otrog i sivog Ijudskog znoja i slatkog i
munog konjskog znoja koji se osuio etkanjem pene, dalje Ijudi za stolom, Robert Dordan udahnu duboko
isti noni vazduh planina koje su mirisale na pinije i rosu po travi na livadi uz potok. Pala je velika rosa
otkako je vetar prestao, ali, dok je tu stajao, pomislio je da e do jutra pasti mraz. Dok je stajao diui duboko
i onda oslukujui no, 4u najpre pucanje u daljini, onda kretanje 83sove u umi dole gde je bila ograda s
konjima. Tada u peini u kako Ciganin poe da peva i tiho svira u gitaru. "Od oca sam dobio nasledstvo"
vetaki ovrsnuo glas otro se izvijao i lebdeo. On produi. Bio je to mesec i sunce I mada krstarim po
svetu Potroiti ih nikad ne tnogu. Gitara je tutnjala s akordima kao aplauzom za pevaa. "Dobro" Robert
Dordan u kako neko ree. "Zapevaj nam sad jednu katalonsku, Ciganine." "Neu." "Da. Da. Katalonsku."
"U redu" ree Ciganin i zapeva tuno. Nos mi je pljosnat Lice mi je crno AT ovek sam ipak "01e!" ree neko.
"Produi, Ciganine!" Ciganinov glas izvi se tragino i podrugljivo. Hvala bogu to sam crnac, a ne Katalonac!
"Suvie je larme" u se Pablov glas. "uti, Ciganine." "Da" on u glas ene, "suvie mnogo je larme. Moe
domamiti guardia civil tim glasom, a nije ni lep." "Znam i druge stihove" ree Ciganin i gitara poe da svira.
"uvaj ih za sebe" ree mu ena. Gitara prestade. 84 "Nisam veeras pri glasu. Nije nikakva teta" ree
Ciganin i gurnuvi ebe u stranu stupi napoIje u mrak. Robert Dordan ga je posmatrao kako ide prema
drvetu i dolazi k njemu. "Roberto" Ciganin ree tiho. "Da, Rafaele" ree on. On je znao po glasu da je vino
delovalo na Ciganina. I on sam je popio dva absinta i malo vina, ali glava mu je bila bistra i hladna zbog
napregnutosti koju je izazvala situacija s Pablom. "Zato nisi ubio Pabla?" upita Ciganin vrlo tiho. "Zato da
ga ubijem?" "Mora da ga ubije pre ili posle. Zato nisi koristio trenutak?" "Govori li ozbiljno?" "A ta misli
da su svi oekivali? A ta misli zato je ena poslala devojku napolje? Page 30

Zar veruje da je mogue nastaviti posle onog to se izgovorUo?" "vi ste ga mogli ubiti." "Que va" ree
Ciganin mirno. "To je tvoja stvar. Tri ili etiri puta mi smo oekivali da e ga ubiti. Pablo nema prijatelja."
"Mislio sam" ree Robert Dordan. "Ali sam odustao." "Jeste, svi su to videli. Svi su primetili tvoje pripreme.
Zato to nisi uradio?" "Smatrao sam da to moe da uznemiri vas ili enu." "Qu6 va. A ena eka kao kurva
bitku velikih ptica. Ti si mladzii nego to izgleda." "Mogue." "Ubij ga sad" nagovarao ga je Ciganin. "To
znai izvriti zloin." "Jo bolje" ree Ciganin vrlo tiho. "Manje je opasno. Idi. Ubij ga sad." "Ne mogu na taj
nain. Odvratno mi je, tako ne treba raditi za stvar." "Izazovi ga onda" ree Ciganin. "Ali mora ga ubiti. Tu
nema leka." Dok su govorili sova proleti izmedziu drvea s mekotom potpune tiine, sputajui se pored njih,
pa onda se die, udarajui brso krilima, ali kreui se bez uma perja, kao lovljena ptica. "Gledaj je" ree
Ciganin u mraku. "Tako bi trebalo da se Ijudi kreu." "A po danu, slepa, na drvetu, sa vranama oko sebe"
ree Robert Dordan. "Retko" ree Ciganin. A onda kao sluajno. "Ubij ga" produi on. "Nemoj dopustiti da to
po stane tee." "Sad je trenutak propao." "Izazovi ga" ree Ciganin, "ili iskoristi mir." ebe koje je zatvaralo
peinska vrata se razgrnu i svetlost prodre. Neko je dolazio prema mestu gde su oni stajali. "Lepa je no"
ree ovek tekim, tupim glasom. "Imaemo lepo vreme." To bee Pablo. Puio je rusku cigaretu i, kad bi
povukao dim, u svetlucanju ara pokazalo bi se njegovo okruglo lice. U svetlosti zvezda mogli su videti
njegovo teko telo s dugim rukama. 86 "Ne obraaj panju na onu enu" ree on Robertu Dordanu. U
mraku cigareta je svetlela jasno i videlo se kad je sputao u ruci. "Teka je ona ponekad. vrlo lojalna prema
Republici." Svetlost cigarete se blago pojaavala ili slabila dok je govorio. Mora da govori sa cigaretom u
uglu usta, pomisli Robert Dordan. "Ne treba da imamo nikakvih tekoa. Slaemo se. Drago mi je to si
doao." Cigareta zasvetli. "Nemoj obraati panju na razmirice" ree. "Ti si dobrodoao ovde." "Izvini me
sad" ree. "Idem da vidim kako su osigurali konje." On ode kroz drvee do ivice livade i oni ue kako konji
ru dole. "vidi?" ree Ciganin. "vidi sad? Tako smo propustili trenutak." Robert Dordan ne ree nita.
"Idem dole" ree Ciganin Ijutito. "ta da uradi?" "Qu va, ta da uradim. Bar da ga spreim da ode." "Moe li
on odande odjahati?" Ne" "rvc. Page 31

"Onda idi onamo gde ga moe spreiti." "Tamo je Agustin." "Idi i razgovaraj s Agustinom. Reci mu ta se
desilo." "Agustin e ga sa zadovoljstvom ubiti." "Nikakva nesrea" ree Robert Dordan, "idi onda gore i reci
mu sve kako se desilo." "A onda?" "Ja idem dole na livadu." 87"Dobro, ovee. Dobro" nije mogao da vidi
Rafaelovo lice u mraku, ali je osetio da se smeje. "Sad si dobro pritegao dizgine" ree Ciganin odo bravajui.
"Idi Agustinu" ree mu Robert Dordan. "Da, Roberto, da" ree Ciganin. Robert Dordan ode kroz drvee
tapkajui od drveta do drveta do ivice livade. Gledajui preko nje u mraku koji je na otvorenom bio svetliji od
svetlosti zvezda, vide tamne senke za kolje vezanih konja. Brojao ih je od sebe do potoka po prostoru po
kome su bili ratrkani. Bilo ih je pet. Robert Dordan sede u dnu bora i pogleda preko livade. Umoran sam,
pomisli on, i moda moje rasudziivanje nije tano. Ali moja obaveza je most i da bih je izvrio ne smem
nepotrebno reskirati sebe dogod ne izvrim dunost. Dabome, ponekad je vei rizik ne prihvatiti sluajeve
koje je potrebno prihvatiti, ali ja sam dosad to uradio, nastojei da se situacija razvija svojim tokom. Ako je
istina to Ciganin kae, da su oni oekivali da ja ubijem Pabla, onda je trebalo da to uradim. Ali mi nije nikako
bilo jasno da oni to oekuju od mene. Jer ne valja da stranac ubija tamo gde docnije mora da radi s Ijudima.
To se moe uraditi u akciji, moe se uraditi ako postoji dovoljno discipline, ali u ovom sluaju mislirn da bi bilo
vrlo loe, mada je postojalo iskuenje, izgledalo je da je to najkrai i najjednostavniji nain. Ali u ovoj zemlji
nimalo ne verujem u taj kratak ili taj prost nain, i mada imam apsolutno poverenje u tu enu, ne znam kako
bi ona reagovala na tako drastinu stvar. Umiranje na 88 takvom mestu moglo bi biti vrlo runo, prljavo i
odvratno. ovek ne zna kako bi ona reagovala. A bez te ene nema ovde nikakve organizacije niti ikakve
discipline, a s njom sve moe biti kako treba. Bilo bi idealno kad bi ga ona ubila, ili Ciganin ali on nee ili
straar, Agustin. Anselmo bi ga ubio, kad bih zatraio, mada kae da je protiv ubijanja. On ga mrsi, verujem, i
ima poverenja u meoe i veruje u mene kao u predstavnika onog u ta veruje. Koliko mogu da vidim jedino on
i ena veruju u Republiku ali jo je suvie rano da bi se to znalo. Kad su mu oi navikle na svetlost zvezda,
video je Pabla kako stoji pored jednog konja. Konj je digao glavu od trave zatim je nestrpljivo spustio. Pablo
je stajao pored konja naslanjajui se na nj i kreui se s njim onoliko koliko se konj kretao, to jest duinu
konopca kojim je bio vezan za kolac i tapao ga po vratu. Konju je smetala nenost zato to je pasao. Robert
Dordan nije mogao da vidi ta Pablo radi, niti da uje ta govori konju, ali je video da ga ne odveruje i da ga
ne sedla. On j seo, posmatrao ga i pokuavao da raisti svoj problem. "Ti moj veliki, dobri mali poni" govorio
je Pablo konju u mraku govorio je velikom pastuvu arcu. "Ti divna, belolika velika lepoto. Ti sa velikim
izvijenim vratom kao to je vijadukt mog pueblo" on zasta. "Ali izvijen vie i lepe." Konj je upao travu i
zamahivao glavom dok je upao, smetao mu je ovek i njegova pria. "Nisi ti ni ena, ni budala" ree Pablo
arcu. "Ti, oh, ti, ti, Page 32

89moj verni mali poni. Nisi ti ena slina steni koja gori. Nisi ti drebe nikakve devojke s podstrienom kosom
ili pokret mladuneta jo mokrog od matere. Ti ni ne vredzia, ni ne lae, ni ne razume. Ti, oh, ti, moj veliki,
mali dobri poni." Robertu Dordanu bi bilo vrlo zanimljivo da je uo Pabla kako pria arcu, ali on ga nije uo,
jer sad, uveren da Pablo jedino pregledava konje, i odluivi da nije dobar potez ubiti ga sada, on ustade i
vrati se nazad u peinu. Pablo je ostao na livadi i razgovarao jo dugo s konjima. Konj nije nita razumevao
od onog to je on govorio jedino po tonu glasa razumeo je da su to tepanja i da je on itav dan u ogradi i da
je gladan i da pase koliko mu konopac kojim je vezan dozvoljava i da mu ovek dosadziuje. Pablo odrei
konopac i najzad stade pored konja, ne priajui mu vie. Konj produi da pase i oseti sad olakanje to mu
ovek vie ne dosadziuje. Glava vI U peini, Robert Dordan sede na jednu od sirovom koom obloenih
stolica u uglu pored vatre sluajui enu. Ona je prala posudzie i devojka, Marija ga je brisala i kleei
ostavljala u upljinu u zidu koja je sluila kao polica. "Cudno je" ree, "da El Sordo nije doao. Trebalo je da
stigne pre jedan sat." "Jesi li mu savetovala da dodzie?" 90 .jNisarn. On dolazi svake noi." "Moda radi
neto. Ima posla." "Mogue je" ree ona. "Ako ne dodzie, moraemo ii mi k njemu sutra." "Da. Je li to
daleko odavde?" "Nije. Lep izlet. Dobro je da malo proetam." "Mogu li i ja?" upita Marija. "Smem li i ja da
podziem, Pilar?" "Moe, lepa moja" ree ena, onda, okreui svoje veliko lice. "Zar nije zgodna?" upita
Roberta Dordana. "Kako ti se ini? Malo mrava?" "Meni izgleda vrlo dobro" ree Robert Dordan. Marija
mu napuni au vina. "Popij to" ree ona. "Od tog u izgledati jo lepa. Treba popiti dosta pa da izgledam
lepa." "Onda bolje da prestanem" ree Robert Dorodan. "ve si mi lepa i jo vie nego to." "Tako se govori"
ree ena, "tako govore oni pravi. Kako vie?" "Inteligentna" odgovori Robert Dordan kuso. Marija se
zakikotala i ena tuno zatrese glavom. "Kako lepo poinjete, a kako zavravate, don Roberto." "Nemoj me
zvati don Roberto." "To je ala. Mi u ali kaemo ovde don Roberto. Kao to kaemo senjorita Marija od
ale." "Ja se ne alim na taj nain" ree Robert Dordan. "17 ratu treba svakog s ozbiljnou nazivati
kamarado. alom poinje trule." "Ti si vrlo strog u svojoj politici" zadirkivala ga je ena. "Zar se ne ali?"
"Da. Ja vrlo volim da se alim, ali ne kad nekog oslovljavam. To je kao sa zastavom." 91"Ja mogu da se
naalim i sa zastavom. Sa svakom zastavom" nasmeja se ena. Po meni se svako moe aliti sa svaim.
Staru zastavu utu i zlatnu mi smo zvali gnoj i krv. Zastavu Republike s pur" purom koji joj je dodat nazivamo
krv, gnoj i hipermangan. To je ala." "On je komunist" ree Marija. "Oni su vrlo ozbiljni gente." "Jesi li ti
komunist?" "Ne, ja sam antifaist." "ve odavno?" Page 33

"Otkako sam shvatio ta je faizam." "A kad je to bilo?" "Ima skoro deset godina." "Nije mnogo" ree ena.
"Ja sam republikanka dvadeset godina." "Moj otac je bio republikanac itavog svog ivota" ree Marija.
"Zbog toga su ga i streljali." "1 moj otac je bio republikanac itavog svog ivota. I moj deda" ree Robert
Dordan. "U kojoj zemlji?" "U Sjedinjenim Dravama." "Jesu li ih streljali?" upita ena. "Que va" ree Marija.
"Sjedinjene Drave su zemlja gde je republika. Tamo ne ubijaju zato to si republikanac." "Svejedno, dobro je
imati dedu koji je bio republikanac" ree ena. "To znai da je dobrog soja." "Moj otac je bio u
Republikanskom nacionalnom komitetu" ree Robert Dordan. To je napravilo utisak ak i na Mariju. 92 "A je
li tvoj otac jo aktivan u Republici?" upita Pilar. "Ne. On je mrtav." "Sme li se upitati kako je umro?" "Ubio se."
"Da bi izbegao muenje?" upita ena. "Da" ree Robert Dordan. "Da ga ne bi muili." Marija ga pogleda sa
suzama u oima. "Moj otac nije mogao doi do oruja. Oh, meni je vrlo drago to je tvoj otac doao do
oruja." "Da. To je bila prilina srea" ree Robert Dordan. "Hoemo li razgovarati o neem dragom?" "Onda
smo ti i ja isti" ree Marija. Ona mu stavi ruku na miicu i pogleda ga u lice. On je gledao njeno smedzie lice i
oi, koje, otkako ih je video, nisu nikad bile mlade kao ostali deo njenog lica, ali sad su odjednom postale
gladne i mlade i eljne. "Po izgledu biste mogli biti brat i sestra" ree ena. "Ali verujem da je srea to
niste." "Sad znam zato sam se oseala onako kako sam se oseala" ree Marija. "Sad je jasno." "Que va"
ree Robert Dordan i pruajui ruku pomilova je po glavi. Zeleo je da to uradi celog dana, sad je to uradio i
osetio kako mu se grlo stee. Ona pokrete glavu pod njegovom rukom i nasmei mu se, i on oseti debelu ali
svilastu valovitost podstriene glave kako mu promie izmedziu prstiju. Zatim mu je ruka bila na njenom
vratu, onda je spusti. "Uradi to jo jednom" ree ona. "Celog dana sam elela da to uradi." 93"Docnije" ree
Robert Dordan i glas mu je bio debeo. "A ja" ree Pablova ena svojim snanim glasom. "Treba li da ja sve
to posmatram? Treba li da budem ravnoduna? Ne moe se. Kad nema nita bolje trebalo bi da se Pablo
vrati." Marija ne obrati na nju panju, niti na ostale koji su igrali karata za stolom pri svetlosti svee. "Hoe li
jo jednu au vina, Roberto?" upita. Page 34

,iHou" ree on. "Zato ne bih?" "Imae pijanicu kao to je ja imam" ree Pablova ena. "1 to s onom
neobinom stvari koju pije iz ae i svim ostalim. Sluaj me, Ingles." "Ne Ingles, Amerikane." "Sluaj, onda,
Amerikane. Gde ima nameru da spava?" "Napolju. Napolju mi je pribor za spavanje." "Dobro" ree ona.
"No je vedra." "1 bie hladno." "Napolju dakle" ree ona. "Spavaj napolju. A tvoj materijal e spavati kod
mene." "Dobro" ree Robert Dordan. "0stavi nas za trenutak" ree Robert Dordan devojci i stavi ruku na
njeno rame. "Zato?" "Hou da razgovaram s Pilar." "Moram li otii?" "Da." "ta je?" ree Pablova ena kad
je devojka otila do ulaza u peinu gde je stajala velika meina s vinom i posmatrala Ijude koji su igrali
karata. 94 "Ciganin kae da je trebalo da ga ja " po e on. "Ne" prekide ga ena. "vara se." "Ako je potrebno
da ga " ree Robert Dordan mirno ali s naporom. "verujem, ti bi to uradio" ree ena. "Ne, nije potrebno.
Posmatrala sam te. Ali tvoja ocena je bila tana." "Ali ako je potrebno " "Ne" ree ena. "Kaem ti da mje
poireono. Ciganin ima pokvarenu duu." "Ali u slabosti ovek moe predstavljati veliku opasnost." "Ne, ti ne
razume. Iz toga su iezle sve mogunosti za opasnost." "Ne razumem." "Ti si jo vrlo mlad" ree ona.
"Razumee." Onda devojci. "Marija, dodzii. Mi vie ne razgovaramo." Devojka dodzie i Robert Dordan
prui ruku i pomilova je po glavi. Ona se umiljavae pod njegovom rukom kao mae. Uini mu se da e ona
zaplakati. Ali ona skupi usne, pogleda ga i nasmei mu se. "Za tebe bi bilo dobro da sad ode da spava"
ree ena Robertu Dordanu. "Danas si prevalio velik put." "Dobro" ree Robert Dordan, "uzeu svoje
stvari." 95Glava vII Spavao je u daku za spavanje i inilo mu se da je dugo spavao. Ispruio ga je na
umsko tlo, u zavetrini, pod stenom iza peinskog ulaza, u spavanju se okrenuo i okreui se odgurnuo
pitolj koji je konopiem bio privren za zglavak i bio pored njega pod pokrivaem. Kad je poao na
spavanje, s umornim ramenima i ledziima, zamorenim nogama, i miiima zgrenim od umora tako mu se
zemljite inilo meko, pruajui se prosto u daku po flanelskoj postavi oseti rasko zato to je bio umoran.
Budei se pitao se gde se nalazi, setio se, i onda izvukao pitolj ispod sebe i srean ispruio se nazad u san
s rukom na jastuku nainjenom od njegove odee koja je uredno savijena oko cipela s dzionovima od
konopca. Jednu je ruku savio oko jastuka. Page 35

Onda oseti na ramenu njenu ruku i okrenu se brso, desnom rukom je drao pitolj ispod odee. "O, to si ti"
ree i isputajui pitolj, prui obe ruke i privue je dole. Zagrlivi je oseti kako ona drhti. "Hodi unutra" ree
on. "Hladno je tu napoIju." "Ne. Ne treba. "Udzii" ree on. "O tom emo priati docni je." Ona je drhtala i on je
jednom rukom drao za zglavak na ruci, a drugom je lagano pridravao za miicu. Ona je okrenula glavu.
"Udzii, zeiu" ree on i poljubi je u zatiljak. "Strah me je." 96 "Ne. Nemoj se plaiti. Udzii." "Kako?" "Prosto
se uvuci. Ima mnogo mesta. Hoe da ti pomognem?" "Neu" ree ona. I onda je ula i on je vrsto drao
uza se i pokuavao da je poljubi u usta, a ona je pritisla lice na jastuk nainjen od odee, ali mu je ipak
vrsto rukama obgrlila vrat, dok je on drao. "Ne" ree on i nasmeja se., JMe plai se. To je pitolj." On ga
die i spusti iza sebe. "Sramota me" ree ona, s licem okrenutim od njega. "Ne. Ne treba da te je sramota.
Ovde. Sad." "Ne. Ne treba. Sramota me i strah me." "Nemoj, Zeiu moj. Molim te." "Ne treba. Ako me ti
voli." "volim te. volim te. Oh, volim te. Stavi mi ruku na glaovu" ree ona udaljena od njega s licem jo uvek
u jastuku. Stavio joj je ruku na glavu i milovao je i onda odjednom njeno lice se udalji od jastuka i ona je bila
u njegovom naruju, tesno priljubljena uz njega, s licem uz njegovo i plakala je. Tesno je drao uza se mirnu,
oseajui dugu duinu mladoga tela, i milovao joj glavu i Ijubio vlanu slanost njenih oiju, i dok je plakala
oseao je kroz koulju koju je nosila njene zaobljene, vrste, iljate grudi koje su ga dodirivale. "Ne umem da
poljubim" ree ona. "Ne znam kako." "Nema potrebe za Ijubljenjem." 7 Ernest Hemingvej, ji 97"Moram.
Moram Ijubiti. Moram sve da radim." "Nema potrebe da se radi ma ta. Lepo nam je ovako. Ali ti ima mnogo
odee na sebi." "ta da radim?" "Pomoi u ti." "Je li ovako bolje?" "Da. Mnogo. Je li tebi bolje?" "Da. Mnogo
bolje. I mogu li s tobom da podziem kao to Pilar kae?" "Da." "Ali ne nikakvoj kui. S tobom?" Page 36

"Ne. Kui." "Ne. Ne. Ne. S tobom i biu tvoja ena." Sad dok su leali sve to je bilo s nekirn titom ostalo je
bez njega. Tamo gde je bila hrapavost tkanine sve je bilo glatko, glatkoa i vrsto zaobljeno pripijanje i duga
topla sveina, svea spolja i topla iznutra, dugo i lako i tesno priljubIjivanje, prisno, usamljeno, talasanje s
konturama, koje je stvaralo srenim, mladim i Ijubljenim i sad sve toplo glatko s oblinama, bolom u grudima,
vrsto dranom usamljenou koja je bila takva da je Robert Dordan osetio da nee vie moi da izdri i
ree: "Jesi li druge volela?" "Nikad." Onda odjednom premirui u njegovom naruju. "Ali drugi su mi to
uradili." "Razni." Leala je sad savreno mirno i telo kao da joj je bilo mrtvo i okrenula je glavu od njega. "Sad
me nee voleti." "volim te" ree on. 98 Ali neto se u njemu desilo i ona je to znala. "Ne" ree ona i glas joj
je postao mrtav i prazan. "Nee me voleti. Ali moda e me odvesti kui. I ja u poi kui i nikad neu biti
tvoja ena, niti ma ta." "volim te, Marija." "Ne. To nije istina" ree ona. Onda kao po slednju stvar sa
saaljenjem i nadom: "Ali ja nikad nisam poljubila nijednog oveka." "Poljubi onda mene." "Zelela sam" ree,
"ali ne znam kako. Kad su mi radili te stvari borila sam se dok nisam obnevidela. Borila sam se dok dok dok
mi jedan nije seo na glavu i onda sam ga ugrizla i onda su mi zavezali usta i drali mi ruke iza glave a ostali
su mi to uradili." "volim te, Marija" ree on. "Niko ti nije nita uradio, tebi. Tebe nisu mogli dirnuti. Niko tebe
nije dirnuo, zeiu." "veruje li u to?" "Ja to znam." "1 moe me voleti?" "Mogu te i vie voleti." "Pokuau
da te dobro izljubim." "Poljubi me malo." "Ne znam kako." "Prosto me poljubi." Ona ga poljubi u obraz. Ne"
"IvC. "Kud nosevi odu? Uvek sam se pitala kuda e nosevi." "Gledaj, okreni glavu" i onda su im usne bile
priljubljene tesno i ona je leala vrsto priljubljena 99uza nj i usta joj se otvorie malo i postepeno, i onda,
odjednom, drei je uza se, oseti se sreniji nego ikad, lako, Ijubavno kliktavo, unutarnje srean i bez misli i
neumoran i neumoriv i oseajui jedino veliku slast i ree: "Moj zeiu. Moja draga. Moja mila. Moja dugo
Ijubljena." "ta kae?" ree ona kao iz velike daljine. "Ljubljena moja" ree on. Leali su tu i on je oseao
kako njeno srce udara uz njegovo i svojim stopalom vrlo Page 37

lagano je milovao njene noge. "Ti si dola bosa" ree on. "Da." "Znala si da dolazi u krevet." "Da." "1 nisi se
plaila." "Da. Malo. Ali vie sam se plaila kako e mi biti dok budem izuvala cipele." "A koliko je sati? Lo
sabes?" "Ne znam. Ti nema sata?" "Imam. Ali je iza tvojih ledzia." "Uzmi ga odatle." "Neu." "Onda pogledaj
preko mog ramena." Bilo je jedan sat. Skazaljke su bile svetle u mraku koji je stvarala posteljina. "Tvoja
brada mi grebe rame." "Izvini. Nemam pribora za brijanje." "Meni se to svidzia. Je li ti brada plava?" "Jeste."
"1 hoe li biti duga?" "Nee pre mosta. Marija, sluaj. Da li ?" "Da li ta?" 100 "Da. Sve. Molim. A ako st?e
uradimo moda onda drugi nisu ni postojali." "Da li si mislila na to?" "Ne. Mislim to u sebi, a Pilar mi je to
kazala." "vrlo je mudra." "1 jo jednu stvar" ree Marija tiho. "Rekla mi je da ti kaem da nisam bolesna. Ona
zna te stvari i rekla mi je da ti to kaem." "Rekla ti je da mi to kae?" "Da. Ja sam s njom razgovarala i
kazala joj da te volim. Zavolela sam te im sam te videla danas i volela sam te uvek, ali te nikad ranije nisam
videla i rekla sam Pilar, i ona mi je kazala, ako ti. ikad budem govorila ma ta, ma o emu, da ti kaem da
nisam bolesna. Ostale stvari mi je odavno rekla. Odmah posle voza." "ta ti je rekla?" "Rekla je da se nikom
nita ne moe uiniti ako onaj kome se to ini ne prihvata. I da volim nekog da bi se to sve izbrisalo. Zna,
elela sam da umrem." "Istina je to to ti je rekla." "1 sada sam srena to nisam umrla. Tako sam srena to
nisam umrla. I ti moe da me voli?" "Da. Ja te volim." "1 mogu da budem tvoja ena?" , Ja ne mogu imati
enu radei ono to radim. Ali ti si sad moja ena." "Kad sam jedanput, onda u i biti. Jesam li sad tvoja
ena?" ffla" Marija. Da, zeiu moj." 101 ,l Page 38

" ,. "fOna se vrsto prislonila uz njega i njene usne su traile njegove i onda ih nale i bile na njegovim i on je
nju oseao, sveu, novu i glatku i mladu i Ijupku, toplu, sa sveinom koja se razgrevala, neverovatnu, tu u
njegovoj postelji, poznatu kao to mu je odelo, cipele, dunost, i onda ona zaplaena ree: "A sad brso da
uradimo to se radi da bi drugo sve otilo." "Da" ree ona gotovo estoko. "Da. Da. Da." Glava vIII Nou je
bilo hladno i Robert Dordan je vrsto spavao. Jednom se probudio i, pruajui se, shvatio da je tu devojka,
uurena dole u daku za spavanje, i die lagano i pravilno, i on u mraku zavue glavu unutra zbog
hladnoe, a nebo je bilo tvrdo i otro od zvezda, vazduh mu hladan u nozdrvama, on uvue glavu u toplinu
pokrivaa i po Ijubi njeno glatko rame. Ona se ne probudi i on se okrete od nje na stranu, ponovo s glavom
napoIju u hladnom, leao je budan jedan trenutak oseajui kako navire duga rasko umora i glatka opipIjiva
srea dodira njihovih dvaju tela i onda, ginv nuvi noge koliko god je to duina daka za spavanje
dozvoljavala, strmo skliznu u san. Probudio se u praskozorje i devojka je ve otila. Znao je to dok se budio
i, pruajui ruku napolje, on opipa toplo mesto gde je ona leala. On pogleda na otvor peine i primeti da je
ebe 102 obrubljeno mrazom i vide tanki sivi dim iz rupe u stenama to je znailo da je vatra u kuhinji
upaIjena. Jedan ovek izidzie iz ume, s ebetom preko glave kao sa ponom. Robert Dordan vide da je to
Pablo i da pui cigaretu. Bio je dole kod konja, pomisli. Pablo povue ebe i udzie u peinu i ne gledajui
prema Robertu Dordanu. Robert Dordan pipnu rukom laki mraz koji se nalazio na pohabanoj navlaci pet
godina starog jorgana od balon svile sa zelenim takicama, pa ruku ponovo uvue. Bueno, ree on u sebi,
oseajui poznato milovanje flanelske posteljine, dok je iroko pruao noge, onda ih skupi i okrenu se na
stranu tako da glavom bude okrenut od mesta na kome je znao da e se pojaviti sunce. Qu mas da, mogao
bih jo malo odspavati. Spavao je dok ga zvuk avionskog motora nije probudio. Leei na ledziima video ih
je, faistiku patrolu od tri Fijata, sitne, svetle, kako su se brso kretali preko planinskog neba, u pravcu otkud
su jue on i Anselmo doli. Ova tri su prola i onda ih je nailo jo devet, letei mnogo vie, u preciznoj,
iIjatoj formaciji od tri, tri, tri. Pablo i Ciganin su stajali na ulazu u peinu, u senci, posmatrajui nebo, i dok je
Robert Dordan leao mirno, nebo je sad bilo puno huke motora u visini, i u se novo zujanje motora,
dodzioe jo tri aviona, na visini od manje od hiljadu metara nad istinu. Bili su to dvomotorni bombarderi
tipa Hajnkel jedanjedanaest. 103Robert Dordan, s glavom u senci stena, znao je da ne mogu da ga vide, a
da nije vano i ako ga vide. Znao je da mogu videti konje u ogradi, ako su ma ta traili u planinama. A ako i
nisu nita traili opet su ih mogli videti, ali bi ih tada prirodno mogli smatrati za svoju sopstvenu konjicu.
Onda se ulo novo i jae brujanje i jo tri aviona Hajnkel jedanjedanaest pojavie se nadolazei strmo, kruto,
jo nie, prolazei u strogoj formaciji, njihov sve jai zvuk pribliavao se u kreendu, narastao do
maksimuma i opadao kako su preletali istinu. Robert Dordan odvi sveanj odee od koje je bio napravio
jastuk i navue koulju. Page 39

Bila mu je nad glavom i poeo je da je navlai kad u kako tri aviona nailaze, i on navue pantalone pod
pokrivaem i leao je mirno kad jo tri dvomotorna bombardera tipa Hajnkel naidzioe. Pre nego to su zali
za planinsku kosu on privrsti pitolj, uvi leaj, smesti ga pored stene i sede, sasvim uz stene, i vezivae
svoje cipele sa dzionovima od konopca kad se zujanje aviona koje se pribliavalo pretvori u vee brujanje
nego ikad ranije i jo devet lakih bombardera tipa Hajnkel dodzie u ealonima njihov zvuk je presecao nebo
nadvoje dok su prolazili. Robert Dordan se idui uz stenu primae otvoru peine gde je stajao jedan od
brae, Pablo, Ciganin, Anselmo, Agustin i ena gledajui napolje. "Je li i ranije bilo ovoliko aviona?" upita on.
"Nikad" ree Pablo. "Udzii unutra. videe te." Sunce jo nije udaralo u otvor peine. Tek sada je sijalo na
livadi pored potoka i Robert Dordan je znao da ih ne mogu zapaziti u tamnim, ra 104 nim jutarnjim senkama
drvea i u gustoj senci koju su stvarale stene, ali on udzie u peinu da ih ne bi nervirao. "Ima ih mnogo" ree
ena. "1 biee ih jo vie" ree Robert Dordan. "Kako zna?" upita ga Pablo sa sumnjom. "Ovi sad, imae i
lovce za sobom." Ba tada zaue, jo vie gore, zujanje koje je zavijalo, i kako su prolazili na visini od oko
hiIjadu petsto metara, Robert Dordan izbroja petnaest Fijata u formaciji leta divljih pataka sve po tri u obliku
latinskog slova v. Na ulazu u peinu sva lica su izgledala pribrana i Robert Dordan ree: "Jeste li videli
ovoliko aviona?" "Nikad." "Nema ih mnogo u Segoviji?" "Nije ih nikad bilo tamo, vidziali smo obino tri.
Ponekad est lovaca. Moda tri Junkersa, velika, sa tri motora i lovcima kao pratnjom. Nikad ih nismo ovoliko
videli." To je rdziavo, pomisli Robert Dordan. To stvarno nije dobro. Ovo je koncentracija aviona koja znai
neto rdziavo. Moram sluati kako bacaju bombe. Ali ne, nisu jo mogli dovesti trupe za napad. Nikako pre
noi ili sutra uvee, ni u kom sluaju ne jo. Nee vriti nikakav pokret u ovo vreme. Jo je mogao da uje
zujanje koje se smanjivalo. On pogleda na sat. Sad ve mora da su preli prve linije, bar oni prvi u svakom
sluaju. On navi topericu i posmatrae kazaljku kako se kree unaokolo. Ne, moda jo ne. Sad da. Sad
sigurno. Oni tipa jedanjedanaest to lete dvesta pedeset 105 J.milja na sat u svakom sluaju. Za pet minuta
stignu tamo. Dosad su oni uveliko preli klanac kod Kastilje sav ut i mrk s belim putevima i istakan malim
selima i senkama motora Hajnkel koji se kreu nad zemljom kao senke ajkula to prelaze preko peskovitog
dna okeana. Nije bilo nikakvog bum, bum, praska bombi. Njegov sat je udarao. Oni produuju za Kolmenar,
za Eskorijal, ili do uzletita u Manzanares el Realu, pomisli on, sa starim zamkom povie jezera i patkama u
evaru i lanim aerodromom odmah pozadi stvarnog uzletita sa nemim avionima, ne sasvim sakrivenim, s
propelerima koji se okreu na vetru. Tamo oni idu. Ne mogu da znaju za napad, govorio je on sebi i Page 40

neto u njemu je govorilo zato ne bi mogli? Znali su za sve druge. "Misli li da su videli konje?" upita Pablo.
"Nisu oni traili konje" ree Robert Dordan. "Ali da li su ih videli?" "Nisu ukoliko se od njih nije trailo da ih
po trae." "Da li su ih mogli videti?" "verovatno nisu" ree Robert Dordan. "Ukoliko sunce nije bilo na
drveu." "Ono je na drveu vrlo rano" ree Pablo tuno. "Mislim da oni moraju da misle o drugim stvarima a
ne o tvojim konjima" ree Robert Dordan. ve je prolo osam minuta od kako je namestio topericu i jo se
nije uo nikakav zvuk bombardovanja. "ta radi s tim satom?" upita ena. "Sluam kuda su otili." 106 "0h"
ree ona. Kad je prolo deset minuta on prestade da gleda na sat znajui da su sad isuvie daleko da bi
mogao da ih uje, ak i kad bi uzeo da je zvuku potreban minut da putuje, i ree Anselmu: "Hteo bih da
govorim s tobom." Anselmo izidzie iz peinskog otvora i oni se malo udaljie od ulaza i stadoe iza jednog
bora. "Qu6 tal?" upita ga Robert Dordan. "Kako je?" "Dobro." Jesi li jeo?" ,iNisam. Niko nije jeo." "Pojedi
neto i uzmi neto za jelo u podne. Hteo bih da ti ode da posmatra put. Pribelei sve to prodzie putem
gore i dole." "Nisam pismen." "Nema ni potrebe." Robert Dordan izvue dva lista iz svoje belenice i noem
otkide dva santimetra olovke. "Uzmi, i za tenkove pravi znak" on nacrta nakrivljen tenk, "napravi crticu za
svaki tenk i kad ima etiri crtice, precrtaj ih jednom crtom za peti." "1 mi rauna "Dobro. Naprai jdrui znak,
dva toka i kutiju, za kamione. JUcvfu prazni napravi krug. Ako su puni vojnika napravi pravu liniju. Obelei
topo ve. velike, ovako. Male, ovako. Obelei automobile. Obelei bolnika kola. Tako, dva toka i kutija i krst
na njoj. Obelei peake trupe po etama, ovako, vidi. Mali pravougaonik i onda oznaka pored njega.
Konjicu obelei ovako, vidi? kao konja. Kutija sa etiri noge. To je odeljenje od dvadeset konja. Razume?
Svako odeljenje oznai." 107 "Da. To je veto smiljeno." "Sad" on nacrta dva vea toka sa krugovima
unaokolo i kratkom linijom kao topovskom cevi. "Ovo su protivtenkovska orudzia. Ona imaju gume na
tokovima. Obelei ih. Ovo su protivavionska orudzia" dva toka s topovskom cevi okrenutom navie. "1 njih
obelei. Razume? Jesi li video takve topove?" "Razumem" ree Anselmo. "Dabome, to je jasno." "Povedi
Ciganina sa sobom da on vidi s koga mesta ti posmatra, da moe da te zameni. Nadzii sigurno mesto, ne
suvie blizu i odakle moe do bro i udobno da posmatra. Page 41

Ostani dok ti ne dodzie zamena." "Razumem." "Dobro. I onda tako, kad se ti vrati da ja sve znam ta se
kretalo putem." "Jedan list hartije je za pokrete uz put, drugi za pokrete niz put." Oni pridzioe peini. "Poalji
mi Rafaela" ree Robert Dordan i stade pored drveta. Posmatrao je kako Anselmo ulazi u peinu i kako
ebe pada za njim. Ciganin se istetura napolje, briui usta rukom. "Que tal?" ree Ciganin. "Jesi li se
zabavljao prole noi?" "Spavao sam." "Nije loe" ree Ciganin i naceri se. "Ima li cigaretu?" "Sluaj" ree
Robert Dordan i potrai cigarete u depu. "Treba da ti ode sa Anselmom do mesta sa koga e osmatrati
put. Tamo e ga osta 108 viti i zapamtiti mesto tako da bi mogao odvesti mene ili nekog drugog ko e ga
docnije smeniti. Ti e zatim otii do mesta sa koga e moi da osmotri strugaru i vidi da li je na tom
poloaju bilo ikakvih promena." "Kakvih promena?" "Koliko Ijudi ima sad tamo?" "Osam. Toliko ih je bilo
zadnji put." "vidi koliko ih je sad. vidi posle kog vremena se straa smenjuje na mostu." "Posle kog
vremena?" "Koliko vremena straar stoji i u koliko asova se smenjuje." "Nemam sata." "Uzmi moj." Onda ga
otkopa. "to je sat" ree Rafael divei se. "Gledaj samo kako je sloen. Ovakav sat bi morao da ita i da
pie. Pogledaj samo koliko je cifara. Boljeg od ovog ne moe da bude." "Ne izmotavaj se" ree mu Robert
Dordan. "Ume li da gleda na sat?" "Zato ne bih umeo? Dvanaest podne. Glad. Dvanaest u noi.
Spavanje. est izjutra, glad. Sest posle podne, pijan. Sa sreom. Deset uvee " "Prestani" ree mu Robert
Dordan. "Ne mora izigravati klovna. Hou da ti proveri strau na velikom mostu i mesto na putu nanie
kao i poloaj i strau kod strugare i malog mosta." "To je suvie" nasmei se Ciganin. "Da li stvarno ne
moe da poalje nekog drugog umesto mene?" "Ne, Rafaele. To je vrlo vano. I treba da to uradi vrlo
paljivo i da pazi da te ne uoe." 109"verujem da me nee primetiti" ree Ciganin. "Zato mi govori da
treba da me ne primete? Zar misli da elim da me ucmekaju?" "Shvati te stvari malo ozbiljnije" ree Robert
Dordan. "To je ozbiljno." "Ti od mene trai da stvari uzmem ozbiljnije? Posle onog to si ti radio noas?
Trebalo je da ubije onog oveka, a ti radi ono to si radio? Od tebe se oekivalo da ubije oveka a ne da
ga pravi. Ba kad smo videli nebo toliko puno aviona da bi bilo dovoljno da pobiju i nae ukunbabe i nae
nerodziene unuke sa svima makama, kozama i stenicama, avione koji su stvarali takvu buku dok su
prolazili zamraujui nebo i urlajui kao lavovi da se mleko ugrua u dojkama tvoje matere, i ti trai da
shvatam stvari ozbiljno. Shvatam ih ja ve ozbiljno." "U redu" ree Robert Dordan i nasmeja se i stavi ruku
Ciganinu na rame. "Onda ih Page 42

nemo/ uzimati suvie ozbiljno. Hajde, onda dovri doruak i idi." "A ti?" upita Ciganin. "ta ti radi?" "Idem da
posetim El Sorda." "Posle tih aviona lako je mogue da nee nai nikoga u itavim ovim planinama" ree
Ciganin. "Mora da ih je bilo mnogo koji su se i te kako preznojavali kad su avioni jutros prolazili." "0ni imaju
drugi posao a ne da gone gerilce." "Da" ree Ciganin. Onda zatrese glavom. "A kad li misle da preduzmu taj
posao." "Que va" ree Robert Dordan. "To su najbolji nemaki laki bombarderi. Ne alju ih oni protiv
Cigana." 110 "Zadaju mi strah" ree Rafael. "Takvih stvari, da, njih se plaim." "Oni idu da bombarduju jedan
aerodrom" ree mu Robert Dordan dok su ulazili u. peinu. "Skoro sam siguran da su zbog toga leteli." "ta
kae?" upita ga Pablova ena. Ona mu nali olju kafe i dodade mu konzervu s kondenzovanim mlekom.
"Ima i mleka? Kakav luksuz!" "Ima svega" ree ona. "A posle aviona ima mnogo i straha. Gde kae da su
otili?" Robert Dordan uli malo gustoga mleka u kafu kroz otvor izrezan u kutiji konzerve, obrisa konzervu o
ivicu svoje olje i promea kafu dok nije postala svetlo smedzia. "verujem da su otili da bombarduju neki
aerodrom. Moda u Eskorijalu i Kolmenaru. Moda u sva tri mesta." "Samo nek idu daleko odavde i ostanu
tamo" ree Pablo. "A zato su ovde?" upita ena. "ta ih vodi ovamo? Nikad nismo videli takve avione. Niti u
tolikom broju. Pripremaju li napad?" "Da li je bilo nekog pokreta na putu prole noi?" upita Robert Dordan.
Devojka, Marija, je stajala pored njega ali je on nije gledao. "Ti" ree ena. "Fernando. Ti si prole noi bio u
La Granhi. Kakav je pokret bio?" "Nikakav" odgovori malen ovek otvorena lica, sa oko trideset i pet godina,
s jednim razrokim okom, koga Robert Dordan nije ranije video. "Nekoliko kamiona kao obino. Nekoliko
automobila. Nikakvog pokreta trupa dok sam ja tamo bio." 111"Ide li u La Granhu svake noi?" upita ga
Robert Dordan. "Ja ili neko drugi" ree Fernando. "Neko ide." "0ni idu radi vesti. Radi duvana. Radi sitnica"
ree ena. "Imamo li tamo Ijudi?" "Imamo. Zato ne? One koji rade u centrali. I jo drugih." "Ima li kakvih
vesti?" "Pues nada. Nema nikakvih. Jo uvek ide loe na severu. To nije vest. Na severu ide loe od samog
poetka." "Da li si neto uo iz Segovije?" "Ne, hombre. Nisam pitao." "Ide li u Segoviju?" "Ponekad" ree
Fernando. "Ali opasno je. Postoje kontrolori i trae isprave." "Zna li aerodrom?" "Ne, hombre. Znam gde je,
ali nisam nikad bio blizu njega. Tamo stalno trae isprave." "Niko nije govorio o tim avionima prole noi?" "U
La Granhi? Niko. Ali e veeras sigurno govoriti. Govorili su o govoru Kvepo de Ljana. Nita vie. O, da.
Izgleda da Republika sprema ofanzivu." "Da ta?" Page 43

"Da Republika sprema ofanzivu." "Gde?" "Ne zna se sigurno. Moda ovde. Moda na drugom mestu Siere.
Jesi li uo neto o tome?" "Oni to govore u La Granhi?" "Da, hombre. To sam zaboravio. Ali uvek se mnogo
pria o ofanzivama." 112 "Otkuda to dolazi?" "Otkud? Od raznog sveta. Oficiri priaju u kafanama u Segoviji i
Avili i kelneri to uju. Glasovi se brso raire. Od nekog vremena priaju o ofanzivi koju e preduzeti
Republika u ovim krajevima." "Republika ili faisti?" "Republika. Da su faisti u pitanju svi bi za to znali. Ne, i
to ofanziva prilino velika. Neki priaju da e biti dve. Jedna ovde a druga preko Alto del Leon blizu
Eskorijala. Jesi li uo neto o tom?" "Sta si jo uo?" "Nada, hombre. Nita. O, da. Prialo se i da e
republikanci pokuati da dignu mostove u vazduh, ako dodzie do ofanzive. Ali mostove uvaju." "ali li se
ti?" ree Robert Dordan srui kafu. "Ne, hombre" ree Fernando. "Taj se ne ali" ree ena. "Po nesrei,
ne ali se." "Onda" ree Robert Dordan "hvala ti na vestima. Jesi li jo ta uo? "Ne. Govori se, kao i uvek,
o trupama koje treba da poalju da oiste ove planine. Pria se da su ve krenule. Da su ve upuene iz
valadolida. Ali to se uvek pria. Tom ne treba pridavati vanosti." "A ti" ree Pablova ena Pablu skoro
prkosno, "s tim tvojim priama o sigurnosti." Pablo je pogleda razmiljajui i poea bradu, "ti i tvoji mostovi."
"Kakvi mostovi?" upita Fernando veselo. 8 Ernest Hemlngvej, Iv 113"GIupane" ree mu ena. "Tvrda glavo.
Tonto. Uzmi jo jednu olju kafe i nastoj da pamti jo vie novosti." "Nemoj se Ijutiti, Pilar" ree Fernando
mirno i veselo. "Ne treba da se ovek uznemiruje zbog glasina. Rekao sam tebi i ovom drugu sve ega se
seam." "Nieg vie se ne sea?" upita Robert Dordan. "Ne" ree Fernando s dostojanstvom. "1 srea je
to se i toga seam, jer, poto su to bile samo glasine, nisam na njih ni obraao panju." "Onda ih je moglo
biti i vie?" "Da. Moda. Ali nisam obraao panju. ve godinu dana ne sluam nita nego glasine." Robert
Dordan u brsi smeh koji je probio uzdrljivost devojke Marije koja je stajala pored njega. "Reci nam jo
neku glasinu, Fernandito" ree ona i onda joj se ramena ponovo zatresoe od smeha. "Da se seam, rekao
bih" ree Fernando. "Ispod Ijudskog dostojanstva je sluati glasine i pridavati im vanost." "1 tako emo
spasti Republiku" ree ena. "Ne. vi ete je spasti diui mostove" ree joj Pablo. "Idite" ree Robert
Dordan Anselmu i Rafaelu, "ako ste jeli." "Idemo sad" ree starac i njih dvojica ustadoe. Robert Dordan
oseti jednu ruku na Page 44

ramenu. Bila je to Marija. "Treba da jede" ree ona i ostavi ruku na ramenu. "Jedi da bi ti stomak mogao
podneti jo glasina." 114 ile apetit." Jedi sad pre nego i iniju preda nj. JJ Fernando. un, Fernando. iti ili e
biti sjjar, ta mu "Glasine su "Ne. Ne treb to stigne jo "Ne "Ja sam ti do "Ne pravf Ja se samo adan. "Svi
moranko leava? Nitg "Nita, o . . anak gulaem. "Jedi. To je ono to ti ume. Hajde, jedi." "vrlo je dobro,
Pilar" ree Fernando s net dosto j anstvom. "Hvaia" ree Pilar. "Hvala i opet ti hvala." "Jesi li Ijuta na
mene?" upit Kle Fernando. "Ne. Jedi, hajde." , ree FefiianSo. "Hvala ti." RoBert Dordan pogleda Mariju i
njena ramena poee ponovo da se tresu i ona pogleda ustranu. Fernando je mirno jeo s gordim i
dostojanstvenim izrazom lica, s dostojanstvom kome nije mogla da nakodi ni velika kaika kojom se sluio,
niti curenje soka gulaa koji mu je tekao s krajeva usta. ,iSvidzia li ti se jelo?" upita ga Pablova ena. "Da,
Pilar" odgovori on s punim ustima. "Isto je kao i obino." Robert Dordan potrai Marijinu ruku na svom
ramenu i oseti kako se njeni prsti s uivanjem skupie. "Da li ti se zato svidzia?" upita ena "Da" ree ona.
"Znam. Gula kao i obino. Como siempre. Stvari idu loe na severu kao i obino. Ofanziva ovde kao i
obino. Te trupe dolaze da nas gone odavde kao i obino. Ti bi tom "kao i obino" mogao da poslui kao
spomenik." "Ali dve poslednje vesti su samo glasine, Pilar." "panija" ree gorko Pablova ena. Onda se
okrete Robertu Dordanu. "Ima li ovakvog sveta i u drugim zemljama?" "Nema nigde zemlje kao to je
panija" ree Robert Dordan utivo. "Ima pravo" ree Fernando. "Nema nigde na svetu zemlje kao to je
panija." "Jesi li ikad video neku dragu zemlju?" upita ga ena. "Nisam" ree Fernando, "niti elim." "vidi?"
ree Pablova ena Robertu Dordanu. "Fernandito" ree mu Marija. "Priaj nam neto o tom kako si iao u
valenciju?" "Nije mi se svidziala valencija." "Zato?" upita ga Marija i ponovo stisnu ruku Robertu Dordanu.
"Zato ti se nije svidziala?" "Ljudi nemaju nikakvo ponaanje i nisam ih razumevao. Jedino to znaju to je da
viu Page 45

che jedno na drugo." "Jesu li oni tebe mogli da razumeju?" upita Marija. "Pravili su se da ne mogu" ree
Fernando. "A ta si ti radio tamo?" "Otiao sam ak i ne videvi more" ree Fernando. "Nije mi se svidziao
narod." "Bei odavde, ti nitarijo" ree Pablova ena. "Bei odavde pre nego to mi se smui. U valenciji sam
se najbolje provela u svom ivotu. vamos! valencija. Samo mi ne govori o valenciji." "ta si ti radila tamo?"
upita Marija. Pablova ena sede za sto s ankom kafe, paretom hleba i ankom gulaa. "Que? ta smo
radili tamo. Bila sam tamo kad je Finito imao ugovor za tri borbe u Feria. Nikad nisam videla toliko sveta.
Nikad kafane nisu bile tako pune. Satima se nije moglo dobiti sedite niti ui u tramvaj. U valenciji su Ijudi ili
ceo dan i celu no." "ta si tamo radila?" upita Marija. "Svata" ree ena. "Ili smo na plau i tamo su volovi
izvlaili brodove na jedra iz vode. volove su terali u vodu dok nisu morali da zaplivaju, onda su ih uprezali u
brodove, kad bi volovi ponovo osetili tlo pod nogama, onda bi peskom teturali napoIje. Deset upregnutih
volova vuklo je brod na jedra iz mora ujutru, tako da su se jedino mali talasi lomili o obalu. To je valencija."
"ta si jo radila sem to si posmatrala volove?" "Jeli smo u paviljonima na pesku. Patete napravljene od
kuvanih iseckanih riba i crvenih i zelenih papriica i oraia malenih kao zrnce pirinea. Pateta delikatnih i
mekih, i ribe takve da se zaprepasti. Raii svei iz mora s limunovim sokom. Ruiasti i slatki i samo etiri
zalogaja u jednom. Mnogo smo ih jeli. Onda smo jeli paella sa sveom morskom hranom, lipore u Ijuturama
ostrige, raie potonjake i male jegulje. Onda smo jeli i jo manje jegulje same, kuvane u ulju i siune klice
pasulja savijene na sve strane i tako meke 117da nestaju u ustima bez vakanja. itavo vreme uz to pili smo
belo vino, hladno, lagano i dobro po irideset santima flaa. A na kraju dinja. velika kao kua." "Dinja iz
Kastilje je bolja" ree Fernando. "Que va" ree Pablova ena. "Dinja iz Kastilje je samo prevara. Dinja iz
valencije je za jelo. Kad samo pomislim na dinje duge kao ruka, zelene kao more i sipkave i sone za
seenje i sladzie od ranog letnjeg jutra. Oj, kad samo pomislim na te najmanje jegulje, sitne, delikatne u
hrpama na tanjiru. I pivo u krazima celo poslepodne, pivo koje je svojom hladnoom znojilo krage koji su
bili veliki kao krazi za vodu." "A ta si radila kad nisi jela ili pila?" "vodili smo Ijubav u sobi sa kapcima od
sitnih daica sputenim nad balkonom i povetarcem koji je ulazio kroz otvor pri vrhu vrata koja su se
okretala na arkama. Tu smo vodili Ijubav, soba mrana po danu zbog sputenih kapaka, a sa ulice miris sa
cvetnog trga i vonj baruta iz ispucanih abica koje su se svakog dana u podne pucale za vreme Feria. To je
itava mrea abica, kroz itav grad, i abice su povezane, i eksplozije idu du stubova i ica na tramvaju,
eksplodirajui s velikom bukom i skaui od stuba do stuba s otrinom i praskom da bi ovek teko
poverovao. vodili smo Ijubav i onda bi poruili jo jedan krag piva tako hladnog da su se kapljice znoja
hvatale na au, i kad bi ga devojka donela, ja bih ga na vratima Page 46

uzimala i prislanjala hladni deo kraga na ledzia Finitu dok je on leao, sad, i spavao, ne budei se ni kad je
pivo doneseno i on. bi rekao: 118 "Ne, Pilar. Ne, eno. Pusti me da spavam." A ja bih rekla: "Ne, probudi se i
pij da vidi kako je hladno" i on bi pio ne otvarajui oi i ponovo odlazio da spava, i ja bih legla na jastuk u
dnu kreveta i posmatrala ga kako spava, taman i crnokos, mlad i miran u snu, i popila bih itav krag,
sluajui svirku jedne druine koja je prolazila. "Ti" ree ona Pablu, "zna li ti za takve stvari?" "Mi smo radili
nae stvari" ree Pablo. "Jesmo" ree ena. "Zato ne? I ti si u svoje vreme bio vie mukarac od Finita. Ali
nikad nismo ili u valenciju. Nikad nismo leali zajedno u krevetu i sluali kapelu kako prolazi u valenciji." "To
se nije moglo" ree joj Pablo. "Nismo imali prilike da idemo u valenciju. Kad hoe da bude razumna, ti to
zna. Ali s Finitom nisi digla most u vazduh." "Nisam" ree ena. "To je ostalo nama. voz. Da. Uvek voz. Niko
nita ne moe da kae protiv toga. To jedino ostaje posle sve lenosti, tromosti i neuspeha. To ostaje posle
kukaviluka ovoga trenutka. I bilo je jo mnogo stvari ranije. Ne elim da budem nepravedna. Ali niko ne
moe da govori ni protiv valencije. uje me?" "Meni se nije svidela" ree Fernando mirno. "Meni se nije
valencija svidela." ,Jo govore da je mazga tvrdoglava" ree ena. "Marija, raspremi to da bismo mogli
krenuti." Dok je ona to govorila zaue prvi zvuk aviona koji su se vraali. 119Glava IX Stajali su u otvoru
peine i posmatrali ih. Bombarderi su sad leteli visoko u brsoj, runoj formaciji kao vrh strele parajui nebo
hukom motora nadvoje. Oni imaju oblik ajkula, mislio je Ro bert Dordan, sa irokim perajima i iljatim
glavama kao ajkule iz Golfske struje. Ali ovi, sa irokim perajima od srebra, to bruje, s lakom izmaglicom
oko propelera na suncu, ovi se ne kreu kao ajkule. Kreu se kao neto to nikad ranije nije postojalo. Kreu
se kao mehanizovani strani sud. Treba da pie, ree on u sebi. Moda e opet jednoga dana. Oseti da ga
Marija dri za ruku. Ona ga je gledala i on joj ree: "Na ta ti lie, guapa?" "Ne znam" ree, "na smrt, mislim."
"Meni lie na avione" ree Pablova ena. "Gde su oni mali?" "Moda e preleteti s druge strane" ree Robert
Dordan. "Ovi bombarderi lete vrlo brso, ne mogu ekati na njih i moraju sami da se vraaju. Nikad ih ne
pratimo preko borbenih linija. Nema dovoljno aviona da ih reskiramo." Ba tada tri lovca Hajnkel u formaciji
slova v doletee nisko nad istinu letei prema njima, nad samim vrhovima drvea, kao tuponose igrake s
nadvijenim krilima, da bi se odjednom poveali do svoje strane veliine preletee sa zvukom punim
zavijanja. Bili su tako nisko da su svi oni sa ulaza u peinu mogli da vide pilote sa nabijenim lemovima i
naoarima i al vodzie patrole koji je leprao iza njega. "Ovi mogu da vide konje" ree Pablo. 120 "Ovi mogu
da vide tvoj pikavac" ree ena. "Spusti to ebe." Avioni vie nisu dolazili. Ostali mora da su preletali dalje i
kad se zujanje izgubilo oni izidzioe iz peine napolje. Nebo je sad bilo prazno, visoko i isto. Page 47

"Izgleda kao da je to bio san iz koga smo se probudili" ree Marija Robertu Dordanu. Nije bilo vie ni
poslednjeg, gotovo neujnog zvuka koji do lazi pa te kao prst jedva dodiruje, die se, pa te opet dodiruje,
poto je brujanje ve nestalo i ne moe ni da se uje. "Nisu san i hajde unutra i poisti" ree Pilar. "ta je s
tim?" okrete se ona Robertu Dordanu. "Hoemo jahati ili emo peke?" Pablo je pogleda i zastenja. "Kako
hoe" ree Robert Dordan. "Da peaimo" ree ona. "vie bih volela zbog jetre." "Jahanje je dobro za
jetru." "Da, ali teko za stranjicu. Peaiemo, a ti " ona se okrete Pablu. "Idi dole i prebroj ivotinje da vidi
da ti nisu pobegle s nekim." "Hoe konja, da jae?" upita Pablo Roberta Dordana. "Ne. Hvala ti mnogo.
ta je s devojkom?" "Za nju je bolje da hoda" ree Pilar. "Ukoie se na mnogo mesta i nee biti nizata."
Robert Dordan oseti da mu se lice zacrveni. ,Jesi li dobro spavao?" upita Pilar. Onda ree: "To je istina da
nema nikakve bolesti. Moglo je biti. Ne znam kako se desilo da nije. verovatno jo uvek postoji bog, mada
smo ga sruili. Hajde" 121 ree ona Pablu, "to se ne odnosi na tebe. To je o Ijudima mladziim od tebe.
Nainjenim od drugog materijala. Hajde." Onda Robertu Dordanu: "Agustin pazi na tvoje stvari. Krenuemo
kad on dodzie." Bio je vedar, svetao dan i sad, otkako je izilo sunce, topao. Robert Dordan je gledao veliku
enu smedzieg lica s dobrim iroko rastavljenim oima i etvrtastim, tekim licem, izbrazdanim i prijatno
runim i setnim dok se usne ne bi poele da miu. Gledao je nju, pa onda oveka, tekog i tupog, kako se
kree izmedziu drvea ka ogradi. I ena je gledala za njim. "Jeste li vodili Ijubav?" ree ena. "ta ti je ona
rekla?" "Nije htela da mi kae." "Neu ni ja." "Onda ste vodili Ijubav" ree ena. "Btidi 3 njom to moe
paljiviji." "A ta ako bude imala bebu?" "To nee biti nikakvo zlo" ree ena. "To bi bilo manje zlo." "Nema
mesta za to." "Nee ona ostati ovde. Ona e poi s tobom." "A kud u ja ii? Ne mogu povesti enu onamo
kud idem." "Ko zna? Moda e moi uzeti i dve tamo gde ide." "Tako se ne govori." "Sluaj" ree ena. "Ja
nisam kukavica, ali rano izjutra vidim u stvari sasvim jasno i mislim da ih ima mnogo koji su danas ivi, a
nee videti iduu nedelju." "Koji je danas dan?" "Nedelja." "Que va" ree Robert Dordan. "Druga nedelja je
vrlo daleko. Ako ugledamo sredu, bie dobro. Ne svidzia mi se kad ti tako govori." "Svaki ovek mora
nekom da govori" ree ena. "Pre smo imali veru i druge gluposti. Page 48

Sad svako mora da ima nekoga s kim e moi da razgovara otvoreno, jer se ovek, pored sve sranosti koju
moe da ima, osea vrlo usamljen." "Mi nismo sami. Mi smo svi zajedno." "Pogled na te maine deluje na
oveka" ree ena. "Mi nismo nita prema njima." "Moemo da ih pobedimo." "Gledaj" ree ena. "Poveriu
ti jednu tugu, ali nemoj misliti da mi nedostaje odlunost. Nita nee uticati na moju odlunost." "Kako se
sunce bude dizalo tuga e nestati. Ona je kao magla." "Jasno" ree ena, "kad ba hoe. Moda je to nailo
zato, to sam priala one gluposti o valenciji. I zbog tog promaenog oveka to je otiao da gleda konje.
Mnogo sam ga ranila prianjem. Ubij ga, to da. Psuj ga, u redu. Ali ne ranjavaj ga." "Kako se desilo da si ti s
njim?" "Kako je uopte neko s nekim? U prvim danima pokreta, a i pre, on je bio neto. Neto ozbiljno. Ali
sad, on je gotov. Slavinica je izvuena i vino je isteklo iz meine." "On mi se ne svidzia." "Ni ti se ne svidzia
njemu, i s razlogom. Prole noi sam spavala s njim." Ona se nasmei i zatrese glavom. "vamos a ver" ree
ona. "Rekla sam mu, Pablo, zato nisi ubio stranca?" 122 123 "On je dobar mladi, Pilar" rekao je: "dobar
mladi." Onda sam ja rekla: "Ti shvata da ja sad komandujem?" "Da, Pilar, da" rekao je. Docnije, u noi,
ula sam kako se probudio i kako plae. On plae na isprekidan i ruan nain kao to plae ovek koga kao
da trese neka ivotinja u njemu." "ta je s tobom, Pablo?" rekla sam mu i epala ga i drala. "Nita, Pilar,
nita." "Jeste. Neto ti se deava." "Ljudi" ree. "Kako su me napustili. Gente/ "Da, ali oni su uza me" rekla
sam. "A ja sam tvoja ena." "Pilar" ree on, "seti se voza". Onda je rekao: "Neka ti Bog pomogne, Pilar."
"Zato govori o Bogu?" rekoh mu ja. "Zar se tako govori?" "Da" ree on. "Bog i virgen." "Que va. Bog i
virgen" rekoh mu ja. "Zar se tako govori?" "Strah me je da umrem, Pilar" ree on. "Tengo miedo de morir.
Razume li?" "Onda bei iz kreveta" rekla sam mu. "Nema mesta u jednom krevetu za mene i za tebe i sve
te tvoje strahove." "Onda se on postideo i bio miran, a ja sam spavala, ali, ovee, on je sad ruevina."
Robert Dordan ne ree nita. "itavog ivota me je povremeno obuzimala ta tuga" ree ona., JvIoda to nije
nita" zastade ona i onda produi. Republika je moja velika nada. Ja vrsto verujem u Republiku i imam
veru. Ja arko verujem u nju kao to vernici veruju u tajne." "verujem ti." "A ima li ti tu istu veru?" "U
Republiku?" Page 49

Da," "Da" ree on nadajui se da je rekao istinu. "Srena sam" ree ena. "1 ne plai se?" "Ne plaim se da
umrem" ree on istinito. "A neeg drugog?" "Jedino da ne izvrim svoju dunost kako treba." "Ne da te
zarobe, ega se onaj drugi plaio?" "Ne" ree on istinu. "Strah od toga moe oveka toliko da obuzme da
postane nekoristan." "Ti si vrlo hladnokrvan momak." "Ne" ree on. "Mislim da nisam." "Ne. Ima vrlo hladnu
glavu." "To je zato to sam obuzet svojim radom." 9fAli ti ipak voli neke stvari u ivotu?" "Da. Mnogo. Ali ne
volim da se meaju u moj posao." "voli da pije, znam. videla sam." "Da. vrlo. Ali ne volim da se to mea u
moj posao." "A ene?" "Mnogo mi se svidziaju, ali im ne pridajem mno go vanosti." "Ne mari za njih?"
"Marim. Ali nisam naao nijednu koja bi me zanela kao to kau da treba oveka da zanese." "Mislim da
lae." "Moda malo." 124 125 "Ali do Marije ti je stalo." "Da. Odjedanput i to vrlo mnogo." "1 meni je. Mnogo
mi je do nje stalo. Da. Mnogo." "1 meni" ree Robert Dordan i oseti kako mu glas postaje debeo. "1 meni.
Da." inilo mu je zadovoljstvo da to kae i on to ree sasvim formalno na panskom. "Mnogo mi je stalo do
nje." "Ostaviu vas nasamo poto vidimo El Sorda." Robert Dordan ne ree nita. Onda ree: "To nije
potrebno." "Da, ovee, potrebno je. Nema mnogo vre mena." "Jesi li to videla u dlanu?" upita je on. "Ne.
Nemoj ni misliti na tu glupost s rukom." Ona je odbacila tu stvar kao i mnoge druge koje su mogle da kode
Republici. Robert Dordan nije rekao nita. Posmatrao je Mariju koja je ostavljala posudzie u peini. Obrisala
je ruke, okrenula se i nasmejala mu se. Nije ula ta je Pilar priala, ali kad se nasmeila na Ro berta
Dordana tamno ju je crvenilo oblilo pod mrkom koom i onda mu se ponovo nasmei. "Postoji i dan" ree
ena. "Ima i no, ali postoji i dan. Jasno, nema takve raskoi kao u valenciji u moje vreme. Moete brati
divlje jagode ili neto drugo." Ona se nasmeja. Page 50

Robert Dordan stavi svoju veliku ruku na njeno rame. "Meni je stalo i do tebe" ree on. "Meni si i ti vrlo
draga." "Ti si pravi Don Huan Tenorio" ree ena, zbunjena sad tom nenou. "Ovo je poetak Ijubavi
prema svakome. Evo dolazi Agustin." Robert Dordan udzie u peinu i priblii se mestu gde je Marija stajala.
Ona je posmatrala kako joj prilazi, opet s rumenilom na obrazima i grlu. "Zdravo, zeiu" ree on i poljubi je u
usta. Ona ga tesno privi uza se, pogleda ga u lice i ree mu, "Zdravo, o, zdravo, zdravo." Fernando, sedei
jo uvek za stolom i puei cigaretu, ustade, mahnu glavom i ode, dohvativi puku s mesta gde je stajala
naslonjena na zid. "To je suvie otvoreno" ree on Pilar. "To mi se ne svidzia. Treba da se pobrine za
devojku." "Pobrinula sam se" ree Pilar, "taj drug je njen novio." "O" ree Fernando. "U tom sluaju, poto su
vereni, prihvatam to kao potpuno normalno." "Drago mi je" ree ena. "1 meni isto tako" ree Fernando
ozbiljno. "Salud, Pilar Kuda ide?" "Na gornji poloaj da smenim Primitiva." "Kud kog dziavola ide?" upita
Agustin ozbiljnog malog oveka kad dodzie gore. "Na svoju dunost" ree Fernando s dosto janstvom. "Na
dunost" ree Agustin podrugljivo. "Uinim ti ja neto na mleko tvoje dunosti." Onda obraajui se eni,
"Gde se nalazi ta, da je ne imenujem, stvar koju treba da uvam?" "U peini" ree Pilar. "U dva daka. I ve
mi je muka od tvojih psovki." "J.. . ti mleko tvoje muke" ree Agustin. "Onda idi i poseri se na se" ree mu
Pilar bez estine. 126 127 "Na tvoju mater" odgovori joj Agustin. "Ti je nikad nisi ni imao" ree mu Pilar
uvrede su sad dobile krajnju formu na panskom kad se dela ve ni ne navode nego se podrazumevaju. "ta
oni rade tu unutra?" upita Agustin poverIjivo. "Nita" ree mu Pilar. "Nada. Najzad, sad je prolee, ivotinjo."
"Zivotinjo" ree Agustin uivajui u rei. "Zivotinjo. I ti si. erko kurve nad svim kurvama. Po serem ti se ja na
mleko prolea." Pilar ga lupi po ramenu. "Ti" ree ona i nasmeja se zvonkim smehom. "Nedostaje ti
raznolikost u psovkama. Ali ima snage. Jesi li video avione?" "J.. . ti mleko njihovih motora" ree Agustin
maui glavom i grizui donju usnu. "To je neto" ree Pilar, "to je zaista neto. Ali je to teko izvesti." "Kad
su na toj visini, svakako." Agustin se nasmeja. "Desde luego. Ali bolje se aliti." "Da" ree Pablova ena.
"Mnogo je bolje aliti se, a ti si dobar ovek i ali se sono." "Sluaj, Pilar" ree Agustin ozbiljno. "Neto se
sprema. Zar nije tano?" "Kako ti izgleda?" Page 51

"Gadno da ne moe biti gore. Mnogo je bilo tih aviona. Mnogo aviona." "1 uhvatio te od njih strah kao i
ostale?" "Que va" ree Agustin. "ta misli da spremaju?" "Sluaj" ree Pilar. "Po tom, to taj mladi dolazi
radi mostova, oigledno Republika sprema ofanzivu. Po avionima, faisti se oigledno pripremaju da je
prihvate. Ali zato sad pokazuju avicne?" "U ovom ratu ima mnogo glupih stvari" ree Agustin. "U ovom ratu
budalatinama nema granica." "Jasno" ree Pilar. "Inae mi ne bismo mogli biti ovde." "Da" ree Agustin. "Mi
plivamo u glupostima ve godinu dana. Ali Pablo je ovek koji mnogo zna. Pablo je vrlo mudar." "Zato to
kae?" "Kaem." "Ali mora da razume" objasni Pilar. "Sad mu je suvie kasno da se spase lukavou, a
izgubio je ostalo." "Razumem" ree Agustin. "Znam da sad moramo da idemo. I posto moramo da pobedimo
da bismo konano preiveli, potrebno je da se mostovi diu u vazduh. Ali Pablo je i pored toga to je sad
kukavica, sila." "1 ja sam sila." "Ne, Pilar" ree Agustin. "Ti nisi sila. Ti si hrabra. Ti si odana. Ti ima
odlunosti. Ti ima pronicljivosti. Mnogo odlunosti i sranosti. Ali ti nisi sila." "Misli da je tako?" upita ena
zamiljeno. "Da, Pilar." "Mladi je silan" ree Pilar. "Silan i hladan. vrlo trezvene glave." "Da" ree Agustin.
"On mora da zna svoj posao jer inae ga ne bi slali da to radi. Ali ne znam da li je silan. Za Pabla ja znam da
je silan." 128 9 Ernest Hemingvej, Iv 129 "Ali strah ga je uinio neupotrebljivim, i njegova nesklonost ka
akciji." "Ali je ipak silan." "A ta ti kae?" "Nita. Pokuavam da posmatram stvari pametno. U ovom
trenutku treba da radimo s pameu. Posle mosta moramo odmah da odemo. Sve mora biti spremno.
Moramo znati kuda idemo i kako." "Prirodno." "Za to je Pablo. To se mora lepo izvesti." "Ja nemam poverenja
u Pabla." "U toj stvari, da." "Ne. Ti ne zna koliko je daleko on otiao u svom padu." "Pero es mui vivo. On je
bogami silan. Ako to ne uradimo dobro, mi smo j.. . ni." "Razmisliu o tom" ree Pilar. "Imam itav dan za
razmiljanje o tom." "Za mostove, mladi" ree Agustin. "To on mora da zna. Ali pogledaj samo na kakav fini
nain je onaj drugi organizovao napad na voz." "Da" ree Pilar, "On je stvarno sve to planirao." Page 52

"Ti to se tie energije i odlunosti" ree Agustin. "A Pablo to se tie pokreta. Pablo za povlaenje. Prisili ga
sad da to proui." "Ti si ovek od pameti." "Pametan, da" ree Agustin. "Ali sin picardia. Ali Pablo je za to."
"Uza sav strah i sve ostalo?" "Uza sav svoj strah i sve." "A ta ti misli o mostovima?" "To je potrebno. Ja to
znam. Dve stvari moramo uraditi. Moramo otii odavde i moramo pobe . ma je potrebno da diti. To s m
pobedimo." , Ako je Pablo sila, zato i on to ne uvidzia?" "On eli da stvari ostanu onakve kakve su, zbog
svoje sopstvene slabosti. On eli da ostane u vrtlogu svoje sopstvene slabosti. Ali reka nadolazi. Prisiljen na
promenu, on e biti silan u promeni. Es mui vivo." "Dobro je da ga mladi nije ubio." "Que va. Ciganin je hteo
da ga ja prole noi ubijem. Ciganin je ivotinja." "1 ti si ivotinja" ree ona, "ali inteligentna." ,JMi smo oboje
inteligentni" ree Agustin. "Ali Pablo je talenat." "Suvie teak da se s njim izidzie na kraj. Ti ne zna kakva je
on ruevina." "Jeste, ali ima dara. Gledaj, Pilar. Za ratovanje je oveku potrebna samo pamet. Ali da bi
pobedio potreban je dar i materijal." "Razmisliu o tom" ree ona. "Moramo sad krenuti. Zakasnili smo."
Onda diui glas: "Englez!" zovnu ona "Ingles! Hajde! Da idemo." Glava X "Da se odmorimo" ree Pilar
Robertu Dordanu. "Sedi ovde, Marija, i da se odmorimo." "Trebalo bi da produimo" ree Robert Dordan "i
da se odmorimo kad stignemo tamo. Moram videti tog oveka." 130 131 "videe ga" ree mu ena. "Neina
urbe. Sedi ovde, Marija." "Hajdemo" ree Robert Dordan. "Odmorie mo se na vrhu." / "Ja u sad da se
odirKH J/, ree ena i sede pored potoka. Devojka sedepored nje na vres, sunce Jj Je sijalo na glavu. Simo
je Robert Dordan stajao gledajui preko planinske livade kroz koju je tekao potok pun pastrmki. vres je
rastao onde gde je on stajao. Sivo kamenje se dizalo iz ute paprati koja je smenjivala vres u donjem delu
livade, a nanie je bila tamna linija borova. "Koliko je udaljen El Sordo?" upita on, "Nije daleko" ree ena.
"Preko tog otvorenog zemljita, pa dole kroz susednu dolinu, iznad ume pri vrhu potoka. Sedi tu i zaboravi
na svoju oz Page 53

biljnost." N "Hou da ga vidim i da svrim s tira/1 "Ja bih da pokvasim noge" ree ena i, skidajui cipele s
dzionovima od konopca i svlaei debelu vunenu arapu, stavi desnu nogu u potok. "Boe moj, kako je
hladna." "Trebalo je da uzmemo konje" ree joj Robert Dordan. "Ovo je dobro za mene" ree ena. "Ovo mi
je nedostajalo. ta je s tobom." "Nita, izuzev to mi se uri." "Onda se smiri. Ima vremena. Kakav je ovo dan
i to mi je drago to nisam medziu borovima. Ne moe ni da zamisli koliko ovek moe da se zamori od
borova. Jesi li ti umorna od borova, guapa?" / "Ja ih volim" rep devojka. "Sta ti se svida na njimar "volim
njihov miris i da oseam njihove iglice pod nogama. volim vetar u visokom drveu i kripanje grana kad se
taru jedna o drugu." "Ti voli tek bilo ta" ree Pilar. "Bila bi dragocenost za svakog oveka kad bi umela
malo boIje da kuva. Borova uma postane dosadna. Nisi upoznala bukovu, hrastovu ili kestenovu umu. To
su ume. U takvim umama svako se drvo razlikuje od drugog i tu ima izrazitosti i lepote. Borova uma je
dosadna. ta kae, Ingles?" "1 ja volim borove." "Pero, venga" ree Pilar. "vas oboje. I ja volim borove, ali
smo suvie dugo medziu borovima. Ja sam umorna i od planina. U planinama postoje dva pravca. Gore i
dole, a dole vodi samo ka putu i faistikim gradovima." "Da li nekad idete u Segoviju?" "Que va. S ovim
licem? Ovo lice je poznato. Kako bi ti se svidzialo da bude runa, lepotice moja?" ree ona Mariji. "Ti nisi
runa." "vamos, ja nisam runa. Ja sam rodziena runa. itavog svog ivota bila sam runa. Zna li ti kako
se osea runa ena? Zna li ta to znai biti ruan, a celog ivota oseati u sebi da si lep? To je vrlo udno"
ona stavi drugu nogu u potok, onda je izvue. "Boe, kako je hladna. Gledaj plisku" ree ona i pokaza na
pticu koja je kao siva lopta skakala goredole pored kamena uz potok. "Te ne vrede nizata. Niti pevaju, niti
su za jelo. Jedino da mau repom. Daj mi cigaretu, Ingles" ree ona i uzevi je, pripali je upaljaem
napravljenim od 132 133 Kresiva i ceiiKa, koji je nosila u depu na koulji. Ona povue dim i pogleda Mariju i
Roberta Dordana. "Zivot je vrlo udan" ree ona i pusti dim na nos. "Bila bih odlian ovek, ali ja sam sva
ena i sva runa. Ipak me je mnogo Ijudi volelo i ja sam volela mnogo Ijudi. To je udno. Sluaj, Ingles, to je
zanimljivo. Pogledaj me. Ovako runa kakva sam. Pogledaj me dobro, Ingles." "Nisi ti runa." "Que no?
Nemoj ti meni lagati. Ili" ona se nasmeja dubokim smehom. "Deluje li ve na Page 54

tebe? Ne. To je ala. Ne. Pogledaj runou. Pa ipak ovek ima neko oseanje u sebi koje zaslepljuje oveka
koji te voli. Ti s tim oseanjem zaslepi njega i zaslepi sebe. Onda jednoga dana bez ikakvog razloga on te
vidi runu kakva si stvarno, i nije vie slep, i ti sebe vidi, vidi da si runa, kao to te i on vidi, gubi i svog
oveka i oseanje. Razume li, guapa?" Ona potapa devojku po ramenu. "Ne" ree Marija, "jer ti nisi
runa." "Pokuaj da se koristi svojom glavom, a ne svojim srcem i sluaj" ree Pilar. "Priam vam stvari koje
su vrlo zanimljive. Zar te ne interesuju, Ingles?" "Da. Ali treba da idemo." "Que va, idi. Meni je ovde vrlo
dobro. Onda" produi ona obraajui se Robertu Dordanu kao da govori u razredu gotovo kao da dri
predavanje. "Posle izvesnog vremena, ako si ruan kao ja, ruan kako ene mogu da budu, onda, kaem,
posle nekog vremena oseanje, glupo oseanje da si lep, ponovo pone u tebi da se razvija. Raste kao ku
pus. Kad je oseanje poraslo, vidi te drugi ovek i misli da si lepa i onda sve poinje iznova. Mislim da sam
sad to prola, ali ono jo moe da naidzie. Ti si srena, guapa, to nisi ruzna." "Ali ja sam ruzna" insistirala je
Marija. "Pitaj njega" ree Pilar. "1 ne stavljaj noge u potok, jer e ti se smrsnuti." "Ako Roberto kae da treba
da idemo, onda mislim da treba." "Sluaj je samo" ree Pilar. "Meni je do tog stalo isto koliko i tvom Robertu,
a ja kaem da nam je dobro da se ovde odmorimo pored potoka, i da imamo vremena. Dalje, ja volim da
priam. To je jo jedina stvar koju imamo od civilizacije. Kako bismo inae mogli da se zabavimo. Da li tebe
ovo to ja priam ne interesuje, Ingles?" "Ti pria vrlo dobro. Ali ima drugih stvari koje me vie interesuju
nego prianja o lepoti ili nedostatku lepote." "Onda da priamo o onom to tebe interesuje." "Gde si bila u
poetku pokreta?" "U tom gradu." "U Avili?" "Que va, kakvoj Avili." "Pablo je rekao da je on iz Avile." "Lae.
Hteo je da kae da je iz velikog grada. To je grad" i ona ree ime grada. "1 ta se desilo?" "Mnogo" ree
ena. "Mnogo. I sve runo. Cak i ono to je bilo slavno." "Priaj mi o tom" ree Robert Dordan. "Surovo je"
ree ena. "Ne volim da priam o tom pred devojkom " uzordaru 99A ao mje za nju, ne treba da slua."
"Mogu ja to da sluam" ree Marija. Ona stavi ruku na Roberta Dordana. "Ne postoji nita to ne bih mogla
da ujem." "Ne radi se o tom da li moe da uje" ree Pilar, "nego da li treba da to ispriam pred tobom pa
da te posle mue snovi." "Nee me muiti snovi od jedne prie" ree joj Marija. "Ti misli da posle svega to
se desilo s nama mogu da imam rdziave snove od jedne prie?" "Moda e Ingles imati loe snove od nje."
"Pokuaj i vidi." "Ne, Ingles, ja se ne alim. Da li si ti video poetak pokreta u nekom malom gradu?" Page 55

"Nisam" ree Robert Dordan. "Onda nisi nita video. video si ruevinu onakvu kakav je Pablo danas, ali je
trebalo da ga vidi toga dana." "Priaj." "Ne, neu." "Priaj." "Pa u redu. Ispriau istinski, onako kako je bilo.
Ali ti, guapa, ako dodziem do neeg to bi te uzbudilo, reci mi." "Neu sluati ako me bude izbudziivalo" ree
Marija. "Ne moe biti gore od mnogih stvari." "Bogami, moe" ree ena. "Daj mi jo jednu cigaretu, Ingles, i
vamonos." Devojka se naslonila na vres na obali potoka i Robert Dordan se ispruio, s ramenima na zeirilji,
a glavom na busenu vresa. On prui ruku i potra 2i Manjmu i zaarsa je u svojoj, trljajui obe ruke 0 vres, ona
otvori ruku i prosto je stavi na njegovu dok su sluali. "Bik je to rano ujutru kad su se civiles predali u
kasarnama" otpoe Pilar. "vi ste napali kasarne?" upita Robert Dordan. "Pablo ih je opkolio u mraku,
prekinuo telefonske ice, stavio dinamit na jedan zid i pozvao guardia civil da se preda. Oni nisu hteli. U zoru
je probio zid dinamitom. Nastala je borba. Dva civiles su bila ubijena. etvorica su bila ranjena, a etvorica su
se predala. "Mi smo svi leali po krovovima i po zemlji 1 na ivici zidova i zgrada u ranoj jutarnjoj svetlosti i
oblak praine od eksplozije nije se jo raziao, digao se bio visoko u vazduh, a nije bilo vetra da ga ponese, i
svi smo pucali u provaljenu stranu zgrade, punili puke, pucali u dim, a unutra se jo videla puana vatra i
onda se u uzvik iz dima da vie ne pucamo i etiri civiles izidzioe s rukama uvis. velik deo krova je pao
unutra i zid je otiao i oni su izili da se predaju. ", Ima li ih jo unutra? vikao je Pablo. " Jma ranjenih/ ",
Priuvaj ove, ree Pablo etvorici koji su doli sa mesta odakle smo pucali., Stanite tamo. Uza zid, ree on
civiles. etvorica civiles stadoe do zida, prljavi, pranjavi, poadziaveli, s etvoricom koji su ih uvali s
pukama uperenim u njih, a Pablo i ostali odoe unutra da svre s ranjenicima. ,iPoto su to uradili nije vie
bilo buke ranjenika, niti stenjanja, niti dovikivanja, niti se vie u 136 137 u Kasarm. raoio i ostali izidzioe, i i
ablo je nosio svoju puku obeenu preko ledzia i u ruci pitolj marke Mauzer. "Gledaj, Pilar, ree on. Ovo je
bilo u ruci oficira koji se sam ubio. Ja nikad nisam pucao iz pitolja., Ti, ree on jednom iz garde, pokai mi
kako se njim rukuje. Ne. Ne Page 56

treba da mi pokae. Reci mi/ "etiri civiles su stajali uza zid, znojili se i nisu govorili nita dok je pucnjava
trajala u kasarni. Sve su to bili visoki Ijudi, sa licima kakva imaju guardias civiles kao po mome da su
pravljena. Izuzev to su njihova lica bila obrasla malim ekinjama jer tog poslednjeg jutra ne stigoe se
obrijati i stajali su uza zid i nisu govorili nita. ", Ti, ree Pablo jednom koji je stajao najblie njemu., Kai
kako se njim rukuje/ ", Povuci nanie tu malu polugu, ree ovek vrlo suvim glasom., Povuci zatvara
unazad i pustiga da sklizne napred/ ", ta je zatvara? upita Pablo i pogleda u etiri civiles., ta je zatvara?
", Komad na vrhu koji se pokree/ "Pablo ga povue, ali se zaglavi., ta sad? ree on., Zaglavio se. Slagao si
me/ ", Povuci ga jo unazad i pusti neka lagano sklizne napred, ree civil, i ja nikad nisam ula takav ton
glasa. Bio je sivlji nego jutro bez sunca. "Pablo je povukao i pustio da sklizne kao to mu je ovek rekao i
gornji deo lee na svoje mesto i pitolj je bio otkoen s povuenim udaraem. Pitolj je bio ruan, s malenom
okruglom drkom i pljosnatom cevi, nespretan. itavo to vreme civiles su ga posmatrali i nisu govorili ni rei.
"ta ete uraditi s nama? upita ga jedan. ", Streljati te, ree Pablo. ", Kad? upita ga ovek istim sivim glasom.
"Sad!reePablo. ", Gde? upita ovek. ", 0vde, ree Pablo., 0vde. Sad. Ovde i sad. Imali tadakae? ",
Nada, ree civil., Nita. Ali to je runo/ ", 1 ti si neto runo, ree Pablo., Ti, ubico seljaka. Ti, koji bi streljao
svoju sopstvenu majku/ ", Ja nisam nikad nikoga ubio, ree civil., 1 ne govori o mojoj majci/ ", Pokaite nam
kako se umire. vi koji ste uvek samo ubijali/ ", Nema nikakve potrebe da nas vredzia, ree mu civil., 1 mi
znamo kako se umire/ " rKleknite dole uza zid, s glavom uza zid, ree im Pablo. Civiles pogledae jedan u
drugog. ", Kleknite kad vam kaem, ree Pablo., Dole i kleknite/ ", Kako ti se ovo ini, Pako? upita jedan civil
najviega medziu njima koji je bio razgovarao s Pablom u vezi sa pitoljem. Nosio je kaplarske oznake na
rukavima i znojio se mnogo mada je bilo rano ujutru i jo vrlo hladno. ", Moemo i kleati, odgovori on., Nije
vano. ", Blie je zemlji, ree onaj prvi koji je govorio, pokuavajui da se ali, ali svi su bili suvie ozbiljni za
alu i niko se ne nasmeja. ", Onda da kleknemo, ree prvi civil, i sva etvorica klekoe. Izgledali su vrlo
nezgodno s glava 138 139 i % ma uza zid i rukama sa strane, a Pablo je iao iza njih i streljao ih redom u
potiljak Page 57

pitoljem, idui od jednog do drugog stavljajui cev pitolja na potiljak, i svaki se od njih sruio kad je on
okinuo. Jo i sad ujem pitolj, otar i mukao, i vidim kako se cev mie i glava oveka pada unapred. Jedan
je drao glavu mirno kad je se pitolj dotakao. Jedan je gurnuo glavu unapred i prislonio elo uz kamen.
Jedan je drhtao itavim telom i glava mu se tresla. Samo je jedan stavio ruke pred oi, a on je bio i poslednji i
etiri tela su se skljokala pored zida kad se Pablo okrenuo od njih i priao k nama jo sa pitoljem u ruci. ",
uvaj mi to, Pilar, ree on., Ne znam kako se zakoi, i on mi dade pitolj i stade tu gledajui etiri straara
kako lee pored zida kasarne. Svi koji su bili s nama stajali su tu i gledali ih i niko nije nita rekao. "Zauzeli
smo grad i bilo je jo rano jutro i niko nije nita jeo i niko nije popio kafu i gledali smo jedno drugo i bili smo
svi pranjavi jo odonda kad je dignuta kasarna u vazduh, pranjavi kao to su Ijudi prilikom vridbe ja sam
stajala drei pitolj, bio je teak u mojoj ruci i oseala sam muku u stomaku kad sam gledala u mrtve
straare tamo pored zida i oni isto tako sivi isto tako pranjavi, ali sad je svaki od njih tamo gde je leao
krvlju vlaio suvu prljavtinu pored zida. I dok smo stajali tu, pojavi se sunce iznad dalekih brda, i zasija sad
po putu gde smo stajali i po belom zidu kasarne, a praina u vazduhu bila je zlatna u prvom sunevom svetlu
i jedan seljak, koji je stajao pored mene, pogledao je u zid kasarne, i na ono to je tamo lealo i onda
pogledao u nas i onda u sunce i rekao " vaia, dan koji poinje! ", Sad hajdemo da popijemo kafu, rekoh ja. ",
Dobro, Pilar, dobro, ree on. I mi podziosmo u grad do Trga, i oni su bili poslednji Ijudi koje smo streljali u
tom selu." "ta se desilo s ostalim?" upita Robert Dordan. "Zar nije bilo jo faista u selu?" "Qu va, da nije
bilo vie faista? Bilo ih je jo vie od dvadeset. Ali nijedan nije streljan." "ta ste s njima uradili?" "Pablo je
naredio da ih premlate mlatilima i da ih sa vrha stene bace u reku." "Svih dvadeset?" "Ispriau ti. Nije tako
jednostavno. Ne bih htela vie u ivotu da vidim takav prizor kao to je smrt pod batinama na trgu u vrh
stene iznad reke. "Mesto je podignuto na visokoj obali iznad reke i ima trg s esmom i klupama i drveem
koje tim klupama daje senku. Balkoni na kuama gledaju na trg. est ulica izbija na taj trg i kue koje se
nalaze unaokolo imaju arkade tako da ovek moe da se eta u hladu kad je sunce suvie jako. S tri strane
trga nalaze se arkade, s etvrte je etalite u senci drvea pored litice stene sa rekom duboko dole. Ima oko
sto metara dole do reke. "Pablo je sve to organizovao isto kao to je i izvrio napad na kasarnu. Najpre je
blokirao ulaze u ulice kolima kao da pravi od trga capeu. Za amatersku borbu s bikovima. Faisti su sve
drali u Aiimtamientou, gradskoj venici, koja je bila najvea zgrada s jedne strane trga. Tu je na zidu bio 140
141 oiucaicii su i u 10] ]e zgraai ispod arkada bio faistiki klub. Pod arkadama, na etalitu, ispred kluba
drali su svoje klupske stolice i stolove. Ba tu su, pre pokreta, Page 58

obino pili aperitiv. Stolovi i stolice su bili pleteni. Klub je izgledao kao kafana, ali je bio elegantniji. "Zar ste ih
bez borbe uhvatili?" "Pablo je udesio da ih uhvate nou, pre napada na kasarnu. Ali on je ve bio opkolio
kasarnu. Po hvatali su ih u njihovim kuama istog onog sata kad je napad otpoeo. To je bilo pametno. Pablo
je organizator. Inae bi ga Ijudi bili napadali s bo kova i iz pozadine dok je on napadao kasarnu guardia civil.
"Pablo je vrlo pametan, ali vrlo surov. On je u vezi s tim selom sve dobro isplanirao i uredio. Sluaj. Poto je
napad bio izvren s uspehom i poslednja etiri straara se predala i on ih ubio pored zida, i mi popili kafu u
kafani koja se najranije ujutru otvarala, na uglu odakle polazi autobus, on je produio da organizuje stvar na
trgu. Kola su se nagomilala tano ka" za capeu, izuzev to strana prema reci nije bilk zatvorena. Ostavljena
je otvo rena. Onda je Pablo naredio sveteniku da ispovedi faiste i da ih priesti." "Gde je to uinjeno?" "U
Aiuntamientou, kao to rekoh. Napolju je stajala velika gomila i dok se to sa svetenikom unutra odigravalo
bilo je napolju neto ispada glasnih psovki, ali veina Ijudi je bila vrlo ozbiljna i puna potovanja. Oni koji su
pravili ale bili su ve pijani zbog proslave zauzimanja kasarne i to su bili nekorisni Ijudi koji su mogli biti
pijani u bilo kojem trenutku. "Dok je svetenik bio zauzet tim dunostima, Pablo je organizovao ove na trgu u
dva reda. "Stavio ih je u dva reda kao to se Ijudi svrstavaju za takmienje u vuenju konopca, ili kao to
stoje u gradu da posmatraju kraj biciklistike utakmice sa taman toliko prostora izmedziu sebe koliko da
biciklisti prodziu, ili kao to Ijudi stoje kad ho e da naprave prolaz za litiju. Bilo je dva metra izmedziu redova
i oni su se produavali od vrata Aiuntamientoa pravo preko trga do ivice stene. Tako da bi, sa vrata
Aiuntamientoa, gledajui preko trga, neko ko bi dolazio video dva solidna reda Ijudi koji ekaju. "Bili su
naoruani mlatilima, onakvim kakvim se mlati ito i stajali su na rastojanju poveeg mlatila jedni od drugih.
Nisu svi bili naoruani mlatilima poto ih nisu mogli nai u dovoljnom broju. Ali veina je imala mlatila koja su
nali u magazinu don Guljerma Martina koji je bio faist i pro davao sve vrste poljoprivrednih orudzia. I oni
koji nisu imali mlatila imali su teke pastirske tapine, ili volovske badlje, a neki i drvene vile one sa drvenim
zupcima koje se upotrebljavaju da se pleva i slama razbacuju u vazduhu posle vridbe. Neki su imali srpove i
savijene kuke za etvu ali njih je Pablo stavio na drugi kraj gde su redovi dolazili do ivice stene. "Redovi su
bili mirni i bio je vedar dan kao to je danas vedar i bilo je oblaka visoko na nebu, kao to ih i sad ima, trg jo
nije bio pranjav jer je nocu pala velika rosa, i drveta su bacala senke 142 143 jlii ijuue u reuovima i mogao
si aa cujes voau tee iz bakarne slavine u ustima lava i kako pada u esmu na koju su ene dolazile sa
krazima po vodu da ih napune. "Samo blizu Aiuntamientoa, gde je svetenik vrio svoje dunosti sa
faistima, bilo je razuzdanosti, a i to je dolazilo od onih bezvrednih koji su, kao to sam rekla, bili ve Page
59

pijani i skupili se oko prozora viui bestidnosti i vrlo neslane ale, viui ih unutra kroz elezne reetke na
prozorima. veina Ijudi u redovima stajala je mirno i ula sam jednog kako kae drugome., Hoe li biti ena?
9fA drugi je odgovorio, Nadam se da nee/ "Onda je jedan rekao " 0vde je Pablova ena, Sluaj, Pilar. Hoe
li biti ena? "Pogledala sam ga, bio je seljak odeven u nedeljno odelo i mnogo se preznojavao i ja mu rekoh:,
Nee, Hoakin. Nema ena. Mi ne ubijamo ene. Zato bismo ubijali ene? "A on ree, JNeka je hvala Hristu
to nema ena, a kad to poinje? "A ja sam rekla " im pop svri/ ", A svetenik ", Ne znam, rekla sam i
videla da mu se lice gri i da mu znoj izbija na elo., Nisam nikad ubia oveka, ree on. "Onda e nauiti,
ree seljak do njega., Ali ne verujem da udarac ovim moe da ubije oveka, i drao je mlatilo obema rukama
i gledao ga sa sumnjom. ", To i jeste lepo, ree drugi seljak., Mora ga vie puta udariti/ " jum su zauzeii
vaiaaona. uni urse /vviiu, ree neko., uo sam to pre nego to smo doli u grad/ ", Oni nee nikad zauzeti
ovaj grad. Ovaj grad je na. Navalili smo pre njih, rekoh ja., Pablo nije od onih to ekaju da oni prvi navale/
", Pablo je sposoban, ree drugi " ali pri likvidiranju onih civiles bio je sebian. Zar i ti ne nalazi, Pilar? ",
Jeste, rekoh " ali sad svi uestvuju/ " Da, ree on., Dobro je organizovano. Ali zato ne dobijamo vie vesti o
pokretu? ", Pablo je presekao telefonske ice pre napada na kasarnu. To jo nije popravljeno/ " A" ree on.,
Zbog toga mi ne ujemo nita. Ja sam imao nekih vesti jutros rano od putara/ ", Zato emo ovo tako da
uradimo, Pilar? upita me. ", Da bismo utedeli metke, rekoh., 1 da bi svaki ovek imao deo odgovornosti/ ",
Onda bi trebalo da pone. Da pone/ Ja ga pogledah i videh da plae. "Zato plae, Hoakin? upitah ga.,
Zbog ovog ne treba plakati/ "Kad ne mogu drukije, Pilar, ree., Nisam nikad nikoga ubio/ "Ako nisi video
jedan dan revolucije u malom gradu gde svi znaju sve i gde su svi uvek znali sve, nisi nita video. I toga
dana veina Ijudi u dvostrukom redu na trgu nosila je odeu u ko joj radi u polju, doavi u grad u urbi, ali
neki, ne znajui kako treba da se obuku za prvi dan pokreta, nosili su nedeljna i praznina odela, i oni, vide
144 10 Ernest Hemingvej, Iv 145 m.o. satciii, ne m3 krupn e od je pot i uiie kuji su napaii nu, nose najstarije
odelo, stideli su se to nisu obueni kako treba. Ali nisu hteli da skinu kapute iz straha da ih ne izgube ili da
ih oni nevaljali ne ukradu, i tako su stajali na suncu i ekali da pone. Page 60

"Qnda se vetar digao i na trgu je bila sada suva praina, jer su Ijudi hodali i stajali, i meali se, i poela je da
se die i eovek u tamno plavom nedeljnom kaputu povika, Agua! Agua! i uvar trga, ija je dunost bila da
svakog jutra poliva trg vodom, dodzie i poe da okree cevi i poe da poliva prainu prvo po ivici trga, a onda
prema sredini. Onda se dva reda povukoe unazad i pustie ga da polije prainu u sredini trga iz cevi je u
irokim lukovima brizgala voda i sijala se na suncu, i Ijudi naslonjeni na mlatila ili toljage ili bele drvene vile
posmatrali su kako vodeni mlaz brie prainu. I onda, kad je trg bio lepo poliven i kad nije bilo vie praine,
redovi se opet formirae i jedan seljak uzviknu " Kad emo dobiti prvog faistu? Kad e prvi iziei? ", Uskoro,
ree Pablo sa vrata Aiuntamientoa " Sad e prvi/ Glas mu je bio promukao od vikanja prilikom napada, i od
dima u kasarni. ", Zato toliko odlae? pitao je neko. ", Jo su zauzeti svojim gresima, viknu Pablo. " Jasno,
ima ih dvadeset, ree jedan ovek. ", vie, ree drugi. ", Njih dvadeset imaju mnogo grehova da ispovede/ ",
Da, ali verujem da je to trik da bi dobili u vremenu. Dodue, pred ovakvom opasnosti ovek da se seti svojhj
grenova izuzev omn najih/ nda treba imati strroljenja. Jer kad ih je vivadeset ima dosta v likih grehova i za
njih tno vreme! Fa imam strpljenja, rve drugi. fili bolje je s tim posla. P vaara i f oiti. I za njih i zafia Juli je i
ima mnogo Nije jo vreme r i festival, ree dana, kad ovi ne jedan " iz pleve ijeli smo, ali itivala/ /o danas e
Slobode i drugi " va: stanu, na jei grad i zeijiljaA ", Dans dolazi slobod je zasluili, imati sas ", Cim Aiuntamie
"Nosila sa: od lakovane! k pridravajuai g pravljati da bismo meni " kad emo k radne o: svrim mu., U istoj
zgradi spustila alcem dok ledal da treba koji sam iniala za konopa 1 k ila dob: la ft k koji je set&ni nei mo
ddKrajili s ivil/ ga skinuti, rd kao to je i la za konop sam zadenuL la mi se ui to nisam u: Ali jedan o lar,
keri, m ir. Sad kad to je guardia ", 0nda ojdzi ale ti o i eir guardia civil udara na pitolju, sam povukla
okida pitolj sam zadenu:o struka dugu cev sam ga stavila, aim docnije zaalila Jj umesto eira. jdu ree
mi " Pinosi taj e:vim stvarima kao ", Daj milga, ree on, ja i skidoh ga. ba ga unititi/ Page 61

146 147 ", Js.aKo smo Din na Kraju reda, tu gde etalite ide stenom pored reke, on uze eir u ruku i baci
ga pokretom kakvim pastiri bacaju kamen ispod ruke da bi priterali bika u krdo. eir je zaplovio daleko u
prostoru i videli smo ga sve manjeg i manjeg kako leti dole ka reci s lakovanom koom ko ja se presijavala u
bistrom vazduhu. Pogledah nazad na trg i svi prozori i svi balkoni bili su puni sveta i preko trga pruao se
dvostruki red Ijudi sve do vrata Aiuntamientoa gomila se kupila oko pro zora te zgrade i ula se graja mnogih
koji su govorili i onda uh uzvik i neko ree " Evo prvi dolazi, i to je bio don Benito Garsija, predsednik
optine, i on izidzie gologlav i polako se kretao od vrata dole niz trem, i nita se nije desilo i hodao je
izmedziu redova Ijudi s mlatilima, i nita se nije desilo. Proao je dva oveka, etiri oveka, osam Ijudi i nita
se nije desilo, i hodao je izmedziu tih redova Ijudi, uzdignute glave, debelog sivog lica, s pogledom
upravljenim unapred, ponekad, za trenutak i u stranu, hodao je uporno. I nita se nije desilo. "Sa jednog
balkona neko doviknu " Qu pasa, cobardes! ta je s vama, kukavice? i jo uvek je don Benito hodao
izmedziu Ijudi i nita se ne desi. Onda videh jednog oveka, etvrtog od mene nanie, lice mu se grilo,
grizao je usne i ruke na mlatilu behu mu bele. videh kako gleda prema don Benitu i posmatra ga kako dolazi.
Onda, ba kad je don Benito bio ispred tog oveka, ovek podie mlatilo tako visoko da udari i svog suseda i
snano udari don Benita u glavu sa strane i don Benito ga pogleda i ovek ga ponovo udari i viknu " Evo ti,
Cabron, i udari don Benita u lice i ovaj die ruke k licu i oni ga udarahu dok nije pao i ovek koji ga je prvi
udario pozva ostale da pomognu i povuee don Benita za okovratnik od koulje, a ostali ga epae za ruke i
valjajui mu lice po praini trga vukli su ga etalitem do ivice stene i onda ga bacili u reku. I ovek koji ga je
prvi udario kleao je pored ivice stene gledajui za njim i govorei " Cabron! Cabron! Oh, Cabron! Bio je
kmet don Benita i nikad se nisu dobro slagali. Imali su i neku raspravu o komadu zemlje pored reke koju je
don Benito uzeo od njega i dao je drugome pa ga je ovaj ve dugo mrseo. Taj ovek nije vie uao u red, ve
je seo pored stene i gledao dole gde je don Benito pao. "Posle don Benita nijedan nije hteo da izidzie. Nije
bilo sad graje na trgu, jer su svi ekali da vide ko e to sad da izidzie. Onda se jedan pijanac razdera " Qu
salga el toro! Neka bik izidzie! "Onda neko iz blizine prozora Aiuntamientoa zaurla., Nee da se krenu! Svi se
mole! "Druga pijanica zavika, Jzvucite ih napolje. Hajdemo, izvucimo ih. vreme za molitvu je prolo! "Ali niko
ne izidzie i onda sam videla kako jedan ovek izlazi na vrata. "To je bio don Federiko Gonzales, koji je imao
pilanu i radnju s namirnicama i bio faist prvog reda. Bio je visok i mrav i kosu je eljao preko temena s
jedne strane na drugu da bi prekrio elu, imao je na sebi nonu koulju koju je zadenuo u pantalone. Bio je
bos onako kako su ga odveli od kue i iao je ispred Pabla drei ruke nad glavom, 148 149 a Pablo je iao
iza njega i gurao don Federika uonzalesa puanom cevi u ledzia dok Page 62

don Federiko nije uao u redove. Ali kad ga je Pablo ostavio i okrenuo se prema vratima Aiuntamientoa, don
Federiko nije mogao dalje da hoda, i stao je, s pogledom prema nebu i rukama pruenim navie kao da su
htele da dohvate nebo. ", Nema nogu pa ne moe da hoda, ree neko. ", ta je s tobom don Federiko? Ne
moe da hoda? doviknu mu neko. Ali don Federiko je stajao s rukama nad glavom i samo su mu se usne
micale. ", Produi, povika Pablo sa stepenica., Hajde. ,Jon Federiko je stajao i nije mogao ni da se makne.
Neka pijanica ga podbode pozadi drkom mlatila i don Federiko podskoi kao to ini prestraen konj, ali
ipak ostade na istom mestu s rukama dignutim i pogledom uprtim u nebo. "Onda seljak koji je sedeo pored
mene ree " To je sramota. Ja nemam nita protiv njega, ali takav prizor mora da se okona/ Tako ti on ode
izmedziu redova do njega i probi se do mesta gde je stajao don Federiko i ree., S doputenjem, i snano ga
udari po glavi toljagom. "Onda don Federiko spusti ruke i stavi ih na teme, na elu i nagnute glave prekrivene
rukama, tako da su mu tanke duge dlake koje su inae prekrivale elavo mesto provirivale izmedziu prstiju,
protra brso izmedziu redova i mlatila su mu padala na ledzia i ramena dok ne pade, a oni na kraju reda
digoe ga i zaljuljae i bacie preko stene. Nije otvo rio usta otkako je iziao napolje gurnut Pablovom
pukom. Njemu je jedino bilo teko da se kree unapred. Bilo mu je kao aa ne viaaa svojim nogama. Posle
don Federika, videla sam da su na kraju do ivice stene skupljeni najtvrdzii Ijudi, podzioh onda do arkada
Aiuntamientoa, gurnuh u stranu dve pijanice i pogledah kroz prozor. U velikoj sobi u Aiuntamientou su svi
kleali u polukrugu, molili se, i svetenik je kleao s njima i molio se. Pablo i jedan ovek po imenu Cuatro
Dedos, etiri Prsta, obuar, koji se u to vreme mnogo druio s Pablom, i jo druga dva, stajali su s pukama i
Pablo ree sveteniku " Ko sad ide? a svetenik je produavao da se moli i nije mu odgovarao. ", Sluaj ti,
ree Pablo sveteniku promuklim glasom " Ko sad ide? Ko je sad spreman? "Svetenik nije hteo da odgovori
Pablu i ponaao se kao da on nije tu i videla sam da Pablo postaje vrlo Ijut. ", Da idemo svi zajedno" ree
Pablu don Rikardo Montalvo, koji je bio zemljoradnik, diui glavu on prestade da se moli, da bi govorio. ",
Que va, ree Pablo., Po jedan svaki put kako je koji gotov/ ", Onda idem ja sad, ree don Rikardo. "Neu
nikad biti spremniji/ Dok je govorio, svetenik ga blagoslovi, blagoslovi ga ponovo kad je ustao, ne
prekidajui molitvu, i podie raspee da ga don Rikardo poljubi, don Rikardo ga poljubi i onda se okrenu
Pablu i ree:, Nikad tako spreman kao sad. Ti, Cabron loega soja. Da idemo/ "Don Rikardo je bio malen
ovek sede kose i debelog vrata i na sebi je imao koulju bez okovratnika. Bio je krivonog zbog toga to je
mnogo 150 151 ali., Nemojte biti tuni. Umreti nije nita. Jedina rdziava stvar je umreti od ruku ove canalla.
Ne diraj me, ree on Pablu., Ne diraj me tom tvojom pukom/ "On izidzie na prednja vrata Aiuntamientoa,
sede kose i malih sivih oiju i snanog vrata izgledao je vrlo malen i Ijut. Gledao je na dvostruki red seIjaka i
pljuvao na Page 63

zemlju. Pljuvao je pravu slinu koja je, u takvoj prilici, kao to zna, Ingles, vrlo retka i ree " Arriba Espana!
Dole krivozvana Republika i ja vam.. . mleko vaih otaca/ "Premlatili su ga toljagama na mrtvo, vrlo brso,
zbog uvreda, poeli ga mlatiti im je stigao do prvog oveka, udarili kad je pokuao da hoda s uzdignutom
glavom, udarali ga dok nije pao i seckali ga srpovima i sekama i onda ga je mnogo Ijudi nosilo do ivice
stene i bacilo ga preko i tad je bilo krvi na njihovim rukama i odelu i sad se stvori oseanje da su oni koji
izlaze istinski neprijatelji i da ih treba ubiti. "Dok don Rikardo nije iziao s onom estinom i dobacivanjem
uvreda, sigurna sam, mnogi bi dali ne znam ta, da nisu nikad ni bili u redu. I da je ma ko viknuo " Hajde, da
ostalima oprostimo, dobili su svoju lekciju, sigurna sam da bi se veina sloila. "Ali don Rikardo sa svom
svojom hrabrou nije uinio nikakvu uslugu ostalim. Jer on je razjario Ijude u redovima i dok su oni pre toga
vrili samo svoju dunost i to ne sa velikom sklonou, sad su bili Ijuti i razlika je bila oigledna." povika
neko. ", Pustite svetenika/ " Jmali smo tri razbojnika, daj nam sad svetenika/ ", Dva razbojnika, ree jedan
omalen seljak koji je vikao., Dva razbojnika su bila i sa gospodom/ ", ijim gospodom? ree ovek, a lice mu
je bilo crveno i Ijutito. ", Kad se govori kae se na gospod/ ", Nije on moj gospod, ni u ali, ree dragi., A ti
bolje pripazi na svoj jezik ako nee da se proeta izmedziu redova/ ", Ja sam isto tako dobar slobodnjaki
republikanac kao to si i ti, ree mu mali seljak., Udario sam don Rikarda po ustima, udario sam don
Federika po ledziima, propustio sam don Benita. Ali tvrdim da se na gospod obino kae u govoru i da su to
bila dva lopova/ ", ti ja tvoje republikanstvo. Ti govori don taj, don ovaj/ ", Ovde ih tako zovu! ", Ja ih ne
zovem, cabrones. A tvoj Bog Fuj! Evo jedan dolazi/ "Tad smo videli neprijatan prizor, jer ovek koji je iziao
na vrata Aiuntamientoa bio je don Faustino Rivero, najstariji sin don Celestina Rivera, zemljoposednika. Bio
je visok i imao je utu kosu tek oeljanu od ela navie jer je uvek nosio ealj u depu i oeljao je kosu
sad, pre nego to je iziao. Uveliko je dosadziivao devojkama, a bio je kukavica, i uvek je eleo da postane
borac s biko 153 vima iz zabave. Uvek je iao s Ciganima i borcima s bikovima i sa odgajivaima bikova i
uivao je u tom da nosi andaluzijsku nonju, ali nije imao hrabrosti i svima je sluio za alu. Jedanput je
objavio da e se pojaviti u jednoj borbi priredzienoj u dobrotvorne svrhe za dom staraca u Avili i da e ubiti
bika jaui na konju u andaluzijskom stilu, potroio je mnogo vremena vebajui se, ali kad je video veliinu
bika koga su mu dali, umesto malog sa slabim nogama, koga je on bio odabrao, rekao je da je bolestan, i
kau, da je stavio sam tri prsta u grlo da bi povraao." "Kad su redovi ugledali njega, poee da viu " Hola,
don Faustino. Nastoj da ne povraa/ ", Sluaj, don Faustino, ima lepih devojaka preko stene/ Page 64

", Don Faustino, priekaj jedan trenutak i do veemo ti jednog poveeg bika/ "A drugi je doviknuo " Sluaj,
don Faustino! Jesi li ikad uo da se govori o smrti? "Don Faustino je stajao, pravei se jo uvek hrabar. On je
jo uvek bio pod uticajem onoga to ga je navelo da izjavi ostalima da e on sad izii. Bio je to isti nagon koji
ga je naveo da izjavi da e se boriti s bikovima. Koji ga je naveo da veruje i da se nada da e postati neto
kao matador. Sad je bio podstaknut primerom don Rikarda i stajao je tamo i izgledao lep i hrabar i dao je licu
prezriv izraz. Ali nije mogao da govori. ", Dodzii, don Faustino, dozivao ga je neko iz reda., Dodzii, don
Faustino, ovde se nalazi najvei bik/ "Don Faustino je stajao tamo i mislim, dok je gledao, nije ni sa koje
strane bilo saaljenja prema njemu. Ipak je izgledao lep i uzvien ali vremena je ostajalo sve manje, a
postojao je samo jedan pravac kojim je mogao da ide. ", Don Faustino, viknu neko iz reda " ta eka, don
Faustino? "Sprema se da povraa, ree neko i svi se nasmejae. "Don Faustino, dobaci jedan seljak., B!juj
ako ti to pravi zadovoljstvo. Meni je svejedno/ "Onda dok smo mi posmatrali, don Faustino pogleda redove i
preko trga do stene i kad vide stenu i prazninu iza nje, okrenu se brso i nagnu ka ulazu u Aiuntamiento. "Svi
u redu zaurlae i neko doviknu snanim glasom " Kud ide, don Faustino? Kud ide? "Ide da se baci, viknu
jedan drugi i svi se opet nasmejae. "Onda videsmo opet don Faustina kako izlazi i Pabla iza njega sa
pukom. itavo njegovo dranje se sad promenilo. Iziao je sad, a Pablo iza njega, kao da je Pablo istio
ulicu, a don Faustino bio ono to on gura ispred sebe. Don Faustino je sad iziao i krstio se i molio i onda je
stavio ruke ispred oiju i siao niz stepenice prema redovima. "Pusti ga, viknu neko., Ne diraj ga/ "Ljudi u
redovima su razumeli i niko nije napravio ni pokret da dodirne don Faustina, a on je drao ruke na oima i
ruke su mu se tresle, usta grila, i tako je hodao izmedziu redova. 154 155 "Niko ne ree ni rei i niko ga i ne
taKnu i, kad je bio na pola puta, nije mogao da ide dalje i pade na kolena. "Niko ga ne udari. Ja sam ila du
redova da vidim ta se deava i jedan seljak se nagnu i die ga na noge i ree " Ustani, don Faustino, i
produi. Bik jo nije doao/ "Don Faustino nije mogao sam da hoda i jedan seljak u crnom jeleku pomogao
mu je s jedne strane, a drugi seljak u crnom jeleku i pastirskim izmama s druge strane drei ga pod ruku, a
don Faustino je etao izmedziu redova s rukama ispred oiju, usnama koje nikako nisu mirovale i kosom
zalizanom na glavi koja se sijala na suncu, i kad je prolazio pored seljaka oni bi mu govorili " Don Faustino,
buen provecho, Don Faustino, ovo da bi imao dobar apetit, a dragi, Don Faustino, a sus ordenes. Don
Faustino, po vaoj zapovesti, a jedan koji ni sam nije uspeo kao borac s bikovima, ree " Don Faustino,
Matador a sus ordenes, a drugi " Don Faustino, ima lepih devojaka u raju, don Faustino. I oni su vodili don
Faustina izmedziu redova, drei ga vrsto s obe strane, pridravajui ga dok je hodao oiju pokrivenih
rukama. Ali mora da je gledao Page 65

izmedziu prstiju, jer kad su doli do ivice stene, on ponovo klee, baci se dole, hvatajui se za tlo i drei se
za travu, govorio je " Ne, ne, ne, molim vas. NE. Molim vas. Molim vas. Ne. Ne/ "Onda seljaci koji su ili s
njim i oni drugi, strogi, na kraju reda unue brso iza njega, snano ga gurnue i on se nadzie bez ikakvih
batina s one strane stene i ulo se kako glasno i pitavo plae dok je padao. "Tad sam videla da su Ijudi u
redovima postali surovi i to najpre zbog uvreda don Rikarda i zatim zbog kukaviluka don Faustina. To ih je
uinilo takvim. ", Sad emo drugoga, viknu jedan seljak, a drugi seljak ga potapa po ledziima i ree: Jon
Faustino! Kakva stvar! Don Faustino! ", Sad je ugledao velikoga bika, ree ovaj drugi., Povraanje mu sad
nee nita pomoi/ ", U svom ivotu, ree drugi seljak " u svom ivotu, nisam video nikad tako neto kao to
je don Faustino/ " Jma i drugih, odgovori mu neki drugi., Budi strpljiv. Ko zna ta emo jo videti? " JMoe biti
divova i patuljaka, ree prvi seIjak. Jvloe biti crnaca i neobinih ivotinja iz Afrike. Ali za mene nikad, nikad
nee nita biti slino don Faustinu. Ali sad hajde da vidimo drugoga! Hajde! Da vidimo jo jednoga/ "Pijanice
su dodavale flae anisa i konjaka koje su opljakali iz bara faistikog kluba, pijui ih kao vino, i mnoge Ijude
u redovima je ve poelo malo da hvata, jer su pili posle jakih uzbudzienja sa don Benitom, don Federikom,
don Rikardom i naroito don Faustinom. Oni koji nisu pili iz likerskih flaa, pili su iz konih meina koje su
dodavali jedan drugom, i jedan dodade meni meinu i ja povukoh dobro putajui da mi hladno vino tee niz
grlo iz kone bote jer sam i ja bila vrlo edna. ", Ubijanje izaziva veliku edzi, ree mi ovek s meinom."Que
va, rekoh. Jesi li ti ubijao? 156 157 "Imao si samo sedam godina i bio si u kui, ne moe da zna da li su bili
pijani ili nisu, ree Pilar. "Kao to rekoh, kad su digli crnca dragi put majka me je povukla s prozora tako da
vie nita nisam video, ree Robert Dordan. "Ali otada sam imao iskustva koja pokazuju da je pijanstvo isto
i u mojoj zemlji. Ono je runo i brutalno." "Bio si suvie mlad sa sedam godina, rece Marija. "Suvie mlad za
takve stvari. Nikad nisam videla crnca izuzev u cirkusu. Ukoliko Mavri nisu crnci." "Neki su crnci, a neki nisu,
ree Pilar. "Ja vam mogu priati o Mavrima." "Ne kao to ja mogu, ree Marija. "Ne, ne kao to ja mogu."
"Nemoj govoriti o takvim stvarima, ree Pilar. "To ne valja. Gde smo stali?" "Priali smo o tom kako su Ijudi u
redovima bili pijani, ree Robert Dordan. "Produi." "Nije tano rei pijanstvo, ree Pilar. "Jer, ipak, oni su
bili daleko od pijanstva. Ali ve je bila neka promena u njima i kad je don Guljermo iziao, uspravan,
kratkovid, sed, srednjeg rasta, u koulji u kojoj je bilo dugme za okovratnik, a nije bilo okovratnika, i stao
tamo, krstio se i gledao ispred sebe, ali je video slabo bez naoara, i poao napred lepo i mirno, bio je vie
pojava koja izaziva saaljenje, a ipak neko viknu.Ovamo, don Guljermo. Ovamo, don Guljermo. U ovom
pravcu. Ovde svi mi imamo tvoje proizvode Page 66

"Imali su toliko uspeha alei se sa don Faustinom da nisu mogli da vide sad da je don Gu Ijermo nesto
arugo, i aico ga treba ubiti, da ga treba ubiti brso i s dostojanstvom. , Don Guljermo, povika drugi " Hoe li
da poaljemo nekoga po tvoje naoare? "Don Guljermova kua nije bila kua, jer on nije imao mnogo
novaca i bio je faist jedino iz sno bizma i da bi se uteio to malo zaradziuje, drei radnju s drvenim
orudziima. Bio je faist i zbog religioznosti svoje ene, postao je i sam religiozan iz Ijubavi prema njoj. Ziveo
je u jednom stanu tu u etvrtoj zgradi na trgu i dok je don Guljermo stajao, posmatrajui kratkovido redove,
dvostruke redove u koje je znao da mora da udzie, neka ena poe da vie sa balkona svoga stana i to je
bila njegova ena. ,Guljermo, viknu ona.Priekaj hou da budem s tobom! "Don Guljermo okrenu glavu
onamo otkud je dolazilo vikanje. On je nije mogao videti. Pokua da kae neto, ali nije mogao. Onda mahnu
rukom u pravcu odakle je ena dovikivala i krenu medziu redove. , Guljermo! viknu ona.Guljermo! Oh,
Guljermo! Drala se rukama za ogradu balkona i tresla se unapred i unazad.Guljermo! "Don Guljermo
mahnu rukom u pravcu glasa i krenu izmedziu redova uzdignute glave i ovek bi samo po boji njegovog lica
mogao da pogodi ta on osea. "Onda neka pijanica zaurla " Guljermo! podraavajui visok, kretav glas
njegove ene i don GuIjermo jurnu slepo k tom oveku, sa suzama koje su mu sad tekle niz obraze i ovek
ga snano uda 160 11 Eraest Hemingvej, Iv 161 uuii ouijermo seae oa jacine udarca i sedeo je plaui ali ne
od straha, a pijanice su ga udarale i neka pijanica skoi na njega, stavi mu nogama na ramena, i udarae
ga flaom. Posle toga mnogi Ijudi su otili iz redova, a zamenili su ih pijanice, koji su se rugali, govorili i do
bacivali vrlo rune stvari kroz prozore Aiuntamientoa. ja sam osetila veliko uzbudzienje kad je Pablo streljao
guardia civil, ree Pilar. "To je bila vrlo runa stvar, ali sam mislila neka bude, ako tako mora da bude, i bar
nije bilo svireposti, bilo je liavanje ivota, to je, kako smo svi ovih godina videli, stvar runa, ali je i nunost
ako treba da pobedimo i sauvamo Republiku. "Kad je trg bio zatvoren i redovi obrazovani, ja sam se tom
divila i shvatila to kao Pablovu zamisao, mada mi se inilo da je neto fantastina i da bi bilo potrebno da se
sve ono to ima da se izvri, izvri ukusno, da ne bude odvratno. Svakako, ako je trebalo da narod pogubi
faiste, bilo je bolje to itav narod uestvuje u tom i deli odgovornost, ba kao to sam se nadala da e deliti
koristi kad grad bude na. Ali posle don Guljerma imala sam oseanje stida i gadzienja, i kad su uli pijanice
i olo u redove i kad su posle don Guljerma odustali oni koji su napustili redove u znak protesta, poelela
sam da se potpuno odvojim od redova i udaljila sam se sa trga i sela na klupu pod jedno veliko drvo koje je
tu davalo hlad. "Dva seljaka koji su bili u redovima dodzioe razgovarajui i jedan od njih mi ree " ta je s
tobom, Pilar? , Nita, ovee, rekoh mu. , Jeste, ree " govori. ta je s tobom Page 67

, ini mi se da sam sita, rekoh mu. , 1 mi smo, ree on i obojica sedoe na klupu. Jedan od njih je imao
konu flau s vinom i prui je meni. , Operi usta, ree on, a drugi produavajui razgovor koji su otpoeli ree
" Najgore je to e to doneti nesreu. Niko mi ne moe rei da ubijanje don Guljerma na takav nain nee
doneti nesreu "Onda drugi ree " Ako ih je potrebno sve pobiti, a ja nisam ubedzien u nunost toga, onda ih
treba pobiti pristojno i bez poruge , Ruganje je opravdano u sluaju don Faustina, ree drugi.Jer je on uvek
bio komedija i nije nikad bio ozbiljan ovek. Ali rugati se tako ozbiljnom oveku kao to je don Guljermo
potpuno je neopravdano , Sita sam svega, rekoh mu, i to je zaista bilo istina, jer sam oseala pravu muku
svuda unutra i znojila sam se i imala sam neku muku kao da sam pojela pokvarenu ribu. , Onda nita, ree
jedan seljak.Neemo vie uzeti uea u tom. Ali se pitam ta se deava u ostalim gradovima , Nisu jo
opravili telefonske ice, rekoh.To je nedostatak koji treba otkloniti , Jasno, ree drugi.Ko zna ne bi li bilo bolje
da smo zauzeti pripremanjem grada za odbranu nego to ovde mrcvarimo taj svet tako sporo i su rovo. 162
163 ,Idem da razgovaram s Pablom, rekoh im i ustadoh sa klupe i krenuh ka arkadama koje su vo dile do
vrata Aiuntamientoa odakle su se redovi pruali preko trga. Redovi nisu vie bili ni pravi ni uredni i mnogi su
bili sasvim pijani. Dva oveka su pala i leala na ledziima dodavajui flau jedan drugom. Jedan bi povukao
iz flae i onda viknuo, "viva la Anarquia! leei na ledziima i viui kao da je lud. Imao je oko vrata
crvenocrnu maramu. Drugi je vikao " viva la Libertad! i ritnuo bi nogom u vazduh i ponovo zaurlao " viva la
Libertad! I ovaj je imao crvenocrnu maramu i mahao je njom drei je u jednoj ruci i mahao flaom drei je u
dragoj ruci. ,Jedan seljak koji je napustio redove i sad stajao u senci arkada gledae ih s gadzienjem i ree,
Treba da viu " Zivelo pijanstvo To je jedino u ta oni veruju ,Ne veruju oni ak ni u to, ree drugi seIjak " Ovi
niti ta razumeju, niti ta veruju "Ba tada jedan od pijanica ustade, die obe ruke sa stisnutim pesnicama
iznad glave i viknu " Zivela Anarhija i Sloboda i.... ti mleko Republike! "Drugi pijani ovek, koji je leao na
ledziima, uhvati onog to je vikao za glenjeve i otkotrlja se tako da je i onaj koji je vikao pao na njega i oni
se sad zajedno otkotrljae, onda sedoe i onaj to je povukao svog druga stavi mu ruke oko vrata i dade mu
flau i poljubi crvenocrnu maramu koju je nosio i obojica su zajedno dalje pili. "Ba u tom trenutku zau se iz
redova urlanje. Gledajui prema arkadama nisam mogla vi 164 deti ko je iziao, jer mu se glava nije mogla
videti iznad glava Ijudi koji su se nagomilali oko vrata Aiuntamientoa. Jedino to sam videla to je da Pablo i
Cuatro Dedos nekoga guraju pukama, ali nisam mogla videti koga i zato podzioh napred, do samih redova,
tamo gde su se bili nagurali do vrata. "Bik je sad mnogo guranja i stolovi i stolice iz faistike kafane su bili
svi ispreturani Page 68

izuzev jednog stola na kome je leao neki pijan ovek s glavom nadole i otvorenim ustima i ja uzeh jednu
stolicu i stavih je do stuba i popeh se na nju da bih mogla videti preko glava gomile. "ovek koga su gurali
Pablo i Cuatro Dedos bio je Anastasio Rivas, koji je bio nesumnjivo faista i najdeblji ovek u mestu. Bio je
trgovac itom i agent nekoliko osiguravajuih drutava, a pozajmljivao je i novac uz velike kamate. Stojei na
stolici, videla sam ga kako silazi niz stepenice i ide ka redovima, zadriglog vrata koji mu je prelazio pozadi
preko ruba okovratnika njegove koulje, elava glava mu je sijala na suncu, ali on nikako i ne udzie izmedziu
redova, jer se zau vikanje, ne kao vikanje raznih lica, ve kao jedno zajedniko urlanje, svih njih. Bila je to
runa vika, urlanje itave te pijane gomile u redovima, koja je zajedniki zaurlala, i redovi se rasturie i
jurnue ka njemu i videla sam kako se don Anastasio bacio dole s rukama nad glavom i onda ga ovek nije
vie mogao da vidi, jer su Ijudi skoili na nj. A kad su sili s njega, don Anastasio je bio mrtav, jer mu je glava
bila razmrskana o kamene ploe kojima je arkada bila poploana i vie nisu postojali redovi nego samo
gomila. 165 , JUajdemo unutra, poeli su da viu " Hajdemo po njih , Suvie je teak da ga nosimo, jedan
ovek udari nogom u telo don Anastasija, koji je leao s licem okrenutim zemlji.Neka tu stoji , to bismo vukli
tu trbuinu do stene? Neka je tu , Hajdemo unutra da svrimo s njima, povika jedan " Hajde, podziimo ,
Zato da ekamo ceo dan na suncu? povika drugi. Jdemo "Rulja se sad ugurala u arkadu. vikali su i gurali
se i pravili galamu kao ivotinje i dovikivali " Otvorite! Otvorite! Otvorite!, jer je straa kad su oni rasturili
redove zatvorila vrata Aiuntamientoa. "Stojei na stolici, mogla sam kroz reetke na prozorima Aiuntamientoa
da vidim hol, u njemu je bilo sve kao i ranije. Svetenik je stajao, a oko njega u polukrugu kleali su oni koji
su ostali, i svi su se molili. Pablo je s pukom prebaenom preko ledzia sedeo na velikom stolu ispred stolice
predsednika optine. Noge su mu visile sa stola i savijao je cigaretu. Cuatro Dedos je sedeo na
predsednikovoj stolici i puio cigaretu. Svi straari su sedeli na raznim stolicama uprave, drei puke. Klju
velikih vrata bio je pored Pabla na stolu. "Rulja je vikala, Otvorite! Otvorite! Otvorite, kao da vie neku
bajalicu, a Pablo je sedeo kao da ih i ne uje. On ree neto sveteniku, ali nisam mogla da ujem ta je
rekao zbog larme koju je pravila rulja. ,ibve$teniK mu Kao i ranije mje mta odgovarao, nego se i dalje molio.
Poto me je svet gurao, ja premestih stolicu napred do zida, gurajui je ispred sebe dok su me gurali
otpozadi. Stajala sam na stolici s licem nz reetke prozora, drei se rukama za njih. Jedan ovek se
takodzie pope na stolicu i stavi ruke preko mojih drei se za reetke sasvim sa strane. , Stolica 5e se
slomiti, rekoh mu. ,vrlo vano, ree.Gledaj ih. Gledaj ih, kako se mole , Njegov dah na mom vratu bio je dah
gomile, kiseo kao izbljuvak na ploama trotoara, kao smrad pijanstva, onda on stavi usta na sam otvor
izmedziu reetki, a glava mu bee iznad mog ramena i viknu " Otvorite! Otvorite! to je bilo kao da mi je
gomila na ledziima, kao da me je dziavo pritisnuo. "Sad se gomila nagurala uz sama vrata, tako da su oni
koji su se gurali sa trga Page 69

prignjeili one napred i odatle dotra jedan visok pijan ovek u crnom jeleku sa crvenocrnom maramom oko
vrata i baci se na gomilu i gurnu zbijene Ijude, pa onda ustade, zalete se i ponovo jurnu i viui " Ziveo ja i
anarhija! baci se na ledzia Ijudi koji su se tiskali. "Dok sam ga posmatrala, taj ovek se okrenu od gomile,
ode, sede, napi se vina iz flae, i dok je tako sedeo, primeti don Anastasija, koji je jo leao s licem na
ploama, ali ve mnogo izgaen, pijanica sad ustade i ode do don Anastasija, nagnu se i poli mu tenou iz
flae glavu i odelo, onda izvadi ibice iz depa i upali nekoliko ibica pokuavajui da upali don Anastasija.
Ali vetar je 166 167 uuvau i gasio mu sibice i, posle kratkog vremena, taj visoki pijani ovek sede pored don
Anastasija masui glavom i pijui, naginjao se svaki as da potape po ramenu le don Anastasija. "Citavo to
vreme gomila je vikala da se otvori i ovek na stolici pored mene drao se vrsto za reetke prozora i vikao
da se otvori, dok nisam ogluvila od njegovog glasa kojim mi je urlao pored uva, a dah mu je smrdeo ja
prestadoh da posmatram pijanicu kako pokuava da upali don Anastasija i pogledah u hol Aiuntamientoa
unutra je bilo kao i ranije. Svi su se jo molili kao i ranije, svi Ijudi su kleali, s otvorenim kouljama, jedni
sputene, drugi dignute glave, gledali su u svetenika i raspee koje je on drao, a svetenik se molio brso i
uporno, gledajui iznad njihovih glava, a iza njih je s upaljenom cigaretom sedeo Pablo na stolu i mahao
nogama, s pukom preko ramena, i igrao se kljuem. "videla sam da Pablo opet neto govori sveteniku
naginjui se napred, ali zbog vike nisam mogla da ujem ta je rekao. Svetenik mu nije odgovorio, nego je
produio da se moli. Onda jedan ovek izmedziu onih koji su se molili u polukrugu ustade i videla sam da eli
da izidzie. Bio je to don Hoze Kastro, koga je svako znao kao don Pepea, zakletog faistu i trgovca konjima.
On je ustao malen, istog izgleda, mada je bio neobrijan, u pidami koju je gurnuo u sive prugaste
pantalone. On poljubi raspee i svetenik ga blagoslovi, ustane, pogleda Pabla i mahnu mu glavom ka
vratima. "raoio zatrese giavom i produi da pui. videla sam da don Pepe govori neto Pablu, ali nisam
mogla da ujem ta. Pablo ne odgovori on prosto odmahnu glavom i pokaza put vrata. ,pnda sam videla
kako don Pepe pogleda pravo u vrata i shvatih da nije znao da su bila zatvo rena. Pablo mu pokaza klju i on
ga je posrnatrao jedan trenutak, a onda se okrenu i ode i klee po novo. videla sam da svetenik gleda u
Pabla, a Pablo mu se naceri i pokaza mu klju i svetenik, izgleda, prvi put shvati da su vrata zakljuana i
inilo mi se kao da e poeti da mae glavom, ali je samo malo nakrivio ustranu i produio da se moli. "Ne
mogu da razumem kako nisu shvatili da su vrata zakljuana, izuzev ako su toliko bili obuzeti molitvom i
svojim sopstvenim mislima ali tad su svakako shvatili i razumeli su viku, i morali su da znaju da se sad sve
izmenilo. Medziutim drali su se isto kao i ranije. "Sada je bila takva dreka da nita nisi uo 1 onaj pijani to
je stajao na stolici pored mene zatrese rukama reetke i zaurla " Otvorite! Otvorite! dok mu glas nije
promukao. "videla sam kako Pablo ponovo govori sa svetenikom i kako mu ovaj ne odgovara. Page 70

Onda videh Pabla gde skida puku s ramena, prilazi i gura njome svetenika u rame. Svetenik uopte ne
obrati na njega panju a ja videh kako Pablo zatrese glavom. Onda je preko ramena neto govorio Cuatro
Dedosu i Cuatro Dedos ree neto ostalim straarima i oni svi ustadoe i odoe u najudaljeniji ugao sobe i
ostadoe tamo sa svojim pukama. 168 169 "viaen JtaKo raoio govon nesto Juatro Dedosu i ovaj predzie
preko dva stola i nekoliko klupa, a straari su stajali iza njega sa pukama. Napravili su neku vrstu barikade
u uglu sobe. Pablo se nagnu i ponovo gurnu svetenika pukom u rame ali primetih da ga don Pepe
posmatra, a ostali se nisu osvrtali nego su produavali da se mole. Pablo mahnu glavom, i videi da ga don
Pepe posmatra mahnu njemu glavom i digavi ruku pokaza mu klju. Don Pepe je razumeo, spustio je glavu
i poeo vrlo brso da se moli. "Pablo zamaha nogama, skoi sa stola i obidzie ga i dodzie do visoke
predsednikove stolice koja je stajala na uzvienom podijumu iza velikog stola za venike. On sede na nju i
zavi cigaretu, posmatrajui itavo vreme faiste kako se mole sa svetenikom. Nije se mogao primetiti
nikakav izraz na njegovom licu. Klju je bio na stolu ispred njega. To je bio veliki gvozdeni klju, dug dva
pedlja. Onda je Pablo viknuo neto straarima, ali nisam ula ta, i jedan je straar otiao do vrata. videla
sam da se svi sad mole bre nego ikad i znala sam da su sad oni svi shvatili. "Pablo neto ree sveteniku,
ali svetenik ne odgovori. Onda se Pablo nagnu unapred, dohvati klju i dobaci ga ispod ruke straaru kod
vrata. Straar ga uhvati i Pablo mu se nasmei. Onda straar stavi klju u vrata, otvori ih i povue prema
sebi, povijajui se unazad kad gomila jurnu. "videla sam ih kako su uli i ba tada pijanica na mojoj stolici
poe da vie " Ajii! Ajii! Ajii i gurnu glavom napred tako da nisam nita vie mogla da vidim i povika " Ubijte ih!
Premlatite ih! Ubij te iH! i gurnu me s ooe ruKe ustranu, taKo aa msam mogla nita da vidim. "Munula sam
ga laktom u trbuh i rekla " Pijanico, ija je ovo stolica? Pusti me da vidim "Ali on je dalje tresao pesnicama i
rukama reetke i vikao " Ubijte ih! Premlatite ih! Premlatite ih! Tako! Premlatite ih! Ubijte ih! Cabrones!
Cabrones! Cabrones! "Ja ga snano munuh laktom i rekoh " Cabron! Pijanico! Pusti me da vidim "Onda on
obe svoje ruke stavi na moju glavu da bi me gurnuo dole i da bi mogao bolje da vidi, nasloni se svom
teinom na moju glavu i produi da vie " Premlatite ih! Tako! Premlatite ih "Premlatili tebe da Bog da, rekoh
ja i munuh ga snano tamo gde e ga zaboleti i zabolelo ga je i on spusti ruke s moje glave, zgri se i ree "
No hai derecho, mujer. To nema pravo da radi, eno I u tom trenutku, gledajui kroz reetke, videla sam
hol pun Ijudi koji su udarali toljagama, mlatili mlatilima, podbadali, lupali, gurali Ijude, kreui na njih u
gomilama sa belim drvenim vilama koje su sad bile crvene i prelomljenih ralji, i to se deavalo po celoj sobi,
dok je Pablo sedeo na velikoj stolici s pukom preko kolena, i posmatrao, a oni su vikali, mlatili, probadali i
Ijudi su vritali kao konji za vreme poara. I videh svetenika kako se sa zadignutim suknjama pentra preko
klupe i Ijude za njim kako zamahuju srpovima i seivima i jednog kako dohvati Page 71

njegovu tuniku i onda se u jedan krik i jo jedan i videla sam kako mu dva oveka dohvataju ledzia
srpovima dok ga trei dri za tuniku, a svetenik je drao ruke nagore i 170 171 osianjao se na nasion
stolice, i onda se stoiica na kojoj smo stajali pijanica i ja, slomi, i pijanica i ja se nadziemo na trotoaru koji je
smrdeo na proliveno vino, na izbljuvak. Pijanica mi je pretio prstom i govorio " No hai derecho, mujer, no hai
derecho! Mogla si da me povredi I svet je gazio po nama da bi uao u hol Aiuntamientoa i jedino to sam
mogla da vidim bili su Ijudi koji su ulazili na vrata i pijanica koji sedi prema meni i dri se za mesto gde sam
ga udarila. "To je bio kraj ubijanja faista u naem gradu i srena sam to nisam videla vie, ali da nije bilo
pijanice videla bih sve. Tako je on i dobro doao, jer ono to se desilo u Aiuntamientou bilo je alosno i videti.
"Ali drugi pijanica bio je jo udniji. Kad smo ustali, poto nam se stolica slomila, a svet se jo gomilao u
Aiuntamientou, videla sam na trgu drugog pijanicu sa crvenocrnom maramom, kako po novo poliva neim
don Anastasija. Glava mu se klatila s jedne strane na dragu i jedva je mogao i da sedi, ali je neto prolivao i
palio ibice pa opet prolivao i palio ibice i ja mu pridzioh i rekoh " ta radi, bestidnie? , Nada, mujer, nada,
ree on.Pusti me na miru "1 moda sam ja tako stala da sam stvarala zaklon od vetra, jer ibica uhvati i plavi
plamen poe da zahvata rame od kaputa don Anastasija i zatim potiljak i pijanica die glavu i povika snanim
glasom " Spaljuju mrtvace! Spaljuju mrtvacer , Ko? ree neko. , Gde? upita neko drugi. , Ovde, riknu
pijanica.Ba ovde "Onda neko snano udari pijanicu posred glave mlatilom i on pade i leei na zemlji
pogleda oveka koji ga je lupio i onda zatvori oi i prekrsti ruke na grudima, i leae onde pored don
Anastasija kao da spava. ovek koji ga je udario nije ga vie lupio i on je leao miran i bio je jo tamo kad su
digli don Anastasija i stavili ga sa ostalima na kola kojima su ih odvukli do stene, odakle su ih uvee bacili,
poto su oistili Aiuntamiento. Bilo bi mnogo bolje za grad da su bacili dvadeset ili tridaset pijanica, naroito
onih s crvenocrniiu maramama, i ako ikad budemo imali jo neku revoluciju mislim da ih treba unititi u
samom poetku. Ali tada to nismo znali. ve iduih dana smo to uvideli. "Ali te noi nismo znali ta e da se
desi. Po sle pokolja u Aiuntamientou nije vie bilo ubijanja, ali nismo mogli imati sastanak jer je bilo suvie
pijanih. Bilo je nemogue odrati red i tako je sastanak odloen za sledei dan. "Te noi sam spavala sa
Pablom. Ne bi trebalo dzia to tebi priam, guapa, ali s druge strane, bolje je za tebe da zna sve i bar je to
to priam istina. Sluaj ovo, Ingis. vrlo je zanimljivo. "Kao to rekoh, te noi smo jeli i bilo je vrlo zanimljivo.
Bilo je kao posle oluje ili poplave ffi bitke, svi su bili umorni i niko nije mnogo govorio. Ja, sama, oseala sam
se prazna i nije mi bilo dobro i bila sam puna stida i oseanja krivice, bila sam potitena i snano sam
predosecala neto rdziavo to e doi, kao i jutros posle aviona. I zlo se, dabome, i desilo posle tri dana.
Page 72

172 173 , "Pablo je malo govorio, dok smo jeli. , Kako ti se svidelo, Pilar? upita on najzad s ustima punim
mlade peene jaretine. Jeli smo u krmi na uglu, odakle je autobus polazio, soba je bila puna i svet je pevao
i bilo je teko posluivati. , Ne, rekoh " sem onog s don Faustinom, nije mi se nita svidelo , Meni se svidelo,
ree on. , Sve? upitah ga. , Sve, ree on i odsee sebi veliki komad hle ba i poe da ga zamae u sok.Sve,
izuzev svete nika , Nije ti se svidelo ono sa svetenikom? upitah, jer sam znala da sretenil&e mrsi ak vie
nego r v o , s$ T ! fasiste. J , On me je razoarao, ree Pablo tuno. "Toliko je sveta pevalo da smo gotovo
morali da se dovikujemo. , Zato? ,Umro je vrlo runo, ree Pablo " miao je vrlo malo dostojanstva.Kako si
mogao da od njega oekuje dostojanstvo, kad ga je rulja gonila? rekoh.Smatram da je itavo vreme pre
toga imao mnogo dostojanstva. Najvie to ovek moe da ga ima ,Da, ree Pablo " Ali u zadnjem trenutku
s uplaio ,Ko ne bi? rekoh.Jesi li video ime su jurili za njim? , Kako ne bih video? ree Pablo.Ali umro je
vrlo bedno , U takvim okolnostima ovek bedno umire, rekla sam mu.ta moe drugo i oekivati? Sve to se
desilo u Aiuntamientou bilo je nakaradno , Da, ree Pablo.Nije bilo dovoljno organizovano. Ali svetenik. On
treba da bude primer " JMislila sam da mrsi svetenike , Da, ree Pablo i odsee jo komad hleba.Ali
panski svetenik. panski svetenik treba da umrejgJo lepo , Nalazim da juimp lepo, rekoh " iako lien
formalnos razc Pablo.Za meneKje on bio veliko ije. itav dan sam oekivao smrt sveteniJta. Mislio sam da
e on poslednji ucKmedziu redo vf. Oekivao sam to s velikim uivanjem Oekivao to kao vrhunac svega.
Nisam nikad ideo kato umire jedan svetenik , Ima vremena, rekla sam mu jetko. Pokret je tek danas poeo ,
Ne, ree. razoaran sam ", Pa, rekon.valjda e izgubiti veru , Ti to ne razume,Pilar, SPanski svetenik
Narod su najd pancj a se jitn dii, a ngles? moramo da krenemo, recetbert Dordan. PogleaoJu
spnce.Akorovcivanae Page 73

Pilaraad mdrlTda vam ispriam o PaBIu. Te noiinije rekao " Pilar, noas neemo nita raditi " Dobro,
rekoh mu.Slaem se , Smatram da bi bilo runo posle ubijanja to likih Ijudi 174 175 , Que va, rekoh.Kakav si
ti to svetac. Ti misli da sam ja ivela godinama sa borcima s bikovima i da ne znam kako se oni oseaju
posle koride? , Je li to istina, Pilar? upita me. Kad sam te lagala? rekoh mu. , To je istina, Pilar. Ja sam gotov
noas. Ne prebacuje mi? , Ne, hombre, kazah mu.Ali nemoj ubijati Ijude svakog dana, Pablo "Spavao je te
noi kao detence, ali ja nisam mogla da spavam, i probudila sam ga u svitanje, ustala sam i sela na stolicu i
gledala kroz prozor i videla sam trg na meseini gde su stajali redovi, i na trgu drvee koje je sijalo na
meseini, i tamu senki, i klupe koje su se isto tako sijale na meseini i razbacane flae se caklile jasno, i
videla sam dalje od ivice stene gde su ih sve bacili. I nije bilo nikakvog zvuka izuzev pljuskanja vode na
esmi i sedela sam tu i razmiljala o tom kako smo rdziavo poeli. "Prozor je bio otvoren i uvrh trga, od
Fonde se ulo kako jedna ena plae. Izila sam na balkon i stajala tamo bosa na gvodziu i sva lica kua su
bila osvetljena Mesecom i pla je dolazio sa balkona kue don Guljerma. Bila je to njegova ena, koja je
kleala na balkonu i plakala. "Onda sam se vratila u sobu i sela, i nisam htela da mislim, jer je to bio najgori
dan u mom ivotu dok nije doao jedan jo gori." "Koji je to bio?" upita Marija. "Posle tri dana, kad su faisti
ponovo zauzeli grad." "Nemoj nam to prican, lim da ujem. Dosta je. I to je ve bilo suvie mnogo." "Rekla
sam ti da ne treba da slua, ree Pilar. "vidi. Nisam htela da ti to slua. Sad e te muiti u snu." "Nee,
ree Marija, "ali ne elim vie da slu gam." "voleo bih da mi to jednom ispria, ree Ro bert Dordan. "Hou,
ree Pilar. "Ali to nije dobro za Ma riju." "Ja neu da sluam o tom, ree Marija tuno. "Molim te, Pilar. I
nemoj o tom priati kad sam ja prisutna, jer u moda sluati uprkos samoj sebi." Usne su joj se grile i
Robert Dordan pomisli da e ona zaplakati. "Molim te, Pilar, ne priaj." "Ne brini, ti podstriena glavo, ree
Pilar, "ne brini. Ali ispriau Englezu jednom." "Ali hou da budem gde je i on, ree Marija. "O, Pilar, nemoj
uopte priati o tom." "Ispriau mu kad ti bude radila." "Ne, ne, molim te. Nemoj mu uopte priati, ree
Marija. "Red je da mu ispriam, poto sam mu ispriala ta smo mi radili, ree Pilar, "ali ti to nee uti." "Zar
nema prijatnih stvari o kojima se moe priati?" ree Marija.Ioramo li uvek Page 74

priati o uasima?" "Danas posle podne, ree Pilar, "ti i Ingls. vas dvoje moete priati ta vas je volja." O,
kad bi to posle podne dolo!" ree Marija. "Kad bi to pre doletelo!" "Doi e, ree joj Pilar. "Doi e letei i
otii na isti nain i sutra e doleteti." "To popodne, ree Marija, "to poslepodne. Kad bi to poslepodne dolo
to pre." Glava I Kad su stigli gore, poto su se spustili sa pro planka u umovitu dolinu i neko vreme ili
njome jednom stazom uz potok pa se odvojili od njega i uz strminu doli do vrha jednog gromada oivienog
stenama i bili jo u dubokoj senci borova, jedan ovek s karabinom izidzie iza drveta. "Stoj, ree on. Onda,
"Hola, Pilar. Ko je s tobom?" "Jedan Ingls, ree Pilar. "Ali po krtenom imenu iRoberto. I kakva je to prokleta
strmina kojom se mora ii do vas." "Salud, Camarada, ree straar Robertu Dordanu i prui mu ruku. "Jesi li
dobro?" "Jesam, ree Robert Dordan. "A ti?" "Isto tako, ree straar. Bio je vrlo mlad, neno gradzien,
mrav, s gotovo orlovskim nosem, s visokim jagodicama i sivim oima. Nije nosio nikakvu kapu, kosa mu je
bila crna i kudrava, a stisak ruke snaan i srdaan. I pogled mu je bio srdaan. "Zdravo, Marija, ree on
devojci, "Nisi se umorila? 178 "Qu va, Hoakin, ree devojka. "beaeii smo i priali vie nego to smo hodali."
"Jesi li ti miner?" upita Hoakin. "uli smo da si ovde." "Proveli smo no kod Pabla, ree Robert Dordan. "Da,
ja sam miner." "Milo nam je to te vidimo, ree Hoakin. "Jesi li zbog voza?" "Jesi li ti iao na voz proli put?"
upita ga Robert Dordan i nasmei se. "Ja da ne idem?" ree Hoakin. "Tamo smo i dobili ovo, on se nasmei
na Mariju. "Lepa si sad, ree on Mariji. "Jesu li ti rekli kako si lepa?" "uti, Hoakin, i velika ti hvala, ree
Marija. "Ti bi bio lepi da se podia." "Ja sam te nosio, ree Hoakin devojci. flNosio sam te na ramenu."
,Kao i mnogi drugi, ree Pilar dubokim glasom. "Ko je nije nosio. Gde je starac?" "Ulogoru." "Gde je bio
prole noi?" "U Segoviji." "Je li doneo vesti?" "Da, ree Hoakin, "ima vesti.1 "Dobrih ili rdziavih?" "A, ree
Hoakin i zatrese glavom. "Ne govori mi o tom. Drue mineru, kakvi su to avioni bili?" "Bombarderi tipa
Hajnkel jedanjedanaest. Hajnkel i lovci tipa Fijat, ree mu Robert Dordan. "Koji su bili oni veliki s niskim
krilima?" "Hajnkel jedanjedanaest." 179 "Kako god se zvali nisu prijatni, ree Hoakin. "Ali ja vas zadravam.
Odveu vas komandantu." "Komandantu?" upita Pilar. Page 75

Hoakin klimnu glavom ozbiljno. "vie mi se svidzia nego, stareini, ree on. "vie je vojniki." "Ti se mnogo
militarizuje, ree Pilar i nasmeja mu se. "Ne, ree Hoakin, "ali volim vojne nazive, jer oni ine naredzienja
jasnijim i bolje koriste disciplini." "Evo jednog po mom ukusu, Ingles, ree Pilar. "vrlo ozbiljan deko." "Treba
li da te nosim?" upita Hoakin Mariju, stavi joj ruku na rame i nasmeja joj se u lice. "Jednom je bilo sasvim
dovoljno, ree mu Marija. "Ipak ti hvala." "Sea li se toga?" upita je Hoakin. "Seam se da su me nosili, ree
Marija. 9fAli ti, ne. Seam se Ciganina, jer me je mnogo puta ispustio. Ali hvala ti, Hoakine, i ja u tebe
jednom nositi." "Ja se tog dobro seam, ree Hoakin. "Seam se kako sam te drao za noge i trbuh ti je bio
na mom ramenu, a glava pozadi na ledziima i ruke su ti visile meni niz ledzia." "Ima dobro pamenje, ree
Marija i nasmei mu se. "Ja se nieg tog ne seam. Niti tvojih ruku, niti ramena, niti ledzia." "Hoe neto da
zna?" upita je Hoakin. "ta?" "Bilo mi je drago to mi visi na ledziima kad su ono pripucali iza nas." "Kakva
si ti svinja, ree Marija. 9fJe 11 me i Ciganin zato nosio toliko?" "Zato i da bi te drao za noge." "O, mojih
heroja, ree Marija, "0, mojih spasilaca." "Sluaj, guapa, ree joj Pilar. "Taj mladi te je dugo nosio i u tom
trenutku tvoje noge nisu nikome nita znaile. U tom trenutku su samo meci bili u svesti. I da te je bacio bre
bi bio van domaaja metaka." ,Ja sam mu zahvalna, ree Marija. "1 ja u njega jednom nositi. Dozvoli nam
da se alimo. Ne moram da plaem, zar moram, zato to me je nosio?" "Bacio bih te, ali sam se plaio da 5e
me Pilar streljati, produi Hoakin da je drai. ,Ja ne streljam nikoga, ree Pilar. ,Jo hace falta, ree joj Hoakin.
"1 ni ne mora. Ti uplai oveka na mrtvo svojim jezikom." "Kako samo govori, ree Pilar, "a bio si tako
utiv deko. ta si radio pre pokreta, deae?" "vrlo malo sam radio, ree Hoakin. "Imao sam esnaest
godina." "Ali tano, ta?" ,Nekoliko pari cipela, s vremena na vreme "Napravio?" "Ne. Oistio." "Qu va, ree
Pilar. "Ima tu jo neto." Ona pogleda na njegovo tamno lice, njegovu gipku figuru, upavu kosu i brs nain
hoda s pete na prste. Zato nisi uspeo?" "Uspeo, u emu?" "U emu? Zna ti u emu. Puta sad perin?"
180 181 "ini mi se da je to od straha, odgovori joj mladi. "Ti ima lepu pojavu, ree mu Pilar. "Ali nema
ba lice. Je li to onda bilo zbog straha, Page 76

zar ne? Bio si dobar kad smo udarali na voz." "Sad ih se ne plaim, ree mladi. "Nita. videli smo mnogo
gore stvari i mnogo opasnije od bikova. Jasno je da nema nijednog bika koji bi bio tako opasan kao
pukomitraljez. Pa ipak da se sada nadziem u areni sa jednim bikom, ne znam da li bih gospodario svojim
nogama." "Hteo je da bude borac s bikovima, objasni Pilar Robertu Dordanu, "ali se plaio." "voli li ti
bikove, drue mineru?" nasmei se Hoakin pokazujui svoje bele zube. "vrlo, ree Robert Dordan. "vrlo, vrlo
ih volim." "video si ih u valadolidu?" upita Hoakin. "Da, u septembru, za vreme festivala." "To je moj grad,
ree Hoakin. "Kako je divan grad, a kako buena gente, kako je dobar narod u tom gradu, i koliko je pretrpeo
u ovom ratu." Onda mu lice postade ozbiljno. "Tamo su mi streljali oca. Majku. Zeta i, sada, sestru." "Kakvi
varvari, ree Robert Dordan. Koliko puta je on to uo? Koliko puta je po smatrao Ijude kako to izgovaraju s
tekoom? Ko liko puta je video kako im se oi pune i grlo mui kad hoe da kau: moj otac, majka, da
spominju mrtve na taj nain. Skoro uvek su govorili kao sad ili brat, ili sestra? Nije vie pamtio koliko puta ih
je uo taj deko: odjednom, u vezi s nekim gradom i ovek uvek kae, "kakvi varvari." i Uvek ujete gubitak
samo kao injenicu. Ne vidi kako je otac pao, kao to te svojom priom pored potoka naterala da vidi kako
su faisti umirali. Zna da je taj otac umro u nekom dvoritu, ili uza zid, ili na nekoj njivi, ili u vonjaku, ili nou
u svetlosti kamiona, pored nekog puta. video si svetlost, kola sa brda, i uo pucnje, i docnije siao na put i
naao leeve. Nisi video kako je majka ubijena, niti sestra, niti brat. Sluao si o tom uo si pucnje video si
leeve. Pilar je uinila da ih on sve vidi u tom gradu. Kad bi ta ena umela da pie. On e pokuati da to
opie i ako bude imao sree i pamtio, moda e zapisati onako kako je ona ispriala. Boe, kako ona ume da
pria. Bolja je od Kveveda, pomisli. On nikad nije opisao smrt nekog don Faustina tako kako je ona to
ispriala. voleo bih da umem tako da piem, pomislio je, da bih mogao da ispriam taj dogadziaj. ta smo mi
radili. A ne ta su drugi uradili nama. Znao je o tom dovoljno. Znao je mnogo o stvarima iza linije. Ali trebalo
je poznavati Ijude od pre. Trebalo je znati kakvi su bili u selu. Zbog toga to smo stalno u pokretu i zbog to
ga to nismo morali ostajati da iskusimo kaznu, nismo nikad znali kako se stvari zapravo svravaju.
Stanovao si obino kod seljaka i njegove porodice. Dolazio si nou i jeo kod njih. Danju si ostajao skriven, a
idue noi si odlazio. Izvrio si zadatak, i onda si se istio. Sledei put kad si tuda prolazio, uo si da su
streljani. Stvari su se tako prosto svravale. 182 183 tizani bi izvrili neku akciju i povukli se. Seljaci su
ostajali i bivali kanjeni. Uvek sam znao ono drugo, pomisli. ta smo mi uinili njima u poetku. To sam uvek
znao, i mrseo, i sluao kako se spominje bestidno i sramotno, hvalisavo, razmetljivo, kako se brani,
objanjava i porie. Ali ova prokleta ena me je navela da to vidim kao da sam bio tamo. Dobro, pomisli on,
ovo je deo obrazovanja. To e biti prava nauka kad se sve to svri. Page 77

Ui u ovom ratu, ako ume da uje. Svakako. Imao je sreu to je pre rata u toku deset godina svake
godine dolazio u paniju. Imali su u tebe poverenja poglavito zbog jezika. Imali su u te poverenja zato to
razume njihov jezik i govori ga u idiomima i poznaje razna mesta. panac je u krajnjoj liniji odan samo
svome selu. Najpre, jasno, Spanija, onda njegovo pleme, onda provincija, onda selo, pa porodica i najzad
zanat. Ako si znao panski, bio je na tvojoj strani, ako si poznavao njegov kraj utoliko pre, a ako si mu znao
selo i zanat bio si mu blizak, najvie to stranac moe da bude. Nije se nikad oseao kao stranac kad je
govorio panski i oni ga stvarno gotovo nikad nisu ni tretirali kao stranca jedino kad se naljute. Dabome da
su se Ijutili na tebe. Ali oni se Ijute na svakog. Ljute se i na sebe. Ako ih je troje zajedno, dvoje e ih se
udruiti protiv treega, onda e ova dvojica poeti da izdaju jedan drugog. Ne uvek, ali ipak toliko puta da
moe da stvori zakljuak. Ne treba tako misliti ali ko cenzurie njegovo miljenje? Niko izuzev njega
samog. Nee razmi Ijati toiiKo aa seDe aoveae ao aeretizma. Ja prvom mestu treba dobiti rat. Ako ne
dobijemo rat, sve je izgubljeno. Ali je primeivao, sluao i pamtio sve. On je sluio u tom ratu i dok slui bio je
apsolutno odan i potpuno izvravao sve to je mogao. Ali niko nije posedovao njegovu duu, niti njegove
sposobnosti da vidi i uje i ako ve bude donosio sudove, donosie ih docnije. I bie mnogo materijala da se
oni stvore. ve ga je bilo mnogo. Bilo ga je ponekad isuvie mnogo. Pogledaj tu enu Pilar. Nije vano ta e
doi, ako bude vremena, moram je naterati da mi ispria ostatak prie. Gledaj je kako hoda s to dvoje dece.
Nisi mogao nai tri bolja produkta panije od njih. Ona je kao planina, a njih dvoje kao mlado drvee. Staro
drvee je poseeno, a mladi i devojka su kao mlado drvee. Uprkos onoga to se njima dvoma desilo
izgledali su tako svei, isti, novi i netaknuti kao da nisu nikad uli ni za kakvu nesreu. A prema onom to
Pilar kae, Marija je prezdravila, mora da je bila u stranom stanju. Seao se jednog Belgijanca, mladia, u
Jedanaestoj brigadi koji se upisao sa petoricom drugih deaka iz svog sela. Selo je imalo oko dvesta Ijudi i
on nije nikad pre bio van sela. Kad je prvi put video mladia ispred taba Hansove brigade, onih ostalih pet je
ve bilo poginulo i deak se nalazio u bednom stanju i upotrebljavali su ga kao posilnog koji ih je u tabu
posluivao za stolom. Imao je krupno, plavo, crvenkasto, flamansko lice i velike nespretne seljake ruke i
kretao se sa sudovima, glomazno i nespretno kao konj za vuu. Ali plakao 184 185 je itavo vreme. Za
vreme itavog ruka plakao je potpuno tiho. Pogleda i on je tu i plae. Ako trai vina, on plae, ako mu da
tanjir da ti stavi jo malo gulaa, on plae plae okreui glavu u stranu. Onda bi prestajao ali im pogleda u
njega, odmah mu suze poteku niz lice. Izmedziu dva jela plakao je u kuhinji. Svako je bio vrlo nean prema
njemu. Ali to nije pomagalo. voleo bi da sazna ta se desilo s njim i da li se ikad razvedrio i bio ponovo sposo
ban za vojsku. Marija je sad bila sasvim zdrava. Bar je tako izgledalo. Ali on nije nikakav psihijatar. Pilar je
psihijatar. Bilo je verovatno dobro za njih to su prole noi bili zajedno. Da, ukoliko to ne prestane. Za njega
je u svakom sluaju bilo dobro. Divno se osea danas, zdrav i bezbrian i srean. Izgledi su bili dosta loi, ali
on se oseao neobino Page 78

srean. Bilo je i slinih situacija koje su izgledale rdziave. Izgledale rdziave oigledno misli na panskom:
Marija je divna. Pogledaj je, govorio je u sebi. Pogledaj je. Posmatrao je kako koraa na suncu srena s
kouljom kaki boje otvorenom na vratu. Kree se kao drebe, pomisli ne naidzie ovek esto na takve stvari.
Ne deavaju se oveku takve stvari. Moda se to nije nikad ni desilo. Moda je samo sanjao, a moda se
nije nikad ni desilo. Moda je to sve kao san, kao kad ti neko koga si video na filmu pridzie nou krevetu i
bude tako Ijubazan i drag. Sa svima je spavao na taj nain. Jo se seao Garbo i Harlo. Da, sa Harlo mnogo
puta. Moda je to kao oni snovi. Jo se seao vremena kad je Greta prila njego vom krevetu u noi pre
napada na Pokoblanko i imala na sebi neki svilenovuneni demper kad je obujmio i kad se nagnula nad njim,
s kosom koja je pala napred, milovala mu lice i onda ga pitala zato joj nije nikad rekao da je voli, kad ga ona
voli itavo to vreme? Nije bila ni stidljiva, ni hladna, ni udaljena. Bilo je divno drati je, onako kao to je nekad
drao Dek Dilbert, prijatno i milo, i bilo je isto kao da se desilo, i voleo je mnogo vie nego Harlo, mada je
Garbo bila svega jednom, dok je Harlo moda je i ovo isto kao oni snovi. A moda i nije, ree on u sebi.
Moda mogu pruiti ruku i sad dodirnuti Mariju, govorio je u sebi. Moda se plai, govorio je u sebi. Moda
bi otkrio da se to nikad nije ni desilo i da nije istina, i da je to neto slino snovima koje si sanjao o
devojkama sa filma i o tom kako ti sve tvoje nekadanje devojke dolaze u san i spavaju u tom tvom daku
nou na golom patosu, u slami, na senarama, talama, na corrales, cortijos umama, garaama, kamionima
i svim brdima panije. Sve su dolazile u taj dak za spavanje i sve su bile mnogo drae nego ikad ranije u
ivotu. Moda je to tako. Moda se i ti plai da je se dotakne, da ne bi otkrio da to nije istina. Moda, i
svakako je to neto to si ti izmislio i sanjao. On opkorai stazicu i stavi devojci ruku na mlicu. Pod prstima
oseti glatkou njene ruke u iznoenoj koulji kaki boje. Ona ga pogleda i nasmei se. ,Zdravo, Marija, ree.
186 187 "Zdravo, Ingles, odgovori ona i on vide njeno tamno smedzie lice i uto sive oi, pune usne kako se
smee i ostrienu, od sunca izgorelu kosu i ona podie lice prema njemu i nasmeja mu se u oi. Dobro je,
istina je. Sad je ve El Sordov logor bio na vidiku u poslednjim borovima, gde se nalazila jedna okrugla
glavica s oblikom na gore okrenutog lavora. Svi ti krenjaki nagore okrenuti lavori mora da su puni peina,
mislio je on. Dve peine su tu napred. Krljavi borovi koji su rasli na stenama dobro su ih sakrivali. To mesto
je isto tako dobro kao Pablovo ili jo i bolje od Pablovog. "Kako su ti to streljali porodicu?" Pilar je pitala
Hoakina. "Nikako, eno, ree Hoakin. "Pripadali su levici kao i mnogi drugi u valadolidu. Kad su faisti istili
grad najpre su mi ubili oca. On je glasao za socijaliste. Onda su mi ubili majku. I ona je bila glasala za
socijaliste. Tad je prvi put glasala uopte. Posle toga su streljali mua jedne od mojih sestara. Bio je lan
sindikata tramvajdija. Jasno, on nije mogao da bude tramvajdija, a da ne pripada sindikatu. Ali on nije
pripadao nikakvoj stranci. Po znavao sam ga dobro. Bio je ak malo bestidan. Mislim da nije ak bio ni dobar
drug. Onda mu druge sestre, koji je takodzie radio kao kondukter, otiao je u brda Page 79

kao i ja. Mislili su da ona zna gde je. Onda su je streljali zato to nije htela da kae gde se nalazi." "Kakvi
varvari, ree Pilar. "Gde je El Sordo? Ne vidim ga." "Ovde je. verovatno unutra, odgovori Hoakin i zaustavivi
se i stavljajui kundak na zemlju, ree, "Pilar, sluaj. I ti, Marija. Oprostite mi, ako sam vam dosadziivao
priajui vam porodine stvari. Znam da smo svi imali sline nevolje i da je bolje o njima ne govoriti." "Ti
treba da o tom govori, ree Pilar. "Zato smo se rodili, ako ne zato da pomognemo jedno drugom? I nita
ne sasluati i nita ne govoriti je vrlo hladna pomo." "Ali moe da mui Mariju. Ima ona suvie svojih stvari."
"Qu va, ree Marija. "Moja aa je puna i ako dolije nee je napuniti. Zao mi je, Hoakine, nadam se da ti
je sestra dobro." "Dosad je dobro, ree Hoakin. "Zatvorili su je i izgleda da je ne gnjave mnogo." "Ima li jo
nekoga u porodici?" upita Robert Dordan. "Nemam, ree deak. "Ja. I niko vie. Izuzev zeta koji je otiao u
brda i za koga mislim da je mrtav." "Moda nije, ree Marija.Moda je s nekom druinom u drugim
planinama." "Za mene je mrtav, ree Hoakin. "Nije imaa spretnosti da se kree ovuda, bio je kondukter u
tramvaju i to nije najbolja priprema za brda. Sumnjam da je mogao da izdri vie od godinu dana. A bio je i
malo slab na pluima." "Moda mu je sad dobro, ree Marija i stavi mu ruku na rame. "Moda, devojko.
Zato ne?" ree Hoakin. 188 189 Dok je mladi tu stajao, Marija prui ruku, zagrli ga oko vrata i poljubi.
Hoakin okrenu glavu, jer je plakao. "To kao brata, ree Marija. "Poljubila sam te kao brata." Deko zatrese
glavom, plaui neujno. "Ja sam ti sestra, ree Marija. "1 ja te volim i ti ima porodicu. Mi smo svi tvoja
porodica." ,Ukljuujui i Inglesa, zagudi Pilar. "Zar nije tako, Ingles?" "Da, ree Robert Dordan deaku. "Svi
smo mi tvoja porodica." "On ti je brat, ree Pilar. "Je li tako, Ingles?" Robert Dordan zagrli mladia oko
ramena. "Mi smo svi braa, ree on. Mladi mahnu glavom. "Stid me je to sam govorio, ree on. "Govo riti o
tim stvarima znai stvarati tekou svima. Stid me je to sam vas muio." "... ti ja mleko tvoga stida, ree
Pilar svojim dubokim, lepim glasom. "Ako te Marija ponovo poljubi i ja u sama poeti da te Ijubim. Ima go
dina kako nisam poljubila nijednog borca s biko vima makar i neuspelog kao to si ti, elela bih da poljubim
jednog neuspelog borca s bikovima koji je postao komunist. Pridri ga, Ingles, dok ga estito ne izljubim."
"Deja, ree deak i naglo se okrenu. JPusti me na miru. Meni je dobro i stidim se." Stajao je nastojei da licu
da miran izraz. Marija je stavila svoju ruku u ruku Roberta Dordana. Pilar je stajala podboivi se rukama,
posmatrala mladia i rugala mu se. "Kad te ja poljubim, nee biti kao da te neka sestra poljubila, ree mu
ona. "ta to Page 80

znai Ijubiti kao sestra." ,iNije potrebno da se ali, ree mladi. "Rekao sam da mi je sad dobro, ao mi je
to sam go vorio." "Dobro, onda hajdemo da vidimo starca, ree Pilar. "Umaraju me takva oseanja." Mladi
je pogleda. Po oima mu se moglo videti da je odjednom bio vrlo povredzien. "Ne tvoja oseanja, ree
Pilar.Moja. Kako si ti nean za borca s bikovima." "Nisam imao uspeha, ree Hoakin. "Ne mora stalno to da
ponavlja." "Ali ponovo puta perin." "Da, a zato ne bih? Bikovi su najekonominiji. To daje zaposlenje
mnogima, a bie u dravnim rukama. A moda se ja sad ne bih ni plaio." "Moda ne bi, ree Pilar. "Moda
ne bi." "Zato govori na tako surov nain, Pilar?" upita je Marija. "Ja te vrlo volim, ali postupa vrlo okrutno."
"Moda sam surova, ree Pilar. "Sluaj, Ingles, zna li ta e rei El Sordu?" "Znam." "Jer on je ovek od
malo rei, nije kao ja, ti, ili ova sentimentalna menaerija." "Zato tako govori?" ree Marija Ijutito. "Ne
znam, ree Pilar koraajui. "A ta misli zato?" "Ne znam." "Ponekad me mnoge stvari zamaraju, ree Pilar
Ijutito. "Razume? I jedna od tih stvari je mo 190 191 s jih etrdeset osam godina. uje li me? Cetrdeset i
osam godina i runo lice. I druga je videti paniku na licu jednog promaenog borca s bikovima ko munistiki
nastrojenog, kad mu u ali kaem da u ga poljubiti." "To nije istina, Pilar, ree mladi. "Ti to nisi videla."
"Qu va, to nije istina. A vam ja mleko sviju vas. A, eno ga. Hola, Santijago! Que va?" ovek kome se Pilar
obraala bio je malen i teak, taman i irokih jagodica sedokos, sa iroko rastavljenim oima, povijenog nosa
kao u Indijanca s tankim korenom, velikom gornjom usnom i iro kim tankim ustima. Bio je svee obrijan i
pridzie im sa ulaza peine, kreui se na svojim povijenim nogama uz koje su dobro pristajale kravarske
akire i izme. Dan je bio topao, ali on je imao na sebi koni kaputi, postavljen ovjim krsnom, zakopan
do grla. On prui veliku tamnu ruku Pilar, "Ho la, eno, ree on. "Hola, ree on Robertu Dordanu, rukova se
s njim i pogleda ga otro u lice. Robert Dordan vide da su mu oi ute kao u make i plitke kao kod reptila.
"Guapa, ree on Mariji i potapa je po ramenu. "Jeli?" upita on Pilar. Ona odmahnu glavom. "Jesti?" ree on i
pogleda Roberta Dordana. "Piti?" upita on, pravei pokret rukom sa palcem nadole. ,Ja, hvala." "Dobro,
ree El Sordo. "viski?" "Imate viskija?" El Sordo klimnu glavom. "Ingls?" upita. "Ne Ruso?" Page 81

"Malo Amerikanaca ovde, ree. "Sada vie." "Utoliko bolje. Na severu ili jugu?" "Na severu." "Isto kao Ingls?
Kad dii most?" "Zna za most?" El Sordo klimnu glavom. "Prekosutra." JDobro, ree El Sordo. "Pablo?"
upita on Pilar. Ona odmahnu glavom. El Sordo se nasmeja. "Idi, ree Mariji i ponovo se zasmeja. "vrati se,
pogleda na veliki sat na konom remenu koji je izvukao iz kaputa, "posle pola sata." On im pokretom ruke
pokaza da sednu na jednu zaravnjenu kladu koja je sluila kao klupa i gledajui u Hoakina pokaza palcem
prema stazi u pravcu odakle su oni doli. "Ja u proetati dole s Hoakinom i vratiti sef, ree Marija. El Sordo
udzie u peinu i vrati se sa flaicom kotskog viskija i tri ae. Flau je nosio ispod ruke, a tri aice u istoj
ruci sa prstima u njima, drugom rukom je obuhvatio grli zemljanog kraga u kome je bila voda. On stavi
ae i flau na panj, a krag metnu na zemlju. "Nema leda, ree on Robertu Dordanu i dade mu f lau. "Ja
neu, ree Pilar i poklopi au rukom. "Led prole noi na zemlji, ree El Sordo i razvue usta. "Rastopio se.
Gore led, ree El Sor 192 13 Ernest Heraingvej, Iv 193 do i pokaza prema snegu koji se video na goloj ivici
planine. "Suvie daleko." Robert Dordan poe da naliva El Sordovu au, ali gluvi ovek mahnu glavom i
napravi pokret da nalije najpre sebi. Robert Dordan nali dosta kotskog viskija u au, El Sordo ga je
posmatrao radoznalo i kad je svrio, dodade mu krag s hladnom vodom, koja curkom potece iz grlia kad
on dignu krag. El Sordo nali sebi pola ae viskija i napuni au vodom. "vina?" upita on Pilar. "Ne. vode."
"Uzmi, ree. "Nije dobro, ree Robertu Dordanu i nasmei se. "Znao sam mnogo Engleza. Uvek mnogo
viskija." "Gde?" "Na ranu, prijatelji gazdini, ree El Sordo. "Odakle ste dobili viski?" "ta?" "Mora vikati,
ree Pilar, "u drugo uvo." El Sordo pokaza drugo uvo i nasmei se. "Odakle ste dobili viski?" upita Robert
Dordan. "Pravimo ga, ree El Sordo i pogleda kako Robert Dordan dok prinosi au ustima Page 82

proverava viski. "Ne, ree El Sordo i potapa ga po ramenu. "ala. Dolazi iz La Granhe. Sino usmo da
dolazi Englez, miner. Dobro. Drago nam je. Uzmi viskija. Na zdravlje. Svidzia ti se?" "vrlo, ree Robert
Dordan. "Ovo je vrlo dobar viski." 194 "Drago mi je, razvue El bordo usta u osmcu. r"Stigao noas sa
vestima." "Kakvim vestima?" "veliki pokret trupa." "Gde?" "Segovija. Avione ste videli "Ne valja, a?" Nevalja."
"Pokret trupa?" ,JMnogo izmedziu vilakostina i Segovije. Na putu za valadolid. Mnogo izmedziu vilakostina i
San Rafaela. Mnogo. Mnogo." "ta mislite?" Pripremamo li neto?" "Oni znaju. I spremaju se." "Moda."
"Zato ne dii most noas?" "Naredzienje." "ije naredzienje?" "Glavnog taba." "Tako." "Je li vreme dizanja
mosta u vazduh vano?" upita Pilar. "Izuzetno vano." ,li ako vre pokret trupa ovamo?" "Poslau Anselma s
izvetajem o itavom pokretu i koncentraciji. On izvidzia put." "Imate nekoga na putu?" upita Sordo. Robert
Dordan nije znao u kolikoj meri on ne uje. ovek nikad ne zna s gluvim ovekom. "Da, ree. 195 "1 ja.
Zato da ne sruimo most sad?" "Imam takva naredzienja." "To mi se ne svidzia, ree El Sordo. "Ne svidzia
mi se to." "Ni meni, ree Robert Dordan. El Sordo zatrese glavom i srknu viskija. "Zeli od mene?" "Koliko
Ijudi ima?" "Osam." "Da presee telefonske ice, da napadne po loaj kod putarske kuice, zauzme je i
da navali onda na most." "To je lako." "Sve e to biti napisano." "Ne brini. A Pablo?" "A docnije za
povlaenje?" upita Pilar. "Nas je sedam Ijudi, dve ene i pet konja. vas je?" vikala je ona Sordu na uvo.
"Osam Ijudi i etiri konja. Faltan caballos, ree on. "Nedostaje konja." "Sedamnaest lica i devet konja, ree
Pilar, "ne raunajui potrebe za transport." Page 83

Sordo ne ree nita. "Ima li mogunosti da se dodzie do konja?" ree Robert Dordan Sordu na bolje uvo.
"Godinu u ratu, ree El Sordo, "a etiri konja." Pokaza etiri prsta. "Sad eli osam do sutra." "Da, ree
Robert Dordan, "znajui da odlazite. Nema potrebe da zbog okoline budete paljivi kao to ste dosad bili.
Ne morate da budete predostroni ovde. Zar ne moete da ukradete negde osam konja?" "Moda, ree El
Sordo, "a moda nijednog. Moda nijednog "Ima automatsku puku?" upita Robert Dor dzian. Sordo
klimnu glavom. "Gde?" "Gore, u brdu." f,Kakve vrste?" vNe znam joj ime ,JColiko arera?" "Da li iko zna
kako se njome rukuje?" , Ja. Malo. Nisam mnogo pucao. Nisam hteo da pravim buku ovde, Nisam hteo da
troim metke." "Pogledau je docnije, ree Robert Dordan. Jmate li runih bombi?" ,JMnogo." "Koliko
metaka za puku?" "Koliko?" "Sto pedeset. I vie moda." 99A. ta emo s Ijudima?" "Za ta?" "Da biste
imali dovoljno snaga da zauzmete poloaj i titite most dok ga budem dizao u vazduh. Trebalo bi da imamo
dvostruko vei broj Ijudi." "Ne brini za zauzimanje poloaja. Koje doba dana?" ,fo danu "Ne brini." "Ja bih
upotrebio jo dvadeset Ijudi da bih bio siguran," ree Robert Dordan. 196 197 "Dobrih nema. Zeli one na
koje se ne moe osloniti?" "Ne. Koliko ima dobrih?" "Moda etiri." "Zato tako malo?" "Nemam
poverenja." "Pa, za uvare konja." "Potrebno je veliko poverenje za uvara konja." "Trebalo bi mi jo deset
dobrih Ijudi kad bih mogao da ih dobijem." "etiri." "Anselmo mi je rekao da ima preko sto Ijudi u ovim
brdima." "Nisu dobri." "Ti si rekla trideset, ree Robert Dordan Pilar, "trideset na koje se u izvesnoj meri
moe osloniti." Page 84

"ta je s Elijasovim Ijudima?" viknu Pilar ElSordu na uvo, ali on odmahnu glavom. "Ne vrede." "Ne moe
nai deset?" upita Robert Dordan. Sordo ga pogleda svojim plitkim, utim oima i odmahnu glavom. "etiri,
ree on i die etiri prsta. "Tvoji su dobri?" upita Robert Dordan, i zaali odmah to je to rekao. Sordo
klimnu glavom. "Dentro de la gravedad, ree on na panskom. "U granicama opasnosti." On se nasmei.
"Bie loe, a?" "Moda." "Meiii je svejedno, ree Sordo jednostavno i ne hvaliui se. "Bolje etiri dobra nego
mnogo loih. U ovom ratu uvek mnogo loih, vrlo malo dobrih. Svaki dan manje dobrih. A Pablo?" pogleda
on Pilar. "Kao to zna, ree Pilar. "Svaki dan gori." Sordo se nasmeja. "Pij, ree Sordo Robertu Dordanu.
"Doveu svoje i jo etiri. To je dvanaest. Noas emo porazgovarati o svemu. Imam ezdeset ipki
dinamita. Treba ti?" "Koliko procenata?" "Ne znam. Obian dinamit. Doneu." "Time emo dii u vazduh mali
most gore, re e Robert Dordan. "To je fino. Hoe li doi noas? Ponesi ga, hoe? Nemam naredzienje u
vezi s njim, ali treba ga sruiti." "Doi u noas. Onda da nadziem konje." "Kakvi su izgledi?" "Moda u da
nadziem neto. Sad jedi." Da li govori tako sa svakim? mislio je Robert Dordan. Ili on smatra da e ga
stranac tako razumeti? "A kuda emo ii kad to budc svreno?" viknu Pilar El Sordu na uvo. On slegnu
ramenima. "Sve se to mora predvideti, ree ena. "Dabome, ree El Sordo, "zato ne?" "Prilino je loe, ree
Pilar. "Mora se dobro planirati." "Da, eno, ree El Sordo. "ta te brine?" "Sve, viknu Pilar, Sordo se nasmei.
198 199 "Ti ide sa Pablom, ree. Tako, on govori tim smenim panskim samo sa strancima, pomisli Robert
Dordan. Drago mi je to ujem da govori direktno. "ta misli gde bismo mogli ii?" Pilar upita. "Gde?" "Da,
gde." "Ima mnogo mesta, ree El Sordo "Mnogo mesta. Zna Gredos?" "Tamo ima mnogo sveta. Sva ta
mesta e oistiti im budu imali vremena." "Jeste. Ali to je veliki kraj i vrlo divalj." "Teko bi bilo i stii tamo,
ree Pilar. Page 85

"Sve je teko, ree El Sordo. "Do Gredosa do i kao ma kud. Putovati po noi. Pravo je udo to smo ovako
dugo mogli ostati i ovde. Gredos je sigurniji nego ovaj kraj." "Zna li kud bih ja htela da idem?" upita ga Pilar.
"Gde? U Parameru? Nije dobro." "Ne, ree Pilar. "Ne u Sijeru de Paramera. Ho u da idem u Republiku."
"Tamo je nemogue." "Da li bi i tvoji Ijudi poli?" "Da. Ako ja kaem." "Za svoje, ja ne znam, ree Pilar, "Pablo
ne bi hteo mada bi se zapravo tamo, moda oseao sigurnije. On je suvie star da bi morao da ide u vojsku,
ukoliko ne pozovu starija godita. Ciganin ne bi voleo da ide. Za ostale ne znam." "Zato to se ve dugo
ovde nita nije desilo oni ne shvataju opasnost, ree El Sordo. "videe je ve vie danas posle aviona, ree
Robert Dordan.li smatram da iz Gredosa mo ete vrlo dobro da operiete." "ta?" ree El Sordo i pogleda
ga svojim plitkim oima. Nije bilo prijateljstva u nainu na koji je postavio pitanje. "Odande moete jo
efikasnije da vrite napade, ree Robert Dordan. "Tako, ree El Sordo. "Ti poznaje Gredos?" f,Da. Moe
odande da operie du glavne eleznike pruge. Moe je stalno presecati kao to mi inimo dole na jugu,
u Estramaduri. Operisati odande bi bilo bolje nego vratiti se u Republiku, ree Robert Dordan. "Tamo ste
mnogo korisniji." Ono dvoje postadoe sumorni dok je on to govorio. "Ti stvarno poznajeS Gredos?" upita
Sordo.Jstinski?" "Svakako, ree Robert Dordan. "Gde bi ti iao?" "Iznad Barko da Avila. Ima boljih mesta
nego ovo ovde. Da napadam glavni drum i elezniku prugu izmedziu Behara i Plasencije." "vrlo teko, ree
El Sordo. ,Ii smo napadali istu prugu u mnogo opasnijem kraju u Estramaduri, ree Robert Dordan. "Ko to
mi?" "Guerrrilleros, grupe iz Estramadure." Mnogo vas je?" "Oko etrdeset." "Da li je onaj slabih ivaca i sa
stranim imenom odande?" upita Pilar. 200 201 "Gde je sad?" "Umro je, kao to sam ti rekao." "Jesi ti
odande? "Da." "vidi ta ja mislim?" ree mu Pilar. Pogreio sam, pomisli Robert Dordan. Priao sam
pancima kako mi moemo neto da uradimo bolje nego oni, a pravilo je nikad ne govoriti o svojim
poduhvatima i svojim sposobnostima. Kad je trebalo da im laskam, ja im govorim o onom to mislim da treba
da urade i sad su besni. Pa, ili e prei preko toga ili nee. Svakako su mnogo koris Page 86

niji u Gredosu nego ovde. Dokaz je to ovde nita nisu uradili od napada na voz koji je organizovao Kakin.
Mada to nije neka velika stvar. Faiste je stajalo jedne lokomotive i neto vojnika, a oni o tom priaju kao da
je to neka vana taka u ratu. Moda se stide ii u Gredos. Da, i moda e i mene izbaciti odavde. Nisu ba
vrlo ruiasti izgledi. "Sluaj, Ingles, ree mu Pilar. "Kakvi su tvoji nervi?" "Dobri, ree Robert Dordan.
"Sasvim dobri." "Jer poslednji miner koga su poslali da radi s nama, mada izvanredan tehniar, bio je vrlo
nervozan." "Imamo ih i nervoznih, ree Robert Dordan. "Ne kaem da je bio kukavica, jer se poneo vrlo
dobro, produi Pilar. "Ali govorio je na vrlo udan i zaobilazan nain." Ona podie glas. "Zar nije istina,
Santijago, da je poslednji miner bio malo udan?" "Algo raro, klimnu glavom gluvi ovek i pogledom svojih
oiju predzie preko lica Roberta Dorda Ba na takav nain da ga podseti na otvor cevi usisaa praine. "Si,
algo raro, pero bueno." ,JMurio, ree Robert Dordan na uvo gluvom oveku. "Umro je." ,Kako to?" upita
gluvi ovek, sputajui po gled sa oiju Roberta Dordana na usta. "Ja sam ga streljao, ree Robert
Dordan. "Bio je suvie teko ranjen da bi mogao s nama dalje ia putuje i ja sam ga streljao." "On je uvek
priao o potrebi da se tako neto uradi, ree Pilar, "bio je opsednut time." ,Ja, ree Robert Dordan, "stalno
je priao o tom i bio time opsednut." "Come fue?" upita gluvi ovek.Je li prilikom voza?" "vraali smo se s
napada na voz, ree Robert Dordan.kcija je bila uspela. vraajui se u mraku naili smo na faistiku
patrolu i dok smo trali, njega je metak pogodio visoko u ledzia, ali nije povredio kosti izuzev lopatice. Iao je
prilino dugo, ali zbog rane nije mogao dalje. Nije hteo da ostane iza nas i ja sam ga ubio." "Menos mal, ree
El Sordo. "Bolje "Jesu li ti sigurno nervi u redu?" ree Pilar Robertu Dordanu. "Da, ree joj on. "Siguran sam
da su mi ivci u redu i smatram, kad svrimo ovo sa mostom, dobro biste uradili da odete u Gredos." Kad on
to ree, ena izrui takvu bujicu psovki koje su pljutale oko njega kao vrela bela voda koja pada dole posle
iznenadne erupcije gejzira. Gluvi ovek mahnu glavom Robertu Dordanu i nasmeja se od zadovoljstva. Dok
je Pilar nasta 202 203 Jf vljala s pogrdama on je produio da zadovoljno mae glavom i Robert Dordan je
znao da je sad stvar ponovo u redu. Najzad ona prestade da psuje, dohvati krag s vodom, die ga i napi se
i ree mirno. "A sad uti i nemoj govoriti o tom ta treba docnije mi da uradimo, razume li, Ingls? Ti se vrati
u Republiku i ponesi sa sobom ono tvoje parence i ostavi nas na miru da odluimo koja emo brda da
izaberemo da u njima umremo." "Da ivimo, ree El Sordo. "Umiri se, Pilar." Page 87

"Da ivimo i da umremo, ree Pilar. "Sad sasvim dobro vidim kraj toga. Ti mi se svidzia, Ingles, ali kad
svri svoj posao, nemoj ni da zucne o tom ta mi treba da uradimo." "To je tvoja stvar, ree Robert
Dordaru "Neu u to da zavlaim nos." "Ali jesi, ree Pilar. "Uzmi svoju malu ostrienu kurvu i vrati se u
Republiku, ali nemoj zatvarati vrata onima koji nisu stranci i koji su voleli Republiku jo onda kad si ti brisao
sa brade majino mleko." Dok su oni razgovarali Marija je prila stazom i ula poslednju reenicu koju je
Pilar, podiui ponovo glas, viknula Robertu Dordanu. Marija je snano mahnula glavom Robertu Dordanu
i pri pretila mu prstom u znak opomene. Pilar je prime tila da Robert Dordan posmatra devojku i videla je
kako joj se nasmeio, pa se okrenu i ree, "Da, rekla sam kurvu i to sam i mislila. I verujem da ete ii u
valenciju zajedno, a mi moemo da jede mo ovde u Gredosu." "Dobro, kurva sam, ako hoe, Pilar, ree
Marija. "Recimo da jesam, im ti to tako kae. Ali umiri se. ta je s tobom?" "Nita, ree Pilar i sede na
klupu, g!asjoj je sad bio miran i metalni bes je iezao iz njega: "Ne kaem da jesi. Ali ja tako strano elim
da odem u Republiku." "Moemo svi ii, ree Marija. "Zato ne?" ree Robert Dordan. "Kad ve, izgleda, ne
voli Gredos?" El Sordo mu se nasmeja. "videemo, ree Pilar, Ijutina je sad bila prola. "Daj mi au tog
neobinog pia. Grlo mi se osuilo od besa. videemo. videemo ta e se desiti "vidi, drue, objasni El
Sordo. "Ujutru je to teko Nije vie govorio osakaenim panskim, gledao je Roberta Dordana mirno i
razlono u oi ne istraivaki i podozrivo, niti s otvorenom superiornou stirog borca kao raaije. "Ja
razumem ta tebi treba i znam da poloaje treba unititi i da se most mora tititi dok ti ne uradi to mora.
To ja savreno razumem. To je lako uraditi pre dana ili u zoru." "Da, ree Robert Dordan. "Idi, na trenutak,
hoe li?" ree on Mariji i ne gledajui je. Devojka se udalji od mesta odakle nije mogla nita da uje i sede
obgrlivi glenjeve rukama. "vidi, ree Sordo. "Nije problem u tom. Ali otii docnije, i izii odavde po dnevnoj
svetlosti predstavlja ozbiljan problem." "Jasno, ree Robert Dordan. "Mislio sam o tom. I za mene je dnevna
svetlost problem." 204 205 "Ali ti si jedan, ree El Sordo. "Mi smo raz liiti." "Postoji mogunost da se vratimo
u logore i da odemo po mraku, ree Pilar prinosei au ustima i onda je spusti. "1 to je vrlo opasno, objasni
El Sordo. "To je moda i opasnije." "Znam, da bi to moglo da bude, ree Robert Dordan. "Svriti s mostom
nou, bilo bi lako, ree EI Sordo. "Ali poto je uslov da se svri po Page 88

danu, bie ozbiljnih posledica." "Znam." "Ne bi li mogao da to uradi nou?" "Zato bih bio streljan."
"verovatno emo svi biti streljani, ako to uradi danju." "to se mene samog tie, za mene je vano kad ve
jednom most ode, ree Robert Dordaru "Ali mi je jasno ta mislite. Nemate mogunosti za povlaenje po
danu." "Svakako, ree El Sordo. "Nai emo neku mogunost za povlaenje. Ali objasniu ti zato to o veka
pravi toliko zamiljenim i toliko nervoznim. Ti govori o odlasku u Gredos kao da je to vojni manevar koji
treba izvriti. Doi do Gredosa bilo bi pravo udo." Robert Dordan ne ree nita. "Sluaj me, ree gluvi
ovek. "Suvie mnogo govorim, ali hou da se razumemo. Mi udom ovde postojimo. udom i glupou
faista koju e oni na vreme otkloniti. Dabome, mi smo vrlo paljivi i ne stvaramo nikakve nemire u ovim
brdima." "Znam "Ali sad, posle toga, moramo da odemo. Moramo dobro da razmislimo kako emo otii."
,Jasno." "Sad, ree El Sordo, "sad da jedemo. Mnogo smo priali." Nisam te nikad ula da toliko govori,
ree Pilar.Je li to zbog ovoga?" ona die au. ,Iije"f odmahnu El Sordo glavom. "Nije to zbog viskija. To je
zbog toga to nikad nisam imao ni o emu da govorim ovoliko." , Ja cenim vau pomo i odanost, ree
Robert Dordan.iShvatam tekou zbog vremena u koje treba dii most u vazduh "Ne spominji to, ree El
Sordo. "Mi smo ovde da uradimo to moemo. Ali to je sloeno." "A na hartiji vrlo jednostavno, nasmei se
Robert Dordan. "Na papiru je most dignut u vazduh u trenutku kad napad otpone da nita ne bi moglo da
naidzie putem. To je vrlo prosto." "Kad bi nam dozvolili da to izvrimo na papiru, ree El Sordo. "Da to
smislimo i izvrimo na papiru." "Hartija moe sve da podnese, citirao je Robert Dordan poslovicu. ,li je vrlo
korisna, ree Pilar. "Es mui util, volela bih Ja da upotrebim tvoja naredzienja u odredzienu svrhu. ,J ja, ree
Robert Dordan.li na taj nain se ne dobija rat." "Ne, ree krupna ena. "verujem da se tako ne pobedziuje.
Zna ta bih elela?" 206 207 "Da ode u Republiku, ree El Sordo. On joj primaknu zdravo uvo dok je
govorila. "ia iras, mujer. Da pobedimo i onda e svugde biti Republika." "U redu, ree Pilar. "A sad, za Ijubav
boju, da jedemo." Glava II Otili su od El Sorda posle jela i krenuli niz stazu. El Sordo ih je pratio do donjeg
poloaja. "Salud, ree on. "Do vidzienja u pono." "Salud camarada, ree mu Robert Dordan i njih troje
produie da silaze stazom, gluvi ovek je stajao i gledao za njima. Marija se okrenula i mahnula mu rukom.
El Sordo je prezrivo mahao na isprekidan panski nain, pomicanjem gornjeg dela ruke, kao da se neeg
otresa, to je izgledalo Page 89

kao negiranje svakog pozdrava koji nema nieg zajednikog s poslom. Za vreme jela on nije nijedanput
otkopao svoj kouh i bio je paljivo utiv, paljivo je okretao glavu da bolje uje i vraao se na svoj
osakaeni panski, pitajui Roberta Dordana utivo o prilikama u Republici ali je bilo oigledno da eli da ih
se otrese Kad su odlazili, Pilar mu ree, "Pa, Santijago?" "Pa, nita eno, ree gluvi ovek. "U redu. Ali ja
razmiljam." "1 ja, rekla je Pilar, i sad dok su silazili stazom kojom su se namuili idui gore, hodanje je bilo
lako i prijatno niz strminu kroz borove, saa rnar mje msia govorna. ivi Kooert uzoraan m Marija nisu govorili i
sve troje su ili brso dok se staza nije poela strmo dizati, napustivi umovitu dolinu izmedziu drvea i
izlazei gore na livadu na visini. Bilo je vrelo posle podne kasnog maja, i kad su bili na pola puta te strmine
ena se zaustavi. Robert Dordan zastavi i okrenuvi se vide kako su joj grake znoja izbile po elu.
Izgledalo mu je da joj je lice bledo i koa ukasta i da ima tamne kolutove oko oiju. "Da se malo odmorimo,
ree "Idemo suvie brso." "Ne, ree ona. "Produimo." "Odmori se, Pilar, ree Marija. "Loe izgleda." "uti,
ree ena. "Niko od tebe ne trai savet." Ona krenu stazom do vrha, disala je tekoi lice JJ Je bilo vlano od
znoja i nije vie bilo sumnje da je bleda. "Sedi, Pilar, ree Marija.JMolim te, molim te, sedi." "U redu, ree
Pilar, i njih troje sedoe pod bor i posmatrahu vrhove stena koji kao da su se, pokriveni snegom koji je
bletao na ranom popodnevnom suncu, izdvajali iz ovog visokog planinskog predela, tamo iza livada. "Kako
je prokleta stvar taj sneg, a kako lepo izgleda, ree Pilar. "Kakva je varka taj sneg." Okrenu se Mariji. "Zao mi
je to sam bila gruba prema tebi, guapa. Ne znam ta me je uhvatilo. Rdziave sam volje." 208 14 Eraest
Hemingvej, Iv 209 "Ja nikad ne vodim rauna o onom to ti kae kad si Ijuta, ree joj Marija. "A ti si esto
Ijuta." "Ne, to je gore od Ijutine, ree Pilar gledajui preko vrhova. "Tebi nije dobro, ree Marija. "Nije ni to,
ree ena. "Hodi ovamo, guapa, i stavi mi glavu u krilo." Marija joj se primae, stavi ruke na nju i savi ih
onako kako ih savija ovek koji se smeta da spava bez jastuka, pa stavi glavu na njih. Ona okrenu lice ka
Pilar i nasmei joj se, ali je krupna ena i dalje gledala preko livade u planine. Milovala je devojku po glavi i
ne gledajui je i prelazila grubim prstom preko devojinog ela, oko linije uva, pa nie linijom gde joj je kosa
rasla na vratu. "Imae je uskoro, Ingles, ree ona. Robert Dordan je sedeo iza nje. "Nemoj govoriti tako,
ree Marija. "Da, moi e da te ima, ree Pilar ne gledajui ni u jedno od njih. "Nikad te nisam elela. Ali sam
Ijubomorna." JPilar, ree Marija. "Nemoj govoriti tako." "Moe da te ima, ree Pilar i prevue prstom preko
jagodice na njenom uvu. "Ali ja sam vrlo Ijubomorna." Page 90

"Ali, Pilar, ree Marija. "Ali ba si mi ti objasnila da nema nieg takvog izmedziu nas." "Postoji uvek neto
slino tome, ree ena. "Postoji uvek neto slino neemu to ne bi trebalo da postoji. Ali kod mene ne
postoji. U stvari ne ji. Zelim tvoju sreu i nita vie." Marija ne ree nita ve produi da lei, nastojei da joj
glava bude to laka. "Sluaj, guapa, ree Pilar, povlaei odsutno prstom po konturama njenih obraza.
"Sluaj, guapa, ja tebe volim, ali on moe da te ima, ja nisam nikakva tortillera, nego ena stvorena za
mukarce. To je istina. Ali sad mi pravi zadovoljstvo da kaem usred dana, da te volim." "1 ja tebe volim."
"Qu va. Ne govori gluposti. Ti ak ni ne zna o emu ja govorim." "Znam." "Que va, ti da to zna. Ti si za
Inglesa. To se vidi, tako treba i da bude. To ja i hou. Nita drugo ne bih ni htela. Nisam ja izopaena.
Govorim ti samo ono to je istina. Malo e ti Ijudi govoriti istinu, a nijedna ena. Ja sam Ijubomorna, to
kaem, jer jesam. I govorim ti." "Nemoj to govoriti, ree Marija. "Nemoj to govoriti, Pilar." "Por que nemoj to
govoriti, ree ena, jo uvek ne gledajui ni jedno od njih. "Govoriu dogod mi se bude svidelo da o tom
govorim. A, ona pogleda sad na devojku, "sad je dolo vreme. Neu vie o tom da govorim, razume?" "Pilar,
ree Marija, "nemoj vie tako govoriti." "Ti si dragi, dragi zei, ree joj Pilar, stavi svoju veliku ruku pod
devojinu glavu i die je. "A ti, Ingles?" ree ona, "kakva ti je maka pojela jezik?" "Nikakva ivotinja, ree joj
Robert Dordan. ,iOnda koja ivotinja?" ona poloi devojinu glavu na zemlju. "Nikakva ivotinja, ree joj
Robert Dordan. "Onda si ga progutao sam, a?" "Bie tako, ree Robert Dordan. "A je T ti se svideo ukus?"
okrenu se sad Pilar i nasmeja se. "Ne naroito." "1 mislila sam da nije, ree Pilar. "1 mtstla sam da nije. Ali
vraam ti tvog zeia. Nikad nisam ni pokuala da ti ga uzmem. To ime joj dobro odgovara. ula sam jutros
da je tako zove." Robert Dordan oseti kako mu lice crveni. "Ti si vrlo teka ena, ree joj on. "Nisam, ree
Pilar. "Ali i ovako jednostavna vrlo sam sloena. Jesi li ti sloen, Ingles?" "Nisam. Nisam ni tako
jednostavan." "Ti mi se svidzia, Ingles, ree Pilar. Onda se nasmei, nae unapred, nasmei se i zatrese
glavom. "Sad bih mogla da uzmem zeia od tebe i tebe od zeia." "Ne bi." "Znam, ree Pilar i ponovo se
nasmei. "Ne bih ni elela. Ali da sam mlada mogla bih." "verujem." "veruje?" "Svakako, ree Robert
Dordan. "Ali je glupo razgovarati ovako." "To tebi ne prilii, ree Marija. "Ne liim danas mnogo na samu
sebe, ree Pilar. "Nimalo. Tvoj most mi je zadao Page 91

glavobolje, Ingles." "Onda ga moemo nazvati Most Glavobolje, ree Robert Dordan. "Ali sruiu ga u
provaliju kao slomljeni ptiji kavez." "Dobro, ree Pilar. "Samo govori tako." "Prelomiu ga isto kao to ti
prelomi bananu s koje si oljutila kou." "Ba bi mi banana sad dobro dola, ree Pilar. JProdui, Ingles.
Priaj nairoko." "Nema potrebe, ree Robert Dordan. "Hajdemo u logor." "Tvoja dunost, ree Pilar.iStii
e, ne brini. Rekla sam da u vas ostaviti." "Ne. Imam mnogo posla." "1 ovo je velik posao, a ne trai
mnogo vremena." "uti, Pilar, ree Marija. "Gadno govori." "Ja sam gadna, ree Pilar, "ali ja sam i vrlo fina.
Soi mui delicada. Ostaviu vas nasamo. A razgovor o Ijubomori je glupost. Bila sam Ijuta na Hoakina, jer
sam videla po njegovom licu da sam runa. Ljubomorna sam samo na tvojih devetnaest godina. To nije
Ijubomora koja traje. Ti nee uvek imati devetnaest. Sad idem." Ona ustade i oslonivi se riikom na kuk
pogleda Roberta Dordana koji je takodzie stajao. Marija je sedela na zemlji pod drvetom, napred nagnute
glave. "Hajdemo svi zajedno u logor, ree Robert Dordan. "Bolje je, i tamo ima mnogo da se uradi." Pilar
mahnu glavom put Marije koja je tu sedela okrenuvi glavu, i ne govorei nita. Pilar se nasmei i slegnu
ramenima gotovo neprimetno i ree, "Ti zna put?" "Znam, ree Marija ne diui glavu. "Pues me voi, ree
Pilar. "Onda idem. Spremiemo ti neto dobro za veeru, Ingles." 212 213 .# Ona livadom krenu kroz vres ka
potoku koji je tekao nanie prema logoru. "Cekaj, zovnu je Robert Dordan. "Bolje je da idemo svi zajedno."
Marija je sedela tu i nije rekla ni rei. Pilar se i ne okrenu. "Que va, da idemo zajedno, ree ona. "videemo
se u logoru." "Da li joj je sad dobro?" upita on Mariju. "Malopre je slabo izgledala." "Neka ide, ree Marija jo
uvek sputene glave. "Mislim da treba da podziem s njom." "Neka ide, ree Marija. "Neka ide." Glava III
Hodali su kroz vres na planinskoj livadi i Ro bert Dordan je oseao kako mu vres strue po nogama, oseao
je teinu pitolja u futroli na kuku, oseao je sunce na glavi, oseao je povetarac koji je sve puhaosa snega
na planinskim vrhovima i, u svojoj ruci, ruku devojke, vrstu i snanu, s isprepletenim prstima. Od nje, sa
dlana njene ruke prislonjenog uz njegov dlan, sa njihovih prstiju prepletenih vrsto, sa njenog runog zglavka
koji je bio uz njegov, neto je dolazilo od njene ruke, njenih prstiju, njenog runog zglavka, svee kao prvi
svetli vazduh koji, prilazei k vama, jedva bora staklastu povrinu mora, lagano kao kad oveku prevuete
perom preko usne, ili kao list koji pada kad nema ni daka povetarca, tako lagano da su ga mogli osetiti
samo dodirom Page 92

svojih prstiju, ali je bilo tako snano, pojaano, i snanim stiskanjem njihovih prstiju i tesno sljubljenim
dlanovima i zglavcima nametalo kao neto hitno bolno i jako, tako da je njemu izgledalo kao da mu je neka
struja podigla ruku i ispunila itavo telo bolnom upljinom elje. Pod suncem koje je sijalo na njenoj kosi
zagasitoj kao ito, i njenom zlatnosmedziem, glatko Ijupkom licu i na krivini njenog vrata, on joj po vue glavu
nazad, privue je k sebi i poljubi. Oseti kako ona zadrhta kad je on poljubi i on je drao itavo njeno telo uza
se i oseao njene grudi na svojim prsima kroz dve koulje kaki boje, oseao je njene male i vrste grudi i on
otkopa dugmeta na njenoj koulji i sagne se i poljubi je i ona je stajala drhtei, drei zabaenu glavu na
njegovoj ruci. Onda ona spusti bradu na njegovu glavu i on oseti kako mu rukama dri glavu i njie je na
sebi. On se uspravi i obema rukama stisnuo je tako vrsto uza se da je podigao sa zemlje, pripijenu, i
oseao je kako drhti i onda su se njene usne nale na njegovom vratu, i onda je on spusti i ree, "Marija, oh,
moja Marija." Onda on ree, "Gde emo?" Ona ne odgovori nita, ve skliznu rukom pod njegovu koulju i
oseti kako mu otkopava dugmeta i ona ree, "1 ja tebe elim da poljubim." "Ne, zeiu." JDa, da. Sve kao
to i ti." "Ne. To je nemogue." JDobro, onda. Oh, onda. Oh, onda. Oh. 214 Onda se oseao miris vresa
zgnjeenog i hrapavost savijenih. stabljika pod njenom glavom i sunce svetlo na njenim zatvorenim oima, i
itavog svog ivota e pamtiti krivu liniju njenog vrata s glavom zabaenom unazad medziu korenjem vresa i
usne koje su se same od sebe malo micale i treperenje vrsto stisnutih kapaka zbog sunca i svega, a nJJ je
bilo sve crveno, narandasto, zlatno crveno, od sunca na zatvorenim oima, i sve joj je bilo te boje, sve to,
ispunjavanje, posedovanje, imanje sve te boje, sve u slepilu te boje. Za njega je to bio tamni prolaz koji nije
vodio nigde, onda opet nigde, onda opet nigde, onda jo jednom nigde, stalno i uvek nigde, teko s
laktovima na zemlji ka nigde, mrano, nikad nikakvog kraja nigde, visio je itavo vreme uvek nad
nesaznavanjem tog nigde, ovog puta i ponovo zauvek ka nigde, sad da ga ne odnese jo jednom i zauvek ka
nigde, sad iznad svih odnoenja gore, gore, gore, i u nigde, iznenadno, zagrevajui, drei, sva nigde odoe
i vreme bi apsolutno mirno, a njih oboje su bili tu, i vreme je stalo i on oseti zemlju kako se pomera i izmie
ispod njih. Onda je leao na boku, sa glavom zagnjurenom u vres, miriui ga i miris korenja i zemlje i sunca
izbijao je iz njega i bio je bodljikav i oseao ga je na svojim golim ramenima i na kukovima i devojka je leala
nasuprot njemu s jo uvek zatvorenim oima i onda ih je otvorila i nasmeila mu se i on ree vrlo umorno iz
velike ali prijateljske daljine " rZdravo, zeiu." A ona se nasmei i ree, ne iz daljine, "Zdravo, moj Ingles."
"Nisam ja Ingles, ree on vrlo leno. "u, aa, rece ona, "jesi. 11 si moj ingies, i prui ruku i uhvati ga za oba uva
i poljubi ga u elo. "Je li?" ree ona. "Kako je? Da li te bolje Ijubim?" Onda su zajedno ili pored potoka i on
ree, Marija, ja te volim i ti si tako Ijupka, i sjajna, i lepa, i to toliko znai za mene to sam s tobom da
oseam elju da umrem kad Page 93

sam s tobom i kad te volim." "O, ree ona, "ja umirem svakog puta. Zar ti ne umire?" "Ne. Skoro. Ali da li si
oseala kako se zemlja pokree?" "Da. Kad sam umrla. Stavi ruku oko mene, molim te." "Ne. Imam tvoju
ruku. Tvoja ruka mi je dovoljna." On pogleda u nju, i preko livade gde je soko lovio, i u velike popodnevne
oblake koji su sad nailazili preko planina. "1 nije ti tako s drugima?" upita ga Marija dok su hodali jedno pored
drugoga s rukom u ruci. "Ne, zaista." "voleo si mnoge druge." "Nekoliko. Ali ne kao tebe." "1 nije bilo tako?
Istinski?" "Bilo je zadovoljstvo, ali nije bilo ovako 9fA onda se zemlja pokretala. Zemlja se nije nikad ranije
pokretala?" "Nije. Nikad, istinski." "Da, ree ona. "A nama jeste i to za jedan dan". On ne ree nita. 216 217
"Ali smo bar to sad doiveli, ree Marija. "1 svidziam li ti se? Dopadam li ti se? Docnije u izgledati lepe." "Ti
si i sad vrlo lepa." "Ne, ree ona, "ali pogladi me rukom po glavi. On je pogladi i oseti kako se njena
podstriena meka kosa najpre poravnjava i onda die izmedziu njegovih prstiju i onda stavi obe ruke na
njenu glavu i okrenu joj lice k sebi i poljubi je. "vrlo mi se svidzia Ijubljenje, ree. "Ali ne umem lepo da
Ijubim." "Ne mora da Ijubi." "E, moram. Ako treba da budemtvojaena, hou da te zadovoljim na sve
naine." "Ti mi prua dovoljno zadovoljstva. Meni ne treba vie. Ne bih mogao nita da uradim kad bi mi
pruala vie zadovoljstva." "Ali videe, ree ona vrlo srena. "Moja kosa te sad zabavlja, jer je neobina. Ali
ona raste svakog dana. Bie duga i onda neu vie izgledati runa i moda e me mnogo voleti." "Ima
divno telo, ree on. "Najdivnije na svetu." "Samo je mlado i mravo." "Ne. U mladom telu ima neeg
maginog. Ne znam otkuda ga ima u jednom telu, a nema u drugom. Ali u tvom ga ima." "Za tebe, ree ona.
Ne" "rvC. "Da. Za tebe i uvek za tebe i jedino za tebe. Ali malo je to ti dajem. Nauiu kako da se bri nem za
te. Aii reci mi istmSKi. ua u ti se zemija pokretala ranije?" "Nikad, ree on iskreno Page 94

"Onda sam srenafee. "Sad sam istinski srena." "Ti sad razmi&ai o neem drugom?" upita ga ona. i "Da.
O svom poslu." v "Zelela bih da imarno konje zajharu, ree Marija. "U svojojsrei,elela bilaa samrna konju i
da jaem brso i aa ti ozo iafe por&. mene i da jaemo sve bre i br i daikadrfiepredziemo moju sreu."
"Moemo da ponesemo tvoju sreu avionom, ree on odsutno. "1 da idemo sve vie i vie u nebo kao mali
avioni lovci to se sijaju na suncu, ree ona. "1 da se prevremo i padamo. Que bueno!" nasmeja se.iMoja
srea ne bi to ak ni primetila." "Tvoja srea ima dobar stomak, odvrati on ujui samo upola ono to ona
govori. Jer on sad nije bio vie tu. Iao je pored nje, ali je bio zauzet razmiljanjem o problemu u vezi sa
mostom i sad mu je sve bilo jasno i vrsto i otro kao kad su stakla kamere u fokusu. video je dva poloaja i
Anselma i Ciganina kako vre osmatranje. video je prazan put i pokret na njemu. I video je mesto gde e
postaviti dve automatske puke tako da pokrije to vei deo zemljita, a ko e rukovati njima, mislio je, ja na
kraju, ali ko e poeti? Smestio je ipke, ukljetio ih i vrsto vezao, stavio kapisle i uvrteo ih, povezao icu,
savio je i vratio nazad do mesta gde je ostavio staru ku 218 219 tiju sa eksplozivom i onda je poeo da misli
o svim stvarima koje su se mogle desiti i koje su mogle da podziu krivim putem. Prestani, ree on sebi. voleo
si se sad s tom devojkom i glava ti je sad potpuno bistra, i poinje da se brine. Jedna je stvar razmiljati o
onom to mora da uradi, a druga je stvar brinuti se. Ne brini. Ne treba da se brine. Zna stvari koje
moda mora da uradi i zna ta se moe desiti. Svakako, moe se desiti. Uao si u to znajui zato se
bori. Bori se tano protiv onoga to radi i to si prisiljen da radi, a da bi imao ikakvog izgleda da pobedi.
Tako je on sad bio prisiljen da upotrebljava ove Ijude koje je voleo kao to se, ako hoe da uspe,
upotrebljavaju vojnici koje ni ne zna. Pablo je oigledno bio najznaajniji. Znao je kako je to trenutno
rdziavo. Zena je bila potpuno za to, i jo je i sad ali je ostvarenje onog u emu se to sastojalo nju ve
potpuno savladalo i mnogo je ve stalo. Sordo je to odmah shvatio i to e izvriti, ali pju se to nije nita vie
svidzialo nego njemu, Robertu Dordanu. Tako, ti govori da se to nee desiti tebi nego se moe desiti ovoj
eni, ovoj devojci i ostalima o kojima razmilja. U redu. ta bi se desilo njima da ti nisi doao? Sta im se
desilo i ta im se dogadzialo pre nego to si ti zavirio ovamo? Ne sme tako da misli. Ti ne snosi nikakvu
odgovornost za njih, izuzev u akciji. Naredzienja ne potiu od tebe. Nego od Golca. A ko je Golc? Jedan
dobar general. Najbolji pod kojim si ikad sluio. Ali, treba li da ovek izvrava nemogua naredzienja kad zna
kuda vode? ak kad dolaze i od Golca, koji je partija i vojska. Da. Mora da ih izvrava jer se jedino u
izvravanju mogu pokazati kao nemogua. Kako zna da su nemogua, a nisi jo ni pokuao da ih
sprovede. Kad bi svako rekao da je naredzienje nemogue izvriti kad ih dobije, gde bismo stigli? Gde
Page 95

bismo svi mi bili kad bismo samo rekli, "Nemogue, kada naredzienja stignu? video je ve mnogo
komandanata kojima su sva naredzienja bila nemogua. Ta svinja, Gomez, u Estramaduri. video je dovoljan
broj napada kojima bokovi nisu ili napred, jer je bilo nemogue. Ne, on e izvriti naredzienja, a nesrea je
satno u tom to mu se Ijudi s kojima mora da ih izvri svidziaju. U svim stvarima koje su oni, partizani, vrili,
uvek su poveavali opasnost i donosili nesreu Ijudima, koji su ih sklanjali i radili s njima. Zato? Zato da
najzad ne bi bilo nikakve opasnosti i da bi zemlja bila prijatno mesto za ivljenje. To je istina, ma koliko
zvualo otrcano. Kad bi Republika izgubila bilo bi nemogue za one koji su verovali u nju da ive dalje u
paniji. Ali da li bi? Da, znao je da bi bilo, po onom to se desilo u delovima koje su faisti ve bili zauzeli.
Pablo je svinja, ali ostali su dobri Ijudi i nije H to izdaja prema svima njima navesti ih da to urade? Moda
jeste. Ali ako to ne urade, dva eskadro na konjice e doi kroz nedelju dana i proterae ih iz ovih brda. Ne.
Ne bi se nita dobilo time to bi ih ostavio na miru. Izuzev ako bi sve Ijude ostavio na miru i ne bi se meao
ni u ije stvari. Onda, znai da veruje u to? Da, veruje. A ta onda sa drutvom 220 221 koje bi imalo planski
ivot i sa svim ostalim? Da li drugi onda da to izvre? I on ima svoje stvari da radi posle rata. On se bori u
ovom ratu zato to je otpoeo u zemlji koju voli i to veruje u Republiku, i kad bi ona bila unitena ivot bi bio
nepodnoljiv za sve one koji su u nju verovali. On je pod komunistikom disciplinom za itavo trajanje rata.
Ovde, u paniji, komunisti su imali najbolju disciplinu i najzdraviju i najpametniju za vodzienje rata. On je
prihvatio njihovu disciplinu u toku rata, jer su u vodzienju rata oni predstavljali jedinu partiju iji je program i
disciplinu on bio u stanju da potuje. Kakva je onda njegova politika? On je sad uopte nema, govorio je u
sebi. Ali ne govori o tom nikom drugom, razmiljao je. Nemoj to nikad priznati. A ta e docnije raditi?
vraam se nazad i iveu od pouavanja panskog, kao i ranije, i napisau jednu istinitu knjigu. Kladim se,
ree. Kladim se da e to biti lako. Morae da razgovara s Pablom o politici. Bilo bi svakako zanimljivo videti
kakav je bio njegov politiki razvoj. Klasino kretanje s leva u desno, verovatno kao stari Leru. Pablo je
umnogom podseao na Lerua. I Prieto je lo. Pablo i Prieto otprilike podjednako veruju u krajnju pobedu. Svi
oni vode politiku konjokradica. verovao je u Republiku kao oblik vladavine, ali e Republika morati da se
otrese itave te skupine konjokradica koje je dovela u kripac kad je pobuna poela. Da li je ikad postojao
narod ije bi vodzie bili u tolikoj meri njegovi istinski neprijatelji kao to su oni ovome? 222 Nepnjateiji
naroua. iu stavi. To je parola dana i mogao je izbaciti. To je dolo kao posledica njegovog spavanja s
Marijom. Bio je postao tako zagrien to se tie politike i svakim deliem tela vezan za nju, kao neki baptist u
svojoj vrstoj Ijuturi, i frazu kao to je "neprijatelji naroda" prihvatao je njegov duh bez ikakve kritike. I sve
kliefraze, i revolucionarne i patriotske. Dabome, bile su istinite, ali je bilo suvie lako Page 96

navii se da ih upotrebljava. Ali od sino i danas popodne, duh mu je bio mnogo bistriji i istiji u tim
stvarima. Bigotizam je udna stvar. Da bi bio bigotan, ovek mora da bude apsolutno siguran da je u pravu, a
nita ne stvara tu sigurnost i opravdanost kao suzdravanje. Suzdravanje je neprijatelj jeresi. Kako li bi ta
premisa stajala, kad bi je on ispitao? To je verovatno razlog zbog koga su komunisti obino udarali na
boemstvo. Kad si pijan ili izvri preljubu ili blud otkriva i prepoznaje kroz svoju sopstvenu pogreivost i
pogreivost onog tako promenljivog supstituta apostolske vere partijske linije. Dole boemstvo, greh
Majakovskog. Ali Majakovski je ponovo svetac. Zato to je bezbedno mrtav. I ti e biti sigurno mrtav, govorio
je on sebi. Prestani da misli o tim stvarima. Misli na Mariju. Mariji se nimalo nije svidziao njegov bigotizam.
Ali dosad ona nije uticala na njegovu odluku, ali on bi sad mnogo vie voleo da ne umre. vrlo rado bi odustao
od muenikog ili herojskog svretka. Nije eleo da stvara Termopile, niti da na nekom mostu bude Horacije,
niti holandski mladi s prstom na 223 oram. je. voieo Di aa provede izvesno vreme s Marijom. Da
najjednostavnije izrazi itavu stvar. 2eleo bi da s njom provede dugo, dugo vremena. Nije verovao da e ikad
postojati neto tako kao to je dugo, dugo vremena, ali ako bude posto jalo, voleo bi da dugo vremena
provede s Marijom. Otili bismo u hotel i prijavili se kao doktor i gdzia Livingtoun, mislio je. Zato se ne bi
oenio njom? Svakako, pomisli. Oeniu se. Onda emo biti g. i gdzia Robert Dordan iz San vali, Ajdahou.
Ili iz Korpusa Kristi, Teksas, ili iz Bata, Montana. panske devojke postaju odline ene. Nisam nikad bio
nijednom oenjen, pa znam. I kad dobijem ponovo svoje nametenje na universitetu, ona e biti
nastavnikova ena i kad studenti, koji studiraju panski kao glavni predmet, dodziu uvee da popue po lulu i
da vode nezvanine diskusije, koje toliko vrede, o Kvevedu, Lope de vegi, Galdosu i ostalim uvek divno
mrtvima, Marija im moe priati o tom kako su joj krstai u plavim kouljama zbog istinske vere seli na glavu,
dok su joj drugi stiskali ruke i svlaili koulju da bi joj njome zapuili usta. Zanima me kako e se Marija
svideti svetu u Misuli, u Montani? To jest, ako mi uspe da pono vo dobijem nametenje u Misuli. verujem da
sam sad zauvek zabeleen kao crven i da u biti na optoj crnoj listi. Mada ovek nikad ne zna. ovek nikad
ne moe rei. Nemaju nikakvog dokaza ta radim i u stvari ne bi nikad verovali, ak i da im kaem, a moj
paso je vredeo za paniju pre ogranienja. vreme za povrataJc bice u jesen trideset sedme. Otputovao sam
u leto trideset este i mada sam dobio odsustvo na godinu dana, ne moram da se vratim pre poetka
zimskog semestra idue godine. Ali ako ba tako postavlja stvari, ima mnogo vremena izmedziu dananjeg
dana i preksutranjeg. Ne. Smatram da nema potrebe da se brinem o universitetu. Samo se vrati tamo u
jesen i stvar e biti u redu. Prosto pokua i vrati se. Ali udan je ovo ivot, sad ve dugo. Jest, bogami.
panija je tvoj posao i zaposlenje, a onda nalazei se u paniji to je prirodno i zdravo. ve vie leta si radio
na inenjerskim projektima i u umskoj slubi pravio puteve i u parkovima i nauio si kako se rukuje barutom,
tako da je demoliranje postalo prirodno tvoj normalni posao. Uvek malo uurban, ali zdrav. Kad jednom
usvoji demoliranje kao problem, onda je ono samo problem. Ali ima mnogo stvari koje nisu tako lepe, a koje
idu s tim, mada sam Bog zna da si ih ti prihvatao s Page 97

dosta lakoe. Stalno nastojavanje da stvori uslove podesne za uspeno ubijanje prati demoliranje. Da li
krapne rei po mau da se to lake brani? Da li one stvaraju ubijanje probavljivijim? Prihvatio si se toga
donekle isuvie lako, ako ba mene pita, pomisli on. I kakav e izgledati, ili jo tanije, za ta e biti kad
zavri svoju slubu Republici, za mene je, pomisli on, sasvim neizvesno. Ali pretpostavljam da e se svega
toga otresti time to e to opisati, ree on. Kad jednom to pribelei, gotovo je sve. Bie dobra knjiga ako
bude umeo da je napie. Mnogo bolja od druge. 224 15 Ernest Hemingvej, Iv 225 Ali u medziuvremenu
jedini ivot koji ima ili e ikad imati jeste ovaj danas, noas, danas, noas, sutra, i isto i isto ponovo nadam
se, razmiIjao je, i zato bolje hvataj ovo vreme koje ti je tu i budi zahvalan na njemu. A ako se stvar s
mostom loe svri. Zasad ne izgleda ba naroito zgodno. Ali Marija je dobra. Zar nije? O, zar nije, pomisli
on. Moda je to ono to sad treba da dobijem od ivota. Moda je to moj ivot i umesto da poivim
sedamdeset godina poiveu etrdeset osam sati ili tanije sedamdeset ili sedamdeset dva sata. Dvadeset
etiri sata dnevno puta tri bilo bi sedamdeset dva sata, to jest tri puna dana. Mislim da je mogue puno
proiveti ivot u sedamdeset sati kao i u sedamdeset godina s tim da ti je ivot bio pun kad tih sedamdeset
asova ponu i da naidziu u doba izvesne zrelosti. Kakve gluposti, pomisli on. O kakvitn ti burgijama samo
misli. To je stvarno glupost. A mo da i nije. Dobro, videemo. Poslednji put sam spavao s devojkom u
Madridu. Ne, u Eskorijalu i, izuzev to sam se nou probudio i pomislio da je to neka druga i uzbudio se dok
nisam shvatio ko je, nije bilo nita naroito izuzev to je bilo prilino prijatno. A ono pre toga u Madridu,
izuzev to sam leao i pretvarao se i zamiljao drugu dok su se stvari odvijale, bilo je isto ili ak jo gore. Ja
nisam neki romantini oboavalac panske Zene i nikad nisam smatrao sluajne doivljaje kao neto drugo,
nego kao sluajne doivljaje u bilo kojoj zemlji. Ali kad sam s Marijom, ja je volim tako da oseam bukvalno
kao da u umreti, a nikad ni sam ranije u to verovao, niti mislio da je to mo gue. Tako, ako ti ivot daje
sedamdeset godina za sedamdeset asova, ja tu vrednost imam sad i srean sam da sam je saznao. A ako
ne postoji takva stvar kao to je dugo vreme, niti ostatak ivota, niti odsad pa nadalje, nego postoji samo
sad, onda je sad stvar koju treba slaviti i srean sam sa tim sad. Sad, ahora, maintenant, heute, nov. Sad,
smeno zvui da bi to sad moglo da bude itav svet i tvoj ivot. Esat noche, tonight, ce soir, heute abend,
noas. Zivot i ena. Life and vife. vie i Mari. Ne, ne ide. Na francuskom ispada mu. Po stoji nov i frau, ali to
nita ne kazuje. Uzmimo mrtav, dead, mort, muerto, i todt. Todt je najmrtvije od svih izraza. Par, var, guerre,
guerra, i Krieg. Krieg je najblii, zar ne? Ili je moda zbog toga to nemaki znam najslabije. Dragana,
sveetheart, cherie, prenda, i Schatz. Sve bih dao za ime Marija. Postoji ime. Dobro, svi e dejstvovati
zajedno i to uskoro. A sve stalno izgleda gore. To nije neto to moe uraditi ujutru. Provodi u jednoj
nemoguoj situaciji do noi da bi opet uao u to. Moda bi bilo sasvim u redu kad bi mogao da do mraka
bude daleko od tog i da ga se onda ponovo prihvati. ta ako to pone raditi, kad svane jutro? ta onda? A
taj jadni, nesreni Sordo koji prestaje da govori u dijalektu da bi mi stvari objasnio. Kao da Page 98

nisam o tom mislio kad god sam razmiljao o tim stvarima otkako mi je to Golc prvi spomenuo. Kao da s tim
ne ivim kao sa grudvom nesva 226 renog testa na dnu stomaka, stalno od nakjueranje veeri. udna
stvar. Ide tako s njima itavog ivota i oni izgledaju kao da neto znae i na kraju uvek se zavri tim da ne
znae nita. Nikad pre nije bilo nita slino. Misli da je to stvar kakvu nikad nee doiveti. I onda u takvom
jednom smrdljivom poslu kao to je koordiniranje rada dveju po sranih grupa gerilaca pri dizanju mosta u
vazduh pod nemoguim okolnostima da bi osujetio neku kontraofanzivu koja e u to vreme svakako poeti,
natrapa na devojku kao to je Marija. Svakako. Eto, kako idu stvari. Naleteo si na nju prilino kasno, to je
sve. Jedna ena kao to je Pilar prosto ti gurne devojku u krevet, i ta se deava? Da, ta se deava? ta se
deava? Reci mi ta se deava, molim te? Da. Eto ti ta se deava. Eto ti tano ta se deava. Nemoj se
zavarati da ti je Pilar gurnula devojku u krevet i nemoj pokuavati da to obescenjuje ili obezvredi. Bio si
gotov kad si je prvi put video. Kad je prvi put otvorila usta i razgovarala s tobom tad je ve sve bilo gotovo, i ti
to zna. I poto ti se to desilo, nikad nisi mislio da e ti se desiti, nema nikakvog smisla da se sad na to
baca blatom, kad zna ta je to i zna da je dolo kad si prvi put bacio na nju pogled kad je izila napo Ije
sagnuta nad gvozdenom inijom koju je nosila. Tad te je uhvatilo i ti to zna, i nato onda lagati? Neto
udno ti se unutra deavalo svaki put kad si je pogledao, i svaki put kad je ona tebe pogledala. Pa onda
zato ne priznaje? U redu, priznau. A to se tie Pilar i tog da je nju ona tebi gurnula, ono to je Pilar
uradila, uradila je kao pametna ena. Ona je dobro pazila devojku i videla je onog trenutka kad se devojka
vratila s gvozdenom inijom u peinu ta e da naidzie. Tako je ona samo olakala stvari. Olakala je stvari
tako da se ono desilo i sino i popodne. Ona je samo neuporedivo civilizovanija od tebe i zna ta znai
vreme. Da, ree on u sebi, smatram da mo ram priznati da ona ima izvesne pojmove o vrednosti vremena.
Poela je da preklapa, a sve zato to nije elela da drugi Ijudi izgube ono to je ona izgubila, i onda pomisao
da priznaje da je neto izgubIjeno bila je suvie krupna da bi je progutala. Tako je poela ponovo da preklapa
gore na brdu i ini mi se da mi njoj nita nismo olakali. Eto, to je ono to se deava i to se desilo i mora i
sam priznati, i sad vie nikad nee sastaviti ni pune dve noi s njom. Kamoli itav ivot, iveti zajedno, ili
imati to se pretpostavlja da Ijudi uvek imaju, ne, nikako. Jednu no koja je prola, jedanput jedno
poslepodne, jo sledeu no moda, Ne, gospodine. Ni vremena, ni sree, ni zabave, ni dece, ni kue, ni
kupatila, ni iste pidame, ni jutarnjih no vina, ni zajednikog budzienja, niti budzienja pojedinanog, a kad
zna da je ona tu i da nisi sam. Ne. Nieg takvog. Pa ta, kad je to sve to e dobiti u ivotu od onog to
eli kad si to sad naao zato bar nema jednu no u krevetu s aravima? Trai nemogue. Trai
sasvim nemogue. Tako, ako voli tu devojku koliko kae da je voli, bolje je da je voli tako snano da
jainom nadoknadi ono to 5e tom odnosu nedostajati zbog krat 228 Page 99

229 koe trajanja. uje li to? U stara vremena Ijudi su posveivali itav ivot tome. A sad kad si ti to naao,
ako bude imao dve noi udie se otkuda ti tolika srea. Dve noi. Dve noi da voli, potuje i miluje. U
zlu i u dobru. U muci i smrti. Ne, ne tako. U muci i zdravlju. Dok nas smrt ne rastavi. U dve noi. vie nego
verovatno. vie nego verovatno, i sad odbaci takva razmiljanja. Moe sad da prestane. To ti ne vredi. Ne
radi nita to nije dobro za tebe. Tako ti je to. To je ono o ernu mu je Golc priao. to je due bivao ovde sve
mu je Golc izgledao silniji. Dakle to je ono o emu se on raspitivao kao o nekoj nadoknadi za neredovnu
slubu. Da li je i Golc to doiveo i da li je to stvarala uurbanost i nedo statak vremena i okolnosti? I da li on
misli da je to neto naroito samo zato to se to njemu deava? Da li je i Golc negde spavao u urbi, dok je
komandovao neredovnom konjicom u Crvenoj armiji i da li je kombinacija okolnosti i ostalo inilo da devojke
izgledaju kao Marija? verovatno je Golc sve to znao i eleo je da po kae da mora da iivi itav ivot u dve
noi koje su ti date na to ivljenje koje sad ima mora da koncentrie u kratkom vremenu sve to bi inae
dugo imao, zato da bi mogao uopte da ga ima. To je bio dobar nain verovanja. Ali nije vero vao da su
Mariju samo okolnosti stvorile. Ukoliko, dabome, ona samo nije reakcija na svoje okolnosti koliko i on na
svoje. Njena jedna okolnost nije tako dobra, pomisli. Ne, nije naroito dobra. Ako je to tako, onda je tako. Ali
ne postoji nikakav zakon koji bi ga naterao da mu se to svidzia. Nisam nikad znao da u moi da oseam
ono to oseam, pomisli. Niti da bi se to meni moglo desiti. Zeleo bih da to mogu zadrati za itav ivot.
Hoe, zadrae, govorio mu je drugi deo njega. Zadrae. Ti to ima sad i to je ono to itav tvoj ivot
jeste sad. Postoji samo sad. Ne postoji ni jue, dabome, niti nekakvo sutra. Koliko mora da ti bude godina da
bi to saznao? Postoji samo sad, a ako je sad dva dana, onda su dva dana itav tvoj ivot i sve mora biti u
proporciji. Tako se to ivi ivot u dva dana. I ako prestane da se ali i da trai ono to ne moe dobiti,
proivee lepo. Dobar ivot se ne meri biblijskom merom. Dakle, ne brini, uzmi ta ima, vri svoj posao i
imae dug i veseo ivot. Zar nije ve odskora veseo? Na ta se ali? Tako ti je to s ovom vrstom posla,
pomisli on, i bi vrlo zadovoljan milju, nije stvar u tom to naui mnoge stvari, koliko to sreta razne Ijude.
Bio je sad zadovoljan jer se salio i ponovo se vratio na devojku. "volim te, zeiu, ree on devojci. "ta si ono
govorila?" "Rekla sam, odgovori ona, "da ne mora da se brine zbog posla jer te ja neu gnjaviti niti u se
meati. Ako bude ma ta to bih ja mogla da uradim, ti e mi rei." "Nema nita, ree on. "To je zaista
prosta stvar." "Ja u nauiti od Pilar ta treba da radim da bih se kako valja brinula o oveku i to u raditi,
ree Marija. "Onda, kad nauim, otkriu mnoge stvari i sama, a druge e mi ti rei." 230 231 "Nema ta da
se radi." "Que va, ovee, da nema ta! Tvoja krevetnina, jutros, trebalo je da se protrese i provetri i iznese
na sunce. Onda, pre nego to rosa padne da se unese u zaklon." "Produi, zeiu." Page 100

"Tvoje arape treba da se operu i osue. Nasto jau da ima dva para." "ta jo?" "Ako mi pokae kako se
to radi, ja u da ti istim i maem pitolj." "Poljubi me, ree Robert Dordan. "Ne, ja ti ozbiljno govorim.
Hoe li mi pokazati kako se radi to s pitoljem? Pilar ima krpa i ulja. U peini ima i jedna ipka za ienje,
koja e taman odgovarati." "Svakako. Pokazau ti." "Onda, ree Marija, "nauie me kako se puca, tako da
jedno od nas moe da ubije ono drugo i sebe, ako bi jedno bilo ranjeno, a treba izbei zarobljavanje." "vrlo
zanimljivo, ree Robert Dordan, "ima li jo mnogo takvih ideja?" "Nemam, ree Marija. "Ali ova je dobra.
Pilar mi je dala ovo i pokazala mi kako se upotrebljava, ona otvori dep na koulji i izvue konu futrolu
onakvu u kakvoj se obino nose depni eljevi, odvi gumeni zavoj s obe strane i izvadi brija tipa Dem s
jednom otricom. "Uvek ga ovde uvam, objasni, "Pilar kae da ovek mora samo da napravi rez ovde ispod
uva i da povue nadole." Ona mu pokaza prstom. "Ona kae da se tu nalazi velika ija i ako povue brijaem
ne moe da pro mai. I ona, takodzie, kae da ne boli, samo mora vrsto da pritisne ispod uva i da
povue nadole. Kae da to nije nita i da niko ne moe zaustaviti ako to uradi." "To je tano, ree Robert
Dordan. "To je karotidna arterija." Tako, ona se kree ovuda s tim celo vreme, pomisli on, kao sa
mogunou potpuno prihvaenom i za koju se pripremila. "AH ja bih vie volela da me ti strelja, ree
Marija. "Obeaj mi da e me streljati ako ikad bude potrebno." "Svakako, ree Robert Dordan. "Obeavam
ti." "Mnogo ti hvala, ree Marija. "Znam da to niie lako izvriti." "Molim, ree Robert Dordan. Ti zaboravlja
sve to, pomisli on. Ti zaboravIja na lepote gradzianskog rata kad suvie misli na posao. Ti si zaboravio na
to. Misli da si zaboravio. Kakin nije mogao da zaboravi i to mu je smetalo u poslu. Ili smatra da je on
neto slutio? vrlo udno da nije osetio nikakvo uzbudzienje zbog Kakinova streljanja. Oekivao je da se
jednom pojavi. Ali dosada nije apsolutno nita oseao. "Ali ima jo stvari koje mogu da uradim za tebe, ree
mu Marija hodajui sasvim pored njega i sad vrlo ozbiljna i enstvena. "Sem toga to moe da me ubije?"
"Da. Mogu da ti uvijam cigaretu kad ne bude vie imao tih sa vrhom od kartona. Pilar me nauila kako se
vrlo lepo zavijaju, pa budu vrste, uredne i ne rasipaju se." 232 "0dlino, ree Robert Dordan. "Da li ih sama
i lepi?" "Da, ree devojka, "i kad bude ranjen paziu te, previjau ti ranu, umivau te i hraniu te " "Moda
neu biti ranjen, ree Robert Dordan. "Onda kad bude bolestan, ja u paziti na tebe, kuvau ti supe, istiti
te i raditi sve za tebe. I itau ti." "Moda se neu razboleti." "Onda u ti donositi kafu ujutru kad se probudi
" "Moda se meni ne svidzia kafa, ree joj Robert Dordan. Page 101

"Nije tako, voli je, ree devojka sva srena. "Jutros si popio dve olje." "Pretpostavimo da meni dosadi kafa i
da nema potrebe da me ubije i da ne budem ni ranjen, ni bolestan i prestanem puiti i imam samo jedan par
arapa i da vetrim sam svoju posteljinu. ta onda, zeiu?" potapa je on po ledziima. "ta onda?" "Onda,
ree Marija, "onda u pozajmiti makaze od Pilar i odsei ti kosu." "Ali ja to ne elim." "Ni ja, ree Marija.
"Svidzia mi se onakva kakva je. Tako. A ako ne budem mogla nita da uradim za tebe, seu pored tebe i
posmatrau te, a nou emo voditi Ijubav." "Dobro, ree Robert Dordan. "Ta poslednja misao je vrlo
pametna." "1 meni se ini, nasmei se Marija. "O, Ingles, ree ona. f "Ja se zovem Roberto." 234 ,JNe. Ja te
zovem Ingles kao i Pilar." "Ali ja se zovem Roberto." "Ne, ree mu ona. "Danas e itavog dana biti Ingles. I
mogu li ti neto pomoi?" "Ne. Ono to sad radim, radim sam i vrlo trezveno." "Dobro, ree ona. "A kad e
to svriti?" "veeras, ako bude sree." "Dobro, ree ona. Ispod njih se nalazilo poslednje drvee koje je
vodilo ka logoru. "Ko je to?" upita Robert Dordan i pokaza prstom. "Pilar, ree devojka gledajui tamo gde je
on pokazivao. "Pilar, dabome." Na donjoj ivici livade gde je raslo prvo drve5e sedela je ena s glavom
naslonjenom na ruke. S mesta na kome su oni stajali izgledala je kao neki taman zaveljaj crn prema
smedziem deblu drveta. "Hajdemo, ree Robert Dordan i poe da tri prema njoj kroz vres visok do kolena.
Bilo je teko i naporno trati kroza nj, i poto je trao neko vreme on uspori korake pa onda podzie hodom.
video je glavu ene naslonjenu na skrtene ruke gledala je otvoreno i tamno u deblo drveta. On pridzie k njoj
i otro ree, "Pilar!" Zena die glavu i pogleda ga. "O, ree ona. "Jeste li ve svrili?" "Jesi li bolesna?" upita
je savijen nad njom. "Que va, ree ona. "Spavala sam." "Pilar, ree Marija, koja je prila, kleknuvi. "Kako si?
Je li ti dobro?" i. "Odlino sam, ree Pilar, ali ne ustade. Posmatrala ih je. "Pa, Ingles, jesi li se ti opet muki
poalio?" ,Je li ti dobro, upita je Robert Dordan prela zei preko pitanja. "Zato ne bi bilo? Spavala sam. Zar
ne?" "Pa, ree Pilar devojci. "Izgleda da ti odge vara." Marija pocrvene i ne ree nita. "Pusti je na miru, ree
Robert Dordan. "Niko tebi ne govori, ree mu Pilar. "Mari ja, ree ona i glas joj je bio vrlo tvrd. Devojka ne
die pogled. "Marija, ree ena ponovo. "Kazala sam ti, i ni mi se, da ti odgovara." "O, pusti je na miru, ree
ponovo Robert Dordan. Page 102

"Ti, uti, ree Pilar ne gledajui ga. "Sluaj Marija, reci mi jednu stvar." "Ne, ree Marija i zatrese glavom.
"Marija, ree Pilar i glas joj je bio tvrd kao i lice, i nije bilo nieg prijateljskog na njenom licu. "Reci mi jednu
stvar po svojoj sopstvenoj voljji." Devojka odmahnu glavom. Robert Dordan je pomislio kako bi je, da ne
mora da radi s tom enom i njenim pijanim muem i itavim njenim nakotom, tako lupio posred lica. "Hajde,
ispriaj mi, ree Pilar devojci. "Ne, ree Marija, "ne." "Ostavi je na miru, ree Robert Dordan i glas mu je
zvuao kao da nije njegov. Lupiu je pa ta bilo, pomisli. Pilar mu ak i ne odgovori. Nije to bilo kao kad zmija
omadziija pticu, ili kad maka omadziija pticu. Nije tu bilo nieg od grabljivica. Niti je bilo ma ega
izopaenog u tom. Bilo je nekog irenja, kao to se iri kobrina kapuljaa. Oseao je to. Oseao je pretnju
tog irenja. Ali to irenje je bilo vlast, ne zla, ve istraivanja. voleo bih da to nisam video, pomisli Robert
Dordan. Ali za to se ne udara. "Marija, ree Pilar. "Ja te neu ni tai. Reci mi po svojoj volji." "De tu propria
voluntad, rei su bile na panskom. Devojka odmahnu glavom. "Marija, ree Pilar. "Sad i sama po svojoj
voIji. uje li me? Ma ta?" "Ne, ree devojka tiho. "Ne i ne." Ne, ti e mi sad rei, kaza joj Pilar. "Neto.
videe. Ti e mi sad rei." "Zemlja se pokretala, ree Marija ne gledajui u enu. "Istinski. Bilo je tako da ti
ne mogu ispriati." "Tako, ree Pilar i glas joj je sad bio topao i prijateljski i nije u njemu bilo nikakvog
prisiljavanja. Ali Robert Dordan primeti male kapljice znoja na njenom elu i usnama. "Tako je to bilo. Tako
je bilo." "Istina je, ree Marija i ugrize se za usnu. 236 237 "Dabome da je istina, ree Pilar neno. "Ali nemoj
o tom priati, jer ti nee verovati. Ti nema Cali krvi u sebi, Ingles." Ona se die i Robert Dordan joj pomoe
pri tom. "Ne, ree on. "Koliko ja znam nemam." "Nema ni Marija koliko ona zna, ree Pilar. "Pues es mui
raro. vrlo udno." "Ali desilo se, Pilar, ree Marija. "Como que no, hija?" Pilar ree. "Zato ne, keri? Kad
sam ja bila mlada zemlja se tako kretala da si mogao osetiti kako se u prostoru pomera, i bojao si se da ne
izmakne ispod tebe. Deavalo se svake veeri." "Lae, ree Marija. "Da, ree Pilar, "laem. Nikad se ne
mie vie od tri puta u ivotu. Da li se stvarno pokretala?" "Da, ree devojka. "Istinski." "A tebi, Ingles?" Pilar
pogleda Roberta Dordana. "Nemoj lagati." "Da, ree on. "Istinski." "Dobro, ree Pilar. "Dobro. To je neto."
Page 103

"ta misli kad kae tri puta?" upita Marija. "Zato si to rekla?" "Tri puta, ree Pilar. "Sad ste imali to
jedanput." "Samo tri puta?" "veini sveta nijedanput, ree Pilar. "Jesi li sigurna da se kretala?" "Mogao si
pasti koliko se kretala, ree Marija. 238 "Onda sigurno jeste, ree Pilar. "Hajdemo u logor." "Kakve su to
gluposti to tri puta?" ree Ro bert Dordan krupnoj eni dok su ili zajedno kroz borove. "Gluposti?" pogleda
ga ona iskosa. "Nemoj mi priati o glupostima, Engleiu." "Jesu li to vraarije kao i gledanje u dlan?" "Ne,
to je opte i potvrdzieno iskustvo kod Gitanosa." "Ali mi nismo Gitanos." "Nita. Ali ste imali neto sree. I oni
koji nisu Cigani imaju ponekad sree." "Ti misli da je istina to s tri puta?" Ona ga pogleda popreko. "Ostavi
me na miru, Ingles, ree ona. "Nemoj me gnjafitjL Ti si suvie zelen da sa mnom razgovara." "Ali, Pilar,
receMarija. om i puta, ita. "Dvaput, pita je Robert Pilar j loiveti to ita llar. "uti. Busnes doba mt?upita Robert
fordan. "Hoe li ti da uti?" ffege Pilaruti!" U redu, ree sebi Robert DordanTSamo ja nemam te krvi
nimalo u sebi. Poznavao sam dosta Cigana, oni su prilino udni. Ali i mi smo. Razlika je u tom to mi
hoemo poteno da zaradziujemo za ivot. Niko ne zna od kakvog plemena 239 emo, niti kakva su naa
plemenska nasledzia, niti kakve su se misterije deavale u umama u kojima su iveli nai preci. Jedino to
znamo je da ne znamo. Mi nita ne znamo ta se s nama deava nou. Ali ipak kad se deava danju, to je
neto. Ma ta se desilo, desilo se, i sad ta ena ne samo da je naterala da joj devojka to, iako nije htela,
ispria, nego je to ak uzela i prisvojila. Morala je od tog da napravi cigansku stvar. Gore na brdu sam mislio
da je dotuena, a ona nesumnjivo ponovo poinje da gospodari. Da eli zlo, trebalo bi je ubiti. Ali to nije bilo
zlo. To je jedino bila elja da se dri ivota. Da se dri ivota preko Marije. Jednom, kad prodzie kroz taj rat,
moe se prihvatiti studiranja ena, ree on sebi. Moe poeti s Pilar. Ako se ba upitpmila ti je prilino
sloen dan. Nikad prrjiznosifetsciganske stvari. Izuzev dlana, pftfrnsli. Da, dabome, plan. I ne verujem da se
alila s tim. Dabome, nije htela da mi kae ta je videla. Ali sama je poverovala u ono to je videla. Ali to
nita ne znai.i "Sluaj, Pilar, ree on eni. Pilar ga pogleda i nasmei "ta je?" upita ona. "Ne budi suvie
tajansjina, ree Robert Dordan. "Ta tajanstvenost i& zamara." "O, ree Pilar Page 104

"Da i mopraevojku da ostavi na miru," "Ostaviu devojku na miru." "1 pgfavi nastranu te misterije, ree
Robert Dordan. "Imamo mnogo posla i mnogo stvari da uradmio i bez komplikovanja s tim kojetarijama.
Majnje tajanstvenosti i "Znam, ree Pilar i klimnu glavom. "A sluaj, Ingles, ree mu ona i nasmei se. "Da li
se zemlja pokretala?" "Jeste, idi do dziavola, pokretala se." Pilar se smejala i smejala, i zastala da posmatra
Roberta Dordana smejui se i dalje. "O, Ingles, Ingles, ree ona smejui se. "vrlo si smean. Mora sad
mnogo da radi da bi povratio svoje dostojanstvo." Idi do dziavola, pomisli Robert Dordan. Ali nije nita
rekao. Dok su razgovarali oblaci su zaklo nili sunce, i kad je pogledao gore prema planini nebo je bilo teko i
sivo. "Bogaijii, ree Pilar gledajui nebo. "Pae sneg." "SadziGotovo u junu?" "Zato ne? Ove planine ne
znaju imena meseci. Sad jermaj "Ne moe sneg da padne, ree on. vNe moe da padne. "Papak, dbert Dor
neba sunce je sa posmatrao potpun stvena tako da je la je planinskfe vrh "Da, repe. ona. "Pae sneg." u
gustu sivou to uto i dok ga je foa je postala jedini teka i presecar j v s u pravu. 240 16 Ernest Hemingvej,
241 Glava Iv Kad su stigli do logora, sneg je padao i pahuIjice su padale dijagonalno kroz borove. Koso su
se sputale kroz drvee, retke u poetku i kruile su dok su padale, a onda, kad hladan vetar poe da duva
sa planine, one su se gusto kovitlale i Ro bert Dordan je stajao pun besa ispred peine i po smatrao ih.
Imaemo mnogo snega, ree Pablo. Glas mu je bio debeo, a oi crvene i krmeljive. "Je li Ciganin doao?"
upita ga Robert Dordan. "Nije, ree Pablo, "ni on ni starac." "Hoe li poi sa mnom do gornjeg poloaja
iznad puta?" "Neu, rece Fablo. "Neu da imam nikakvog uea u tom." "Onda u ga potraiti sam." "Moe
se izgubiti po ovoj oluji, ree Pablo. "Ja sad ne bih iao." Pablo sad pogleda sneg koji je gusto padao po red
otvora peine i ree, "Ne svidzia ti se sneg, Ingles?" Robert Dordan opsova, a Pablo ga pogleda svojim
krmeljivim oima i nasmeja se. "Ode tvoja ofanziva, Ingles, ree Pablo. "Udzii u peinu, tvoji Ijudi samo to
nisu naili." U peini je Marija poslovala pored vatre, a Pilar pored kuhinjskog stola. vatra se puila, ali kad je
devojka podjarila gurajui komad drveta i maui paretom savijene hartije dim se die i plamen zasja i poto
je vetar povukao kroz rupu na krovu, drvo poe da gori plamtei svetlo. Page 105

"A taj sneg, upita Robert Dordan, "misli li da e mnogo napadati?" "Mnogo, ree Pablo zadovoljno. Onda
se obrati Pilar. "A ni tebi se ne svidzia? Sad kada ti zapoveda ne svidzia ti se sneg?" "A mi que?" ree Pilar
preko ramena. "Ako pada, pada." "Hoe vina, Ingles?" ree Pablo. "Pio sam ceo dan oekujui sneg." "Daj
mi olju, ree Robert Dordan. "U zdravlje snega, ree Pablo i kucnu se s njim. Robert Dordan ga pogleda
u oi i kucnu se aom. Ti krmeljivi vepre, pomisli on. voleo bih da ti tresnem ovu au u zube. Nemoj
pridavati vanosti, pomisli on, nemoj pridavati tom vanosti. "Ba divan sneg, ree Pablo. "Nee sigurno
spavati napolju kad ovako pada." Tako, i to tebe mui, mislio je Robert Dordan. Ima ti mnogo nevolja, zar
ne, Pablo? "Neu, ree on utivo. "Ne. vrlo je hladno, ree Pablo. "vrlo vlano." Ti i ne zna zato ti jorgani
staju ezdeset pet dolara, pomisli Robert Dordan. Zeleo bih da dobijem po dolar za svaki put kad sam u
njemu pro spavao na snegu. "Znai moram da spavam ovde unutra?" upita utivo. "Da." "Hvala, ree Robert
Dordan. Spavau napolju." snegu? 242 243 "Da, idi ti do dziavola sa svojim krvavim, crvenim, krmeim
oima i svinjskim ekinjavim licem. "Na snegu." Na tom milion puta prokletom, izdajnikom, neoekivanom,
kurvanjskom, kopilanskom snegu. On pridzie Mariji koja je stavila na vatru jo komad jelovine. "vrlo je lep
sneg, ree on Mariji. "Ali nije dobro to pada, zbog posla, zar ne?" upita ga ona. "Jesi li mnogo zabrinut?"
"Que va, ree on. "Ne vredi se brinuti. Kad e veera biti gotova?" "Mislila sam da e imati apetita, ree
Pilar. "Hoe pare sira da ti odreem?" "Hvala, ree on i ona prui najpre ruku da skine sa kuke sir koji je
visio u mrei sa tavanice i povlaei noem preko ve naete strane odsee mu poveliku kriku. On je stajao
i jeo. Osealo se malo suvie da je kozji, pa nije bio naroito prijatan. JMarija, dozva Pablo sa stola za kojim
je sedeo. "ta je?" upita devojka. "Obrii sto, Marija, ree Pablo i nasmei se Robertu Dordanu. "Obrii ti
najpre svoje brljotine, ree mu Pilar. "Obrii najpre bradu i koulju, a onda sto." "Marija, zovnu Pablo. "Nemoj
obraeati panju na njega. Pijan je, ree Pilar. "Marija, ree Pablo. "Jo uvek pada sneg i sneg je lep."
JvCHvO.v JLlClllt 111 nje, pomisli Robert Dordan. Te stare krmee oi ne znaju zato sam ja platio u
vudzovoj radnji ezdeset i pet dolara za tu stvar. Ipak bih voleo da se Ciganin vrati. Page 106

im Ciganin dodzie, ii u da potraim starca. Poao bih odmah, ali ih vrlo verovatno ne bih naao. Ne znam
gde se starac smestio. "Hoe li da pravi grudve?" ree on Pablu. "Hoe li da se grudvamo?" "ta?" upita
Pablo. "ta predlae?" "Nita, ree Robert Dordan. Jesi li dobro pokrio sedla?" "Jesam." Onda Robert
Dordan ree na engleskom: "Hoe li nahraniti te konje, ili e ih, zavezavi im zadnje noge naterati da van
ograde trae hranu pod snegom, kopaju zaklon?" "ta?" "Nita! To je tvoj problem, ovee. Idem ja odavde
peke." "Zato govori engleski?" upita ga Pablo. "Ne znam, ree Robert Dordan. "Ponekad kad sam vrlo
umoran govorim engleski. Ili kad mi se vrlo gadi. Ili kad se prevarim, recimo. Kad se uveliko prevarim, ja
prosto govorim engleski da bih mu uo zvuk. Njegov zvuk ohrabruje. Treba nekad da pokua." "ta kae,
Ingles?" ree Pilar. "To izgleda vrlo zanimljivo, ali ja ne razumem." "Nothing, ree Robert Dordan. "Rekao
sam, nita na engleskom." "Dobro, ree Pilar. "Govori panski. Krae je i prostije na panskom." 244 245 ,
Svakako, ree Robert Dordan. Ali, oh, mladiu, pomisli on, o Pablo, o Pilar, o, Marija, o, vi dva brata u uglu
ija imena sam zaboravio, a mo rao bih da ih pamtim, ali nekad sam umoran od svega tog. I od tog, i od vas i
od sebe i rata i zato je, zato je, pobogu, taj sneg morao da padne? To je ve prevrilo svaku meru. Ne,
nije. Nita nije prevrilo svaku meru. Mora sve primiti kakvo je, i izii iz toga, i prestati da se ponaa kao
primadona i prihvatiti injenicu da sneg pada kao to si je malopre bio prihvatio, a sledea stvar koju treba da
uradi jeste da tano ispitas Ciganina i da ode da dovede svog starca. Ali sneg da pada! Sad u ovom
mesecu. Prestani, ree on sebi. Prestani s tim i pomiri se s tim. To je ona aa, zna. Kako ono ide s aom?
Mora da dotera svoje pamenje ili da ne misli na citate, jer kad ne potrefi, onda ti se to vrse po glavi kao
ime koje si zaboravio, i ne moe da ga se otrese. Kako ono ide u vezi s aom? "Daj mi molim te au
vina, ree on panski. Onda, "Mnogo snega? A?" ree on Pablu. "Mucha nieve." Pijani ovek ga pogleda i
naceri se. Klimnu glavom, pa se opet naceri. "Nema ofanzive. Nema aviones. Nema mosta. Samo sneg,
ree Pablo. "Misli da e dugo trajati?" Robert Dordan sede pored njega. "Misli li da e padati celo leto, a,
Pablo, ovee?" "itavo leto, ne, ree Pablo. "Danas i sutra, dzia." "Po emu to misli?" "Postoje dve vrste
oluja, ree Pablo sumorno i razborito. "Jedna dolazi sa Pirineja. S njom dolaze velike hladnoe. Ali za tu je
suvie kasno." Dobro je, ree Robert Dordan. "1 to je neSto." "Ova oluja dolazi iz Kantabrika, ree Pablo.
"Dolazi s mora. S vetrom iz tog pravca bie velike oluje i mnogo snega." Page 107

"Gde si ti sve to nauio, stari?" upita ga Robert Dordan. Sad, kad ga je preao bes, oluja ga je uzbudziivala
kao to su ga uvek oluje uzbudziivale. vejavica, vetar, iznenadni vihor, tropska oluja, ili letnji pljusak u umi s
grmljavinom uzbudziivali su ga vie nego ita drugo. To uzbudzienje je bilo slino uzbudzienju u bici izuzev
to je bilo isto. Postoji vetar koji duva za vreme bitke, ali je to vreo vetar vreo i suv kao to su ti usta i duva
snano vrelo i prljavo die se i nestaje sa sudbinama dana. Poznavao je takav vetar. Ali meava je potpuno
drukija. U meavi pridzie divljim ivotinjama i one se ne plae. Hodaju po prirodi ne znajui gde su i srne ti
ponekad stanu u zavetrinu kolibe. Za vreme meave naidzie na losa koji pomisli od konja da je drugi los, pa
pone da ti kaska ususret. U meavi uvek izgleda, bar neko vreme, kao da ne postoje neprijatelji. Za vreme
meave vetar moe da duva kao uragan, ali duva belu istotu i vazduh je pun pokretne beline i sve stvari
izgledaju izmenjene, i kad vetar stane, onda nastaje mir. Bila je to velika oluja, pa ipak je mogao da uiva u
njoj. Sve je unitavala, ali ipak je mogao da uiva vi njoj. Glava vI "E1 Sordo je bio ovde, ree Pilar Robertu
Dordanu. Iz oluje su uli u zadimljenu toplotu peine, ena je mahanjem glave dala znak Robertu Dordanu
da joj pridzie. "Otiao je da obidzie konje." "Dobro. Da li je ostavio neku poruku za mene?" "Samo da je
otiao po konje." "A mi?" "No se, ree ona. "Pogledaj ga." Kad je uao Robert Dordan je video Pabla, i
Pablo mu se nasmeio. Sad ga je gledao kako sedi za drvenim stolom, smei mu se i mae mu rukom.
"Ingles, doviknu Pablo. "Jo uvek pada, Ingles." Robert Dordan mu mahnu glavom. "Da ti izujem cipele i da
ih osuim, ree Marija. "Obesiu ih ovde na dimu." "Pripazi da ih ne izgori, ree joj Robert Dordan. "Ne bih
eleo da ovuda bos hodam. ta je ovo?" okrenu se on Pilar. "Je li ovo neki sastanak? Je li straa napolju?"
"Po ovoj oluji? Que va." est Ijudi je sedelo za stolom, ledziima naslonjenim na zid. Anselmo i Fernando su
stresali sneg sa svojih kaputa, udarali po pantalonama i strugali cipelama o zid pored ulaza. "Skini kaput,
ree Marija. "Nemoj da ti se sneg topi na njemu." Robert Dordan svue kaput, otrese sneg s pantalona i
odrei cipele. Sve e ukvasiti ovde, ree Pilar. "Pa ti siniepC2vala ovBmo." "Ip lC*nije ti valjda teko da
ode do vrata da se oJsti." 11 "Izviniv, ree Robert Ddrdan, stojei bosonog naprljavom tlu. Dodaj mi pkr
arapa, Marija." "Gospod i(spodar, reejPilar i gurnu komad drvela na vatru. if" "Ha5rrit[gaprovechar al
tiempo, ree joj Ro bert Dordan. "Mora koristiti vreme koje ti stoji na raspoloenju." "Zakljuano je, ree
Marija. vEvo ti klju, i on joj ga dobaci. li ne otkljuava ovaj dak." Page 108

274 275 "To je od onog drugog. Gore su na vrhu sa strane." Devojka nadzie arape, zatvori dak, zakljua
ga i donese ih zajedno sa kljuem. "Sedi, obuj ih i protrljaj dobro noge, rece ona, i Robert Dordan joj se
nasmei. "Zar ih ne moe obrisati svojom kosom?" ree on da bi ga Pilar ula. "vidi ti svinje, ree ona.
"Najpre se ponaa kao gospodar zamka, a onda kao sam na bivi gospod. Udari ga cepanicom, Marija."
"Nemoj, ree joj Robert Dordan.Ja se alim, jer sam srean." "Jesi li srean?" "Da, ree on. "1 mislim da
sve dobro ide." "Roberto, ree Marija. "Hajde, sedi i obrii noge i onda u ti doneti neto da popije da se
zagreje." "Ti misli da ovek pre nikad nije ukvasio noge, ree Pilar. "Niti da su pahuljice ikad ranije padale."
Marija donese jednu oviju kou i stavi je na prljavo tlo peine. "Evo ti, ree ona. "1 dri to ispod sebe dok se
cipele ne osue." Koa je bila tek sasuena i netavljena, i dok je Robert Dordan na njoj drao noge u
arapama, oseao je kako pucka kao pergament. vatra se puila i Pilar zovnu Mariju. "Duvaj u tu vatru, ti
lenjivice. Nije ovo punica." "Duvaj sama, ree Marija. "Ja traim flau koju je El Sordo ostavio." "Ona je Iza
njegovih dakova, ree Pilar. "Mora li se ti brinuti o njemu kao da je odoje?" "Ne, ree Marija. "Nego kao
za oveka kome je hladno i koji je mokar. I kao za oveka koji se ba vratio svojoj kui. Evo je." Ona donese
flau do mesta gde je Robert Dordan sedeo. "To je flaa koju smo videli u podne. Od nje bi se dala napraviti
lepa lampa. Kad budemo opet imali elektriku, kakvu divnu lampu emo moi da napravimo od ove flae."
Gledala je na pozlaenu flau s divljenjem. "Kako se to pije, Roberto?" "Mislio sam da sam Ingles, ree joj
Robert Dordan. "Pred drugima ja te zovem Roberto, ree ona i pocrvene. "Kako e ga piti, Roberto?"
"Roberto, ree Pablo muklim glasom i klimnu glavom Robertu Dordanu. "Kako eli, don Ro berto?"
"Ho<5e ti malo?" upita ga Robert Dordan. Pablo odmahnu glavom. "Ja se opijam vinom, ree on sa
dostojanstvom. "Idi u Bahusa, ree mu Robert Dordan na panskom. "Ko je Bahus?" upita Pablo. "Tvoj
drug, ree Robert Dordan. ,Iikad nisam uo za nj, ree Pablo sumorno. "Nikad u ovim planinama." "Daj
au Anselmu, ree Robert Dordan Mariji. "On se smrzao." Obuvao je suve arape, a viski i voda u ai
imali su odredzien ukus i blago su zagrevali. Ali ne uskovitlava sve u tebi kao absint. Nema nita kao absint.
276 277 Ko je mogao i pomisliti da oni ovde gore imaju viskija, pomisli. Ali, kad dobro razmisli, Page 109

La Granha je jedino mesto u paniji gde si ga skoro sigurno mogao nai. Zamisli El Sorda, koji je nabavio
flau za minera koji e ga posetiti i onda se setio da je donese ovde i da je ostavi. To u stvari nije njihov
nain. Oni iznesu flau i poslue piem. Kao to bi Francuzi uradili, i onda ono to preostane sauvali bi za
drugi put. Ne, istinski se brinuti i misliti da to posetilac moda voli i onda doneti to da bi ga obradovao, a sam
biti zauzet poslom pri kojem nema nikakvog razloga da se misli na bilo koga do na sebe, i ni na ta drugo do
na posao koji se radi - to je panski. Takva je jedna vrsta panaca, pomisli. To, to e se setiti da ti donese
viski, jedan je od razloga da zavoli taj narod. Nemoj ih praviti romantinim, pomisli. Ima mnogo vrsta
panaca kao i Amerikanaca. Pa ipak, to donoenje viskija je vrlo lepa stvar. "Kako ti se svidzia?" upita on
Anselma. Starac je sedeo pored vatre s osmehom na licu i krupnim rukama drao au. On klimnu glavom.
"Ne?" upita ga Robert Dordan. "Dete je stavilo vode u ovo, ree Anselmo. "Ba kao to pije i Roberto, ree
Marija. "Jesi li ti neto naroito?" "Nisam, ree joj Anselmo. "Ba nita naroito. Ali volim da osetim kako
pee kad se sputa dole." "Daj mi to, ree Robert Dordan devojci, "i nalij mu onoga to pee." On prerui
sadraj u svoju au i praznu vrati devojci, koja u nju paljivo uli iz flae. , mseimo uze cabu, z,iuu,i giavu
da mu tenost klizi niz grlo. Posmatrao je Mariju koja je stajala i drala flau i namignu joj dok su mu suze
navirale na oba oka. "To, ree. "To." Onda obliza usne. "To je ono to ubija crva koji nas opseda." "Roberto,
ree Marija i pridzie mu drei jo uvek flau. "Jesi li gotov, moe li jesti?" ,Je li gotovo?" "Gotovo je, kad
eli." "Jesu li ostali jeli?" "Svi izuzev tebe, Anselma i Fernanda." "Onda da jedemo, ree joj on. "A ti?" "Posle
s Pilar." ,Jedi sad s nama." "Ne. To nije zgodno." "Hajde, jedi. U mojoj zemlji ovek ne jede pre ene." "To je
u tvojoj zemlji. Ovde je bolje jesti do cnije." ,Jedi kad i on, ree Pablo gledajui od stola. "Jedi s njim. Pij s
njim. Spavaj s njim. Umri s njim. Dri se obiaja njegove zemlje." ,Jesi li ti pijan?" ree Robert Dordan
stojei ispred Pabla. Prljavi, u bradu zarastao covek gledao ga je zadovoljno. "Da, ree Pablo. "Gde je tvoja
zemlja, Ingles, u kojoj ene jedu s mukarcima," "U Estados Unidos u dravi Montana." "Da li tamo Ijudi nose
suknje, kao ene?" "Ne. To je u kotskoj." "Ali sluaj, ree Pablo. "Kad vi nosite suknje, Ingls -" 278 279 "Ne
nosim ja suknje, ree Robert Dordan. Page 110

"Kad nosite te suknje, produi Pablo, "ta no site ispod njih?" "Ne znam ta kotlandziani nose, ree Robert
Dordan. "Pitam se i ja sam." "Ne Escoceses, ree Pablo. "Kome je stalo do Escoceses? Kome je uopte
stalo do neega to ima tako neobino ime? Ti, ja kaem, ti, Ingles. ta ti nosi ispod suknje kad si u svojoj
zemlji?" "Rekao sam ti dvaput da mi ne nosimo suknje, ree mu Robert Dordan. "Ni kad smo pijani, ni u
ali." "Ali ispod sukanja, produavao je Pablo. "Jer je dobro poznato da vi nosite suknje. ak i vojnici. video
sam fotografije, a video sam ih i u cirkusu. Sta nosite ispod sukanja, Ingles?" "Los cojones, ree Robert
Dordan. Anselmo se nasmeja, a i ostali koji su sluali; svi izuzev Fernanda. vredziao ga je zvuk te rei, i
grubost te rei izgovorene pred enama. "Dobro, to je normalno, ree Pablo. "Ali mi se ini kad imate
cojones, ne biste morali nositi suknje." "Nemoj mu dozvoliti da opet pone, Ingles, ree ovek pljosnata lica i
zgnjeena nosa koga su zvali Primitivo. "On je pijan. Reci nam ta se gaji u tvojoj zemlji?" "Krave i ovce,
ree Robert Dordan. "1 mnogo ita i grahorice. I mnogo eerne trske." Njih trojica su sada sedeli za
stolom, a ostali su sedeli tu blizu, izuzev Pabla koji je sedeo sam i krag vina ispred njega. Za veeru su
imali isti gulas kao i prethodne veceri, i Robert Dzordan ga je jeo s uivanjem. "Ima li u tvojoj zemlji planina?
Kad ima takvo ime, sigurno ima planina, upita Primitivo utivo da bi zapoeo razgovor. Njega je zbunjivalo
Pablovo pijanstvo. "Mnogo planina i to vrlo visokih." "A ima li dobrih panjaka?" "Odlinih; visokih letnjih
ispaa u umama ko je su pod upravom drave. A u jesen se stado goni u donje predele planinskih venaca."
"Da li tamo seljaci poseduju zemlju?" "vei deo zemlje je u posedu onih koji je obradziuju. U poetku je
zemlja pripadala dravi, ali ako si iveo na njoj i izjavio da ima nameru da je unapredi, mogao si da dobije
po sto i pedeset hektara". "Ispriaj mi kako je to uradzieno, ree Agustin. "To je agrarna reforma, to ve znai
neto." Robert Dordan objasni proces gazdinstava. On o tom nikad ranije nije mislio kao o nekoj agrarnoj
reformi. "To je sjajno, ree Primitivo. "Znai, vi imate komunizam u svojoj zemlji?" "Ne. To je uradzieno pod
Republikom." "Po mom miljenju, ree Agustin, "sve se moe uraditi pod Republikom. Ja ne vidim potrebe za
drugim oblikom upravljanja." "Ima li kod vas velikih posednika?" upita Andres. "Mnogo." "Onda mora da ima
zloupotreba." "Svakako. Ima mnogo zloupotreba." 280 281 "Ali vi ete ih otkloniti?" Page 111

"Pokuavamo sve vie i vie. Ali ih jo uvek ima mnogo." "Ali nema velikih imanja koja bi se mogla
rasparati?" "Ima. Ali ima Ijudi koji veruju da e ih taksama unititi." "Kako?" Robert Dordan, obrisavi
hlebom anak u kome je bio gula, objasni sistem poreza na prihod i na nasledstvo. "Ali veliki posedi ostaju.
A postoje porezi i na zemlju, ree on. "Ali sigurno e se veleposednici i bogatai dii protiv takvih poreza. ini
mi se da su takvi porezi revolucionarni. Oni e ustati protiv vlade kad vide da su ugroeni, tano onako kao
to su faisti uradili ovde, ree Primitivo. "Moda." "Onda ete vi morati da se borite kao to se mi sad ovde
borimo." "Da, moraemo da se borimo." "Ali u vaoj zemlji nema mnogo faista?" "Ima ih mnogo koji ne
znaju da su faisti, ali e to saznati kad dodzie vreme." "Da, ali vi ih ne moete unitavati pre nego to se
pobune?" "Ne, ree Robert Dordan. "Ne moemo ih unitavati. Ali moemo vaspitavati narod tako da se
plai faizma i da ga prepozna im se pojavi i da se bori protiv njega." "Zna li gde nema faista?" upita
Andres. "Gde?" "U Pablovom mestu, ree Andres i nasmei se. "Zna li ta se desilo u tom selu?" upita
Primitivo Roberta Dordana. "Da, uo sam." "0d, Pilar?" "Da." "Nisi mogao sve da sazna od ene, ree
Pablo muklo. "Ona nije videla kraj jer je pala sa stolice pored prozora." "Kai mu onda ti ta se desilo, ree
Pilar. "Kad ve ja ne znam, ispriaj mu ti." "Ne, nisam o tom nikad priao." ,JMe, ree Pilar. "A ti i nee da je
ispria. Sad bi voleo da se to nije desilo." "Ne, ree Pablo. "To nije istina. I da su svi pobili faiste kao to
sam ja, ne bi sad vie bilo rata. voleo bih da se nije desilo onako kako se desilo." "Zato to kae?" upita
Primitivo. "Da li menja stav?" "Ne. Ali bilo je surovo, ree Pablo. "U to vreme sam bio vrlo surov." "A sad si
pijan, ree Pilar. "Da, ree Pablo. "8 vaim doputenjem." vie si mi se svidziao kad si bio surov, ree mu
ena. "Od svih Ijudi pijanica je najgori. Lopov kad ne krade je kao i ostali. Egzekutor ne vri posao kod svoje
kue. Ubica, kad je kod kue, moe da opere ruke. Ali pijanica smrdi i bljuje u svom sopstvenom krevetu i
razara svoje organe alkoho lom." "Ti si ena i ti nita ne razume, ree Pablo monotono. "Ja sam pijan od
vina i bio bih srean 282 283 samo da nisam ubio te Ijude. Zbog svih njih sam ispunjen tugom." On tuno
zatrese glavom. "Daj mu malo toga to je El Sordo doneo, ree Pilar. "Daj mu neto da ivahne. Postaje
Page 112

toliko tuan da ga ne moe podneti." "Kad bih mogao da ih povratim u ivot, povratio bih ih, ree Pablo. "Idi
i j. .. se, ree mu Agustin. "Gde se mi ovo nalazimo?" "Sve bih ih vratio nazad u ivot, ree Pablo tuno. "Sve
do jednog." "Tvoju mater, ree Agustin. "Prestani tako da govori ili idi napolje. Faiste si pobio." "Cuo si ta
sam rekao, ree Pablo. "Povratio bih ih sve u ivot." "1 onda bi ti bilo sve potaman, ree Pilar. "Nisam u
svom ivotu videla takvog oveka. Do jue si bio sauvao neto mukosti. A danas je u tebi nema ni koliko u
bolesnom maetu. I jo si srean u svom pijanstvu." "Trebalo je da pobijemo sve ili nijednog, klimnu Pablo
glavom. "Sve ili nikoga." "Sluaj, Ingles, ree Agustin. "Kako se desilo, da si ti doao u paniju? Ne obraaj
panju na Pabla. On je pijan." "Prvi put sam doao u paniju pre dvanaest godina da prouim zemlju i jezik,
ree Robert Dordan. "Ja predajem panski na univerzitetu." "Ti vrlo malo lii na profesora, ree Primitivo.
"Nema brade, ree Pablo. "Nema brade. Po gledajte ga." "Jesi li ti stvarno profesor?" "Predava." "Ali ti
pouava?" "Da." "Ali zato panski?" upita Andres. "Zar ti ne bi bilo lake da predaje engleski, kad si ve
Englez?" "On govori panski kao i mi, ree Anselmo. "Zato ne bi predavao panski?" "Da. Ali, na izvestan
nain, smelo je da stranac predaje panski, ree Fernando. "Ne mislim time da govorim neto protiv tebe,
don Roberto." "On je lani profesor, ree Pablo vrlo zado voljan sobom. "Nema bradu." "Ti svakako zna
bolje engleski, ree Fernando. "Zar ne bi bilo bolje i lake i jasnije da predaje engleski?" "On ne predaje
pancima -" poe Pilar da se mea. "Nadam se da ne predaje, ree Fernando. "Pusti me da dovrim, ti
mazgo, ree mu Pilar. "On predaje panski Amerikancima. Amerikancima iz Severne Amerike koji govore
engleski." "Zar oni ne govore panski?" upita Fernando.Junoamerikanci govore." "Mazgo, ree Pilar. "On
predaje panski Amerikancima iz Severne Amerike koji govore engleski." "Uza sve to ja ipak mislim da bi
njemu bilo lake da predaje engleski, ako tim jezikom govori, ree Fernando. "Zar ne uje da govori i
panski?" zatrese Pilar beznadeno glavom prema Robertu Dordanu. "Da. Ali sa naglaskom." "Kakvim?"
upita Robert Dordan. 284 285 "Iz Estramauure, rece Fernando vano. "0, majko moja, ree Pilar. "Kakav je
ovo jt!" Page 113

"Mogue, ree Robert Dordan. "Ja sam odande sad doao." "1 on ga dobro zna, ree Pilar. "Ti stara
devojko, okrete se ona Fernandu. "Jesi li se najeo?" "Mogao bih jo da jedem ako ima, ree joj Fernando. "1
nemoj misliti da sam hteo da kaem neto protiv tebe, don Roberto -" "Mleko ti tvoje, ree Agustin
jednostavno. "Mleko ti tvoje. Zar mi zato diemo revoluciju da bi druga nazivali don Roberto?" "Za mene je
revolucija zato da bismo posle mogli svima govoriti don, ree Fernando. "Tako treba da bude pod
Republikom." ,JMleko ti, ree Agustin. "Crno ti mleko tvoje." "A ja ipak mislim da bi za don Roberta bilo i
lake i jednostavnije da predaje engleski." "Don Roberto nema bradu, ree Pablo. "On je lani profesor." "ta
misli time da kae to nemam bradu?" upita ga Robert Dordan. "ta je ovo?" On se pogladi po bradi i
obrazima, tri dana se nije brijao, pa su mu izrasle plave ekinje. "Nema bradu, ree Pablo. On zatrese
glavom. "To nije brada." Bio je sad gotovo aljiv. "On je lani profesor." " J. .. vam mleko svima, ree Agustin.
"Ako ovo ne lii na ludnicu." "Treba da pije, ree mu Pablo. "Meni sve izgleda normalno. Izuzev to don
Roberto nema brade." Marija predzie rukom Robertu Dordanu po obrazu. "Ima bradu, ree ona Pablu. "Ti to
mora znati, ree Pablo, i Robert Dordan ga pogleda. Ne verujem da je toliko pijan, pomisli Robert
Dordan. Ne, nije toliko pijan. I mislim da je bolje da se pripazim. "Ti, ree on Pablu. "ta misli, hoe li ovaj
sneg potrajati?" "ta ti misli." "Ja sam tebe pitao?" "Pitaj drugog, ree Pablo. "Nisam ja tvoja obavetajna
sluba. Ti ima novine iz obavetajne slube. Pitaj enu. Ona komanduje." "Ja sam pitao tebe." "Idi, j. .. ja
tebe, ree mu Pablo. "Tebe i tu enu i devojku." "On je pijan, ree Primitivo. "Ne obraaj panju na njega,
Ingles." ,Ja ne verujem da je toliko pijan, ree Robert Dordan. Marija je stajala pored njega i Robert
Dordan je video da je Pablo posmatra preko njegovog ramena. Male oi, sline veprovim, gledale su je iz
okrugle, ekinjave glave i Robert Dordan je mislio: poznavao sam mnoge ubice u ovom ratu, a i pre rata, i
svi su bili razliiti; ne postoji nijedna zajednika crta; nita kao neki kriminalni tip; ali Pablo ba sigurno nije
lep. Ne verujem da ti moe da pije, ree on Pablu. "Niti da si pijan." 286 287 "Ja sam pijan, ree Pablo sa
dostojanstvom. "Piti nije nita. vano je biti pijan. Estoi mui borracho." "Sumnjam, ree mu Robert Dordan.
"Kukavica, da." Odjednom je nastupila takva tiina u peini da je uo itanje drveta to je gorelo na ognjitu
na kom je Pilar kuvala. uo je kako pucka ovja koa kad bi se svom Page 114

teinom oslonio na noge. inilo mu se da moe da uje kako sneg napolju pada. To nije uo, ali je mogao da
uje tiinu u koju je padao. voleo bih da ga ubijem i da svrim s tim, mislio je Robert Dordan. Ne znam ta
e da uradi, ali nee biti nita dobro. Prekosutra je most, a taj ovek je rdziav i predstavlja opasnost za
uspeh itavog pothvata. De, da svrimo s tim. Pablo mu se naceri i die jedan prst i njime predzie preko
grkljana. On zatrese glavom, i ona se na njegovom debelom, kratkom vratu pokrete vrlo malo na jednu i na
drugu stranu. "Ne, Ingles, ree on. "Ne izazivaj me." On po gleda Pilar i ree joj: "Na taj nain me se nee
otarasiti." "Sinverguenza, ree mu Robert Dordan, u dui sad reen na akciju. "Cobarde." "To je sasvim
mogue, ree Pablo. "Ali ne treba me izazivati. Uzmi neto i popij, Ingles, i daj eni do znanja da je bilo bez
uspeha." "Jezik za zube, ree Robert Dordan. "Ja te izazivam za svoj raun." "Ne vredi se za to truditi, ree
Pablo. "Ja ne izazivam." "Ti si bicho raro, ree Robert Dordan, ne elei da ispusti stvar; nije hteo da mu po
drugi put promakne, dok je govorio znao je da se sve to jednom ranije deavalo; imao je oseanje da igra
ulogu po seanju na neto to je nekad itao ili sanjao, oseao je da se sve to okree u krugu. "vrlo redak,
da, ree Pablo. "vrlo redak i vrlo pijan. U tvoje zdravlje, Ingles On kupom zagrabi vina iz inije i die je,
"salud i cojones." On je redak, u redu, pomisli Robert Dordan, i silan, i vrlo sloen. Nije vie mogao da uje
vatru od svog sopstvenog disanja. "Ovo u tvoje zdravlje, ree Robert Dordan i zagrabi aom vina. Izdaja
ne bi nita ni vredela bez svih ovih zdravica, pomisli on. Nazdravi. "Salud, ree. "Salud i salud ponovo, ti
salud, pomisli. Salud, ti salud. "Don Roberto, ree Pablo mrano. "Don Pablo, ree Robert Dordan. "Nisi ti
nikakav profesor, ree Pablo "jer nema brade. I da bi me dokrajio morao bi da me ubije, a ti za to nema
cojones." Gledao je Roberta Dordana zatvorenih usta, tako da su mu usne stvarale usku liniju, kao usta
ribe, pomisli Robert Dordan. Takvu glavu imaju ribe jeurice koje gutaju vazduh i koje se nadmu kad ih
ulove. "Salud, Pablo, ree Robert Dordan i die au i popi je. Mnogo uim od tebe." "Ja uim profesora,
klimnu Pablo glavom. "Hajde, don Roberto, biemo prijatelji." "Mi smo ve prijatelji." "Ali sad emo biti dobri
prijatelji." 288 19 Ernest Hemingvej, Iv 289 "Ja odlazim odavde, ree Agustin. "Zaista, tvrdi se da moramo
tonu kojeega progutati u ivotu, ali sad, dobijam po dvadeset kilograma na minut, evo ovde u uvo." "ta ti
je, negro?" ree mu Pablo. "Zar ti se ne svidzia to smo don Roberto i ja prijatelji?" Priuvaj ti njuku ako me
bude nazivao negro." Agustin mu pridzie i stade ispred njega drei ruke sputene. "Tako te zovu, ree
Pablo. Page 115

"Ali ne ti." "Dobro, onda, blanco -" "Ni tako." "Kako onda, crveni?" "Da. Crveni. Rojo. Sa crvenom zvezdom
nae armije i u ast Republike. A moje ime je Agustin." "Kakav je ovo patriot, ree Pablo. "Gle, Ingles, kakav
je ovo primeran patriot." Agustin ga snano udari po ustima levom rukom, zadajui mu brz udarac
nadlanicom. Pablo je sedeo. Uglovi usta su mu bili prljavi od vina i izraz mu se nije menjao, ali Robert
Dordan primeti kako mu se oi suavaju, kao to se pri jakoj svetlosti maje zenice zatvaraju do vertikalnih
proreza. "Ni ovo, ree Pablo. "Ne raunaj na to, eno." On okrete glavu prema Pilar. "Nisam izazvan."
Agustin ga ponovo udari. Ovog puta ga je udario u usta stisnutom pesnicom. Robert Dordan je drao pitolj
u ruci pod stolom. On je otkoio osigura i gurnuo Mariju levom rukom. Ona se pokrete malo, ali on je opet
levom rukom snano munu u rebra da bi je naterao da se stvarno udalju Ona sad ode i on je video jednim
krajikom oka kako promie uza zid peine, prema vatri, i Robert Dordan je sad posmatrao Pablovo lice.
ovek okrugle glave sedeo je i buljio u Agustina svojim praznim oicama. Zenice su mu sad bile jo manje.
Oblizao je usne, digao gore ruku i nadlanicom obrisao usta, onda je pogledao i video krv na ruci. On prevue
jezikom preko usana, onda pljunu. "Ni ovo, ree on. "Ja nisam budala. Ja ne izazivam." "Cabron, ree
Agustin. "Ti to mora znati, ree Pablo. "Ti poznaje enu." Agustin ga opet snano udari po ustima, a Pablo
mu se nasmeja pokazujui ute, kvarne, slomIjene zube u pocrvenelom otvoru usta. "Ostavi se tog, ree
Pablo i posegnu aom da zahvati vina iz inije. "Niko ovde nema cojones da me ubije, a ovako rukama je
glupo." "Cobarde, ree Agustin. "Ni rei, ree Pablo i mukajui ispra usta vinom. Onda ga ispljunu na pod.
"Ja sam daleko van domaaja rei." Agustin je stajao i posmatrao ga i psovao ga, govorei polako, jasno,
gorko i prezrivo, i psujui uporno kao da vilama za dziubre istovaruje iz kola gnojivo na njivu. ,>Ni to, ree
Pablo. "Ostavi se tog Agustin. I nemoj me vie udarati. Povredie ruke." Agustin se okrete od njega i ode ka
vratima. "Nemoj ii napolje, ree Pablo. "Napolju pada sneg. Smesti se ovde." 290 291 "A ti! Ti!" Agustin se
okrete od vrata i obrati mu se stavljajui itav svoj prezir u jedno jedino Ti " " ji. "Da, ja, ree Pablo. "Ja u biti
iv, ako ti bude mrtav." On zagrabi jo jednu au vina i die je prema Robertu Dordanu. "U zdravlje
profesora, ree on. Onda se obrati Pilar. "U zdravlje senjore zapovednika." Onda im svima nazdravi, "U
zdravlje svih zanesenih." Page 116

Agustin mu pridzie i udarivi ga naglo rukom postrance izbaci mu au iz ruke. "To je raspikustvo, ree
Pablo. "To je glupo." Agustin mu ree neto grubo. "Ne, ree Pablo grabei jo jednu au. "Ja sam pijan, zar
ne vidi? Kad nisam pijan, ne govo rim. Nikad me nisi uo da mnogo govorim. Ali pametan ovek mora
nekad da se opije da bi proveo neko vreme sa budalama." ,Jdi, j. .. ti ja mleko tvog kukaviluka, ree mu
Pilar. "Znam ja dobro tebe i tvoj kukaviluk." "Kako samo ta ena govori, ree Pablo. "Idem ja napolje da
pogledam konje." , Jdi i j. .. ih, ree Agustin. "Nije li to tvoj obiaj." "Ne, ree Pablo i zatrese glavom. Skidao
je sa zida svoj veliki kaput napravljen od ebeta i gledao Agustina. "Ti, ree, "Ti i tvoja neobuzdanost." "ta
e da uradi s konjima?" upita ga Agustin. "Pripaziti ih, ree Pablo. "P... ti ih ja, ree Agustin. "Konjski Ijubav
nie." "Meni je do njih vrlo stalo, ree Pablo. "Cak i odostrag su lepi i imaju vie razuma od ovih Ijudi.
Zabavljajte se, ree i nasmeja se. "Priaj im o mostu, Ingles. Objasni im njihove dunosti pri napadu. Gde
e ih odvesti, Ingles, posle mosta? Kuda e odvesti svoje patriote? O tome sam razmiljao itav dan dok
sam pio." "O emu si ti mislio?" "O emu sam mislio?" upita Pablo i jezikom unaokolo opipa usne iznutra.
"Que te importa, ta sam ja mislio." "Reci, ree mu Agustin. "Mnogo, ree Pablo. On je navukao preko glave
kaput napravljen od ebeta i okruglina glave mu je sad provirivala iz prljavih utih nabora ebeta. "Mnogo
sam razmiljao." "ta?" rece Agustin. "ta?" "Mislio sam o tom kako ste vi grupa zanesenih Ijudi, ree Pablo.
"Koju vodi jedna ena iji je mozak izmedziu butina i stranac koji je doao da bi vas unitio." "Mar odavde,
povika Pilar. "Mar odavde i provaljaj se u snegu. Nosi se odavde sa svojim pokvarenim mlekom, ti
iscedzieni konjski maricon." "Tako se govori, ree Agustin divei se, ali odsutan. Bio je zabrinut. "Idem, ree
Pablo. "AH vratiu se uskoro." On podie ebe a vratima peine i zakorai napolje. Onda sa ita doviknu, "Jo
pada, ." Bio sam arroiero mnogo godina, ree Pablo. "Prevozili smo velikim kolima terete preko planina, pre
nego to su kamioni uli u upotrebu. Na tom poslu sam nauio sve o vremenu." "A kako si ti pristupio
pokretu?" "Ja sam uvek bio na levici, ree Pablo. "Uvek smo imali mnogo dodira sa svetom iz Asturije gde je
svet politiki vrlo razvijen. Ja sam uvek bio za Republiku." "A ta si radio pre pokreta?" "Radio sam tada za
jednog preprodavca konja iz Saragose. On je konjima snabdevao arene i ko njicu. Tad sam se i upoznao s
Pilar koja je, kao to ti sama ree, bila tada s matadorom Finitom de Palencija." On to ree s mnogo ponosa.
"Nije on ba bio neki matador, ree jedan od brae za stolom gledajui u ledzia Pilar Page 117

koja je stajala ispred pei. "Nije?" ree Pilar okreui se i gledajjAi u oveka. "Nije bio ba neki naroiti
matadoj Stojei sad tu pored ognjita onaa je videla, malog i tamnog i trezvena lica, tunin oiju, utonulih
obraza i crne kovrdave kose.ne na elu gde je tesni Jmatadorski eir ureo crvenu liniju koju niko dnigi nije
primeivad; videla ga je kako stoji prema ptogodinjrTDiku, prema rogovima koji su visoko atzsTiKonje,
videla je veliki vrat bika koji je dizao konja visoko, dok je jaha taj vrat bo klinastim tapom, dizao sve vie i
vie, dok konj nije uz tresak pao, a jaha se sruio uz drvenu ogradu i bik ga je gurao nogama napred, a
mahao velikim vratom traei rogovima konja da mu oduz me jo ono malo snage koja mu je odravala ivot.
videla je sad Finita, tog toboe osrednjeg matado ra, kako je stao ispred bika i krenuo prema njemu, prilazei
mu sa strane. Sad ga je jasno videla kako je savio teku flanelsku krpu oko tapa; flanel je visio teak od krvi
koja je biku potekla iz glave, plea i curila sjajna izmedziu njegovih pleki, svuda po ledziima dok se bik
propinjao u vazduh uz zveket banderilja. videla je sve iz profila, Finita kako sto ji na pet koraka od glave bika,
a bik je stajao miran i teak, i Finito je polako dizao mac do u visinu svog ramena i odmeravao je du
isplruene otrice taku koju jo nije mogao videtLjer je bikova da tu glavu 1] se nalaalo unazad st0jei u
profilu su se nadima glava bila iznad njegovih oiju. privue nanie zamahom leve rujj zila vlana tel na
petama ipogleda ispred smrs| krpu. je sasvim okrenu| arene iznac le, a _ ivula njegov tanki, aviApogledao
svet u prvim redovimsrlirene iznaocrvena ograde i rekao, "Da vidimo, Imoeikoga.pvojubiti Mogla je uamu
uje glas i da vidi kako imj se prvi put savilo koleno, kad jp krpmio. posmatra njegovJafanje prema rogu koj
aaran, doTTe bik ijjukoj; tanki videla je Fini izmeajrarijetvm lopatica. videla je i sad kako blistavost maa
ulazi polako i sigurno kao da ga je bik sam svojim nasrtajem 248 249 sjurio u sebe iz ovekove ruke i
posmatrala je kako klizi unutra, sve dok se smedzii zglobovi nisu odmorili na zategnutoj koi i dok se mali
tamni ovek iji pogled nije nikako naputao mesto gde je ma uao, uvuena stomaka ne savi i odskoi
ustranu od roga i od ivotinje i stade drei krpu na motki u levoj ruci a, digavi desnu ruku da posmatra
kako bik umire. videla ga je kako stoji i posmatra bika koji pokuava da se odri, posmatra bika kako se Ijulja
kao drvo pre nego to padne, posmatra bika kako se bori da se odri na nogama i videla je malog o veka s
rukom podignutom uvis, s uobiajenim gestom pobede. Page 118

videla ga je kako stoji sa znojavim upljim olakanjem to je to svreno i to nije bilo nikakve povrede,
nikakvog udara rogovima, to je lepo proao i onda, dok je stajao, bik se nije due mogao da dri i sruio se
dole kotrljajui se mrtav sa sve etiri noge u vazduhu, mogla ga je videti, tog malog tamnog oveka kako se
umoran i bez osmeha kree prema ogradi. Znala je da on ne bi bio u stanju da tri arenom ak da mu i ivot
zavisi od toga i posmatrala ga je kako polako ide prema ogradi i brie usta pekirom, onda je pogledao
prema njoj, mahnuo glavom i onda obrisao lice pekirom i poeo pobedonosno da krui po areni. videla ga je
kako se polako kree, vukui se oko arene, osmehujui se i klanjajui se, osmehujui se, a njegovi
pomonici su ili za njim, saginjali se kupei cigare, bacajui eire; on je kruio po areni tunih oiju i
osmehujui se zavrio je kruenje ispred nje. Ona ga pogleda i vide kako sedi na drvenom stepeniku s
pekirom na ustima. Pilar je sve to videla, dok je stajala tu, nad vatrom, i onda je rekla: "Tako, on nije bio
dobar matador? S kakvim svetom ja to ivim?" "On je bio dobar matador, ree Pablo. "Smetalo mu je to je
bio malog rasta." "1 jasno, bio je tuberkulozan, ree Primitivo. "Tuberkulozan?" ree Pilar. "Ko ne bi bio
tuberkulozan da mu se deavalo ono to i njemu? U ovoj zemlji, u kojoj nijedan siromaan ovek nema
nimalo nade da dodzie do para ukoliko nije kriminalac kao Huan Mar, ili borac s bikovima, ili tenor u operi?
Kako ne bi bio tuberkulozan? U ovoj zemlji u kojoj se buroazija predire tako da joj stomak strada i da ne
moe da ivi bez bikarbone sode, a sirotinja gladna otkako se rodi pa do smrtnog dana, zato ne bi bio
tuberkulozan? Ako si putovao ispod sedita u vagonima tree klase da se vozi besplatno, da bi iao po
vaarima da naui kako se bori, jo kao dete, dole u praini i prIjavtini medziu jo sveim ispljuvcima i
suvim ispljuvcima, kako da ne bude tuberkulozan s grudima toliko izudaranim rogovima?" "Jasno, ree
Primitivo. "Ja sam samo rekao da je bio tuberkulozan." "Dabome da je bio tuberkulozan, ree Pilar, stojei i
maui velikom drvenom kaikom u ruci. "Bio je malog rasta i imao je tanak glas i mno go se plaio bikova.
Nikad nisam videla oveka ko ji bi se vie plaio pre borbe s bikovima, a koji bi bio neustraiviji kad se naao
u areni. "Ti, ree ona Pablu. "Ti se i sad plai smrti. I smatra da 250 251 je to neto vano. A Finito se
plaio celo vreme, ali u areni bio je lav." "On je uivao glas vrlo hrabrog oveka, ree drugi brat. "Nikad
nisam poznavala oveka koji bi se toliko plaio, ree Pilar. "Nije hteo ak ni da dri bikovu glavu u kui.
Jedanput na vaaru u valadolidu ubio je bika Pabla Romera odlino -" "Seam se, ree prvi brat. "Bio sam
onda ta mo. Bio je boje sapuna s kovrdavim elom i vrlo velikim rogovima. Taj je bik bio teak preko tride
set aroba. To mu je poslednji bik, to ga je ubio u valadolidu." Q. "Tano, ree Pilar. "A docnije su lanovi
drutva njegovih oboavalaca koji su se Page 119

sastajali u kafani Kolon i koji su dali ime svom klubu po njemu, optoili bikovu glavu i poklonili mu je za
vreme malog banketa u kafani Kolon. Za vreme ban; keta oni su stavili glavu na zid, ali su je pokrji krpom. Ja
sam sedela za stolom, a i druge tu, Pastora, koja je runija od mene i prvekate kui ;orije. estine Peinesr
"iHruge Bio je to zbog rasprave zme najzna ajnijih kurvi ii vezi t6jnosti. Ja, sa ma, bila samvie go sreena
iedela sam pored Finita i prim&ti v4iH <a neofcMa gleda bikovu glavu koja je bila obavijena purpurnom
krpom kao to su slike svetaca pokrivene u crkvi za vreme strasne nedelje naeg biveg gospoda. Finito nije
mnogo jeo jer je u svojoj poslednjoj koridi te godine, u Saragosi, zadobio kad je uao, palotazo udarac
pljosnatim delomvroga i od udarca je neko vreme bio onesveen i ak i sad mu stomak nije mogao da
podnese hranu i s vremena na vreme primicao bi maramicu ustima i izbacivao izvesnu koliinu krvi u toku
itavog banketa. ta sam htela da vam kaem?" "O bikovoj glavi, ree Primitivo. "O punjenoj bikovoj glavi."
"Da, ree Pilar. "Da. Ali vam moram ispriati neke pojedinosti tako da vidite. Finito, znate, nije nikad bio vrlo
veseo. Bio je u sutini uvek dostojanstven i ne znam da se ikad ma emu smejao ak i kad smo bili sami.
ak ni stvarima koje su bile vrlo smene. Bio je ozbiljan skoro kao Fernando. Ali to je bio banket koji su u
njegovu ast priredili aficionados okupljeni u Klubu Finito i bilo je potrebno da ostavi utisak veselosti,
drugarstva i veselja, tako se za vreme jela smekao i pravio prijateljske primedbe i samo sam ja primetila ta
on radi s maramicom. Imao je tri maramice i tri ih je napunio i onda mi je rekao vrlo tihim som, "Pilar, ne
mogu vie da podnesem, mislim loriti da odem, odavde." hajdemo kazala sam. Jer sam videla iti. Ba taoja
jevladala velika veselost ;kao mi je Finito. io ime po meni a sam ja. je pame nita nije jeo ju; ali on o
manzanille ijegove strane mu je sto o nije mo 252 253 gao da podnese veselost, bunost i larmu, a da nita
ne uzme. Onda sam ga gledala kako ispija vrlo brzo, gotovo celu flau manzanille. Poto je upotrebio sve
maramice, on sad upotrebi svoj ubrus u istu svrhu u koju je ranije upotrebio maramice. "Sad je banket zaista
stigao do vrhunca odu evljenja i neke od najlakih kurvi paradirale su oko stola na ramenima raznih lanova
kluba. Pa Page 120

storu su namolili da peva, a El Ninjo Rikardo je svirao na gitari, bilo je vrlo dirljivo i bio je to trenutak istinske
radosti i pijanog prijateljstva pr vog reda. Nikad nisam videla banket na kome je stvarno flamenco
oduevljenje dostiglo vei vrhu nac, a ipak jo uvek nije dolo do otkrivanja bi kove glave to je, najzad, bila
svrha ove proslave i banketa.-". "U tolikoj meri sam uivala i bila zauzeta tapanjem pratei Rikardovo
sviranje i nastojei da se stvori hor koji bi udarao rukama uz pesmu Ninje de los Peinos, da nisam ni
primetila da je Finito ve bio napunio svoj i uzeo moj ubrus. Jos je pio manzanillu i oi su mu bile vrlo svetle i
svakom je mahao glavom irftovoljno. Nije mogao mnogo da govori, jer svafcma kad bi progovorio morao je
da pribegava ubriisu; ali je davao utisak velike radosti i veselja i to je naj2d i bilo ono zbog ega se tu
nalazio. {2) "Banket se nastavljap, ovek koji je sedeo do mene bio je bivi upravnik Rafaela el Gala i priao
mi je jednu zgodu, a kraj te prie bio je ovakav " Onda je Rafael priao k mni i rekao, "Ti si mi najplemenitiji.
Ja te napravim poklon." I najbolji prijatelj na sveti volim kao brata i hou d onda mi je dao divnu dijamantsku
iglu i poijuoio me u oba obraza i obojica smo bili vrlo dirnuti. Poto mi je dao dijamantsku iglu, Rafael el Galo
je iziao iz kafane, a ja sam rekao Retani koja je sedela za stolom " Taj prljavi Ciganin je ba sad zakljuio
ugovor s drugim upravnikom , Kako to misli? upita Retana. , Bio sam upravnik deset godina i nikad mi ranije
nije nita poklonio, rekao je upravnik El Gala.To moe da znai jedino to I to je dabome bilo istina i eto tako
ga je El Galo ostavio. "Ali na tom mestu se umeala Pastora u razgovor, ne moda da brani dobro ime
Rafaela, jer nikad niko otrije nije govorio o njemu od nje same, nego zato to je upravnik govorio protiv
Cigana upotrebivi izraz, prljavi Ciganin. Umeala se tako uno i s takvim izrazima da je upravnik bio
prisiljen da uuti. Ja sam se umeala da bih umirila Pastoru, a druga Gitana se umeala da umiri mene i
galama je bila takva da niko nije ni rei mogao da razume od onog to se govorilo izuzev jedne jedine: kurva,
koja je nadjaavala sve ostale rei, dok mir nije ponovo uspostavljen i nas tri koje smo se umeale u
razgovor nismo sedele gledajui u ae i onda sam primetila kako Finito bulji u bikovu glavu, jo uvijenu u
purpurnu krpu, s izrazom uasa na licu. "U tom trenutku je predsednik Kluba poceo govor koji je trebalo da
prethodi otkrivanju glave, i za vreme itavog govora odobravali su mu povicima.Ole! i udaranjem po stolu, a
ja sam posmatrala Finita koji je upotrebljavao svoj, ne, moj ubrus i sve dublje tonuo u stolicu i buljio s
uasom 254 GED 255 i zaprepaenjem u zavijenu bikovu glavu na suprotnom zidu. "Pri svretku govora,
Finito je poeo da trese glavom i sve je vie nestajao na stolici. Page 121

, Kako si, mali moj? upitah ga ja, kad me je pogledao, ali on me nije ni prepoznao, samo je tresao glavom i
govorio " Ne. Ne. Ne "Predsednik Kluba je zavrio govor i onda se, uz uzvike svih prisutnih, popeo na stolicu,
pruio ruku, odvezao konopac kojim je bila vezana purpurna krpa na glavi i polako je povukao s glave, a ona
se zadrala na jednom rogu i on je digao i povukao i pojavio se veliki uti bik sa crnim rogovima koji su se
najpre irili ustranu, pa onda isturali unapred, i bili belih vrhova iljatih kao bodIjike jeine, a glava bika je
izgledala kao da je iv; elo mu je bilo kovrdavo kao dok je bio iv i nozdrve otvorene i oi svetle i gledao je
pravo u Finita. "Svi su vikali i pljeskali rukama i Finito je sve vie tonuo u stolicu i onda su svi zautali i
pogledali ga i on je rekao.Ne, Ne i gledao u bika i povlaio se unazad i onda rekao vrlo glasno, Ne! i krv mu
je snano pokuljala na usta i on ak ni ne stavi ubrus nego mu zgruana krv kliznu niz bradu i on je stalno
gledao u bika i rekao " Celu sezonu, da. Zaradziivati novac, da. Jesti, da. Ali ne mo gu jesti. ujete li me?
Stomak mi je slab. Ali sad kad je sezona zavrena! Ne! Ne! Ne! Pogledao je unaokolo oko stola i onda je
pogledao u bikovu glavu i rekao jo jedno, Ne, zatim je pognuo glavu i prineo ubrus ustima i tako sedeo i nije
govorio nita i banket, koji je tako lepo poeo i koji je mo gao da predstavlja retkost u pogledu veselosti i
drugarstva, svri neveselo." "Posle kog vremena je umro?" upita Primitivo. "Te zime, ree Pilar. "Nikad se
nije oporavio od udara roga koji je zadobio u Saragosi. Takvi udarci su gori od rane, jer je povreda unutranja
i ne lei se. Takve udarce je dobijao gotovo svaki put kad bi ulazio u arenu i zbog toga i nije imao veeg
uspeha. Za njega je bilo teko da izbegne udare roga, jer je bio malog rasta. Skoro uvek je do bijao udarce
stranom roga. Ali mnogi su bili samo povrni udarci." "Ako je bio suvie mali nije trebalo ni da pokuiava da
bude matador, ree Primitivo. Pilar pogleda Roberta Dordana i zatrese glavom. Onda se nagnu nad veliki
gvozdeni lonac, maui jo uvek glavom. Kakav je ovo svet, pomisli ona. Kakav svet su ovi panci, "ako je
bio suvie mali nije trebalo ni da pokuava da bude matador." I ja to sluam i ne govorim nita. Nisam
dovoljno besna i, poto sam objasnila, utim. Kako je to prosto kad ovek nita ne zna. Que sencillo! Kad
ovek ne zna nita govori, "Nije bio ba neki matador, a onaj drugi, isto tako ne zna nita i kae, "Bk) je
tuberkulozan." A ovaj, opet, poto mu je neko ko zna objasnio, pria, "Ako je bio toliko malen nije trebalo ni
da pokuava da bude matador." Sad, naginjui se nad vatru, ona vide ponovo na postelji golo, mrko telo s
vorugavim oiljcima po kukovima i dubokom osuenom povredom ispod rebara s desne strane grudnog
koa i dugu belu brazgotinu sa strane koja je ila do ispod pazuha. 256 17 Ernest Hemintrej, Iv 257 videla je
sklopljene oi i sveano, mrko lice i kovrdavu crnu kosu zabaenu sad unazad sa ela, ona je sedela pored
njega i trljala mu noge, zagrevajui mu napete miie na listovima, mesei ih, labavei ih, i onda udarajui ih
lagano skupljenim rukama, i labavila zgrene miie. "Kako je?" pitala ga je. "Kako su ti noge, ma f moj?
"vrlo dobro, Pilar, odgovarao bi on ne otvarajui oi. Page 122

Hoe li da ti protrljam grudni ko?" "Ne, Pilar, nemoj me dirati, molim te." "A gornji deo nogu?" "Ne. Suvie
me bole." "AH ako ih protrljam i namaem, zagrejae se i bie ti bolje." "Ne, Pilar. Hvala ti, vie volim da ih
ne dodiruje." "Oprau te alkoholom." "Moe. Samo vrlo lagano." "Silan si bio u poslednjoj borbi s bikom,
rekla bi mu ona, a on bi odgovorio, "Da, divno sam ga ubio." Onda, poto bi ga oprala i prekrila aravom,
legla bi pored njega u krevet, a on bi izvukao svoju mrku ruku, didirnuo je i rekao, "Silna si ti ena, Pilar." To
je bila najvea ala koju je izustio i nekada, obino posle borbe, on bi odlazio da spava i ona bi legla, drei
njegovu ruku u svojim obema i sluala bi kako die. esto se plaio u snu i oseala bi kako mu se ruka stisla
vrsto i videla grake znoja na elu, a ako bi se probudio ona bi mu rekla, "Nije nita, i on bi opet zaspao.
Provela je s njim pet godina i nikad mu nije bila neverna, to jest skoro nikad, a onda posle sahrane uhvatila
se Pabla koji je uvodio konje pikadora i bio slian svim onim bikovima na koje je Finito, ubijajui ih utroio
svoj ivot. Ali zna ona sad da ni bikovska snaga, ni bikovska hrabrost nisu potrajale, ali ta traje? Ja trajem,
pomisli. Da, ja trajem. Ali zato? "Marija, ree ona. "Pazi ta radi. To je vatra za kuvanje, a ne za spaljivanje
grada." Ba u tom trenutku Ciganin se pojavi na vratima. Bio je pokriven snegom i stajao je drei karabin i
stresajui sneg s nogu. Robert Dordan ustade i pridzie vratima, "Pa?" ree on Ciganinu. "Smenjuju se
svakih est sati. Na mostu su po dziva oveka istovremeno, ree Ciganin. "U putarevoj kuici se nalazi osam
vojnika i kaplar. Evo ti tvoj hronometar." "A kako stoji sa straarskim mestom kod strugare?" "Tamo je starac.
On moe da osraatra i to i put." "A put?" ree Robert Dordan. "Stalno isti pokret, ree Ciganin. "Nita neo
bino. Nekoliko automobila Izgledalo je da je Ciganinu hladno, njegovo tamno lice bilo je zategnuto od
hladnoe i ruke su mu bile crvene. Stao je na otvor peine, skinuo bluzu i stresao je. "Stajao sam dok nisu
smenili strau, ree on. "Smenili su se u podne, pa u est. To je mnogo. Drago mi je to nisam u njihovoj
vojsci." 258 259 "Hajdemo po starca, ree Robert Dordan oblaei koni kaput. u "Ja ne idem, ree
Ciganin.Jdem ja sad kod vatre i da uzmem toplu supu. Rei u jednom od ovih, gde se nalazi, i on moe da
te vodi. Hej, lutalice, viknu on Ijudima koji su sedeli za stolom. "Ko hoe da vodi Inglesa do mesta sa kojeg
starac osmatra put?" "Idem ja, die se Fernando. "Reci mi gde je." "Sluaj, ree Ciganin: "On je -" i ree mu
gde se starac Anselmo smestio. Glava v Anselmo se uurio u zavetrinu debla jednog velikog drveta, a
sneg je, noen vetrom, padao s obe strane. On se vrsto priljubio uz drvo, ruke su mu bile u rukavima Page
123

kaputa, svaka ruka u suprotnom rukavu, a glavu je uvukao to je vie mogao u kaput. Budem li ovde jo
mnogo stajao, smrznuu se, pomisli, a to nee nikom biti od koristi. Ingles mi je rekao da ostanem sve dok
me neko ne smeni, ali on onda nije znao za oluju. Na putu nema nikakvog izuzetnog pokreta, a ja znam
poloaj i navike strae kod strugare, preko puta. Treba da se vratim sada u logor. Ko god ima pameti
oekivae da se vratim u logor. Jo u malo ostati, pomisli, i onda se vraam u logor. Kriva su naredzienja
koja su suvie kruta. Jer se ne smeju menjati ni pod kakvim okolnostima. Udarao je jednim stopalom o
drugo, onda je izvukao ruke iz rukava, savio m i njima irijao noge i iup*Liu sauptuimtt cirkulacije. Tu u
zavetrini, u zaklonu od debla bilo je manje hladno, ali e uskoro morati poeti da eta. Dok je tako uuren
sedeo, trljajui noge, u automobil na putu. Imao je lance. Jedan lanac je udarao i Anselmo ga je posmatrao,
dok je nailazio putem prekrivenim snegom, obojen zeleno i smedzie, s izlomljenim krupnim mrljama tamne
boje, i plavo premazanim staklima tako da nisi mogao videti unutra, a samo je jedan polukrug ostavljen
neobojen kroz koji su oni iznutra mogli da gledaju napolje. To je bio Rols Rojs, star dve godine, automobil za
grad, a kamufliran za generaltab, ali to Anselmo nije znao. On nije video unutra tri oficira umotana u
pelerine. Dvojica su sedela na zadnjem seditu, a jedan na stolici na sklapanje. Dok su kola prolazila, oficir
koji je sedeo na stolici za sklapanje gledao je kroz isti prorez na prozoru, samo to Anselmo to nije znao.
Nisu videli jedan drugoga. Kola su prola u snegu ba ispred njega. Anselmo je video ofera, crvena lica i s
elinim lemom na glavi, lice i lem su mu se isticali nad pelerinom od ebeta koju je imao na sebi i video je
cev automatske puke posilnog koji je sedeo pored o fera. Onda su kola pola putem, on je uvukao ruku u
kaput i izvukao iz depa na koulji dva lista hartije koje mu je iz svoje belenice istrgao Robert Dordan i
napravio je znak kojim se obeleavaju kola. To je bio deseti automobil tog dana koji je proao nagore. est ih
je prolo nanie. Jo ih je etiri bilo gore. To nije bio izuzetan broj kola koja su se kretala tim putem, samo to
Anselmo nije 260 261 umeo aa raziiKuje Koia marKe rora, fijat, Keno i Sitroen koja su pripadala tabu
divizije koja je drala klisuru i planinski lanac od Rols Rojsa, Lana, Mercedesa i Izota vrhovnog taba. Tu
razliku bi mogao da uoi Robert Dordan da se umesto starca nalazio na poloaju, i njemu bi bio jasan
znaaj tih kola koja su otila navie. Ali on nije bio tu i starac je prosto napravio znak da su kola prola
navie, na hartiji istrgnutoj iz belenice. Anselmu je sad bilo tako hladno, da je reio kao najbolje da pre nego
to padne mrak, krene za logor. Nije se plaio da e izgubiti put, ali je smatrao da je beskorisno da due
ostane tu, a puhaoje sve hladniji vetar i sneg je padao jednakom estinom. Ali kad je ustao, i stresao noge, i
pogledao na sneg koji je vejao putem, nije krenuo uzbrdo, ve je ostao naslonivi se na zatienu stranu
bora. Ingles mi je rekao da stojim, pomisli. Moda je sad krenuo ovamo, i ako napustim mesto moe se
izgubiti u snegu traei me. Za celo ovo vreme rata trpeli smo zbog nedostatka discipline i zbog
nepokoravanja naredzienjima, pa u jo malo priekati Inglesa. Ali ako uskoro ne dodzie, morau krenuti
uprkos svih naredzienja, jer moram da predam izvetaj, i imam jo mnogo da uradim ovih dana, a da se
smrzavam ovde, bilo Page 124

bi preterano i bez ikakve koristi. Prekoputa na strugari dizao se dim iz dimnjaka i Anselmo je oseao miris
dima koji je vetar naneo kroz sneg. Faistima je toplo, pomisli on, i udobno, a sutra uvee mi emo ih ubiti.
udna je to stvar i ja ne volim da mislim o tom. itav dan 262 SULLl 111 jem, mogao sam otii do strugare i
zakucati im na vrata i oni bi me lepo doekali da nemaju naredzienja da zaustavljaju sve putnike i da im trae
isprave. Jedino se naredzienja ispreuju izmedziu nas. Ti Ijudi nisu faisti. Tako ih ja zovem, ali nisu. Oni su
siromani Ijudi kao i mi. Ne bi trebalo da se bore protiv nas, i ne volim ni da mislim na ubi janje. Ti na strai
su Galegosi. Znam jer sam ih danas posle podne uo kako govore. Oni ne mogu da pobegnu, jer ako to
urade, porodice e im biti streIjane. Galegosi su ili vrlo pametni ili vrlo glupi i surovi. Upoznao sam obe vrste.
Lister je iz Galega isto kao i Franko. Ba se pitam ta li ti Galegosi misle o snegu u ovo doba godine. Kod
njih nema ovako visokih planina i u njihovom kraju stalno pada kia i uvek je zeleno. Jedan prozor na
strugari se osvetli, a Anselmo zadrhta i pomisli, do dziavola i taj Ingles. Tu je tim Galegosima toplo i pod
krovom su u naoj zemlji, a ja se smrzavam iza drveta i mi ivimo u rupi u stenama kao planinske zveri. Ali
sutra, pomisli on, ivotinje e izii iz svoje rupe, a ti kojima je sad udobno, umree topli u svojim ebetima.
Kao to su umrli oni kad smo nou napali na Otero, pomisli. Nije voleo da se sea Otera. U Oteru, te noi,
tad je prvi put ubio, nadao se da nee biti prisiljen da ubija u napadu na ove poloaje. U Oteru se to desilo.
Pablo je izbo straara, poto mu je Anselmo navukao ebe na glavu, ali straar je uhvatio Anselma za nogu,
drao je onako zavijen u ebe i kukao u ebetu i Anselmo je 263 mu ovaj nije pustio nogu i dok nije bio
miran. Ko lenom mu je pritisnuo vrat, da bi ga uutao i bo je noem u taj sveanj, dok je Pablo kroz prozor
bacao bombu u sobu u kojoj su se nalazili Ijudi koji su uvali taj poloaj i koji su sad svi spavalL I tad je
bljesnulo pred oima, izgledalo je kao da je itav svet planuo crveno i uto i ve su dve bombe bile unutra.
Pablo je odvrnuo bombe i zavitlao ih brzo proz prozor, i oni, koji nisu bili ubijeni u postelji, ubijeni su sad kad
su se digli iz kreveta, poto je i druga bomba eksplodirala. Tako je to bilo u slavnim danima Pablovim, kad je
palio zemlju kao Tatarin i nijedan faistiki poloaj nije bio nou siguran. A sad je kraj i svreno je s njim kao i
sa uko pljenim veprom, pomisli Anselmo i, kad su ga ve ukopili, i kad je prestao da cii, bacite jajca i
vepar, koji vie nije vepar, ide njukajui i rijui k njima i pojede ih. Ne, nije tako rdziavo, nasmei se
Anselmo, ne treba misliti suvie rdziavo ak ni o Pablu. Ali dosta je ruan i dosta se izmenio. Suvie je
hladno, pomisli on. Kad bi Ingles do ao, kad ne bih morao nikoga da ubijem na ovim poloajima. Ta etiri
Galegosa i njihov kaplar su za one koji vole ubijanje. To je rekao Ingles. Ja u to uraditi ako mi padne u
dunost, ali Ingles je rekao da u ja biti s njim kod mosta i da e to biti preputeno drugima. Kod mosta e se
voditi borba i ako izdrirn borbu uiniu sve to jedan starac moe da uradi u ratu. Ali samo neka taj Ingles
dodzie jer mi je hladno, i kad vidim svetlost u strugari gde znam da se Galegosi greju onda mi je jo hlad
mje. voieo Din da sam Kod Kue i da se rat zavrio. Ali ti sad nema kue, pomisli. Page 125

Moramo pobediti u ovom ratu pre nego to se uopte moe vratiti kui. U strugari je jedan vojnik sedeo na
duemi i mazao cipele, drugi je leao i spavao. Trei je kuvao i kaplar je itao novine. lemovi su im visili na
ekserima zakucanim u zid, a puke su im bile naslonjene na drveni zid. "Kakva je ovo zemlja u kojoj pada
sneg gotovo u junu?" ree vojnik koji je sedeo na duemi. "To je sasvim neobino, ree kaplar. "U maju smo,
ree vojnik koji je kuvao. "Jo nije ni kraj maja." "Kakav je ovo kraj u kom sneg pada u maju?" produavao je
vojnik na duemi. "U ovim planinama sneg nije nikakva retkost u maju, ree kaplar. "Meni je u Madridu bilo
hladnije u mesecu maju nego u bilo kojem drugom." "A i toplije, ree vojnik koji je kuvao. "Maj je mesec u
kom su razlike u temperaturi vrlo velike, ree kaplar. "Ovde u Kastilji, u maju su velike vruine, ali moe biti i
vrlo hladno." "111 moe kia da pada, ree vojnik sa dueme. JProlog maja kia je padala skoro svakog
dana." "Nije, ree vojnik koji je kuvao. "To nije bio maj, jo je vladao aprilski mesec." "ovek da poludi kad te
slua kako govori o vladavinama meseca, ree kaplar. "Prestani da pria o mesecima." "Svaki, bilo da ivi
na moru ili na suvu, mora da zna da nije vano koji je mesec po kalendaru, nego da je vaan mesec na
nebu, ree vojnik koji 264 265 je kuvao. "Na primer sad je otpoela vladavina majskog meseca. A ipak se ide
u juni." "Zato onda ne bismo bili i izvan godinjih doba?" ree kaplar. "oveka prosto glava da zaboli od tih
tvojih nagadzianja." "Ti si iz grada, ree vojnik koji je kuvao. "Ti si iz Luga. ta moe ti da zna o moru ili
kopnu?" "ovek vie naui u gradu nego to vi analfabetos nauite na tom tvom moru ili na tom tvom suvu."
"Pod ovim mesecom dolaze prva velika jata sardina, ree vojnik koji je kuvao. "U ovom mesecu se doteruju
amci za lov na sardine, a skue odlaze na sever." "Zasto ti nisi u mornarici kad si iz Noje?" upita ga kaplar.
"Zato to nisu upisali da sam iz Noje nego da sam iz Negreire, gde sam se i rodio. A ako si iz Negreire, koja
se nalazi gore uz reku Tambre, uzimaju te u kopnenu vojsku." "Utoliko gore, ree kaplar. "Nemoj misliti da u
mornarici nema opasno sti, ree vojnik koji je sedeo na duemi. "Cak i bez borbe je ova obala opasna zimi."
"Nita ne moe biti gore od kopnene vojske, ree kaplar. "A ti kaplar, pa -" ree vojnik koji je kuvao. "Zar se
tako govori?1 "Ne, ree kaplar. "Mislio sam na opasnosti. Mislim na izdravanje bombardovanja, potrebu
napada, ivot u rovu." "Malo toga mi ovde preivljujemo, ree vojnik sa dueme. "Hvala bogu, ree kaplar.
99Ali ko zna kad e nas to opet snai? Sigurno nam nee biti uvek ovako lako!" "Koliko misli da emo se
jo zadrati na ovom poloaju?" Page 126

"Ne znam, ree kaplar. "Zeleo bih da ostanemo do kraja rata." "Suvie je dugo biti na strai est sati, ree
vojnik koji je kuvao. "Straa e se smenjivati svaka tri sata dok bude trajala ova nepogoda, ree kaplar. "To je
normalno." ,A ta misli o tim tabskim automobilima?" upita vojnik sa dueme. "Ne svidzia mi se to vidim
tolika tabska kola." "Ni meni, ree kaplar. "Sve te stvari su lo predznak." "A avijacija, ree vojnik koji je
kuvao. "Avijacija je jo jedan lo predznak." "Ali mi imamo izvanrednu avijaciju, ree kaplar. "Crveni nemaju
avijaciju kakva je naa. Ti avioni jutros su bili takvi, da ovek mora biti srean." "video sam crvene avione
onda kad su predstavljali neto sasvim ozbiljno, ree vojnik sa dueme. "video sam one dvomotorne avione i
bilo je uasno podneti ih." "Da; ali nisu oni ovako divni kao nai" ree kaplar.JMi imamo nenadmanu
avijaciju." Tako su oni razgovarali u strugari dok je Anselmo ekao na snegu i posmatrao put i svetlost na
prozoru strugare. Mislim da ne treba ubijati, razmiljao je Anselmo. Mislim da e se posle rata morati izvriti
neka 266 267
vrsta iskupljenja za ubijanje. Ako mi vie ne budemo poboni posle rata onda e po mom miljenju morati da
se organizuje neka vrsta gradzianskog ispatanja da bi se svi oistili od ubijanja, jer inae nikad neemo
imati istinske i Ijudske osnove za ivot. Ubijanje je nuno, znam, ali je ipak tetno za oveka i mislim da e,
poto se sve ovo svri, i mi dobijemo rat, morati postojati neka vrsta ispatanja radi oienja svih nas.
Anselmo je bio vrlo dobar ovek i kad god se naao sam, a sam je bio vrlo esto, vraao mu se taj problem
ubijanja. Pitam se kako ta stvar stoji sa Inglesom, po misli on. Rekao mi je da mu to ne smeta. A ipak izgleda
da je i osetljiv i dobar. Moda to za mladzie Ijude nema vanosti. Moe biti da stranci ili oni koji nisu imali
nau veru, nemaju isti stav. Ali mislim da e svaki ko to radi, poivotinjiti jednog dana, i mislim, ak iako je
neophodno, da je to veliki greh i docnije moramo da uradimo neto vrlo snano da bismo to iskupili. Bilo je
mrano i on je gledao u svetlost preko puta i udarao rukama o grudni ko da bi se zagrejao. Sad, pomisli on,
svakako bih krenuo u logor; ali ga je ipak neto zadravalo tu, pored drveta, iznad puta. Padao je sve gui
sneg i Anselmo po misli: kad bismo samo noas mogli da dignemo most u vazduh. U ovakvoj noi ne bi bilo
teko zauzeti poloaje i dii most u vazduh i onda bi bilo sve gotovo i svreno. U ovakvoj noi ovek mo@
da uini to god hoe. Stajao je tu naslonjen na drvo i tiho tapkao nogama i nije vie mislio o mostu. U
sumrak se uvek oseao usamljenim, a veeras je usamljenost bila takva, da je oseao u sebi izvesnu
upljinu kao od gladi. U stara vremena on se te usamljenosti oslobadziao govorei molitve i, esto, vraajui
se kui iz lova, ponavljao bi mnogo puta istu molitvu i oseao se od toga bolje. Ali otkako je pokret po eo,
nije se nijednom molio. Page 127

Nedostajale su mu molitve, ali je smatrao da ne bi bilo lepo i da bi bilo licemerno da se moli; nije voleo da
trai usluge ili postupak koji bi bio drukiji nego prema ostalim Ijudima. Ne, pomisli, usamljen sam. Ali su
usamljeni svi Tojnici i ene svih vojnika, i svi oni koji su izgubili porodice ili roditelje. Ja nemam enu, ali sam
srean to je umrla pre pokreta. Ona ga ne bi shvatila. Ja nemam dece i nikad neu imati dece. Usamljen
sam i po danu kad ne radim, ali kad dodzie mrak, onda nastane vreme velike usamljenosti. Ipak imam jednu
stvar koju mi nikakav ovek i nikakav bog ne moe uzeti, a to je to radim estito za Republiku. Radio sam
mnogo za dobro koje emo docnije svi deliti. Radio sam to sam vie mogao, od samog poetka pokreta, i
nisam nita uradio ega bih se stideo. Jedino zbog ega mi je ao jeste ubijanje. Ali sigurno e postojati
mogunost da se to okaje, jer za greh te vrste koji toliki nose, mora se pronai olakanje. voleo bih o tom
porazgovarati s Inglesom, ali, poto je mlad, mogao bi i da me ne razume. Spomenuo je ubijanje ranije. Ili
sam to moda ja spomenuo? Mora da je mnogo ubijao, ali ne pokazuje nikakvog znaka da mu se to dopada.
Kod onih koji to vole, postoji uvek neto trulo. 268 269
Mora da je to stvarno veliki greh, pomisli. Jer, sigurno, to je stvar koju nemamo prava da uradimo, ak iako
je, kao to znam, nuna. Ali u paniji se to radi vrlo lako i esto bez istinske potrebe i ima mnogo nagle
nepravde, koja se, docnije, ne moe popraviti. Hteo bih da o tom ne mislim toliko, pomisli on. Zeleo bih da
postoji za to iskupIjenje, tako da ovek moe ve da pone da se iskupljuje, jer to je jedina stvar koju sam
uradio u ivotu zbog koje se rdziavo oseam kad sam sam. Sve druge stvari se oprataju ili se oveku da
prilika da ih okaje dobrotom ili na neki drugi nain. Ali mislim da je greh ubistva vrlo veliki greh i eleo bih da
to ispravim. Moda e docnije postojati izvesni dani, kad e ovek moi da radi neto za dravu ili neto
drugo, ime e se iskupiti. verovatno e ovek neto plaati, kao u doba Crkve, pomisli on i nasmei se.
Crkva je za grehove dobro organizovana. To mu se svidelo i smeio se u mraku kad mu Robert Dordan
pridzie. Priao je tiho i starac ga nije video dok nije bio tu. "Hola, viejo, proapta Robert Dordan i potapa
ga po ledziima, "Kako si stari?" "vrlo mi je hladno, ree Anselmo. Fernando je stajao malo po strani ledziima
okrenut prema pravcu odakle je vetar nanosio sneg. "Hajde, proapta Robert Dordan. "Kreni u logor da se
ugreje. Zloin je to smo te pustili ovde toliko dugo." "Ono je njihova svetlost, pokaza Anselmo. "Gde je
straar?" vNe moe ga videti odavde. On je iza okuke." "Neka idu do dziavola, ree Robert Dordan. "Rei
e mi u logoru. Hajde da idemo." "Da ti pokaem, ree Anselmo. "Pogledau sutra ujutru, ree Robert
Dordan. "De, uzmi gutljaj ovoga." Page 128

On pnii starcu flau. Anselmo je nagnu i po vue gutljaj. ,jiii, ree on i protrlja usta. "vatra." "Hajdemo, ree
Robert Dordan u mraku. "Da idemo." Bilo je mrano i mogao si videti pored sebe samo pahuljice noene
vetrom i kruta mrana stabla borova. Fernando je stajao malo vie. Gledaj tog Indijanca iz prodavnice cigara,
pomisli Robert Dordan. "Hej, Fernando, ree on kad mu pridzie. "Gutljaj?" "Neu, ree Fernando. "Hvala ti.
Hvala tebi, pomisli Robert Dordan. Drago mi je to Indijanci iz prodavnica cigara ne piju. Nije jo mnogo
ostalo. Mome. Drago mi je to vidim ovog starca, pomisli Robert Dordan. On pogleda Anselma i opet ga
potapa po ledziima kad su poeli da se penju. "Drago mi je to te vidim, viejo, ree on Anselmu. "Kad god
postanem setan pa vidim tebe, razveselim se. Hajde da krenemo gore." Penjali su se po snegu uz brdo.
Nazad u Pablovu palatu, ree Robert Doiv dan Anselmu. I to je izvanredno zvualo na panskom. "E1
Palacio del Miedo, ree Anselmo. "U Palatu Straha 270 271 "La cueva de los huevos perdidos, dodade Ro
bert Dordan veselo. "Peina izgubljenih jaja." "Kakvih jaja?" upita Fernando. "ala, ree Robert Dordan.
"Prosto ala. Ne jaja, zna. Drugih stvari." "Ali zato izgubljenih?" upita Fernando. "Ne znam, ree Robert
Dordan. "Knjiga e ti rci. Pitaj Pilar, onda, stavivi ruku oko Anselmovog ramena i privukavi ga k sebi dok
su hodali protrese ga. "Sluaj, ree. "Drago mi je to te vidim, euje li? Ti ne zna ta to znai nai nekoga u
ovoj zemlji na istom mestu na kom si ga ostavio." U tome se videlo koliko poverenje i prisnost je oseao, kad
je mogao da kae neto protiv te zemlje. "1 meni je drago to vidim tebe, ree Anselmo. "Ali sam ba hteo da
odem." "avola si ti hteo, ree veselo Robert Dordan. "Ti bi se pre smrzao." "Kako je gore?" upita Anselmo.
"Dobro, ree Robert Dordan. "Sve je dobro." Bio je srean, onom iznenadnom retkom sreom koja moe da
obuzme svakog ko komanduje u revolucionarnoj vojsci; sreom, kad vidi da ti se bar jedno od krila dobro
dri. Kad bi ti se uvek oba boka dobro drala, mislim da bi to bilo suvie. Ne znam ko bi to mogao da
podnese. Jer ako krene krilom, jednom ili drugom stranom, videe da ti se dri na jednom jedinom oveku.
Nije da on eli da to bude pravilo. Ali ovo je bio dobar ovek. Jedan dobar ovek. Ti e biti levo krilo, kad
budcmo u bici, pomisli on. Bolje da ti jo ne govorim o tom. To e biti strahovito mala bitka, razmiljao je. Eto,
uvek sam eleo da vodim jednom bitku kako ja hou. Uvek sam znao ta ne valja u onim koje su drugi vodili,
od Aenkura pa nadalje. Ova e morati da bude dobra. Bie mala, ali vrlo izuzetna. Ako je izvedem onako
kako mislim da treba da je izvedem, bie zaista vrlo izuzetna. Page 129

"Sluaj, ree on Anselmu. "Strano mi je drago to te vidim." "1 meni to vidim tebe, ree Anselmo. Dok su
ili uzbrdo po mraku, i vetar im udarao ledzia a oluja hujala pored njih dok su se penjali, Anselmo se nije
oseao usamljen. Nije se oseao usamljen otkako ga je Ingles lupnuo po ramenu. Ingles je bio srean i
zadovoljan i alili su se zajedno. Ingles je rekao da je sve u redu i on se nije brinuo. Pie mu je zagrejalo
stomak, a noge su mu se zagrevale dok se penjao. "Na putu nita narocito, izvesti Inglsa. "Dobro, ree mu
Ingles. "Pokazae mi kad stignemo tamo." Anselmo je sad bio vrlo srean i bilo mu je drago to se zadrao
na osmatranici. Da je i doao u logor, bilo bi u redu. Uradio bi inteligentno i pametno da je to uinio pod tim
okolnostima, razmiljao je Robert Dordan. Ali je postupio onako kako mu se kazalo, pomisli Robert
Dordan. To je najredzia stvar koja moe da se desi 11 paniji. Stajati na oluji, na izvestan nain, znai
mnogo. Ne nazivaju Nemci bez razloga juri olujom. Moda ih ima jo nekoliko koji bi tako isto odstajali. Ima
sigurno. Pitam se da li bi Fernando stajao. Sasvim je mogue. Najzad, on sam je predloio da podzie ovamo.
Misli li da bi se i on dobro 272 18 Eraest Hemingvej, Iv 273 poneo? Zar to ne bi bilo dobro? Dovoljno je
tvrdoglav za tako neto. Morau se raspitati. ta li taj stari Indijanac iz prodavnice cigara samo misli. "0
emu razmilja, Fernando?" upita ga Robert Dordan. "Zato pita?" "Iz radoznalosti, ree Robert Dordan.
"Ja sam vrlo radoznao ovek." "Mislio sam na veeru, rece Fernando. "volilidajede?" "Da. vrlo." "Kako Pilar
kuva?" "Obino, odgovori Fernando. Ovo je drugi Kulid, pomisli Robert Dordan. Ali, zna, izgleda da bi on
ipak ostao. Njih trojica su se s mukom penjali uzbrdo po snegu. Glava vII Sada je jedini zvuk u peini bilo
itanje na ognjitu gde je po ugljevlju na vatri padao sneg kroz rupu na krovu. "Pilar, ree Fernando. "lma li
jo gulaa?" "0, uti, ree ena. Ali Marija uze Fernandov anak i odnese ga do velikog lonca koji je stajao
na ivici ognjita i nagrabi mu. Onda ga donese do stola, stavi na nj i potapa Fernanda po ramenu, kad se on
sagnu da jede. Osta trenutak pored njega ostavljajui mu ruku na ramenu. Ali je Fernando i ne pogleda.
Potpuno se posvetio gulau. Agustin je stajao pored vatre. Ostali su sedeli. Pilar je sela za sto prema
Robertu Dordanu. "Eto, Ingles, ree ona, "video si sad kakav je." "ta ee uraditi?" upita Robert Dordan.
"Moe svata, ena je gledala u sto. "Svata. On je sposoban da uradi sve." "Gde je automatska puka?"
upita Robert Dordan. Page 130

"Tu u uglu zavijena u ebe, ree Primitivo. "Hoe li da je vidi?" "Docnije, ree Robert Dordan. "Hteo sam
da znam gde je." "Tu je, ree Primitivo. "Uneo sam je unutra i zavio u svoje ebe da ne bi zardziala.
Magazini s mecima su u daku." "Nee on to uraditi, ree Pilar. "Nee on nita uraditi s maquinom." "ini mi
se, rekla si da moe svata da uradi." 294 "Moe, ree ona. "Ali nema prakse s maqui nom. Moe da baci
bombu unutra. To je vie u njegovom stilu." ,3ila je glupost i slabost ne ubiti ga, ree Ciganin. On nije uopte
uestvovao u razgovoru cele veeri. "Trebalo je da ga Robert ubije prole noi." "Ubij ga, ree Pilar. Njeno
krupno lice izglelalo je sad tamno i umorno. "Sad sam i ja za to." Jfa sam bio protiv toga, ree Agustin. Stajao
je ispred vatre, duge ruke je spustio sa strane, a obrazi, obrasli bradom ispod jagodica, izgledali su Suplji pri
svetlosti vatre. "Sad sam za to, ree. "On je sad pun otrova i eli da nas vidi unitene." "Neka svi kau, ree
Pilar i glas joj je bio umoran. "Ti Andres?" ,Iatarlo, ree brat kome je tamna kosa u otrom uglu rasla duboko
u elo i mahnu glavom. JEladio?" "Isto, ree drugi brat. "Meni izgleda da on predstavlja veliku opasnost. A
niem ne slui." "Primitivo?" Jsto "Fernando?" "Da li bismo ga mogli zadrati kao zatvorenika?" upita
Fernando. "Ko bi pazio na zarobljenika?" upita Primitivo. "Bila bi potrebna dva oveka koja bi pazila na
zatvorenika i ta bismo onda na kraju uinili s njim?" ,>Ioemo ga prodati faistima, ree Ciganin. "To ne,
ree Agustin. "Takve prljavtine ne." "To je bio samo jedan predlog, ree Rafael, Ciganin. "ini mi se da bi
facciosos bili sreni da ga dobiju." 295 "Ostavi se toga, ree Agustin. "To je prljavo." "Nije prljavije od Pabla,
pravdae se Ciganin. "Jedna prljavtina ne opravdava drugu, ree Agustin. "Pa, tu su svi, izuzev Inglesa i
starca." "Oni nemaju veze s tim, ree Pilar. "On nije bio njihov vodzia." "Jedan trenutak, ree Fernando. "Ja
nisam zavrio." "Hajde, ree Pilar. "Priaj dok se on ne vrati. Priaj dok ne ubaci runu granatu ispod ebeta i
ne digne sve to u vazduh. Dinamit i sve." "Ja mislim da ti preteruje, Pilar, ree Fernando. "Ja mislim da on
nema takve namere." "1 ja mislim, reee Agustin. "Jer bi to diglo u vazduh i vino, a on e se uskoro vratiti po
vino." "Zato da ga ne predamo El Sordu, a ovaj da ga proda faistima?" predloi Rafael. "Moete ga oslepiti
i onda e lako biti s njim." "uti, ree Pilar. "Ja oseam neto to je sasvim opravdano u odnosu na tebe kad
Page 131

tako govori." "Faisti ne bi inae platili za njega nita, ree Primitivo. "Drugi su pokuavali takve stvari, ali
oni ne plaaju. Oni bi i tebe ubili?" "verujem kad bi ga oslepili, mogli bismo ga prodati za neto, ree Rafael.
"Cuti, ree Pilar. "Bude H opet govorio o oslepljivanju, moe otii za njim." "Ali, on, Pablo je oslepio Ijude iz
guardia civil koji su bili ranjeni, naglaavao je Ciganin. "Zar si to zaboravila?" "Zaklopi ta usta, ree Pilar. Bila
je zbunjena pred Robertom Dordanom zbog tih rei o oslepIjivanju. "Niste mi dali da zavrim, prekide ih
Fernando. "Dovri, ree Pilar. "Produi. Dovri." "Poto je neizvodljivo drati Pabla kao zatvorenika, otpoe
Fernando, "i poto je odvratno po nuditi ga -" "Zavravaj, ree Pilar. "Za Ijubav boju, zavravaj." "- pri bilo
kakvoj vrsti pregovora, produi Fernando mirno, "ja se slaem da je moda najbolje eliminisati ga, da bi se
za nameravane operacije osigurao maksimum mogunosti za uspeh." Pilar pogleda malog oveka, zatrese
glavom, ugrize se za usne i ne ree nita. "To je moje miljenje, ree Fernando. "verujem da smo u pravu
kad verujemo da on predstavIja opasnost po Republiku -" ,JMajko boja, ree Pilar. "ak i ovde ovek moe
da postupa kao birokrat." "1 po njegovim sopstvenim reima, po nedavnim postupcima, produi Fernando. "1
dok on zasluuje zahvalnost za pothvate u ranijem delu pokreta i sve do najskorijeg vremena -" Pilar je bila
otila ka vatri. Sada pridzie stolu. "Fernando, ree Pilar mirno i dodade iniju. "Uzmi molim te ovog gulaa i
napuni njime usta sa svim dostojanstvom i nemoj vie govoriti. uli smo tvoje miljenje." "Ali, kako onda,
upita Primitivo i zasta ne do vrivi reenicu. "Estoi listo, ree Robert Dordan. "Ja sam spreman da to
izvrSim. Poto ste svi vi odluili da 296 297 tako treba da se uradi, to je jedina usluga koju ja mogu da
uradim." ta je ovo, pomisli. Zato to sam sluao Fernanda, poinjem da govorim kao on. Mora da je taj jezik
zarazan. Francuski, jezik diplomatije. panski, jezik birokratije. "Ne, ree Marija. "Ne." "To nije tvoj posao,
ree Pilar devojci. "Jezik za zube." ,Jzvriu to noas, ree Robert Dordan. Primetio je da ga Pilar gleda s
prstom na ustima. Gledala je prema vratima. ebe uvreno na otvoru peine se die i Pablo proturi glavu.
On im se svima nasmeja, provue se ispod ebeta, onda se okrenu i ponovo privrsti ebe. Onda napravi
okret i stade, pa povue kaput do iznad glave i otrese sneg sa njega. "Razgovarali ste o meni?" obrati se on
svima. "Jesam li vas prekinuo?" Niko mu ne odgovori i on okai kaput o klin u zidu i pridzie stolu. "Que tal?"
ree on i dohvati au koja je prazna stajala na stolu i zagrabi u posudu za vino. "Nema vina, ree on Mariji.
"Idi i natoi iz meine." Page 132

Marija dohvati posudu i ode ka pranjavoj, vrlo izduenoj meini premazanoj katranom, koja je visila sa zida
s vratom nadole i izvue ep iz jedne od nogu, taman koliko da vino potee iz otvora u sud. Pablo je
posmatrao kako klei, drei posudu i gledao je svetlocrveno vino kako se razliva po iniji tako brzo da je,
punei je, pravilo virove. "Pazi, ree on Mariji. "vino je sad ispod grudi." Niko nita ne ree. "Pio sam danas
od pupka do grudi, ree Pablo. "To je posao od itavog jednog dana. ta je s vama svima? Jeste li
omutaveli?" Niko nita ne ree. "Zaepi, Marija, ree Pablo. "Nemoj da curi." "Bie mnogo vina, ree Agustin.
"Moi e da se napije." "Jednom se povratio jezik, ree Pablo i mahnu glavom prema Agustinu. "estitam.
Mislio sam da ste onemeli." "0d ega?" "Zbog mog dolaska." "Misli li da tvoj dolazak ima neke vanosti?"
Moda se sam priprema na to, pomisli Robert Dordan. Moda e Agustin to da izvri. On ga sad sigurno
dovoljno mrzi. Ja ga ne mrzim, pomisli. Ne, ne mrzim ga. Gadan je, ali ga ne mrzim. Mada ga ta stvar sa
oslepljivanjem stavlja u naroitu kategoriju. Ipak, to je njihov rat. Ali, sasvim sigurno, on ne spada u ono to
bi ovek eleo da ima oko sebe ova dva dana. Ja u se drati van toga, po misli. veeras sam ve jednom
ispao budala i savreno sam voljan da ga likvidiram. Ali pre toga neu tu da izigravam budalu. I nee vie biti
tih gluposti i paljenja ibica tu gde se nalazi dinamit. Pablo je mislio na to, dabome. A jesi li ti mislio o tom,
upita on sebe. Ne, nisi mislio, a nije ni Agustin. Sve to ti se desi, zasluio si, pomisli. "Agustin, ree on. "ta
je?" Agustin ga tupo pogleda i okrete glavu od Pabla. 299 "Hteo bih da razgovaram s tobom, ree Robert
Dordan. "Docnije." "Sad, ree Robert Dordan. "Por favor." Robert Dordan je otiao do otvora peine i
Pablo ga je pratio pogledom. Agustin, visok i upalih obraza, ustade i pridzie mu. Kretao se nerado i prezrivo.
"Ti si zaboravio ta je u dakovima?" ree mu Robert Dordan, govorei vrlo tiho da se ne bi ulo. "Mleko
mu!" ree Agustin. "ovek navikne i zaboravi." "1 ja sam zaboravio." "Mleko mu!" ree Agustin. "Leche!
Kakve smo budale". On otklimata ka stolu i sede. "Pij, Pablo, starino, ree mu. "Kako su konji?" "vrlo dubro,
ree Pablo. "1 sneg sve manje pada." "ta misli, da li e prestati?" "Hoe, ree Pablo. "Razredziuje se, ima
sitniH vrstih pahulja. vetar e i dalje duvati, ali sneg pada. vetar se izmenio." "ta misli, da li e se
razvedriti sutra?" "Da, ree Pablo. "verujem da e biti hladno i bistro. Taj vetar donosi promenu." Gledaj ti
njega, pomisli Robert Dordan. Sad je prijateljski raspoloen. Menja se kao vetar. Ima lice i telo svinje, i
znam da je mnogostruki ubica, a uza sve to ima Page 133

osetljivost dobrog barometra. Da, pomisli on, i svinja je vrlo inteligentna ivotinja. Pablo osea mrnju prema
nama, ili moda samo prema naim planovima, istupa s mrnjom i uvredama do one take kad si spreman
da ga poalje do dziavola, a onda, kad vidi da je dotle doterao, prestaje i poinje sve sasvim iznova.
"Imaemo dobro vreme, Ingles, ree Pablo Robertu Dordanu. "Mi, ree Pilar, "mi?" ,JDa, mi, naceri joj se
Pablo i popi malo vina. "Zato ne? Razmiljao sam o tom dok sam bio napolju. Zato se ne bismo sloili?" "U
emu?" upita ga ena. "U emu sad?" "U svemu, ree Pablo, "to je u vezi s mostom. Ja sam sad s tobom."
"Jesi li ti sad s nama?" ree mu Agustin. "Posle svega to si rekao?" "Da, ree mu Pablo. "Otkako se vreme
pro menilo, ja sam s tobom." Agustin zatrese glavom. "vreme, ree on i opet zatrese glavom. "1 poto sam te
onako lupio po licu?" "Da, nasmeja mu se Pablo i predzie prstima preko usana. "1 posle ovoga." Robert
Dordan je posmatrao Pilar. Ona je gledala Pabla kao neku neobinu ivotinju. Na licu jj Je J5 bio trag
onog izraza koji joj je izazvao pomen na oslepljivanje. Ona je stresla glavom kao da hoe da ga se oslobodi,
onda je zamahnula unazad. "Sluaj, ree ona Pablu. "Da, eno." "ta se deava s tobom?" "Nita, ree
Pablo.iPromenio sam miljenje. Nita vie." "Ti si prislukivao, ree ona. "Da, ree on, "ali nisam nita
mogao da ujem." 301 300
"Ti se plai da emo te ubiti." "Ne, ree joj on i pogleda je preko ae. "Ne plaim se toga. Ti to zna."
"Dobro, a ta ti se deava?" ree Agustin. "Jednog trenutka si pijan i grdi sve nas i odstupa od rada koji
stoji pred nama i vredzia ene i suprotstavlja se onom to treba da se uradi -" "Bio sam pijan, ree mu
Pablo. "A sada -" "Nisam pijan, ree Pablo. "Promenio sam od luku." "Neka ti dragi to veruju. Ja neu, ree
Agustin. "verovali mi ili ne, ree Pablo. "Ali nema nikoga ko bi te mogao odavde odvesti u Gredos kao ja."
"Gredos?" "To je jedino mesto gde moemo ii posle tog mosta." Robert Dordan, gledajui Pilar, podie onu
ruku koja nije bila do Pabla i udari se upitno Page 134

po desnom uvu. Zena klimnu glavom. Onda klimnu ponovo. Ree neto Mariji i devojka pridzie Robertu
Dordanu. "Ona kae " Dabome da je sve uo," ree Marija Robertu Dordanu na uvo, "Onda Pablo, ree
Fernando razlono, "ti si sad s nama, i jednom nalazei se na naoj strani, ti si za most?" "Da, ovee, ree
Pablo. Pogledao je Fernanda pravo u oi i klimnuo glavom. "Uistinu?" upita Primitivno. "De veras, ree mu
Pablo. misli da moemo imati uspeha?" upita Fernando. "Ima sad u to vere?" "Zato da nemam?" ree
Pablo. "Zar ti ne veruje?" "verujem, ree Fernando. "Ali ja sam i pre verovao " "Idem odziavde, ree
Agustin. JHladno je napolju, ree mu Pablo prijateljskim tonom. "Moda, ree Agustin. "Ali ne mogu due da
ostanem u ovom manicomiou." "Ne nazivaj ti ovu peinu ludnicom, ree Fernando. "Ovo je manicomio za
zloinake lude, ree Agustin. idem napolje pre nego to i ja poludim." Glava vIII Ovo je kao vrteka, pomisli
Robert Dordan. Ne vrteka koja se brzo kree uz muziku orkestrio na, s decom koja jau na kravama
pozlaenih rogova, u plavom, gasom osvetljenom mraku ulice di Men, gde postoje na tapovima prstenovi za
hvatanje i gde se prena riba prodaje za susednom tezgom, i gde se okree kolo sree s malim konim
jezicima koji udaraju po numerisanim odeljcima, a kao premija gomilaju se paketi eera u kockama. Ne,
nije to takva vrteka; mada i ovi Ijudi ekaju, kao i oni u kapama, a ene u pletenim demperima, gologlavi,
pod gasnim osvetljenjem, obasjane kose, stojei ispred kola sree, dok se o 302 303 no vrti. Da, to su Ijudi.
Ali ovo je drukije kolo. Ovo je kao kolo koje se kree gore i naokolo. Dosad se dvaput okrenulo. To je veliko
kolo, postavljeno pod izvesnim uglom, i svaki put se okrene naokolo i onda se vrati tamo odakle je krenulo.
Jedna strana je via od druge, i zamah koji naini die vas i sputa odakle ste i krenuli. Nema ni premija,
pomisli, i niko ni ne eli da jae na tom toku. Pojae svaki put i okree se, a nisi nikad ni imao nameru da
uzjae. Napravi samo jedan krug, velik, eliptian, koji se die i sputa, i vrati se onamo odakle si krenuo.
Sad smo se opet vratili, pomisli, i nita se nije reilo. U peini je bilo toplo i vetar je napolju stao. On je sad
sedeo za stolom s belenicom ispred sebe, pravei proraune za dizanje mosta u vazduh. Nacrtao je tri
skice, proraunao formule, oznaio pomou dva crtea, jasna kao da su za decu, kako se most die u
vazduh, tako da bi Anselmo mogao stvar dovriti, ako bi se njemu neto desilo prilikom demoliranja. Dovrio
je te skice i posmatrao ih. Marija je sedela pored njega i gledala preko njegovog ramena ta radi. On je bio
svestan da je Pablo tu za stolom, preko, i drugi da su tu, koji priaju i igraju karata i oseao je mirise peine
koji su se sad izmenili; nije vie mirisalo na jelo i hranu koja se kuvala Page 135

nego na dim vatre i na Ijude, duvan, na crno vino, na ustajao, bakren miris tela, i kad je Marija, gledajui
kako on dovrava crte, stavila ruku na sto, on je uhvati svojom levom rukom i prinese licu i oseti miris
prostog sapuna i svee vode na koje je od pranja sudova mi risala njena ruka. On stavi njenu ruku dole ne
gledajui je i produi da radi i ne vide da je ona pocrvenela. Ona zadra ruku, sasvim do njegove, ali on je
nije ponovo digao. Kad je svrio projekt za demoliranje, on istre novi list iz belenice i poe da pie dnevnu
zapovest za akciju. Razmislio je jasno i potpuno o tom i svidelo mu se ono to je napisao. On napisa dve
strane u belenici i paljivo ih ponovo proita. Mislim da je to sve, pomisli on. Savreno je jasno i ini mi se
da nema upljina. Dva straarska mesta e biti unitena i most e biti dignut u vazduh prema Golcovim
naredzienjima, i to je sve zata ja odgovaram. itava ta stvar sa Pablom, kojom nije ni trebalo da se
natovarim, reie se na ovaj ili na onaj nain. Pablo e postojati, ili Pablo nee postojati. A hoe li ili nee,
mene se ni ne tie. Ali vie se neu hvatati u to kolo. Dvaput sam se uhvatio i dvaput se ono okrenulo i vratilo
otkud je i polo i vie neu sedati na nj. On zatvori belenicu i pogleda Mariju, "Hola, guapa, ree joj. "Jesi li
ita mogla da razabere od svega toga?" "Nisam, Roberto, ree devojka i stavi ruku na njegovu u kojoj je on
jo drao olovku. "Jesi li zavrio?" "Da. Sad je sve zapisano i naredzieno." "ta si radio, Ingles?" upita ga
Pablo preko stola. Oi su mu opet bile krmeljive. Robert Dordan ga paljivo pogleda. Ne hvataj se kola,
ree on u sebi. Ne staj na to kolo. ini mi se da e ponovo poeti da se Ijulja. 304 20 Eraest Hemingvej, Iv
305 "Radio sam na probiemu u vezi s mostom, ree on utivo. "Pa kako stoji stvar?" upita Pablo. "vrlo dobro,
ree Robert Dordan. "Sve je vrlo dobro." "Ja sam radio na problemu povlaenja, rece Pablo. Robert
pogleda njegove pijane svinjske oi i posudu za vino. Sud za vino bio je gotovo prazan. Samo dalje od toka,
ree on sebi. On ponovo pije. Svakako. Ali ne seda li sad na toak? Zar ne govore da je Grant bio pijan u
toku gotovo celog gradzianskog rata? Sigurno je bio. Opkladio bih se da bi Grant bio besan zbog ovog
poredzienja kad bi video Pabla. Grant je puio cigare. Morae nekako da nadzie jednu cigaru za Pabla. Tom
licu je jedino nedostajala cigara da bude potpuno; poluivakana cigara. Gde li e samo nabaviti cigaru za
Pabla? "Pa kako ide?" upita Robert Dordan utivo. "vrlo dobro, ree Pablo i mahnu glavom ozbiljno i
razumno. "Pui bien." "Jesi li smislio neto?" upita ga Agustin s mesta gde su igrali karata. "Da, reee Pablo.
"Razne stvari." "Gde si ih naao, u tom sudu?" zapita Agustin. "Moda, ree Pablo. "Ko zna? Marija, napuni
sud molim te, hoe li?" "Moda se u samoj meini nalazi neka lepa ideja, ree Agustin vraajui se igri.
"Zato se ne uvuc u nju i ne potrai je u koi?" Page 136

"Ne, ree Pablo, "ja ih traim u posudi." Ni on se ne hvata za kolo, pomisli Robert Dordan. Mora da se ono
kree samo od sebe. ini mi se da se ne moe na njemu dugo voziti. To je svakako smrtonosno kolo. Drago
mi je to smo daleko od njega. Oamutilo me je nekoliko puta. Ali na takvoj spravi pijanice i oni koji su istinski
niski i svirepi jau dok ne umru. Ono se kree unaoko lo i gore, i okret nije nikad isti, i, onda, zaokrenuvi se,
spusti se dole. Neka se kree, pomisli. Nee me navesti da se ponovo hvatam za nj. Ne, gospo dine
generale Grante, daleko sam od kola. Pilar je sedela pored vatre, na stolici koja je bila okrenuta tako da je
mogla videti karte preko ramena dvojice igraa ledziima okrenutim prema njoj. Posmatrala je igru. Ovo je
promena od ubistvenog ka normalnom porodinom ivotu, to je najudnije, pomisli Ro bert Dordan. Kad se
prokleto kolo spusti, ono te zahvati. Ali ja sam daleko od kola, pomisli. I niko me nee ponovo staviti na nj.
Pre dva dana nisam ni znao da postoje Pilar i Pablo, i ostali, pomisli. Za mene na itavom svetu nije ni
postojala neka Marija. Svakako taj svet je bio mnogo jednostavniji. Dobio sam instrukcije od Golca koje su
bile savreno jasne i izgledale savreno izvodljive, mada su predstavljale izvesnu tekou i ukljuivale
izvesne posledice. Kad dignem most, oekivao sam da u se vratiti na liniju, ili da se neu vratiti, a ako bih
se vratio, mislio sam da zatraim da odem na neko vreme u Madrid. U ovom ratu niko nema odsustva, ali
sam siguran da bih dobio dvatri dana da ostanem u Madridu. Zeleo sam da u Madridu kupim neke knjige, da
odem u hotel Florida da uzmem sobu i da se okupam u toploj vodi. Mislio sam kako u posla 306 307 ti
Luisa, nosaa, po flau absinta, ako moe da je nadzie u Mantekerias Leonesas, ili bilo gde, nedaleko ulice
Gran via, i onda sam mislio kako u da leim u postelji i da itam posle kupanja i popijem dvatri absinta i
onda da telefoniram Gajlordu, pa da vidim da li se tamo moe dobiti neto za jelo. Nije voleo da jede u ulici
Gran via, jer hrana stvarnc nije bila dobra i morao si da dodzie na vreme inae nisi dobio nita ni od onog
to je bilo. A tu je bilo i mnogo novinara koje je poznavao, a on ne bi voleo da celo vreme mora da uti. Zeleo
je da pije absint i da pria, da bude u Gajlordu, da rua sa Karkovim, da jede dobru hranu i pije pravo pivo i
da uje ta se deava u ratu. Gajlord hotel u Madridu koji su Rusi preuzeli nije mu se svidziao kad je prvi put
tamo otiao, jer mu je izgledao suvie luksuzan i hrana je bila suvie dobra za opsednuti grad, a razgovori
suvie cinini za ratno vreme. Ali vrlo brzo sam se pokvario, pomisli on. Zato da nema najbolju hranu, to
se moe dobiti, kad se vraa sa ovakvog posla? A pokazalo se da su isuvie istiniti razgovori koje je
smatrao kao cinizam kad ih je prvi put uo. Ovo e biti pria za Gajlord, samo kad se svri. Da, kad se svri.
Hoe li moi povesti Mariju kod Gajlorda? Ne. Nee. Ali e je moi ostaviti u hotelu i ona moe da se
okupa i da te saeka dok se ne vrati iz Gajlorda. Da, moe tako da uradi, docnije, kad ispria Karkovu o
njoj, moe je i dovesti, jer e biti radoznali i elee da je vide. Page 137

Moda uopte nee ii u Gajlord. Moe jesti negde na ulici Gran via, pa pouriti natrag u Flo 308 ridu. Ali i
sam zna da e otii do Gajlorda, jer bi hteo da sve to ponovo vidi; jer eli da opet jede onu hranu i da
vidi svu udobnost i luksuz po sle ovoga. Onda e se vratiti u Floridu i Marija e biti tamo. Kad ovo prodzie,
ona e svakako tamo biti. Kad ovo prodzie. Da, kad ovo prodzie. Ako se ovo dobro svri, dozvolie sebi
svakako da ode do Gajlorda na ruak. Gajlord je bio mesto gde si mogao susresti uvene panske
komandante seljake i radnike koji su se u samom poetku rata prihvatili oruja, a potekli su iz naroda i bili
bez ikakvog prethodnog vojnog obrazovanja i mogao si videti da mnogi od njih go vore ruski. To je, pre
nekoliko meseci bilo za njega prvo veliko razoaranje i zbog toga je poeo da biva cinian prema sebi. Oni
su bili seljaci i radnici. Ali kad je shvatio kako se to desilo, smatrao je da je to u redu. Bili su aktivni u
revoluciji 1934 godine i kad nije uspela, morali su da pobegnu iz zemlje, u Rusiji su ih poslali u vojne
akademije i Lenjinov institut koji je podravala Kominterna da bi bili spremni sledei put za borbu i da imaju
potrebno vojno vaspitanje za komandovanje. Kominterna ih je tamo vaspitala. U revoluciji ne moe dozvoliti
onima spolja, koji te pomau, niti ma kome da zna vie nego to treba da zna. On je to nauio. Ako je jedna
stvar u osnovi pravilna, laganje nema vanosti. U poetku mu se laganje nije svidzialo. Mrzeo ga je. Docnije
ga je zavoleo. Laganje je deo onoga koji je unutra, ali vrlo kvari oveka. U Gajlordu je saznao da valentin
Goncales zvani El Kampesino, Seljak, nikad nije ni bio se 309 Ijak, nego bivi narednik panske legije
stranaca, koji je dezertirao i borio se sa Abdel Krimom. To je u redu. Zato da ne bude? U ovakvoj vrsti rata
morao si brzo da stvori te seljake vodzie, i stvarni seljaki vodzi bi mogao malo suvie da lii na Pabla. Nisi
mogao da eka da se pojavi stvarni Seljaeki vodzi, i on bi mogao da ima suvie mnogo seljakih karakternih
crta, kada bi se i pojavio. Znai mo rao si da ga stvori. to se tie Kampesina, po onom koliko je on video,
smatrao je da taj ovek crne brade, debelih crnakih usana, grozniavih buIjavih oiju, moe isto toliko zadati
muke koliko i neki stvarni seljaki vodzi. Poslednji put kad ga je video, inilo mu se da je i sam poverovao u
glaso ve o sebi i mislio da je seljak. Bio je hrabar, vrst ovek; nije bilo hrabrijeg na svetu. Ali, gospode boe,
koliko je govorio. I kad je bio uzbudzien govoro je svata, bez obzira na posledice svoje indiskrecije. A
posledice su ve bile velike. Ali ipak, bio je sjajan komandant brigade u situaciji kad je ve sve izgledalo
izgubljeno. Nikad nije znao da je sve izgubljeno i ako je bilo, onda bi se borio i izvukao bi. U Gajlordu si
mogao sresti i jednostavnog zidara Enrika Listera iz Galicije, koji je upravljao divizijom; i on je govorio ruski.
Mogao si upoznati i Huana Modesta, drvodelju iz Andaluzije, koji je ba dobio komandu nad armijskim
korpusom. On nije nauio ruski u Pertu de Santa Marija, mada je mogao da su bili organizovali Berlicovu
kolu za drvodelje. Od svih mladih Ijudi, Rusi su u njega imali najvie poverenja, jer je on bio istinski partijski
ovek, "stoprocentni, kako su govorili, po nosni to upotrebljavaju amerikanizam. Bio je mno go inteligentniji i
od Listera i El Kampesina. Page 138

Zaista, Gajlord je bio mesto gde si mogao upotpuniti svoje obrazovanje. To je bilo mesto gde si mogao
nauiti kako se sve to u stvarnosti radi, a ne kako ovek misli da se radi. On je tek otpoeo svoje
obrazovanje pomisli. Pitao se da li e ga jo pro duiti. Gajlord je bilo dobro i zdravo mesto i ba ono to
njemu treba. U poetku, kad je jo verovao u sve gluposti, za njega je to bio udar. Ali sad, do voljno je znao i
mogao je da prihvati nunost za svaku prevaru i ono to je nauio u Gajlordu samo je u njemu pojaalo veru
u stvari koje je smatrao istinitim. Njemu se svidzialo da zna kakve su zaista stvari i kakve se veruje da jesu.
U ratu uvek ima laganja. Ali istina o Listeru, Modestu i El Kampesinu bila je lepa od svih lai i legendi. Pa,
jednoga dana oni e svakom kazati istinu, a u medziuvremenu njemu je drago to postoji Gajlord gde on
sam moe da je sazna. Da, to je mesto gde e on otii kad bude u Madridu, kad kupi knjiga i okupa se u
toploj vodi, popije nekoliko absinta i proita neto. Ali takav plan je imao pre nego to je Marija ula u sve to.
U redu. Imae dve sobe i ona e moi da radi to joj je volja dok on bude tamo, a onda e se on vratiti od
Gajlorda k njoj. ekala je u brdima celo to vreme. Moe da eka malo i u hotelu Florida. Provee tri dana u
Madridu. Tri dana mogu da budu vrlo duga. Odvee je da vidi brau Marks u operi. To je sad ve tri meseca
na repertoaru, odrae se sigurno bar jo tri meseca. Njoj e se svideti braa Marks u operi, pomisli. Mnogo
e joj se svideti. 310 311 Ali od Gajlorda do peine je vrlo daleko. Ne, nije daleko. Daleko e biti od peine do
Gajlorda. Kakin ga je prvi put doveo do Gajlorda i njemu se nije dopalo. Kakin je rekao da treba da se
upozna sa Karkovim, poto Karkov eli da upozna Amerikance i poto je on najvei Ijubitelj Lope de vega na
svetu i smatra da je Fuente Oveljuna najbolji komad. Moda i jeste, ali on, Robert Dordan, nije tako mislio.
Njemu se dopao Karkov, ali mu se nije svidelo mesto. Karkov je bio najinteligentniji ovek koga je upoznao.
Nosio je crne jahae izme, sive akire i sivu dolamicu, imao je sitne ruke i noge, podbulo neno lice i telo,
prskao je kroz rdziave zube dok je govorio, i uinio se vrlo smean Robertu Dordanu kad ga je prvi put
video. Ali imao je vie pameti, unutranjeg dostojanstva, spoljne drskosti i humora nego ma koji ovek koga
je upoznao. Gajlord je izgledao nepristojno luksuzan i po kvaren. Ali zato ne bi predstavnici sile koja vlada
jednom estinom sveta imali udobnost? U redu, imali su je i Roberta Dordana je u poetku odbijala cela ta
stvar, a onda je prihvatio i uivao u njoj. Kakin je o njemu priao uda i Karkov je u poetku bio uvredljivo
utiv prema njemu, a onda, poto Robert Dordan nije igrao ulogu heroja, nego je ispriao jednu stvarno
smenu i do krajnosti nezgodnu anegdotu po sebe samoga Karkov je preao sa utivosti na grubost koja je
bila puna olak* anja, a zatim na drskost i tako su se sprijateljili. Kakina su samo podnosili. Oigledno s njim
neto nije bilo u redu i on je, sad, u paniji morao da to popravi. Nisu hteli da mu kau ta, mada bi mu sad,
kad je mrtav, moda i rekli. Medziutim, on i Karkov su se sprijateljili, a sprijateljio se i sa neverovatno
mravom, izduenom, tamnom, Ijupkom, nervoznom, tunom i nezajedljivom enom Karkova, koja je imala
mravo, zanemareno telo i kratko podianu tamnu progrualu kosu i sluila kao tuma pri Tenkovskom
korpusu. Bio je Page 139

prijatelj i Karkovljeve Ijubavnice koja je imala maje oi, crvenkastu kosu (nekad vie crvenu, nekad vie
zlatnu, ve prema frizeru), leno senzualno telo (podeeno za tudzia tela), usta podesna za tudzia usta i
glupu, ambicioznu i potpuno odanu duu. Ta Ijubavnica je volela spletke i povremeno je uivala u
neverstvima to je samo zabavljalo Karkova. Govorilo se da Karkov ima negde jo jednu enu, po red one
pri Tenkovskom korpusu, moda i dve, ali niko to ba sigurno nije znao. Robertu Dordanu su se svidziale
obe, i ena koju je poznavao, i Ijubavnica. Ako je postojala i ona druga ena, smatrao je da bi sigurno voleo i
nju, kad bi je poznavao. U pogledu ena Karkov je imao dobar ukus. Strae sa bajonetima stajale su ispred
ulaza kod Gajlorda i noas je to sigurno najprijatnije i najudobnije mesto u itavom opkoljenom Madridu.
voleo bi da je noas tamo, mesto ovde. Mada je ovde, otkako su zaustavili taj toak, sasvim dobro. A i sneg
je prestajao da pada. voleo bi da Karkovu pokae Mariju, ali ne mo e tamo da je vodi dok najpre ne upita, a
morae da vidi i kako e ga primiti posle ovog putovanja. Golc e biti tamo kad ovaj napad prodzie, i, ako
dobro sve izvri, oni e svi to saznati od Golca. Golc 312 313 e ga zadirkivati ?bog Marije. Naroito posle
onog to mu je rekao da nema posla s devojkama. On dohvati posudu ispred Pabla i zagrabi au vina, "Ako
dozvoljava, ree. Pablo klimnu glavom. valjda je zauzet svojim vojnikim planovima, pomisli Robert
Dordan. Ne trai penuavu slavu u otvoru topovske cevi, nego u toj tamo posudi za vino. Ali zna, mora da
je to kopile bilo prilino sposobno kad je sa uspehom rukovodilo ovako dugo ovom grupom. Posmatrajui
Pabla pitao se kakav bi bio vodzia gerilaca da se nalazio u amerikom gradzianskom ratu. Mnogo ih je bilo,
pomisli. Ali mi vrlo malo znamo o njima. Ne mislim o Kvantrilu, o Mosbiju, niti o svom sopstvenom dedi, ve o
onim malim, grmaima. Ni o piu. Da li stvarno veruje da je Grant bio pijanica? Njegov deda je to uvek
tvrdio. Da je uvek ve do etiri sata posle podne bio malo pijan i da je pre viksberga ponekad za vreme
opsade bio po nekoliko dana vrlo pijan. Ali deda je tvrdio da je na poslu bio savreno normalan bez obzira na
to koliko je popio, izuzev to ga je ponekad bilo vrlo teko probuditi. Ali ako si ga probudio, bio je normalan.
Ali u ovom ratu nema dosad ni na jednoj strani ni Granta, ni ermana, ni Stonvola Deksona. Ne. ak ni
nekakvog Deba Stjuarta. Ni eridana. A preplavili su Meklelani. Faisti imaju mnogo Meklelana, a mi ih
imamo najmanje trojicu. Nije video ba neke vojne genije u ovom ratu. Nijednog. Ni priblino. Kleber, Luka i
Hans su sa internacionalnim brigadama, svaki u svom delokrugu, divno izveli odbranu Madrida i onda je
brani 314 lac Madrida, Miaha, koga je propaganda izvikala, star, elav, kratkovid, uobraen, glup kao buljina,
hrabar i tup kao bik, neinteligentan u razgovoru, bio toliko Ijubomoran na Kleberovu popularnost, da je prisilio
Ruse da Klebera razree dunosti, i da ga poalju u valenciju. Kleber je bio dobar vojnik, ali ogranien i
stvarno je suvie govorio s obzirom na posao koji je vrio. Golc je bio dobar general i dobar vojnik, ali su ga
uvek drali na podredzienim mestima i nikad mu nisu davali odreene ruke. Trebalo je da ovaj Page 140

napad bude njegov najvei poduhvat dosad, a Robert Dordan nije mnogo vo leo ono to je o ovom napadu
uo. A onda je tu bio i Gal, Madziar, koga je trebalo ubiti ako se moglo verovati u polovinu onih glasina to su
se ule kod Gajlorda. Pa ak i u deset od sto od onog to se prialo, pomisli Robert Dordan. On bi voleo da
je video borbu na platou iza Gvadalahare, gde su potukli Italijane. Ali tada je bio u Estramaduri. Hans mu je
to ispriao jedne noi kod Gajlorda, pre dve nedelje, i tako mu predstavio da mu se inilo da je sam sve
video. U jednom trenutku je sve zaista bilo izgubljeno kad su Italijani probili liniju blizu Trihuekvea, Dvanaesta
brigada bi bila odseena da su presekli put izmedziu Trihuekvea i Brihugea. "Ali znajui da su to Italijani,
rekao je Hans, "izveli smo manevar koji bi bio neopravdan da su u pitanju bile druge trupe. I manevar je imao
uspeha." Hans mu je sve to pokazao na ratnim mapama. Hans ih je stalno nosio sa sobom u torbici za mape
i izgleda jo se uvek divio zbog uda koje se desilo i bio srean zbog njega. Hans je bio sjajan 315 vojnik i
dobar drug. panske trupe Listera, El Kampesina i Modesta su se sve dobro tukle u bitkama, govorio mu je
on, a to treba da se pripie njihovim rukovodiocima i disciplini koju su zaveli. Ali raski vojni savetnici su kazali
Listeru, Kampesinu i Modestu kako da izvedu mnoge pokrete. Oni su bili kao uenici na avionu sa dvojnim
komandama, tako da pilot moe da preuzme vodzistvo kad god oni pogree. Pa, ova godina e pokazati
koliko su, i kako su stvar savladali. Posle izvesnog vremena nee biti dvostrukog upravljanja, i onda e se
videti kako sami umeju da upravljaju divizijama i korpusima. Bili su komunjsti i bili su za disciplinu. Disciplina
koju su nametnuli stvorie dobru vojsku. Lister je bio lud u pogledu discipline. Bio je istinski fanatik i bio je
sasvim panski lien svakog po tovanja prema ivotu. Retko su u kojoj vojsci od prve tatarske invazije
Zapada pa naovamo Ijudi masovno ubijani gotovo bez razloga kao pod njego vom komandom. Ali on je znao
kako da iskuje diviziju u jednu borbenu jedinicu. Jedna je stvar drati poloaj, a druga je napadati poloaje i
zauzimati ih, a sasvim razliito manevrisati armijom na bojnom polju, pomisli Robert Dordan, dok je tu
sedeo za stolom. Po onom, koliko ga znam, pitam se kako li e Lister izgledati kad ne bude vie dvostruke
kontrole? Ali moda ni nee otii, mislio je. Pitam se da li e otii? Ili e jo pojaati? Pitam se kakav je stav
Rusa u itavoj ovoj stvari? Gajlord je pravo mesto, pomisli on. Ima mnogo to ga to sad treba da saznam, a
to mogu samo u Gajlordu. Jedno je vreme smatrao da je Gajlord rdziavo mesto za njega. Gajlord je bio
suprotnost puritanskom, religioznom komunizmu u velaskezovoj 63, jednoj madridskoj palati, koja je bila
pretvorena u tab Internacionalne brigade u prestonici. U velaskezovoj 63 inilo ti se da si lan nekog
verskog reda - a kod Gajlorda si bio daleko od svakog oseanja koje si imao u tabu Petog puka, pre nego
to se on pregrupisao u brigade nove armije. Na oba ova mesta oseao si se kao da uestvuje u krstakom
ratu. To je bila jedina prava re za to, mada je ve toliko otrcana i zloupotrebljavana da ne daje pravi smisao.
Uprkos svoj birokratiji i poslovnoj nesposobnosti i partijskim borbama, imao si oseanje slino onom koje si
oekivao da e imati kad si se prvi put priestio, ali ga nisi imao. To je bilo oseanje da si se posvetio
dunosti prema svima ugnjetenim u svetu, o njemu je isto tako teko i nemogue govoriti kao i o religioznom
doivljaju, a Page 141

ipak je istinito kao to je oseanje ko je ima kad slua Baha, ili se nalazi u katedrali u artru ili u katedrali
u Leonu i vidi kako svetlost ulazi kroz velike prozore; ili kad gleda Mantenju, El Greka ili Brojgela u muzeju
Prado. Davalo vam je pristupa u neto u ta verujete potpuno, do kraja, i u emu oseate apsolutno bratstvo
sa ostalima koji su u tome. To je neto to pre nisi poznavao, a to si sad doiveo i pridao mu takav znaaj i
pronaao za njega takve razloge da ti se tvoja sopstvena smrt ini bez ikakve vanosti; izuzev to je treba
izbegavati, da bi mogao da izvri svoju dunost. Ali najlepe u svemu tome je to to 316 317 postoji neto
to moe da uradi i u pogledu tog oseanja i u pogledu minosti. Moe se boriti. I bori se, pomisli on. Ali
oni koji su preiveli borbu i u njoj se pokazali dobro, uskoro izgube istotu oseanja. ve posle est meseci.
Odbrana jednog poloaja ili jednog grada je deo rata u kom ve moe imati tu prvu vrstu oseanja. Takva je
bila i borba u Sijeri. Tamo su se borili sa istinskim drugarstvom revolucije. Ba tamo, kad je nastala prva
nunost za nametanjem discipline, on je to odobravao i razumeo. Pod granatama Ijudi su postajali kukavice i
beali su. video ih je streljane i naduvene pored puta, i niko ih nije ni gledao izuzev kad je hteo da im uzme
metke i ostale stvari od vrednosti. to su im uzimali metke, izme i kone kapute bilo je u redu. A to su im
uzimali stvari od vrednosti bilo je realno, to je onemoguavalo anarhistima da dodziu do njih. Izgledalo je
pravo, i pravedno, i nuno, da Ijudi koji su pokuavali da bee budu streljani. U tom nije bilo nieg
neispravnog. Njihovo bekstvo je bilo sebinost. Faisti su bili napali i mi smo ih zaustavili na padini, na sivim
stenama medziu krljavim borovima i vresom na gvadaramskim obroncima. Mi smo usput izdrali
bombardovanje iz aviona i vatru kad su doveli artileriju, i oni koji su ostali ivi do kraja dana izvrili su
protivnapad i odbacili ih natrag. Docnije, kad su nailazei izmedziu stena i drvea pokuali da sidziu dole s
leve strane, mi smo izdrali u Sanatorijumu i pucali smo sa prozora i krova mada smo znali da su ga oni
zaobili s obe strane i mada smo znali ta to znai biti opkoljen, 318 izdrali smo, dok ih protivnapadom nisu
opet po tisnuli nazad, iza puta. Pri svemu tome, - u strahu koji ti sui usta i grlo, u praini olupanog maltera, u
panici zbog zida koji pada ruei se uz blesak i prasak eksplodiranja granate, pri izvlaenju mitraljeza i
odvlaenju onih koji su ga posluivali, dok si leao licem prema zemlji, pokriven otpacima ruevina, s glavom
iza tita, otklanjao zastoj vadei slomljeni okvir, ispravljao redenik, leao potpuno iza tita, pucajui ponovo
du puta - radio si stvar koju je trebalo da radi, i znao si da si u pravu. Shvatio si preiavajui borbenu
ekstazu koja ti sui usta i otklanja strah, i borio si se tog leta i te jeseni za siromahe itavog sveta, protiv
svake tiranije, za sve one stvari u koje si verovao, i za novi svet za koji si se vaspitao. Ove jeseni si, pomisli
on, nauio kako se podnose nedae i nauio si kako se prezire trpljenje u dugom periodu hladnoe i vlage,
blata, kopanja i utvrdziivanja. I oseanje leta i jeseni bilo je duboko zakopano pod umorom, pospanou,
nervozom i neudobnou. Ali ono je jo postojalo tu i sve kroz ta si proao samo je posluilo da mu oceni
vrednost. I ba tih dana, pomisli on, imao si Page 142

duboko i zdravo i nelino oseanje ponosa - zbog kojeg bi te smatrali dziavolski dosadnim tipom kod
Gajlorda - pomisli on odjednom. Ne, u onom trenutku ne bi bio zgodan za Gajlord, pomisli on. Bio si suvie
naivan. Bio si u nekoj vrsti milosti. Ali moda Gajlord tada nije bio onakav kakav je sad. Ne, u stvari, nije ni
bio takav, ree on sebi. Nije uopte bio takav. Tad nije ni postojao nikakav Gajlord. 319 Karkov mu je priao o
tim danima. U to vreme su svi Rusi, koliko ih je bilo, iveli u Palashotelu. Robert Dordan nije tada nijednog
poznavao. To je bilo pre nego to je ijedna partizanska grupa formirana; pre nego to je upoznao Kakina ili
ma kog drugog. Kakin je bio na severu u Irunu, u San Sebastijanu i u neuspeloj borbi blizu vitorije. On nije
stigao u Madrid do januara, a dok se Robert Dordan tukao u Karabanelu i u Useri, ona tri dana kad su
zaustavili desno krilo faistikog napada na Madrid, i terali Mavre i Tercio od kue do kue istei ono
porueno predgradzie na ivici sivog platoa prepeenog od sunca i uspostavljajui odbrambenu liniju du
visova da bi zatitili taj ugao grada, Karkov je bio u Madridu. Ni Karkov nije bio cinian kad je govorio o tim
danima. To su bili dani koje su svi doiveli, kad je sve izgledalo izgubljeno i svaki ovek je zadrao, vie nego
ikakav citat ili dekoraciju, znanje o tom kako bi se ponaao kad bi sve izgledalo izgubljeno. vlada je napustila
grad uzevi pri bekstvu sve auto mobile od Ministarstva rata i stari Miaha je mo rao da vri inspekciju
odbrambenih poloaja na biciklu. Robert Dordan to nije mogao da veruje. On nije mogao da zamisli Miahu
na biciklu, ak ni sa najpatriotskijom matom, ali Karkov je priao da je to istina. Ali u ono vreme je on pisao
za ruske novine, tako da je verovatno hteo da u to veruje poto je ve bio tako napisao. Ali postojala je jo
jedna pria koju Karkov nije napisao. On je u Palashotelu imao tri ranjena Rusa, za koje je bio odgovoran. To
su bila dva tenkista i jedan pilot koji su bili u suvie loem sta nju da bi ih mogli prebaciti, a poto je, u to
vreme, bilo krajnje vano da se ne dodzie ni do kakvog dokaza o ruskoj intervenciji kojim bi se opravdala
otvorena intervencija faista, Karkov je bio zaduen da sprei da ovi ranjenici padnu u ruke faistima, u
sluaju da grad bude naputen. U sluaju da treba napustiti grad, Karkov je morao da ih otruje i da uniti
svaki dokaz njihovog postojanja pre nego to napusti Palashotel. Niko ne bi mogao dokazati da su to Rusi.
Po telima te trojice ranjenih Ijudi, od kojih je jedan imao tri rane od metka u trbunoj duplji, drugi, raznesenu
vilicu i pokidane glasnice, a treem je metak na komadie smrskao kuk, a ruke i lice su mu bili tako strano
izgoreli da mu je lice bez obrva, trepavica i ikakve dlaice bilo samo jedan velik plik. Niko ne bi mogao da
prepozna po telima te trojice Ijudi koji bi ostali u krevetu u Palashotelu da su to Rusi. Niim se ne bi moglo
dokazati da je goli mrtvac Rus. Nacionalnost i politika se ne vide kad si mrtav. Robert Dordan je pitao
Karkova kako se oseao zato to je morao da izvri taj in, a Karkov mu je odgovorio da ga nije ba s
nestrpljenjem oekivao. "A kakav nain ste izabrali?" pitao ga je Ro bert Dordan i dodao, "Znate, nije tako
prosto tek odjednom otrovati Ijude." A Karkov mu je odgovorio, "O, jeste, kad ovako stalno neto nosi za
samog sebe." Onda je otvorio tabakeru i pokazao Robertu Dordanu ta on nosi u jednoj strani tabakere.
Page 143

"Ali prvo to bi uradio onaj koji bi vas zaro bio, bilo bi da vam uzme tabakeru, primetio je 320 21 Eraest
Hemingvej, Iv 321 Robert Dordan. "Naterali bi vas da dignete ruke uvis." "AIi ga imam malo i ovde, nasmei
se Karkov i pokaza na peeve kaputa. "Prosto ovako stavi deo u usta i odgrize ga i proguta." "To je ve
bolje, ree Robert Dordan. "Kaite mi ima li to miris na gorki badem kao to pie u svim detektivskim
romanima?" "Ne znam, ree Karkov zadovoljno. "Nikad ga nisam pomirisao. Da razbijemo jednu flaicu i da
pomiriemo?" "Bolje ne." "Da, ree Karkov i ukloni tabakeru. "Ja, znate, nisam defetista, ali je uvek mogue
da takva ozbiljna vremena ponovo naidziu, a ovo se nigde ne moe nabaviti. Jeste li videli izvetaj sa fronta
u Kordobi? vrlo je lep. Od svih kominikea taj mi se sada najvie dopada." "ta pie u njemu?" Robert
Dordan je doao u Madrid sa fronta i osetio da se iznenada malo koi, kao kad se neko ali sa stvarima
kojima se vi sami moete aliti, ali smatrate da drugi ne mogu. "Recite mi?" "Nuestra gloriosa tropa siga
avanzando sin perder ni una sola palma de terreno, ree Karkov na svom udnom panskom. "Sigurno ne
pie tako, posumnja Robert Dordan. "Nae slavne trupe produavaju da napreduju ne gubei ni stopu
zemljita, ponovi Karkov na engleskom. "Tako glasi kominike, nai u vam ga." 322 Sea se Ijudi koje si
poznavao, a koji su umrli u borbi kod Posoblanka; ali to je u Gajlordu bilo predmet ale. To je bio ton koji je
sad vladao u Gajlordu. Ali Gajlord nije uvek postojao, a ako je situacija bila sad takva da je od onih koji su
preiveli rane dane stvorilo takvo neto kao to je Gajlord, njemu je samo drago to zna za Gajlord i vidi da
postoji. Ti se osea mnogo, mnogo drukije nego to si se oseao u Sijeri, i u Karabanelu, i u Useri,
pomisli. vrlo se lako kvari, pomisli. Ali da li je to bilo kvarenje, ili prosto gubljenje one naivnosti s kojom si
poeo? Zar nije tako u svemu? Ko je jo odrao onu istotu due u svom poslu, s kojom mladi lekari, mladi
svetenici i mladi vojnici obino poinju? Svetenici su je odravali, ili su istupali. verujem da je i nacisti
zadravaju, pomisli on, a i ko munisti koji imaju dovoljno strogu samodisciplinu. Ali pogledaj Karkova. Nikad
ga nije zamaralo da razmilja o sluaju Karkova. Poslednji put kad je bio kod Gajlorda, Karkov je sjajno
priao o jednom britanskom ekonomisti koji je proveo mnogo vremena u paniji. Robert Dordan je ve
godinama itao stvari tog oveka i uvek ga je potovao i ne znajui nita o njemu. Nije mu se mnogo
svidzialo ono to je taj ovek napisao o paniji. Bilo je suvie jasno i jednostavno i suvie otvoreno i
zatvoreno, a za mnoge statistike je znao da su prema potrebi izmiljene. Ali je mislio kako je oveku uopte
malo stalo do novinskih lanaka pisanih o zemlji koju stvarno dobro poznaje, i potovao ga je zbog njegove
dobronamernosti. 323 Page 144

Onda ga je najzad video, onog popodneva kad su napadali na Karabanel. Sedeli su u zavetrini arene i
pucnjava se ula u drugoj ulici nanie i svi su bili nervozni oekujui napad. Obeali su im bili tenk i on nije
dolazio i Montero je sedeo obuhvativi glavu rukama i govorio, "Tenk nije stigao, tenk nije stigao." Bio je
hladan dan i uta praina se dizala po ulici. Montera su pogodili u levu ruku i ruka mu se koila. "Moramo
imati tenk, rekao je. "Moramo ekati tenk, ali ga ne moemo ekati." Izgledao je zbog rane zlovoljan. Robert
Dordan je otiao da potrai tenk za koji je Montero rekao da misli da se moda zaustavio iza zgrade za
stanovanje, na uglu kod tramvajske stanice. Tamo je neto stajalo, u redu. Ali ne tenk panci su u to vreme
svata nazivali tenk. To su bila stara oklopna kola. ofer nije hteo da napusti ugao zgrade i da ih dotera gore
do arene. Stajao je iza njih sa skrtenim rukama naslonjenim na metal kola, i glavu na kojoj se nalazio
koom postavljen lem naslonio je na ruke. On je zatresao glavom kad je Robert Dordan s njim razgovarao
i drao je i dalje naslonjenu na ruke. Onda okrete glavu i ne gledajuei Roberta Dordana. "Nemam
naredzienje da idem tamo, ree on sumorno. Robert Dordan izvadi pitolj iz futrole i prisloni cev na koni
kaput ofera oklopnih kola. "Evo ti naredzienja, ree mu. ovek zatrese glavom na kojoj je bio veliki koom
obloeni lem nalik na lem igraa ragbija i ree, "Nema municije za pukomitraljez." "Mi imamo municije kod
arene, ree mu Ro bert Dordan. "Hajde, da krenemo. Tamo emo napuniti redenike. Hajde." "Nema nikoga
ko bi pucao, ree ofer. "Gde je on? Gde ti je pomonik?" "Mrtav, rekao je ofer. "Tu unutra." "Izvuci ga
napolje, rekao je Robert Dordan. "Izvuci ga odatle." "Ne volim da ga diram, rekao je ofer. "A, on je savijen
izmedziu volana i orudzia pa ne mogu da prodziem pored njega." "Hajde, rekao je Robert Dordan. "Izvui
emo ga zajedno." On se udari u glavu dok se penjao u oklopna kola, i malo se posee iznad obrve i iz
posekotine krv mu je curila niz lice. Mrtvi ovek je bio teak i tako krut da ga nisi mogao saviti, morao je da
ga udara po glavi da bi je izbio iz mesta u kome je bila ukljetena, s licem prema dole, izmedziu sedita i
volana. Najzad je izbi gurnuvi koleno pod glavu mrtvog oveka i onda, vukui unazad i drei ga za struk,
sad poto je glava bila oslobodziena, izvue sam mrtvaca ka vratima. "Pomozi mi, ree on oferu. "Ne mogu
da ga se dotaknem, rekao je ofer i Robert Dordan vide kako plae. Suze su mu tekle pravo dole s obe
strane nosa, po licu uprljanom od baruta, a i iz nosa mu je curilo. Stojei pored vrata on se zaljulja i izbaci
mrtvaca napolje i ovaj pade na trotoar pored tramvajske linije jo uvek u zgrenom, presavijenom po loaju.
Leao je tu, na cementu plonika, votano sivog lica, ruku savijenih ispod sebe, kao to je bio u kolima.
"Ulazi unutra, boga ti tvoga, rekao mu je Robert Dordan, maui sad pitoljem. "Ulazi odmah unutra." Ba u
tom trenutku video je oveka koji je iziao iz zaklonjene strane zgrade za stanovanje. Na sebi je imao dug
kaput, bio je gologlav i imao sedu kosu. Imao je istaknute jagodice, a oi uvuene i nablizu usadziene. Imao
je u ruci paket cigareta Page 145

esterfild, on izvue jednu i dade je Robertu Dordanu koji je gurao ofera pitoljem u oklopna kola. "Samo
trenutak, drue, rekao je on Robertu Dordanu na panskom. "Moete li mi neto objasniti u vezi sa
borbom?" Robert Dordan uze cigaretu i stavi je u prednji dep svog plavog mehaniarskog dempera. On je
prepoznao tog druga po slikama. Bio je to britanski ekonomist. "Hajde u govna, ree on na engleskom i onda
na panskom oferu oklopnih kola. "Dole, ka areni. vidi." Povukao je teka vrata sa strane i zatvorio ih
lupivi, i kad su krenuli niz dugu padinu meci su poeli da udaraju po kolima i uo se zvuk kao kad ljunkom
udara po gvozdenom kotlu. Onda kad su otvorili mitraljesku vatru po njima, bilo je kao otri udari ekia.
Povukli su se u zaklon arene i zaustavili se, a tu su jo oglasi od prolog oktobra bili izlepljeni pored prozora
blagajne, i nalazile su se otvorene kutije municije, i drugovi, s pukama i granatama u depovima ili
zadenutim za pojas, oekivali su ih u zavetrini i Montero je rekao, "Dobro je. Tenk je ovde. Sad moemo
napadati." Docnije, u noi, kad su zauzeli i poslednje kue na brdu, on je leao udobno iza zida od cigala u
kome se nalazila rupa za osmatranje i gledao po divnoj ravnoj vatrenoj liniji izmedziu njih i obronka na koji su
se faisti povukli i mislio je, s udobnou koja je gotovo bila razbludna, o uzviici brda koja je titila levi bok,
na kojoj su se nalazile nedavno unitene vile. Legao je u gomilu slame, u odelu koje je bilo natopljeno
znojem, uvio se u ebe i brisao se. Leei tako setio se ekonomiste i nasmejao se i bilo mu je ao to je bio
grub. Ali u trenutku, kad mu je taj ovek dao cigaretu, gurajui je kao neku vrstu napojnice za obavetenje,
bila je mrnja borca prema neborcu suvie jaka u njemu. Sad se seao Gajlorda i Karkova kako je priao o
tom istom oveku. "Tako, tamo si se sreo s njim, rekao je Karkov. "Ja lino nisam tog dana iao dalje od
Puente de Toleda. On je bio vrlo blizu fronta. verujem da je to bio poslednji dstn njegovog junatva. Otiao je
iz Madrida sledeeg dana. Ja mislim da je on kod Toleda bio najhrabriji. Kod Toleda bio je silan. Bio je jedan
od onih koji su izradili nacrt za osvajanje Alkazara. Trebalo je da ga vidite kod Toleda. verujem da je naa
opsada imala uspeha umnogom zahvaljujui njegovim naporima i savetima. To je bio najgluplji deo rata. Tu
je glupost dola do vrhunca, ali recite mi ta se o njemu misli u Americi?" "U Americi se veruje, ree Robert
Dordan, "da je on vrlo blizak Moskvi." "Nije, ree Karkov. "Ali on ima izvanredno lice i sa svojim licem i
ponaanjem ima uspeha. 326 327 Ja sa svojim licem ne mogu nita da uradim. to god sam postigao,
uradio sam uprkos svom licu, koje niti inspirie Ijude, niti ih navodi da me zavole ili da nemaju poverenja u
mene. Ali taj Miel ima lice s kojim stvara kapital. To je lice konspiratora. Svi oni koji su u knjigama itali o
konspirato rima imae odmah poverenja u njega. Isto tako ima i ponaanje istinskog konspiratora. Ma ko da
ga vidi kako ulazi u sobu, istog trenutka e znati da se nalazi u prisustvu konspiratora prve vrste. Svi vai
bogati sunarodnici koji sentimentalno ele da pomognu Sovjetskom Savezu, bar tako veruju, ili da se malo
osiguraju za sluaj eventualnog uspeha partije, vide odmah po licu tog oveka i po njegovom ponaanju da
on ne moe da bude niko drugi do vrlo poverljiv Page 146

agent Kominterne." "Zar on nema nikakvih veza sa Moskvom?" "Nikakvih. Sluaj, drue Dordane. Poznaje
li onedv vrste budate?" "Naivne i lukave?" "Ne. DveJvrste budala, to ih imamo u Rusiji, nasmei se Karkov i
poe. "Na prvom mestu postoji zimska budala. Zimska bifdala dolazi do vrata vae kue i glasno kuca. Ti
ode do vrata, vidi je, i vidi da tu budalu nisi nikad ranije video. Ona ima vrlo upeatljiv izgled. To je vrlo
visok ovek, ima visoke izme i krzneni kaput i krznenu kapu i sav je prekriven snegom. Najpre udara
izmama i otresa sneg sa njih. Onda skida svoj krzneni kaput i s njega pada jo vie snega. Onda skine i
svoju krznenu kapu i udara njom o dovratak. Jo vie snega pada s njegove krznene kape. Onda jo jed
nom otresa izrrie i ulazi u sobu. te i vidite da je budala. To je zimska budala "Onda leti vidite budalu kako ide
niz ulicu i mae rukama i njie glavom, i svako, na dvesta metara, moe pogoditi da je to budala. To je letnja
budala. Ovaj ekonomist je zimska budala." "Ali zato svet ima poverenja u njega ovde?" upita Robert
Dordan. "Zbog lica, ree Karkov. "Njegovog lepog gueule de conspirateur. I zbog njegovog dragocenog
trika, to uvek ba dolazi s nekog vanog mesta gde uiva veliko poverenje i gde je vrlo uvaen. "Dabome,
nasmeio se Karkov, "mora vrlo mnogo da putuje da bi mu taj trik uspevao. Znate panci su vrlo neobini,
produavao je Karkov. "Ova vlada je imala mnogo novca. Mnogo zlata. Ona nee dati nita svojim
prijateljima. vi ste prijatelj. U redu. vi ete to raditi ni za ta i neete biti nagradzieni. Ali Ijudima koji
predstavljaju vanu firmu ili zemIju koja nije prijateljska, ali na koju treba uticati - tim Ijudima daju vrlo mnogo.
To je zanimljivo kad se prati izbliza." "Ne svidzia mi se. I taj novac pripada panskim radnicima." "Od vas se
ne oekuje da vam se stvari svidziaju. Samo da ih razumete, rekao mu je Karkov. "Ja vas svaki put kad vas
vidim malo pouavam i vi ete stei obrazovanje za izvesno vreme. Za jednog profesora je vrlo zanimljivo
kad ga pouavaju." "Ne znam da li u moi da budem profesor kad se vratim. verovatno e me izbaciti kao
crvenog." 328* v329
"Dobro, mozda ete moi da dodziete u Sovjetski Savez i da tamo produite studije. Moda bi bilo najbolje
da tako uradite." "Da, ali moja grana je panski." "Ima mnogo zemalja u kojima se govori panski, rekao je
Karkov. "Moda nee sa svima ii tako teko kao sa panijom. A onda treba da se setite da niste profesor
ve devet meseci. Za devet meseci mogli ste nauiti neki drugi zanat. Koliko ste itali iz oblasti dijalektike?"
"itao sam Prirunik marksizma koji je izdao Emil Berns. To je sve." "ak ako ste ga i celog proitali, to je jo
uvek malo. Ima hiljadu pet stotina strana, a Page 147

na svakoj se strani treba zadrati. Ali ima jo drugih stvari koje treba da itate." "Nema sad vremena za
itanje." "Znam, ree Karkov. "Mislim povremeno. Ima mnogo stvari za itanje koje bi vam pomogle da
razumete stvari koje se deavaju. I iz ovog e izii knjiga koja je vrlo potrebna; ona e objasniti mno ge stvari
koje treba znati. Moda u je ja napisati. Nadam se da u je ba ja napisati." "Ne znam ko bi mogao bolje da
je napie." "Nemojte laskati, rekao mu je Karkov. "Ja sam novinar, ali kao svi novinari elim da piem
knjievne stvari. Ba sad sam zauzet radom na studiji o Kalvu Sotelu. On je bio vrlo dobar faist; istinski
panski faist. Franko i oni ostali nisu. On je bio vrlo inteligentan i vrlo je inteligentno to su ga ubili." "Mislio
sam da vi ne verujete u politika ubistva." "To se mnogo praktikuje, ree Karkov. vrlo mnogo - " "Mi ne
verujemo u teroristike akcije koje do laze od pojedinaca, nasmeio se Karkov. "Koje do laze od kriminalnih
terorista i kontrarevolucionarnih organizacija. Mi se s uasom gnuamo dvolinosti i podlatva zloinakih
hijena, kao to su buharinistiki razbijai i ostali ljam Ijudski kao to su Zinovjev, Kamenjev, Rikov i njihovi
najamnici. Mi mrzimo i gadimo se tih istinskih neprijatelja, nasmei se ponovo. "Ali ipak se moe rei da se
politika ubistva vrlo mnogo praktikuju." "vi mislite - " "Ja ne mislim nita. Ali mi, dabome, smaknemo i
unitimo takve stvarne neprijatelje i ljam Ijudski i te izdajnike pse generale i odvratne klovnove admirale
koji nisu vredni ukazanog im poverenja. Oni bivaju uniteni. Ali to nije ubistvo. Uvidziate li razliku?" "Da,
rekao je Robert Dordan. "A zato to se ja poneki put alim (ali, da li vi znate kako je opasno aliti se i u
ali?), dobro - i zato to se ja alim, nemojte misliti da panski narod nee zaaliti to nije pobio izvesne
generale koji jo sada stoje u upravi. Ja ne volim streljanja, razumete?" ,JMeni ne smetaju, ree Robert
Dordan. "Ja ih ne volim, ali mi ne smetaju vie." "Znam, ree Karkov. "Rekli su mi to." "Je li to vano?" ree
Robert Dordan. "Nastojao sam jedino da budem iskren u vezi s tim." "To je alosno, rekao je Karkov. "Ali to
je jedna od stvari zbog kojih tretiraju kao pouzdane Ijude koji bi inae morali provesti mnogo vie vremena
pre nego to bi ih ubrojali u tu kategoriju." "Smatrate li mene pouzdanim?" "veruje se da ste pouzdani u svom
poslu. Moram jednom razgovarati s vama da vidim da li ste to i u dui. teta je to mi nikad ne govorimo
ozbiljno." "Dok ne dobijemo rat vrlo sam neodredzien, rekao mu je Robert Dordan. "Onda ete vrlo dugo
vremena i ostati. Ali morate ipak nastojati da se pokaete malo odredzienijim." "itam Mundo Obrero, rekao
mu je Robert Dordan, a Karkov ree, "U redu. Dobro. Mogu prihvatiti i alu. Ali ima mnogo pametuih stvari u
listu Mundo Obrero. Jedine pametne stvari koje su napisane o ovom ratu." "Da, ree Robert Dordan.
"Slaem se s vama. Ali da bi se dobila puna slika o onom ta se deava, nije dovoljno itati samo partijski
organ." "Ne, ree Karkov. "Neete dobiti tu sliku ni ako itate dvadeset novina, pa onda ako Page 148

je i dobijete, ne znam ta ete uraditi s njom. Ja skoro stalno imam sliku o tom i jedino to mogu s njom da
uradim jeste da pokuavam da je zaboravim." "Zar smatrate da je tako loa?" "Sad je bolja nego to je bila.
Oslobadziamo se onog to je najgore. Ali je vrlo rdziava. Mi izgradziujemo sada jednu ogromnu armiju i neki
elementi kao to su Modesto, El Kampesino, Lister i Diran su pouzdani. Oni su vie nego pouzdani. Oni su
veli anstveni. To ete videti. Pa imamo i brigade, mada se njihova uloga menja. Ali armija koja je
sastavIjena od dobrih i rdziavih elemenata ne moe dobiti rat. Svi moraju biti na izvesnom stepenu politikog
razvitka; svi moraju znati zato se bore, i znaaj toga. Svi moraju da veruju u borbu koja im predstoji, i svi
moraju prihvatiti disciplinu. Mi stvaramo ogromnu regularnu armiju s optom vojnom obavezom, a nemamo
vremena da zavedemo disciplinu koju takva armija mora da ima da bi se drala u vatri kako treba. Mi je
nazivamo narodna armija, ali ona nee imati one osobine koje ima prava narodna armija i nee imati ni onu
gvozdenu disciplinu koja je nuna jednoj armiji koja se sastoji od mobilisanih Ijudi. vidite. To je vrlo opasan
po stupak." "Danas niste vrlo veseli." "Ne, rekao je Karkov. "Ja ba dolazim iz valencije gde sam video
mnogo sveta. Niko se ne vra<5a veseo iz valencije. U Madridu se ovek osea do bro i isto, i pobedu vidi
kao jedinu mogunost. valencija je neto drugo. Kukavice koje su pobegle iz Madrida jo uvek tamo
upravljaju. Zadovoljno su se ugnezdili u bezbrinost i birokratiju upravljanja. Prema onim iz Madrida oseaju
samo prezir. Sad su jedino opsednuti time da oslabe ratni ko mesarijat. A Barcelona. Treba da vidite
Barceloiiu." "Kako je tamo." "To vam je jo uvek komina opera. Najpre je bila raj za zanesenjake i
romantine revolucio nare. Sad je raj za lane vojnike. Za vojnike koji vole da nose uniformu, koji vole da se
epure, koopere i da nose crvenocrne marame. Za one koji u raiu voie sve izuzev Doroe. u vaienciji viuli &
i, a u Barceloni se nasmejete." "A ta je s puom P. O. U. M.a?" "P. 0 U. M. nije bio nikad ozbiljna
organizacija. To je bila jeres zanesenjaka i pustih Ijudi, u stvari obian infantilizam. Bilo je neto i potenih
zavedenih Ijudi. Bio je i jedan s prilino mnogo pameti, a bilo je i neto malo faistikog novca. Ne mnogo.
Jadna P. O. U. M. organizacija. To je bio vrlo glup svet." "Je li ih mnogo ubijeno u puu?" "Ne toliko koliko ih
je docnije streljano i koliko e ih biti streljano. P. O. U. M. To je kao ime. Nije ozbiljno. Trebalo je da se zove
M. U. M. P. S. ili M. E. A. S. L. E. Ali ne, boginjice su mnogo opasnije. Mogu delovati i na vid i na sluh. Ali,
znate li, skovali su zaveru da ubiju mene, da ubiju valtera, da ubiju Modesta i da ubiju Prieta. vidite kako su
sve pobrkali? Mi uopte nismo slini. Jadna P. O. U. M. Nikad nisu nikoga ubili. Ni na frontu ni ma gde
drugde. Samo nekolicinu u Barceloni." "Jeste li bili tamo?" "Da. Poslao sam telegram opisavi svu zlou te
neslavne organizacije trockistikih ubica i njihove faistike mahinacije dostojne prezira, ali, medziu nama, ta
organizacija P. O. U. M. je vrlo neozbiljna. Nin je jedini ovek koga su imali. Bili smo ga uhvatili, ali nam je
umakao." "Gde je sada?" "U Parizu. Kaemo da je u Parizu. To je bio vrlo prijatan ovek, samo je politiki bio
u zabludi." Page 149

"Ali oni su imali veze sa faistima, zar ne?" "Mi je nemamo." "Ko zna? Nadam se da nemamo. vi esto idete
iza njihovih linija, nasmeja se on. "Ali brat jednog od sekretara republikanske ambasade u Parizu putovao je
prole nedelje u Sen Zan de Liz da bi se sastao sa nekim Ijudima iz Burgosa."JvIeni se vie dopada na
frontu, rekao je Robert Dordan. "to si blie frontu, to je bolji svet." "Kako vam se dopada iza faistikih
linija?" "vrlo dobro. Imamo tamo odlinih Ijudi." "Eto, vidi isto tako mora da oni imaju svojih odlinih Ijudi iza
naih linija. Mi ih otkrivamo i streljamo, i oni otkrivaju nae i streljaju ih. Kad ste na njihovom terenu onda
uvek morate da mislite koliko li su Ijudi oni k nama poslali." "Mislio sam na njih." "Dobro, rekao je Karkov.
"verovatno imate i danas o mnogo emu da mislite, zato ispijte to pivo to je ostalo u kragu i idite, a ja
moram gore, da vidim neke linosti, one linosti gore. Posetite me ponovo to skorije." Da, mislio je Robert
Dordan. Mnogo naui u Gajlordu. Karkov je proitao onu jedinu kiijigu koju je on, Robert Dordan, objavio.
Knjiga nije imala uspeha. Imala je oko dvesta strana i verovao je da je nije proitalo vie od dve hiljade Ijudi.
Stavio je u nju sve to je otkrio u paniji u toku deset godina putovanja po njoj, peke, u vagonima tree
klase, u autobusima, ili na kamionima, i jaui na konju ili na mnjgi. Poznavao je dobro zemIju Baska,
Navaru, Aragon, Galiciju, obe Kastilje i Estramaduru. Takvih knjiga je ve bilo, napisali 334) su ih dobro
Borou, hord i ostaii, taKo aa mje imao mnogo ta da doda. Ali Karkov je rekao da je knjiga vrlo dobra. "Eto
zbog ega se ja i gnjavim s vama, rekao mu je. "Smatram da piete apsolutno istinito, a to je vrlo retko. I
zato bih eleo da znate izvesne stvari." U redu. Napisae knjigu kad se sve ovo svri. Ali samo o stvarima
koje istinski zna i ono to stvarno zna. Ali morau biti mnogo bolji pisac nego to sam sad da bih mogao da
se toga poduhvatim, pomisli. Stvari koje je saznao u ovom ratu nisu tako jednostavne. Glava XIX "ta radi
tu?" upita ga Marija. Stajala je blizu iza njega, i on okrenu glavu i nasmei joj se. "Nita, ree on. "Razmiljao
sam." "O emu? Mostu?" "Ne. To je reeno. O tebi, o hotelu u Madridu u kome poznajem neke Ruse, i o
knjizi koju u jednom napisati." "Ima li mnogo Rusa u Madridu?" "Nema. vrlo malo." "Ali u faistikim
novinama pie da ih ima na stotine hiljada." "To su lai. Ima ih vrlo malo." "Svidziaju li ti se Rusi? Onaj koji je
bio ovde, bio je Rus." "Da li ti se svidziao?" "Da. Bila sam tada bolesna, ali sam smatrala da je vrlo lep i vrlo
hrabar." "Kakva glupost, lep, ree Pilar. "Nos mu je bio pljosnat kao moja ruka, a imao je jagodice iroke kao
ovije stranjice." Page 150

"Bio mi je vrlo dobar prijatelj i drug, ree Robert Dordan Mariji. "Bk> mi je vrlo drag." "Sigurno, ree Pilar.
"Ali ti si ga streljao." Kad ona to ree, oni koji su igrali karata, digoe pogled od stola i pogledae Roberta
Dordana; i Pablo je buljio u njega. Niko nita ne ree, a onda Ciganin Rafael upita, "Je li to istina, Roberto?"
"Da, ree Robert Dordan. Zaalio je to je to rekao Pilar i voleo bi da to nije kazao ni kod El Sorda. "Po
njegovom zahtevu. Bio je teko ranjen." "Qu cosa mas rara, ree Ciganin. "itavo vreme dok je bio s nama
govorio je o takvoj moguno sti. Ne znam koliko puta sam mu obeao da u to uraditi. Kako je to neobino,
ree on ponovo i zatrese glavom. "Bk> je vrlo neobian ovek, ree Primitivo. "vrlo izuzetan." "Gledajte, ree
Andres, jedan od brae, "Ti, koji si profesor i sve. veruje li da ovek moe unapred da vidi ta e mu se
desiti?" "Ja verujem da ne moe, ree Robert Dordan. Pablo je buljio u njega radoznalo i Pilar ga je
posmatrala bez ikakvog izraza na licu. "to se tie sluaja tog druga, Rusa, on je bio suvie nervozan, jer je
vrlo dugo vremena bio na frontu. On se borio kod Iruna, a svi znate da je tu bilo teko, vrlo 22 Ernest
Hemingvej, Iv teko. Borio se docnije na severu. I otkako su se obrazovale prve grupe za ovaj posao iza
linije, on je radio tu, u Estramaduri i Andaluziji. Mislim da je bio vrlo umoran i nervozan i da je zamiljao
nezgodne stvari." "On je nesumnjivo video mnogo zla, ree Fernando. "Kao sav svet, ree Andres. "Ali
sluaj, Ingles. Zar ti misli da nema Ijudi koji unapred znaju ta e im se desiti?" "Ne, ree Robert Dordan.
"To je neznanje i sujeverje." "Produi, ree Pilar. "Da ujemo miljenje profesora." Govorila je kao da se
obraa starmalom detetu. "Ja verujem da strah stvara rdziave vizije, ree Robert Dordan. "videi loe znake
-" "Kao to su bili avioni danas, ree Primitivo. "Kao to je tvoj dolazak, ree Pablo tiho. Robert Dordan
pogleda preko stola u njega i vide da to nije bila provokacija nego jednostavno izraena misao, on produi,
"videi loe znake, ovek u strahu zamilja svoj kraj i misli da je zamiljanje izazvano slutnjom, Robert
Dordan zavri. "verujem da u tom nema nieg drugog. Ja ne verujem u divove, niti proroke, niti u
natprirodne stvari." "Ali taj s neobinim imenom video je jasno svoju sudbinu, ree Ciganin. "1 tako mu se i
desilo." "Nije je video, ree Robert Dordan. "On se plaio takve mogunosti i to mu je postala manija. Niko
me ne moe uveriti da je on neto video." "Ni ja?" upita ga Pilar i uze malo prana sa ognjita i oduva ga sa
svoje ruke. "Ni ja ti ne mogu nita rei?" "Ne. Ni sa svim vraarijama, Ciganima i svim skapa, ni ti me ne
moe uveriti." "Jer si ti udovite od gluvoe, ree Pilar, lice joj je bilo tvrdo i iroko pri svetlosti svee. "Nije
da si ti glup. Ti si prosto gluv. Onaj ko je gluv ne moe da uje muziku. Ne moe da uje ni radio. I poto ih
nikad nije ni uo, moe da kae da takve stvari ni ne postoje. Que va, Ingles. Ja sam tom oveku s
neobinim imenom videla smrt na licu Page 151

isto kao da mu je bila utisnuta vrelim gvodziem." "Nisi, ree Robert Dordan. "videla si strah i neizvesnost.
Strah je nastupio zbog svega onog kroz ta je proao, a neizvesnost zbog mogunosti zla koje je zamiljao."
"Que va, ree Pilar. "videla sam smrt jasno kao da mu je sedela na ramenu. I jo vie, mirisao je na smrt."
"Mirisao na smrt, naruga se Robert Dordan. "Na strah moda. Od straha se mirie." "De le muerte, ree
Pilar. "Sluaj. Kad je Blanket, koji je bio jedan od najveih poen de brega koji su ikad iveli bio, u slubi
Granera, priao mi je da je Manolo Granera, na dan smrti, kad su se zaustavili kad pakele na svom putu ka
areni, imao tako jak zadah smrti da se njemu, Blanketu, skoro smuilo. On je bio sa Manolom kad se ovaj
kupao i oblaio u hotelu, pre nego to se uputio u arenu. Miris se nije oseao ni u automobilu dok su sedeli
sasvim jedan uz drugog i vozili se prema are ___ j 339 ni. I niko drugi nije mogao da ga oseti izuzev Huana
Luisa de la Rosa u kapeli. Ni Marsial, ni ukuelo nisu osetili miris ni u kapeli, ni kad su se njih etvorica
poredziali za paseo. Ali Huan de Luis je beo kao smrt, priao mi je Blanket, a on, Blanket, mu je rekao, "1 ti?"
", Tako da ne mogu da diem, rekao mu je Huan Luis., 1 to od tvoga matadora ", Pues nada, rece Blanket.,
ta moemo. Nadajmo se da nije tano ", A ostali? Luis Huan upita Blanketa. ", Nada ree Blanket., Nita. Ali
ovaj smrdi gore nego Hoze u Talaveri "1 ba to posle podne je bik Pocapena sa rana veragua spljotio
Manolu Granera o daske ograde ispred tendida broj dva, na trgu de Toros u Madridu. Ja sam tamo bila s
Finitom i videla sam. Rog mu je potpuno zdrobio lobanju i prikovao Mano lovu glavu pod estribo u dnu barere
kuda ga je bik bacio." "A jesi li ti osetila zadah?" upita je Fernando. "Ne, ree Pilar. "Bila sam suvie daleko.
Mi smo bili u sedmom redu treeg tendida. I ba tako sam mogla da vidim sve to se desilo. Ali iste te noi je
Blanket koji je radio za Hozelita, kad je i ovaj ubijen, priao Finitu o tome u Fornosu, i Finito je pitao Huana
de la Rosa, a on nije hteo nita da kae. Ali je klimnuo glavom da je to istina. Bila sam prisutna kad se to
desilo. Tako, Ingles, moda si ti gluv za takve stvari kao to su tog dana ikuelo i Marcial Lalanda i ostali
bandillerosi i pikadori i sva ta gente Huan Luisa i Manola Granera glUvl Zt, lU Mvcll. J<* hj.ocijlj.a gAuivc*
t* irM.*", stvari." "Zato kae gluva kad se radi o nosu?" upita je Fernando. "Leche!" ree Pilar. "Trebalo bi
da si ti profesor mesto Inglesa. Ali ja u tebi, Ingles, ispriati i druge stvari koje ti prosto ne moe ni da vidi
ni da uje. Ti ne moe da uje ono to pseto moe da uje. Niti moe da namirie to pseto moe da
nanjui. Ali ve si poneto doiveo od onoga to oveku moe da se desi." Marija stavi ruke na ramena
Robertu Dordanu i on odjednom pomisli, da svrimo sa svim tim glupostima i da koristimo ovo vreme to
imamo. Ali je jo suvie rano. Moramo nekako protraiti ostatak veeri. Zato ree Pablu, "Ti, veruje li ti u te
arolije?" "Ne znam, ree Pablo. "Ja sam pre tvog miljenja. Meni se nije nikad desila nikakva natprirodna
stvar. Ali strah da, svakako. I to jak. Ali verujem da Pilar moe da predvidi Page 152

dogadziaje po dlanu. Ako ne lae, moda je istina da je osetila taj miris." "Qu va, da u ja lagati, ree Pilar.
"Nisam ja to izmislila. Taj ovek, Blanket, je vrlo ozbiljan ovek i tavie vrlo poboan. On nije Ciganin, nego
gradzianin iz valencije. Zar ga nisi nikad video." "Da, ree Robert Dordan. "video sam ga mnogo puta. Bio je
malen, sivog lica i niko nije umeo lepe od njega da nosi plat. Bio je brz kao "Tano, ree Pilar. "Lice mu je
bilo sivo jer je patio od srca, i Cigani su priali da on nosi smrt sa sobom, ali da moe da je otera, kao to
odune prainu sa stola. Pa ipak, on iako nije Ciganin osetio je miris smrti na Hozelitu kad se borio u
Talaveri. Mada mi nije jasno kako ga je mogao osetiti pored mirisa mancanilje. Blanket je docnije o tom
priao sa mnogo nesigurnosti i oni kojima je to priao govorili su da je to fantazija i da je ono to je on osetio
miris ivota koji je u to vreme vodio i da je dolazio od znoja ispod pazuha. Ali docnije je dolo do sluaja
Manola Granera i to je osetio i Luis de la Rosa. Jasno, i Huan Luis nije bio ovek velike asti, ali je bio vrlo
osetljiv u svom poslu, a bio je i velik enskar. Ali Blanket je bio vrlo ozbiIjan, vrlo miran i potpuno nesposoban
za svaku la. A ja vam kaem da sam osetila miris smrti na tvom drugu kad je bio ovde." "Ja to ne verujem,
rece Robert Dordan. "A ti kae da je Blanket osetio taj miris ba pre pasea. Ba pre nego to je otpoela
borba s bikovima. Ali eto vaa i Kakinova akcija na voz je bila ovde uspena. On nije tada poginuo. Kako si
ti onda mo gla da oseti miris?" "Nema to nikakve veze s tim, objasni Pilar. "Poslednje sezone Ignacio
Sanez Mehiaz je mirisao tako jako da mnogi nisu hteli da sede pored njega u kafani. Svi Cigani to znaju."
"Takve se stvari izmiljaju posle smrti, prepirao se Robert Dordan. "Svako je znao da je Sanez Mehiaz na
putu za Kornadu, jer ve dugo nije vebao, jer je imao teak i opasan stil, i jer je izgubio snagu i okretnost
nogu i refleksi mu nisu bili kao ranije." "Sigurno, ree mu Pilar. "Sve je to istina. Ali svi Cigani znaju da je
toliko mirisao na smrt da bi, kad bi on uao u vila Rosu, Ijudi kao $to su kikardo i Filipe Goncalez izlazili na
mala vrata iza tezge." "Sigurno su mu bili duni, ree Robert Dordan. "Mogue, ree Pilar. "Sasvim mogue.
Ali oni su namirisali smrt, i svi za to znaju." "To to ona pria, Ingles, je istina, ree Ciganin Rafael. "To je
medziu nama opte poznata stvar "Nita ja u to ne verujem, ree Robert Dordan. "Sluaj, Ingles, otpoe
Anselmo. "Ja sam protiv svih tih vraarija. Ali Pilar uiva glas ene koja je vrlo iskusna u tim stvarima." "Ali
kako to mirie?" upita Fernando. "Kakav miris to ima? Ako mirie, onda mora imati sasvim odredzien miris."
"Hoe li da zna, Fernandito?" nasmei mu se Pilar. "Ti misli da bi ti bio u stanju da ga oseti?" "Ako on
stvarno postoji, zato ga ja ne bih mogao osetiti kao i svaki drugi?" "Zato ne bi?" rugala mu se Pilar, ruku
prekrtenih na kolenima. "Da li si ikad bio na brodu, Fernando?" "Nisam. I ne bih ni eleo." "Onda ga ne
moe prepoznati. Jer je to deo mirisa koji osea kad si na brodu, a oluja Page 153

je, i svi prozori su zatvoreni. Onda stavi nos na bakarne ruice vrsto zatvorenih okana na brodu koji se pod
tobom toliko Ijulja da ti je muno i prazno u stomaku, i osetie delimino taj miris." 342 343 ,a mene je
nemoguce da upoznam taj miris jer ja nikad neu da se ukrcam ni na kakav brod, ree Fernando. "Ja sam se
vie puta ukrcala, ree Pilar. "Kad sam putovala za Meksiko i kad sam putovala za venecuelu." "Kakav je
drugi deo tog mirisa?" upita Robert Dordan. Pilar ga je pogledala podrugljivo, seajui se s gordou svojih
putovanja. "U redu, Ingles. Ui. Tako i treba. Ui. U redu. Posle broda mora rano izjutra u Madridu da
dodzie niz brdo koje vodi ka Puente de Toledu, ka mataderu, i da stoji na vlanom trotoaru kad do lazi
magla sa Mankaresa i da eka stare ene koje pre zore idu da piju krv zaklanih ivotinja. I kad jedna takva
starica izidzie iz matadera, uvijena u al, siva lica i upljih oiju, s dlakama koje su joj od godina izrasle po
bradi i licu, s dlakama kojima je osuta votana belina njenog lica i koje su kao klice pasulja, ne kao ekinje
ve kao bele klice na mrtvilu njenog lica, privi je vrsto uza se, Ingles, privuci je i poljubi je u usta, i znae
kako izgleda drugi deo tog mirisa." "Taj drugi deo e mi oduzeti svaki apetit, ree Ciganin. "To s koreniima
je suvie." "Zeli li jo da ui?" upita Pilar Roberta Dordana. "Dabome, ree on. "Ako ve treba da se ui,
onda da ueimo." "Muka mi je od tih korenia na licu starice, ree Ciganin. "Zato se to deava staricama,
Pilar? Kod nas to nije tako." "jije, naruga mu se rilar. "Kod nas stance, koje su u mladosti bile tako vitke,
izuzev, dabome, stalne izboine koja je oznaka muevljeve Ijubavi i koju svaka Ciganka uvek gura ispred
sebe - " "Nemoj tako govoriti, ree Rafael. "To je runo." "Tako, ti se vredzia, ree Pilar. "Jesi li kad video
ijednu gitanu, da nije ba pred porodziajem, ili da je tek rodila?" "Tebe." "Ostavi se toga, ree Pilar. "Nema
nikoga ko se ne bi mogao uvrediti. Ja kaem da starost svakome donosi svoju vrstu runoe. Nema potrebe
da idemo u pojedinosti. Ali ako Ingles hoe da naui kako izgleda taj miris, koji on eli da prepozna, onda
mora otii do matadera rano izjutra." "Otii u, ree Robert Dordan. 9fAi ja u osetiti miris ve dok prolaze i
ne moram poljubiti ni jednu. Ja se plaim tih korenia isto kao i Rafael." "Poljubi jednu, ree Pilar. "Poljubi
jednu, Ingles, za Ijubav znanja. I onda s tim mirisom u nozdrvama vrati se u grad, i onda, kad vidi kantu za
otpatke s uvenulim cveem, zagnjuri u nju duboko glavu i udii da ti se miris pomea sa onima koji se ve
nalaze u tvojim nosnim kanalima." "1 sad, poto sam to uradio, ree Robert Dordan. "Kakvo je to cvee
bilo?" "Hrizanteme." "Produi, ree Robert Dordan. "Pomirisao sam ih." "Onda, produi Pilar, "vano je da to
bude u jesen, ili da bude kini dan, ili bar da ima magle, ili ak da je rana zima, i produi kroz grad do ulice
Page 154

344 345 ae oamu, i uuisi imris unug siu putas i to iz posude za ispiranje prolivaju u kanale i kad ti taj miris
izgubljenog Ijubavnog posla, slatkast i pomean sa sapunjavom vodom i pikavcima cigareta vrlo blago stigne
do nozdrva, treba da ode do Botanike bate gde one devojke koje ne mogu vie vriti posao u kuama
vre svoj posao uz gvozdene kapije parka ili uz gvozdene ograde i po trotoarima. Ba tu, u senci drvea, uz
gvo zdene ograde one e uiniti sve ono to mukarac eli; od najmanjih zahteva za nagradu od deset
sentima sve do jedne pezete za onaj veliki in zbog koga smo se i rodili tu, na lejama mrtvog cvea koje jo
nije poupano i ponovo zasadzieno, i zbog koga je zemlja mnogo meka, znatno meka nego na trotoaru,
nai e ostavljen dak od jute s mirisom vlane zemlje, mrtvog cvea, i poslova od protekle noi. I taj dak
e imati sve u sebi, miris mrtve zemlje i mrtvih stabljika cvea, i trulih cvetova, i miris koji je i smrt i rodzienje
oveka. Uvie taj dak oko glave i disati kroza nj." Neu." "Da, ree Pilar. "Uvie taj dak oko glave i
nastojati da die i onda, ako su ti se zadrali jo raniji mirisi, kad duboko udahne, namirisae miris smrti
koja nailazi, onakav kakvog ga mi znamo." "U redu, ree Robert Dordan. "1 ti kae da je Kakin tako
mirisao kad je bio ovde?" j "Da." "Dobro, ree Robert Dordan ozbiljno. 99Ako je to istina, dobro je to sam
ga ubio." "Ole, ree Ciganin. Ostali se nasmejae. "vrlo dobro, ree Primitivo. "Bar e za neko vreme
prestati." "Ali, Pilar, ree Fernando. "Ne moe oekivati od oveka koji ima vaspitanje kao don Ro berto da
radi takve gadne stvari." "Ne, sloi se Pilar. "Sve je to vrlo odvratno." "Da, sloi se Pilar. "valjda ne oekuje
od njega da napravi sve te poniavajue stvari? "Ne, ree Pilar. "Hoe na spavanje? Hajde." "Ali, Pilar -"
produi Fernando. "Hoe li utati, ree Pilar odjednom otro. "Ne pravi budalu od sebe, a i ja u pokuati da
ne pravim budalu od sebe priajui tu sa svetom koji ne moe da shvati ono o emu se govori." riznajem da
ne razumem, otpoe Fernando. "Nemoj nita priznavati i nemoj pokuavati da razume, ree Pilar. "Pada li
jo sneg napolju?" Robert Dordan ode do ulaza u peinu, podie ebe i pogleda napolje. Napolju je bila
jasna i hladna no i sneg vie nije padao. On pogleda na belinu koja je leala izmedziu stabala pa gore, kroz
kronje, u nebo koje je sada bilo vedro. I dok je disao oseti kako mu u plua ulazi otar i hladan vazduh. El
Sordo e za sobom ostaviti mnogo tragova, ako je noas ukrao konje, pomisli on. On spusti ebe i vrati se u
zadimljenu peinu. "vedro je, ree. Meava je prola." 346 Page 155

347 uiava Leao je sad, u noi, i ekao da mu devojka dodzie. Sad nije uopte bilo vetra i borovi su u noi
stajali mirni. Stabla borova su se ocrtavala na snegu koji je pokrivao itavo tlo, a on je leao u daku za
spavanje oseajui mekotu kreveta koji je sam namestio, nogu ispruenih u toplini daka, a otar i hladan
vazduh oseao je na glavi i u nozdrvama kad je disao. Leao je na boku, pod glavom mu je bio sveanj od
pantalona i kaputa koje je obvio oko cipela da napravi jastuk, a sa strane je oseao hladni metal velikog
automatskog pitolja koji je izvadio iz futrole kad se svlaio i prievrstio konopiem za zglavak desne ruke.
On odgurnu pitolj i zavue se jo dublje u dak dok je posmatrao preko snega tamni prolom u stenama koji
je bio otvor peine. Nebo je bilo vedro i od snega se odbijalo dovoljno svetlosti, tako da je mogao videti debla
drvea i gromadu stena gde se nalazila peina. Pre tog uvee on je bio uzeo sekiru i otiavi iz peine preko
neugaenog snega do ivice proplanka odsekao jednu malu omoriku. vukao ju je u mraku drei prednji deo
napred, do zavetrine pod snegom. Tu, sasvim uz stenu, uspravio je drvo, i vrsto drei deblo jednom rukom
i drku sekire sasvim pored glave, odsekao mu je sve grane dok ih nije imao itavu gomilu. Onda, ostavivi
gomilu grana, poloio je golo drvo dole u sneg i otiao u peinu da uzme komad daske koji je video
prislonjen uza zid. S tom daskom poistio je tlo od snega du stene i onda uzeo granje, otresao ga od snega
i sloio u redove, kao poloena pera, dok nije na pravio leaj. Stavio je golo drvo u dnu leaja od granja, da
grane ne iskliznu, i uvrstio ga sa dva zarezana komadia drveta koje je otcepio od daske. Onda je odneo
dasku i sekiru u peinu, saginjui se ispod ebeta dok je ulazio, i prislonio ih uza zid. "ta to radi napolju?"
upitala ga je Pilar. "Spremam postelju." "Nemoj sei komade s moje nove police za svoj krevet." "Nije vano,
ree ona "Ima jo dasaka u strugari. Kakvu postelju si napravio?" "Kakva se pravi u mojoj zemlji." "2elim ti da
dobro spava u njoj, rekla je ona, a Robert Dordan je otvorio jedan sveanj i izvukao iz njega dak za
spavanje i ostavio stvari koje su u njemu bile i izneo ga napolje, sagnuvi se ponovo isppd ebeta, i pruio
ga preko granja, tako da mu je zatvoreni deo bio prema golom drvetu koje je bilo unakrsno uvreno u dnu
kreveta. Otvoreni deo daka bio je zatien kamenom stranom stene. Onda on ponovo udzie u peinu po
svoja dva svenja, ali Pilar ree, "Mogu da spavaju sa mnom kao i prole noci." "Hoe li postaviti strae?"
upita. "No je vedra i nevreme je prolo." "Fernando ide, ree Pilar. Marija je bila u dnu peine i Robert
Dordan nije mogao da je vidi. "Laku no, rekao je on. "Idem da spavam." Od onih koji su prostrli ebad i
posteljinu po patosu ispred ognjita, poto su bili odmakli u 348 349 stranu stolove od dasaka i sirovom
koom prekrivene stolice da bi napravili to vie Page 156

prostora za spavanje, samo ga Primitivo i Andres pogledae i rekoe, Buenas noches." Anselmo je ve
spavao u uglu, zavijen u ebe i pelerinu, tako da mu se ak ni nos nije video* Pablo je spavao na stolici.
"Hoe li da ti dam jednu ovju kou za spava* nje?" tiho upita Pilar Roberta Dordana. "Ne, ree on. "Hvala
ti. Nije mi potrebna." "Dobro spavanje, ree ona. "Ja odgovaram za tvoj materijal." Fernando je iziao s njim i
stajao trenutak na mestu gde je Robert Dordan rasprostro posteljinu. "udna je ideja spavati napolju, don
Roberto, ree on stojei u mraku, zamotan u svoju pelerinu od ebeta, s pukom obeenom preko ramena.
"Ja sam na to navikao. Laku no." "Od kada si ti na to navikao?" "Kad se smenjuje?" "U etiri." "Bie vrlo
hladno od sad pa do etiri." "Navikao sam na to." "E, pa kad si na to naviknut -" ree Robert Dordan utivo.
"Da, sloi se Fernando. "Sad se moram popeti gore. Laku no, don Roberto." "Laku noe, Fernando." Onda je
od stvari koje je svukao napravio jastuk i uvukao se u dak i legao i ekao, oseajui ugibanje granja ispod
flanelske, perjane lakoe to plog daka i posmatrajui preko snega otvor peine; dok je tako ekao oseao je
kako mu srce udara. No je bila vedra i u glavi mu je bilo bistro i svee kao i u vazduhu. Oseao je miris
borovih grana ispod sebe, miris zgnjeenih iglica i jo otriji miris smolastog soka koji je curio sa poseenih
mesta. Pilar, pomisli on. Pilar i miris smrti. Ovo je miris koji ja volim, ovaj miris i miris tek pokoene deteline, i
zgnjeene alfije dok jae za stokom, dim drveta i popaljenog lia u jesen. To je miris nostalgije, miris lia
u jesen skupljenog u gomile i zapaljenog po ulicama u Misuri. Koji bi miris vie voleo? Miris slatke trave koju
Indijanci upo trebljavaju za svoje korpe? Zadimljene koe? Miris zemlje u prolee posle kie? Miris mora kad
eta kroz vres po nekom rtu u Galiciji? Ili miris kopnenog vetra kad se po mraku pribliava Kubi? To je
miris rascvetalih kaktusa, mimoza i dbunova morskog grodzia. Ili bi radije da oseti miris prene slanine
ujutru kad si gladan? Ili kafe ujutru? Ili Do natanove jabuke kad je zagrize? Ili jabukovae dok se pravi, ili
sveeg hleba iz pei? Mora da si gladan, pomisli on, i lee na stranu i pogleda ulaz u peinu pod svetlou
zvezda koja se odbijala od snega. Neko izidzie ispod ebeta i on vide taj neko sto ji pored pukotine u steni
koja je stvarala ulaz. Onda u klizav um po snegu i onda se ta osoba sagnu i vrati unutra. Mislim da ona
nee doi dok svi ne zaspe, po misli on. Ovo je gubljenje vremena. ve je prolo pola noi. O, Marija. Hodi,
brzo, Marija, jer ima jo malo vremena. uo je tihi zvuk snega koji je sa grane padao dole, na sneg, na zemlji.
vetri se dizao. Osetio ga je na licu. Odjednom oseti panian 350 351 strah da ona moda nee doi. vetar
koji se dizao opomenu ga da e uskoro doi jutro. Palo je jo neto snega sa grana, sad kad je uo kako se
vetar kree u Page 157

vrhovima borova. Hodi sad, Marija. Molim te, dolazi ovamo, brzo, mislio je. O, hodi sad ovamo. Ne ekaj.
Nije vie vano da eka, dok svi ne zaspe. Onda je vide kako izlazi ispod ebeta na ulazu u peinu. Stajala
je ovde trenutak, on je znao da je to ona ali nije mogao videti ta radi. On tiho zviznu i ona je jo stajala na
ulazu peine i radila neto u mraku koji je stvarala senka stene. Onda ona podzie trei i nosei neto u
rukama, i on je vide kako, dugih nogu tri po snegu. Onda ona klee pored daka, prisloni vrsto glavu uza
nj, i strese sneg sa nogu. Ona ga poljubi i prui mu svoj sveanj. "Stavi to pored svog jastuka, ree ona.
"Skinula sam ih tamo da utedim u vremenu." "Dola si bosa po snegu?" "Da, ree ona, "i samo sa
svadbenom kouIjom na sebi." Privio je uza se i vrsto je drao u naruju, a ona je trljala glavu o njegovu
bradu. "Ne dotii se nogu, ree ona. "vrlo su hladne, Roberto." "Stavi ih ovamo i razgrej ih." "Neu, ree ona.
"Brzo e se zagrejati. Ali sad odmah reci da me voli." "volim te." "Dobro. Dobro. Dobro." "volim te, zeiu."
"Da li ti se dopada moja venana koulja?" "To je uvek ona ista." "Jeste. Od prole noi. To je moja venana
ko ulja." "Stavi noge ovde." "Neu. To bi bila zloupotreba. Ugrejae se same od sebe. Meni su one tople. A
tebi se ine hladne zbog snega. Kai ono ponovo." "volim te, moj zeiu." "1 ja tebe volim, i ja samtvoja
ena." ,Jesu li oni spavali?" ,Ne, ree ona. "Ali nisam vie mogla da izdzirim. I |zar je to vano?" "Nije, ree
on i oseti je pored sebe, vitku, dugu i toplo Ijupku., JMita drugo nema znaaja." "Stavi mi ruku na glavu,
ree ona " 4 onda pusti da vidim da li umem da te poljubim ,Je li bilo dobro?" upita ona. "Da, ree on., iSkini
venanu kouljm" "Misli da treba?" "Da, ako ti nee biti hladno." "Qu va, hladno. Ja gorim." "1 ja. Ali, zar ti
posle nee biti hladno?" "Nee. Posle emo biti kao umske ivotinje i tako priljubljene jedno uz drugo da
neemo moi razlikovati ko je jedno, a ko drugo. Zar ne moe da osea da je moje srce tvoje srce?" "Da,
nema razlike." "Sad, sluaj. Ja sam ti, i ti si ja, i svako od nas je potpuno i ono drugo. I ja te volim, oh, ja te
tako volim. Zar mi nismo stvarno jedno? Zar ti to ne osea?" "Da, ree on. "To je istina." "1 osea li sad, ti
ima samo moje srce." iti druge noge, niti stopala, niti telo." Page 158

"Ali mi smo razliiti, ree ona., Ja bih htela da budemo potpuno isti." "Ne bi valjda." "Da. Htela bih, htela. To
sam htela da ti kaem." "valjda ne bi." "Moda ne bih, ree ona s usnama na njego vom ramenu. "Ali sam
elela da ti to kaem. Kad smo ve razliiti, drago mi je to sam ja Marija, a ti Roberto. Ali ako ti ikad poeli
da se menja, biu srena da se promenim. Htela bih da budem ti jer te mnogo volim." "Ja ne elim da se
menjam. Bolje je biti jedno, a svako od nas da je ono to jeste." "Ali mi <5emo biti sad jedno i nikada neemo
biti odvojeni. Ja te mnogo volim i moram se brinuti za tebe." "Marija." "Da." "Marija." "Da." JMarija." "Oh, da.
Molim." "Nije ti hladno?" "Oh, nije. Navuci posteljinu preko ramena." "Marija." "Ne mogu govoriti." "Oh,
Marija, Marija, Marija." Posle, priljubljeni, a nona hladnoa napolju, u dugoj toplini posteljine, njena glava je
dodirivala njegov obraz, leala je mirna i srena uza nj i onda rekla, "A ti?" 354 "Como tu, ree on. "Da, ree
ona. "Ali nije bilo kao posle podne." "Nije." "Ali sam volela jo vie. ovek ne treba da umre." "Ojala no, ree
on. "Mislim da ne treba." "Nisam to mislila." "Znam. Znam ta misli. Mi mislimo isto." "Onda zato si rekla to
umesto onog to sam ja mislio?" f,To je drukije kod mukarca." "Onda mi je drago to se razlikujemo." "1
meni, ree on. "Ali ja sam razumeo ono to si rekla o umiranju. Ja sam tako govorio, kao ovek, iz navike. Ja
oseam isto to i ti." "Ba takvog kakav si, i kako govori, takvog te elim." "Ja volim tebe i volim tvoje ime,
Marija." "To je obino ime." ,Ne, ree on., Nije obino." "Hoemo li sad spavati?" ree ona. "Ja bih lako
zaspala." ,JDa spavamo, ree on i oseti dugo lako telo uza se, kao utehu uza se, kao unitenje usamljenosti
uza se, magino, jednostavnim dodirom kukova, ramena, stopala, kako stvara s njim savez protiv smrti, i on
joj ree, "Spavaj, spavaj, dugi moj zeiu." Ona ree, "Ja ve spavam." "1 ja u da zaspim, ree on. "Spavaj
dobro, Ijubljena moja." Onda je i on zaspao i bio srean dok je spavao. Page 159

355 Ali u noi se probudio i drao je vrsto uza se kao da je ona itav ivot koji je bio otrgnut od njega. Drao
je oseajui da je ona itav ivot i to je bilo istina. A ona je vrsto i zdravo spavala i nije se budila. Tako se on
otkotrlja nastranu i navue joj posteljinu na glavu i poljubi je pod pokrivaem jednom u vrat i onda povue
konopiem pitolj navie sa strane gde mu je bilo spretno da ga dohvati, i onda je leao tako u noi
razmiljajui. Glava XXI S dnevnom svetlou, doao je i topli vetar i on je uo kako se sneg topi na drveu i
uo je teki zvuk kada je padao. Bilo je to jutro kasnog pro lea. im je prvi put udahnuo vazduh znao je, taj
je sneg bio samo udljiva planinska meava i ubrzo e nestati. Onda u kako nailazi konj, na kopitima je
imao lopte vlanog snega i kopita su tupo udarala dok je konjanik kasao. uo je kako futro la karabina
potmulo pljeska i koa kripi. "Marija, ree i protrese devojku za rame da je probudi. "Ostani u daku, i on je
zakopavao koulju jednom rukom, a u drugoj je drao auto matski pitolj, otkopavajui mu osigura
palcem. On vide kako podiana glava devojke uz trzaj nestaje u daku i onda vide konjanika kako dolazi
kroz drvee. On je sad uao u daku i drei pitolj obema rukama nianio u oveka dok je jahao prema
njemu. On nikad ranije nije video tog oveka. 356 KonjaniK se saa naiazio skuiu Jahao je na velikom sivom
ukopljenom konju i imao na sebi kapu kaki boje, pelerinu od ebeta kao pono, i velike crne izme. Iz futrole
s desne strane sedla strao je kundak i dugi pravougaoni magazin automatske puke. Imao je mlado, vrsto
lice i ba tog trenutka je opazio Roberta Dordana. Pruio je ruku dole prema futroli i, kako se okrenuo i
nagnuo prema futroli, Robert Dordan mu vide purpurni pravilan znak na levoj strani grudi pelerine kaki boje.
Nianei usred grudi, malo ispod znaka, Robert Dordan okinu* Pitolj odjeknu u snenoj umi. Konj odskoi
kao da je podboden, a mladi ovek, jo uvek petljajui se oko futrole, skliznu prema tlu, desna noga mu je
bila u uzengiji, zakaena. Konj jurnu kroz drvee vukui ga licem prema zemIji i udarajui njime o zemlju, a
Robert Dordan ustade drei sada pitolj jednom rukom. veliki sivi konj je galopirao kroz borove. Sada je u
snegu kuda je konj vukao oveka ostajao irok trag sa crvenim rubom du jedne strane. Iz otvora peine su
izlazili Ijudi. Robert Dordan dohvati jastuk i odvi pantalone i poe da ih navlai. "Qbuci se, ree on Mariji.
Nad glavom zau zvuk aviona koji je visoko leteo. Kroz drvee vide gde se veliki sivi konj zaustavio i ostao, a
jaha je jo visio licem nadole, zakaen u uzengiji. "Idi i uhvati tog konja, viknu on Primitivu ko ji se uputio
prema njemu. Onda, "Ko je bio na strai gore na vrhu?" 357 "Karaei, ree Tilar iz peine. Ona je stajala s dve
pletenice jo sputene niz ledzia. "Tu je konjica, ree Robert Dordan. "Iznesite taj va prokleti
pukomitraljez gore." On u kako Pilar viknu u peinu, "Agustin". Onda ona udzie u peinu, a dva oveka
izidzioe trei, jedan je nosio pukomitraljez s njegove tri noge prebaene preko ramena, a drugi vreu
municije. "Idi gore s njima, ree Robert Anselmu. "Lezi iza Page 160

mitraljeza i dri mu vrsto noice, ree. Njih trojica trkom odoe tragom gore u umu. Sunce se jo nije bilo
pojavilo iznad vrhova planina, a Robert Dordan je stajao uspravljen, zakopavao pantalone i stezao pojas,
veliki pitolj mu je visio o konopiu sa runog zglavka. On stavi pitolj u futrolu za pojasom, odrei vor na
konopiu i napravi omu namakavi je preko glave. Jednom e te neko time udaviti, pomisli on. Pa, za to i
jeste. On uze pitolj iz futrole, izvue magazin, ugura u nj jedan metak iz niza metaka koji su se nalazili du
futrole i gurnu magazin nazad u pitolj. On pogleda kroz drvece onamo gde je Primitivo, drei konja za
uzde, izvlaio jahaevu nogu iz uzengije. Telo je visilo licem nadole i dok je on posmatrao, vide kako mu
Primitivo pretrauje depove. "Hodi ovamo, viknu on. "Dovedi konja." Dok je kleao obuvajui cipele sa
dzionovima od konopca, Robert Dordan oseti da se Marija oblaei se u daku naslonila na njegova kolena.
Ali sad u njegovom ivotu nije bilo mesta za nju. 358 Taj konjanik nije nita oceKivao, pomisii on. Nije iao za
konjskim tragom i nije bio dovoljno ni predostroan, a kamoli oprezan. Nije ak iao ni tragovima koji vode do
straarskog mesta. Mora da je bio u patroli koje su rasute po ovim brdima. Ali kad ga patrola ne nadzie doi
e ovamo po njegovom tragu. Ukoliko se dotle sneg ne rastopi, pomisli. Ukoliko se nita ne desi u patroli.
JBolje je da sidzie dole, ree on Pablu. Sad su se svi nalazili ispred peine, stajali tamo s karabinima i
granatama za pojasom. Pilar prui konu vreu prema Robertu Dordanu i on uze tri i stavi ih u dep. On se
zavue u peinu, nadzie svoja dva daka, otvori onaj u kome se nalazila strojnica, izvue cev i kundak
zakai za prednji deo i stavi jedan magazin unutra, a tri u dep. Onda zakljua dak i uputi se ka izlazu.
Imam oba depa puna tekih stvari, pomisli on. Nadam se da e avovi izdrati. On izidzie iz peine i ree
Pablu. "Ja idem gore. Ume li Agustin da rukuje ovim oru* jem." "Da, ree Pablo. Posmatrao je kako
Primitivo dovodi konja. "Mira qu caballo, ree, "Gle, kakav je to konj." veliki sivi konj se znojio i malo drhtao i
Robert Dordan ga lupnu po pleima. Staviu ga sa ostalima, ree Pablo. "Ne, ree Robert Dordan. "On je
ostavio trag dovde. Mora i da izidzie odavde." "Istina, sloi se Pablo. "Ja u izjahati s njim odavde i sakriu
ga i vratiti se kad se sneg otopi. Ima danas dobru glavu, Ingles." 359 "rosaiji neKoga clole, ree Robert
Dordan. "Mi moramo gore." "Nije potrebno, ree Pablo. "Konjanici ne mo gu doi tim putem. Ali mi moemo
da se povuemo ovuda i jo na dva druga mesta. Bolje je da ne ostavimo nikakve tragove u sluaju da opet
dodziu avioni. Daj mi botu s vinom, Pilar." "Da ode i da se napije, ree Pilar. "Evo ti, uzmi ovo umesto nje."
On prui ruku i stavi dve granate u depove. "Que va, da se opijem, ree Pablo. "Situacija je ozbiljna. Ali daj
mi botu. Ne volim da to radim ivei o vodi." On prui ruku gore, dohvati uzde i baci se na sedlo. Nasmeja se
i potapa nervoznog konja. Ro bert Dordan ga vide kako s Ijubavlju trlja nogu o bok konja. Page 161

"Qu caballo mas bonito, ree on i ponovo potapa velikog sivog konja: "Que caballo mas hermoso, hajde.
to pre ode odavde, to bolje." Sagnu se i izvue iz futrole laganu automatsku puku koja je imala cev na
hladzienje, u stvari strojnicu koja je mogla da se puni pitoljskim mecima od 9 mm, i pogleda je. "Gledaj kako
su naoruani, ree. "Moderna konjica." "Evo ti tamo moderne konjice gde lei licem na zemlji, ree mu
Robert Dordan. "vamonos." "Ti Andres, osedlaj konje i dri ih u pripravnosti. Ako uje pucnjavu, dovedi ih
gore u umu, iza procepa. Dodzii sa onijem, a enama predaj ko nje na uvanje. Fernando, pobrini se da se
i moji dakovi donesu. Pre svega pazi da se dakovi paIjivo prenesu. A ti, Pilar, postaraj se i ti za dako ve,
rece on rnar. "rroven aa 11 su uuvcu vamonos, ree on. "Da krenemo." "Marija i ja emo pripremiti sve za
odlazak, ree Pilar. Onda klimnuvi glavom Robertu Dordanu ree, "Gledaj ga, Pablo je sedeo na sivom
konju kao to sede pastiri stisnuvi ga butinama, kad je stavljao magazin u automatsku puku, konj rairi
nozdrve. "Gledaj ta konj znai za njega." ,JDa bar imam onda dva konja, ree Robert Dordan sa arom.
f,Opasnost je ovaj tvoj konj "Onda mi daj mazgu, nasmei se Robert Dor "Svuci mi toga, ree on Pilar i
mahnu glavom prema mestu gde je ovek leao potrbuke u snegu. "1 donesi mi sve, sva pisma i hartije, i
stavi ih u spoljni dep moga daka. Sve, razume?"Da "vamonos, ree on. Pablo je jahao napred, a dva
oveka su ila za njim jedan za drugim, da ne bi ostavljao trag u snegu. Robert Dordan je nosio
pukomitraljez drei ga rukom za prednji deo cevi. Kad bi za nj vredela ista municija koja vredi i za oruje
to je bilo na sedlu. Ali ne vredi. Ovo je nemaki puko mitraljez. Ovo je bilo Kakinovo oruje. Sunce je sada
izlazilo iznad planina. puhaoje topao vetar i sneg se topio. Bilo je to divno jutro kasnog prolea. Robert
Dordan je pogledao unazad i video Mariju kako stoji sa Pilar. Onda potra tragom za njim. On zastade iza
Primitiva da porazgovara s njom. 360 361 "Ti, ree ona. "Mogu li poi s tobom?" "Ne. Pomozi Pilar." Ona
podzie s njim i uhvati ga pod ruku. "Ja idem." Ona je i dalje ila neposredno iza njega. ja bih mogla da drim
noice pukomitraljeza kao to si naredio Anselmu." "Ti nee drati noice. Ni one na pukomitraIjezu ni ma
koje druge." Hodajui pored njega ona prui ruku i stavi mu je u dep. ,gde si, ree on. "Ali dobro pazi na
svoju venanu spavau koulju." Poljubi me, ree ona, "ako ve ide. Ti si bestidna, ree on. "Da, ree ona.
"Potpunof "vrati se sad nazad. Ima mnogo posla. Moda emo se i boriti ovde ako oni budu poli za tragom."
"Ti, ree ona. "Da li si video ta je nosio na grudima?"Jesam. Zato?" "To je bilo sveto srce." Page 162

"Da. Svi iz Navare ga nose." "1 ti si pucao u njega?" "Ne. Ispod njega. vrati se sad." "Ti, ree ona. "Sve sam
videla." "Ti nisi nita videla. Jednog oveka. Jednog oveka kako pada s konja. vete. vrati se." "Kai da me
voli." "Ne. Ne sada." "Ne voli me sad?" "Dejamos. vrati se. Covek ne moe cla istog trenutka radi sve to i
da voli." "Hou da drim noice pukomitraljeza i dok on bude priao hou da te volim, sve u istom trenutku."
"Ti si luda. vrati se nazad."Ja nisam luda, ree ona. "Ja te volim." "Onda se vrati natrag." "Dobro. Idem. Ako ti
mene ne voli, ja tebe volim dovoljno za oboje." On je pogleda i nasmei joj se razmiljajui. "Kad uje
pucnjavu, ree on, "dodzii s konjima. I pomozi Pilar oko mojih dakova. Moda nee nita da bude. Nadam
se da nee." "Idem, ree ona. "Gledaj kakvog konja Pablo jae." veliki sivi konj se kretao napred stazom. Da.
Ali idi." "Idem." Njena pesnica vrsto stisnuta u njegovom depu, snano ga udari u butinu. On je pogleda i
vide da su joj suze u oima. Onda izvue pesnicu iz njegovog depa i vrsto mu ovi ruke oko vrata i poIjubi
ga. "Idem, ree ona., Me voi. Idem." On se okrenu i vide je kako stoji; prvo jutarnje sunce obasjavalo joj je
zagasito lice i podia nu kosu, tamnu kao staro zlato. Ona die pesnicu prema njemu i okrenu se, i podzie
niz stazu sputene glave. Primitivo se okrete i pogleda za njom. "Da nema tako kratko podseenu kosu bila
bi sasvim lepa devojka, ree on. 362 363 " Da", ree Robert Dordan. On je razmiljao o neem drugom.
"Kakva je u postelji?" upita Primitivo. " Sta?" " U postelji." " Priuvaj ti usta." oo " ovek ne treba da se
vredzia kad -" " Ostavi se toga", ree Robert Dordan. On je razgledao poloaj. Glava XXII ree Robert
Doi> " Naseci mr, dan Primitii*rT " i donesi je tamo", ree on " Ne Agustinu. " Za1 Page 163

ert Dordan, " Preipesti ga onamo", ,a posle tako. Da ti pomognem., ,Ovtle", ree on, uski pravo obe strane.
onda unn. On pogHHtfei napolje kroz ugaonik, oameravajifCi visinu stena s " Mora citi dalje", repfeon.,
,vie Ainapred. Do-bro. Ovde. Takqg t}biti aoora, dok ga ne budemo smestili kako valja. Tu. Stavi kamnja
tamo. Evo jednog. StavKdrugi s te strane. Ostavi prostora da moe pomerati cev. Kamen nrora stajati dalje,
s te druge strane. Ansfelmo! Idr dole, do peine, i do-nesi mi sekiru. Brzo." " Zar nikad niste imali pravo
mesto za mitra-Ijez?" ree on Anselmu. " Uvek smo ga stavljali ovde." " Zar Kakin nije nikad rekao da ga
stavite tamo?" " Nije. Oruje smo dobili poto je on otiao." " Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje
njime?" " Ne. Doneli su ga nosai." " Kakav je to nain, zar se tako radi", ree Robert Dordan., ,Prosto su
vam ga doneli, bez ikakvih uputstava?" ,J)a. Kao to se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. etiri
oveka su ih donela. An-selrno ih je vodio." " udo da ih nisu izgubili, kad su etiri ove-ka morala da prelaze
liniju." " Tako sam i ja mislio", ee Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raunali s tim da se mogu
izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproveo." PTna kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii vao sam. Ja znam.
Pablo zna. Pri.mitivo zna.-*Ternando. Prouavali smo kako se ras/tavlja na delove i kako se posle sklapa
tamo u pe/ ini na stolu." ./ \ "Qvakvo oruj zanteva i irinu prostora za puvcafije. Tako da ln moe tui i sa
strane. vidi? Gle-daj sad. On vlada svim tim prostorom." " vidim", ree Agustin., ,Ali mi nikad nismo vo-dili
odbrambene borbe, izuzev kad je na grad bio zauzet. Pri napadu na voz vojnici su imali ma-quinu." " Onda
emo uiti svi zajedno", ree Robert Dordan., ,Ima nekoliko stvari na koje treba obra-titi panju. Gde je
Ciganin, on treba da je ovde?" 364 365 " Da", ree Robert Dordan. On je razmiljao o neem drugom.
"Kakva je u postelji?" upita Primitivo. " Sta?" " U postelji." " Priuvaj ti usta." oo " ovek ne treba da se
vredzia kad -" " Ostavi se toga", ree Robert Dordan. On je razgledao poloaj. Glava XXII ree Robert
Doi> Page 164

" Naseci mr, dan Primitii*rT " i donesi " Ne Agustinu. " Za1 " Preipesti ga onamo", ,a posle tako. Da ti
pomognem., ,Ovtle", ree on, je tamo", ree on ert Dordan, onda unn. On pogHHtfei napolje kroz uski
pravo obe strane. ugaonik, oameravajifCi visinu stena s " Mora citi dalje", repfeon., ,vie Ainapred. Do-bro.
Ovde. Takqg t}biti aoora, dok ga ne budemo smestili kako valja. Tu. Stavi kamnja tamo. Evo jednog.
StavKdrugi s te strane. Ostavi prostora da moe pomerati cev. Kamen nrora stajati dalje, s te druge strane.
Ansfelmo! Idr dole, do peine, i do-nesi mi sekiru. Brzo." " Zar nikad niste imali pravo mesto za mitra-Ijez?"
ree on Anselmu. 364 " Uvek smo ga stavljali ovde." " Zar Kakin nije nikad rekao da ga stavite tamo?" "
Nije. Oruje smo dobili poto je on otiao." " Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?" " Ne.
Doneli su ga nosai." " Kakav je to nain, zar se tako radi", ree Robert Dordan., ,Prosto su vam ga doneli,
bez ikakvih uputstava?" ,J)a. Kao to se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. etiri oveka su ih
donela. An-selrno ih je vodio." " udo da ih nisu izgubili, kad su etiri ove-ka morala da prelaze liniju." " Tako
sam i ja mislio", ee Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raunali s tim da se mogu izgubiti. Ali
ih je Anse jno dobro sproveo." PTna kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii vao sam. Ja znam. Pablo zna.
Pri-.mitivo zna.-*Ternando. Prouavali smo kako se ras-/tavlja na delove i kako se posle sklapa tamo u pe-/
ini na stolu." ./ \ "Qvakvo oruj zanteva i irinu prostora za puvcafije. Tako da ln moe tui i sa strane.
vidi? Gle-daj sad. On vlada svim tim prostorom." " vidim", ree Agustin., ,Ali mi nikad nismo vo-dili
odbrambene borbe, izuzev kad je na grad bio zauzet. Pri napadu na voz vojnici su imali ma-quinu." " Onda
emo uiti svi zajedno", ree Robert Dordan., ,Ima nekoliko stvari na koje treba obra-titi panju. Gde je
Ciganin, on treba da je ovde?" 365 "Ne znam.". " Gde, pobogu, moe da bude?" " Ne znam." Pablo je
projahao kroz prolaz i okrenuo se i jahao u krug po ravni na vrhu koja je predstavlja-la brisani prostor
pukomitraljeza. A onda ga je Robert Dordan video kako jae niz padinu po tra-govima koje je konj ostavio
kad je dojahao ovamo. Zaokrenuvi u levo nestao je izmedziu drvea. Nadam se da nee ba natrapati na
konjicu, pomisli Robert Dordan. Strah me je da bi mogli imati nevolje s njim. Page 165

Primitivo donese borovih grana i Robert Dor-dan ih zabode kroz sneg u raskravljenu zemlju i u luku ih savi
sa svake strane oruja. " Donesi jo", ree on., ,Moramo napraviti zak" lon za dva oveka koji e njime
rukovati. Ovo je dobro i moe da poslui dok ne dodzie sekira. Slu-aj", ree, ,ako uje avione isprui se,
gde bude, u senku stene. Ja u biti ovde kod oruja." Sad kada je sunce odskoilo i puhaotopao ve-tar, bilo
je prijatno na sunanoj strani stene. e-tiri konja, pomislio je Robert Dordan. Dve ene i ja, Anselmo,
Primitivo, Fernando, Agustin i, kako se do dziavola zvae, onaj drugi brat? To nas je os-moro. Ne uraunavi
Ciganina, to znai devet. Plus Pablo koji je otiao s konjem, to je deset. Zo ve se Andres, onaj drugi brat.
Plus drugi, Eladio, to znai deset. To znai ni pola konja na svako-ga. Tri oveka mogu drati ovaj poloaj, a
etvori-ca mogu otii. Ako raunamo i Pabla, pet. Jo ih dvojica ostaje. Trojica sa Eladijem. Gde je do dziavola on? 366 Bogzna ta e se danas desiti 1 Sordu ako ot-kriju tragove konja po snegu. Nezgodno je to
je sneg prestao da pada. Ali ovo, to se danas topi, moe da popravi stvari. Ali ne za Sorda. Strah me je da
je to suvie kasno da pomogne Sordu. Kad bismo danas mogli nekako da se provue-mo, da ne moramo da
se borimo, mogli bismo da izvedemo itavu stvar sutra sa ovim to imamo. Siguran sam. Moda ne dobro.
Ne onako kako bi trebalo, kako zamiljamo, ne onako kako bismo ina-e izveli; ali koristei svakog oveka,
izveli bismo. A samo da ne moramo danas da se borimo. Neka nam Bog bude u pomoi ako se danas
budemo mo-rali boriti. Ne znam gde bih u medziuvremenu naao bolje mesto da leim. Kad bi sad nekud
krenuli ostavili bismo tragove za sobom. Ovo je mesto dobro kao i svako drugo, i ako dodzie do najgoreg,
imamo uvek tri izlaza iz njega. Onda e pasti mrak i ma gde se nalazio u ovim brdima, mogu uvek i po
dnevnoj svetlosti prii mostu i dii ga u vazduh. Ne znam zato sarn se ranije toliko brinuo. Sada mi izgleda
prilino lako. Nadam se da e poslati avione na vre-me. Sutra je dan kad e se dii mnogo praine na putu.
Pa danas e biti ili vrlo zanimljivo, ili vrlo do-sadno. Hvala Bogu to smo izveli tog konja odav-de. ak i da
dojau dovde, ne, ne verujem da bi poli za tragovima ovamo. Pomislili bi da se njihov konjanik tu zaustavio,
i okrenuo u krug, i otili bi za Pablom. Pitam se samo kuda e ta stara svinja otii. Sigurno e ostaviti tragove
kao stari los koji luta i penjae se navie, i onda kad sneg okopni na367 pravie krug i vratiti se natrag. Taj
konj ga je stvarno izmenio. Dabome, mogao bi i da mugne zajedno s njim. Mogao bi da se pobrine za sebe.
On to i radi ve due vremena. Ne verujem mu vi-e nego oveku koji tvrdi da moe sruiti Mont Everest. ini
mi se da je zgodnije iskoristiti ove stene i izgraditi zaklon za oruje, nego da mu sad pravi-mo propisan leaj.
Ako jo kopamo mogu nas uh-vatiti sa sputenim pantalonama, u sluaju da na-idziu oni, ili da dolete avioni.
Izdrae ovde ovaj pu-komitraljez ovako kako je smeten, sve dok je po-trebno da izdri, a ja ionako ne
smem stupati u borbu. Ja moram da odem odavde i da ponesem materijal i poveu sa sobom Anselma. Ko
e osta-ti da nas zatiti dok se ne izvuemo, ako dodzie do okraja? Ba dok je posmatrao teren koji je
mogao da vidi, primeti Ciganina gde dolazi izmedziu stena s le-ve strane. Hodao je Ijuljajui se nemarno,
visoko u kukovima, s pukom Page 166

prebaenom preko ledzia; nje-govo tamno lice se osmehivalo, nosio je dva velika zeca, po jednog u svakoj
ruci. Nosio ih je drei ih za noge tako da su im se glave njihale. " Hola, Roberto", viknu on veselo. Robert
Dordan mu stavi ruku na usta i Ci-ganin pogleda zaprepaeno. On skliznu iza stene gde je Robert
Dordan uao pored pukomitralje-za zaklonjenog granjem. On unu i poloi zeeve na sneg. Robert
Dordan ga pogleda. " Ti hijo de la gran puta", ree on tiho., ,Gde si do dziavola bio?" 368 " Naiao sam na
trag", ree Ciganin., ,Obadva sam uhvatio. vodili su Ijubav na snegu." " A tvoje straarsko mesto?" " Pa
nisam ga napustio za dugo", Ciganin pro-aputa., ,ta se desilo? Je li uzbuna?" " Dola je konjica." "
Redios", ree Ciganin., Jesi je ti video?" " Jedan konjanik je ve u logoru", ree Robert Dordan., ,Doao je
na doruak." " Meni se uinilo da sam uo pucanj ili tako neto", ree Ciganin., ,Mleko mu njegovo. Je li ovuda proao." " Ovuda. Pored tvog straarskog mesta." " Ai, mi madre", ree Ciganin., ,Ba sam jadan i
nesrean ovek." " Da nisi Ciganin ja bih te ubio." " Ne, Roberto, ne govori tako. 2ao mi je. Sve zbog zeeva.
Pre zore uo sam mujaka kako tapka po snegu. Ne moe ni da zamisli kakve su sve bes-tidnosti radili. Ja
se uputim prema mestu odakle je dopirao um, ali oni su ve otili. Iao sam za tragom u snegu i naao ih
visoko i ubio oboje. Opi-paj kako su debeli za ovo doba godine. Pomisli samo ta e Pilar od njih napraviti.
Meni je ao, Roberto, isto koliko i tebi. Jeste li ubili konjani-ka?" " Qu tio", ree Ciganin laskajui
otvoreno., ,Ti si pravo udo." " Jesam tvoju mater!" ree Robert Dordan. Ali nije mogao da se ne nasmei
Ciganinu., ,Odnesi te 24 Ernest Hemingvej, Iv 369 tvoje zeeve u logor i donesi nam neto za doru-ak." On
izvue ruku i opipa zeeve koji su leali na snegu vitki, dugi, debelog krzna, dugih nogu i dugih uiju,
otvorenih okruglih tamnih oiju. " Debeli su", ree. " Debeli!" ree Ciganin., ,Ima svaki up masti na rebrima.
Nisam nikad ni sanjao da ima o.ak-vih zeeva." " Hajde", ree Robert Dordan " ,i vrati se brzo s dorukom i
donesi mi sva dokumenta koja su se nala kod onog requetea. Trai od Pilar da ti ih da." " Ne Ijuti se na
mene, Roberto?" " Ne Ijutim se, nego se gnuam to si mogao da naputa straarsko mesto. Zamisli da je
bio itav odred konjice?" " Redios", ree Ciganin., ,Kako si ti pametan." " Sluaj. Ne sme vie nikad ovako
da napusti straarsko mesto. Nikad. Ne govorim ja tek onako 0 streljanju." Page 167

" Dabome da ne govori. Ali, jo jedna stvar. Nikad se vie nee pruiti takva prilika sa zeevima. Nikad dok
sam iv." " Anda!" ree Robert Dordan. "1 pouri nazad." Ciganin uze oba zeca i spusti se niz stene, a
Robert Dordan je gledao otvorenu ravan i padine brda ispod sebe. Dve vrane su kruile iznad glave 1 onda
se spustile dole na jedan bor. Jo jedna vra-na im se pridrui i Robert Dordan, posmatrajui ih, pomisli: to
su moje strae. Dok su one mirne, niko se ne primie kroz drvee. Ciganin, pomisli on. On je stvarno jedno
nita. On nije uopte politiki razvijen, niti ima ikakve 370 discipline, niti se na njega uopte moe osloniti.
Ali mi je potreban za sutra. ve sam mu odredio dunost za sutra. udno je videti Ciganina u ratu. Trebalo bi
ih iskljuiti kao i svesne protivnike ra-ta. Oni nisu ni za ta. Ali svesni protivnici rata ni-su iskljueni iz ovog
rata. Nije niko iskljuen. On obuhvata sve i svakoga. Eto, tako je doao i ovamo, do ove lene bagre. Sad im
je tu. Agustin i Primitivo stigoe nosei bun i Ro-bert Dordan napravi dobar zaklon za automatsko oruje,
zaklon e sakriti pukomitraljez iz vazduha, a izgledati prirodan ako se gleda iz ume. On im pokaza gde da
smeste jednog oveka, visoko u ste-nama zdesna, odakle je mogao da vidi itavu oko-linu ispred sebe, a
drugog na mesto odakle je mo gao da gospodari jednim prolazom kojim se neko mogao popeti s leve strane.
" Ne pucajte, ako vidite ma koga s te strane", ree Robert Dordan., ,Baci kamen dole da nas upo-zori, mali
kamen, i daj nam signal pukom, ova-ko", on die puku i drae je iznad glave kao da se njome titi.,
,Ovako pokazuje broj", on die i spusti puku., ,Ako su sjahali okreni cev puke na dole. Ovako. Ne pucaj
dok ne uje da maquina pali. Kad puca s te visine, pucaj oveku u koleno. Ako uje da dvaput zviznem u
ovu pitaljku sidzii dole drei se zaklona i dodzii do stena gde se nalazi maquina." Primitivo die puku. "
Razumem", ree on., ,To je vrlo prosto." " Najpre baci mali kamen radi upozorenja i oz-nai pravac i broj.
Pazi da te ne primete." 371 " Da", ree Primitivo., ,Da li smem da bacim granatu?" " Ne, dok mdquina ne
zateke. Moe se desiti da konjica dodzie u potragu za svojim drugom, a i ne pokua da zadzie ovamo.
Mogu poi za Pablovim tragom. Mi neemo bitku, ukoliko je moemo iz-bei. Mi pre svega i iznad svega
elimo da je izbeg-nemo. Sad idi brzo gore." " Me voi", ree Primitivo, i pope se na visoke stene sa svojim
karabinom. " Ti, Agustin", ree Robert Dordan " ,koliko se ti razume u pukomitraljez?" Agustin une,
visok, crn, obrasla lica, utonu-lih oiju i tankih usta i velikih, od rada ogrubelih ruku. " Pues, da ga napunim,
da nianim, da pucam. Nita vie." " Ne treba da puca dok ne budu na udaljenosti od pedeset metara, i to
samo ako si siguran da e kroz prolaz prema peini", ree Robert Dordan. " Da. Dokle kad pridziu?" Page
168

" Do te stene." " Ako je s njima i oficir, pucaj najpre u njega. Onda okrei pukomitraljez na ostale. Pokrei
cev vrlo polako. Potreban joj je vrlo mali pokret. Nau-iu Fernanda kako se rukuje njim. Dri ga vrsto da ti
ne odskae i niani paljivo i nemoj opaliti vie od est metaka odjednom, ako ikako moe. vatra
pukomitraljeza zanosi. Ali svaki put pucaj u jednog oveka, pa onda niani sledeeg. Ako gadzia u oveka
na konju, pucaj mu u trbuh." 372 ,Jedan ovek treba da dri noice tako da pu-komitraljez ne odskae.
Ovako. I on neka ti puni mitraljez." ,A gde e ti biti?" ,Ja u biti ovde s leve strane. Gore, odakle mo-gu sve
da vidim i ja u ti tititi levu stranu ovom malom mLquinom. Ovde. Ako dodziu, moi emo ih sve pobiti. Ali ne
sme pucati dok ne pridziu vrlo blizu." "verujem da emo ih pobiti. Menuda matanza!" " Ali ja se nadam da
nee doi." " Da nije tvog mosta mogli bismo ovde napra-viti pokolj i onda otii odavde." " To nita ne bi
valjalo. To ne bi sluilo nie-mu. Most je deo plana na osnovu kog emo dobiti rat. To ne bi bilo nita. To bi
bio sitan dogadziaj. Jedno nita." " Qu va, nita. Jedan mrtav faist znai jedan faist manje." " Da, ali s tom
akcijom u vezi s mostom moe-mo osvojiti Segoviju. Glavni grad provincije. Raz-misli o tom. To e biti prvi
koji emo osvojiti." " Ti ozbiljno veruje u to? Da moemo zauzeti Segoviju?" Da. Ako most dignemo u
vazduh kako treba." " Ja bih voleo da ih ovde udesimo i da dignemo most." f,Ti ima veliki apetit", ree
Robert Dordan. On je celo vreme posmatrao vrane. Sad vide da jedna neto gleda. Ptica graknu i polete
uvis. Ali druga ostade i dalje na drvetu. Robert Dordan pogleda visoko na stene prema Primitivu. vide ga
kako posmatra prostor dole ispod sebe, ali nije da373 vao nikakve signale. Robert Dordan se nagnu napred i povue zatvara na pukomitraljezu, pregleda metke u okviru i gurnu zatvara. vrana je jo uvek
stajala na drvetu. Ona druga je iroko kruila nad snegom i onda se ponovo spustila. Na suncu i top-lom
vetru sneg je padao s optereenih borovih grana. " Pripremio sam ti pokolj za sutra ujutruv, re-e Robert
Dordan., ,Potrebno je unititi strau kod strugare." " Ja sam spreman", ree Agustin., ,Estoi listo." " Isto tako
i strau kod putareve kuice ispod mosta." " Jednu ili drugu ili i jednu i drugu", ree Agus-tin. " Ne obe strae.
Jer treba to da se uradi isto-vremeno", ree Robert Dordan. " Onda jednu", ree Agustin., ,ve odavno sam
se zaeleo neke akcije. Pablo nas je ostavio da pro-sto istrunemo ovde bez ikakve akcije." Anselmo dodzie
gore sa sekirom. " Hoe li jo grana?" upita on., ,Izgleda mi do-bro skriveno." " Ne grana", ree Robert
Dordan., ,Dva mala drveta, da ih pobodemo ovde i tamo da izgleda jo prirodnije. Ovde nema dovoljno
drvea da bi izgle-dalo stvarno prirodno." " Doneu ih." Page 169

" Odseci ih dobro, tako da im se posle panjevi ne vide." Robert Dordan u udare sekire u umi iza se-be.
On pogleda gore u Primitiva na stenama i po-gleda dole na borove na istini. Jedna vrana je jo 374 uvek
stajala tamo. Onda on u prvi visoki um bubnjave aviona koji dolazi. On pogleda navie i vi-de ga visoko,
siunog i srebrnog na suncu i u vi-sini neba izgledalo je jedva da se kree. " Oni nas ne mogu videti", ree
on Agustinu., ,Ali dobro je drati se dole. Ovo je drugi izvidziaki avion danas." " A oni jue?" upita Agustin. "
Oni su sad kao rdziav san", ree Robert Dor-dan. " Mora da su u Segoviji. Rdziav san eka tamo da
postane stvarnost." Avion se sad nalazio van pogleda, preko plani-na, ali se zvuk motora jo uvek uo. Kad
Robert Dordan pogleda, vide da je vrana poletela. Letela je pravo kroz drvee, bez grakta-nja. Glava XXIII "
Spusti se dole", apnu Robert Dordan Agu-stinu, i okrete glavu i mahnu rukom " ,dole, dole", Anselmu koji je
dolazio kroz procep nosei bor preko ramena kao boino drvce. On vide starca kako ispusti bor iza stene i
onda nesta medziu ste-nama, a Robert Dordan posmatrae otvoren pro stor ispred sebe prema umi. Nije
video nita, nije uo nita, samo je oseao kako mu srce udara i onda zau udar kamena o kamen i um
kamika koji se kotrlja, odskae, pada. On okrete glavu na-desno i gledajui gore vide Primitiva kako die i
375 sputa puku horizontalno etiri puta. A onda nije nita mogao da vidi izuzev belog prostora ispred sebe,
s krugom konjskih tragova, i umu pozadi. " Konjica", ree on tiho Agustinu. Agustin ga pogleda, a njegovi
tamni upali o-brazi se proirie u donjem delu kad se nasmeja. Robert Dordan primeti da se preznojava. On
pru-i ruku i stavi mu je na rame. Jo mu je tu bila ru-ka kad primetie etiri konjanika gde dolaze jaui iz
umice i on oseti pod rukom kako se Agustinu zgrie miii na ledziima. Jedan konjanik je jahao napred, a
tri su jahala za njim. Onaj prvi je pratio trag. Gledao je u zem-Iju dok je jahao. Ostala trojica su lepezasto ila
za njim kroz drvee. Svi su paljivo osmatrali. Ro bert Dordan oseti kako mu srce udara o zemlju pokrivenu
snegom dok je leao rairenih laktova i posmatrao ih preko niana na pukomitraljezu. ovek koji je bio na
elu jahao je tragom do mesta gde je Pablo napravio krug i onda zastao. Ostali dojahae do njega i svi se
zaustavie. Robert Dordan ih je jasno video preko plave eline cevi pukomitraljeza. video je lica tih Iju-di,
sablje koje su im visile, od znoja potamnele sa-pi konja, i kupaste pelerine kaki boje, i navarski nakrivljene
kaki berete. vodzia okrenu konja pravo prema otvoru u stenama gde je bilo smeteno oru-je, i Robert
Dordan vide njegovo mlado, od sun-ca i vetra preplanulo lice, njegove nablizu usadziene oi, orlovski nos i
suvie dugu klinastu bradu. Sedei tamo na konju kome su grudi bile okre-nute prema Robertu Dordanu - a
imao je vrlo vi-soku glavu - a s desne strane sedla mu je iz futro376 le strao kundak male automatske
puke, vodzia po-kaza prema otvoru gde se nalazio Page 170

pukomitraljez. Robert Dordan zabi laktove u zemlju i zagle-da se du cevi u etiri jahaa koji su se
zaustavili na snegu. Trojica su imala izvadziene automatske puke. Dvojica su ih nosila preko jabuke na
sedli-ma. Trei je sedeo na konju s pukom prebaenom udesno, tako da mu se kundak oslanjao o kuk.
Teko da si ih ikad video na takvom rastoja-nju, pomisli on. Bar ih ne moe videti du cevi ovakvog oruja.
Obino se podigne zadnji nian i oni izgledaju kao minijature od Ijudi i ima mnogo muke da do njih dobaci,
ili ti dodziu trei, talasa-jui se, trei, i tue vatrom u padinu ili brani neku ulicu, ili gadzia u prozore; ili ih
vidi daleko kako maruju putem. Samo kad su u vozu vidi ih ovako. Samo su onda oni ovakvi, i sa etiri
metka ih moe razjuriti. Kroz niane, na ovoj razdaljini, ine ti se dvostruko veliki. Ti, pomisli on, gledajui
muicu prednjeg niana sada vrsto smetenog u rezu stranjeg niana, vrh muice se sad nalazio u centru
grudi njihovog vodzie, malo udesno od pur-purne oznake koja je blistala u jutarnjem suncu na pelerini kaki
boje. Ti, pomisli on, mislei sad na panskom i pritiskujui prstima napred osigura da bi zadrao eventualnu
brzu, udarnu, smrtonos-nu navalu vatre iz pukomitraljeza. Ti, pomisli on ponovo, ti si sad mrtav u svoj svojoj
mladosti. I ti, pomisli, i ti. Ali samo da se to ne desi. Samo da se ne desi. On oseti kako Agustin pored njega
htede da kalje, oseti kako se suzdra, kako se gui i guta. Onda, dok je gledao du uljano plave cevi, kroz
ot377 vor izmedziu grana, s prstom jo uvek pritisnutim o osigura, vide vodziu kako okrete konja i uputi se
prema umi kuda je vodio Pablov trag. Ostala et-vorica krenue u kasu za njim i Agustin tiho ree "
,Cabrones!" Robert Dordan se okrenu prema stenama gde je Anselmo ostavio drvo. Prema njima je
izmedziu stenja dolazio Ciganin Rafael, nosei platnene bisage i puku prebaenu preko ledzia. Robert
Dordan mu mahnu rukom da se sakrije i Ciganin se izgubi iz vida. " Mogli smo ubiti svu etvoricu", ree
Agustin mirno. Bio je sav mokar od znoja. " Da", proapta Robert Dordan., ,Ali da smo pucali ko zna ta se
moglo desiti?" Ba u tom trenutku on eu kako se opet kamen kotrlja i obazre se brzo unaokolo. Ali obojica, i
Anselmo i Ciganin, se nisu mogli videti. On pogleda na runi sat, pa onda gore gde je Primitivo dizao i
sputao puku, kako mu se uini, beskrajno mno go puta. Pablo je krenuo pre etrdeset pet minuta, pomisli
Robert Dordan, i tada u buku itavog od-reda konjice koji se pribliavao. " No te apures", proapta on
Agustinu., ,Ne bri-ni. Proi e kao i ostali." Oni se pojavie u kasu na ivici ume, u koloni po dvoje, dvadeset
Ijudi na konjima, naoruani i u uniformama kao i prethodni, sablje su im se Ijulja-le, a karabini bili u futrolama;
a onda zamakoe u umu kao i ostali." " Tu ves?" ree Robert Dordan Agustinu., ,vi-di?" ,JMnogo ih je",
ree Agustin. 378 "5 ovima bismo morali da se nosimo da smo one prve unitili", ree Robert Dordan vrlo
tiho. Srce mu se sad smirilo, a koulja mu je bila mokra na grudima od snega koji se topio. Imao je osea-nje
upljine u grudima. Sunce je blistalo u snegu koji se sad brzo to-pio. I on je video sneg kako se upljika
neto dalje od debla drveta ba ispred oruja, pred njegovim oima, Povrina snega je Page 171

postajala vlana i ipkasto krhka poto je toplota sunca rastapala gornji sloj, a toplota zemlje isparavala se
toplo kroz sneg koji je leao na njoj. Robert Dordan pogleda gore na straarsko mesto Primitiva, i vide ga
kako im daje signal " ,Ni-ta", ukrtajui svoje ruke sa dlanovima nadole. Anselmova glava se pojavi iznad
stene i Robert Dordan mu mahnu da pridzie. Starac se vukao od stene do stene, dok nije dopuzao i pruio
se po zem-Iji iza pukomitraljeza. " Mnogo ih je", ree on., ,Mnogo." ,J)rvee mi vie ne treba", ree Robert
Dor-dan. "Nema vie potrebe da poumljavamo zemlji-te/f Anselmo i Agustin se nasmeie. " Ova
kamuflaa je dobro uspela i bilo bi opas-no sada saditi drvee, jer se ti Ijudi mogu vratiti, a moda nisu glupi."
On oseti potrebu da razgovara to je kod nje-ga bio znak da je ono bila vrlo velika opasnost. U-vek je znao
koliko je rdziava situacija po jaini elje da o tom posle razgovara. " Dobar je ovo zaklon a?" ree on. 379 "
Dobar", ree Agustin., ,Do dziavola sve to fais-tiko dobro. Mogli smo ih svu etvoricu pobiti. Je-si li video?"
ree on Anselmu. " video sam.". *o " Ti", ree Robert Dordan Anselmu., ,Ti mora otii do jueranjeg
poloaja, ili do nekog drugog koji sam izabere, da kao jue posmatra put i da-je izvetaje o pokretu na
putu. ve smo zakasnili s tim. Ostani do mraka. Onda dodzii i poslaemo ne-kog drugog da te zameni." " A
tragovi koji e ostati iza mene?" " Podzii s donje strane, im se otopi sneg. Put e biti kaljav od snega. Obrati
panju da li je pro-lo mnogo kola i da li u blatu na putu ima mnogo tragova od tenkova. To je jedino to ti
moemo re-i, dok ne ode i dok ne osmatra." " S tvojim doputenjem?" upita starac. " Svakako." " Ako
dozvoljava, zar ne bi bilo bolje da ja odem u La Granhu i da se raspitam ta se tamo deavalo prole noi, i
da nadziem nekog ko e po-smatrati stvari onako kako si ti mene uio da ih posmatram. Takva osoba bi
mogla da da izvetaj veeras, ili bolje ja bih mogao ponovo ii po iz-vetaj u La Granhu." " Zar se ne plai
da susretne konjicu?" " Kad se sneg otopi, ne." " Imamo li nekog takvog u La Granhi?" " Da. Imamo. Bila bi
to jedna ena. Ima raznih ena od poverenja u La Granhi." " verujem", ree Agustin., ,Ima ih vie, znam ja to,
i nekoliko njih koje slue za druge svrhe. Hoe li da ja odem?" 380 " Neka ide starac. Ti se razume u
pukomitra-Ijez, a dan jo nije proao." " Poi u kad okopni sneg", ree Anselmo., ,A sneg se sad brzo topi."
" ta misli, ima li izgleda da uhvate Pabla?" upita Robert Dordan Agustina. ,JPablo je sila", ree
Agustin., ,Uhvate li Ijudi mudrog jelena bez pasa?" " Ponekad", ree Robert Dordan. " Ali Pabla nee", ree
Agustin., ,Oigledno je on samo dziubre od onog to je nekad Page 172

bio. Ali nije to onako, ba sasvim bez razloga, to je on jo iv i to se dobro osea u ovim planinama i to
moe na mrtvo da se napije, dok su mnogi nastra-dali pored plota." ,Je li on onako silan kao to se pria?" "1
mnogo silniji." JMije se ba pokazao naroito sposoban." " C6mo que no? Da nema velikih sposobnosti bio
bi mrtav prole noi. Meni se ini, Ingls, da ti ne razume politiku, niti gerilski nain ratovanja. U politici, i u
ovom drugom, glavna stvar je pro duiti ivot. Gledaj, kako je on sino sebi produ-io ivot. A koliku koliinu
balege je progutao i od tebe i od mene." Sad, kad se Pablo ponovo vratio jedinici, Ro-bert Dordan nije voleo
da govori protiv njega, i im je to izgovorio, poalio je to je rekao ono o njegovoj sposobnosti. Sam je znao
kako je Pablo sposoban. Pablo je bio onaj koji je odmah video ta u naredzienju za ruenje mosta ne valja.
Rekao je ono iz antipatije i im je kazao znao je da nije u pravu. To je zbog toga to posle ivane napreg381
nutosti mnogo pria. Zato odbaci to i ree Ansel-mu., ,A ui u La Granhu po danu?" " Nije to tako teko", ree
starac. Neu ui s vojnom muzikom." " Niti sa zvoncem oko vrata", ree Agustin., ,Niti e nositi zastavu." "
Kako e ui?" " Gore pa dole kroz umu." " Ali ako te uhvate." " Imam isprave." v " Imamo ih svi mi, ali onda
mora brzo da pro-guta one lane." " Mislio sam kako bi trebalo da nosimo malo slaice na njima", ree
Robert Dordan., Ja u le-vom depu nosim nae isprave. U desnom faisti-ke. Tako ovek nee doi u
zabunu, u sluaju opas-nosti." Mora da su svi osetili da je situacija bila vrlo opasna kad je vodzia patrole
pokazao prema ulazu, jer su sad svi vrlo mnogo priali. Suvie mnogo, pomisli Robert Dordan. " Ali sluaj,
Roberto", ree Agustin., ,Kau da vlada ide svakog dana sve vie udesno. Da u Re-publici vie ne govore
drue, nego senjor i senjora. Moe li pomerati depove?" " Kad se mnogo pomeri udesno, bie mi u
stranjem depu", ree Robert Dordan " ,a posle u ga priiti u sredinu." " Nek ti ostanu na koulji", ree
Agustin., ,Zar da dobijemo rat, a izgubimo revoluciju?" " Ne", ree Robert Dordan., ,Ali ako ne dobi-jemo
ovaj rat, nee biti ni revolucije, ni Republike, ni tebe, ni mene, ni niega do vrlo velikog carajoa." 382 " Tako i
ja kaem", ree Anselmo., ,Da mi treba da dobijemo rat." "1 da posle pobijemo sve anarhiste i komuniste i
itavu tu canalla-u izuzev dobrih republikanaca", ree Agustin. " Treba da dobijemo rat i da nikoga ne ubijamo", ree Anselmo., ,Mi treba da vladamo pravedno i da svi dele blagodeti prema tome koliko su se za njih
zalagali. I da oni koji su se borili protiv nas budu prevaspitani, da uvide svoju zabludu." " Moraemo da
streljamo mnoge", ree Agustin., iMnoge, mnoge, mnoge." On udari stisnutom akom desne ruke po dlanu
leve. " Ne treba da streljamo nikoga. ak ni vodzie. Da bi se vaspitali pomou rada." " Znam ja kako bih ih
zaposlio", ree Agustin, uze malo snega sa zemlje i stavi ga sebi Page 173

u usta. " Kako, zloo?" ree Robert Dordan. " Sa dva najsjajnija posla." ,J to?" Agustin stavi jo snega u
usta i pogleda po i-stini preko koje je odjahala konjica. Onda ispljunu rastopljeni sneg " ,vaia. Kakav je ovo
doruak", ree on., ,Gde je taj prljavi Ciganin?" "1 to?" ree Robert Dordan., ,Govori, ti ovee prljavog
jezika." " Da skau iz aviona bez padobrana", ree Agu-stin i oi mu zasijae., ,To za one do kojih nam je
stalo. A druge nabiti na vrhove koplja po ogra-dama." " Gadno je tako govoriti", ree Anselmo., ,Na taj nain
neemo imati nikad Republiku." 383 " voleo bih da plivam deset milja u jakoj supi napravljenoj od njihovih
cojones-a", ree Agustin. "1 kad sam video onu etvoricu tamo, i pomislio kako bismo ih mogli pobiti, bio sam
kao kobila u ogradi koja eka pastuva." " Ali ti zna zato ih nismo pobili?" ree Robert Dordan mirno. " Da",
ree Agustin., ,Da. Ali sam oseao potrebu kao kobila kad je raspaljena. To ne moe da zna kako je ako
nisi sam osetio." " Ti si se sav preznojio", ree Robert Dordan., ,Ja sam mislio da je to od straha." " Od
straha, da", ree Agustin., ,Od straha i onog drugog. A u ivotu nema nita jae od onog drugog." Da, pomisli
Robert Dordan. Mi to radimo hla-dno, ali oni ne rade, niti su ikad radili. To je nji-hov posebni sakrament.
Njihov stari sakrament koji su imali pre nego to je nova religija dola s drugog kraja Sredozemlja, onaj koji
nisu nikad naputali nego su ga samo potisnuli i sakrili da ga u ratovima i inkvizicijama ponovo iznesu. Ovo
je narod auto dafea; akta vere. Ubijanje je neto to mora da se radi, ali na svet je drukiji pri tom od
njihovog. A ti, pomisli on, tebe to nije iskvarilo? Ti to nisi radio ni u Sijeri, a? Ni u Useri? Niti itavo vreme u
Estramaduri? Nikad? Que va, ree on samom se-bi. A pri dizanju svakog voza? Prestani da izmilja neku
sumnjivu literatura o Berberima i Ibercima i priznaj da si i sam eleo da ubija kao to svi vojnici od zanata
ponekad uivaju u tom, pa govorili o tom istinu ili lagali. Anselmo to ne voli, zato to je lovac a ne vojnik. 384
Nemoj ni njega idealizovati. Lovci ubijaju ivotinje, a vojnici Ijude. Nemoj se zavaravati, pomisli on. I stvarati
neku literaturu od toga. Proet si time ve dugo vremena. A nemoj nita izmiljati protiv Anselma. On je
hrianin. Neto to je vrlo retko u katolikim zemljama. Mislio sam da je to bio strah kod Agustina, po-misli
on. Onaj prirodni strah pre akcije. A bilo je i ono drugo. Dabome, moda se on sad razmee. Ali i dobar deo
straha. Oseao sam strah pod ru-kom. Pa, vreme je da prestane s prianjem. " Pogledaj da li je Ciganin
doneo neto za jelo", ree on Anselmu., ,Neka ne dolazi gore. On je bu-dala. Donesi sam. I ma koliko doneo,
poalji ga da donese jo. Gladan sam." Glava XXIv Sad je to bilo jutro kasnog maja, nebo je bilo visoko i
jasno, i topao vetar je Page 174

puhaoRobertu Dor-danu po pleima. Sneg se brzo topio i oni su do-rukovali. Svako je dobio po dva velika
sendvia sa mesom i kozjim sirom, i Robert Dordan svojim depnim noem krupno nasee luka i stavi ga
sa svake strane do mesa i sira, izmedziu oba komada hleba. " Dah e ti tako smrdeti da e dopreti kroz umu sve do faista", ree Agustin punih usta. " Daj mi meinu, isprau usta", ree Robert Dordan, a usta su
mu bila puna mesa, sira, luka i savakanog hleba. 25 Ernest Hemingvej, Iv 385 Nikad nije bio gladniji, i on
napuni usta vinom, koje je donekle imalo ukus smole sa meine, i proguta ga. Povue jo jedan gutljaj, diui
meinu uvis da mu vino curi duboko u grlo, dok je rukama dizao meinu ona dodirnu iglice borovih grana na
napravljenom zaklonu koji je prekrivao pukomi-traljez, a on nasloni glavu na borove grane, zabacu-jui je
unazad da bi mu vino teklo. " Hoe li i ovaj sendvi?" upita ga Agustin, pruajui mu ga preko
pukomitraljeza. " Neu. Hvala. Pojedi ga ti." " Ne mogu, nisam navikao da jedem ujutru." " Stvarno ga
nee?" " Neu. Uzmi ga." Robert Dordan ga uze i stavi u krilo dok iz bonog depa na kaputu gde su mu
stajale i gra-nate ne izvadi luk i ne otvori no da ga isee. On odsee tanak sloj koji se bio isprljao u depu,
onda odreza debelu kriku. Jedan spoljni kolut mu pade, on ga die, savi ga u krui i stavi ga u sendvi. "
Jede li uv k luka za doruak?" upita Agustin. " Kad ga imam." " Jedu li ga svi u tvojoj zemlji?" " Ne", ree
Robgrt Dordan., ,Tamo se smatra da to nije lepo." " To mi je drago", ree Agustin., ,Uvek sam smatrao da je
Amerika civilizovana zemlja." ta ti ima protiv luka?" " Miris. Nita drugo. Inae je kao rua." Robert
Dordan mu se nasmei punim ustima. " Kao rua", ree., ,Ba kao rua. Rua je rua, a ne luk." " Pripazi,
luk ti deluje na mozak", ree Agustin. 386 " Luk je luk je luk", ree Robert Dordan ve-selo, a, pomisli, kamen
je stena je ploa je ljunak je. " Isperi usta vinom", ree Anselmo., ,Ti si vrlo neobian, Ingles, velika je razlika
izmedziu tebe i poslednjeg minera koji je radio s nama." " Postoji jedna velika razlika." " Koja?" " Ja sam iv,
a on je mrtav", ree Robert Dor-dan. Onda pomisli: ta je s tobom? Zar se tako govori? Zar te jelo ini tako
aavo srenim? ta je s tobom, jesi li se opio od luka? Zar ti sad to toliko znai? Nikad ti nije mnogo
znailo, ree on sebi iskreno. Uvek si pokuavao da ti to mnogo znai, ali nikad nije. Nije potrebno da sebe
lae za Page 175

ovo vreme to ti preostaje. " Ne", ree on sada ozbiljno., ,To je bio ovek koji je mnogo propatio." ,iA ti? Zar ti
nisi patio?" " Ne", ree Robert Dordan., Ja sam od onih koji malo pate." "1 ja", ree Agustin., ,Ima Ijudi koji
pate, a ima ih koji ne pate. Ja patim vrlo malo." " Utoliko bolje", Robert Dordan ponovo nagnu meinu., ,A iiz
ovo jo bolje." " Ja patim zbog drugih." " Kao to moraju svi dobri Ijudi." >fAli zbog sebe vrlo malo." " Ima li
enu?" " Ali sad ima Mariju. 387 " udna stvar", ree Agustin., ,Otkako je dola kod nas, posle voza, Pilar je
drala strahovito odvo jeno od svih kao da je u karmelitskom manastiru. Ne moe ni da zamisli kako je
strahovito pazila na nju. A ti si doao i onda ti je predala poklon. Kako ti se to ini?" " Nije tako bilo." " 0nda
kako je bilo?" " Ona je nju predala meni na brigu." "1 tvoja briga je da se joder s njom celu no." " Sreom." "
Divan nain da se neko uva." " Ti ne moe razumeti da se neko moe uvati i na taj nain." " Da, ali tako je
mogao uvati i bilo koji od nas." " Nemojmo vie o tome govoriti", ree Robert Dordan., ,Istinski mi je do nje
stalo." " Istinski?" " Kao ni do ega na svetu." " A posle? Posle mosta?" " Poi e sa mnom." " Onda", ree
Agustin., ,vie da se ne govori o tom i neka vam je sa sreom." On die vinsku meinu i dobro povue, onda
je dodade Robertu Dordanu. " Jo neto, Ingles", ree on. "1 meni je bila draga." Robert Dordan mu stavi
ruku na rame., ,Mnogo", ree Agustin., ,Mnogo. vie nego to ovek moe i da pomisli.", ,Mogu da zamislim."
388 " Sluaj. Ja ti to potpuno ozbiljno govorim." " Kai." ,JFa je nisam nikad ni takao, niti sam ma ta imao s
njom; ali mi je bila mnogo draga. Ingles, nemoj s njom olako da postupa. Nije ona kurva zato to spava s
tobom." " Brinuu se za nju." " verujem ti. Nego jo neto. Ti ne razume kakva bi to devojka bila da nije bilo
revolucije. Tvoja odgovornost je velika. Ona je, istinski, mno go podnela. Ona nije kao mi." " Ja u se oeniti
njome." , Ne. To ne. To nije potrebno u vreme revolu-cije. Ali -" on klimnu glavom -, ,bilo bi bolje." ,Ja u se
njome oeniti", ree Robert Dordan i oseti kako mu se grlo stee dok je to Page 176

govorio., ,Meni je mnogo stalo do nje." " Docnije", ree Agustin., ,Kad bude zgodno. vano je imati nameru." "
Ja je imam." " Sluaj", ree Agustin., ,Ja govorim suvie mno-go o stvarima u koje nemam pravo da se
meam, ali, jesi li imao mnogo devojaka u ovoj zemlji?" JSfekoliko." " Kurvi?" " Poneke nisu bile." " Koliko?" "
Nekoliko." ,Jesi li spavao s njima?" 389 " Hou da kaem da se Marija u to ne uputa olako." " Ni ja." " Da
sam verovao da je drukije ubio bih te si-no dok si leao s njom. Ovde mi esto ubijamo zbog toga." "
Sluaj, drue", ree Robert Dordan., ,Sve je to bilo neozvanieno samo zbog nedostatka vreme-na. Ono
ega nemamo, to je vreme. Sutra se mora-mo boriti. Za mene to nije nita. Ali za Mariju i mene to znai da
moramo iiveti itav ivot u ovom vremenu." " A jedan dan i jedna no je kratko vreme", ree Agustin. " Da.
Ali postojalo je jue, i prola i pretprola no." " Sluaj", ree Agustin., JMogu li ti ja pomoi?" " Ne. Dobro
nam je." " Ako mogu ma ta da uradim za tebe i za onu podianu glavu -" Ne" " ixc-. " Zaista, postoji malo
ega to ovek moe da uini za oveka." " Ne. Postoji vrlo mnogo." " Sta?" " Bez obzira ta moe da se
desi u vezi s bit-kom, danas i sutra, imaj poverenja u mene i poslu-aj me, ak iako ti naredzienja budu
izgledala nepra-vilna." " Ja imam poverenja u tebe. Posle konjice i ot-kako si otposlao konja." " To nije nita.
vidi da mi radimo za istu stvar. Da dobijemo rat. Ako ga ne dobijemo sve drugo je 390 beskorisno. Sutra
imamo jednu vrlo vanu stvar. Zaista vrlo vanu. I imaemo bitku. U bici mora postojati disciplina. Jer mnoge
stvari nisu onakve kakve izgledaju. Disciplina mora poticati iz povere-nja i pouzdanja." Agustin pljunu na
zemlju. "Marija je jedno, a sve te stvari su drugo", re-e on., ,Ti i Marija treba da koristite ono vreme to imate
kao dva Ijudska bia. Ako mogu da ti pomog-nem, samo naredziuj. A to se tie sutranjih stvari pokoravau
ti se slepo. Ako je potrebno umreti za sutranju stvar, idem veselog i lakog srca." "Tako i ja oseam", ree
Robert Dordan., ,Ali ini mi zadovoljstvo da to ujem i od tebe." "1 jo vie", ree Agustin., ,Taj gore", on pokaza na Primitiva " ,je ponzdan. Pilar znai mnogo, mnogo vie nego to ti moe i da zamisli. Starac
Anselmo takodzie. I Page 177

Andres. I Eladio. vrlo miran, ali vrlo pouzdan ovek. I Fernando. Ne znam kako si ga ti ocenio. Istina da je
tei od ive. A puniji je dosade nego june koje vue kola putem. Ali se bori i radi kao to mu kae. Es mui
hombre! videe." ,Jmamo sree." " Ne. Imamo dvojicu slabih. Ciganina i Pabla. Ali El Sordova grupa je bolja
od nas koliko smo mi bolji od kozjih brabonjaka." " Onda je sve u redu." " Da", ree Agustin., ,Ali voleo bih da
je to od-redzieno za danas." "1 ja. Da se svri s tim. Ali nije." ,>Iisli li da e biti teko?" " Moe da bude." " Ali
ti si vrlo veseo sada, Ingles." 391 ffDa." "1 ja. Uprkos onog s Marijom i svega drugog." " Zna li zato?" " Ne."
" Ni ja. Moda zbog vremena. Dan je lep." " Ko zna? Moda zbog toga to emo ii u ak-ciju." " Misli da je
zbog toga", ree Robert Dordan., ,Ali ne danas. Nizata na svetu. Danas je moramo izbei po svaku cenu."
Dok je to govorio, zau neto. Neki um je do lazio iz daleka, jai od uma toplog vetra u drveu. Nije bio
siguran, drao je usta otvorena i sluao, pogledajui u Primitiva. Uinilo mu se da je neto uo, ali onda je to
nestalo. vetar je puhaou boro-vima i Robert Dordan se sav napregnu da uje. I u kako tiho dolazi s vetrom.
" To za mene nije strana nesrea", u Agustina kako govori., ,To to nikad neu imati Mariju, to nije nita. Ii
u s kurvama kao i uvek." " uti", ree on ne sluajui i leei pored njega, s glavom okrenutom u stranu.
Agustin ga odjed-nom pogleda. " Que pasa?" upita. Robert Dordan stavi ruku na usta i produi da slua.
ulo se ponovo. ulo se slabo, muklo, su-vo, i iz daleka. Sad vie nije bilo sumnje. Bilo je to precizno,
praskavo tektanje iz pukomitraljeza. u-lo se kao da je ispaljen paket za paketom minija-turnih praskavih
abica, negde u daljini, gotovo van domaaja sluha. Robert Dordan pogleda gore u Primitiva koji je sad
glavu drao uspravljenu, lice okrenuto pre392 ma njima, a ruku savijenu uz unu koljku. Kad je pogledao
Primitiva ovaj pokaza planinu prema naj-viem delu ovog kraja. " Bore se kod El Sorda", ree Robert
Dordan. " Qnda hajdemo da im pomognemo", ree Agu-stin., ,Skupi svet. vamonos." " Ne", ree Robert
Dordan " ,mi ostajemo ovde." Glava XXv Robert Dordan je pogledao prema osmatra-nici gde je Primitivo
stajao drei puku i pokazu-jui neto njome. On klimnu glavom, ali ovek je i dalje neto pokazivao, stavio
je ruku na uvo i onda uporno pokazivao kao da sam nije nikako mo-gao neto da shvati. Page 178

" Stoj pored oruja i dok nisi siguran, siguran, siguran da oni ba ovamo idu, nemoj pucati. A i onda ne pucaj
pre nego to budu kod onog buna", pokaza Robert Dordan., ,Razume li?" " Da; ali -" " Nikakvo ali.
Objasniu ti docnije. Idem do Pri-mitiva." " viejo, ostani tu s Agustinom pored pukomi-traljeza", govorio je
polako i bez urbe., ,Ne treba da puca pre nego to konjica pone stvarno da ula-zi ovamo. Ako se samo
pojave treba da ih ostavi na miru kao to smo ranije uradili. Ako bude mo-rao da otvori vatru, dri vrsto
noice i dodaj mu arere kad god mu se isprazne." 393 " Dobro", ree starac., ,A La Granha?" " Docnije."
Robert Dordan se pope preko vlanih sivih stena, i dok se verao po njima oseao je pod ruka-ma da su
vlane. Sunce je brzo topilo sneg po nji-ma. vrhovi kamenja su bili suvi, i dok se penjao gledao je okolo i
video borovu umu i dugu otvo renu istinu i nagib iza koga su stajale visoke pla-nine. Onda je stajao pored
Primitiva, u upljini, iz-medziu dva kamena, i mali, tamnoputi ovek mu re-e " ,Napadaju El Sorda. ta mi da
radimo?" " Nita", ree Robert Dordan. Ovde je jasno uo pucnjavu i kad je pogledao preko video je iza
udaljene doline, vrlo daleko, ta-mo gde se zemljite strmo dizalo, jedan odred ko njice kako je izjahao iz
ume i preao preko sne-ne padine jaui uzbrdo u pravcu vatre. vide na snegu tamni pravougaonik
dvostrukog reda konja i Ijudi kako se probija brdom. vide kako dvostruki red dodzie do na vrh bila, i onda
zadzie dalje u umu. " Mi moramo da im pomognemo", ree Primi-tivo. Glas mu je bio suv i ravan. ..To je
nemogue", ree mu Robert Dordan., ,Celo jutro sam to oekivao." " Kako?" " Oni su prole noi ili u
kradziu konja. Sneg je prestao da pada i oni su im uli u trag." " Ali mi treba da im pomognemo", ree Primitivo., ,Ne moemo ih ovako ostaviti same. To su nai drugovi." Robert Dordan stavi oveku ruku na rame. ,
Mi ne moemo nita da ura/Umo", ree on., ,Da moemo, ja bih uradio." 394 " Postoji mogunost da
stignemo tamo s gornje strane. Tuda moemo krenuti s konjima i sa dva oruja. Ovim dole i tvojim. Tako im
moemo po-moi." ,/Sluaj -" ree Robert Dordan. " Ovo ja sluam", ree Primitivo. Pucnjava se u u
isprekidanim talasima. Onda, kroz suvu pucnjavu pukomitraljeza, oni ue pra-sak runih granata, teak i
kao po vlanom. " Nastradali su", ree Robert Dordan., ,Nastra-dali su kad je sneg prestao da pada. Ako i
mi ode-mo tamo, propali smo. Snage koje imamo nije mo-gue rasparati." Sive dlake se najeie Primitivu
po vilicama, oko usana i po vratu. Ostali deo lica bio mu je pljo snat i taman, sa slomljenim pljosnatim nosom
i du-boko usadzienim sivim oima, i, posmatrajui ga, Ro-bert Dordan vide kako mu se ekinje gre na
uglo-vima usta i nie po grlu. " Sluaj", ree on., ,To je pokolj." " Ako su opkolili procep, onda jeste", ree R<>
bert Dordan., ,Moda je neko i uspeo da Page 179

se iz-vue." " Sad dok udaraju na njih, mogli bistno ih zao-bii i napasti od pozadi", ree Primitivo., ,Da podziemo nas etvorica sa konjima." "1 ta onda? ta e se desiti kad ih vi napad-nete od pozadi?" "
Pridruiemo se El Sordu." ,J)a umrete tamo. Pogledaj na sunce. Dan je dug." Nebo je bilo visoko i bez
oblaka i sunce ih je peklo u ledzia. Na junoj padini otvorene istine is395 pod njih sad su se ve videle
ogromne gole mrlje i sneg je popadao sa borova. veliko kamenje ispod njih, koje je bilo vlano dok se sneg
topio, sada se blago puilo na vrelom suncu. " Mora to da podnese", ree Robert Dordan., ,Nai que
aguntarse. U ratu se deavaju takve stvari." " AH zar mi nita ne moemo da uradimo? Stvarno?" Primitivo je
gledao u njega, i Robert Dordan je znao da mu veruje., ,Zar ne moe po slati mene i jo nekoga sa
pukomitraljezom?" " To bi bilo nekorisno", ree Robert Dordan. Onda mu se uini da je primetio neto to
je traio, ali to bee soko koji se pustio na vetru, pa onda digao iznad ivice najudaljenije borove ume., ,BUo
bi nekorisno da svi mi podziemo", ree Ba u tom trenutku pucnjava kao da se udvo-strui i kroz nju se u
tresak runih granata. " Oh, da im j.... majku", ree Primitivo u pot-punosti oseajui psovku, suze su mu bile
u oima i obrazi se grili., ,O, Boe i sveta device, j. ... im mleko njihove gadosti." " Umiri se", ree Robert
Dordan., ,Uskoro e se tui s njima. Eno, dolazi ena." Pilar se pela k njima, verui se s naporom izmedziu kamenja. Primitivo je stalno govorio " ,Majku im njihovu. O, Boe i sveta device, crkli da Bog da", i
ponav-Ijao to svaki put kad bi se kroz vetar ula pucnjava, a Robert Dordan je siao da pomogne Pilar da
sepopne. " Qu6 tal, eno", ree on, drei je za obe ruke i vukui je, dok se s mukom penjala na poslednji
veliki kamen. " Tvoj dogled", ree ona i zabaci kai dogleda preko glave., ,Tako, stie El Sorda?" " Da." "
Pobre", ree ona saoseajui., ,Jadni Sordo." Disala je teko zbog penjanja, dohvatila je ruku Roberta
Dordana i vrsto je stisnula u svojoj dok je posmatrala predeo. " Kako izgleda bitka?" " Rdziavo. vrlo
rdziavo." " 0njejodido?" " Jeste." " Pobre", ree ona., fiez sumnje zbog konja?" " verovatno." " Pobre", ree
Pilar., ,Rafael mi je ispriao celu tu novu govnariju o konjici. Koliko ih je bilo?" " Patrola i deo eskadrona."
Page 180

" Dokle su doli?" Robert Dordan pokaza gde se patrola zausta-vila i pokaza gde je pukomitraljez
sakriven. Sa mesta na kome su stajali mogli su ba da vide je-dnu Agustinovu izmu koja je provirila pozadi
iza zaklona. " Ciganin kae da su dojahali tako blizu da je cev oeala grudi konja na kome je jahao vodzia
pa-trole", ree Pilar., ,Kakva je to rasa! Tvoj dogled je bio u peini." ,Jeste li se spakovali?" " Sve to moe da
se ponese. Ima li vesti od Pabla?" 397 " Bio je za etrdeset minuta udaljen od konjice. Konjica je pola za
njegovim tragom." Pilar mu se nasmei. Jo je drala njegovu ru-ku. Sad je ispusti., ,Nee ga vie videti",
ree ona., ,Sad o Sordu. Moemo li mi ma ta da uradimo?" " Ne moemo nita." " Pobre", ree ona.,
,Mnogo sam volela El Sorda. Ti si siguran, siguran, da je on jodido?" " Da. video sam mnogo konjice." " vie
nego to je bilo ovde?" " Jo jedan pun odred koji je poao gore." " Sluaj samo", ree Pilar., ,Pobre, pobre
Sordo." Sluali su pucnjavu. " Primitivo je hteo da ode tamo gore", ree Ro bert Dordan. " Jesi li ti lud?"
ree Pilar oveku pljosnata lica., ,Kakvu vrstu locosa imamo mi ovde?" " Zeleo sam da im pomognem." " Qu
va", ree Pilar. , ,Jo jedan Zar misli da nee ionako ubrzo umreti ovde i tih nekorisnih putovanja?" Robert
Dordan pogleda u njeno krupno tamno lice sa visokim indijskim jagodicama, iroko usa-dzienim tamnim
oima i nasmejanim ustima sa te-kom gorkom gornjom,usnofn. " Treba da se ponaa kao ovek", j ce ona
mitivu., ,Kao odrastao " Nemoj se aliti sajmrtbm zovoljno., ,Ako ovek/|ma/ ma te-" //.- / " Onda treba da n
lar., ,Ti e i inae potrebe da to t 398 ree a\Ne A to svi mate. Ciganin je ima dovoljno za sve nas. Kakve
mi je samo prie ispriao." " Da si sama videla, ne bi to nazivala priom", ree Primitivo., ,To je bio vrlo
ozbiljan trenutak." " Qu6 va", ree Pilar., ,Neto konjice je doja-halo dovde i odjahalo. I svi vi od toga stvarate
he-rojstvo. Dotle smo, eto, pali sve zbog neaktivnosti." " A ni to sa Sordom nije ozbiljno?" ree Pri-mitivo sad
sa prezrenjem. videlo se da pati svaki put kad vetar donese zvuk pucnjave i eleo je ili da ode tamo da se
bori ili da bar Pilar ode odatle i ostavi ga na miru. " Total, que?" ree Pilar., ,Desilo se, pa se de-silo. Ne gubi
svoje cojones radi tudzie nesree." ,Jdi u govna", ree Primitivo., ,Ima tako glu-pih i surovih ena da ih ne
moe podneti." (|iJer ne mogu pomagati i podnositi Ijude koji labi za plodzienje", ree ona " ,ako Page 181

odavde ne mo guitfta da vidim, ja odlazim." Tad ba Robert Dordan u avion visoko iznad glave. On
pogleda gore i uini mu se da je visoko na nebu onaj isti izvidniki avion koji je video rano izjutra. vraao se
otud iz pravca gde su bile linije i kretao se prema uzvisini na kojoj se napadali El Sorda. " To je zloguka
ptica", ree Pilar., ,Hoe li se iz njega videti ta se tamo deava?" " Svakako", ree Robert Dordan., Ako
nisu slepi." Posmatrali su kako se srebrnasti avion kree gore visoko i ravnomerno na suncu. Dolazio je s
399 leve strane, videli su dva kruga svetlosti to su ih stvarale elise. " Lezite", rece Robert Dordan. Sad je
avion bio upravo nad njihovim glava-ma, senke su mu prelazile preko otvorene istine, a jaina zujanja
dostigla svoj zloslutni vrhunac. Pro ao je i uputio se ka vrhu doline. Posmatrali su ga kako ravnomerno ide u
svom pravcu dok ga ne iz-gubie iz vida, i onda ga ponovo videe kako se vraa u irokim sve nlim
krugovima, kako dvaput ijezava u pravcu Segovije. leda Pilar. Celo joj je bilo oznojeno, i ona zatres ilavom.
Donju usnu je sti-snula zubima. knii iznad visoravni Robert Dordan nasiiie kret Mz , Ako sluafe inuA "
Da, moj goj/pod Ciganin . (dala mods ti nikoga zarazitij strahom. Znaftb 4| mi /e to sam se suiie smp mi u
istom kollu.l' Onda , Dq>rdanu., ,Poslau joUeto?" 1, ,Zasad ne. igles", ree Pilar., ,Tvog poslala sam po
peur-ke da ihv prenmn sa zeevikiom. Sad imamo mnogo peurki pkj m mislila da danas pojedemo zeeve,
mada bi bolji bili sutra ili prekosutra." "1 meni se ini da je bolje da ih pojedemo", ree Robert Dordan; a
Pilar mu stavi svoju krup-nu ruku na rame, tamo gde mu je remen sa puko mitraljeza prelazio preko grudi, a
onda je prui i promrsi mu kosu prstima., ,Gle ti, Inglesa", ree Pi-lar., ,Poslau Mariju sa pucherom kad
budu sku-vani." Pucnjava iz daljine i odozgo gotovo se vie ni-je ula, sad se uo samo poneki pucanj.,
,Misli li da je gotovo?" upita Pilar., ,Ne", ree Robert Dordan., ,Prema zvuku koji smo uli oni su napali i bili
odbijeni. Sad bih re-kao da su ih napadai opkolili. Zauzeli su zaklone i ekaju na avijaciju." Pilar se obrati
Primitivu., ,Ti. ShvataS li da ni-sam imala nameru da te uvredim?" ", ,ia lo se", ree Primitivo., ,Progutao sam
ja od tebe i gorih stvari. Ti ima pogan jezik. Ali pri-pazi ta govori eno. Sordo je bio moj dobar drug." " A
moj nije?" upita ga Pilar., ,Sluaj ti, pljos-nata glavo. U ratu ovek ne moe da kae sve to osea. Imamo mi
dosta svoga i bez Sordovog." Primitivo je i dalje bio mrzovoljan., ,Trebalo bi da uzme kakav lek", ree mu
Pi-lar., ,Sad idem da spremim ruak." " Jesi li donela dokumenta onog requet?" upi-ta je Robert Dordan. "
Kako sam glupa", ree ona., ,Zaboravila sam. Poslau ti ih po Mariji." 400 26 Ernest Hemingvej, Iv 401 Page
182

Glava XXvI Avioni nisu stigli pre tri sata posle podne. Do podne se sneg potpuno otopio i stene su sada, na
suncu, bile vrele. Na nebu nije bilo oblaka i Robert Dordan je sedeo sunajui ledzia i itajui pisma ko ja su
se nalazila u depu mrtvog konjanika. S vre-mena na vreme bi prekinuo itanje, pogledao preko otvorene
padine prema ivici ume, pogledao gore prema visokom planinskom predelu, i vratio se i-tanju. Konjica se
vie nije pojavljivala. S vremena na vreme uo bi se zvuk hica otud iz El Sordovog logora. Ali samo
povremeno. Iz vojnih dokumenata koje je pregledao saznao je da je mladi bio iz Tafalje, u Navari, da je
imao dvadeset i jednu godinu, bio neoenjen i da je sin jednog kovaa. Bio je iz konjikog puka N, to je
iznenadilo Roberta Dordana, jer je mislio da se taj puk nalazi na severu. Bio je karlist, i na po-etku rata je
bio ranjen u borbi kod Iruna. verovatno sam ga video kako tri ulicama is-pred bikova na feriji u Pamploni,
pomisli Robert Dordan. U ratu, ree on samom sebi, nikad ne ubi-ja onog koga hoe da ubije. Pa, retko
kad, po pravi se on i produi da ita pisma. Prva pisma koja je proitao bila su vrlo for-malna, pisana vrlo
oprezno i doticala su se samo mesnih dogadziaja. Bila su od sestre i Robert Dor-dan je proitao da je u
Tafalji sve u redu, da je otac dobro, da je majka kao i obino, samo se po-nekad tui na bolove u ledziima, da
se nada da je i on dobro i da se ne nalazi u suvie velikoj opasno sti i da je srena to se tue protiv crvenih
da oslo402 bodi paniju od vladavine marksistikih hordi. On-da je sledila lista s imenima onih mladia koji
su poginuli ili su teko ranjeni od onog vremena kad mu je pisala poslednje pismo. Spomenula je deseto ricu
poginulih. To je prilino velik broj za mesto kao to je Tafalja, pomisli Robert Dordan. Pismo je bilo pisano u
vrlo pobonom duhu i ona se molila svetom Antoniju, blaenoj Devici od Pilara i drugim devicama da ga
zatite i neka on nikada ne zaboravi da njega titi i sveto srce Isu-sovo koje on, kako se nada, jo nosi uvek
na svome srcu i koje je bezbrojno puta - ovo je bilo podvu-eno - pokazalo da ima mo da zaustavi metak.
Zavravala je sa: uvek te voli tvoja sestra Kona. Ovo pismo je imalo malo umrljane ivice i Ro-bert Dordan
ga paljivo stavi uz vojne isprave i otvori drugo pismo pisano manje strogim rukopi-som. Pisala ga je
mladieva novia, njegova verenica, i bilo je mirno, formalno potpuno histerino zbog toga to je u opasnosti.
Robert Dordan ga je pro-itao i onda sva pisma zajedno stavio u stranji dep s ostalim papirima, ostala
pisma nije hteo da ita. Mislim da sam za danas izvrio svoje dobro de-lo, ree on sebi. Mislim da jesi,
ponovi. " ta si to itao?" upita ga Primitivo. " Dokumenta i pisma onog requete koga smo jutros ubili. Hoe
li da ih vidi?" " Ne umem da itam", ree Primitivo., ,Da li je bilo ita zanimljivo?" " Nije", ree Robert
Dordan. , ,Lina pisma." " Kako stvari stoje tamo otkuda je on? Moe li videti iz pisama?" 403 " Izgleda
dobro", ree Robert Dordan., ,Njego-vo mesto ima dosta gubitaka." On pogleda dole na zaklon za
pukomitraljez koji se bio malo pokva-rio pa su ga popravili kad se sneg otopio. Izgle-dao je dosta ubedljivo.
Onda pogleda preko predela. " Iz kog je mesta?" upita Primitivo. " Iz Tafalje", ree mu Robert Dordan. Page
183

U redu, ree on sebi. Zao mi je. Ako to uopte neto vredi. Ne vredi, ree on sebi. U redu, onda se ostavi
tog, ree on sebi. U redu, ostavio sam se. Ali nije to tako lako odbaciti. Koliko si ih ubio? upita se on. Ne
znam. Smatra li da ima pravo ma koga da ubije? Ne. Ali moram. Od onih koje si pobio koliko ih je stvarno
bilo faista. vrlo malo. Ali svi su oni neprijatelji ijoj snazi mi suprotstav-Ijamo nau snagu. Ali tebi se svidzia
svet iz Navare vie nego iz bilo kog drugog kraja panije. Da. I ti ga ubija. Da. Ako ne veruje sidzii dole u
logor. Zar ne zna da ne valja ubiti? Da. Ali ti to ipak radi? Da. I jo uvek veruje da je tvoja stvar apso lutno
ispravna? Da. U redu, ree on sebi neubedljivo, ali gordo. Ja verujem u narod i njegovo pravo da upravlja sobom onako kako eli. Ali ne treba da veruje u ubi-janje, ree on sebi. Moe to raditi zbog nunosti, ali ne
treba da u to veruje. Ako u to veruje onda je cela stvar neispravna. Ali ta misli, koliko si ih ubio? Ne
znam, jer nisam vodio o tom rauna. Pa, ipak, da li zna? Da. Koliko? Ne moe nikad sigurno znati koliko.
Pri dizanju vozova mnogo ih ubije? vrlo mnogo. 404 Ali to ne zna sigurno. Ali onih, za koje sigurno zna?
vie od dvadeset. A koliko je od tih bilo stvarnih faista? Dvojica za koje sam siguran. Za-to jer sam morao
da ih streljam kad smo ih zaro-bili kod Usere. I bio si ravnoduan prema tome? Da. Ali nisi ba ni voleo?
Nisam. Odluio sam da to vie nikad ne uradim. Izbegavao sam. Izbegavao sam da ubijam one koji su
nenaoruani. Sluaj, ree on sebi. Bolje da ovo presee. To ne valja ni za tebe, ni za tvoj posao. Onda opet
sam sebi ree, vidi? Zato to radi neto vrlo ozbiljno i ja moram da nastojim da ti to stalno razume.
Moram uvek da ti odravam bistru glavu. Jer ako ti sve u glavi nije apsolutno bistro, onda nema ni-kakvo
pravo da vri stvari koje vri, jer su onda sve one zloin i nijedan ovek nema pravo da oduz-me drugom
oveku ivot ukoliko to ne uradi zato da sprei da se jo gore stvari ne dese drugim Iju-dima. Zato raisti tu
situaciju i nemoj lagati sebe. Ali ja neu da zapisujem koliko sam Ijudi ubio, kao da su to trofeji, ili, da na
ogavan nain pravim zareze na puki, ree on sebi. Ja imam prava da ne vodim o njima rauna i imam prava
da ih zabora-vim. Ne, ree sebi. Ti nema prava da zaboravi ma ta. Nema prava da zatvara oi pred
time niti da to zaboravlja niti da to ublaava ili menja. Ne, ree on sebi. Postaje strahovito razmetljiv.
Nemoj se zavaravati, produi on. U redu, ree on sebi. Hvala na dobrim saveti-ma, a je li u redu to to volim
Mariju? Da, ree. 405 ak iako se po isto materijalistikoj koncepci-ji drutva ne veruje da postoji neto tako
kao to je Ijubav. Otkada ti uopte ima takvu koncepciju? upita se. Nisi je ni imao. Ne moe je ni imati. Ti
nisi pravi marksista, to i sam zna. Ti veruje u Slo-bodu, Jednakost i Bratstvo. Ti veruje u Zivot, Slo bodu i
Traenje Sree. Nemoj se nikad zavaravati da si neki dijalektiar. Dijalektika jeste za neke, ali nije za tebe. Ti
mora da je poznaje da ne bi bio kao neko derite. Mnoge stvari si zanemario da bi-smo dobili rat. Ako
izgubimo rat, Page 184

sve te stvari su propale. Ali posle moe odbaciti sve ono u ta ne veru-je. Ima mnogo stvari u koje ne
veruje i mnogo u koje veruje. I jo jedna stvar. Nemoj se nikad zavaravati da nekoga voli. veina Ijudi
nema sree da to ikad doivi. Ni ti sam to nisi nikad ranije doiveo, a sad jesi. Ono to ti doivljava sa
Marijom, pa bilo da potraje samo danas i jedan deo sutranjeg dana, ili da potraje itav jedan ivot, to je
najvea stvar koju moe da doivi Ijudsko bie. Bie uvek sveta koji e govoriti da to ne postoji zato to sam
to nikad nije doiveo. Ali ja ti kaem da je to istina i da ti to ima i da si srean, pa makar sutra umro.
Prestani s tim o smrti, ree on sebi. Mi tako ne govorimo. Tako nai prijatelji anarhisti govore. Kad god stvari
ne podziu dobrim tokom oni hoe neto da zapale i da umru. vrlo su udne psihe. vrlo udne. Eto, prolazi ti
ovaj dan, ree on sebi. Skoro e tri sata, i, malo pre ili posle dobiemo neto za jelo. Jo uvek pucaju na El
Sorda, to znai da su ga 406 opkolili i da vcrovatno ekaju da im dodzie jo Iju-di. Mada moraju napasti pre
mraka. * Interesuje me kako li je kod El Sorda. To nas sve eka, kad dodzie na nas red. Mislim da nije suvie veselo gore kod Sorda. Uvalili smo Sorda do-bro u sos sa tim konjima. Kako bi se to reklo pan-tki? Un
callejon sin salida. orsokak. verujem da bih iziao na kraj s njima. Mora odjednom, na pre ac da to uradi
i onda je sve brzo gotovo. Ali zar ne bi bilo divno boriti se bar jednom u ratu, gde bi, opkoljen, mogao i da se
preda? Estamos co pados. Opkoljeni smo. To je strani panini krik u ovom ratu. Jer iza tog sledi streljanje;
i to, ako si srean, da ne bude nita pre toga. Sordo nee imati tu sreu. Ni oni ako do tog dodzie. Bilo je tri
sata. Onda on u vrlo udaljeno zu-janje i pogledavi gore vide avione. Glava XXvII El Sordo je morao da
prihvati borbu na vrhu jednog brda. To brdo mu se nije svidelo kad ga je video, i inilo mu se da lii na raka.
Ali nije imao drugog izbora i im ga je iz daljine video, prihvatio ga je i u galopu pojurio prema njemu na
konju koji se naprezao s tekim pukomitraljezom na ledzii-ma; mitraljeska cev ga je udarala izmedziu
bedara, torba sa granatama Ijuljala mu se s jedne strane, a dak s pukomitraljeskom municijom odskakivao
je s druge strane, a Hoakin i Ignacio su se zaustav407 Ijali i pucali, zaustavljali i pucali, da bi on dobio u
vremenu i postavio pukomitraljez. Tada je jo bilo snega, snega koji je i bio nji-hova propast, i kad mu je
konj pogodzien, tako da je dahtao i polako se teturajui peo poslednjim de-lom strmine, prskajui sneg
svetlom krvlju koja je pri pulsiranju iktala, Sordo ga je vukao, prebaciv-i uzde preko svog ramena. Penjao
se to je bre mogao, dok su meci udarali u stene, sa dva daka koji su mu pritiskivali ramena, a onda,
drei ko-nja za grivu, prostrelio ga je brzo, veto i neno, ba gde je trebalo, tako da je konj s glavom
nadole zaepio rascep izmedziu dve stene. On je stavio ko nju na ledzia pukomitraljez tako da moe da
puca i ispalio je dva okvira metaka, i dok je pukomitra-Ijez tektao i prazne ahure se zarivale u sneg, i oseao se miris osmudziene dlake na nagoreloj koi na koju se naslanjala vrela cev, a on pucao na svakog ko je
nailazio uzbrdo, tako da ih je prisilio da se rasture i potrae zaklon, oseao je neku jezu u le-dziima, jer nije
znao ta se deava iza njega. Ali kad se i poslednjih pet Ijudi popelo na vrh brda, on ni-je vie oseao hladnu
jezu u ledziima i poe da te-di okvire s municijom, ostavljajui ih za Page 185

docnije kad mu budu ustrebali. Na padini brda nalazila su se jo dva mrtva konja i jo tri, tu, navrh brda.
Prole noi mu je uspelo da ukrade samo tri konja, a jedan je utekao kad su pokuali da ga uzjau
neosedlana u ogradi za konje, ba kad je otpoela prva pucnjava. Od petorice Ijudi koji su stigli navrh brda
tro jica su bili ranjeni. I Sordo je bio ranjen u list na nozi i na dva mesta na levoj ruci. Bio je vrlo edan, 408
rane su mu se hladile, i jedna rana na levoj ruci ga je vrlo bolela. A i glava ga je jako bolela i, dok je tu leao i
oekivao da naidziu avioni, razmiljao je o jednoj panskoj ali. Hai que tomar la muerte co-mo si fuera
aspirina", to znai " ,Morae uzeti smrt kao aspirin." Ali ovu poalicu nije izgovorio glasno. Nasmeio se
negde u unutranjosti svoje glavobolje i nelagodnosti koju je oseao kad god bi pomerio ruku, i pogledao je
oko sebe da vidi koliko Ijudi je ostalo od njegove druine. Pet Ijudi je lealo isprueno kao kraci petokra-ke
zvezde. Kolenima i rukama su se ukopali i na-pravili zatitne gomilice od kamenja i blata pred glavama i
ramenima. Koristei i taj zaklon povezali su pojedine zaklone gomilama kamenja i blata. Hoa-kin, kome je
bilo osamnaest godina, imao je elini lem kojim je kopao i dodavao blato. Do tog lema je doao kad su
digli voz u vaz-duh. Na lemu je bila rupa od metka i svi su mu se uvek rugali to ga dri. Ali on je ekiem
poravnao iskrzane ivice rupe to je nainio metak, uglaao ih i u rupu stavio komadi drveta, onda ga
odrezao i izravnao ga s metalom na unutranjoj strani lema. Kad su otpoeli prvi pucnji, on nabi lem na
glavu tako snano da ga je bolelo kao da mu je ne-ko nabio lonac na glavu, i za vreme poslednjeg tr-ka uz
strminu brda, poto mu je konj bio ubijen, dok su ga plua bolela, noge bile kao mrtve, usta suva, a meci
udarali, pratali, pevali, lem mu se uinio strahovito teak i kao da mu do prskanja stiska elo gvozdenim
obruem. Ali ga je i dalje drao. Sad je njime uporno kopao, s nekim, maini slinim, oajanjem. On jo nije
bio ranjen. 409 " Na kraju krajeva ipak neemu slui", ree mu Sordo svojim dubokim, grlenim glasom. "
Resistir i fortificar es vencer", ree Hoakin, ukoenih usta od suvoe, suvih zbog straha koji je nadmaavao
obinu edzi u borbi. To je bila jedna od parola Komunistike partije i znaila je " ,Izdri i uvrsti se, pa e
pobediti." Sordo pogleda dole niz padinu odakle je neki konjanik pucao iza jednog poveeg kamena. On je
jako voleo tog mladia i nije bio raspoloen za pa-role. " ta si rekao?" Jedan od Ijudi se okrenu od onog to
je gradio. Taj ovck je leao ispruen potrbuke i paljivo je pruao ruke da stavi jedan kamen na svoje
mesto drci bradu na zemlji. Hoakin ponovi parolu svojim suvim mladikim glasom prestavi za trenutak da
kopa. " Kako glasi poslednja re?" upita ovek koji je bradu drao na zemlji. " vencer", ree mladi.,
,Pobediti." " Mierda", ree ovek s bradom na zemlji. " Ima jo jedna parola koja ovde moe da se primeni",
ree Hoakin iznosei ih kao da su talis-mani., ,Pasionarija kae da je bolje umreti stojei nego iveti kleei."
" Mierda ponovo", ree ovek, a drugi ovek re-e " ,Mi smo na svojim trbusima, a ne na kolenima." " TL
Komunisto. Zna li ti da Pasionarija ima sina tvojih godina koji je u Rusiji otkako Page 186

je poeo pokret?" " To je la", ree Hoakin. 410 da je laao ree drugi., ,Miner s onim neobinim imenom mi
je to rekao. I on je pripa-dao tvojoj partiji. Zato bi lagao?" * " To je la", ree Hoakin., ,Ne bi ona uradila
takvu stvar da uva sina sakrivenog u Rusiji." " voleo bih i ja da sam u Rusiji", ree drugi Sordov ovek.,
,Hoe li me tvoja Pasionarija poslati sad odavde u Rusiju, ti komunisto?" " Ako toliko veruje u tu tvoju
Pasionariju ne-ka nas sad oslobodi s ovoga brda", ree jedan o vek koji je imao povezan kuk. " Faisti e to
uraditi", ree onaj to je drao bradu u blatu. " Ne govori tako", ree mu Hoakin. " Obrii mleko materine sise,
to ti je na usna-ma, i daj mi jedan lem blata", ree mu ovek s bradom na zemlji " ,Nijedan od nas nee
veeras videti kako sunce zalazi." " < El Sordo je razmiljao: ovo ima oblik ira. Ili oblik dojke mlade devojke
bez bradavice. Ili uzvi-enog kupastog dela vulkana. Nisi nikad video vul-kan, pomisli. Niti e ga ikad videti.
Ovo brdo je kao ir. Ostavi na miru vulkane. Sad je kasno za vulkane. 4 On vrlo paljivo pogleda preko ledzia
mrtvoga konja, ula se brza vatra iza jednog kamena dole, daleko na padini, i on u kako se meci mitraljeza
zarivaju u konja. Krijui se iza konja otpuza do nje-govih stranjih nogu i pogleda izmedziu njih i stene. Na
padini, neposredno ispred njega, nalazila su se tri lea tu gde su i pala kad su faisti pod zatitom mitraljeske
i pukomitraljeske vatre juriali, a on i ostali osujetili napad bacajui i kotrljajui rune 411 gr nate. Bilo je jo
leeva na drugim stranama br-da koje nije mogao videti. Nije bilo mrtvog prosto ra kojim bi napadai mogli
da se priblie vrhu i So rdo je znao da dogod budu imali municije i gra-naia, i dogod bude imao bar etiri
oveka, nee ga nioi proterati odatle izuzev ako donesu minoba-ca<b. Nije znao da li su poslali nekoga po
minobaca u ia Granhu. Moda i nisu, jer e sigurno, uskoro, doi avioni. Ima ve etiri sata otkako je leteo
tu-da izvidziaki avion. Ovo je brdo stvarno kao neki ir, pomisli Sor-do, a mi smo njegov gnoj. Ali mnoge
smo ubili kad su napravili tu glupost. Kako su samo mogli i po rnisliti da e nas tako osvojiti? Oni imaju tako
mo de rno naoruanje, da od samopouzdanja gube sva-ki zdrav smisao. On je jednom runom bombom koja se kotrljala i odskakivala niz padinu, ubio mla-dog oficira koji je predvodio napad, dok su pognu-ti dolazili
gore u trku. U utom svetlu i sivom urla-nju dima video je oficira kako se gnjura unapred ba tamo gde je sad
leao kao teki rasparan sve-anj stare odee, oznaavajui najdalju taku do koje je napad stigao. Sordo
pogleda na taj le i on-da nanie na ostale. Oni su hrabri, ali glupi Ijudi, pomisli on. Ali imaju toliko mozga da
nas ne napadaju dok avioni ne stignu. Ukoliko, razume se, ne dovuku minoba-ca<5 Sa minobacaem bi bilo
sasvim lako. Minoba-ca je normalna stvar i znao je da e svi umreti im minobaca stigne, ali kad je
pomislio na to da e doi avioni oseao se na tom brdu kao da je pot-puno bez odee, pa ak i bez koe. Ne
moe se o vek oseati vie go nego to se ja oseam, pomisli Page 187

412 on. U poredzienju s tim je i oderan zec pokriven kao medved. Ali zato da dovlae avione? Mogu nas lako odavde izbaciti bacaem. Ali oni su ponosni na svoje avione i verovatno e ih dovesti. Isto kao to su bili
gordi na svoja automatska oruja, zbog ega su i napravili onu ludost. Ali bez sumnje mora da su poslali po
baca.. Jedan od Ijudi opali. Onda povue zatvara i brzo ponovo opali. " tedi metke", ree Sordo. " Jedan
kurvin sin je hteo da se privue do onog tamo kamena", pokaza ovek. ,Jesi li ga pogodio?" upita ga Sordo s
mukom okreui glavu. ,JMisam", ree ovek. "Razbludnik se bacio una-zad." " Kurva nad kurvama to je
Pilar", ree ovek koji je drao bradu u blatu., ,Ta kurva zna da mi ovde ginemo." " Ona ne bi ovde bila ni od
kakve koristi", ree Sordo. ovek mu je to govorio pored uva na koje je uo, pa nije morao da okree
glavu., ,ta bi ona mogla tu da uradi?" " Da napadne te kurve s ledzia." " Qu va", ree Sordo., ,Oni su se
rasporedili oko itavog brda. Kako bi mogla da ih napadne? Ima ih oko sto pedeset. A sad moda i vie."
*, ,Ali kad bismo mogli da izdrimo do mraka", ree Hoakin. "1 kad bi Boi padao na Uskrs", ree ovek S
bradom u blatu. 413 "1 kad bi tvoja tetka imala cojones onda bi bila tvoj stric", ree mu drugi., ,Poalji po
tvoju Pasionariju. Samo nam ona moe pomoi." " Ja ne verujem to o njenom sinu", ree Hoa-kin., ,Ili, ako
se on nalazi tamo, sigurno se sprema za avijatiara ili tako neto." " Tamo se sakrio radi sigurnosti", rec mu
o vek. " Studira dijalektiku. Tvoja Pasionarija je bila tamo. Isto tako i Lister i Modesto i ostali. Onaj s udnim
imenom mi je to rekao." "1 treba da idu, i da ue i da se vrate da nam pomognu", ree Hoakin. "1 da nam
sad pomognu", ree drugi ovek., ,Neka nam sad pomognu sva ta glupa govna ruskih prevaranata." On opali
i ree " ,Me cago en tal; opet ga promaih." " tedi metke i ne priaj toliko, inae e vrlo oedneti", ree
Sordo., ,Nema vode na ovom brdu.", ,Dri ovo", ree mu ovek i okrenuvi se na stranu skide preko glave
uturicu koju je nosio obeenu o rame i dodade je Sordu., ,Operi usta, sta-ri. Mora da si mnogo oedneo
zbog tih rana.", ,Daj svima", ree Sordo. " Onda u ja prvi povui", ree vlasnik i povue dobar gutljaj pre
nego to predade konu uturicu ostalima. " Sordo, kad misli da e avioni naii?" upita ga ovek s bradom u
blatu. " Svakog asa", ree Sordo., ,Trebalo je da na-idziu ve i pre." " ta misli, hoe li ti kurvini sinovi opet
izvr-iti napad?" '\ 414 " Samo u sluaju da avioni ne dodziu." Smatrao je da nema potrebe da pria o
bacatu videe ionako kad baca dodzie. " Po onom to smo jue videli sam Bog zna da oni imaju mnogo
aviona." " vrlo mnogo", ree Sordo. Glava ga je mnogo bolela, a ruka mu se koi-la, tako da je svaki pokret
izazivao gotovo nepod-noljiv bol. On pogleda u svetlo, visoko, plavo nebo ranog leta, kad je Page 188

svojom zdravom rukom podigao konu vinsku uturicu. Imao je pedeset i dve godi-ne i bio je siguran da je
poslednji put to gleda to nebo. On se uopte nije plaio smrti, ali bio je besan to je uhvaen na tom brdu
koje je je$Uno moglo da se iskoristi kao mesto za umiranje. Samo da smo mogli da uzmaknemo, pomisli. Da
smo mogli da ih navedemo da krenu uz dugu dolinu, ili da smo mog-li da se probijemo preko puta, bilo bi sve
u redu. Ali on ovom iru od brda. Moramo ga koristiti to bolje moemo, a dosad smo ga dobro i koristili. Da
je znao koliko je Ijudi u istoriji moralo da koristi jedno brdo samo da na njemu umre, ne bi ga to nita
razveselilo, jer u takvom trenutku ka-kav je on sad proivljavao na Ijude obino nita vie ne deluje ono to
se drugima desilo pod sli-nim okolnostima, kao to enu, koja je udovica sve-ga jedan dan, ne tei kad joj
se kae kako su i dru-gim enama njihovi voljeni muevi umrli. Pa bilo da se plai ili ne, oveku je teko
prihvatiti smrt. Sordo je bio prihvatio, ali je nije bilo slatko prih-vatiti ni sa pedeset i dve godine i tri rane, pa
ak i kad si ovako opkoljen na brdu. / M ) 415 alio se s njome u sebi, ali je gledao nebo i udaljene planine, i
gutao vino, i nije je eleo. Ako se mora umreti, mislio je, a jasno da se mora, onda mogu da umrem. Ali ja to
mrzim. Umiranje nije nita, on nije imao nikakvu pred-stavu o tom, niti se tog u dui plaio. Ali ivot je bio ito
na padini brda to se talasa. Zivot je soko na nebu. Zivot je zemljani krag vode u praini vr-idbe kad
zrnevlje ispada, a slama leti. Zivot je konj izmedziu nogu i karabin uz jednu nogu i brdo, i dolina, i potok s
drveem du obala i daleka pa-dina doline s brdima pozadi. Sordo vrati uturu s vinom i klimnu glavom u
znak zahvalnosti. On se nagnu napred i potapa mrtvog konja po ledziima, tamo gde mu je cev pukomitraljeza oprljila kou. Jo uvek je oseao mi-ris opaljene dlake. Mislio je kako je tu drao uzdrh-talog
konja, dok su meci zvidali i prskali oko njih i iznad njih kao zavesa, i kako ga je paljivo pro strelio tano u
preseku unakrsnih linija izmedziu oi-ju i uiju. Onda, kad se konj sruio pao je i on iza njegovih toplih,
vlanih ledzia da bi stavio na nj oruje i otvorio vatru im oni podziu gore. " Eras mucho caballo", ree on, to
znai " ,Bio si sila od konja." El Sordo je sad leao na zdravoj strani i gle-dao u nebo. Leao je na gomili
praznih ahura, gla-vu mu je titila stena, a telo mu se nalazilo zaklo njeno konjem. Rane su mu se koile i
oseao je jak bol i bio je suvie umoran za svaki pokret. " Sta je s tobom, stare?" upita ga ovek do njega. "
Nita. Odmaram se malo." 416 i " Spavaj", ree drugi., ,Oni e nas probuditi kad dodziu." Ba tada neko
zavika sa podnoja padine. " Sluajte, banditi!" uo se glas iza stena gde se nalazio najblii
pukomitraljez., ,Predajte se sad, pre nego to vas avioni raznesu na komadie." " ta on to kae?" upita
Sordo. Hoakin mu ree. Sordo se okrete na stranu i primakne se tako da je sad uao ponovo iza pukomitraljeza. " Moda avioni i nee doi", ree on., ,Ne odgo varajte im i ne pucajte. Moda emo Page 189

ih navesti da nas ponovo napadnu." " Da ih malo vredziamo?" ree ovek koji je is-priao Hoakinu ono da je
sin Pasionarije u Rusiji. " Ne", ree Sordo., ,Daj mi tvoj veliki pitolj. - Ko ima veliki pitolj?" " Evo." " Daj mi
ga", kleei na kolenima on dohvati veliki Star pitolj kalibra 9 mm i ispali jedan hitac u zemlju pored mrtvog
konja; prieka, i onda opa-li etiri puta u neravnomernim razmacima. Onda saeka dok nije izbrojao
ezdeset, i opali zadnji me-tak pravo u le konja. Nasmei se i vrati pitolj. " Napuni ga", proapta " 4 svi da
drite jezik za zube i neka niko ne puca." " Bandidos!" povika glas iza stena. Na brdu je vladala tiina. "
Bandidos! Predaj se pre nego to te raznese-mo na komadie." " Zagrizaju", proapta veselo Sordo. Kad je
pogledao, jedan ovek je pomolio gla-vu iza stena. S brda nije niko pucao i glava se po27 Ernest Hemingvej,
Iv e/\ IA 417 novo povue. El Sordo je ekao posmatrajui, ali nita vie se nije desilo. On okrete glavu i
pogleda ostale koji su osmatrali svaki svoj sektor padine. Kad ih je pogledao, oni mu mahnue glavom. "
Neka se niko ne pomakne", proapta on. " Sinovi kurvini", zau se opet glas iza stene. " Crvene svinje. vi,
to matere silujete. vi, to pijete mleko otaca." Sordo se osmehnu. uo je uvrede koje su urla-li, okrenuvi
zdravo uvo prema njima. Ovo je bolje nego aspirin, pomisli. Koliko emo ih na ovo uhva-titi? Mogu li zaista
biti tako blesavi? Glas je ponovo umukao i tri minuta niti su ta uli, niti su videli ikakav pokret. Onda se
snajper die iza stene koja je bila na stotinak metara dole na padini i opali. Metak pogodi u stenu i odbi se uz
otar fijuk. Onda Sordo vide kako jedan ovek, gotovo predvostruen, pretra iz svog zaklona iza stena
preko otvorenog zemljita do mesta gde se, iza velikog kamena, nalazio pukomitraljez i gde je bio sakriven
snajper. On se gotovo zagnjuri iza kamena. Sordo pogleda unaokolo. Oni mu dadoe znak da nema
nikakvog pokreta na drugim stranama padine. Sordo se zadovoljno nasmei i zatrese gla-vom. Ovo je deset
puta bolje od aspirina, pomisli on, i ekao je srean kako samo lovac moe da bude. Dole, u dnu padine,
ovek koji je pretrao od gomile kamenja do zaklona stene, razgovarao je sa snajperom. " Da li ti to
veruje?" " Ne znam", ree snajper. 418 " Bilo bi dosta logino", ree ovek, koji je bio oficir i zapovednik.,
,Opkoljeni su. Oni nemaju e-mu da se nadaju samo da umru." Snajper ne ree nita. " ta misli?" upita
oficir. Page 190

" Nita", ree snajper. " Da li si video ikakav pokret otkako su se uli pucnji?" " Nikakav, uopte." Oficir
pogleda na svoj runi sat. Bilo je deset do tri. " Avioni su morali stii pre jednog sata", ree on. Ba tada
upade i drugi oficir iza stene. Snajper se pomae da mu napravi mesta. " Ti, Pako?", ree prvi oficir., ,Kako
tebi ovo izgleda?" Drugi oficir se zapuhaotrei uzbrdo od mesta gde se nalazio pukomitraljez. " Po mom
miljenju to je trik", ree on. " Ali ako nije? Kako smeni izgledamo ekajui ovde i opsedajui mrtve Ijude." ,
Mi smo ve uradili neto vie nego smeno", ree drugi oficir., ,Pogledajte tu padinu." On pogleda na padinu
po kojoj su skoro do vr-ha leali rasuti leevi. S mesta sa koga je on po smatrao vrh brda, video je rasuto
kamenje, trbuh, isturene noge s potkovanim kopitama Sordovog ko-nja i svee blato nabacano kopanjem. "
ta je s bacaima?" upita drugi oficir. " Treba da budu ovde kroz jedan sat. Ako ne pre." " Qnda da ekamo
na njih. ve je bilo dosta gluposti." 419 " Bandidos!" povika odjednom prvi oficir sko ivi na noge i isturivi
glavu dobro iznad kame-na; vrh brda mu je izgledao blii dok je tako us-pravljen stajao., ,Crvene svinje!
Kukavice!" Drugi oficir pogleda snajpera i zatrese glavom. Snajper pogleda ustranu stisnutih usana. Prvi
oficir je stajao drei glavu sasvim iznad stene i ruku na drci pitolja. Grdio je i psovao sve one na vrhu
brda. Nita se ne desi. Onda on izidzie iza stene i stade tu, posmatrajui brdo. " Pucajte, kukavice, ako ste
ivi", povika on., ,Pucajte na oveka koji nema straha ni od jednog crvenog koji je rodzien iz utrobe velike
kurve." Poslednja reenica je bila suvie duga za vika-nje, i kad je dovrio lice mu je bilo crveno i podnadulo. Drugi oficir, mrav, suncem opaljen ovek, mir-nih oiju, tankih usta, s dugim usnama i ekinja-vih
upljih obraza, zatrese ponovo glavom. Onaj oficir koji je vikao izdao je naredzienje za prvi na-pad. Mladi
porunik koji je leao mrtav na padini bio je najbolji prijatelj ovog drugog porunika, Pa-ka Berenda, koji je
sluao kako kapetan vie oi-gledno vrlo uzbudzien. " To su svinje koje su streljale moju sestru i majku", ree
kapetan. Imao je crveno lice i plave brkove kao Britanac i neto nije bilo u redu s nje-govim oima. Kad si ih
posmatrao inilo ti se kao da se polako usredsredziuju. Onda povika " ,Crveni, kukavice!" i poe opet da
psuje. Stajao je sad potpuno izvan zaklona, i nianei paljivo, pucao je iz pitolja u jednu metu koja se na
vrhu brda videla, u mrtvog El Sordovog konja. 420 Metak die neto blata na petnaest metara ispod konja.
Kapetan ponovo opali. Metak pogodi u ste-nu i zviznu dalje. Kapetan je stajao i posmatrao vrh brda. Porunik Berendo je posmatrao le onog drugog poru-nika koji je leao odmah ispod vrha. Snajper je gledao u
zemlju ispred sebe. A onda pogleda u ka-petana. Page 191

" Nema gore nikog ivog", ree kapetan., ,Ti", ree on snajperu " ,idi gore i vidi." Snajper je gledao u zemlju.
Ne ree nita. " Zar me ne uje?" povika mu kapetan. " Da, kapetane", ree snajper ne gledajui ga. " Onda
ustani i idi." Kapetan je jo drao pi-tolj u ruci., ,uje li me?" JDa, kapetane." " Zato onda ne ide?" " Ne
mogu kapetane." " Ti ne moe?" Kapetan prisloni oveku pitolj uz mrava ledzia., ,Ti ne moe?" " Mene je
strah, kapetane", ree vojnik sa do stojanstvom. Porunik Berendo, posmatrajui kapetanovo li-ce i njegove
neobine oi, pomisli da e sad ubiti oveka. " Kapetane Mora", ree on. " Porunie Berendo?" ,>loda je
vojnik u pravu." " U pravu kad kae da se plai? U pravu kad kae da ne moze da izvri naredzienje?" " Ne.
Ali moda je u pravu kad kae da je to trik." " Oni su svi mrtvi", ree kapetan., ,Zar ne uje-te kad vam kaem
da su oni svi mrtvi?" " Mislite nai drugovi na toj padini?" upita ga Berendo., ,Slaem se." " Pako", ree
kapetan, ,ne budite budala. Zar smatrate da ste jedino vi voleli Huliana? Kaem vam da su crveni mrtvi.
Pogledajte!" On ustade, onda stavi obe ruke navrh stene i podie se gore, klekne nespretno i onda stade na
noge. " Pucajte", povika on stojei na sivoj granitnoj steni i mahnu obema rukama., ,Pucajte! Ubijte me!" Na
vrhu brda El Sordo je leao iza mrtvog ko nja i cerio se. Kakav svet, pomisli on. Smejao se, pokuavajui da
se uzdri, jer bi ga od smejanja bolela ruka. " Crveni" vikao je glas odozdo., ,Crvene nita-rije. Pucajte. Ubijte
me!" Sordo, kome su se grudi tresle, samo proviri is-pod konjskog podrepnika i vide kapetana kako sto ji
navrh stene i mae rukama. Drugi oficir je sta-jao sa strane. Sordo ne mogade odvojiti pogled i zatrese
glavom zadovoljno. " Pucajte u mene!" ree on tiho sebi., ,Ubijte me!" Onda mu se ramena opet zatresoe.
Smejanje mu je povredziivalo ruku i svaki put kad bi se na-smejao oseao je bol u glavi kao da e mu
prsnuti. Ali ga ponovo uhvati smeh kao neki gr. Kapetan Mora sidzie sa stene., ,Da li mi sad verujete,
Pako?" upita on Po runika Berenda. " Ne", ree porunik Berendo. 422 " Cojones!" ree kapetan., ,Ovde su
sami idioti i kukavice?" Snajper se ponovo paljivo sklonio iza stene i porunik Berendo je uao iza njega.
Kapetan, stojei na otvorenom pored stene, poe da dobacuje pogrde onima na vrhu brda. Ne postdji jezik
koji ima toliko psovki kao panski. U njemu postoje sve rei za prostakluke koji po stoje i na engleskom i
pored toga jo i rei i izrazi koji su u upotrebi samo u zemljama gde huljenje ide u korak s religijskom
strogou. Porunik Be-rendo je bio vrlo poboan katolik. A i snajper. Bi-li su karlisti iz Navare, i mada su
obojica psovali i hulili kad su bili besni, ipak su smatrali da je to greh i redovno su se ispovedali. Dok su sad
uali iza stene, posmatrali kape-tana i sluali ta vie, obojica su se Page 192

ogradziivala od njega i od onog to je on govorio. Nisu eleli da na savesti imaju takve rei onog dana kad im
se moe desiti da umru. Snajper je pomislio da takav nain govora ne moe da donese sreu. Tako govoriti o
Devici ne donosi sreu. On govori gore nego crveni. Hulian je mrtav, razmiljao je porunik Beren-do. Mrtav
na padini i to ovako lepog dana. A taj prljavog jezika stoji tu i hoe da navue jo vie nesrece svojim
huljenjima Kapetan sad prestade da vie i okrete se poruniku Berendu. Oi su mu izgledale udnije no ikad.
" Pako", ree on zadovoljno " ,vi i ja emo poi gore." " Ne idem ja?" " ta?" Kapetan opet izvadi svoj pitolj.
423 Mrzim Ijude koji stalno prete pitoljem, po-misli Berendo. Ne mogu da izdaju ni jedno naredzie-nje a da
se ne prihvate oruja. verovatno vade pi-tolj i kad idu u klozet i naredziuju sebi ta moraju da urade. " Ja u
ii ako mi naredziujete. Ali uz protest", ree Berendo kapetanu. " Onda idem ja sam", ree kapetan., ,Smrad
ku-kaviluka je suvie jak." Drei pitolj u desnoj ruci, koraao je upor-no uz padinu. Berendo i snajper su
ga posmatrali. Nije ni pokuavao da trai zaklon, gledao je pravo ispred sebe u stenje, mrtvog konja, svee
iskopano blato na vrhu brda. El Sordo je leao iza konja, do stene, i posma-trao kako se kapetan krupnim
koracima penje uz brdo. Samo jedan, pomisli on. Samo jednoga emo dobiti. Ali po tom kako govori mora da
je neka caza maior. Gledaj samo kako ide. Gle, ivotinje. Gledaj kako koraa. Taj je moj. Tog u povesti na
putovanje. Ovaj to sad nailazi ii e na isto puto-vanje kao i ja. Hodi ovamo, drue putnie. Hodi, koraaj.
Hodi, pravo ovamo. Hodi da dobije svo je. Hodi. Samo napred. Ne usporavaj. Hodi pravo ovamo. Hajde
samo kao to ide. Nemoj zastajati, obazirati se na one. Tako. Nemoj ak ni gledati do le. Produi samo s
pogledom unapred. Gle, on ima brkove. ta misli? Pustio brkove, ovek saputnik. Kapetan je. vidi mu
rukave. Rekoh ja da je on ca-za maior. Ima lice Engleza. Gle. Crveno lice, plava kosa i plave oi. Kape
nema, a brkovi su mu uti. I plave oi. Bledo plave. Bledo plave oi i s njima 424 neto nije u redu. Bledo
plave oi koje ne gledaju pravo. Dovoljno je blizu. Suvie blizu. Da, drue sa-putnie. Evo ti, drue saputnie.
On lagano pritisne obara pukomitraljeza, a ovaj ga triput udari po ramenu neravnomernim podskakivanjem
koje proizvodi trzaj ovog automat-skog oruja na tri noge. Kapetan je potrbuke leao na padini. Leva ru-ka
je bila ispod njega. Desna ruka u kojoj je drao pitolj bila mu je ispruena ispred glave. Odozdo, sa svih
strana padine, ponovo zapucae prema vrhu brda. uei iza stene, razmiljajui kako e sad, pod vatrom,
pretrati preko brisanog prostora, porunik Berendo u sa vrha brda, dubok, promukao glas El Sorda. "
Bandidos!" uo se glas., ,Bandidos! Pucajte! Ubijte me!" Leei na vrhu brda, iza pukomitra-Ijeza, El Sordo
se tako smejao da su ga gradi bo lele i da mu se inilo da e mu glava prsnuti. Page 193

" Bandidos", vikao je on zadovoljno., ,Bandidosl Ubijte me!" Onda je zadovoljno mahao glavom. Imamo
veliko drutvo za putovanje, pomisli on. Spremao se da uhvati i drugog oficira puko mitraljezom kad napusti
zaklon iza stene. Pre ili posle morae da ga napusti. Sordo je znao da odan-de ne moe da komanduje, i
mislio je da e mu se pruiti dobra prilika da ga ubije. Ba u tom trenutku ostali na brdu zaue zvu-ke
aviona. El Sordo ih nije uo. On je nametao puko mitraljez tako da vatrom moe obuhvatiti donju ivi-cu
stene i razmiljao je: kad ga primetim on e ve trati i mogu da ga promaim ako ne budem 3>a-Ijiv. Moglo
bi mi se desiti da celom istinom pu-cam iza njega. Morau pomerati puku za njim i ispred njega. Nastojau
da ga uhvatim jo tamo na ivici stene, pa da je pomeram ispred njega. Onda oseti kako ga neko dodirnu po
ramenu, okrenu se i vide sivo lice Hoakina, suvo od straha, i pogleda u pravcu u kom je on pokazivao prstom
i vide ka-ko tri aviona nailaze. U tom trenutku porunik Berendo izbi iza ste-ne i pognute glave i zabacujui
noge pretra nanie, preko padine, do zaklona od stene, iza koje se na-lazio pukomitraljez. Sordo je
posmatrao avione i uopte ga nije ni video. " Pomozi mi da ovo izvuem odavde", ree on Hoakinu, i mladi
izvue pukomitraljez izmedziu ko-nja i stene. Avioni su ravnomerno dolazili. Leteli su u ea-lonu i svakog
trenutka postajali su sve vei, a nji-hova buka sve jaa. " Lezite na ledzia i pucajte na njih", ree Sor-do.,
,Pucajte ispred njih kad naidziu." Posmatrao ih je itavo vreme., ,Cabrones! Hijos de puta!" govorio je on
brzo. " Ignacio!" ree on., ,Stavi pukomitraljez na ra-me mladiu. Ti!" ree Hoakinu., ,Sedi tamo i ne mii se.
uni. Nie. Ne. Jo nie." On je leao na ledziima i nianio kako su avioni nailazili. " Ti, Ignacio, dri mi ove
tri noice." One su se tresle na deakovim ledziima, a cev pukomitraljeza se tresla od drhtanja tela koje
Hoakin nije mogao 426 da savlada dok je kleao pognute glave i sluao hu-ku aviona koji su nailazili. Ignacio
je leao potrbuke, i dok je gledao go re na nebo, posmatrajui ih kako nailaze, skupi no ice obema rukama
i uvrsti pukomitraljez. " Sagni glavu", ree on Hoakinu., ,Prui glavu napred." " Pasionarija kae:, Bolje je
umreti na -'" go vorio je Hoakin sebi, dok je zujanje motora posta-jalo sve blie. Onda odjednom promeni i
poe " ,Zdravo Marijo, milosti puna, gospodin s tobom; blagoslovena si medziu enama i blagosloven je plod
utrobe tvoje, Isus. Sveta Marijo, majko boija, mo-li za nas grenike sad i u asu smrti nae, amen, Sveta
Marijo, majko boija", poe on, onda se brzo seti, kad je zujanje postalo neizdrljivo, i zapoe in pokajanja "
fi Boe moj, od sveg srca alim to sam uvredio tebe koji zasluuje moju punu Iju-bav." Onda mu pored
uiju poee da praskaju eks-plozije i oseti vrelu cev na ramenu. Onda ponovo u pucnjavu i ui mu
zaglunue od vatre iz cevi. Ignacio je vrsto vukao noice i osetio kako ga cev pee po ledziima. Kroz huku
aviona se sad zau tek-tanje i on se vie nije mogao da seti ina pokajanja. Jedino ega se seao bilo je i u
asu smrti na-e. Amen. I u asu smrti nae. Amen. I u asu smrti nae. Amen. I u asu. Amen. I u asu.
Amen. Svi ostali su pucali. Sad i u asu smrti nae. Amen. Onda se kroz tektanje pukomitraljeza, uo
zviduk vazduha koji se prolamao i onda Page 194

se s crve-nocrnim treskom zemlja odvali ispod njegovih ko-lena i onda se zatalasa i pljusnu ga u lice i onda
su blato i komadii stene padali svuda unaokolo, a Ignacio je leao na njemu i puka je leala na nje-mu. Ali
nije bio mrtav, jer je opet uo zvidanje i zemlja se uz tresak izmicala ispod njega. Onda se sve ponovi i
zemlja mu se pomeri ispod trbuha i jedna strana od vrha brega se die u vazduh i on-da pade polako i prekri
ih na mestu gde su leali. Avioni su nadletali triput i bombardovali vrh brda, ali od njih to niko nije znao. Onda
su avioni mitraljirali vrh brda i otili. Poto su se poslednji put spustili nad brdo tekui mitraljezom, prvi
avion krenu navie i napravi krug, a onda svi avioni uinie to isto i krenue ne vie u ealonu, nego u v
formaciji i izgubie se na nebu u pravcu Segovije. Otvorivi snanu vatru navrh brda, porunik Berendo
potera jednu patrolu do kratera koji je na-inila bomba i odakle su mogli baciti granate na vrh brda. Nije hteo
nita da reskira, jer je neko mogao biti iv i saekati ih u onoj guvi gore i za-to on pre nego to izidzie iz
kratera baci etiri gra-nate u meavinu mrtvih konja, slomljenog i razbi-jenog kamenja i razrivene uto prljave
zemlje koja je smrdela na eksploziv i ode gore da sve izvidi. Gore na brdu nije niko bio iv izuzev deaka
Hoakina, koji nije bio pri svesti i koji je leao is-pod mrtvog Ignacijevog tela. Krv mu je curila iz nosa i uiju.
On nije nita znao i nita nije oseao otkako se iznenada naao usred tutnjave kad je bomba eksplodirala
sasvim blizu njega i dah mu zastao u telu, i porunik Berendo se prekrsti i on-da mu opali metak u potiljak
tako brzo i tako ne-no, ako takav nagli pokret moe uopte da bude nean, ba kao to je ranije El Sordo
ubio konja. 428 \ ) Porunik Berendo je stajao na vrhu i gledao na svoje mrtve na padini, i onda razgledao
predeo gde su jahali pre nego to je Sordo na svom ridziastom konju zaokrenuo ovamo. Razgledao je
raspored tru-pa i onda je naredio da se dovedu konji poginulih i da se njihovi leevi priveu preko sedala
tako da ih mogu poslati u La Granhu. " Uzmi i tog", ree on., ,Tog, s rukama na pu-komitraljezu. To mora da
je Sordo. Najstariji je i kod njega je pukomitraljez. Ne. Odseci mu glavu i zavi je u pono." Razmiljao je
jedan trenutak. "111, bolje, uzmite sve glave. I onih dole na padini, i onih koje smo najpre nali. Pokupite
puke i pito-Ije i stavite taj pukomitraljez na konja." Onda sidzie dole gde je leao porunik koji i ubijen za
vreme prvog napada. Gledao je u njf o ali ga nije dirao. 9,Qu cosa mas mala es la guerra", ree r, . sebi, to
je znailo " ,Kako je rdziava stvar rat."" Onda se opet prekrstio i silazei, nizbrd " vorio pet oenaa i pet
zdravomarije za pc . svog umrlog druga. Nije hteo da prisusflU. avanju svojih naredzienja. . r iz zatrese glad mu ruku Jo ta ono G 1 a v a XXvIII Aordan je jeo mda se n-gos. Kad su avioni otili Robert DordMnogo.
ue da otpoinje pucnjava i njemu. o ho uraditi, i zajedno s njom srce ponovo poe da hi F011 8" Dve ma
dizao se nad zadnjim bilom koje/ilar S sa P 433 ninama, i avioni su postepeno postajali tri sve ma-nje mrlje
na nebu. Page 195

" verovatno su dziavolski izbombardovali svoju sopstvenu konjicu, a nisu ni takli Sorda i druinu", ree
Robert Dordan u sebi., ,Prokleti avioni, na mrtvo te zaplae ali te ne ubiju." " Bitka se produava", ree
Primitivo sluajui snanu pucnjavu. Trzao se na svaku eksploziju bom-be i lizao je svoje suve usne. " Zato
ne bi?" ree Robert Dordan., ,Takve stvari nikog ne ubijaju." Onda se pucnjava potpuno utia, i nije uo vie ni pucnja. Hitac koji je porunik Berendo opalio :z pitolja nije se dotle mogao uti. Kad je pucnjava prvi
put prestala, nije se na 6 osvrtao. Ali kako se tiina produavala, oseanje cimL |ne mu ispuni grudi. Onda u
kako prasnue v ' 3, i srce mu na trenutak poskoi. Onda je o-mogat. bji0 mirno i tiina se produavala, i
znao to on p, sie Svren00 nate u m a Q e iz iogora j donese limenu kofu pujenog kariL |(j zeev}ne sa
peurkama, u bogatom so je smrdela >leba konu vinsku flau> etiri tanjira, Gore na<etiri viijuke. Qna
stade pored mesta TT 1 * 1 .HoaKina, koi oruje j napuni dva tanjira za Agusti-pod mrtvog IOTJJ je zamenio
Anselma kod puko-nosa i uiju. de im hleba> odvrnu na flai ep na-otkako se izi, a j na]j jm (jve gae vina.
bomba eksplcn Jrdan je posmatrao kako se gipko zastao u telu, : rQj OSmatranici, s dakom preko ra-da
mu opali m"a jednoj ruci, i kako joj se podia-no, ako takav na suncu. On sidzie i uze kofu i po nean, ba
kao 1Opne na poslednju stenu. 428 I " ta je uradila avijacija?" upita ona uplaenog pogleda. "
Bombardovala Sorda." On je otvorio kofu i stavljao gula u tanjir. " Da U se jo bore?" flNe. Svreno je." " O",
ree ona i ugrize se za usnu i pogleda po predelu. , Jemam apetita", ree Primitivo. ,Jedi ipak", ree mu
Robert Dordan. " Ne mogu da gutam hranu." " Popij malo ovoga, ovee", ree Robert Dor-dan i dodade
mu vinsku flau., ,Onda jedi." " To sa Sordom mi je odnelo svaki apetit", re-e Primitivo., ,Jedi ti. Ja nemam
volje." Marija mu pridzie i stavi mu ruke oko vrata i poljubi ga. " Jedi, stari", ree ona., ,Svako mora da se brine o svojoj snazi." Primitivo se okrete od nje. On uze vinsku fla-Su i zabaci glavu i gutae istrajno dok mu je
vino curilo duboko u usta. Onda napuni tanjir iz kofe i poe da jede. Robert Dordan pogleda u Mariju i
zatrese glavom. Ona sede pored njega i prebaci mu ruku preko ramena. Svako od njih je znalo ta ono
drugo osea i sedeli su tu, i Robert Dordan je jeo polako da bi uivao u peurkama i onda se ivgosvina i
nisu govorili ni rei. Mnogo. Page 196

" Moe ostati i ovde, guapa, ako ho uraditi, i joj on malo kasnije kad su pojeli svu b ouks. Dve " Ne", ree
ona. "Moram ii do Pilar ga sa P 433 " Moe ostati i ovde. Ne verujem da e se ma ta sada desiti." " Ne.
Moram ii do Pilar. Daje mi pouke.", ,ta ti to daje?" " Pouke." Ona mu se nasmei i poljubi ga., ,Zar nikad
nisi uo za verske pouke?" Ona pocrveni., ,To je neto slino." Ona ponovo porumeni., ,Ali druk-ije." " Idi ti
po svoje pouke", ree on i potapa je po glavi. Ona mu se ponovo nasmei, a onda re-e Primitivu " ,Treba li
ti neto odozdo?" " Nita, keri", ree on. Oni oboje videe da se jo nije povratio. " Salud, stari", ree mu
ona., ,Sluaj", ree Primitivo., ,Ja se ne plaim smr-ti, ali pustiti ih onako same - " i glas mu se pre-kinu. "
Nismo mogli da biramo", ree mu Robert Dordan. " Znam, ali svejedno." " Nismo mogli da biramo", ponovi
Robert Dor-dan., ,A ti guapa, idi po svoje pouke." Gledao je kako se sputa izmedziu stena. Onda sede i
dugo je razmiljao i posmatrao predgorje. Primitivo mu je neto govorio, ali on nije odgovarao. Bilo je toplo
na suncu, ali on nije oseao - otu dok je tu sedeo i posmatrao padine brda 0 mrlje borova koje su se pruale
uz najviu bomu roao je jedan sat i sunce mu je bilo dazastao u, , strane kad ih primeti kako dolaze idui da
mu opai, ;ne> j on prinese dogled oima. no, ako tak",3U izgledali maleni i siuni kad su se nean, ba
kahaa pojavila na dugoj zelenoj padini 428 visokog brda. Onda je jo etiri konjanika poelo da se sputa
rasturivi se po irokom brdu, i onda kroz dogled vide dvoredu kolonu Ijudi i konja ka-ko jau ulazei mu u
vidokrug u punoj otrini jas-noe. Dok ih je posmatrao oseti kako mu znoj cu-ri ispod pazuha i tee niz rebra.
Jedan ovek je ja-hao na elu kolone. Onda je nailo jo konjanika. Onda su naili konji bez konjanika s
teretima pri-vezanim o sedla. Onda dva jahaa. Onda ranjenici koji su bili na konjima a uz njih su peaili
IjudL Onda jo konjice kojom se zavravala kolona. Robert Dordan ih vide kako jau niz padinu i kako
zamakoe u umicu. Na toj daljini nije mo gao videti teret na sedlu povezan u dugi pono za-vezan na
krajevima i na vie mesta, koji se izmedziu dva glavna vora naduo kao mahuna puna graka. Bio je
prebaen preko sedla i vezan za remenje u-zengijom. A na vrhu sedla, du njega, nalazio se drsko privezan
pukomitraljez kojim se sluio Sordo. Kod porunika Berenda, koji je jahao na elu kolone koja je imala
isturenu pobonicu i prethod-nicu, nije bilo oseanja nadmenosti. Oseao je je-dino upljinu koja nailazi
posle akcije. Mislio je: odsecanje glave je varvarstvo. Ali dokaz i identifi-kacija su nuni. Imau dosta
neugodnosti zbog ovog ve onakvog kakvo jeste, i ko zna? A ovo s glava-ma moe im se dopasti. Ima ih
kojima se ovakve stvari svidziaju. Moda e ih sve poslati u Burgos. To je varvarski. Avioni su bili muchos.
Mnogo. Mnogo. Ali sve smo mi to i sami mogli uraditi, i gotovo bez gubitaka, s bacaem tipa Stouks. Dve
Page 197

mazge koje bi nosile municiju i jedna mazga sa po 28 Ernest Henmigvej, Iv 433 jednim bacaem sa svake
strane tovarnog sedla. I jo jedna mazga. Ne, dve mazge, da nose municiju. Ostavi se toga, ree on sebi.
Nije to vie konjica, ostavi to. Ti tu sebi stvara armiju. Samo to ne trai brdski top. Onda je razmiljao o
Hulianu, koji je poginuo na brdu, koji je sad mrtav, tu, privezan i preba-en preko konja u prvom odeljenju, i,
dok je jahao niz mranu borovu umu, ostavivi sunevu svet-lost na planini, dok je sad jahao u mirnom
mraku ume, poe ponovo za njega da se moli. " Zdravo, sveta kraljice, majko milosti", poe on., ,Zivote,
slasti i nado naa. Tebi aljemo nae uzdahe, alosti i pla iz ove doline suza. -" Produio je s molitvom;
konjska kopita su ti-ho padala po borovim iglicama, a svetlost se probi-jala u mrljama izmedziu drvea, kao
to se probija izmedziu stubova u katedrali i dok se molio on po-gleda ispred sebe da vidi pobonicu kako
jae iz-medziu drveca. On izjaha iz ume na uti put koji je vodio u La Granhu i konjska kopita digoe
prainu koja je lebdela nad njima dok su jahali. Ona prekri mrtva-ce koji su bili vezani za sedla sa licem
nadole i ra-njenike, a i oni koji su ili pored njih bili su u gus-toj praini. Tu ih ba Anselmo vide kako u praini
proja-hae pored njega. Brojao je mrtve i ranjene i prepoznao je Sor-dov pukomitraljez. Nije znao ta je u
svenju uvi-jenom u pono koji je udarao o sapi vodzienog ko-nja dok su se kone uzengije njihale, ali kad je
od-lazei kui naiao u mraku na brdo na kom se 434 Sordo borio, odmah je znao ta je dugi sveanj u
ponu sadravao. U mraku nije mogao da prepozna ko se sve nalazio na brdu. Ali on je prebrojao one koji su
tamo leali, i onda se preko brda uputio ka Pablovom logoru. Idui po mraku, on je pun straha koji mu je ledio srce kad bi se setio kratera bombi i onog to je zatekao na brdu, potpuno iskljuio svaku misao na
sutranji dan. Iao je to je bre mogao da bi saoptio vesti. I dok je tako hodao, molio se za du-e Sorda i
svih iz njegove grupe. Molio se prvi put otkako je otpoeo pokret. " Najbolja, najmilostivija i najsladzia
device", molio se on. Ali najzad nije mogao a da ne misli o sutra-njem danu. Onda je mislio: ja u tano
izvravati ono to mi Ingles kae, i izvravau onako kako mi kae. Ali samo da budem blizu njega.
Gospode, i da njegova uputstva budu to odredzienija jer nisam siguran da u moi vladati sobom pod
bombardova-njem iz aviona. Pomozi mi, o Gospode, da se sutra ponesem kao to dolikuje oveku u
njegovim pos-lednjim asovima. Pomozi mi, Gospode, da razu-mem tano potrebe dana. Pomozi mi, o
Gospode, da vladam pokretom svojih nogu, da ne pobegnem kad naidzie teak as. Pomozi mi, o Gospode,
da se ponaam kao ovek sutra, na dan bitke. Poto tra-im pomo od tebe, podari mi je, jer zna da je ne
bih traio da nije ozbiljno i nikad vie nita od te-be neu moliti. Idui tako sam po mraku oseao se mnogo
bo Ije sad posle molitve, i bio je siguran da e se do 435 bro poneti. Sputajui se sa planine on ponovo po
e da se moli za Sordove Ijude i uskoro stie do gornje strae gde ga Fernando zaustavi. Page 198

" Ja sam", ree on., ,Anselmo." " Dobro", ree Fernando. " Ti zna ta se desilo sa Sordom, stari?" upita
Anselmo Fernanda dok su obojica stajali na ulazu procepa izmedziu stena u mraku. " Kako ne bih?" ree
Fernando., ,Pablo nam je ispriao." " Zar je bio gore?" " Kako da ne", ree Fernando tupo., ,Otiao je Hu
ufdo eim je konjica otila." " Ispriao vam je -" " Ispriao nam je sve", ree Fernando., ,Kakvi su varvari ti
faisti! Moramo dokrajiti sa takvim varvarima u paniji." On stade, pa onda gorko re-e., ,Nemaju ni trunke
oseanja dostojanstva." Anselmo se nasmei u mraku. Pre jednog sata ne bi mogao ni da zamisli da e se
ikad vie u i-votu nasmejati. Kako je udan, pomisli on, taj Fer-nando. " Da", ree on Fernandu., ,Moramo ih
nauiti. Moramo im oduzeti avione, automatsko oruje, ten-kove, artiljeriju i nauiti ih dostojanstvu." " Tano",
ree Fernando., ,Drago mi je da se slae." Anselmo ga je ostavio da stoji sam sa svojim dostojanstvom i
siao je do peine. 436 Glava XXIX Anselmo zatee Roberta Dordana kako-sedi za drvenim stolom u
peini, a Pablo je sedeo preko puta njega. Izmedziu njih je stajala puna zdela vina i svaki od njih je imao
au na stolu. Robert Dor-dan je drao belenicu i olovku. Pilar i Marija su bile duboko u peini i ovek ih
nije mogao videti. Anselmo nije mogao da zna da ena zadrava de-vojku pozadi kako ne bi ula razgovor i
smatrao je da je udno to Pilar nije za stolom. Robert Dordan pogleda Anselma kad se pro vukao ispod
ebeta koje je visilo nad otvorom. Pablo je buljio pravo ispred sebe u sto. Pogled mu je bio prikovan na zdelu
s vinom, ali je nije video,J)olazim odozgo", ree Anselmo Robertu Dor-danu. ,JPablo nam je ispriao", ree
Robert Dordan. Jtfa brdu se nalazilo est mrtvih", ree Ansel-mo., ,Glave su im odneli. Bio sam tamo po
mraku." Robert Dordan klimnu glavom. Pablo je sedeo 1 gledao u zdelu sa vinom i nije rekao nita. Na licu
mu nije bilo nikakvog izraza, a svojim malim svinjskim oima gledao je u zdelu s vinom kao da takvu stvar
nije nikad ranije video. " Sedi", ree Robert Dordan Anselmu. Starac sede za sto, na jednu od stolica prekrivenih koom, a Robert Dordan prui ruku pod sto i die gore flau viskija koja je bila Sordov poklon. Bila je
upola puna. Robert Dordan dohva-ti jednu au sa stola, nali u nju viskija, i gurnu je preko stola Anselmu.
,JPopij to, stari", ree on. 437 Pablo die pogled sa zdele s vinom i pogleda Anselma u lice dok je pio, zatim
opet svrati pogled na zdelu s vinom. Dok je gutao viski, Anselmo oseti kako ga pe-e u nosu, u oima, u
ustima, i onda oseti srenu utenu toplotu u stomaku. On obrisa usta nadla-nicom. Onda pogleda u Roberta
Dordana i ree " ,Mo-gu li dobiti jo jednu?" " Zato da ne?" ree Robert Dordan i nali mu viskija iz flae u
au i ovog puta mu je Page 199

ne gurnu, nego je dodade. Sad nije osetio da ga pee dok guta, ali se top-la ugodnost udvostruila. Na duh
mu je delovalo dobro, kao sona injekcija to deluje na nekoga ko pati od velikog krvarenja. Starac opet
pogleda na flau. " Ostatak je za sutra", ree Robert Dordan., ,ta se deava na putu, stare?" " Bilo je
mnogo pokreta", ree Anselmo., ,Pri-beleio sam sve kao to si mi pokazao. Ostavio sam jednoga da
posmatra mesto mene i da belei. Po-sle u ja otii po izvetaj." " Jesi li video protivtenkovske topove? One
na gumenim kolima, sa dugakim cevima?" " Da", ree Anselmo., ,etiri kamiona su prola putem. U svakom
od njih bili su takvi topovi i ce-vi su im bile prekrivene granama. U kamionu je sa svakim topom bilo po est
Ijudi." " etiri topa, kae?" upita ga Robert Dordan. " etiri", ree Anselmo. Nije gledao u svoju har-tiju. "
Kai mi ta je jo prolazilo putem." 438 Robert Dordan je beleio sve to mu je Ansel-mo kazao da je pored
njega prolo putem. Priao je od samog poetka, i redom, sa izvanrednim pam-enjem onih koji ne znaju ni
da itaju ni da piu i dok je on govorio Pablo zahvati jo dvaput vina iz zdele. " Prola je i konjica koja je ila
u La Granhu sa planine gde se Sordo borio", produi Anselmo. Onda on ispria koliki je broj ranjenih koje je
video, i broj mrtvih prebaenih preko sedla. " Bio je i jedan sveanj na sedlu za koji nisam znao ta je", ree
on., ,Ali sad znam - to su bile glave." On produi bez zaustavljanja., ,To je bio eskadron konjice. Ostao im je
samo jedan oficir. I to ne onaj koji je jutros bio ovde kad ste se vi nalazili pored pukomitraljeza. Onaj mora
da je me-dziu poginulim. Po rukavima sam video da su dvoji-ca od poginulih oficiri. Bili su privezani preko
sed-la s licima nadole, ruke su im visile. A i El Sordovu mLquinu su privezali za sedlo na kom su bile natovarene glave. Cev je bila savijena. To je sve", za-vri on. ,JDosta je", ree Robert Dordan, i aom zahvati vina iz zdele., ,Ko je osim tebe prelazio liniju i odlazio u Republiku?" " Andres i Eladio." " Koji je bolji od
njih dvojice?" " Andres." " Koliko vremena mu treba da stigne odavde do Navacerade?" " Ako nita ne nosi,
bude predostroan i ima sree, za tri sata. Mi smo ili duim, sigurnijim pu-tem jer smo nosili materijal." 439 "
Je li to sigurno?" " No se, ne postoji nita sigurno" " Ni kad si ti u pitanju?" Ne" " 1XC. Onda je reeno,
pomisli Robert Dordan. Da je rekao da to moe sigurno on da uradi, Page 200

sigurno bih njega poslao. " Andres moe tamo da se probije isto kao i ti?" " Isto tako ili i bolje. On je mladzii."
" Ali ovo na svaki nain treba da stigne tamo." " Ako se nita ne desi on e stii. Ako se desi, znai moglo se
svakom desiti." " Napisau izvetaj i poslau ga po njemu", re-e Robert Dordan., ,Objasniu mu gde moe
da na-dzie generala. Bie u Estado Maior divizije." " Nee on to razumeti u vezi s divizijama?" re-e
Anselmo., ,To je i mene uvek zbunjivalo. On tre-ba da zna ime generala i da zna gde moe da ga nadzie." "
Ali nai e ga u Estado Maior divizije." " Pa zar to nije neko mesto?" " Pa dabome da jeste, stare", Robert
Dordan strpljivo objasni., ,Ali to je mesto koje general oda-bere. To je mesto gde ee biti njegov tab za
vreme bitke." " Gde je to onda?" Anselmo je bio umoran i umor ga je zaglupio. A i rei kao to su brigade,
divizije, armijski korpusi, zbunjivale su ga. Najpre su postojale kolone, onda pukovi, onda brigade. A sad su
postojale i brigade i divizije. Nije razume-vao. Mesto je mesto. " Sluaj polako, stari", ree Robert Dordan.
Znao je, ako ga Anselmo ne shvati da nee nikad 440 biti u stanju ni Andresu da objasni., ,Estado Maior
divizije je mesto koje e general odabrati da tamo postavi svoju organizaciju za komandovanje. On komanduje divizijom koja ima dve brigade. Ja ne znam gde se to mesto nalazi jer nisam bio kad ga je odabirao.
verovatno e to biti neka peina ili rov, zaklon, i sve e se ice sticati u njemu. Andres mora da trai generala
i Estado Maior divizije. On ovo mora da preda generalu ili naelniku taba, ili jednom drugom eije u ime
zapisati. Jedan od njih e sigurno biti tamo, ak ako su ostali i otili da vre inspekciju priprema za napad.
Razume li?" " Onda idi po Andresa, a ja u to sad napisati i zapeatiti ovim peatom." On mu pokaza mali
okrugli gumeni peat s drvenom pozadinom u kom su urezana slova S. I. M. i okruglim limom obloe-ni
jastui za mastilo, koji je nosio u depu, a koji nije bio vei od novia od pedeset centi., ,Ovaj peat e
potovati. Dovedi sad Andresa i ja u mu objasniti. On mora brzo da krene, ali prvo mora da shvati." "
Razumee i on kad sam ja shvatio. Ali mora dobro da mu objasni. To o tabovima i divizijama je tajna za
mene. Ja sam tamo odlazio uvek kao u neka odredziena mesta, kao u kue. U Navaceradi ko-manda je bila
smetena u jedan stari hotel. U Gva-darami u jednoj kui sa vrtom." " Kod ovog generala to e biti neko
mesto sas-vim uz front", ree Robert Dordan., ,Bie ispod zemlje, da bi bilo zatieno od avijacije. Andres
e ga, raspitujui se, lako nai. Ako bude znao ta da 441 pita. Morae samo da pokae ta sam napisao. Ali
pronadzii ga, jer ovo mora brzo tamo da stigne." Anselmo izidzie provlaei se ispod obeenog e-beta.
P.obert Dordan poe da pie u svesku. " Sluaj Ingles", ree Pablo jo uvek gledajui u zdelu s vinom. "
Sad piem", ree Robert Dordan ne diui pogled. Page 201

" Sluaj Ingles", Pablo je govorio direktno zde-li sa vinom., ,Nema potrebe da se obeshrabruje to se tie te
stvari. I bez Sorda imamo mi dosta Ijudi i da pobijemo straare i da dignemo most u vazduh." " Dobro", ree
Robert Dordan ne prestajui da pie. " Mnogo", ree Pablo., ,Mnogo sam se divio tvo joj sposobnosti
rasudziivanja danas, Ingles", ree Pablo zdeli sa vinom., ,Ja mislim da ti ima mnogo picardie. Promuurniji
si od mene. Imam poverenja u tebe." Koncentriui se na izvetaj Golcu, pokuava-jui da ga sastavi sa to
manjim brojem rei i da ga uini apsolutno ubedljivim, nastojei da ga sas-tavi tako da se napad apsolutno
odloi, a ipak da ih ubedi da on to ne radi zbog nekog linog straha, usled opasnosti svoje misije, ve da eli
da im do-stavi sve injenice, Robert Dordan jedva da je na-pola sluao. " Ingles", Pablo ree. ,;Piem", ree
mu Robert Dordan ne diui pogled. verovatno bi trebalo da poaljem dve kopije, pomisli on. Ali ako
poaljem, neemo imati dovolj442 no Ijudi da dignemo most u vazduh, ako budemo morali da ga dignemo.
ta ja znam zato je taj napad potreban? Moda samo da se zadri napad. Moda ele da privuku te trupe s
nekog drugog me-sta. Moda ga vre samo da bi ih naterali da povuku avione sa severa. Moda zbog toga.
Moda i ne oe-kuju uspeh. ta znam ja o tome? Ovo je moj iz-vetaj Golcu. I ja ne diem most dok napad
ne ot-pone. Naredzienje koje imam jasno je, i ako se na-pad odloi, ja ne diem most u vazduh. Ali moram
zadrati ovde dovoljno Ijudi, onaj najosnovniji mi-nimum, da bih izvrio naredzienje. " ta kae?" upita on
Pabla. ,J)a imam poverenja u tebe, Ingls", Pablo se jo vie obraao zdeli sa vinom. ovee. voleo bih i ja
da ga imam, pomisli Ro-bert Dordan. On produi da pie. Glava XXX Tako, sad je bilo uradzieno sve to je
te noi imalo da se uradi. Sva naredzienja su izdata. Svako je tano znao ta ima da radi sutra ujutru. Ima
ve tri sata kako je Andres otiao. Do toga e doi u svitanje ili nee ni doi. verujem da hoe, ree u sebi
Robert Dordan, vraajui se sa gornjeg stra-arskog mesta gde je iao da razgovara sa Primi-tivom. Golc
vri napad, ali ni on nema vlast da ga ne izvri. Dozvola da se napad ne izvri morae doi iz Madrida. A svi
su izgledi da tamo nee nikoga 443 moi da probude, a ako ih probude bie suvie pos-pani za razmiljanje.
Trebalo je ve i ranije da po-aljem Golcu obavetenje o pripremama koje vre za odbijanje napada, ali kako
da poaljem obave-tenje o neem to se jo nije dogodilo? Sve do pred mrak nisu nita prebacivali. Nisu
hteli da vr-e nikakav pokret po drumu da ih ne bi primetila avijacija. A ta je sa njihovom avijacijom? S tom
faistikom avijacijom? Naima je to sigurno bila opomena. Ali su fa-isti moda samo zavaravali njome da bi
izvrili drugu ofanzivu dole preko Gvadalahare. verovalo se da su tamo u Soriju koncentrisane italijanske
trupe, a i u Sigvenci, pored onih koje su vrile ope-racije na severu. Ali ipak oni nemaju dovoljno ni trupa ni
materijala da vre istovremeno dve vee ofanzive. To je nemogue; zato je ovo, moda, na-prosto
zavaravanje. Ali mi znamo koliku vojsku su Italijani iskrca-li prolog i pretprolog meseca u Kadizu. Page 202

Uvek po-stoji mogunost da ponovo pokuaju kod Gvadala-hare, ne onako glupo kao ranije, ve da se
spuste u tri pravca, proire i probiju du pruge ka zapadnoj strani platoa. Postoji nain da to valjano izvre.
Hans mu je pokazao. Prvi put su napravili mnogo greaka. itava zamisao bila je nepravilna. U ar-gandskoj
ofanzivi, prema putu Madrid-valencija, nisu uopte upotrebili trape koje su upotrebili kod Gvadalahare. Zato
oba prodora nisu izvrili isto-vremeno? Zato? Zato? Kad emo znati zato? A mi smo ih ipak oba puta
zaustavili istim je-dinicama. Ne bismo ih mogli nikad zaustaviti da su vrili istovremeno oba prodora. Ne brini
se, ree 444 on sebi. Pogledaj na uda koja su se desila pre toga. Ili e morati da digne taj most sutra
ujutru, ili nee morati. Ali nemoj tu da se zavarava da ga nece morati uopte da digne. Dii e ga pre ili
posle. Ili ako ne bude ba taj most, bie drugi. Ne reava ti ta treba da se radi. Ti postupa prema
naredzienjima. Izvravaj ih, nastoj da van tog okvira ne misli. Naredzienje u vezi s tim je vrlo jasno. Suvie
jasno. Ali ne treba ni da se brine ni da se plai. Jer ako sebi dozvoli luksuz da se plai, taj strah e
zaraziti one s kojima mora da radi. Ali ta stvar s glavama je ba neto onako, ree on u sebi. I starac sam
da natrapa na njih na vrh brda! Kako bi ti se svidelo da si ti tako natrapao na njih? To je ostavilo utisak na
tebe, a? Da, to te je uzbudilo, Dordane. Danas si imao vie takvih utisaka. Ali ponaao si se dobro. Dosad
si se do bro ponaao. vrlo dobro se ponaa za jednog lektora pan-skog jezika na univerzitetu u Montani,
alio se sa samim sobom. vrlo dobro. Ali nemoj zamiljati da si neto naroito. Nisi ti odmakao daleko u tom
za-natu. Seti se samo Durana, koji nije imao nikakvog vojnog obrazovanja i koji je bio kompozitor i grad-ska
danguba pre pokreta, a sad je dziavolski dobar general i zapoveda brigadom. Duranu je sve bilo prosto i lako
da shvati, kao ah detetu koje za nj ima sklonosti. A ti si itao o ratnoj vetini i stu-dirao je stalno, od
detinjstva, poeo si jo s dedom o amerikom gradzianskom ratu. Samo to ga je de-da stalno nazivao rat
pobunjenika. Ali u poredzie-nju sa Duranom ti si dobar, normalan ahista 445 prema talentovanom detetu. O,
Duran. Lepo bi bilo ponovo videti Durana. videe ga u Gajlordu posle ovoga. Da. Kad svri s ovim. vidi kako
se dobro ponaa? videu ga u Gajlordu, ree on sebi, kad se ovo svri. Nemoj se aliti sa samim sobom,
ree on. Iz-vri sve savreno dobro. Hladno. Bez zavaravanja. Nee vie nikad videti Durana i to nije ni
vano. Ali ne valja ni tako, ree on sebi. Nemoj sebi do-zvoljavati ni takve krajnosti. ta e ti i ta herojska
rezignacija. Nisu nam potrebni u ovim planinama ni gradziani puni heroj-ske rezignacije. Deda ti se borio
etiri godine u na-em gradzianskom ratu, a tebi se tek prva blii kraju. Ima pred sobom jo mnogo
vremena i vrlo si po-godan za taj posao. A sad ima i Mariju. Zato da dobije sve? Ne treba da brine. ta
znai jedna arka izmedziu grupe gerilaca i eskadrona konjice? To nije nita. Pa ta je s tim ako su uzeli
glave? Ima li to ikakvog znaaja? Uopte nikakvog. Indijanci su uvek vrili skalpiranje dok je de-da bio u Fort
Kerniju posle rata. Sea li se kabi-neta u oevoj kancelariji gde su vrhovi strela lea-li raireni po polici, a
ratni su kalpaci s perjanica-ma od orlovskog perja udenutog koso visili na zidu, gde je mirisalo na sare i
koulje od jelenske koe suene na dimu i gde si pipao mokasine Page 203

ukraene zrncima? Sea li se velikog luka za bizone koji je stajao naslonjen u uglu kabineta i dvaju
tobolaca sa lovakim i ratnikim strelama, i kako si se ose-ao kad si rukom obuhvatio jedan sveanj strela?
Seti se takvog neeg. Seti se neeg stvarnog i praktinog. Seti se dedove sablje, svetle i dobro na446
mazane, u oteenim koricama i dede kako ti poka-zuje otricu istanjenu jer je esto bila kod otra-a. Seti
se dedinog pitolja marke Smit i veson. Bio je samo na jedan metak; oficirski, kalibra 0,32 i nije imao
osigura. A okida mu se lake i sladzie povlaio nego na ijednom pitolju koji si imao, i uvek je bio dobro
namazan i cev je uvek bila ista, mada su joj svi lebovi bili izlizani, i smedzii metal cevi i cilindra bio je
sasvim izglaan od kone fut-role. Drao ga je u futroli na ijem je preklopu bila oznaka SAD, u fijoci, u
kabinetu zajedno sa pribo-rom za ienje i s dvesta metaka. Kartonske kuti-jice su bile uvijene i briljivo
vezane navotenim konopcem. Mogao si uzeti pitolj iz fijoke i drati ga., ,Ru-kuj njime slobodno", govorio bi
deda. Ali se njim nisi igrao, jer je to bilo ozbiljno oruje. Jednom si pitao dedu je li njim koga ubio i on je
rekao, ,Da." Onda si ti rekao " ,Kad, deda?" a on ti je rekao " ,U ratu pobune, i docnije." Ti si rekao " ,Hoe li
mi priati o tom, deda?" A on je rekao " ,Ne volim da priam o tom, Ro-berte." A onda, kad ti se otac ubio tim
pitoljem, i ti si doao iz kole kui i oni su ga ve sahranili, i-novnik ti ga je posle izvrenog uvidziaja vratio
govo-rei " ,Bobe, mislim da bi eleo da sauva taj pi-tolj. Morao bih da ga zadrim, ali ja znam da ga je
tvoj otac mnogo voleo, jer ga je njegov otac nosio za celo vreme rata, i ovde kad je doao s konjicom, i jo je
ovo dziavolski dobro oruje. Nosio sam ga 447 danas napolje i probao. Puca samo jedanput, ali odlino
gadzia." Ostavio je pitolj natrag u fijoku, u kabinetu, gde mu je i bilo mesto, ali onda ga je idueg dana
izvadio ponovo i zajedno sa abom je odjahao do na vrh planine, iznad Red Loda, tamo gde se iznad
klisure i preko platoa Ber Tut gradio put za Kuk Siti, pa navie gde je vazduh vrlo razredzien i gde na brdima
i leti ima snega i tu su se zaustavili pored jezera koje je, kako se govorilo, trista metara du-boko i
tamnozeleno, i ab tu zaustavi dva konja, a on se pope na stenu i nagnu se i vide svoje lice u mirnoj vodi, i
vide sebe kako dri pitolj, i onda ga, drei ga za cev, ispusti, i vide kako tone pra-vei mehurie dok nije
bio mali kao privesak na sa-tu, dole u bistroj vodi, a onda ga izgubi iz vida. On-da se vratio sa stene, uskoio
u sedlo i staru Besi tako jako podbo mamuzama da je poela da se ba-ca kao stari deji konj za Ijuljanje.
Propela se ne-koliko puta pored obale jezera i im se malo urazu-mila vratili su se natrag stazom. " Ja znam
zato si ti uradio to sa starim pito Ijem, Bobe", reee ab., ,Onda ne moramo da razgo varamo o tom", rekao
je on. Oni nisu o tom nikad vie razgovarali i tako je zavrilo dedino oruje, osim sablje. Sablju je jo uvek
drao u svom sanduku u Misuli sa svojim os-talim stvarima. Pitam se samo ta bi deda mislio o ovoj situaciji, pomisli on. Deda je bio dziavolski dobar vojnik, svako je to tvrdio. Govorilo se da je on onog dana bio sa
Klasterom da ne bi dozvolio da ga onoliko namagare. Kako je mogao da ne vidi dim i prai448 ' > -\ nu od
svih onih logora dole, u dragi, du Litl Big Page 204

Horna, osim ako nije bilo guste jutarnje magle? A nije bilo nikakve magle. Hteo bih da je sad ovde deda
umesto mene. Pa, moda emo do sutra uvee biti svi zajedno. Kad bi postojala neka tako prokleto glupa
stvar kao to je ivot posle smrti, u ta ja ne verujem, eleo bih da razgovaram s njim. Jer ima mnogo stvari
koje bih eleo da znam. Sad imam pravo da ga pitam poto sam i sam morao da radim iste stvari. verujem,
sad ne bi imao nita protiv da ga pitam. Ranije nisam imao pravo da ga pitam. Shva-tam zato nije hteo da
mi pria o tom - nije me poznavao. Ali sad verujem da bismo se dobro sla-gali. voleo bih sad da mogu da
razgovaram s njim i da potraim savet od njega. Do dziavola, ak i bez saveta, voleo bih prosto da priam s
njim. Sramo-ta je to postoji takav skok u vremenu koji moe da razdvoji Ijude kao to smo nas dvojica.
Onda, dok je mislio, shvati da bi, ako postoji takva stvar kao to je ponovni sastanak, i on i de-da bili strano
zbunjeni prisustvom oca. Svako ima pravo da ono uradi, pomisli on. Ali to nije dobro. Ja to razumem, ali ne
odobravam. Za tako neto se kae lache. Ali, da li ti to stvarno razume? Stvarno. Razumem, ali. Da, ali
morao bi biti stra-hovito obuzet sobom pa da uini tako neto. Do dziavola, ba bih voleo da je deda ovde,
po misli. Bar na sat. Ovo malo to imam u sebi, moda mi je poslao preko onoga koji je zloupotrebio oru-je.
Moda je to jedina veza izmedziu nas. Ali do dzia-vola s tim. Zaista do dziavola, ali voleo bih da vre-menski
razmak nije bio tako veliki i da me je on 29 Ernest Hemlngvej, Iv 449 nauio onom to ovaj drugi nije nikad
dospeo. A da nije strah, koji se mora proiveti, savladati i os-loboditi ga se najzad u toku etiri godine rata i u
borbama s Indijancima, mada u tim borbama u-glavnom nije bilo naroito strano, - da nije taj strah nainio
od onog drugog cobarda, kao to se gotovo redovno deava kod boraca s bikovima u drugoj generaciji?
Neu nikad zaboraviti kako mi je bilo muno kad sam prvi put saznao da je on jedan cobarde. Da, reci to na
engleskom. Kukavica. Lake ti je kad to izgovori, a i ne vredi upotrebljavati strane iz-raze o kukinom sinu.
Pa ipak on nije kukin sin. Bio je prosto kukavica i to je najgora nesrea koja oveku moe da se desi. Jer da
nije bio kukavica, on bi se odupro toj eni i ne bi dozvolio da ga gnjavi. Zanima me kakav bih ja bio da se on
oenio drugom nekom enom? To nee nikad saznati, po-misli on, i nasmei se. Moda je njena
svojeglavost dopunjavala ono to je u njemu nedostajalo. A ti. Primiri se. Ne govori o dobrom soju i slinim
stva-rima dok ne prodzie kroz ono sutranje. Nemoj se hvaliti suvie rano. Nemoj se uopte hvaliti. videemo sutra kakvog si soja. Ali ponovo poe da misli o dedi. " Dord Kaster nije bio inteligentan komandant
konjice, Roberte", govorio mu je deda., ,Nije bio ak ni inteligentan ovek." Seao se kako je bio Ijut kad je
deda to rekao, Ijut to ima nekog ko tako govori o toj figuri koju je on video na staroj Anhojzer-Buovoj
litografiji na zidu igranice u Red Lodu, u koulji od jelen450 ske koe, zlatnih lepravih kovrda, kako stoji
na brdu drei revolver - dok je Sijui opkoljavaju. " Imao je sposobnosti da se uvali u neprilike i da se iz njih
izvue", produio je deda " Page 205

,a na Litl Big Hornu upao je, ali se nije mogao izvui." " Ali Fil eridan je bio inteligentan ovek, a i Deb
Stjuart. Ali Don Mosbi je bio najbolji koman-dant konjice koji je ikad postojao." Medziu svojim stvarima u
koferu u Misuli imao je jedno pismo koje je Fil eridan uputio Kili d Hors Kilpatriku, u kome kae da je njegov
deda bolji komandant neredovne konjice nego sam Don Mosbi. Trebalo je da ispriam Golcu o dedi, pomisli
on. Mada mora da nije nikad ni uo za njega. vero-vatno nije uo ni za Dona Mosbija. Britanci su svi uli za
njih jer su morali da ue o naem gradzian-skom ratu vie nego svet na kontinentu. Karkov kae da posle
ovoga mogu ii na Lenjinov institut u Moskvu, ako budem eleo. Kae da mogu da se upiem u vojnu
akademiju Crvene armije, ako e-lim. Zanima me ta bi deda o tom mislio? Deda, koji svesno nikad u svom
ivotu nije seo za isti sto sa jednim demokratom. No ja znam da ne elim da budem vojnik, po-misli on. To
znam. Dakle, to otpada. Ja samo elim da dobijemo ovaj rat. Ja smatram da su stvarno do-bri vojnici zaista
za malo ta drugo dobri, pomisli. To je oigledno netano. Pogledaj Napoleona i ve-lingtona. vrlo si glup
veeras, pomisli. Obino mu je razmiljanje najbolje drutvo, bilo je i veeras dok je razmiljao o dedi. Ali
raz-miljanje o ocu ga je pomerilo. On je razumevao 451 oca i opratao mu sve i saaljevao ga, ali ga se stideo. Bolje je uopte da ne misli, ree on sebi. Usko ro e biti s Marijom i nee uopte morati da mi-sli.
To je najbolje sad kad je sve predvidzieno. Kad si se uporno koncentrisao na neto to ne moe za-ustaviti i
mozak ti juri kao kolo nad kojim nema teine. Bolje da ne misli. Ali da pretpostavimo, pomisli on. Da
pretposta-vimo: avioni su doli, bacali bombe, pogodili protiv-tenkovske topove i digli, do dziavola, sve
poloaje u vazduh i onda se dokotrljaju stari tenkovi brdom, ma koje da je, a stari Golc grune sa svojim
pijani-cama, clochardima, skitnicama, fanaticima i hero jima koji sainjavaju etrnaestu brigadu, a ja znam da
su Duranovi Ijudi u drugoj Golcovoj brigadi dobri, i onda evo nas do sutra uvee u Se-goviji. Da. Samo ti tako
pretpostavljaj, govorio je on sebi. A ja u za La Granhu, ree on sebi. Ali ti e morati da digne most u
vazduh, sinu mu odjed-nom. Nema odlaganja. Jer ba onako kako si ti za trenutak zamiljao, ba tako
izgledaju mogunosti za napad onima koji su izdali naredzienje. Da, mora-e dii most u vazduh, znao je on
odista. Ma ta se desilo sa Andresom nije vano. Silazei stazom dole po mraku, sam sa osea-njem da je
uradio sve to je imao da uradi za slede-a etiri sata, i sa izvesnim samouverenjem koje je dolo kao
posledica razmiljanja o konkretnim stva-rima on prihvati saznanje da ee sigurno morati da digne most
gotovo kao neko olakanje. 452 Neizvesnost, proMreno oseanje te neizvesnosti, kao kad, zbog nekog
nesporazuma oko datuma, o-vek ne zna hoe li mu zvanice sigurno doi na pro slavu, to oseanje, koje je
stalno imao otkako je otposlao Andresa sa izvetajem Golcu, sad je pot-puno nestalo. Bio je sad siguran da
e se proslava odrati. Mnogo je bolje biti siguran, pomisli. Glava XXXI Page 206

Tako, sad su ponovo zajedno u daku i kasna je no. Marija lei pripijena uz njega i on osea du-gu glatkou
njenih butina uz svoje, i njene grudi kao dva mala brda koja se diu na drugoj ravnici na kojoj se nalazi vrelo,
a udaljeni predeo iza brda bila je dolina njenog grla na kome su poivale njegove usne. Leao je vrlo miran i
razmiljao je, a ona ga rukom milovala po glavi. " Roberto", ree Marija vrlo tiho i poljubi ga., ,Stid me je. Ne
bih htela da te razoaram, ali ose-am veliku ranjavost i bol. Ne verujem da mogu da ti valjam." " Uvek
postoji velika ranjavost i mnogo bola", ree on., ,Ne, zeiu. Nije to nita. Neemo raditi nita to stvara bol."
" Ne radi se o tom. Nego mi je ao to ne mogu da te primim onako kako elim." " To nije vano. To je
prolazna stvar. Mi smo zajedno kad leimo zajedno." 453 " Ba, aii mene je sramota. ini mi se da je to
odonda kad su one stvari radili sa mnom. A ne sad od tebe." " Nemoj da govorimo o tome." " Ni ja ne elim.
Smatrala sam da ne smem da te razoaram sad, noas, i zato sam traila da se opravdam." Sluaj, zeiu",
ree on., ,Sve te stvari pro dziu i onda nema nikakvog problema." Ali je mislio, ba nemam sree ovu
poslednju noc. Onda se postidi i ree " ,Lezi sasvim uza me, ze-iu. Ja volim isto toliko da te oseam uza
se kao i ono drugo." " Jako me je stid, jer sam mislila da bi noas moda bilo kao gore u brdima, kad smo
silazili od El Sorda." " Que va", ree joj on., ,Ne moe onako biti sva-ki dan. Ja volim ovako isto kao i onako."
Slaga on otklanjajui razoarenje., ,Leaemo ovde mirno za-jedno i spavati. Hajde da priamo. vrlo malo te
poznajem po prianju." " Hoe li da razgovaramo o sutranjem danu i o tvom poslu? volela bih da se
razumem u tvoj posao." " Ne", ree on i opusti se potpuno duinom da-ka i leao je sad mirno s obrazom na
njenom rame-nu i levom rukom pod njenom glavom., ,Najpamet-nije je ne govoriti o sutranjem danu, niti o
onom to se danas desilo. Tako neemo govoriti o gubici-ma, a ono to moramo sutra da uradimo, uradiemo. Ti se ne plai?" " Que va", ree ona., ,Ja se uvek plaim. Ali sad toliko mislim na tebe da se ne plaim
za sebe." 454 ,JNe treba, zeiu. Proao sam ja kroz mnoge stvari. I gore od ove", slaga on. Onda
odjednom, predajui se neem, raskoi odlaenja u nerealno, on ree " ,Da priamo o Ma-dridu i o nama u
Madridu." " Dobro", ree ona., ,O, Roberto ao mi je to sam te noas razoarala. Mogu li neto drugo da
uradim za tebe?" On je pomilovao po glavi i poljubi je i onda le-e uz nju i opusti se pored nje, oslukujui
tiinu noi. " Moe sa mnom da pria o Madridu", ree on i pomisli: sauvau suviak za sutra. Bie mi sav
potreban za sutra. Nema borovih iglica kojima je to toliko potrebno koliko e meni trebati sutra. Ko je ono u
Bibliji bacao seme na zemlju? Onan. Kako je to Onan radio? pomisli on. Ne seam se da sam ikad vie
sluao o Onanu. On se nasmei u mraku. Page 207

Onda se predade ponovo i skliznu u to, osea-jui razbludnost podavanja nerealnosti, to je bilo slino
seksualnom doivljaju u snu kad nema ni-kakve kontrole, samo uivanje u doivljaju. " Ljubljena moja", ree
on i poljubi je., ,Sluaj. Prole noi sam razmiljao o Madridu i mislio sam kako u, kad budem tamo, tebe
ostaviti u hotelu, a ja u otii da posetim svet u hotelu gde su Rusi. Ali to nije tano. Ne bih te ostavio ni u
kom hote-lu." "Zato ne?" ,Jer hou da se staram o tebi. Neu nikad da te napustim. Otii u s tobom u
Seguridad da do 455 bijem dokumenta. Onda u poi s tobom da kupimo potrebne haljine." " Ne treba mi ih
mnogo. I ja ih mogu kupiti.", ,Ne, ima ih mnogo i ii emo zajedno i kupiemo lepe haljine i ti e u njima biti
lepa." " Ja bih vie volela da ostanemo u hotelu, a da poaljemo nekoga da kupi haljine. Gde se nalazi
hotel?" " Na trgu del Kaljao. Provodiemo mnogo vre-mena u toj sobi u hotelu. U njoj se nalazi prostran
krevet sa istim aravima i u kupatilu ima tople tekue vode i ima dva ormana i ja u drati svoje stvari u
jednom, a ti e uzeti drugi. I u njoj su veliki iroki prozori koji se otvore, a napolju, na ulici, prolee. A ja
znam i mesta gde se dobro jede, koja su tajna, ali gde je hrana odlina, i radnje u kojima ima jo vina i
viskija. A draemo neto za jelo i u sobi kad budemo gladni a i viskija, kad za-elim da neto popijem da
imam, a tebi emo ku-piti manzanilje." " Hou da probam tvoj viski." " ALL teko ga je nabaviti, a ti voli
manza-nilju." " Zadri ti svoj viski, Roberto", ree ona., ,O, ja te vrlo mnogo volim. Tebe i tvoj viski koji neu
piti. Kakvo si ti prase." " Ne, probae ga. Ali nije za ene." " A ja u onda samo ono to je za ene", ree
Marija., ,Tamo u postelji -nosiu svoju venanu spavaicu." " Ne. Kupiu ti razliite none koulje i pida-me
ako njih vie voli." 456 " Kupiu sedam svadbenih koulja", ree ona., ,Po jednu za svaki dan. A kupiu i
tebi jednu istu svadbenu nonu koulju. Pere li kad svoju kou-Iju?" " Ponekad." 9tJa u odravati istou i
meau ti viski s vo dom kao to sam to radila kod El Sorda. Nabavi-u maslinki i slanih raia i lenika da
jede uz pie i ostaemo u sobi mesec dana i neemo nikako iz-laziti iz nje. Ako budem u stanju da te
primim", ree ona, nesrena odjednom. " To nije nita", ree joj Robert Dordan. Stvarno nije nita. Moda si
jednom bila povredzie-na i sad se tamo nalazi oiljak koji te dalje boli. To je mogue. Sve takve stvari
prodziu. A pored toga u Madridu ima dobrih lekara, ako stvarno neto bude." " Ali ranije je sve bilo u redu",
ree ona molei. f,To znai da e opet sve biti dobro." \ Page 208

" Onda da opet priamo o Madridu." Ona savi svoje noge oko njegovih i protrlja vrh glave o nje-govo
rame., ,Ali, zar neu biti runa tamo sa ovako podianom glavom pa e me se stideti?" " Ne. Ti si Ijupka. Ti
ima divno lice i lepo telo, dugo i lako, i koa ti je glatka i boje tamnog zlata i svako e pokuati da te
preotme." " Qu va, da me preotme", ree ona., ,Nikad me, do smrti, nee vie nijedan ovek ni tai. Da me
preotme od tebe! Qu va!" " Ali mnogi e pokuati. videe/' " videe da te volim i znae da je isto tako
opasno dotai se mene kao i staviti ruku u kazan 457 rastopljenog olova. Ali ti? Kad vidi lepe ene istog
obrazovanja? Nee li me se stideti?" " Nikad. I oeniu se tobom." " Ako hoe", ree ona., ,Ali poto i inae
vie nemamo crkvu, ne znam je li to vano." " Ja bih eleo da se venamo." " Kako god eli. Ali sluaj. Ako
ikad budemo u zemlji u kojoj jo postoji crkva, mogli bismo se moda u njoj venati." " U mojoj zemlji postoji
jo uvek crkva", ree joj on., ,Tamo se moemo u njoj venati, ako to za tebe neto znai. Ja nisam nikad bio
oenjen. Ne-ma smetnje." " Drago mi je to nisi bio enjen", ree ona., ,Ali mi je drago i to zna one stvari o
kojima si mi govorio, jer to znai da si bio s mnogim enama, a Pilar mi je rekla da su takvi mukarci jedino u
sta-nju da budu muevi. Ali sad vie nee s drugim 7 nama? Jer to bi me ubilo." " Nikad nisam iao s
mnogim enama", ree on iskreno., ,Dok tebe nisam upoznao, nisam verovao da mogu duboko da volim."
Milovala ga je po licu i onda mu rukama obu-hvatila glavu., ,Mora da si mnoge poznavao." " Nisam ih voleo."
" Sluaj. Pilar mi je neto rekla -" " Kai." " Ne. Bolje je da ti ne kaem. Priajmo opet o Madridu." " ta si to
htela rei?" " Neu da ti kaem." ,Jvloda je bolje da kae ako je neto vano." " Misli li da je vano?" 458 "
Ali otkud ti to zna kad ne zna ta je?" " Po tvom nainu." " Onda neu skrivati od tebe. Pilar mi je rekla da
emo svi sutra izginuti i da ti to isto tako dob-ro zna kao i ona, i da tome ne pridaje znaaja. To nije rekla
da bi te kritikovala, nego zato to ti se divila." " Ona je to rekla?" kae on. Luda kuka, pomi-sli on, onda ree
" ,To su samo njena govnasta ba-janja. Tako govore stare piljarice i kafanske kuka-vice. To je prljava gadost."
On oseti kako se znoji ispod pazuha i kako mu se znoj sliva izmedziu ruku i tela i ree samom sebi, tako, ti
se boji, a? i gla-sno ree " ,Ona je sujeverna kuka Page 209

dziubretom umr-Ijane njuke. Priajmo opet o Madridu." " Onda ti nita ne zna o tom?" ,JDabome da ne
znam. Nemoj trtljati takve be-smislice", ree on upotrebljavajui jai, ruan izraz. Ali ovog puta kad su govorili
o Madridu nije vi-e mogao da se prenese u fantaziranje. Sad je pro-sto lagao devojku i sebe da bi mu prola
ta no pre bitke, i znao je to. Svidzialo mu se, ali rasko je prola. Ali je poeo iznova. " Mislio sam o tvojoj
kosi", ree on. "1 ta mo-emo da uradimo s njom. vidim ona sad raste svud po glavi kao krzno ivotinje i
prijatno je po milovati je i lepa je i gusta i die se kao ito pod vetrom kad predziem rukom preko nje." "
Predzii rukom po njoj." On stavi ruku i zadra je i produi da pria nje-nom grlu, a oseao je kako se njegovo
grlo stee., ,Ali u Madridu, mislio sam, moemo zajedno otii 459 do frizera i on moe da je lepo podia sa
strane i pozadi, ovako kao moju i bie zgodnije za grad dok ti kosa ne poraste." " Onda u liiti na tebe", rece
ona i drala ga je vrsto uza se. "1 onda neu nikad hteti da je pro-menim." " Ne. Ona e celo vreme rasti i to
je samo zato da bude uredna u poetku dok ti ne poraste. Ko liko vremena je potrebno da ti poraste
dugaka?" " Ba dugaka?" " Ne. Mislim do ramena. Ja bih eleo da je no si te duine." " Kao Garbo u
bioskopu?" " Da", ree on promuklo. Sad se opsena opet vraala naglim zaletom i on je hteo da potpuno
bude u njoj. Drala ga je sad i on joj se predao i produio., ,Tako e ti se putati ravno do ramena i uvijae se
na krajevima kao to se morski talas uvija, i bie boje zreloga ita, a lice boje starog zlata, a tvoje oi one
boje koje jedino mogu da budu prema kosi i koi, zlatne s tamnim pegama, i ja u povlaiti tvoju glavu
unazad i gle-dati ti u oi i drati te uza se -" " Gde?" " Bilo gde. Gde se budemo nalazili. Koliko vre-mena
treba da ti kosa poraste?" " Ne znam, jer je ranije nisam nikad sekla. Ali mislim da e za est meseci toliko
porasti da mi bude sasvim ispod uva, a za godinu dana onoliko koliko eli. Ali zna li ta e se prvo desiti?"
" Reci mi." " Biemo u velikom istom krevetu u tvojoj slavnoj sobi, u naem slavnom hotelu i sedeemo
za460 jedno na naem slavnom krevetu i gledaemo se u ogledalu na armoiru i tamo e se videti ti i tamo
u se videti ja u ogledalu, i onda u se ja okrenuti ovako i staviti ti ruku ovako, i onda u te poljubiti ovako."
Onda su leali mirno u noi, vrelo bolni, ukru-eni, priljubljeni jedno uz drugo, i drei nju Ro-bert Dordan je
drao tesno uza se sve one stvari za koje je znao da se nikad ne mogu desiti, i pro-duavao je to namerno i
rekao " ,Zeiu, neemo uvek iveti u tom hotelu." " Zato ne?" " Moemo dobiti stan u Madridu u ulici koja
ide pored parka de Buen Retiro. Znam jednu Page 210

Ame-rikanku koja je izdavala nametene stanove pre po-kreta i znam ta treba uraditi da se takav stan do
bije po ceni po kojoj se izdavao pre pokreta. Tu ima stanova koji gledaju na park i s prozora moe videti
itav park; gvozdenu ogradu, vrtove, ljun-kovite staze, i drvee s dubokim senkama i mnogo vodoskoka, a
sad su kestenovi u cvetu. U Madridu moemo etati po parku i veslati na jezeru, ako ima vode u njemu." "
Zato ne bi bilo vode?" " Ispustili su je prolog novembra, jer je pred-stavljala znak za avione kad su dolazili
da bombar-duju. Ali verujem da u njemu sad opet ima vode. Nisam siguran, Ali ak i ako nema vode,
moemo da etamo kroz itav park dalje od jezera, i ima jedan deo koji je kao uma s drveem iz svih krajeva sveta sa imenima ispisanim na njima, s natpisi-xna koje je to drvo i odakle je." 461 " A ja u gotovo odmah
da idem u bioskop", re-e Marija., ,Ali to s drveem izgleda vrlo zanimljivo i sva u im imena nauiti zajedno
s tobom, ako bu-dem mogla da pamtim." " Ona nisu kao u muzeju", ree Robert Dordan., ,Ona rastu
prirodno, a ima i malih brda u parku i jedan deo parka je kao dungla. A ispod njega je vaar knjiga i du
trotoara ima na stotine atri sa polovnim knjigama i sad, od pokreta, ima mnogo knjiga, ukradenih za vreme
pljakanja bombardo-vanih kua i iz faistikih kua, koje su oni, kad su ih pokrali, doneli na vaar knjiga.
Kad bih samo imao vremena u Madridu mogao bih provesti i-tav dan svakog dana pored tezgi s knjigama
kao to sam to nekad pre pokreta radio." " Dok ti bude poseivao vaar knjiga ja u se zanimati
uredzienjem stana", ree Marija., ,Hoemo li imati dovoljno novaca da drimo sluavku?" " Svakako.
Doveu Petru koja radi u hotelu, ako ti se dopadne. Ona dobro kuva i ista je. Jeo sam tamo sa novinarima
za koje kuva. Oni imaju elektriene pei u sobama." " Ako ti se svidzia", ree Marija. "111 ja mogu nai
nekoga. Ali zar ti nee poslom biti mnogo vremena napolju? Nee mi dozvoliti da idem s tobom kad vri
posao kao to je ovaj." " Moda u dobiti neki posao u Madridu. Ja ovaj posao vrim sad ve dugo vremena i
borim se od samog poetka pokreta. Moda e mi dati neki posao sad u Madridu. Nisam to nikad traio. Bio
sam uvek ili na frontu ili na ovakvom poslu." " Zna li, dok se nisam sreo s tobom, nisam nikad nita traio.
Niti ita eleo. Niti mislio mao 462 em drugom do o pokretu i dobijanju rata. Zaista sam bio vrlo ist u svojim
nastojanjima. Mnogo sam radio i sad volim tebe i", on to sad ree obu-hvatajui sve ono to nee biti " ,ja te
volim kao sve ono za to se borimo. volim te kao to se voli sloboda i dostojanstvo i prava svih Ijudi na rad i
pravo da ne budu gladni. volim te kao to volim Madrid koji smo branili i kao to volim sve moje drugove koji
su poginuli. A mnogi su poginuli. Mno-gi. Mnogi. Ti ne moe ni da zamisli koliko njih. Ali ja te volim kao to
volim najvie na svetu, i volim te jo vie. vrlo mnogo te volim, zeiu. vie nego to mogu da ti kaem. Ali
sad ti govorim da ti bar malo kaem. Nikad nisam imao enu, a sad imam tebe za enu i srean sam." " Biu
ti to mogu bolja ena", ree Marija. "Jasno, ja nisam za to vaspitavana, ali u Page 211

poku-ati da to nadoknadim. Ako ivimo u Madridu, do bro. Ako moramo iveti u nekom drugom mestu,
dobro. Ako ne ivimo nigde, a ja mogu da idem s tobom, jo bolje. Ako idemo u tvoju zemlju na-uiu da
govorim engleski kao pravi Englez. Pro-uiu njihovo ponaanje i ponaau se ba kao i oni." "Bie vrlo
smena." " Svakako. Praviu greke, ali ti e mi rei i nikad ih neu praviti dvaput, ili moda najvie dva-put.
Onda, ako se u tvojoj zemlji zaeli nae hrane, kuvau ti. I onda u ii u kolu da nauim da budem ena,
ako postoji takva kola, i ako se takve stvari ue." " Postoje takve kole, ali ti takvo kolovanje nee biti
potrebno." 463 " Pilar mi je rekla da misli da takve kole po stoje u tvojoj zemlji. Ona je itala o njima u nekim novinama. I rekla mi je da moram da uim engleski i da ga moram dobro govoriti da me se ti ne bi
stideo." " Kad ti je to rekla?" " Danas dok smo pakovale. Stalno mi je pri-ala ta treba da radim pa da ti
budem ena." Izgleda da i ona ima nameru da ide u Madrid, pomisli Robert Dordan, i ree " ,ta ti je jo
rekla?" " Rekla je da moram paziti na telo i uvati li-niju kao da sam borac s bikovima. Rekla je da je to vrlo
vano." " Jeste", ree Robert Dordan., ,Ali o tom ne mora da brine jo mnogo godina." " Ne. Ona je rekla
da ene nae rase moraju uvek na to da paze, jer to moe da naidzie iznenada. Kazala mi je da je i ona
nekad bila vitka kao ja, ali da u njeno vreme ene nisu radile gimnastiku. Rekla mi je koje vebe treba da
radim i da ne smem mnogo da jedem. Rekla mi je koje stvari da ne jedem. Ali sam zaboravila i morau je
ponovo pitati." Krompir", ree on. " Da", produi ona., ,Krompir i prene stvari. A kad sam joj kazala da
oseam taj bol, rekla je da ti ne smem rei i da moram podneti bol i da ti ne kaem. Ali ja sam ti rekla, jer
neu nikad da te laem i jer sam se plaila da ne pomisli da vie ne moemo da doivimo radost zajedno i
da se ono to je bilo gore u brdima, nije istinski ni desilo." " Dobro si uradila to si mi rekla." 464 " Istinski?
Jer ja se stidim i uradiu za tebe sve to eli. Pilar mi je kazala ta se sve moe za mua uraditi." " Nema
potrebe da se ma ta uradi. to doiv-Ijujemo, doivljujemo zajedniki, i paziemo to i uvati. Ja te volim
ovako, dok leim pored tebe i dodirujem te i znam da si ti stvarno ovde i kad hude opet zdrava,
doiveemo." " Ali zar nema potrebe za koje ja mogu da se postaram? Ona mi je objasnila." " Ne. Mi emo
imati sve te potrebe zajedno. Ja van tebe nemam drugih potreba." " Tako je jo bolje za mene. Ali shvati da
u ja uvek uiniti to ti eli. Ali mi mora rei, jer sam ja velika neznalica, i mnogo toga to mi je ona
ispriala ja nisam sasvim jasno shvatila. Jer me je bilo stid da pitam, a ona je mnogostrana i vrlo mudra." "
Zeiu", ree on., ,Ti si divna." " Qu va", ree ona., ,Ali nauiti sve to je jed-noj eni potrebno da zna, i to
onog dana kad se jedan logor rastura i dok se pakuje za sutranju bitku i dok se tu gore vodi druga bitka
sasvim je neobino i ako budem pravila greke mora mi rei jer ja te Page 212

volim. Moda sam ja pogreno zapamtila stvari, a mnogo toga to mi je rekla vrlo je slo eno." " Sta ti je jo
rekla?" " Pues, toliko mnogo stvari da ih se ne seam. Rekla mi je da ti kaem ta su sa mnom radili, ako
ikad ponem o tom ponovo da mislim, jer si ti dobar ovek i da si to ve sve shvatio. Ali da je bolje o tom
nikad ne govoriti, ukoliko mi ne naidzie 30 Ernest Hemingvej, Iv 465 to kao neka mora, kao to je nailazilo
ranije, i da se onda tog otresem priajui s tobom o tom." " Da li te to jo mori?" " Ne. Otkako smo prvi put bili
zajedno kao da se nije nikad ni desilo. Mada uvek oseam tugu za roditeljima. Ali to e uvek ostati. Ali htela
bih da zna neto, to treba da zna zbog svog ponosa, ako ti ikad budem ena. Nikad se nikom nisam
podala. Uvek sam se borila i uvek je bilo potrebno da budu dvojica ili i vie njih da izvre nasilje nada mnom.
Jedan bi mi sedeo na glavi i drao me. Govorim ti ovo zbog tvog ponosa." " Ti si moj ponos. Ne priaj o tom."
" Ne, ja govorim o tvome ponosu, jer ovek mo-ra da bude ponosan na svoju enu. I jo neto. Moj otac je
bio predsednik seoske optine i vrlo astan ovek. Moja majka je bila potena ena i dobra ka-tolikinja i oni
su je streljali zajedno s ocem, zbog politike mog oca koji je bio republikanac. videla sam kako su ih streljali,
moj otac je viknuo " viva la Repiiblica!' kad su ga streljali stajao je pored zida nae seoske klanice. " Moja
majka je stajala pored istog zida i rekla je " Ziveo moj mu koji je predsednik optine ovog sela', i ja sam se
nadala da ee i mene streljati i bila sam reila da viknem " viva la Repiiblica i vivan mis padres1, ali nisu me
streljali nego umesto toga uradili sa mnom ono. " Sluaj. Ispriau ti jednu stvar poto se ona tie nas. Posle
streljanja kod matadera, oni su nas, rodziake koji su to videli a nisu streljani, odveli od matadera uzbrdo do
glavnog trga u mestu. Skoro svi su plakali, samo neki su onemeli od onog to su 466 videli i suze su im
presuile. Ja sama nisam mogla da plaem. Ja nisam primetila ta se desilo jer sam pred oima stalno imala
oca i majku u trenutku kad su pucali u njih i majku kad je rekla " Ziveo moj mu koji je predsednik optine
ovog sela', i to mi se zadralo u glavi kao krik koji ne moe da ne-stane i koji se stalno ponavlja, Moja majka
nije bila republikanka i nije mogla rei " viva la Repiib-lica', nego jedino da ivi moj otac koji je leao tamo,
licem prema zemlji, pored njenih nogu. " Ali to je rekla, rekla je vrlo glasno, kao kri-kom, i onda su oni pucali
i ona je pala i ja sam pokuala da napustim red i da joj pridziem, ali smo svi bili vezani. Streljanje su izvrili
Ijudi iz guardia civil, oni su stajali i ekali da i dalje streljaju, kad su nas falangisti poterali uzbrdo ostavljajui
guar-dia civiles naslonjene na puke i ostavljajui sve leeve tamo pored zida. Bili smo vezani za ruke u
dugoj liniji, devojke i ene i oni su nas terali uz brdo i kroz ulice do trga i na trgu su nas zaustavili ispred
berbernice koja je stajala na trgu prekoputa optinske zgrade. " Onda su nas dva oveka pogledali i jedan je
rekao " Ovo je erka predsednika optine', a drugi je rekao, JPonimo s njom/ " Onda mi presekoe ue, na
jednoj i na drugoj ruci, i jedan ree ostalima " veite ih Page 213

ponovo', i ta dvojica me uhvatie za mike, odvedoe u berber-nicu, podigoe me, stavie me na stolicu i
drahu me tiu " videla sam svoje lice u berberskom ogledalu i lica onih koji su me drali i trojice drugih koji su
se nagnuli nada mnom i nisam poznavala nije467 dno od tih lica, ja sam u ogieaaiu vikala ali oni su videli
samo mene. I bilo je kao da si na zubarskoj stolici i da ima mnogo zubara i da su svi ludi. Svoje lice sam
jedva mogla prepoznati, jer ga je bol toliko bio izmenio, ali gledala sam ga i znala da je moje. Ali moj bol je
bio toliko veliki da se nisam uopte plaila i nisam imala nikakvog drugog oseanja izuzev bola. "U to vreme
nosila sam pletenice i, dok sam gledala u ogledalo, videla sam kako jedan od njih uhvati jednu moju
pletenicu, die je i povue tako da sam odjednom osetila bol kroz svoju tugu i onda je odsee brijaem uz
samu glavu. I onda sam se videla u ogledalu sa jednom pletenicom i uperkom tamo gde je bila druga. Onda
on odsee i drugu pletenicu ne vukui je i brija mi rasee malo uvo i videh kako mi krv curi iz ranice. Osea li pod prstom oiljak?" "Da. Ali zar ne bi bilo bolje ne govoriti o tom?" "To nije nita. Neu govoriti o onom
to je strano. Tako je on odsekao obe pletenice brijaem sasvim uz potiljak i ostali su se smejali i ja nisam
oseala ak ni ranicu na uvu i onda on stade preda me i udari me po licu pletenicama dok su me ostala
dvojica drala i ree " Ovako mi zaredziujemo crvene kaludzierice. Ovo e ti pokazati kako da se sjedini sa
svojom proleterskom braom. Nevesto crvenog Hrista! "A onda me je ponovo, i ponovo, udarao po li-cu
pletenicama koje su pre bile moje, i onda ih obe ugura meni u usta i omota mi ih vrsto oko vrata vezujui ih
pozadi da bi mi zapuio usta, a dvojica koja su me drala smejala su se. "1 svi koji su to videli smejali su se,
i Kaa sam ih ja videla u ogledalu kako se smeju poela sam da plaem jer dotad sam bila suvie sledziena u
sebi od streljanja, i nisam bila u stanju da plaem. "Onda jedan od njih, onaj koji mi je zapuio usta, predzie
mainom za ianje preko moje glave; najpre od ela sve do potiljka, a onda unakrst pre-ko temena i onda
preko cele glave sasvim do iza uva i oni su me drali tako, da sam se celo vreme dok su to radili, mogla
videti u berberskom ogle-dalu i, dok sam gledala nisam mogla da verujem i plakala sam i plakala sam, ali
nisam mogla da gledam ustranu od uasa nad licem sa otvorenim ustima i pletenicama uguranim u njih i
glavom koja je postajala gola pod mainom za ianje. "1 kad je onaj s mainom za ianje zavrio, on uze
flaicu sa jodom sa berberinove police (oni su ubili i berberina poto je pripadao sindikatu, i on je leao na
pragu duanskih vrata i oni su me podigli preko njega kad su me uvodili) i sa stak-lenom ipicom koja se
nalazila u flaici dodirnu mi uvo tamo gde je bila posekotina i jedva osetan bol dopre do mene kroz moj jad i
uas. "Onda on stade ispred mene i napisa mi jodom U H P. na elo, ispisujui slova polako i paljivo kao da
je umetnik i videla sam sve to se deava u ogledalu i nisam vie plakala, jer mi se srce sle-dilo zbog oca i
majke, i ovo to mi se sad deavalo znala sam da nije nita. "Onda, kad je zavrio ispisivanje slova, falangist koraknu unazad i pogleda me ispitujui svoje delo i onda ostavi flaicu s jodom i uze mainu za ianje i
ree " Sledei, i oni me izvedoe iz berberPage 214

468 469 nice drei me vrsto za ruke i ja sam se spotakla o berberina koji je jo leao nauznak na dovratku,
siva lica, i mi se skoro sukobismo sa Gracijom Koncepcion, mojom najboljom drugaricom, koju su njih
dvojica vukli unutra, i kad me je videla nije me prepoznala i onda me je prepoznala i krik-nula, i ula sam
njen vrisak celo vreme dok su me gurali preko trga, i gurnuli u kapiju i vodili uz stepenice optinske zgrade
do kancelarije mogoca gde su me poloili na divan. I tu su izvrili one stvari nada mnom." "Zeiu moj", ree
Robert Dordan i drae je uza se to je nenije i blie mogao. Ali bio je pun mrnje kao to bi bio svaki
ovek. "Nemoj vie priati o tom. Nemoj mi govoriti, jer vie ne mogu da podnesem mrnju." Ona je leala
ukoena i hladna u njegovom na-ruju i rekla, "Ne. Neu ti vie priati o tom. Ali oni su zli Ijudi i volela bih
kad bih mogla da zaje-dno s tobom ubijem nekoga od njih. Ali ispriala sam ti to samo zbog tvog ponosa,
ako jednom bu-dem tvoja ena. Tako da razume." "Drago mi je to si mi rekla", ree on., Jer sutra, ako
bude sree mnogo eemo ih pobiti." "Ali hoemo li ubiti i nekog falangistu? Oni su to uradili sa mnom." f,Oni
se ne tuku", ree on sumorno. "Oni ubi-jaju u pozadini. Oni se ne biju u borbama." "Ali zar ih ne moemo
ubijati na neki nain? Mnogo bih elela da ubijem nekoga." / ,Ja sam ih ubijao", ree on. "1 opet emo ih
ubijati. Ubijali smo ih u vozovima." "volela bih da idem s tobom u neKu aKciju na voz", ree Marija. "0nda,
kad me je Pilar dovela sa voza, bila sam malo luda. Da li ti je rekla kakva sam bila?" "Da. Nemoj priati o
tom." "Glava kao da mi je bila mrtva od neke tupo-sti i jedino sam umela da plaem. Ali ima jo jedna stvar
koju moram da ti ispriam. To moram. Onda se moda nee oeniti sa mnom. Ali, Roberto, ako ne bude
eleo da se oeni sa mnom, ne bismo li ipak mogli biti uvek zajedno?" ,Ja u se oeniti s tobom." "Ne.
Zaboravila sam ovo. Moda nee. Moda nikad neu moi da ti rodim ni sina ni ker, jer Pilar kae ako bih
mogla, to bi se ve desilo posle svih stvari koje su uinili. Moram ti to rei. O, ne znam, zato sam to
zaboravila." "To nije vano, zeiu", ree on. "Na prvom mestu to ne mora da bude tano. To samo doktor
moe da kae. Onda, ja ne bih ni eleo da dovodim na svet ovakav kakav jeste ni sina ni ker. A onda, tebi
dajem svu Ijubav koju posedujem." ,Ja bih volela da rodim tvog sina i tvoju ker", ree mu ona., L kako svet
moe da postane bolji ako mi ne budemo imali dece koja e se boriti protiv faista?" "Ti"f ree on. "volim te.
Cuje li? A sad mo-ramo spavati, zeiu. Jer ja moram ustati mnogo pre zore, a u ovom mesecu svie vrlo
rano." "Onda je li sve u redu s ovom poslednjom stvari? Moemo li ipak da se venamo?" 470 471 "Mi smo
venani, sada. Ja te venavam. Ti si moja ena. Ali, hajde, spavaj, zeiu moj, jer ima-mo jo malo
vremena." "1 hoemo li se stvarno venati? Ne samo ova-ko reima?" Page 215

"Stvarno." "Onda u spavati i razmiljati o tom ako se probudim." "1 ja." "Laku no, moj muu." "Laku no",
ree on. "Laku no, moja eno." uo je kako die pravilno i ravnomerao i znao je da spava, i on je leao
budan i vrlo mirno ne elei da je svojim kretanjem probudi. Razmiljao je o onom to mu nije priala i leao
je pun mrnje i zadovoljan to e sutra ujutru biti ubijanja. Ali nita ne smem primati lino, pomisli on. Samo,
kako se mogu sauvati od tog? Ja znam da smo i mi s njima radili strane stvari. Ali zato to smo bili
neupueni i nismo umeli bolje. Ali oni su to radili namerno i s ciljem. Oni koji su to ra-dili poslednji su izdanak
onog to je njihovo vaspi-tanje moglo da proizvede. To je cvee panskog vi-tetva. Kakvi li su samo. Kakvi
psi poevi od Kor-teza, Pizara, Menendeza de Avila - preko Enrika Listera pa do Pabla. I kakav sjajan
narod. Nema ni boljeg a ni goreg naroda na svetu. Ni Ijubaznijeg naroda ni svirepijeg. I ko ih razume? Ja ne,
jer da ih razumem oprostio bih sve to. Razumeti znai oprostiti. To nije istina. Opratanje je preteranost.
Opratanje je hrianska ideja, a panija nije nikad bila hrianska zemlja. Ona je uvek imala svoj specijalan idol oboavanja ak i unutar crkve. Otra virgen mas. Mislim da su zato morali da unite device svojih
neprijatelja. Dabome, kod njih je to dublje, kod panskih verskih fanatika, nego kod na-roda. Narod se razvija
van crkve, jer crkva je ve-zana s vladom, a vlada je uvek bila trula. To je je-dina zemlja u koju reformacija nije
nikad prodrla. Oni sad plaaju za inkviziciju, u redu. Pa to je stvar za razmiljanje. Neto to ti skre-e misli
sa briga o sutranjem zadatku. To je zdra-vije nego pretvarati se i fantazirati. Boe, koliko je noas
fantazirao. I Pilar se pretvara celog dana. Sigurno. A ta, ako ih sutra sve pobiju? Zar je to vano, samo ako
most dignu u vazduh kako treba. Jedino to treba sutra da urade. Ne, nije. Ne moe to raditi do u
beskonanost. Ali niko ni ne misli da mora iveti veno. Moda sam ja proiveo sav svoj ivot u tri dana,
pomisli on. Ako je to tano, voleo bih da smo poslednju no proveli drukije. Ali poslednje noi nikad ne
valjaju. Nita to je poslednje ne valja. Da, po slednje rei su ponekad lepe. "viva moj mu koji je predsednik
optine", su lepe rei. Znao je da su lepe, jer su mu odjeknule celim biem kad ih je izgovorio. On se nagnu i
poljubi Mariju koja se ne probudi. Na engleskom on pro-apta, "voleo bih da se oenim tobom, zeiu. vrlo
sam ponosan na tvoju porodicu." 472 473 Glava XXXII Iste te noi bilo je mnogo sveta u Madridu, u hotelu
Gajlord. Pred hotelska vrata stie automobil na kome su farovi bili obojeni plavo, i jedan mali ovek u crnim
jahaim izmama, sivim jahaim ak-irama i u vrlo kratkom do grla zakopanom kapu-tu izidzie, odvrati
pozdrav straarima dok je otva-rao vrata, klimnu glavom tajnom policajcu koji je sedeo za vratarevim stolom i
udzie u lift. Unutra su sedela na stolicama dva straara, jedan s jedne, a dragi s druge strane mramorom
obloenog hola i oni samo digoe glave kad je mali ovek proao po red njih ka vratima lifta. Njihov posao je
bio Page 216

da opipaju svakog koga ne poznaju, po kukovima, is-pod pazuha, po stranjim depovima, da vide da osoba
koja ulazi ne nosi pitolj, pa ako ga nosi, da ga pregledaju zajedno sa vratarom. Ali oni su vrlo dobro
poznavali malog oveka u jahaim izmama i jedva su i pogledali kad je on proao pored njih. Odeljenje u
kome je u Gajlordu iveo bilo je puno sveta kad je uao. Ljudi su sedeli i stajali unaokolo i razgovarali kao u
nekom salonu, i mu-karci i ene su pili votku, viski sa sodom, i pivo iz malih aa koje su punili iz velikog
kraga. e-tiri oveka bila su u uniformi. Ostali su imali na sebi nepromoive ili kone kapute, tri ene su no
sile obine haljine za ulicu, dok je etvrta, koja je bila strano mrava i tamna, imala na sebi neku vrstu
strogo krojene milicionerske uniforme sa suk-njom i visokim izmama ispod nje. Kad je uao u sobu, Karkov
odmah pridzie eni u uniformi, pokloni joj se i rukova se. To je bila njegova ena i on joj je rekao neto na
ruskom to niko nije mogao da uje, i za trenutak je nestala ona drskost koju je imao u oima kad je uao u
sobu. Onda se ona opet upali kad je ugledao glavu mahagoni boje i Ijubavno-leno lice dobro gradziene
devojke koja mu je bila Ijubavnica i on se u krat-kim i odmerenim koracima uputi k njoj, pokloni se, rukova se,
tako da niko ne bi mogao rei da to nije podraavanje onog naina na koji se pozdravio sa enom. Njegova
ena nije gledala za njim kad se uputio preko sobe. Stajala je sa jednim visokim, lepim, panskim oficirom,
razgovarali su ruski. "Tvoja velika Ijubav se pomalo goji", ree Kar-kov devojci. "Svi nai heroji se goje sada
kad se pribliujemo drugoj godini." Nije gledao u oveka o kom je govorio. "Tako si gadan da e biti
Ijubomoran i na tu abu krastau", ree mu devojka veselo. Govorila mu je nemaki. "Mogu li poi sutra s
tobom u ofanzivu?" ,Ne. A i nema nikakve ofanzive." "Svako zna za nju", ree devojka. "Nemoj biti toliko
tajanstven. Dolores ide. Ja u poi s njom ili sa Karmen. Mnogo sveta ide." ,4di s onim ko hoe da te
povede", ree Kar-kov., Ja neu." Onda se okrenu devojci i upita je ozbiljno. "Ko ti je to rekao? Kai tano."
"Rihard", ree ona ozbiljno. Karkov slee ramenima i ostavi je. "Karkove", zovnu ga uljivim glasom jedan
o-vek srednjeg rasta, sivog tekog i podnadulog lica 474 475 i podbulih kesica oko oiju i oputene donje
usne" "Jeste li uli dobre vesti?" Karkov mu pridzie i ovek ree, "Tek sam ih do bio. Nema ni deset minuta.
Sjajno. Ceo dan se fa-isti bore izmedziu sebe blizu Segovije. Bili su pri-siljeni da ugue pobune vatrom iz
pukomitraljeza i mitraljeza. Posle podne su bombardovali svoje sopstvene trupe avionima." "Istina je", ree
ovek podnadulih oiju. "Sa-ma Dolores je donela tu vest. Sama je dola ovamo s tom veu i blistala je
neverovatnom radou, ni-sam je nikad takvu video. Po blistanju na njenom licu se videlo da je vest istinita.
Na tom divnom licu - " ree on srean. "Na tom divnom licu", ree Karkov bezbojnim glasom. Page 217

"Da ste je samo mogli uti", ree ovek pod-nadulih oiju. "vest je zraila iz nje svetlou koja nije od ovog
sveta. Po glasu si joj mogao poznati istinitost onog to govori. Staviu je u lanak za Izvestija. Za mene je to
bio jedan od najveih tre-nutaka ovog rata, kad sam uo taj izvetaj izgovo-ren tim divnim glasom u kome se
meaju samilost, sauee i istina. Dobrota i istina zrae iz nje kao iz istinske narodne svetice. Ne zovu je
bez razloga La Pasionarija." "Ne zovu je bez razloga", ree Karkov tupim glasom. "Najbolje da to odmah
napiete za Izve-stija pre nego to zaboravite taj lepi zavretak." >iNa raun takve ene ne treba se aliti.
ak ni takav cinik kao to ste vi", ree ovek podnadulih oiju. "Samo da ste bili ovde i uli je i vi-deli njeno
lice." "Taj divan glas", ree Karkov. "To divno lice. Napiite to", ree mu. "Nemojte meni priati. Ne-mojte
troiti itave odlomke na mene. Idite i piite odmah." "Ne ba odmah." "Mislim da je bolje", ree Karkov i
pogleda ga, a onda pogleda ustranu. ovek podnadulih oiju je jo nekoliko minuta stajao tu drei au
votke, njegove oi, onako podnadule, kao da su bile ap-sorbovane lepotom koju tek to je video i uo, i onda
napusti sobu da to napie. Karkov onda pridzie drugom oveku etrdeset osmih godina, koji je bio malen,
zdepast, veselog iz-gleda, bledo plavih oiju, plave kose koja se pro-redziivala i veselih usta pod utim,
bodljikavim br-kovima. Taj ovek je bio u uniformi. Bio je divi-zijski komandant i Madziar. "Da li si bio tu kad je
Dolores bila ovde?" upita Karkov oveka. "ta je to?" "Neto o faistima koji se bore izmedziu sebe. Lepo,
ako je istina." ,dzinogo se govori o sutranjem danu/ "Skandalozno. Sve novinare bi trebalo postre-Ijati kao i
veinu sveta u ovoj sobi, a naroito onog prokletog nemakog intriganta, Riharda. Ma ko da je tom
nedeljnom fiiggleru dao komandu nad jed-nom itavom brigadom trebalo bi ga streljati. Mo da bi trebalo
streljati i tebe i mene. Moda", na-smeja se general. "Ipak nemoj to predloiti." 476 477 "To je stvar o kojoj
nikad ne volim da govo rim", ree Karkov. "Onaj Amerikanac, koji ponekad ovamo dolazi, nalazi se tamo. Ti
ga zna, Dor-dan, on je sa partizanskom grupom. On je tamo, gde kau da se to deava." "Dobro, trebalo bi
da nam on doturi izvetaj 0 tom do veeras", ree general. "Oni dole me ne trpe, inae bih otiao i izvideo
stvar za tebe. On radi sa Golcom na tome, zar ne? videe Golca sutra." "Sutra izjutra." "Sklanjaj mu se s
puta ukoliko stvar ne ide dobro", ree general. "On mrzi vas kopilad ba kao 1 ja. Mada on ima bolju narav,"
"A ono -" "verovatno faisti imaju manevre", ree gene-ral. "Dobro, videemo da li Golc moe Page 218

da ih natera na manevrisanje. Neka se Golc oproba. Naterali smo ih onda na manevrisanje kod
Gvadalahare." "ujem da i ti putuje", ree Karkov pokazu-jui svoje rdziave zube kad se nasmejao. General
se odjednom naljuti. "1 ja. Sad se i o meni govori. I o svim nama, uvek. Taj prljavi krug spletaka. ovek koji bi
umeo da dri jezik za zubima, mogao bi spasti ovu ze-mlju, kad bi u to verovao da moe." "Tvoj prijatelj
Prieto ume da dri jezik za zu-bima." "Ali on ne veruje da moe da pobedi. Kako mo e pobediti bez vere u
narod?" "To ti rei", ree Karkov. "Idem malo da spa-vam." On ode iz sobe pune dima i ogovaranja u stranju spavau sobu, i sede na postelju i skide izme. uo ih je jo uvek kako priaju i zato zatvori vrata i otvori
prozor. Nije ni hteo da se svlai jer je ve u dva sata morao krenuti pored Kolmenare, Cercede i Navaracede
do fronta gde e Golc ujutru otpoeti napad. Glava XXXIII Bila su dva sata nou kad ga Pilar probudi. Kad ga
je najpre dotakla rukom, on pomisli da je Marija i on se okrete k njoj i ree, "Zeiu." Onda ga ena svojom
velikom rukom protrese za rame i on se odjednom potpuno i apsolutno rasani i ruka mu dohvati drku pitolja
koji je leao pored nje-gove gole desne noge i sav je bio napet kao otko en pitolj. U mraku vide da je to
Pilar i on pogleda u ka-zaljke na svom runom satu i vide ih kako se svetle pod sasvim malim uglom jedna
pored druge na gornjem delu sata i vide da je tek dva sata, i ree, "ta ti se desilo, eno?" "Pablo je nestao",
ree mu krupna ena. Robert Dordan navue pantalone i cipele. Ma-rija se nije bila probudila. "Kad?" upita
on. "Pre jednog sata moi biti." "1?" "Uzeo je neto tvojeM, ree ena ojadziena. "Tako. Sta?" 478 479 "Ne
znam", ree. "Hodi i vidi." Po mraku odoe do ulaza u peinu, provukoe se ispod ebeta i udzioe. Robert
Dordan je iao za njom, peina je mirisala na ugaenu vatru, Ijude ko ji spavaju i rdziav vazduh, i on je
osvetljavao put depnom lampom da ne bi nagazio na nekog od onih koji su spavali na tlu. Anselmo se
probudi i ree, "Je li vreme?" "Ne", proapta Robert Dordan. "Spavaj stari." Dva daka su bila pri uzglavlju
Pilarine postelje koja je bila odvojena od ostalog dela peine jednim obeenim ebetom. Postelja je imala
neki ustajao miris, na isueni znoj, muno sladak, kao to miri-u indijanski kreveti, i Robert Dordan oseti to
dok je kleao na njemu i osvetljavao lampom svoja dva daka. Na svakom se od vrha do dna nalazio veliki
prorez. Drei lampu u levoj ruci, Robert Dordan opipa prvi dak desnom rukom. To je bio onaj u kome je
nosio svoj dak za spavanje i on nije ni trebalo da bude naroito pun. I nije bio vrlo pun. Bilo je u njemu jo
neto ice, ali etvrtasta drvena kutija sa upaljaem je nestala, isto tako i kutija od cigara sa paljivo uvijenim
Page 219

i zapakovanim detona-torima. A nije bilo ni limene kutije sa poklopcem koji se uvrtao i u kojoj su bile kapisle i
upaljiva vrpca. Robert Dordan opipa drugi dak. Bio je jo pun eksploziva. Moda samo jedan paket
nedostaje. On ustade i okrenu se prema eni. Imao je ose-anje upljine koje ovek ponekad ima kad se
ujut-ru probudi suvie rano i koje je skoro slino oseanju nesree, takvo oseanje je imao, samo jo hi-Ijadu
puta jae. "1 to ti naziva uvanjem materijala", ree on. "Spavala sam s glavom na njima i jednom ru-kom
preko njih", ree mu Pilar. "Dobro si spavala." "Sluaj", ree ena. "On je nou ustao i ja sam mu rekla " kuda
e, Pablo?, Da piam, eno, rekao mi je i ja sam ponovo zaspala. Kad sam se probu-dila nisam znala koliko
je vremena prolo, pa sam mislila, kad ga nema, da je otiao da vidi ta je s konjima, po svom obiaju.
Onda", dovri ona sva nesrena, "kad se nije vraao, zabrinula sam se i onda, zabrinuta, opipala sam
dakove da budem si-gurna da je sve u redu i osetila sam proreze, i onda sam pola k tebi." "Hodi", ree
Robert Dordan. Bili su opet napolju i bilo je jo tako blizu po-noi, da se nije jo ni osealo da jutro dolazi.
"Moe li on izvesti konje nekim drugim putem, a ne pored strae?" "Ima dva druga puta." "Ko je na vrhu?"
"Eladio." Robert Dordan ne ree vie nita dok nisu stigli na livadu gde su konji bili privezani da pasu. Na
livadi su se nalazila tri konja koja su pasla. ve-liki lisan i sivac su otili. "ta misli, pre koliko vremena je
otiao?" 9Mora da ima ve jedan sat." "Onda, to ti je, to ti je", ree Robert Dordan. "Idem da uzmem ono
to je ostalo u mojim dako vima i onda na spavanje." 480 31 Ernest Hemingvej 481 "Ja u ih uvati." "Que
va, ti da e ih uvati. Ti si ih ve jednom uvala." "Ingles", ree ena. "to se tie toga, ja se ose-am kao i
ti. Nema na svetu stvari koju ne bih ui-nila, samo da ti ih donesem natrag. Nema potrebe da me vredzia.
Pablo nas je oboje izdao." Kad ona to ree, Robert Dordan shvati da ne sme sebi dozvoliti taj luksuz da
bude zajedljiv, da ne sme da se svadzia s tom enom. Mora da saradziuje s njom tog istog dana od koga su
dva sata ve prola. On joj stavi ruku na rame. "Nije to nita, Pi-lar", ree on. "Ono to je nestalo nije vano.
Na-praviemo neto drugo to e isto tako posluiti." "Ali ta je uzeo? Ona mu se ponovo nasmei, i smeila
se iskre-no i lepo svojim otrim usnama i velikim ustima, onda ree: "Ti si meni vrlo drag, Ingles." "Sad mi
nije do toga", ree on. "Ni ti, ni Dios." Page 220

"Da", ree Pilar suvim apatom. "Znam. Samo sam elela da ti to kaem. I nemoj brinuti. Sve e-mo vrlo
dobro izvesti." 512 33 Ernest Heminrrvej, Iv 513 "Zato ne?" ree Robert Dordan i najtanji sloj koe na
njegovom licu zahvati osmeh. "Daborne da hoemo. Sve e biti dobro." "Kad emo krenuti?" upita Pilar.
Robert Dordan pogleda na sat. "Sad", ree on. On dodade jedan od dakova Anselmu. "Kako si stari?"
upita ga. Starac je taman zavravao zarezivanje posled-njih klinova koje je pravio prema primerku to mu ga
je Robert Dordan dao. Oni su bili prekobrojni, u sluaju da ustrebaju. "Dobro", ree starac i klimnu glavom.
"Dosad, vrlo dobro." On isprui ruku. "Gledaj", ree i na-smei se. Ruke su mu bile savreno mirne. "Bueno, i
que?" ree mu Robert Dordan. "Ja uvek mogu drati itavu ruku i da mi bude mirna. Prui prst." Anselmo
prui prst. Prst mu je drhtao. On po gleda Roberta Dordana i zatrese glavom. "1 moj", pokaza mu Robert
Dordan. "Uvek. To je prirodno." "Za mene nije", ree Fernando. On prui ka-iprst desne ruke da im pokae.
Onda leve. "Moe li pljunuti?" upita ga Agustin i nami-gnu Robertu Dordanu. Fernando se ishraknu i pljunu
gordo na tlo pe-ine, onda rastra pljuvaku nogom po zemlji. "Ti prljava mazgo", ree mu Pilar. "Pljuj u va-tru
ako hoe da proverava svoju hrabrost." "Ne bih pljuvao na zemlju, Pilar, da ne napu-tamo ovo mesto."
"Pazi danas gde pljuje", ree mu Pilar. "Moda e pljunuti na mesto s kojeg nee otii." "Ova govori kao
crna maka", ree Agustin. On je oseao neku nervoznu potrebu da se ali to je bio drugi vid onog to su
svi oseali. "alim se", ree Pilar. "1 ja", ree Agustin. "Ali me cago en la leche, ali biu srean kad pone."
"Gde je Ciganin?" upita Robert Dordan Ela-dija. "Kod konja", ree Eladio. "Moe ga videti sa ulaza u
peinu." "Kako je on?M Eladio se nasmei. "Mnogo se plai", ree on. Bolje se oseao kad je govorio o
tudziem strahu. "Sluaj, Ingles", poe Pilar. Robert Dordan okrete pogled k njoj i kad je pogledao vide kako
ona zinu, i kako joj lice dobi neverovatan izraz i on skoi ka otvoru peine i mai se za pitolj. Tamo je,
gurnuvi ebe jednom rukom u stranu, sa krat-kom cevi strojnice iji je skriva plamena virio iz-nad njegovog
ramena, stajao Pablo, nizak, irok, obrasla lica i svojim crvenkasto obrubljenim oima nije gledao ni u koga
odredzieno. "Ti -" ree Pilar ne verujui. "Ti." "Ja", ree Pablo mirno. I udzie u peinu. Page 221

"Hola, Ingles", ree on. "Doveo sam petoricu sa konjima iz Eliasove i Alihandrove druine." , upalja i
detonatori?" ree Robert Dordan. "1 ostali materijal?" "Bacio sam ih niz liticu u reku", ree Pablo jo uvek
ne gledajui nikoga. "Ali sam mislio da se i bomba moe upotrebiti kao detonator." 514 515 "1 ja sam", ree
Robert Dordan. "Ima li ta da se popije?" upita Pablo umorno. Robert Dordan mu dodade flau i on poe
brzo piti, onda obrisa usta nadlanicom. "ta je s tobom?" upita Pilar. "Nada", ree Pablo briui ponovo usta.
"Ni-ta. vratio sam se." "Pa ta?" "Nita. Bio je trenutak slabosti. Otiao sam, ali sam se vratio". Okrenuo se
Robertu Dordanu. "En el fondo no soi cobarde", ree on. "U sutini nisam kukavica." Ali si neto drugo,
pomisli Robert Dordan. avo me odneo ako nisi. Ali drago mi je to te vi-dim, pasji sine. "Samo pet sam ih
mogao dobiti od Eliasa i Ali-handra", ree Pablo. "Jahao sam otkako sam oti-ao odavde. vas devetoro ne
biste nikad mogli ono da izvrite. Nikad. Shvatio sam to prole noi kad je Ingles objasnio. Nikad. Njih ima
sedam i kaplar na donjem straarskom mestu. A ta misli da do-dzie do uzbune i da se bore?" On sad
pogleda Roberta Dordana. "Kad sam otiao mislio sam da ete shvatiti da je to nemo-gue i da ete
odustati. Onda, kad sam bacio ma-terijal, video sam stvari drukije." "Drago mi je to te vidim", ree Robert
Dor-dan. On mu pridzie. "Posluiemo se bombama. Bi-e u redu. Ostalo nije vano." "Ne", ree Pablo.
"Nita ja nisam uradio zbog tebe. Ti nosi nesreu. Sve ovo dolazi zbog tebe. I sa Sordom. Ali kad sam bacio
tvoj materijal, ose-tio sam se suvie usamljen." "Majku ti -" "Onda sam odjahao da pronadziem jo neke da bi
se to izvrilo s uspehom. Doveo sam najbolje do kojih sam mogao da dodziem. Ostavio sam ih na vr-hu da
bih mogao najpre s vama da razgovaram. Oni misle da sam ja vodzia." "1 jesi", ree Pilar. "Ako eli." Pablo
je pogle-da i ne ree nita. Onda ree mirno i jednostavno. "Mnogo sam razmiljao posle onog to se desilo
sa Sordom. Mislim da ako ve moramo svriti mo ramo svriti zajedno. A tebe, Ingles. Tebe mrzim jer si nam
ovo doneo." "Ali Pablo -" poe Fernando, kome su depo vi bili puni granata, a dak s mecima bio prebaen
preko ramena, briui paretom hleba anak sa gu-laem, "zar ti ne veruje da e se akcija izvriti sa
uspehom? Pretprole si veeri rekao da veruje da hoe." "Daj mu jo gulaa", ree Pilar pakosno Mari-ji.
Onda Pablu, s pogledom koji je omekao. "1 ta-ko, ti si se vratio?" "Da, eno", ree Pablo. "Pa, dobrodoao",
ree Pilar. "Nisam verovala da si takva nitarija." Page 222

"Kad sam ono uradziio osetio sam toliku usam-Ijenost da je nisam mogao podneti", ree joj Pa-blo mirno.
"Da je nisi mogao podneti", naruga mu se ona. "Koju ne moe podneti ni petnaest minuta." "Ne rugaj se,
eno. vratio sam se." "1 dobrodoao", ree ona. "Zar nisi uo kad sam ti to prvi put poelela? Popij kafu i da
kre-nemo. Ova komedija me ve zamara." 516 517 ;,Je li to kafa?" upita Pablo. "Svakako", ree Fernando.
"Daj mi kafu, Marija", ree Pablo. "Kako si?" nije je gledao. "Dobro", ree Marija i donese mu olju kafe.
"Hoe li gulaa?" Pablo zatrese glavom. "No me gusta estar solo", produi Pablo da objanjava Pilar kao da
se ostali nisu ni nalazili tu. "Ne svidzia mi se da budem sam. Sabes? Jue ceo dan radei za dobro svih
nisam se oseao usamljen. Ali prole noi. Hombre! Oue mal lo pase!" "Tvoj prethodnik uveni Juda Iskariot
se obe-sio;, ree mu Pilar. "Nemoj tako razgovarati sa mnom, eno", re-e Pablo. "Zar ne vidi? Ja sam se
vratio. Ne pri-aj o Judi i slinim stvarima. Ja sam se vratio." "Kakvi su to Ijudi koje si doveo?" upita ga Pi-lar.
"Jesi doveo bar neto to je vredelo dovoditi?" "Son buenos", ree Pablo. On iskoristi priliku i pogleda Pilar u
lice, pa onda u stranu. "Buenos i bobos. Dobri i glupi. Spremni da umru i sve ostalo. Po tvom ukusu. Onakvi
kakve ti volis." Pablo ponovo pogleda Pilar u oi i ovog puta ne skrenu pogled. Produio je da gleda pravo
svo-jim malim, crveno obrubljenim svinjskim oima. "Ti", ree ona i njen suhi glas postade opet bla-i. ;,Ti.
verujem ako je ovek jednom neto imao u sebi, uvek neto od tog ostane u njemu." "Listo", ree Pablo,
gledajui je sada pravo i otvoreno. "Spreman sam na 0110 to dananji dan moe da donese." "verujem da
si se vratio", ree Pilar. "verujem. Ali ovee, bio si suvie daleko otiao." "Daj mi tvoju flau da malo
gucnem", ree Pa-blo Robertu Dordanu. "1 onda da krenemo." Glava XXXIX Po mraku su se popeli kroz
umu na brdo, do prolaza na vrhu. Bili su svi teko natovareni i spo ro su se penjali. I konji su bili natovareni,
nosili su teret na sedlima. "Moemo ih rasteretiti ako bude potrebno", rekla je Pilar. "Ali sa ovim, ako ga
zadrimo, mo-emo stvoriti drugi logor." 9fA ostatak municije?" upitao je Robert Dor-dan dok su vezivali
teret. "U onim bisagama na sedlu." Robert Dordan oseti teinu svog tereta, oseti kako mu kaput iji su
depovi bili puni granata za-tee vrat, oseti teinu pitolja na boku i punih de-pova na pantalonama u kojima
su se nalazili ar-eri za pukomitraljez. U ustima je oseao ukus kafe, u desnoj ruci je nosio pukomitraljez,
a levom rukom je podigao jaku na kaputu da bi umanjio pritisak uprtaa. Page 223

"Ingls", ree mu Pablo, idui sasvim pored njega u mraku. "ta je, ovee?" "Ovi koje sam doveo veruju da
emo imati us-peha zato to sam ih ja doveo", ree Pablo. "Ne-moj nita da govori to bi ih razoaralo." 518
519 "Dobro", ree Robert Dordan. "Ali uinimo da stvar uspe." "Oni imaju pet konja, sabes?" ree Pablo oprezno. "Dobro", ree Robert Dordan. "Draemo sve konje zajedno." "Dobro", ree Pablo, i nita vie.
Nisam verovao, moj Pablo, da si na putu za Tarsus doiveo potpuno preobraenje, pomisli Ro-bert Dordan.
Ne. Tvoj povratak je pravo udo. Ne verujem da e biti ma kakvih tekoa da te po-svetimo. "S ovom
petoricom u unititi donju strau, to bi Sordo uradio", ree Pablo. "Presei u icu i povui u se k mostu
kao to smo se dogovorili." U svemu ovome smo govorili pre desetak mi-nuta, pomisli Robert Dordan, udi
me zato sad "Postoji mogunost da se povuemo u Gredos", ree Pablo. "Stvarno, mnogo sam o tom
razmi-ljao." verujem da ti je poslednjih pet minuta opet neto sevnulo u glavi, pomisli Robert Dordan. Po
novo si doao do nekog otkrovenja. Ali ne pokua-vaj da me ubedziuje da i mene zove sobom. Ne, Pablo.
Nemoj od mene traiti da ti suvie verujem. Od trenutka kad je Pablo uao u peinu i re-kao da je doveo jo
pet Ijudi Robert Dordan se sve bolje oseao. Kad je ponovo video Pabla kao da je nestalo traginog izgleda
koji je, kako je izgledalo, dobila itava operacija otkako je poeo da pada sneg, a otkako se Pablo vratio nije
imao oseanje da mu se vratila srea, jer nije verovao ni u kakvu sreu, nego da je itava stvar sad krenula
nabolje i da je sad bila ostvarljiva. Bio je gotovo siguran da nee uspeti, a sad je oseao kako u njetnu raste
pouzdanje kao to guma poinje da se nadima kad se polako pumpa. Najpre gotovo nije oseao raz-liku,
mada se ona nesumnjivo zainjala, kao kad pone pumpati gumu i ona se pone malo nadi-mati i ta razlika
je nailazila uporno kao plima ili sok u drvetu, dok ne pone da osea pravo nesta-janje strepnje, to se esto,
pre akcije, pretvara u oseanje stvarne sree. To je bio najvei dar koji je posedovao, naj-vei talenat koji ga
je osposobljavao za rat; ta spo-sobnost ne da ne vidi nego da prezire svaki eventu-alni rdziav kraj. Tu
osobinu je unitavala suvie ve-lika odgovornost za druge ili nunost da se predu-zme neto to je rdziavo
planirano ili loe zamiljeno. U takvim sluajevima nije mogao da bude ravno-duan prema rdziavom
zavretku i neuspehu. Nije u pitanju mogunost da se njemu neto desi, to bi mogao prezreti. Znao je da on
lino nije nita, i znao je da smrt nije nita. On je to istinski znao, bolje nego ma ta drugo. U nekoliko
poslednjih dana je shvatio da on sa drugom osobom moe da bude sve. Ali, unutra, u sebi, znao je da je to
izuze-tak. Ono to smo mi doiveli, pomisli on. U tom sam imao mnogo sree. To mi je dato, moda, jer ga
nikad nisam traio. To se ne moe oduzeti niti izgubiti. Ali to je prolo i s tim je svreno sad, jutros, i sad treba
da izvrimo svoj posao. A ti, ree on sebi, drago mi je to vidim da ti se vraa ono to ti je neko vreme
nedostajalo. Ali dole si se prilino loe pokazao. Neko vreme me je tamo bilo prilino Page 224

stid zbog tebe. Samo to sam ja 520 521 bio ti. Nije postojao nikakav ja koji bi te osudziivao. Obojica smo bili
rdziavi. Ti i ja i mi obojica. Ostavi se sad toga. Ne misli vie kao izofreniar. Sad bu-di jedan u jedno vreme.
Sad si opet zdrav. Ali slu-aj, ne sme itavog dana misliti na devojku. Ti sad ne moe nita da uradi da je
zatiti nego samo da je dri po strani od ovoga a ti to radi. Oigledno e biti mnogo konja, ukoliko je
verovati znacima. Najbolja stvar koju moe da uradi za nju jeste da izvri svoj zadatak dobro i brzo, i da
se izvue iz njega, a razmiljanje o njoj samo e ti smetati u tom. Zato nemoj uopte misliti na nju. Poto je
o tom razmislio on prieka Mariju da dodzie zajedno sa Pilar, Rafaelom i konjima. "Hej, guapa", viknu joj on u
mraku. "Kako si?" "Dobro sam, Roberto", ree ona. "Ne brini se ni za ta", ree joj on premeta-jui puku u
levu ruku i stavivi joj ruku na rame. "Ne brinem se", ree ona. "Sve je dobro organizovano", ree joj on. "Rafael e ostati s tobom kod konja." "Ja bih radije bila s tobom." "Ne. Ti si najkorisnija kod konja." "Dobro", ree
ona. "Biu tamo." Ba tada zarza jedan konj, i sa otvorenog mo-sta dole na istini izmedziu stena odgovori
mu drugi konj, i rzanje mu se pretvori u visok oStar ispre-kidan drhtaj. Robert Dordan ugleda ispred sebe
siluetu no-vih konja. On pouri napred i s Pablom dodzie do njih. Ljudi su stajali pored konja. "Salud", ree
Robert Dordan. "Salud", odgovorie oni u mraku. Nije im mo gao videti lica. "0vo je Ingles koji ide s nama",
ree Pablo. iner." Niko nita ne rece na to. Moda su u mraku klimnuli glavom. "Da idemo", ree jedan ovek.
"Skoro e dan." ,Jesi li ti poneo granata?" upita drugi. Mnogo", ree Pablo. "Snabdeete se njima kad
ostavimo ivotinje." "Onda da krenemo", ree drugi. "ekamo ovde ve pola noi." "Hola Pilar", ree drugi
kad ena naidzie. "Que me maten, ako to nije Pepe", ree Pilar hrapavim glasom. "Kako si ti, obanine?"
"Dobro", ree on. "Dentro de la gravedad." "Kojeg konja jae?" upita ga Pilar. "Pablovog sivca", ree ovek.,
iDobar je to konj." "De", ree drugi ovek. "Da idemo. Nema ni-ta od prianja." "Kako si ti, Elicio?" ree mu
Pilar dok je uz-jahivao. "Kako mogu da budem?" ree on grubo. "De, eno, da idemo, imamo dosta posla."
Pablo pojaha velikog ridziana. "utite i hajdete za mnom", ree on. "Odveu vas do mesta na kome emo
ostaviti konje." Page 225

522 523 Glava XL Dok je Robert Dordan spavao, dok je pravio planove kako e razoriti most i dok je bio s
Mari-jom, Andres je malo naprcdovao. Do republikanskih linija, kroz itav kraj i faistike linije putovao je
brzo kao to putuje seljak u dobroj fizikoj kon-diciji koji dobro poznaje kraj, tako da i po mraku moe brzo da
se kree. Ali, kad se jednom naao iza republikanskih linija ilo je vrlo sporo. U teoriji trebalo je samo da
pokae propusni-cu koju mu je dao Robert Dordan na kojoj je bio udaren peat SIM i poruku koja nosi isti
ig, pa da ga odmah propuste prema mestu opredcljenja. Ali najpre je sreo komandira cte na frontu koji je
po smatrao itav njegov zadatak sa gotovo sovinim nepo veren j em. On je sa tim etnim komandirom otiao
u tab bataljona, gde je komandant bataljona, koji je pre pokreta bio brica, bio pun oduevljenja kad je uo
izvetaj o njegovom zadatku. Taj komandant koji se zvao Gomez, psovao je etnog komandira zbog njegove
gluposti, tapao Andresa po ledziima, dao mu loe rakije i ispriao mu da je on, bivi brica, uvek elco da
bude guerrillero. Onda je digao adziu-tanta, predao mu bataljori, poslao posilnog da pro-budi motociklistu i
da ga dovede. Umesto da po alje Andresa sa motociklistom u tab brigade, Go-m odlui da ga tamo sam
odveze da bi ubrzao stvari i zajedno sa Andrcsom, koji se vrsto drao za sedite ispred scbe, 011 pojuri
odskakujui po planinskom putu izrovanom od bombi kroz drvored vclikih stabala. U svetlosti motocikla videli
su se okreeni delovi stabala i ona mesta na deblima gde su i kre i kora bili oguljeni i okrznuti gelerima granata i mecima jo iz vremena borbe koja se na tom putu vodila prvog leta, kad je pokret poeo. Oni
zaokrenue u malo planinsko letovalite s razbije-nim krovovima gde se nalazio tab brigade i Gomez zakoi
motocikl kao trka na blatnoj stazi i naslo-ni ga uza zid kue gde jedan sanjivi straar stade mirno kad
Gomez prodzie pored njega i udzie u veliku sobu u kojoj su zidovi bili pokriveni mapama i gde je jedan vrlo
pospani oficir sa zelenim titom nad oima sedeo za stolom, na kom se nalazila lampa za itanje, dva
telefona i primerak lista Mundo Obrero. Taj oficir pogleda Gomeza i ree: "Zato si ti ovde? Zar nikad nisi uo
za telefon?" "Moram videti potpukovnika", ree Gomez. "Radi se o vrlo ozbiljnoj stvari." On spava", ree
oficir. "video sam svetlost tvog bicikla na itavu milju. Hoe li da nas bom-barduju?" "Pozovi potpukovnika",
ree Gomez. "Radi se o krajnje ozbiljnoj stvari." "On spava, kaem ti", ree oficir. "Kakav je to bandit s
tobom?" pokaza on glavom na Andresa. "On je guerrillero s druge strane linije i nosi poruku od velike
vanosti generalu Golcu koji ko manduje napadom to e se izvriti ujutru iza Na-vacerade", ree Gomez
uzbudzieno i toplo. "Probudi Teniente-Coronela za Ijubav boju." Oficir ga pogleda umornim oima
zasenjenim zelenim celuloidom. 524 525 ;;Svi ste vi ludi", ree on. "Ne znam ja iii za kakvog generala Golca,
ni za kakav napad. vodi tog sportistu i vrati se u svoj bataljon." Page 226

"Digni Teniente-Coronela, kaem ti", ree Go mez i Andres vide kako su mu se usta skupila. "Idi j. .. se", ree
mu oficir leno i okrenu se u stranu. Gomez izvadi svoj teki pitolj 9 mm, tipa Star, iz futrole i uperi ga u
oficirovo rame. "Dii ga, ti faistiko kopile", ree on. "Dii ga, ili u te ubiti." "Smiri se", ree oficir. "Svi vi
berberi se lako uzbudziujete." Andres vide u svetlosti lampe za itanje kako se Gomezu zgri lice od mrnje.
Ali jedino to je re-kao bi, "Dii ga." "Posilni", viknu oficir prezrivim glasom. Jedan vojnik dodzie na vrata i
pozdravi i izidzie. "verenica je kod njega", ree oficir i vrati se itanju novina. "Bie mu sigurno vrlo drago to
vas vidi." "Tipovi kao ti onemoguavaju svaki napor da se dobije rat", ree Gomez oficiru. Oficir nije na njega
obraao panju. Onda, dok je itao, vie kao za sebe, primeti, "Kako su udne ove novine!" "Zato onda ne
ita El Debate? To su tvoje novine", ree mu Gomez imenujui glavni katoli-kokonzervativni organ koji je
izlazio u Madridu pre pokreta. "Ne zaboravi da sam ja stariji oficir i da moj izvetaj o tebi neto znai", ree
oficir i ne gledajui ga. "Ja nikad nisam itao El Debate. Ne optu-uj lano." "Ne. Citao si ABC", ree Gomez.
"Jo je armija puna takvog trulea. Takvih profesionalaca kao to si ti. Ali nee uvek tako biti. Nalazimo se
izmedziu neznalica i cinika. Ali mi emo vaspitati prve i uklo niti ove druge." " ;Oistiti, to je re koju trai",
ree oficir ne gledajui ga nikako. "Ovde javljaju o daljem ie-nju tvojih slavnih Rusa. U ovoj epohi iste
bolje od gorke soli." "Nazovi to kako god hoe", ree Gomez Iju-tito. "Kako god hoe, samo da se
likvidiraju tak-vi kao to si ti." "Likvidiraju", ree oficir bezobrazno kao da go-vori samom sebi. "Jo jedna re
koja nema nieg kastilijanskog u sebi." "Da se streljaju onda", ree Gomez. "To je ka-stilijanski. Razume li
to?" ,J)a, ovee, ali nemoj govoriti tako glasno. Ima ih jo u tabu brigade koji spavaju pored Teniente-Coronela i tvoja uzbudzienost me gnjavi. Zbog toga sam se uvek sam brijao. Nisam nikad voleo razgo vor."
Gomez pogleda Andresa i zatrese glavom. Oi su mu sijale onom vlagom koju izazivaju bes i mrnja. Ali on
odmahnu glavom i ne ree nita ostavljajui sve to za neku priliku u budunosti. Nakupio je on mnogo toga
za ovu godinu i po u kojoj se podigao do ranga komandanta bataljona u Sieri i sad, kad je potpukovnik uao
u sobu u svojoj pidami, on se ukruti i salutira. 526 527 Si Potpukovnik Miranda, koji je bio niskog rasta,
sivog lica, koji je sav ivot proveo u vojsci, koji je izgubio Ijubav svoje ene u Madridu, a u Maroku izgubio
dobru probavu, i postao republikanac kad je video da ne moe da se rastavi od ene (o po-pravci stomaka
nije nikad moglo biti ni rei) stu-pio je u gradzianski rat kao potpukovnik. Imao je jednu jedinu ambiciju: da
zavri rat u istom rangu. Dobro je branio Sieru i eleo je da Page 227

ga tamo ostave da je brani ako bi kad bila napadnuta. U ratu se oseao mnogo zdraviji, verovatno zbog
prisilnog smanjenja jela u obroku, imao je ogromnu koliinu sode bikarbone, uvee je pio viski, a njegova
Ijubav-nica, stara dvadeset i tri godine, imala je bebu, kao to su imale i sve devojke koje su poele kao
milicianas u julu prole godine, a sad kad je uao u sobu, klimnu glavom u odzdrav Gomezu i prui mu ruku.
"ta te vodi ovamo, Gomez?" upita on i onda, oficiru za stolom koji mu je bio ef operativnog odeljenja, ree,
"molim te, Pepe, daj mi cigaretu." Gomez mu pokaza Andresove isprave i poruku. Potpukovnik pogleda brzo
salvaconducto, pogleda Andrcsa, klimnu glavom i nasmei se, a onda pogle-cla poudno pismo. Opipa mu
peat, proveri ga prstom i predade Andresu i propusnicu i pismo. "Je li ivot vrlo teak u brdima?" upita
on. ,;Nije, potpukovnie", ree Andres. "Da li ti je reeno blizu kojeg mesta e nai tab generala Golca?" "U
blizini Navacerade, potpukovnie", ree An-dres., Jngles mi je rekao da e biti negde u blizini Navacerade
iza linija, tamo udesno." igles?" upita potpukovnik mirn koji se nalazi kod nas kao miner." ovnik mahnu
glavom. To je jo jedna neobjanjiva osobina ovog rata. "Ing-i nalazi kod nas kao miner." / jbolje, Gomez, da
ga ti odveze motorom, ree potpukovnik. "Napii mu otar salvaconducto Iza Estado Maior generala Golca,
i daj meni da pot-jpiem", ree on oficiru sa zelenim titom od celu-Joida. "Napii na maini, Pepe. Evo
pojedinosti", on i Andresu da mu doda svoju propusnicu, "i va peata." On se okrenu Gomezu. "Bie ti no
neto otro noas. I to je opravdano. Lju-md aju biti vrlo oprezni kad se planira ofanziva. Napisau vam to
otrije mogu." On ree Andresu vrlo IJ tbazno, "Treba li ti neto? Jesti ili piti?" potpukovnie, ree Andres.
"Nisam gla-dan\Na poslednjem komandnom poloaju su mi da-i ak i da jo pijem bilo bi mi muka." a li si
video neki pokret ili aktivnost pr delu fronta dok si prolazio?" upita potpi dresa utivo. ilo je kao i obino,
potpukovnie. 10/ mese"Da li sam te ja sreo u Cercedilji pre tr /ca?" upita ga potpukovnik. "Da,
potpukovnie." po ra"Mislio sam", potpukovnik ga potap menu. "Bio si sa onim starcem Anselmom. Kako
je / otpukovnik. Oficir proita i potpisa. \ ;/ 529 "Dobro je, potpukovnie", Dobro, drago mi je", ree Dkdtza ta
jvkucao 34 Ev<riest Hei\ingv/j, Iv "Sad morate brzo ii", ree on Gomezu i Andresu. "Koristi svetiljke. Nita
se nee desiti zbog jednog jedinog motora i mora biti paljiv. Pozdravi daiga generala Golca. Sreli smo se
posle Pegerinosa." Ru-kova se sa obojicom. "Zakopaj isprave ispod ko-ulje", ree on. "Kad si na motoru
jako duva." Kad su izili on ode do kabineta, izvadi jednu au i flau i nali sebi malo viskija i onda uli obi-ne
vode iz jednog zemljanog kraga koji je stajao na podu pored zida. Onda Page 228

drei au i pijuckajui vrlo polako viski stade ispred velike mape na zidu i poe prouavati mogunost
napada u oblasti iz-nad Navacerade. "Drago mi je to je to palo na Golca, a ne na mene", ree najzad oficiru
koji je sedeo za stolom. Oficir nije odgovorio, i diui pogled sa mape i po-gledavi oficira potpukovnik vide
da je on zaspao s glavom na rukama. Potpukovnik pridzie stolu i gur-nu oba telefona tako da su oficiru
dodirivali glavu sa obe strane. Onda ode do ormana, nali sebi jo jedan viski, stavi vode u nj, i opet pridzie
mapi. Andres, drei se vrsto za sedite na koje je uzjahao Gomez, nagnu glavu prema vetru kad je
motocikl uz bune eksplozije krenuo u svetlom ra-spreni mrak seoskog druma koji se pravo pruao ispred
njih, i iza koga se dizala crna visina topola, zarnagljena i uto meka sad kada se put sputao du korita
potoka, i koja se pokazala ponovo u svoj svojoj otrini kad se drum penjao i ispred njih, na raskrsnicama,
svetlost motocikla osvetljavala sive karoserije praznih kamiona koji su nailazili odozgo. Glava XLI Pablo se
zaustavi i sjaha u mraku. Robert Dor-dan je uo um dahtanja kad su sjahali, i zveku uz-da kad je konj
zarnahnuo glavom. Oseao je miris konja i kiseo miris odee novih Ijudi, odee koja se nije prala i miris dima
i ustajalosti od spavanja onih koji su bili u peini. Pablo je stajap sasvim po-red njega i on je oseao bakarni
miris ustajalog vina koji se irio od njega, kao ukus bakrenog nov-ia u ustima. On pripali cigaretu
zaklanjajui svetlost rukom, povue i u kako Pablo vrlo tiho ree, "Uzmi vreu sa granatama, Pilar, dok mi
ne priveemo konje." "Agustine", ree Robert Dordan apatom, "ti i Anselmo idete sad sa mnom ka mostu.
Ima li dak sa okvirima za mdquinu?" "Da", ree Agustin. "Kako da nemam." Robert Dordan ode do mesta
gde je Pilar ras-tovarivala jednog konja uz pomo Primitiva. "Sluaj, eno", ree on tiho. "ta je sad?"
proapta ona promuklo otkopa-vajui kariku na kolanu ispod konjskog trbuha. "Ti razume da se straa ne
sme napasti dok ne uje bombe?" "Koliko puta misli da mi to mora kazati?" ree Pilar. "Postaje kao neka
starica, Ingles." "Samo da proverim stvari", ree Robert Dor-dan. "Posle unitenja strae vraate se k
mostu, kontroliete put odozgo i moj levi bok." "Prvi put kad si to objasnio shvatila sam vrlo dobro i bolje
nikad ni neu", proapta mu Pilar. "Idi za svojim poslom." 530 531 "Da se niko ni ne makne i ne opali hitac, i
ne baci bombu dok se ne uje bombardovanje", ree joj tiho Robert Dordan. ,;Nemoj me vie gnjaviti",
proapta mu Pilar Ijutito. "Razumela sam to jo kad smo bili kod Sorda." Robert Dordan pridzie mestu gde
je Pablo ve-zivao konje. "Sputao sam samo one koji bi se vero vatno uplaili", ree Pablo. "Tako sam ih
vezao da e biti odreeni kad se ovo povue, vidi?" "Dobro." Page 229

"Rei u devojci i Ciganinu kako da postupaju s njima", ree Pablo. Pridolice su odvojeno stajale u grupi
naslonjene na puke. "Razume li sve?" upita Robert Dordan. "Kako da ne", ree Pablo. "Unititi strau.
Pre-sei ice. vratiti se k mostu. tititi most dok ga ti ne razrui." "1 ne poinjati nita dok ne pone
bombardo vanje." "Tako je." "Dobro onda, nek je sa sreom." Pablo neto progundzia. Onda ree, "A ti e
nas tititi maquinom i tvojom malom maquinom dok se budemo vraali, Ingles, a?" "De la primera", ree
Robert Dordan. "to bo-Ije budemo mogli." "Onda", ree Pablo, "nita vie. Ali u tom tre-nutku mora biti
vrlo paljiv, Ingles. Nee to mo-i uraditi ako ne bude vrlo paljiv." "Sam u rukovati maquinom", ree mu
Robert Dordan. "Ima li dovoljno iskustva? Jer ne elim da me Agustin ubije, iako mu je stomak pun dobrih
na-mera." "Ja imam mnogo iskustva. Zaista. A ako Agu-stin bude rukovao bilo kojom od maquina paziu da
puca visoko iznad tebe. Iznad, iznad i iznad." "Onda nita drugo", ree Pablo. Onda tiho i poverljivo dodade,
"jo uvek nemamo dovoljno ko-nja." Kukin sine, pomisli Robert Dordan. Ili misli da ga nisam razumeo ve
prvi put. ,Ja idem peke", ree on. "Konji su tvoja stvar." "Ne, nai e se konj i za tebe, Ingls", ree Pablo
tiho. "Bie konja za sve nas." "To je tvoja stvar", ree Robert Dordan. "Me-ne ne mora da rauna. Ima li
dovoljno metaka za tvoju novu maquinu?" "Da", ree Pablo. "Imam sve to je konjanik sa sobom imao.
Ispalio sam samo etiri metka da je isprobam. Probao sam jue u planinama." "Idemo sad", ree Robert
Dordan. "Moramo tamo stii rano i dobro se zatititi." "Sad svi idemo", ree Pablo. "Suerte, Ingles/ Pitam se
samo ta li ovaj kopilan sad planira, ree Robert Dordan. Ali, skoro sam siguran da znam. Pa to je njegova
stvar, a ne moja. Hvala bo-gu to ne poznajem te nove Ijude. On prui ruku i ree, "suerte, Pablo", i stisnu-e
jedan drugom ruku u mraku. Robert Dordan je oekivao, kad je pruao ru-ku, da e imati oseaj kao da se
dotakao nekog rep-tila ili gubavca. Nije znao kako e Pablova ruka iz532 533 gledati pri dodiru. Ali u mraku
Pablo mu je vrsto i iskreno slisnuo ruku i un mu to uzvrati. Pablo je imao vrstu ruku u mraku i oseaj koji je
ona pro-izvela u Robertu Dordanu bio je najudniji koji je tog jutra doiveo. Moramo biti saveznici, sad, po
misli on. Uvek se sa saveznicima mnogo rukuje. A da i ne sporninjemo odlikovanja i Ijubljenje u oba obraza,
pomisli on. Drago mi je to ne moramo i to. verujem da svi saveznici tako oseaju. Oni se uvek mrze au
fond. Ali ovaj Pablo je neobian ovek. "Suerte, Pablo" ree on i stee neobinu, vrstu i odlunu ruku.
"titiu te dobro. Ne brini." "Zao mi je to sam ti uzeo materijal", ree Pab-lo. "To je bila gadost." Page 230

"Ali doveo si ono to nam treba." "Ne mrzim te zbog mosta, Ingles", ree Pablo. "vidim da c uspeti." "ta
radiu: vas dvojica. Postajete li marico nes?" ree odjednom Pilar u mraku pored njih. "Sa-mo ti je jo to
nedostajalo", ree ona Pablu. "Kreni, Ingles, i skrati svoje pozdrave pre nego to ti ovaj ukrade i ostatak
eksploziva." "Ti mene, eno, ne razume", ree Pablo. "In-gles i ja se razumemo." "Tebe niko ne razume, ni
Bog, ni tvoja rodziena mater", ree Pilar. "Ni ja. Hajde, Ingles. Pozdravi se s onom tvojom podianom i idi.
Me cago en tu padre, ali niislim da je tebe strah da ne ugleda bika." "Tvoju mater", ree Robert Dordan. "Ti
je nikad nisi ni imao", proapta mu veselo Pilar. "Sad hajde jer jedva ekam da to zapone-mo i svrimo. Idi
sa svojiin Ijudima", ree ona Pablu. "Ko zna koliko vremena e trajati njihova od-lunost? Ima dvojicu za
koje ne bih ni tebe dala. vodi ih i odlazi." Robert Dordan baci dak na ledzia i ode ka ko njima da nadzie
Mariju. "Zbogom, guapa", ree Robert Dordan. "vide-emo se uskoro." Sad je imao nestvarno oseanje
svega toga, kao da je sve to kazao nekad ranije ili kao da ispraa voz koji odlazi, naroito kao da ispraa voz
i stoji na peronu eleznike stanice. Zbogom, Roberto", ree ona. "Dobro se uvaj." "Dabome da hou", ree
on. On se sagnu da je poljubi i dak mu se s ledzia skotrlja na glavu, tako da je nju dobro lupio elom. Kad
se to desilo znao je da se to ve nekad i ranije desilo. "Ne plai", ree on, oseajui se udno, ne zbog
tereta. "Ne plaem", ree ona. "Ali vrati se brzo." ,JNfe uzrujavaj se kad uje pucnjavu. Mora je biti mnogo."
"Ne. Samo brzo dodzii." ,bogom, guapa", ree zbunjeno. "Salud, Roberto." Robert Dordan se nije oseao
ovako mlad ot-kako je u Red Lodu seo na voz za Bilingz, odakle se vozom uputio prvi put u kolu. Plaio se
odlaska, ali nije eleo da to ma ko zna i, na stanici, ba pre nego to je kondukter dohvatio jedan sanduk, na
koji je trebalo da stane da bi se popeo na stepenice vagona, otac ga je poljubio i rekao mu, "Gospod neka
bdi nad tobom i nada mnom dok smo daleko jedan od drugog." Otac mu je bio vrlo poboan o 534 535 vek i
rekao to jednostavno i iskreno. Ali brkovi su mu bili mokri i oi vlane od uzbudzienja i Robert Dordan je bio
toliko zbunjen svim tim, tim vla-nim, pobonim zvukom molitve, i oevim poljupcem pri oprotaju, da se
odjednom osetio mnogo stari-jim od oca i toliko tunim zbog njega da je to jed-va mogao da podnese. Kad je
voz krenuo on je stajao na zadnjoj plat-formi i posmatrao kako stanica i vodovod postaju sve manji i manji, a
ine vezane pragovima su se tamo suavale u jednu taku na kojoj su stajali stanica i vodovod, sad sasvim
maleni i sitni, a stal-no treskanje ga je odnosilo sve dalje. Koniar je rekao, "Izgleda da je tvom tati te-ko
pao tvoj odlazak, Bobe?" Page 231

"Da", rekao je on posmatrajui alfijino grm-Ije koje je raslo izmedziu telegrafskih stubova koji su promicali
od ivice nasipa do pranjavog puta koji je iao pored pruge. Traio je divlje kokoi. "Nije ti krivo to ide u
kolu?" "Ne", rekao je, i to je bila istina. Ranije to ne bi bila istina, ali tog trenutka je bila, i jedino sad, prilikom
ovog oprotaja osetio se onako mlad kao onda pre polaska voza. Oseao se mlad i vrlo nespretan i rekao je
zbogom isto onako nespretno kao kad dziak kae devojici zbogom na njenoj kapiji i ne zna da li da je
poljubi ili ne. On-da mu bi jasno da se osea nespretno ne zbog opro-taja nego zbog onog to stoji ispred
njega. Zbo-gom je samo deo one neodredzienosti koju je oseao zbog sastanka. Opet te hvata, ree on
sebi. Ali ne verujem da bi se svako oseao vrlo mladim pred tim. On nije hteo da mu daje ime. Hajde, ree
on sebi. De, suvi-e je rano za drugo detinjstvo. "Zbogom, guapa", ree on. "Zbogom, zeiu." "Zbogom, moj
Roberto", ree ona, a on pridzie mestu gde su Anselmo i Agustin stajali i ree, "va-monos." Anselmo zabaci
svoj teki dak na ledzia. Agu-stin, koji je jo od peine nosio teki teret, naslonio se na drvo, a strojnica mu
je virila iznad tereta. "Dobro", ree on. "vamonos." I njih trojica krenue niz brdo. "Buena suerte, don
Roberto", ree Fernando kad njih trojica prodzioe pored njega kreui se u koloni po jedan izmedziu
drvea. Fernando je uao malo dalje, ali je govorio s velikim dostojanstvom. "Buena suerte, i tebi
Fernando", ree Robert Dordan. "U svemu to radi", ree Agustin. "Hvala, don Roberto", ree Fernando ne
zbu-njujui se onim to je Agustin rekao. "To je vrlo udan ovek, Ingls", proapta Agustin. "verujem", ree
Robert Dordan. "Mogu li da ti pomognem? Ti si se natovario kao konj." "Dobro mi je", ree Agustin. "Ali,
ovee, sre-an sam to smo poeli." "Govori tiho", ree Anselmo. "Odsad govori malo i tiho. Oni se, silazei
paljivo niz brdo - Anselmo na elu, za njim Agustin, pa Robert Dordan koji je paljivo gazio da se ne bi
okliznuo i oseao pod dzionovima svojih cipela od konopca suve borove ig-lice, zapeo o koren stabla, pruio
ruku i osetio hlad536 537 nu metalnu izboinu na cevi pukomitraljeza i sa-vijene noice, stao se sputati
popreko, a cipele su mu se klizale i brazdale tlo, i pruio je opet levu ruku unapred i dotakao hrapavu koru
debla, i kad se odupro osetio je glatko mesto pod rukom i pri dnu dlana mu je ruka bila lepljiva od smolastog
so ka koji je izbijao iz zaseenog dela - oni se tako spustie strmom poumljenom padinom do onog mesta
iznad mosta sa koga su prvog dana on i An-sclmo vrili osmatranja. Sad se pred Anselmom isprei jedan bor
u mra-ku, on uhvati Roberta Dordana za ruku i proapta tako tiho da je ovaj jedva mogao da uje, "Gledaj.
Ima vatre u pei." Svetlost se videla dole na onom mestu na kora je Robert Dordan znao da se most Page
232

sastaje s putom. "Odavde smo posmatrali", ree Anselmo. On uhvati ruku Roberta Dordana i savi je nanie
da dodirne malu sveu belegu, nisko na deblu. "Ovo sam ja obeleio dok si ti posmatrao. Nadesno se nalazi
mesto na kom si mislio da stavi maquinu." "Postaviemo je tamo." "Dobro." Oni skinue dakove i stavie ih
iza stabala i njih dvojica podzioe za Anselmom do zaraviii gde je bio niski borik. "Ovde", ree Anselmo. "Ba
ovde." "Odavde e po danu", uao je Robert Dor-dan iza jednog malog drveta i aputao Agustinu, "videti
mali deo puta i ulaz na most. videe itavu duinu mosta i deo puta s druge strane dok ne za-okrene iza
stene." Agustin ne ree nita. "Ti e leati ovde dok mi budemo vrili pripre-me za ruenje mosta i pucae
na sve to naidzie odozdo ili odozgo." "Gde se nalazi ta vatra?" upita Agustin. "U straarnici s ove strane",
proapta Robert Dordan. "Ko e da udari na straare?" "Starac i ja, kao to sam ti rekao. Ali ako ne
uspemo, mora da puca u straarnicu i u njih ako ih vidi." "Da. To si mi rekao." "Posle eksplozije, kad
Pablo s Ijudima naidzie iza te okuke mora pucati iznad njihovih glava u one koji bi ih gonili. Mora u svakom
sluaju pucati vi-soko kad se oni pojave, da oni drugi ne mogu da dodziu. Razume li?" "Kako ne bi? To je
kao to si sino rekao." "Ima li ta da pita?" "Ne. Ja imam dva daka. Napuniu ih gore gde se ne moe
videti, i doneti ih ovamo." "Ali ovde nemoj kopati. Mora se dobro sakri-ti, kao to smo se bili sakrili na vrhu."
"Ne. Doneu u njima zemlje dok je mrak. vide-e. Kad udesim nee se nita primeivati." "Ti si vrlo blizu.
Sabes? Po danu se ovo grmlje jasno vidi odozdo." ,Ie brini, Ingles. Kud ti ide?" "Biu sasvim blizu, dole, sa
svojom malom mquinom. Starac e sad prei klisuru da bude spreman da napadne straarnicu s druge
strane, onu koja gleda tamo u onom pravcu." "Onda nita vie, Ingles", ree Agustin. "Salud, Ingles. Ima li
duvana?" 538 539 "Ne moe puiti, suvie smo blizu." "Ne. Prosto da ga drim u ustima. Puiu docv
Robert Dordan mu dade kutiju za cigarete i Agustin uze tri cigarete i zadenu ih za prednji pre-klop svoje
niske obanske kape. On rairi tri noi-ce pukomitraljeza i cev stavi u niske borie i poe pipajui da
raspakuje stvari i razmeta ih da mu budu pri ruci. "Nada mas", ree on. "Dobro, nita vie." Anselmo i
Robert Dordan ga ostavie i vratie se tamo gde su im bili dakovi. Page 233

"Gde je najbolje da ih ostavimo?" proapta Robert Dordan. "Ovde, mislim. Ali jesi li siguran da moe
odavde pogoditi straara svojom malom maqu-inom?" "Je li ovo tano ono mesto gde smo bili onog dana?"
"Isto ono drvo", ree Anselmo tako tiho da ga je Dordan jedva mogao da uje, i znao je da on go-vori ne
miui usne kao to je govorio onda, prvog dana. "Oznaio sam ga noem." Robert Dordan je opet imao
oseanje da se sve to desilo nekad ranije, ali ovog puta je to dolo jer je on ponovio pitanje i Anselmo svoj
odgovor. Isto se desilo i sa Agustinom koji je postavio pitanje o straarima, mada je znao odgovor. "Dovoljno
je blizu. ak suvie blizu", proapta on. "Ali svetlost je iza nas. Ovde je sasvim dobro." "Onda ja idem preko
klisure da budem na po-loaju s druge strane", ree Anselmo. Onda kaza, "Izvini, Ingles. Da ne bude nikakve
greke. Da ne napravim glupost." "ta?" dahnuo je vrlo tiho. "Samo da ponovim, da izvedem stvari kako
treba." "Kad ja budem pucao, pucae i ti. Kad si lik-vidirao svog straara prei e preko mosta k meni. Ja
u doneti dakove dole, i ti e raditi sve ono to ti kaem u pogledu smetanja naboja. Sve u ti rei. Ako se
meni ma ta desi ti uradi onako kako sam ti pokazao. Radi polako i dobro, sve dobro uvrsti drvenim
klinovima i vrsto vei granate." "Sve mi je jasno", ree Anselmo. "Svega se se-am. Sad idem. titi se dobro
kad bude dan, In-gls." "Kad puca", ree Robert Dordan, "uzmi naslon i dobro niani. Ne misli o njemu kao
o oveku, nego kao o meti, de acuerdo? Ne pucaj u itavog oveka, nego u jednu taku. Pucaj tano u
centar trbuha, ako stoji okrenut prema tebi. U sred ledzia, ako je okrenut od tebe. Sluaj, stari. Kad ja budem
pucao, ako ovek sedi, on e ustati pre nego to potri ili une. Pucaj onda. Ako bude i dalje sedeo, pucaj.
Ne ekaj. Ali dobro niani. Pridzii na pedesetak me-tara. Ti si lovac. Za tebe to nije problem." "Uradiu kao
to zapoveda", ree Anselmo. ,J)a. Ja tako naredziujem", ree Robert Dordan. rago mi je to sam se
setio da to kaem kao zapovest, pomisli Robert Dordan. To e mu pomo-i. To donekle smanjuje
prokletstvo. Bar se nadam. Bar delimino. Bio sam zaboravio ono to mi je is-priao prvog dana o ubijanju.
"Tako ja naredziujem", ree on. "Sad idi." 540 541 "Me voi", ree Anselmo. "Do vidzienja, Ingles." "Do
vidzienja, stari", ree Robert Dordan. Seao se svog oca na eleznikoj stanici i vla-nosti tog rastanka i
nije rekao ni Salud, ni zbogom, ni sreno, niti ita slino. "Jesi li obrisao mast iz cevi svoje puke, stari?"
proapta on. "Da ne zataji." "U peini", ree Anselmo. "Sve sam ih oistio ipkom." "Onda do vidzienja", ree
Robert Dordan i sta-rac ode bez uma u svojim cipelama od konopca, napravivi veliki krug kroz drvee.
Page 234

Robert Dordan je leao na umskom tlu pu-nom borovih iglica i sluao je u granama borova prvo kretanje
vetra koji je nailazio sa zorom. On izvadi magazin iz strojnice i povue zatvara na-pred i nazad. Onda
okrenu strojnicu s otvorenim zatvaraem i u mraku stavi cev na usne i dunu kroz nju; kad je jezikom dotakao
ivicu cevi oseti na me-talu ukus masti i ulja. On nasloni puku na do lakticu, sa zatvaraem okrenutim nagore
da ne bi borove iglice ili druga prljavtina uli, i istera pal-cem napolje iz arera sve metke na maramicu koju je rairio ispred sebe. Onda, opipavajui svaki metak i okreui ga prstima pritisnu i utera pojedi-nano
svaki metak nazad u arer. Sad je arer opet bio teak i on ga ponovo vrati u strojnicu i oseti kako je
kljocnuo kad se smestio. Lee potr-buke iza bora sa strojnicom poloenom preko leve ruke posmatrajui
svetlost dole ispod sebe. Ponekad je nije video i onda je znao da se ovek u straar-skoj kuici pomerio i
stao ispred pei. Tako je Ro bert Dordan leao i ekao zoru. Glava XLII Za to vreme, dok je Pablo dojahao s
brda na-trag u peinu i dok se itava grupa sputala do me-sta gde su ostavili konje, Andres je brzo
napredovao prema Golcovom tabu. Kad su doli na glavni drum za Navaceradu po kom su se valjali
kamioni koji su se vraali iz planine, naila je kontrola. Ali kad je Gomez pokazao straaru propusnicu od potpukovnika Mirande i kad je ovaj, osvetlivi je dep-nom lampom, pokazao drugom straaru koji je bio s njim,
odmah mu je vrati i pozdravi ga. "Siga", ree on. "Produite. Ali bez svetlosti." Motocikl ponovo zabrekta i
Andres se drao vrsto za sedite ispred sebe i kretali su se ponovo drumom, a Gomez je paljivo terao
izmedziu kola. Nijedan kamion nije imao upaljeno svetlo i kretali su se u dugom konvoju. Bilo je i natovarenih
ka-miona koji su se kretali nagore, i svi su dizali silnu prainu koju Andres nije video u mraku, ali je ose-ao
kao oblak oko lica koji je gotovo mogao da zagrize. Nalazili su se neposredno iza stranjeg dela jednog
kamiona i motor je brektao, onda Gomez potera bre i zaobidzie ga, pa onda zaobidzie jo jedan, i jo jedan,
i druge kamione koji su brektali i spu-tali se pored njih s leve strane. Iza njih je sad iao jedan putniki
automobil koji je stalno trubio kroz buku kamiona i prainu; onda upali svetlost u kojoj se praina pojavi kao
vrst uti oblak i onda projuri pored njih cvilei pri promeni brzine, zah-tevajui pretei i udarajui svojim
trubljenjem. 542 543 Onda se svi kamioni ispred njih zaustavie i vozei se dalje pored ambulantnih kola,
tabskih automobila, prvih, pa drugih i treih oklopnih kola, koja su sva bila zaustavljena i stajala u praini ko
ja se jo nije slegla, kao teke metalne kornjae s isturenim topovima, oni naidzioe na drugu kontrolu na
mestu sudara. Na jedan kamion koji se bio za-ustavio naleteo je drugi koji je iao iza njega, i uda-rio u
stranji deo i rasuo sanduke sa puanom municijom svud po putu. Jedan sanduk se rasuo pri padu i kad su
se Gomez i Andres zaustavili i gurali motocikl napred izmedziu zaustavljenih kola da pokau kontroli svoju
propusnicu, Andres je gazio po mesinganim ahurama hiljade metaka koji su rastureni leali u praini. Drugi
kamion je imao potpuno uniten hladnjak. Kamion koji se nalazio iza njega doticao mu je stranji deo. Stotina
ih se jo nagomilala pozadi i jedan oficir u visokim iz-mama trao je natrag putem i vikao oferima da
povuku svoje kamione unazad da bi zgnjeeni ka-mion mogao da se Page 235

povue s puta. Bilo je suvie mnogo kamiona da bi mogli da se vrate unazad, sem da oficir stigne do kraja
reda koji se stalno kretao i zaustavio dalje nadolaenje, i Andres vide kako on tri i spotie se sa depnom
lampom u rukama, vie, psuje, a kamioni samo na-dolaze. Straar iz kontrolne patrole ne htede da im vrati
propusnicu. Bili su dvojica, s pukama preba-enim preko ledzia i depnim lampama u rukama i oni su vikali.
Onaj koji je u ruci drao njihovu pro pusnicu predzie preko puta do kamiona koji je iao niz brdo u drugom
pravcu i zatrai da podziu do sledee kontrole i da joj kau da zaustavi sve kamione dok se ovaj zastoj ne
sredi. ofer na kamionu je sluao i otiao. Onda, jo uvek drei propusnicu, straar se vrati, viui na ofera
onog kamiona iji se teret rasuo. "Ostavi to i za Ijubav boju idi napred clsi bi-smo mogli ovo da raistimo!"
vikao je on oferu. "Diferencijal mi se slomio", ree ofer nagnut nad zadnjim delom kamiona. "J.... ti ja tvoj
diferencilal, idi napred, kad ti kaem." \ "Ne moe da krene kad mu jje diferencijal slom-Ijen", ree ofer i opet
se nagnu. l "Onda nek te neko povue;\povuci se tu na-pred, tako da moemo to udo da oistimo s puta."
ofer pogleda mrko straara kad ovaj depnom lampom osvetli slupani stranji deo kamiona. "Idi napred! Idi
napred!" vikao je ovek jo uvek drei propusnicu u ruci. "A moja isprava", ree mu Gomez. JMoja propusnica. Mi se urimo." "Idi ti do dziavola s tvojom propusnicom", ree mu ovek i dade mu je i potra opet
preko puta da zaustavi jedan kamion koji je nailazio. "Idi do raskrsnice pa se okreni tako da izvue ovu
olupinu odavde", ree on oferu. , Ja imam naredzienje -" ,J. *.. ti i tvoja naredzienja. Uradi kao to ti kaem." ofer potera kola i krenu niz put i nestade ga u praini. Kad je Gomez krenuo motociklohi napred, sada istom desnom stranom puta porejiastradalog 544 35 Ernest Hentingvej, Iv 545 kamiona, Andres, drei
se ponovo vrsto, vide kako straar ponovo zaustavlja neki drugi kamion i kako se ofer nagnuo iz kabine i
slua ga. Jo uvek bez upaljenog svetla oni prodzioe po-red etvoro oklopnih kola, onda pored duge linije
kamiona punih vojnika. vojnici su utali u mraku i Andres najpre samo oseti kako se njihovo prisu-stvo
nadnosi nad njim, kako se izdie iznad kamiona kroz prainu dok su prolazili. Onda naidzie iza njih jo jedan
tabski auto koji je stalno trubio i palio i gasio farove i svaki put kad je zasijalo svetlo An-dres je video vojnike
s gvozdenim lemovima i pu-kama koje su drali vertikalno, i pukomitraljezima s cevima okrenutim prema
mranom nebu kako se otro istiu u noi u koju su ponovo tonuli im bi se svetlost ugasila. Jednom kad su
prolazili blizu jednih kola sa vojnicima i svetlost ih osvetlila, on vide pri iznenadnoj svetlosti njihova lica
zamilje-na i tuna. Page 236

Pod elinim lemovima, vozei se na kamionima u mraku, ka neem to su oni samo zna-li da je napad,
lica su im bila utonula svakom u svoj problem u mraku, i svetlost ih je otkrila onak-ve kakvi ne bi izgledali po
danu, od stida da to drugi ne vide, izuzev kad napad ili bombardovanje otpone i kad nijedan ovek vie ne
misli o svom licu. Andres, prolazei sad pored jednog kamiona za drugim, dok je Gomez jo uvek sa
uspehom terao ispred tabskog automobila koji je iao za njima, nije uopte razmiljao o njihovim licima.
Mislio je samo, "Kakva vojska. Kakva oprema. Kakva meha-nizacija. vaia gente! Gle taj svet. Ovo je vojska
Republike. Gledaj je. Kamion za kamionom. Svi podjednako uniformisani. Svi sa lemovima od e-lika na
glavi. Gledaj samo kako se maquine diu iz kola prema naletu aviona. Gledaj kakva se voj-ska izgradila. Sad
su se vozili drugim, strmim delom puta ko-ji se penjao i iao posred planine i uspon je bio tako strm, kad su
se pribliavali vrhu, da mu je Go-mez rekao da sidzie i onda su zajedno gurali motocikl poslednjim strmim
usponom prolaza. S leve strane, ba kad su preli vrh, nalazio se jedan ispust na putu gde su kola mogla da
se okrenu i tu su svetla mirkala ispred jedne velike kamene kue koja se duga i mrana isticala prema
nonom nebu. "Hajde da pitamo gde je tab" ree Gomez Andresu i oni dovezoe motocikl do mesta gde su
dva straara stajala ispred zatvorenih vrata velike kamene kue. Gomez je naslanjao motocikl na zid, kad se
jedan motociklista u konom odelu, iju po javu ocrta svetlost iz zgrade kad su se vrata otvo-rila, uputi
napolje, s torbicom prebaenom preko ramena i pitoljem tipa Mauzer, u drvenoj futroli na boku. Kad svctla
nestade, on nadzie svoj motocikl u mraku pored vrata, gurnu ga dok se ne upali i zatekta, onda odjuri
putem nagore. Gomez je razgovarao sa jednim straarem po-red vrata. "Kapetan Gomez iz ezdeset pete
briga-de", ree on. "Moe li mi rei gde se nalazi tab generala Golca iz Trideset pete divizije?" "Nije ovde",
ree straar. "Sta je ovde?" "Comandacia." "Kakva comandacia?" "Pa, comandacia." 546 547 "Comandacia,
ija?" "Ko si ti cla postavlja tolika pitanja?" ree straar Gomezu u mraku. Ovde na vrhu prevoja ne-bo je
bilo vrlo jasno i zvezdano, i Andres je sad van one praine video sasvim jasno u mraku. Ispod njih, gde je put
skrctao udesno, jasno je prema ne-bu video konture kamiona i automobila koji su pro-lazili. "Ja sam kapetan
Rogelio Gomez iz prvog bata-Ijona ezdeset pete brigade i pitam gde je tab ge-nerala Golca", ree Gomez.
Straar otvori malo vrata. "Zovni kaplara", vik-nu on unutra. Ba tada naidzioe jedna tabska kola iza okuke
na putu i zaokrenue prema velikoj kamenoj zgradi gde su Andres i Gomez stajali ekajui da naidzie
komandir strae. Kola se uputie prema njima i sta-doe ispred vrata. Jedan veliki ovek, star i teak, sa
preterano velikim bereom kaki boje, onakvim Page 237

kakve nose chasseurs a pied u francuskoj armiji, u injelu, no-sei torbicu za mape i pitolj pripasan preko
inje-la, izidzie iz stranjeg dela kola sa jo dvojicom Ijudi u uniformama Internacionalnih brigada. Govorio je
francuski, Andres ga nije razumeo, a Gomez je, kao bivi berberin, znao nekoliko rei; rekao je svom oferu
da ne zadri auto ispred vrata i da ga skloni. Kad je priao vratima sa druga dva oficira, Go mez mu jasno
vide lice na svetlosti i prepozna ga. vidziao ga je na politikim sastancima i esto je i-tao njcgove lanke u
listu Mundo Obrero koji su prevodzieni sa francuskog. Prepoznao je njegove kosmate obrve, vodene sive
oi, bradu i dva podbrat-ka, i znao je da je on jedna od velikih, savremenih revolucionarnih figura Francuske,
on je predvodio pobunu francuske mornarice na Crnom moru. Go mez je znao kako visoko politiko mesto
zauzima taj ovek u Internacionalnim brigadama i znao je da e taj ovek znati gde se nalazi Golcov tab i
mo e e da ga uputi onamo. On nije znao kakav je taj ovek vremenom postao zbog razoarenja, gor-kih
iskustava u privatnom politikom ivotu i osu-jeene ambicije i da je najopasnija stvar pitati ga za ma ta. Ne
znajui za sve to on preprei tom o veku put, salutira mu stisnutom pesnicom i ree, "Drue Masar, mi
nosimo poruku za generala Golca. Moete li nas uputiti u njegov tab? Hitno je." visoki, krupan stari ovek
isturi glavu i pogle-da Gomeza, i paljivo ga odmeri svojirn vodenim oima. ak i ovde, na frontu, u svetlosti
slabe elek-trine sijalice, iako je tek doao sa vonje u otvo-renom automobilu po sveoj noi, imao je na
svom sivom licu izraz raspadanja. Lice mu je izgledalo kao nainjeno od otpadaka koji se nalaze pod apama vrlo starog lava. "vi imate, ta, drue?" upita Gomeza govorei panski sa jakim katalonskim
akcentom. Pogled ba-ci na Andresa, skliznu preko njega i vrati se opet na Gomeza. "Poruku za generala
Golca koju treba predati u njegovom tabu, drue Masare." "Odakle je, drue?" "Dolazi s faistike strane",
ree Gomez. Andre Masar prui ruku da uzme poruku i osta-le isprave. On pogleda u njih i stavi ih u dep.
548 549 "Uhapsite ih obojicu", ree on kaplaru, koman-diru strae. "Prctraite ih i dovedite ih k meni kad
poaljem po njih." S porukom u depu on zakorai u veliku ka-menu kuu. Napolju, u straarnici straa je
pretraivala Go meza i Andresa. "Esta loco", ree straar. "On je lud." "Ne. On je politika linost od velike
vanosti", ree Gomez. "On je glavni komesar Internacional-nih brigada." "Apesar de eso, esta loco", ree
kaplar. "Svejed-no, on je lud. ta radite iza faistikih linija?" "Ovaj drug je tamonji gerilac", ree mu Go mez
dok ga je pretraivao. "On nosi poruku gene-ralu Golcu. uvajte njegove isprave. Pripazite na taj novac i na
taj metak na vrpci. To je iz moje prve rane koju sam zadobio kod Gvadarame." "Ne brini", ree kaplar. "Sve
e se nalaziti u ovoj fijoici. Zato nisi mene pitao gde se nalazi Golc?" "Mi smo pokuali. Pitao sam straara
i on je zovnuo tebe." Page 238

"Ali onda je doao onaj ludak i pitali ste njega. Niko ne treba njega nita da pita. On je lud. Tvoj Golc se
nalazi svega tri milje putem nagore i onda udesno u stenama, u umi." JMoe li nas pustiti da odemo do
njega?" "Ne. Otila bi mi glava. Moram te izvesti pred onu ludu. Osim toga, kod njega je tvoja poruka." "Zar
ne moe to nekome rei?" "Da", ree kaplar. "Rei u prvom odgovornom koga vidim. Svi znaju da je lud."
"Ja sam ga uvek smatrao velikom figurom", ree Gomez. "Jednim od najslavnijih Francuza." "Moe on biti i
slavan i sve to hoe", ree kaplar i stavi Andresu ruku na rame. "Ali je lud kao stenica. Ima maniju da ubija
Ijude." "Stvarno da ih ubija?" "Como lo oies", ree kaplar. "Taj ubija vie ne-go kuga. Mata mas que la peste
bubonica. Ali on ne ubija faiste kao mi. Que va. Ni u ali. Mata bichos raros. On ubija retke ptice. Trockiste.
Jeretike. Sve vrste retkih ptica." Andres nije nita od tog razumevao. Kad smo bili u Eskorijalu ubili smo zbog
nje-ga ne znam ni sam koliko Ijudi", ree kaplar. "Mi smo uvek davali grupe za streljanje. Ljudi iz briga-de ne
bi hteli streljati svoje Ijude. Naroito Fran-cuzi. Da bi se izbegle tekoe uvek smo mi to ra-dili. Mi smo
streljali Francuze. Mi smo streljali Bel-gijance. Streljali smo i druge raznih nacionalnosti. Svih vrsta. Tiene
mania de fusilar gente. Uvek zbog politikih stvari. On je lud. Purifica mas que el Salvarsdn. Cisti bolje nego
salvarzan." ,li ti e spomenuti nekom za poruku?" "Da, ovee. Sigurno. Ja poznajem svakog o veka u ove
dve brigade, Svako ovuda prolazi. Po-znajem svakog, pa ak i Ruse, mada malo njih go-vori panski.
Zadraemo ovog ludaka, da ne strelja pance.1 "A poruka?" "1 poruku. Ne brini, drue. Znamo mi kako se
postupa s tim ludakom. On je jedini opasan sa svo-jim sopstvenim Ijudima. Sad ga mi razumemo." 550 551
"Dovedi dva zatvorenika", dodzie glas Andre Ma-sara. "Quereis echar un trago?" upita kaplar. "Ho ete li
neto da popijete?" "Zato da ne?" Kaplar uze flau anisa sa ormana i Gomez i Andres se napie. Pa onda i
kaplar. On obrisa usta rukom. "vamonos", ree on. Oni izidzioe iz straarnice s oseanjem proguta-ne vatre
anisa koji im je zagrevao usta, trbuhe i srca, i krenue hodnikom i udzioe u sobu u kojoj je za dugim stolom
sedeo Masar; ispred njega je lea-la mapa, u ruci mu je bila crvenoplava olovka ko jom se, vrtei je, igrao
generala. Andresu je ovo bila samo jedna nezgoda vie. Mnogo ih je ve no-as bilo. Bilo ih je uvek mnogo.
Ako su ti isprave u redu i srce hrabro, nisi u opasnosti. Na kraju te oslobode i opet krene svojim putem. Ali
Ingles mu je rekao da pouri. Znao je da vie nikako ne moe stii da uestvuje u akciji na mostu, ali imali su
poruku da predadu, a ovaj starac za stolom je sta-vio u dep. "Stani tamo", ree Masar ne digavi pogled.
Page 239

"Sluajte, drue Masare", ree Gomez, anis je pojaao njegov bes. "ve jedanput noas nas je za-dralo
neznalatvo anarhista. Onda lenost jednog bi-rokratskog faiste. Sad tvojom komunistikom hi-persumn j
iavou." "Zatvori usta", ree Masar ne gledajui ga. "Ovo nije miting." "Drue Masar, ovo je stvar krajnje
hitiia", re-e Gomez. "Od velike vanosti." Kaplar i vojnik koji su bili pored njih ivo se zainteresovae kao da
prisustvuju komadu koji su mnogo puta videli, ali u ijim odlinim scenama mogu uvek nanovo da uivaju.
"Sve je hitno", ree Masar. "Sve stvari su va-ne." Sad ih pogleda drei olovku. "Otkud znate da je Golc
ovde? Da li vi znate kako je ozbiljno doi i pitati pre napada za generala? Otkud znate da je taj i taj general
ovde?" "Kai mu ti", ree Gomez Andresu. "Drue generale", poe Andres - Andre Masar ga ne ispravi u
pogledu ina - "Meni su dali taj paketi s one strane linija -" "S druge strane linija?" upita Masar. "Da, uo
sam kako kae da dolazite s faistike strane." "To mi je dao, drue generale, jedan Ingles, po imenu
Roberto koji je doao k nama kao miner u vezi sa mostom. Razume?" "Produi svoju priu", ree Masar
Andresu; u-potrebio je izraz priu kao da je hteo da kae la-i, izmiljotine, prevare. "Eto, drue generale,
Ingles mi je rekao da od-nesem poruku generalu Golcu to je mogue bre. On vri napad u ovim brdima
danas i jedino to traimo da mu se to sad to pre preda, ako to do-zvoli drug general." Masar opet zatrese
glavom. Gledao je u Andre sa, ali ga nije video. Golc, mislio je on s nekom meavinom uasa i ushienja kao
to se ovek osea kad uje da je neki njegov poslovni neprijatelj nastradao u nekom vrlo nezgodnom
automobilskom sudaru ili kad je neko, koga je mrzeo, ali u ije potenje nije nikad 552 553 sumnjao, optuen
za prevaru. Taj Golc je jedan od njihovih. Taj Golc je u oiglednim vezama sa fais-tima. Golc, koga je
poznavao skoro dvadeset godi-na. Golc, koji je zarobio voz sa zlatom one zime, sa Lukaern, u Sibiru, Golc,
koji se borio protiv Kolaka, i u Poljskoj. I na Kavkazu. U Kini i ovde od prvog oktobra. Ali on jeste bio blizak
sa Tu-haevskim. Ali i sa voroilovim. Ali s Tuhaevskim. I s kim jo? Ovde sa Karkovim, dabome. I sa Lukaem. Ali svi Madziari su intriganti. Mrzeo je Gala. Golc je mrzeo Gala. Pamti to. Seti se toga. Golc je uvek
mrzeo Gala. Ali je uvek bio za Puca. Pamti to. A Dival mu je naelnik taba. vidi ta proizilazi iz toga. uo si
kako kae da je opi budala. To je sigurno. To stoji. A sad ova poruka koja dolazi sa faistike strane.
Jedirio odsecanjem tih trulih gra-na drvo moe ostati zdravo i rasti. Trule mora po stati oigledna da bi se
mogla unititi. Ali Golc. Zar Golc da bude izdajica. Znao je on da se nikom ne moe verovati. Nikom. Nikad.
Ni svojoj eni. Ni bratu. Ni svom najstarijem drugu. Nikom. Nikad. "vodite ih", ree on straarima. "uvajte ih
paljivo." Kaplar pogleda straara. Ovo je bila jed-na od vrlo mirnih Masarovih predstava. "Drue Masare",
ree Gomez. "Nemojte biti ne-razboriti. Sasluajte me, mene, lojalnog oficira i druga. Ta poruka se mora
predati. Ovaj drug je proao kroz faistike linije da Page 240

odnese drugu ge-neralu Golcu." "vodite ih", ree Masar sada Ijubazno strai. Bilo mu ih je ao kao Ijudskih
bia, ako ih budu morali likvidirati. Ali najtee mu je padala trage-dija Golca. To Golc da bude, mislio je on.
Odmah 554 u odneti faistiku poruku varlofu. Ne, bolje da je sam odnese Golcu i da ga posmatra kad je
pri-mi. To e uraditi. Kako moe da ima poverenja u varlofa, ako je Golc jedan od njihovih? Ne. S tom stvari
mora da bude vrlo oprezan. Andres se okrete Gomezu, "ta misli da U e poslati poruku?" upita on ne
verujui. "Zar ne vidi?" ree Gomez. "Me cago en su puta madre!" ree Andres. "Estd loco!" "Da", ree
Gomez. "On je lud. vi ste ludi! Cu-jete! Ludi!" vikao je on Masaru koji se ponovo nagnuo nad mapom sa
crvenoplavom olovkom. "Sluajte! vi ste ludak, ubica!" "Odvedite ih", ree Masar straarima. "Pome-rili su
duhom zbog velike krivice." To je bila fraza koju je kaplar sad prepoznao. Nju je sluao i ranije. "Ti ludae,
ubico!" vikao je Gomez. "Hijo de la gran puta", ree mu Andres. "Loco!" Glupost ovog oveka ga je
razbesnela. Ako je lud, neka ga uklone kao ludog. Neka mu uzmu po ruku iz depa. Neka ta luda ide do
dziavola. Teki panski bes se dizao iz njegovog uobiajenog mira i dobre naravi. Jo malo pa e ga
zaslepiti. Masar, sedei nad mapom zatresao je tuno gla-vom kad su straari izveli Gomeza i Andresa. Straari su uivali to je ispsovan, ali sve u svemu bili su razoarani predstavom. videli su mnogo boljih. Andre
Masar nije vodio rauna da li ga Ijudi psu-ju. Mnogo Ijudi ga je na kraju psovalo. Njemu ih je uvek stvarno
bilo ao kao Ijudskih bia. To je 555 uvek scbi govorio i to je jedna od poslednjih isti-nitih ideja koju je
zadrao i koja je bila stvarno njegova. Sedeo je tu, brkovima i pogledom koncentri-san na mapu, na mapu
koju on stvarno nikad nije razumeo, na smedzie obeleene konture koje su bile fino i konccntrino izvuene
kao paukova mrea. Po konturama je video visove i doline, ali u stvari nikad nije razumeo zato ba ta
uzvisina i ba ta dolina. Ali u generaltabu, u kome je vladao sistem politikih komesara, on bi se umeao
kao politiki rukovodilac brigada, stavio bi prst na takvo i takvo numerisano mesto, zaokrueno tankom
smedziom o lovkom u zelenom, to je oznaavalo ume isprese-cane linijama puteva, koji nisu nikad
sluajno ili pored zaokreta reka, i rekao. "Tu. Tu je slaba taka." Gal i opi, Ijudi od politike i ambicije, sloili
bi se, i posle toga bi se Ijudi, koji nikad nisu ni videli mapu, nego im se samo pokazala kota i rovo-vi na njoj,
penjali strminama da nadziu smrt na nji-hovim padinama, ili, zaustavljani vatrom mitraljeza zaklonjenih u
maslinjacima, ne bi nikad ni stizali da se popnu. Ili bi se, na drugim frontovima, lako popeli, ali i time ne bi
postigli nita. Ali kad bi Masar u Golcovom tabu stavio prst na mapu, vili-ni miii ovog generala, ija je
glava puna oiljaka i lice belo, stisnuli bi se i on bi mislio, streljao bih te, Andre Masar, pre nego to bih ti
dozvolio da stavlja taj svoj truli prst na konture na mojoj mapi. Da si proklet zbog svih onih Ijudi koje si ubio
meajui se u stvari koje ne zna. Proklet dan, kad su po tebi nazvali fabrike traktora, i sela, i zadruge, tako
da si postao simbol u koji ne smem da diram. Idi i sumnjii i savetuj i Page 241

meaj se i pot-kazuj i kasapi na drugom mestu, a moj tab ostavi na miru. Ali umesto da to kae, Golc bi se
jedino odma-kao od te nagnute mase, pruenog prsta, vodenih sivih oiju, sivo belih brkova i loeg zadaha i
re-kao, "Da, drue Masar. vidim ta mislite. To nije dobro shvaeno i ne slaem se. Moete mi se po-peti na
glavu, ako hoete. Moete od toga napra-viti partijsko pitanje, kao to kaete. Ali ja se ne slaem." Tako je
sad Andre Masar sedzieo zadubljen nad mapom, nad golim stolom, pod golom svetlou elektrine sijalice,
bez tita nad glavom, preiroki bere je povukao napred da mu zatiti oi, pogledao je umnoenu kopiju
naredbe za napad i polako, pa-ljivo i vredno prouavao mapu kao to bi na ne-kom problemu radio jedan
mlad oficir u vojnoj ikoli za tabske oficire. On je uestvovao u ratu. Mislio je da komanduje trupama. Tako je
sedeo sa porukom Roberta Dordana Golcu u depu, a Go-mez i Andres su ekali u straarskoj sobi i
Robert Dordan je leao u umi iznad mosta. Ne moe se rei da li bi ishod Andresova za-datka bio drukiji
da su on i Gomez mogli da pro-due bez smetnji od strane Andre Masara. Na fron-tu nije bilo nikoga ko bi
imao ovlaenje da zadri napad. itav mehanizam je bio suvie dugo u po kretu da bi se sad odjednom
mogao tako lako da zaustavi. Postoji ogromna inercija u svim vojnim operacijama bilo koje veliine da su. Ali,
kad je jednom ta inercija savladana i pokret zapoet, on556 557 da ga je isto toliko teko zaustaviti koliko je
bilo teko poeti. Ali te je noi starac s bereom dobro povuenim unapred jo sedeo nad mapom za stolom,
kad se vrata otvorie i unutra udzie Karkov, ruski novinar, sa jo druga dva Rusa u civilu, u konim kapama i
kaputima. Kaplar je preko volje zatvorio vrata za njima. Karkov je bio prvi odgovorni ovek s kojim je stupio u
vezu. "Tovari Masar", ree Karkov svojim utivo prezrivim nejasnim glasom i nasmei se, pokazu-jui svoje
rdziave zube. Masar ustade. On nije voleo Karkova, ali Kar-kov, upuen iz Pravde i u direktnoj vezi sa Staljinom, bio je u tom trenutku jedan od tri najvanija oveka u paniji. "Tovari Karkov", ree on. "vi pripremate
napad?" ree Karkov drsko mahnuvi glavom prema mapi. "Prouavam ga", odgovori Masar. "Da li vi
napadate? Ili Golc?" ree Karkov utivo. "Ja sam samo komesar, kao to znate", ree mu Masar. "Ne", ree
Karkov. "vi ste skromni. vi ste stvarno general. vi imate mapu i durbin. Ali zar ni-ste nekad bili admiral, drue
Masar?" "Bio sam tobdija", ree Masar. To je bila la. On je stvarno bio nii oficir u doba pobune. Ali sad je
uvek verovao da je bio tobdija. "Ah. A ja sam mislio da ste bili nii oficir", re-e Karkov. "Moji podaci su uvek
netani. To je od-lika novinara." Ostali Rusi nisu uestvovali u razgovoru. Oni su obojica gledali preko
Masarovog ramena u mapu i povremeno na svom jeziku stavljali po neku pri-medbu. Masar i Karkov su
govorili posle prvog po zdrava francuski. "Bolje je ne stavljati netane injenice u Prau-du", ree Masar. On
to ree odseno da bi nekako povratio sebi dostojanstvo. Karkov ga je uvek boc-kao. To se francuski Page
242

kae degonfler i Masar ga se uvek pribojavao i bio oprezan pred njim. Kad je Karkov govorio, bilo je teko
setiti se s kakvom vanom ulogom je on, Andre Masar, doao iz Cen-tralnog komiteta Francuske
komunistike partije. Bilo je teko setiti se da je on neprikosnoven. A iz-gledalo je da ga Karkov tako lako, i
kad god za-eli, dira. Sad Karkov ree, "Ja ih obino isprav-Ijam, pre nego to ih uputim Pravdi. Ja sam
sasvim precizan u PravdL Recite mi, drue Masar, da li ste ita uli o nekoj poruci koja treba da dodzie
ovamo za Golca od jedne od naih partizanskih grupa ko-je operiu prema Segoviji? Tamo se nalazi jedan
drug, Amerikanac, po imenu Dordan, koji je tre-balo da nam poalje izvetaj. Govorio je o borbama iza
faistikih linija. Trebalo je da nam preko Golca poalje o tom izvetaj." "Jedan Amerikanac?" upita Masar.
Andres je rekao Ingles. Dakle to li je to. Znai, pogreio je. Zato su te budale uopte razgovarale s njim?
"Da", ree Karkov gledajui ga prezrivo. "Je-dan mladi Amerikanac, koji politiki nije naroito razvijen, ali
odlino stoji kod panaca i ima znat-nih partizanskih zasluga. Prosto, dajte mi tu po ruku, drue Masar. ve
je dosta zakasnila." 558 559 "Kakvu poruku?" upita Masar. Bilo je vrlo glu-po kazati tako neto i on je to
znao. Ali nije bio u stanju da tako brzo prizna da je pogreio i on to ipak ree da bi odloio trenutak
ponienja. "Poruku koja vam je u dcpu od mladog Dor-dana Golcu", procedi Karkov kroz svoje trule zube.
Andre Masar stavi ruku u dep i izvadi poruku na sto. On pogleda Karkova pravo u oi. U redu. Po-greio je i
sad se nije nita drugo moglo uraditi, ali nije hteo da doivi nikakvo ponienje. "1 pro pusnice", ree Karkov
tiho. Masar ih stavi pored poruke. "Drue kaplare", viknu Karkov na panskom. Kaplar otvori vrata i udzie.
On brzo pogleda u Andre Masara, koji je isto tako gledao u njega kao stari vepar koga su psi opkolili. Na
Masarovom licu nije bilo ni straha ni ponienja. Bio je samo Ijut, bio je samo trenutno opkoljen. Znao je da ga
ti psi nikad ne mogu epati. "Odnesi ovo drugovima u straarskoj sobi i uputi ih u tab generala Golca",
ree Karkov. "ve su mnogo zakasnili." Kaplar izidzie i Masar pogleda za njim, pa onda u Karkova. "Tovari
Masar", ree Karkov. "videu koliko ste vi neprikosnoveni." Masar ga pravo pogleda i ne ree nita. "Ne
pokuavajte da stvarate neke planove u ve-zi sa kaplarom", produi Karkov. "Nije mi kaplar rekao. video sam
onu dvojicu u straarskoj sobi i oni su mi kazali." (To je bila la.) "Nadam se da e mi se Ijudi uvek
poveravati", (to je bila istina, mada mu je ono kaplar rekao); ali Karkov je verovao da njegova pristupanost i
oveno i dobronamerno meanje u stvari mogu da donesu neto dobro. "Znate, kad sam u SSSR svet mi
pie na Prav-du, kad se desi neka nepravda u nekom gradu u Azerbejdanu. Jeste li to znali? Oni kau,
Karkov e nam pomoi." Andre Masar ga je gledao bez drugog izraza na licu, sem besa i mrnje. Sad je
samo mislio da je Karkov uradio neto protiv njega. U redu, Karkov ima mo i sve ostalo, i mora se pripaziti.
Page 243

"To je neto drugo", ree Karkov. "Ali princip je isti. Ja u da izvidim koliko ste vi neprikosno veni, drue
Masar. Hou da znam ne bi li se mo glo izmeniti ime one f abrike traktora." Andre Masar odvrati pogled i
skrene ga u mapu. "Sta kae mladi Dordan?" upita ga Karkov. "Nisam itao", ree Andre Masar. "Et maintenant fiche moi la paix, drue Karkove." "Dobro", ree Karkov, "ostavljam vas vaim vojnikim dunostima."
On izidzie iz sobe i ode u straarsku sobu. Andres i Gomez su ve bili otili i on jedan trenutak stade tu
gledajui na put i na planinske vrhove tamo da-Ije, koji su se sad primeivali u prvoj sivoj svetlosti dana.
Moramo tamo gore, pomisli on. Sad e usko ro poeti. Andres i Gomez su opet bili na motociklu, na putu, i
svitalo je. Andres se sad opet drao za stra-nji deo sedita ispred sebe, dok se motocikl penjao od jednog
zaokreta do drugog kroz slabu sivu iz-maglicu koja je leala po vrhu prevoja i oseao ka-ko motocikl juri
ispod njega, pa se onda zaustavio 560 36 Eraest Hemingvej, Iv 561 i stao i oni su stajali porcd motocikla na
dugoj niz-brdici puta, a u umi s leve strane stajali su tenkovi pokriveni borovim granama. Po itavoj umi
nala-zili su se vojnici. Andres vide Ijude kako na rame-nima nose duge tapove nosila. Tri tabska automobila su stajala desno, pored puta, ispod drvea, pokrivena granjem poloenim sa strane i borovim
granama na vrhu. Gomez odveze motocikl do jednoga od njih. Nasloni ga na bor i porazgovara sa oferom
koji je sedeo pored kola, ledziima naslonjen na drvo. "Odveu te ja k njima", ree ofer. "Sakri mo tor negde
i prekri ga ovim." On pokaza na gomilu naseenih grana. Sunce je tek poelo da se pomalja kroz visoke
grane borova, Gomez i Andres su poli za oferom, koji se zvao vincente, kroz borove, preko puta, i uz brdo,
do ulaza u zaklon sa ijeg su krova ile signalne ice prema poumljenoj padini. ofer je uao, a oni su ostali
napolju, i Andres se divio kon-strukciji zaklona koji se video samo kao neka ru-pa u brdu, bez imalo
razbacane zemlje unaokolo, a bio je, kako je on mogao da vidi sa ulaza, i dubok i prostran i Ijudi su se u
njemu kretali slobodno bez potrebe da saginju glave pod tekim drvenim krovom. vincente, ofer, izidzie
napolje. "On je gore, gde razvijaju napad", ree on. "Dao sam njegovom naelniku taba. On je potpisao da
je primio. Evo." On prui Gomezu potpisanu kovertu. Gomez je dade Andresu, koji je pogleda i stavi u
koulju. "Kako se zove onaj koji je potpisao?" upita on. "DivaT, ree vincente. "Dobro", ree Andres. "On je
jedan od trojice kojima mi je dozvoljeno da predam." "Treba li da ekamo odgovor?" upita Gomez Andresa.
"Bilo bi najbolje. Mada, sam Bog zna, kako u nai Inglesa i ostale posle mosta." "Ostani i ekaj sa mnom
dok se general ne vra-ti", ree vincente. "Doneu ti kafe. Mora da si gladan." Page 244

"A ovi tenkovi", ree mu Gomez. Prolazili su pored tenkova pokrivenih granama i obojeni blatom i iza svakog
od njih po borovim iglicama bile su useene po dve duboke brazde ko-je su pokazivale gde su skrenuli i sili
s puta. Nji-hovi topovi 45 mm virili su horizontalno ispod gra-nja i oferi i tobdije u konim kaputima i sa lemovima sedeli su ledziima naslonjeni na drvee ili leali i spavali na zemlji. "Ovo je rezerva", ree vincente.
"1 ove trupe su u rezervi. One koje poinju napad su gore." "Ima ih mnogo", ree Andres. "Da", ree
vincente. "itava divizija." U zaklonu Dival, drei otvorenu poruku Rober-ta Dordana u levoj ruci
pogledajui na svoj runi sat na istoj ruci, itajui poruku po etvrti put, oseajui svaki put kako mu znoj
izbija ispod pa-zuha i sliva mu se niz kukove, vikao je na telefonu, "Onda mi dajte poloaj kod Segovije.
Otiao je? Dajte mi poloaj kod Avile." I dalje je telefonirao. Nije vredelo. Razgovarao je s obema brigadama.
Golc je bio otiao gore da razgleda poloaje za napad i vraao se u svoju 562 563 osmatranicu. On je
telefonirao na osmatranicu i njega tamo nije bilo. * "Dajte mi aerodrom broj jedan", ree Dival, od-jednom
preuzimajui punu odgovornost na sebe. Primie odgovornost na sebe za obustavljanje na-pada. Bolje
obustaviti ga. Ne moe ih slati u neki iznenadni napad protiv neprijatelja koji taj napad oekuje. Ne moe.
To je prosto ubistvo. Ne mo-e. Ne sme. Bez obzira na sve. Mogu ga i ubiti ako hoe. Pozvae odmah
direktno aerodrom i obusta-viti bombardovanje. A ta, ako je ovaj napad samo zato da privue neprijatelja.
Ako je samo zato da vee sav materijal i snage? A ako je zato? Ali nisu ti nikad kazali da se napad vri s tom
namerom. "Ne treba da mi trai aerodrom broj jedan", ree on signalisti. "Trai mi osmatranicu ezde-set i
devete brigade." Jo je on to traio kad zau prvi zvuk aviona. Ba tada je dobio vezu s osmatranicom.
"Da", ree Golc mirno. Sedeo je naslonjen na vree s peskom, s noga-ma na steni, s cigaretom koja mu je
visila iz usta i gledao gore i preko svog ramena, dok je razgo-varao. video je rairene klinove od po tri
aviona, srebrna i puna tutnjave, kako dolaze preko udalje-ne planinske kose odande, odakle se probijalo
prvo sunce. Gledao je dvostruke krugove svetlosti na eli-sama koje je sunce osvetljavalo dok su dolazili.
"Da", ree on na telefonu, govorei francuski poto je Dival bio s druge strane. "Nous sommes foutus. Oui.
Comme toujours. Oui. Cest dommage. Oui. teta to je zakasnila." Njegove oi, dok su posmatrale kako
avioni do laze, bile su vrlo gorde. Sad je video crvene oznake na krilima i posmatrao ih kako dostojanstveno i
ravnomerno idu napred uz zujanje. Eto kako je mo-glo da bude. To su avioni. Doli su, upakovani u sanduke,
parobrodom iz Crnog mora, preko Mra-mornog mora, kroz Dardanele, preko Sredozemnog mora dovde,
iskrcani s Ijubavlju u Alikanti, vesto montirani i isprobani i nalo se da su savreni i sad lete sjajno, tutnjei ka
cilju, i u zbijenoj for-maciji v lete, daleko u visini srebre se na jutar-njem suncu da bombarduju one planine
tamo, i uz grmljavinu da Page 245

ih dignu visoko, da bismo mi mo-gli da prodziemo. Golc je znao da e, im predziu preko njih, i odu dalje,
bombe poeti da padaju valjajui se u vazdu-hu kao morske svinje. I vrhovi brda e se raspriti i zatutnjati u
oblacima dima i nestati u jednom jedinom velikom oblaku eksplozije. Onda e tenkovi zvekui poeti da
melju, penjui se uz one dve pa-dine i iza njih e nastupati njegove dve brigade. I ako iznenadzienje uspe, ii
e napred, pa dole i preko, zaustavljajui se, istei, unitavajui ne-prijatelja; imae mnogo posla, mnogo
toga da se uradi inteligentno, uz pomo tenkova koji e kru-iti, vraati se, tititi ih vatrom i dovoziti nove napadae i onda kliziti napred, dalje, kroz i iza ne-prijatelja. Tako e biti ako ne bude izdaje i ako svako bude
radio ono to treba. Tamo su dve kose, a tu su, ispred njega tenko vi i njegove dve dobre brigade spremne
da krenu iz ume, a evo sad su doli i avioni. Sve to je imao da uradi uradzieno je kao to treba. 564 565 Ali
dok je posmatrao avione koji su mu sad bili nad glavom oscti muku u stomaku, jer je sad znao, po onom to
je uo iz Dordanove poruke ko-ju je dobio preko telefona da se na one dve kose sad niko nee nalaziti.
Mora da su se povukli malo nie, u uske rovove, da bi izbegli bombardovanje ili se sakrili u umi i kad
bombarderi prodziu, vratie se natrag s pukomitraljezima i automatskim oru-jem i protivtenkovskim
topovima za koje je Dordan javio da su proli putem i sve e se neslav-no svriti. Ali avioni, koji su sad
nailazili sa zaglu-nom hukom bili su kakvi se samo poeleti mogu i Golc posmatrajui ih, i gledajui ih u
vazduhu, re-e u telefon: "Non. Rien a fair. Rien. Faut pas penser. Faut accepter." Golc je posmatrao avione
svojim tvrdim po-nosnim oima koje su znale kako stvari stoje i ka-ko su mogle da stoje i ree, ponosan na
njih, na onakve kakve su mogle da budu, i verujui u njih kao da e takve biti, iako one takve nikad nee biti.
"Bon. Nous ferons notre petit possible", i osta-vi slualicu. Ali Dival ga nije uo. Sedei za stolom i drei
slualicu, jedino je uo huku aviona i mislio je, sad, moda ovog puta, sluaj ih kako dolaze, moda e ih
avioni razneti, moda emo napraviti prodor, moda e on dobiti rezerve koje je traio, moda je to ono,
moda je ovo ba as. Hajde. De. Hajde. Huka je bila takva da nije mogao uti ni ta misli. Glava XLIII
Robert Dordan je leao iza jednog bora na pa-dini brda iznad puta i mosta i posmatrao kako se razdanjuje.
Uvek je voleo taj deo dana i sad ga je posmatrao, doivljavao ga je kao neto sivo u se-bi, kao da je sam bio
deo tog sporog osvetljavanja koje nastupa pre izlaska sunca, kad vrsti predmeti tamne i prostor se
rasvetljava i svetlosti, koje su sijale u noi, postaju ute i onda, kako dan nailazi, blede. Debla borova ispod
njega bila su sad otra i jasna, vrsta i smedzia, put beliast od pramiaka izmaglice nad njim. Bio je vlaan
od rose i umsko tle bilo je meko i on je oseao kako se smedzie opale borove iglice uginju pod njegovim
laktovima. Dotle je, kroz svetlu izmaglicu koja se dizala iz korita potoka, video elik mosta, krut i prav preko
pro-valije, i drvene straarnice sa obe strane. Ali pred njegovim oima konstrukcija mosta bila je jo uvek
pauinasta i tanana u izmaglici koja je visila nad potokom. video je sad straara u straarnici kako je ustao,
na ledziima mu je visila pelerina, a Page 246

iznad nje se dizao elini lem na glavi, to se videlo kad se straar nagnuo napred da ugreje ruke nad probuenom benzinskom kantom koja je sluila kao pe. Robert Dordan je uo um potoka, dole daleko izmedziu
stena, i video slabi tanki dim koji se dizao iz straarnice. On pogleda na sat i pomisli, pitam se da li je Andres
stigao do Golca? Ako ve treba da ga digne-mo u vazduh, hteo bih da vrlo polako diem i da ponovo
usporim vreme i da to oseam. ta misli da li je to izvrio Andres? A ako jeste, da li e stvar zaustaviti? Ako
budu imali vremena da je zausta-ve? Que va. Ne brini. Zaustavili, ili ne. Nema vie drukijih odluka, i kroz
malo vremena e saznati. Pretpostavi da e se napad izvriti s uspehom. Golc je rekao da moe. Da postoji
mogunost. Ako nai tenkovi dodziu ovim putem, a vojnici prodru zdesna i odozdo i pored La Granhe,
zaobii e celu levu stranu planine. Zato nikad ne misli da se moe i pobediti? Suvie dugo si bio u
defanzivi i ne ume ni da misli o tom. Pa dabome. Ali to je bilo pre nego to je sve to prolo putem nagore.
To je bilo pre nego to su doli svi ovi avioni. Ne budi tako naivan. Ali pamti, dok god mi moemo ovde da ih
zadrimo, faisti e biti vezani. Oni ne mogu da na-padnu nijednu drugu zemlju pre nego to svre s nama, a
s nama nee nikad moi da svre. Kad bi nas bar Francuzi pomogli, kad bi samo ostavili gra-nicu otvorenu, i
kad bi dobili avione iz Amerike, niko nam nita ne bi mogao. Nikad, kad bi ma ta dobili. Ovaj narod e se
stalno boriti ako bude dobro naoruan. Ne, ne sme ovde oekivati pobedu, moda ni za nekoliko godina.
Sve je ovo napad da se veu ne-prijateljske snage. Ne sme se sada time zavarava-ti. A ako danas izvrimo
prodor? Ovo je na prvi veliki napad. Sauvaj svoje oseanje razmera. A ta ako ga izvrimo? Ne uzbudziuj
se, ree on sebi. Seti se ta je sve prolo putem. Ti si uradio ta si mo-gao u vezi s tim. Ipak bismo, da
imamo male krat-kotalasne aparate za vezu. Imaemo sve u svoje vreme. Ali jo ih nemamo. Sad samo
posmatraj i radi to mora. Danas je samo jedan od dana koji e uvek biti. Ali ono to e se deavati svih
ostalih dana koji e doi zavisi moda od onog to ti danas uradi. Tako je bilo itave godine. itavog ovog
rata je tako. Postajem vrlo pompezan ovako rano ujutro, ree on sebi. Gle, ta dolazu On vide dva oveka u
pelerinama od ebeta i sa elinim lemovima, kako naidzioe iza okuke i po dzioe prema mostu s
pukama prebaenim preko ledzia. Jedan se zaustavi s druge strane mosta i nesta-de u straarnici. Drugi
podzie preko mosta idui po-lako i tromo. Zastade na mostu i pljunu u prova-liju, onda polako produi do
kraja mosta gde mu drugi straar neto ree i onda krenu nazad preko mosta. Smenjeni straar je iao bre
od prvog (za-to to ide na kafu, pomisli Robert Dordan) ali i on pljunu u provaliju. Da li je to iz sujeverja?
pomisli Robert Dor-dan. Morau i ja da pljunem u taj klanac. Ako do tog vremena budem mogao pljuvati.
Ne. Ne moe to biti naroito jak lek. Ne vredi. Morau dokazati da ne vredi pre nego to stignem tamo. Novi
straar je uao u straarnicu i seo. Nje-gova puka s bajonetom stajala je prislonjena uza zid. Robert
Dordan izvadi dogled iz depa na ko-ulji i podesi stakla dok mu se otro ne ukaza kraj mosta i sivo obojen
metal. Onda okrenu dogled prema straarnici. Straar je sedeo naslonjen na zid. Njegov lem je bio obeen
o klin i lice se jasno videlo. Robert Dordan vide da je isti ovek koji je bio na strai pre dva dana u
popodnevnoj smeni. Imao je istu onu kapu pletenu kao arapa. I nije se obrijao. Page 247

568 569 Obrazi su mu bili utonuli, a jagodice ispale. Imao je upave obrve srasle na sredini. Izgledao je
sanjiv i dok ga je Robert Dordan posmatrao on zevnu. Onda izvue duvankcsu i hartiju za cigarete i savi
cigaretu. Pokua da upali upalja, pa kad ne uspe, stavi ga u dep i pridzie pei, nagnu se, zavue ruku i
izvue komadi ara, raspirivao ga je na dlanu dok se nije raspalio, onda pripali cigaretu i baci ga natrag u
pe. Robert Dordan, gledajui na svoj Cajs Ikon 8, posmatrao mu je lice dok se naslonio na zid kuice, i
puio cigaretu. Onda spusti dogled, savi ga i stavi u dep. Neu ga vie gledati, ree on sebi. Leao je,
posmatrao put i nastojao uopte da ne misli. Na boru ispod njega zaskviala je jedna veverica i Robert
Dordan je posmatrao: kako se sputa niz deblo, kako se zaustavlja na putu i gle-da ka mestu odakle je
ovek posmatrao. On je gle-dao veverije oi, malene i svetle, i rep koji se trzao od uzbudzienja. Onda
veverica predzie na drugo drvo, kreui se u skokovima po tlu, pomaui se api-carna i pruanjem repa. Sa
debla opet pogleda Ro-berta Dordana, onda se sakri iza stabla i izgubi iz vida. Zatim Robert Dordan u
vevericu kako skvii na grani visoko na boru, i vide je kako se ispruila na grani i mae repom. Robert
Dordan pogleda dole kroz borove na straarsku kuicu. voleo bi da je imao vevericu u depu. Zeleo je da
ima ma ta to bi mogao dotak-nuti. Trljao je laktovima po borovim iglicama, ali to nije isto. Niko ne zna kako
se ovek moe ose-ati usamljen kad to radi. Ali ja, ja znam. Nadam se da e se zei sreno izvui iz svega
ovoga. Pre-stani sad s tim. Da, sigurno. Ali smem da se nadam, i nadam se. Da u razoriti most s uspehom i
da e se ona spasti. Dobro. Sigurno. Samo to. To je sve to sad elim. Leao je tu i svratio je sad pogled s
puta i stra-arnice i pogledao na udaljene planine. Prosto ne misli uopte, ree on sebi. Leao je tu mirno i
po smatrao kako jutro nailazi. Bilo je divno jutro ra-nog leta i krajem maja je svanjivalo vrlo brzo. Jed-nom je
motociklista u konom kaputu i s konom kapom, sa strojnicom u futroli pored leve noge, na-iao preko
mosta i produio putem. Jednom su je-dna ambulantna kola prela preko mosta, prola ispod njega, i
produila putem. I to je bilo sve. Ose-ao je miris borova i uo je potok, i most se na ju-tarnjem svetlu ukaza
sad jasno i lepo. Leao je tu iza bora sa strojnicom preko leve dolaktice i ne gledajui vie straarsku kuicu
dok, mnogo doo nije nego to je izgledalo da e do tog i doi, da se tako neto uopte moe da desi ovako
divnog jutra u poznom maju, - dok ne zau iznenadno, koa-centrisano padanje bombi. Kad zau bombe,
njihove prve mukle udarce, pre nego to se jeka u grmljavini odbila od planine, Robert Dordan duboko
udahnu vazduh i die stroj-nicu sa mesta na kom je leala. Leva ruka mu je bila ukoena od njene teine a
prsti teki i ne-pokretni. ovek u straarnici ustade kad je uo bombe. Robert Dordan ga vide kako uze
puku i izidzie na-polje iz straarnice i kako oslukuje. Stajao je na putu osvetljen suncem. Pletena kapa mu
je stajala 570 571 Page 248

dodajui mu etvrtaste komade eksploziva i Robcrt Dordan ih je dohvatao, gurao tamo gde je eleo, vrsto
ih sabijao i uvrivao ih " ,Klinove, viejo! deljanih klinova dok ih je zabadao vrsto da bi drali naboje
izmedziu preaga. Sad, dok je to radio, smetao, uvrivao, zaon u pukaranje, dole na putu. Onda u
eksploziju bombe. Onda jo jednu koja nadjaa um vode. Onda je u tom pravcu zavladala tiina. " Do
dziavola", ree on., ,Ko li ih je samo bacio?" Jo se ula pucnjava odozgo s puta, kod gornjeg straarskog
mesta. avolski jaka pucnjava, a on je vezivao dve granate jednu pored druge na vrh uvrvih nabora tako da
se vrsto dre, priljubljene i tavu tu stvar i onda, da bi bilo to solidnije, zabi jedan klin iznad granata da
dobro uvrsti itav naboj uz. elik. " Sad s druge strane, viejo", povika on Anselrau i poe da se provlaei
izmedziu ske!e, kao pravi Tar-zan u umi valjanog elika, pomisli on, i onda poon pogleda gore i vide
Anselmovo lice kad mu je do-davao komade eksploziva. Silno dobro lice, pomisli citi u vazduh do nita.
Hajde. Ne uzbudziuj se. Radi. 574 pctljavaj se. Radzii polako. Ni ne pokuavaj da radi Niko te ne moe
spreiti da digne u vazduh bar jednu stranu. Radi ba kao to treba. Ovde je vrlo svee. Isuse, svee je
kao u vinskom podrumu. Ovo -olski to moe. Zeleo bih da prestane ta pucnjava gore., ,Daj mi jo neki klin,
viejo." Ne svidzia mi se ta pucra da je neki straar bio napolju. Napolju ili iza strugare. Jo pucaju. Znai ima
nekoga u strugari. zaklon u borbi. Mora da ih ima jo uvek nekoliko. Dole kod Pabla je sve mirno. Pitam se,
od ega li je bio onaj drugi blesak. Mora da je to bio auto ili motocikl. Nadam se doboga da im nisu doli tenkovl i oklopna kola. Produi. Stavi to tinutra to bre moe, zabi klin i vrsto ga vei. Trese se kao neka
ena. ta je to do dziavola s tobom? Pokuava da radi suvie brzo. Zakleo bih se da ta prokleta ena gore
ne drhti. Ta Pilar. A moda i ona. Mada, izgleda, da je prilino u nevolji. Tree se, ako u-padne u guvu. Kao
i svako drugi. On se nagnu unazad i pope gore na sunevo Anselmo dodavao, sad s glavom iznad huke
vode ko ja se ruila, u otru i pojaanu pucnjavu gore na putu i onda ponovo eksploziju bombi. Onda jo
bombi. " Jii aju Srea je to sam dobio ovaj materijal u koma-dima a ne u ipkama, pomisli on. Do dziavola,
ovako je spretnije. Mada bi sa jednim gadnim dakom punim elatina ilo bre. Sa dva daka. Ne. S jed-nim
bi se dalo. I kad bismo imali detonatore i stari upalja. Taj kukin sin bacio mi je upalja u reku. Onu staru
kutiju koja gde sve nije bila. Taj pro kleti Pablo. Ali sad im priredziuje dole dziavolsku za-bavu., ,Daj mi jo
toga, viejo." Starac vrlo dobro vri svoju dunost. Tu gore je ba na pravom mestu. Strano mu je bilo da
ubije onog straara. A i meni, ali nisam mislio o tome. Ni sad ne mislim na to. Mora to da uradi. Ali Anselmo
je imao starudiju. Znam ja kako je sa starudijom. Mislim da je lake ubiti oveka iz auto matskog oruja.
Mislim za onog koji ubija. Druk-ije je. Page 249

Posle prvog dodira to vri oruje. Ne ti. Sauvaj to za drugi put. Ti i tvoja glava. Ti stari Dordane, ima dobru
glavu, koja misli. Teraj, Dordane, teraj! vikali su obino na futbalu kad si vodio loptu. Zna li ti da taj prokleti
Dordan nije mnogo vei nego taj potoi dole. Na izvoru, misli. Takvo je sve na izvoru. To ti je mestance, to
ispod mosta. Dom udaljen od doma. De, Dordane, pribe-ri se. Ovo je ozbiljna stvar, Dordane. Zar ne razume? Ozbiljna. Ali svakog asa sve manje. Po gledaj na drugu stranu. Para que? Sa mnom je sad u redu,
kako god ono ilo. Kako napreduje Mein, tako napreduje nacija. Kako ide Dordanu, tako ide i prokletim
Izrailjcima. Most, mislim. A s druge strane, kako sa Dordanom stoji stvar, tako stoji, stvarno i sa mostom. "
Daj mi jo toga, Anselmo, starino", ree on. Starac klimnu glavom., ,Skoro sam gotov", ree Ro-bert
Dordan. Starac ponovo klimnu glavom. Kad je bio pri kraju vezivanja granata icom nije vie uo pucnjavu
gore na putu. Odjednom oseti da radi samo uz huku potoka. Pogledao je dole i video kako potok kljua beo,
probijajui se izme-dziu kamenja i rui se nanie pravei tu bistru lo-kvu sa ljunkovitim dnom i u njoj se u
struji vrteo jedan klin koji je ispustio. Kad je pogledao dole vide kako pastrmka ispliva da uhvati neki insekt, i
na povrini napravi kruie, ba pored mesta na kom se klin vrteo. Dok je uvrtao icu kletima da bi uvrstio
dve granate na mestu, on vide kroz me-tal mosta sunevu svetlost na zelenoj planinskoj padini. Pre tri dana
bila je smedzia, pomisli on. Iz svee tame pod mostom on se izvi na sunce i viknu u lice Anselmu koji se
saginjao " ,Daj mi veliki kotur ice." Starac mu ga dodade. Za Ijubav boiju samo da sad ne popuste. Ovim
u da ih povuem. voleo bih da ih povee. Ova du-ina ice je dovoljna, pomisli Robert Dordan, kad je
dotakao igle za obezbedzienje s prstenovima koje dre poluice na runim bombama. Proverio je da vidi da
li bombe, vezane icom sa strane, imaju dovoljno prostora da im poluica moe da odskoi kad povue igle
(ica kojom ih je vezivao ila je ispod poluica), onda on zaveza jedan kraj ice za jedan prsten, a drugi kraj
ice za glavnu icu kojom je bio vezan prsten spoljne bombe, odvi jo malo ice sa kotura i provue je oko
elinog stuba i on576 37 Ernest Hemingvej, Iv 577 da dodade kotur Anselmu. , ,Dri ga paljivo", ree on.
Onda se pope na most, uze kotur od starca i podzie nazad onom brzinom kojom je mogao odmota-vati icu
ka mestu gde se nalazio skljokani straar na putu, naginjui se preko mosta i odmotavajui icu u hodu. "
Donesi dakove", viknu on Anselmu idui aa-trake. Dok je prolazio pored svoje strojnice, on se sagnu i uze
je i prebaci je ponovo preko ramena. Ba tada, diui pogled sa ice koju je odmo-tavao, vide daleko gore na
putu one koji su se vra-ali sa gornjeg straarskog mesta. On vide da ih je etvoro i onda morade da pari na
icu da je poloi tako da ne zapne ni za kakav spoljni deo mosta. Eladio nije s njima. Robert Dordan
sprovede icu lepo pored kraja mosta, napravi omu i veza je za poslednji potpo ranj i onda je odvijae dalje
du puta, dok se ne zaustavi pored kamenog putokaza. Presee icu i dodade je Anselmu. Page 250

" Dri to, viejo", ree on., ,Sad se vrati sa mnom do mosta. Motaj je dok ide. Ne. Ja u." Na mostu je
povukao icu van ome i oslobodio je, tako da je lepo i nesmetano prolazila izmedziu prstenova na
granatama i pruajui je du mosta, sasvim labavo dodao je Anselmu. " Provedi je do onog visokog
kamena", ree on., ,Dri je lagano, ali vrsto. Nemoj je silom potezati. Kad snano, snano povue, most e
otii u va-zduh. Comprendes?" " Dri je lagano, ali je nemoj otputati, tako da ti ne zapne. Dri je lagano i
vrsto i ne vuci je dok nee morati jako da je povue. Compren-des?", ,Da." " Kad bude vukao, povuci
snano. Nemoj trzati." Dok je to govorio Robert Dordan je gledao ostatak Pilarine grupe gore na putu. Sad
su ve bili dosta blizu i on vide kako Primitivo i Rafael podu-piru Fernanda. Izgledalo je da ga je metak
pogodio u slabine, jer se obema rukama drao za to mesto, dok su ga ovek i mladi pridravali sa obe
strane. Desna noga mu se vukla dok su ga vodili putem i cipelom je strugao po putu. Pilar se pela obronkom
u umu nosei tri puke. Robert Dordan nije mo-gao da joj vidi lice, ali glavu je drala uspravno i penjala se
to je bre mogla. " Kako ide?" viknu Primitivo. " Dobro. Gotovo smo zavrili", doviknu mu Ro bert Dordan.
Nije bilo potrebno pitati ih kako njima ide. Dok je skrenuo pogled, njih trojica su stigla na ivicu puta i
Fernando je stresao glavom kad su po kuali da ga vuku uz obronak. JDajte mi puku ovamo", u Robert
Dordan kako on ree priguenim glasom. " Ne, hombre. Odveemo te do konja." " ta e rni konj?" ree
Fernando., ,Meni je ovde vrlo dobro." Robert Dordan nije uo ostatak " jer se sad obraao Anselmu. 578
579 " Digni ga, ako tenkovi naidziu", ree on., ,Ali samo ako budu na mostu. Digni ga i ako naidziu oklopna
kola. Ako budu na njemu. Sve drugo e Pablo zaustaviti." " Neu ga dii dok se ti nalazi ispod njega." " Ne
vodi rauna o meni. Digni ga, ako ustreba. Uvrstiu drugu icu i vratiu se. Onda emo ga zajedno dii." On
poee da tri prema sredini mosta. Anselmo vide Roberta Dordana kako tri pre-ko mosta sa koturom ice
oko ruke, kletima koja su mu visila i strojnicom prebaenom preko rame-na. vide kako se spustio preko
ograde mosta i ne-stao iz vida. Anselmo je drao icu u ruci, u desnoj ruci, i uao iza kamenog putokaza i
gledao niz put i preko mosta. Na pola puta izmedziu njega i mosta nalazio se straar, koji se sad bio spustio
nie, to-nuo sve vie ka glatkoj povrini puta kako mu je sunce udaralo u ledzia. Njegova puka, koja je
leala na putu s nataknutim bajonetom, bila je uprav-Ijena prema Anselmu. Starac je gledao pored njega du
povrine mosta ispresecane senkama od ograde, do mosta gde je put skretao ulevo pored klisure i gubio se
iza stena. On pogleda na straarsku ku-icu s druge strane, osvetljenu suncem, a onda, setivi se ice u
ruci, okrete glavu prema mestu gde je Fernando razgovarao s Primitivom i Ciga-ninom. " Ostavite me ovde",
ree Fernando., ,Mnogo me boli i krvari mnogo unutra. Oseam to unutra, kad se pokrenem." Page 251

" Da te odnesemo uz padinu", ree Primitivo., ,Stavi nam ruke oko ramena, a mi emo ti dii noge." " To je
nekorisno", ree Fernando., ,Stavite me ovde iza kamena. Biu ovde koristan isto koliko i gore." * " Ali kad mi
krenemo", ree Primitivo. " Ostavite me ovde", ree Fernando., ,Nema ni govora da bih ja sa ovim mogao
putovati. Tako ete imati jednog konja vie. Meni je vrlo dobro ovde. Oni e svakako uskoro doi." " Moemo
te odneti gore na brdo", ree Ciganin. JLako." Njemu se, prirodno, uasno urilo da to pre ode, kao i
Primitivu. Ali su ga dotle bili doveli. " Ne", ree Fernando., ,Meni je ovde vrlo dobro. Sta se desilo sa
Eladijem?" Ciganin stavi prst na glavu da pokae gde je ranjen. " Ovde", ree on., ,Kad smo juriali." "
Ostavite me", ree Fernando. Anselmo je video da mnogo pati. Drao se obema rukama za slabine i glavu
naslonio na obronak, a noge ispruio ispred sebe. Lice mu je bilo sivo i preznojavalo se. " Budite dobri i
ostavite me sada, molim vas", ree on. Oi je sklopio od bola, a uglovi usta su mu se grili., ,Ja se vrlo dobro
oseam ovde." " Evo ti puka i meci", ree Primitivo. ,Je li to moja?" upita Fcrnando zatvorenih oiju. " Nije,
tvoja je kod Pilar", ree Primitivo., ,Ovo je moja." 580 581 " vie bih voleo da imam svoju", ree Fernando., ,Navikao sam na nju." " Doneu ti je", slaga mu Ciganin., ,Dri ovu dok ti je ne donesem." " Ovde se
nalazim na vrlo zgodnom poloaju", ree Fernando. "1 za put gore i za most." On otvori oi, okrete glavu i
pogleda preko mosta, onda ih zatvori kad oseti bol. Ciganin ga potapa po glavi i palcem dade znak Primitivu
da krenu. " vratiemo se onda po tebe", ree Primitivo i krenu uz padinu za Ciganinom koji se brzo penjao.
Fernando je leao naslonjen na obronak ledziima. Ispred njega se nalazio jedan okreen kamen koji
oznaava ivicu puta. Glava mu je bila u senci, ali sunce mu je sijalo na umotanu i previjenu ranu i na ruke
koje je drao na njoj. Noge i stopala su mu bili na suneu. Puka je leala pored njega i tri magazina s
mecima su se sijala na suncu pored pu-ke. Muva mu je etala po rukama ali njeno golica-nje nije prodrlo
kroz njegov bol. " Fernando!" zovnu ga Anselmo sa mesta na kom je uao drei icu. Na kraju ice bio je
na-pravio omicu i vrsto je stisnuo i drao u ruci. " Fernando!" zovnu on opet. Fernando otvori oi i pogleda
ga. " Kako ide?" upita Fernando. " vrlo dobro", ree Anselmo., ,Sad, kroz jedan minut, dii emo ga." " Drago
mi je. Ako ti u ma emu ustrebam, po-savetuj se sa mnom", ree Fernando i zatvori oi ponovo i zgri se od
unutranjih bolova. Anselmo odvrati pogled s njega na most. Page 252

Pazio je kad e ugledati kotur ice na mostu i onda Inglesa suncem opaljene glave i lica, koje e se pojaviti
posle kotura kad se on bude popeo sa strane na most. U isto vreme je pazio i na drugu stranu mosta da se
neto ne pojavi iza krajnjeg za-okreta na putu. Sad se uopte nije plaio i nije se plaio itavog dana. Odvija
se tako brzo i tako nor-malno, pomisli on. Mrzeo sam da ubijem straara i to me je uzbudilo, ali sad je prolo.
Kako Ingles moe da kae da je ubiti oveka isto to i ubiti i-votinju. Kad god sam bio u lovu oseao sam
neko uzbudzienje, ali nisam imao oseanje da radim neto rdziavo. Ali kad ubije oveka ima oseanje kao
da si ubio rodzienog brata i to kad ste odrasli Ijudi. I jo kad nekoliko puta puca da ga ubije. Ne, ne misli na
to. Suvie te to uzbudilo pa si cmizdrei trao mostom kao neka babetina. To je gotovo, pomisli on, a ti e
morati da ispata za to kao i za ostale. Ali sad ima ono za-ta si se molio sino kad si se vraao kui iz
plani-na. Ti si u bici i nema nikakvog problema. Ako ovoga jutra i umrem, sve je u redu. Onda pogleda
Fernanda koji je leao uz obro-nak s rukama skupljenim iznad kuka, modrih usa-na, vrsto zaklopljenih oiju,
diui teko i polako, i pomisli, ako budem umirao, neka umrem brzo. Ne, rekao sam da nita vie neu
traiti, ako mi se da ono to mi je danas potrebno. Zato neu traiti. Razume? Ne traim nita. Nita, ni na
koji nain. Daj mi to sam traio, a sve ostalo ostavljam tebi na volju. Sluao je buku bitke kod prolaza, koja
se ula iz daljine, i rekao sebi, zaista je veliki dan. 583 Treba da shvatim i da znam koliko je veliki ovaj dan.
Ali uzbudzienje u njegovom srcu nije raslo. Ono je sasvim nestalo i u njemu je vladao samo mir. I sad, dok je
kleao pored kamena s omicom u ruci i icom zavijenom oko ruke, na ljunku pored puta, ispod kolena, nije
bio usamljen niti se oseao sam. Bio je jedno i isto sa icom u ruci i mostom i nabojima koje je Ingls ostavio.
Bio je jedno sa Inglsom koji je jo radio ispod mosta, i bio je jedno i isto sa svima onima koji su u bici, i sa
Re-publikom. Ali nije bilo uzbudzienja. Sad je sve bilo samo mir i sunce ga je udaralo po vratu i pleima dok
je kleao i kad je pogledao gore video je visoko ne-bo bez oblaka i padinu planinsku koja se penjala iza reke
i nije bio srean, ali nije bio ni usamljen ni prestraen. Gore na padini brda leala je Pilar iza drveta,
posmatrala put koji je iao dole prema klisuri. Po-red sebe je imala tri napunjene puke i onda do dade jednu
Primitivu koji pade pored nje. " Sidzii tamo", ree ona., ,Iza drveta. Ti Ciganine, tu, preko", pokaza ona drugo
drvo dole., ,Je li umro?" " Ne, jo nije", ree Primitivo. " To je nesreca", ree Pilar., ,Da smo imali jo dvojicu,
nije se ni moralo desiti. Trebalo je da pazi iza gomile strugotine. Je li dobro smeten tamo gde je?" Primitivo
zatrese glavom. " Kad Ingles digne most, nee li komadii do preti dovde?" upita Ciganin iza drveta. " Ne
znam", ree Pilar., ,AH Agustin sa maqui-nom se nalazi blie od tebe. Ingles ga ne bi smestio tamo da je to
suvie blizu." " Ali ja se seam kad smo digli voz da je sve-tiljka na lokomotivi projurila meni pored glave i
komadii elika su leteli kao lastavice." " Ima pesniko pamenje", ree Pilar., ,Kao la-ste. Joder! Bili su kao
kazani za pranje rublja. Slu-aj, Ciganine, danas si se dobro poneo. Samo neinoj dozvoliti da te Page 253

strah obuzme." " Dobro, pa pitao sam samo da li e se dovde rasprtati, tako da se bolje zaklonim iza
stabla", ree Ciganin. " Budi tu", ree Pilar., ,Koliko smo ih ubili?" " Pues mi petoricu. Dva ovde. vidi li onog
s druge strane? Gledaj tamo prema mostu. vidi li straarsku kuieu? Gledaj! vidi li?" pokaza on prstom.,
,Onde dole ih je za Pabla bilo osam. vrio sam tamo osmatranje za Inglesa." Pilar je gundziala. Onda Ijutito i
besno ree:, ,ta je s tim Inglesom? ta se on zaj... pod tim mo-stom? vaia mandanga! Gradi li on most ili ga
ru-i?" Ona die glavu i pogleda Anselma koji je uao iza kamena. " Hej, viejo!" viknu ona., ,ta radi taj
prokleti Ingls?" " Strpljenja, eno", odazva se Anselmo drei icu lagano, ali vrsto., ,Dovrava svoj
posao." " Ali za ime vclike kurve ta se zadrava to liko?" " E mui concienzudo!" viknu Anselmo., ,To je
nauni rad." 584 585 " J... ja nauku", ree Pilar besno Ciganinu., ,Neka taj j... prljavko digne to i neka svri s
tim. Marija!" povika ona dubokim glasom., ,Tvoj Ingles - "i sasu itavu poplavu prljavtina koje toboe Ingles
radi pod mostom. " Umiri se, eno", viknu joj Anselmo sa puta., ,On radi ogroman posao. I dovrava ga sad."
" Do dziavola s tim", besnela je Pilar., ,vana je brzina." Ba tada svi oni zaue pucanje dole na putu gde je
Pablo drao poloaj. Pilar prestade da psuje i poe da slua., ,Aj", ree ona., ,Aj. Aj. To ti je to." Robert
Dordan je uo pucnjavu kad je jednom rukom bacio kotur sa icom na most i kad se zatim sam izvukao.
Dok se kolenima oslonio na gvozdenu ivicu, a ruke su mu ve bile na povrini mosta, on u pucanje iz
strojnice dole iza okuke. Taj zvuk je bio razliit od zvuka Pablove strojnice. On skoi na noge, nagnu se,
provue kotur ice i poe da ga odmo tava dok je iao natrake i u stranu du mosta. uo je pucanje i dok je
iao oseti kao da mu odjeknu u dnu stomaka, nad njegovom sopstvenom dijafragmom. Dok je iao, pucnjava
je postajala sve blia i on pogleda prema okuki na putu. Ali jo nije bilo ni kola, ni tenkova, ni Ijudi. Nije jo
bilo niega kad se nalazio na po puta do kraja mosta. Kad se nalazio na tri etvrtine, a ica mu se odmotavala slobodno i nije se ni o ta zakainjala, nije bilo niega i dok je zaobilazio straarsku kuicu, drei icu
da se ne zakai za gvozdenu konstruk-ciju mosta. Onda se ve nalazio na putu, a dole na putu nije bilo
nikoga, jo i onda se kretao brzo unazad uz mali izlokan jarak sa donje strane puta, kao to igra tri
natrake za daleko baenom lop-tom, drei zategnuto icu, i sad se nalazio gotovo nasuprot kamenu iza
koga je bio Anselmo i jo uvek nije nikoga bilo na putu, nie mosta. Onda on u kako jedan kamion nailazi
putem i vide ga preko ramena kako ba ide dugom nizbr-dicom, on savi ruku jo jednom oko ice i viknu Anselmu:, ,Digni ga!" i odupre se petama i snano se povi unazad i zategnu icu koja mu je bila omotana oko
ruke, uo je pozadi buku kamiona koji je do-lazio, a napred je video put s mrtvim straarem i dugi most i deo
puta s druge strane mosta, gde jo uvek nije bilo nikoga i Page 254

onda se zau praskava lom-Ijava i sredina mosta se die u vazduh kao talas koji se lomi i on oseti pritisak od
eksplozije dok se glavake bacao u ljunkoviti jarak drei ruke vr-sto priljubljene uz glavu. Lice je pritisnuo
uz lju-nak kad se most poto se digao, srui s Ijutim di-mom i dopre do njega poznati uti miris eksplozije i
onda poe da pada itava kia komadia elika. Kad je elik prestao da pada on je jo bio iv i die glavu i
pogleda preko mosta. Njegov centralni deo je otiao. Jo je bilo reckavih komada elika na mostu sa sjajnim
novo izlomljenim ivicama i kra-jevima i svega je toga bilo i po putu. Kamion se zaustavio na putu oko sto
metara daleko. ofer i dva oveka koji su bili s njim trali su prema ja-ruzi. Fernando je jo uvek leao na
obronku i jo uvek teko disao. Ruku ispruenih sa strane i ola-bavljenih aka. Anselmo je leao, licem
prema zemlji iza be-log kamena. Leva ruka mu je bila savijena ispod 586 587 glave, a desna ruka ispruena
unapred. Ziana om-a mu je jo uvek bila oko desne ake. Robert Dordan ustade, predzie preko puta,
klee pored nje-ga i uveri se da je mrtav. Nije ga okretao da vidi kako su ga komadi elika pogodili, bio je
mrtav i to je sve. Izgleda vrlo malen ovako mrtav, pomisli Ro bert Dordan. Izgleda vrlo malen i sed, i Robert
Dordan pomisli, pravo je udo kako je uopte mo-gao nositi onolike terete, ako je bio stvarno tako malen.
Onda mu pogleda oblik cevanica i butina u tesnim sivim obanskim akirama i izlizana pen-deta njegovih
cipela od konopca i uze Anselmov karabin i dva daka, sada gotovo prazna, i zatim ode i uze puku koja je
leala pored Fernanda. No-gom udari i baci jedan komad izlomljenog elika sa puta. Onda preko ramena
prebaci dve puke, drei ih za cevi, i krete uzbrdo u umu. Nije se okrenuo i nije pogledao ak ni na put,
preko mosta. Jo uvek su pucali dole iza okukc, ali on sad o tom vie nije vodio rauna. Kaljao je od dima
TNT i sav je bio tup. On poloi jednu od puaka tamo, iza drveta, gde je Pilar leala. Ona pogleda i vide da s
ovom opet ima tri puke kao i ranije. " " Ovde ste suvie visoko", ree on., ,Na putu se nalazi kamion koji ne
moete da vidite. Mislili su da je avijacija. Bolje da se spustite nie. Ja idem dole sa Agustinom da zatitim
Pabla." " Stari?" upita ona gledajui ga u lice. " Mrtav." On se ponovo nakalja, i pljunu na zemlju. " Tvoj most
je dignut, Ingles", pogleda ga Pilar., ,Ne zaboravi to." " Ja nita ne zaboravljam", ree on., ,Ima jak glas",
ree on Pilar., ,uo sam kako si urlala. vik-ni sad Mariju i reci joj da sam iv." " Izgubili smo dvojicu kod
strugare", ree Pilar nastojei da to on shvati. " video sam", ree Robert Dordan., Jeste li napravili neku
glupost?" " Idi i j... se, Ingles", rec Pilar. "1 Fernando i Eladio su bili Ijudi." " Zato ne ide gore do konja?"
ree Robert Dordan., ,Ja mogu ovde bolje da posluim nego ti." Page 255

" Ti treba da titi Pabla." " Do dziavola Pablo. Nek se sam titi mierdom." " Ne, Ingles. On se vratio. Dobro
se tukao tamo dole. Nisi sluao? On se i sad bori. Protiv neeg rdziavog. Zar ne uje?" " Zatitiu ga. Ali j...
se svi vi. I ti i Pablo." " Ingles", ree Pilar., ,Smiri se. U ovoj stvari ja sam s tobom kao to niko ne bi bio.
Pablo ti je ui-nio nepravdu, ali se vratio." " Da sam imao upalja, starac ne bi poginuo. Mogao sam sruiti
most odavde." " Da je, da je, da je -" ree Pilar. Bes i praznina i mrnja to su ga obuzeli posle mosta, kad je
pogledao sa mesta gde je leao i u-ei video da je Anselmo mrtav, jo uvek su ga proimali. U njemu je jo
bilo i oajanja zbog tuge koju vojnici pretvaraju u mrnju, da bi mogli i da-Ije da budu vojnici. Sad; kad je tog
nestalo, oseao se usamljen, odvojen, bez zanosa i mrzeo je svakog koga je video. 588 589 " Da nije bilo
snega -" ree Pilar. A onda, ne iznenada, kao to bi nailo fiziko olakanje (kao kad bi ga, recimo, neka
ena zagrlila), ve polako i to glavom, on poe da to prima i mrnja mu popu-sti. Sigurno, sneg. Sneg je kriv.
Sneg. I drugima je bio kriv. Jednom, kad pone da ponovo vidi stva-ri kao i drugi, kad se oslobodi svog ja,
stalno mo ra da se oslobadzia svoga ja u ratu. Gde ne moe biti nikakvog ja. Gde se to ja mora da izgubi.
Onda, gubei ga, on u Pilar gde ree., ,Sordo -" " ta?" ree on. " Sordo -" " Da", ree Robert Dordan. On
joj se nasme-i, slomljenim krutim osmehom vrsto stisnutih mi-ia na licu., ,Zaboravi na to. Nisam imao
pravo. Zao mi je, eno. Hajde da sve to dobro i zajedniki izvedemo. A most jeste dignut, kao to ti kae." "
Da. O svakoj stvari mora misliti, kad je za nju vreme." " Onda idem po Agustina. Stavi Ciganina malo nie,
tako da moe dobro da vidi put. Daj ove pu-ke Primitivu i uzmi ovu mdquinu. Da ti pokaem." " Dri ti
mLquinu", ree Pilar., ,Neemo ovde bi-ti jo dugo. Pablo treba sad da dodzie i mi emo kre-nuti. " Rafaele",
ree Robert Dordan " ,Hodi ovamo sa mnom. Ovde. Dobro. vidi li one to izlaze iz jaruge? Tamo, iznad
kamiona? to idu ka kamionu?. Pogodi jednog od njih. Sedi, ne uznemiruj se." f Ciganin paljivo naniani i
opali i, kad je po-vukao zatvara natrag, i izbacio ahuru, Robert Dor-dan ree:, ,Prebaaj. Pogodio si gore
u stenu. vidi 590 prainu? Nie, jedno dve stope. Sad, paljivo. Dob-ro. Sigue tirando." " Pogodio sam
jednog", ree Ciganin. ovek je leao na putu, na sredini izmedziu jaruge i kamiona. Ostala dvojica nisu
zastali da ga povuku. Trali su prema jaruzi i izgubili se. " Ne pucaj u njega", ree Robert Dordan., ,Pu-caj u
gornji deo prednje gume na kamionu. Tako, ako promai, pogodie motor. Dobro." Gledao je durbinom.,
,Malo nie. Dobro. Gadzia kao dziavo. Mucho! Mucho! Pogodi vrh hladnjaka. Hladnjak bilo gde. Ti si odlian
strelac. Gledaj. Nemoj dozvo liti da ma ta prodzie pored te take tamo. Page 256

vidi?", ,Gledaj kako u slomiti blatobran na kolima", ree Ciganin veselo. " Ne. Kamion je ve oteen", ree
Robert Dor-dan., ,Nemoj pucati dok neto ne naidzie putem. Po-ni pucati kad se nadzie nasuprot jaruzi.
Pokuaj da pogodi ofera. Onda treba svi da pucate", ree on Pilar koja je sila dole zajedno sa
Primitivom., ,Ov-de imate divan poloaj. Gledaj kako vam strmina titi bok." " Ti treba da ide za svojim
poslom zajedno sa Agustinom", ree Pilar., ,Prestani sa svojim preda-vanjem. Razgledala sam ja teren u
svoje vreme." " Postavi Primitiva tu, dalje", ree Robert Doi> dan., ,Tamo. vidi, ovee? S te strane s koje
se sputa obronak." " Ostavi me", ree Pilar. , ,Hajde, Ingles. Ti i tvoj savrenstvo. Ovde nema nikakvog
problema." Ba tada zaue avione. Marija je stajala pored konja dugo vremena, ali joj oni nisu pruali
nikakvo smirenje. Niti ona 591 S mesta na kom se u fcumi nalazila nij mogla da vidi put, niti je mogla oa vidi
most, i kad / je otpoela pucnjava ona je zagrma velikog beloli/ kog arca koga je volela, i kome je\cesto
nosila dz * rove, kad je bio dole blizu logora u oeradi za konje, medziu drveem. Ali njena nervoza je prela i
na ve -likog pastuva i on je trzao glavom, iric* nozdrve 112 pucanj i eksploziju bombi. Marija nijev mogla ds
biide mirna, hodala ie unaokolo, tapala \ milovala kijpije i time ih sjiLral jo nervoznijim i\uzbudzie im.
\PokuL"c ala je da mi isnoi stvari koid e odigi o pucnjavi ne ao iva, nego da shvz ti d< tamo Pablo sL no o
pridostom Ijudima i P lar s irugima, i da ne fhe da se brine niti da je jivata panika, ve da mora imati poverc
nije u tom uspevala i itava ta dole, nie mosta, i udaljena jeka laitke ko/gi ja u Roberfa. Ali tucnjava iznad, i
se u la ula vitc neravnomernim vremenskim razma sure kao tutnjava daleke oluje, praskanje bombi bili su
prosto neto st joj je oduzimalo dah. ozuke ne, Onda je, docnije, ula snani Pilarin gla do, s padine, kako joj
dovikuje neke bezob koje nije razumela, pa je mislila, oh Boe,. nemoj govoriti tako o njemu, kad se nalazi
mosti. Nemoj j koga vredziati i ne izlai se bgsko-risnom riziku.( eUzazivaj. dnda je poela da"/se moli za
Roberta, b lutomatski, kao to se molila koli, govorei itve to je bre mogla i brojei ih na prste lev< LC,
izgovarajui po deset puta svaku od die e je ponavljate. pnda most 592 otre sa uzde, kad je na prasak
eksplozije digao i izvio glavu i pobee kroz drvee. Marija ga najzad uhvati i dovede natrag, on se sav tresao
i drhtao, i grudi su mu potamnele od znoja, a sedlo palo, i vraajui se kroz drvee ona u pucanje odozdo i
pomisli: ja ne mogu ovo due da izdrim. Ne mogu due da ivim ako ne saznam. Ne Page 257

mogu da diem i usta su mi suva. I plaim se, i ne valjam, i plaim konje i ovog konja sam uhvatila sluajno
jer mu je sedlo palo i jer se zakaio za drvo i sam se za-pleo u stremenje i sad, kad dignem sedlo, oh, boe,
ne znam. Ne mogu da podnesem. I neka dobro pro dzie, molim te, jer je itavo moje srce i sva sam ja kod
mosta. Prvo, zbog Republike, a drugo, jer mi moramo pobediti. Ali, oh, sveta, blaena device, do-vedi mi ga
natrag s mosta i uiniu sve to hoe. Jer ja nisam ovde. Ja ne postojim. Ja sam samo s njim. Sauvaj ga
za mene i sauvae mene, i onda u initi sve za tebe i on mi to nee zameriti. I to nee biti protiv
Republike. Oh, molim te, oprosti mi, jer sam zbunjena. Sad sam suvie zbunjena. Ali ako ga sauva, uiniu
sve to je pravedno. Uradi-u to ti kae i to on kae. Uradiu to kao tvoja i kao njegova. Ali to, da ne
znam ta je, ne mogu da podnesem. Onda kad je konja ponovo privezala, stavila mu sedlo, poravnala ebe i
privezivala mu kolan, zau snaan, dubok glas odozdo iz umice " ,Marija! Ma-rija! S tvojim Inglesom je sve
u redu. uje li? U redu. Sin novedad!" Marija uhvati sedlo obema rukama, pritisnu svoju podianu glavu
vrsto uza nj i zaplaka. Onda ponovo zau duboki glas kako joj vie i ona se 593 38 Ernest Hemingvej, Iv
okrenu od sedla i povika, guei se:, ,Da! Hvala ti!" Onda, guei se, opet:, ,Hvala ti! Mnogo ti hvala!" Kad su
uli avione svi pogledae gore; avioni su dolazili iz Segovije vrlo visoko, srebrnasti, visoko na nebu, i
nadjaavajui svojom tutnjavom sve ostale zvuke. " Ovi?" ree Pilar., ,Samo su nam ovi nedosta-jali!" Robert
Dordan joj stavi ruku na rame dok ih je posmatra(r)., ,Ne, eno", ree on., ,Ovi ne dolaze zbog nas. Nemaju
vremena za nas. Umiri se." " Mrzim ih." "1 ja. Ali sad moram ii do Agustina." Iao je izmedziu borova
padinom brda i itavo vreme se ula tutnjava i zujanje aviona, a preko razruenog mosta dole, iza okuke na
putu povre-meno tektanje pukomitraljeza. Robert Dordan se baci pored Agustina koji je leao u gustom
borovom bunju iza pukomitralje-za, a itavo vreme su avioni u sve veem broju na-ilazili. " ta se dole
deava?" ree Agustin., ,ta Pablo radi? Zar on ne zna da je most dignut?" " Moda ne moe da ode." "
Onda hajdemo. Do dziavola s njim." " Sad e doi, ako je u stanju", ree Robert Dordan., ,Treba sad da ga
ugledamo." " Nisam ga uo", ree Agustin., ,Citavih pet mi-nuta. Ne! De! Sluaj! To je on. To je on." Zau se
pucanje dum-dum-dum iz konjanike strojnice i onda jo dva puta tako isto. " To je taj gad", ree Robert
Dordan. Posmatrao je kako opet nailaze avioni na pla-vom visokom nebu bez oblaka i gledao je Agustinovo lice dok ih je posmatrao. Onda pogleda na raz-rueni most i preko, na deo puta na kome jo nije bilo
nikog. On se zakalja, pljunu i oslunu tekta-nje tekog mitraljeza dole ispod okuke. inilo se da se nalazi
na istom mestu gde i ranije. " A ta je to?" upita Agustin., ,Kakva je to ga-dost?" " To se ulo jo pre nego to
sam ja digao most", ree Robert Dordan. Pogledao je Page 258

most i vi-deo potok kroz procep koji se stvorio kad se sre-dina mosta sruila, a most je visio kao savijena elina kecelja. uo je kako avioni, koji su prvi pro li, sad vre bombardovanje gore nad klisurom, a novi su jo
uvek pristizali. Huka njihovih motora je ispunjavala itavo visoko nebo, i gledajui gore on vide male sitne
lovce kako krue i lete visoko nad njima. " Ne verujem da su jue ujutru preleteli linije", ree Primitivo., ,Mora
da su odleteli na zapad i on-da se vratili. Da su ih videli, ne bi vrili napad." " veina ih je novih", ree Robert
Dordan. Imao je oseanje da je neto otpoelo normal-no, a onda izazvalo velike, nesrazmerne, gigantske
posledice. Bilo je to kao da si bacio kamen, i kamen napravio talasie i talasii se vratili umni i sa tres-kom
kao vali plime. Ili, kao da si viknuo, a jeka se vratila u tutnjavi i buci grmljavine, a grmljavi-na smrtonosna. Ili,
kao da si udario nekog oveka i on pao, a onda iz njega izili i digli se sami naoru-ani Ijudi. Bilo mu je drago
to nije sa Golcom u klisuri. 594 595 Leei tu pored Agustina posmatrao je kako preleu avioni, oslukivao
pucnjavu iza sebe, gledao dole na put na kome je znao da e neto videti, ali nije znao ta, i jo uvek je bio
skamenjen od izne-nadzienja to nije poginuo na mostu. On se bio tako saiveo sa milju da e poginuti, da
mu je sad sve ovo izgledalo nestvarno. Otresi se toga, ree on sa-mom sebi. Danas se mora mnogo, mnogo,
mnogo uraditi. Ali ono nije htelo da ga napusti i oseao je, svesno, da sve postaje kao neki san. " Suvie si
se nagutao dima", ree on sebi. Ali je znao da to nije zbog toga. Oseao je, pouzdano, kako je sve to u
apsolutnoj stvarnosti nestvarno i pogledao je most i onda tamo, gde je straar leao na putu, gde je Anselmo
leao, i gde je Fernando naslonjen na obronak i preko glatkog, smedzieg puta do zaustavljenog kamiona i
jo uvek je sve bilo nestvarno. " Bilo bi dobro da brzo odbaci jedan deo sebe", ree on sebi., ,Ti si kao jedan
od onih petlova u areni za koga niko ne zna da je zadobio ranu i ona se i ne vidi, a on se ve od nje hladi." "
Burgije", ree on sebi., ,Malo si oamuen, to je sve, klonuo si zbog odgovornosti, to je sve. Pri-beri se."
Onda ga Agustin epa za ruku i pokaza prstom i on pogleda preko provalije i vide Pabla. videe kako Pablo
dolazi trei iza okuke na putu. Na samoj steni iza koje se put gubi iz vida, on se zaustavi, nasloni na stenu i
poe da puca go-re uz put. Robert Dordan vide Pabla, bez kape, malena, teka i demekasta, kako se
naslonio na stenu i kako puca iz kratke konjike strojnice i vi596 deo je blistavo svetlucanje mesinganih
ahura koje su se u padu blistale na suncu. Onda videe kako je Pablo unuo i ispalio jo jedan rafal.
Onda, ne osvrui se, potra, onako malen i krivonog, brzo, pognute glave, pravo ka mostu. Robert Dordan
gurnu Agustina, stavi kundak pukomitraljeza njemu na rame i naniani okuku puta. A njegova strojnica mu
je leala pored leve ruke. Ona nije bila dovoljno precizna na tom ra-stojanju. Dok je Pablo nailazio prema
njima Robert Dordan je nianio na okuku puta, ali se tamo Page 259

nita nije pojavljivalo. Pablo je doao do mosta, pogle-dao jednom preko ramena, bacio pogled na most i
onda zaokrenuo na levo, siao u klisuru i izgubio se iz vida. Robert Dordan je jo uvek posmatrao oku-ku,
ali se tamo nita ne pojavi. Agustin ustade i klee na jedno koleno. video je Pabla kako se kao jarac sputa u
klisuru. Otkako su prvi put ugledali Pabla dole se vie nije ula pucnjava. " Da li vidi neto gore? Gore na
stenama?" upi-ta Robert Dordan. " Nita." Robert Dordan je posmatrao okuku. Znao je da je stena ispod
njega suvie strma i da se njome ne moe niko popeti, ali neto nie strmina je po-stajala blaa i ovek je
mogao, zaobiavi je, da se popne. Ako su stvari ranije i bile nestvarne, one sad postadoe dovoljno stvarne.
Bilo je to kao kad so ivo na aparatu dotera odjednom do jasnoe. I ba tada on primeti kako iza okuke, na
suncu, izmili niska, zatubasta, kuglica isprskana sivim zelenim 597 i smedziim mrljama, s okastim rilom i
isturenom mitraljeskom cevi. On opali i u udarac metka o elik. Mali laki tenk se povue iza stene.
Posmatra-jui ugao, Robert Dordan vide kako se opet samo njuka pomolila, onda se pokaza ivica kule i
kula se okrenu tako da je cev oruja bila upravljena na put. " Izgleda kao mi koji izlazi iz rupe", ree Agustin., ,Gledaj, Ingles." " Ima malo samopouzdanja", ree Robert Dor-dan. " To je taj veliki insekt s kojim se
Pablo borio", ree Agustin., ,Gadziaj ga, Ingles." " Ne. Ne mogu mu nita. A ne bih hteo da ot-krije gde smo."
Tenk je poeo da puca niz put. Meci su udarali po povrini puta i zvidukali, a sad su zveketali i odjekivali po
eliku mosta. Bio je to isti mitraljez koji su uli dole. " Cabron!" ree Agustin., ,Jesu li to ti uveni tenkovi,
Ingles?" " To im je samo dete." " Cabron! Samo da imam neku flaicu punu benzina, popeo bih se tamo i
upalio ga. ta e on da radi, Ingles?" " Sad e on ponovo izviriti." "1 zar se toga Ijudi plae", ree Agustin.,
,Gle-daj, Ingles! On ponovo strelja straare." " Jer nema druge mete", ree Robert Dordan., ,Nemoj da mu
prebacuje." Ali on je razmiljao. Dabome, rugaj mu se. Ali recimo da si ono ti, i nalazi se ovako zabaen u
svojoj sopstvenoj zemlji i zaustave te na glavnom drumu. A most otiao u vazduh. Zar ne bi misiio da je
minirano ispod tebe, ili da su te uhvatili u zamku? Sigurno, bi. On postupa kako treba. Oeku-je da se jo
neto drugo pojavi. Dotle vee nepri-jatelja. To smo samo mi. Ali on to ne moe da zna. Gledaj samo to malo
kopile. Mali tenk je isturio nos jo malo vie iza ugla. Ba tada Agustin ugleda Pabla kako se pojav-Ijuje iza
ivice provalije vukui se na kolenima i ru-kama, niz obraslo lice mu je curio znoj. " Dolazi ovamo kukin sin",
ree on. " Pablo." Robert Dordan pogleda, vide Pabla, i onda po-e da puca u onaj deo zakamuflirane kule
tenka gde je znao da se iznad mitraljeza nalazi prorez. Mali tenk zazvrja natrag i izgubi se iz vida, a Robert
Dordan uze pukomitraljez, sklopi noice uz cev i prebaci je sa jo vrelom cevi preko ramena. Cev je bila
jo tako vrela da mu je pekla ramena, i on je zbaci mnogo nie tako da mu je kundak bio u ruci. Page 260

" Donesi dak sa magazinima i moju malu ma-quinu", viknu on " ,dodzii trkom." Robert Dordan otra uz
brdo kroz borove. Agustin je bio odmah za njim, a Pablo je iao iza njega. " Pilar!" viknu Dordan prema
brdu., ,Hodi, eno!" Njih trojica su se penjali uz strmu padinu to su bre mogli. Nisu vie mogli da tre jer je
strmi-na bila vrlo otra i Pablo, koji nije nosio nikakav teret izuzev lake konjanike strojnice, gotovo ih je
sustiga9fA tvoji Ijudi?" ree Agustin suvih usta Pablu. " Svi su mrtvi", reee Pablo. Nije gotovo mogao da die.
Agustin okrenu glavu i pogleda ga. " Imamo sad mnogo konja, Ingls", ree Pablo. i, ,Dobro", ree Robert
Dordan. Prokleti ubica, pomisli on., ,Na ta ste naili?" " Na svata", ree Pablo, diui na mahove., ,ta je
s Pilar?" " Izgubila je Fernanda i brata -" " Eladija", ree Agustin. " A ti?" upita Pablo. " Ja sam izgubio
Anselma." " Imamo dosta konja", ree Pablo., ,ak i za prtljag." Agustin se ugrize za usnu, pogleda Roberta
Dordana i zatrese glavom. Oni ue, dole ispod se-be, kroz drvee, kako tenk puca ponovo na put i na
most. Robert Dordan trgne glavom., ,ta je bilo s tim?" ree on Pablu. Nije hteo da pogleda u Pabla niti da
mu oseti miris, ali je eleo da ga uje. " Nisam mogao otii dok je tenk bio tamo", re-e Pablo., ,Bili smo se
zabarikadirali kod one donje okuke blizu strae. Najzad se vratio da neto potra-i i ja sam doao." " U ta si
pucao, u okuku valjda?" upita ga Agustin otro. Pablo ga pogleda, poe se ceriti, razmisli, i ne ree nita. "
Jesi li ih sve pobio?" upita Agustin. Robert Dordan je mislio: samo uti. To sad nije tvoj po sao. Oni su uradili
sve to si oekivao od njih, i vie. To je njihova, plemenska, stvar. Ne donosi moralne sudove. ta oekuje
od ubice? Ti saradziu-je s ubicom. Samo uti. Upoznao si ga dobro jo pre. To nije nita novo. Ali kakav je
to prljav gad, pomisli on. Smrdljivi prljavi gad. Grudi su ga bolele od penjanja i tranja kao da e mu se
rasprsnuti i ispred sebe, sad, kroz bo rove, vide on konje. " Priaj", govorio je Agustin., ,Zato ne kae da si
ih pobio?" " uti", ree Pablo., ,Ja sam se dosta i dobro danas borio. Pitaj Inglesa." "1 danas nas jo izvedi
odavde", ree Robert Dordan., ,Jer ti si pravio plan za to." " Imam ja dobar plan", ree Pablo., ,S malo sree
proi emo dobro." Poeo je bolje da dif " Nee ubiti nijednog od nas, a?" ree Agustin., Jer u te ja sad
ubiti." " Prekini", ree Pablo., ,Ja se moram brinuti o tvom interesu i interesima druine. Ovo je rat. o vek ne
moe da radi ono to bi eleo." " Cabron", ree Agustin., ,Takav se dvaput ne radzia." " Ispriaj mi ta ste
dole sreli?" ree Robert Dordan Pablu. " Svata", ponovi Pablo. Jo uvek je disao kao da mu se plua
razdiru, ali je sad mogao teno da govori i po licu i glavi ga je oblivao znoj, a i rame-na i grudi su mu bili
natopljeni znojem. Gledao je Roberta Dordana oprezno da vidi da li je stvarno Page 261

prijateljski raspoloen prema njemu i onda se na600 601 smei., ,Svata", ree on ponovo., ,Najpre smo zauzeli poloaj. Onda je doao jedan motociklista. On-da jo jedan. Onda ambulantna kola. Onda kamion.
Onda tenk. Upravo pre nego to si ti razruio most." " 0nda -" " Tenk nam nije nita mogao, ali nismo mogli
da odemo jer je vladao putem. Onda je otiao, a ja sam doao." " A tvoji Ijudi?" dobaci Agustin jo uvek
trae-i dziavola. " uti", ree imi Pablo gledajui ga pravo u oi, r\ lice mu je biKTkao lice u oveka koji se
pre svega dobro borio., ,Nisu pripadali naoj druini." Sad su ve videli i konje vezane za drvee, sun-ce ih je
obasjavalo probijajui se kroz borove gra-ne, a oni su zabacivali glave i udarali nogama bra-nei se od muva
i Robert Dordan ugleda Mariju i za jedan asak je bio kod nje i zagrlio je vrsto, oslonivi pukomitraljez o
bok i skriva plamena mu je pritisnuo rebra i Marija je govorila:, ,Ti, Ro berto. Oh, ti." " Da, zeiu. Moj dobri,
dobri zeiu. Idemo sad." " Jesi li to zaista ti?" " Da. Da. Zaista. Oh, ti!" Nikad nije ni mislio, da oveku moe
u borbi pasti na pamet ena; ni da jedan deli njegovog bi-e moe da zna za nju, niti da reaguje na nju, ni-ti,
ako ve postoji ena, da moe da ima grudi, ok-rugle, malene i vrsto priljubljene koje osea kroz koulju
uza se; niti da bi one, te grudi, mogle neto znati o njima dvoma u borbi. Ali tako je to, pomislio je on, i dobro
je. To je dobro. Ne bih verovao u to, i pritisnuo je uza se vrsto, ali nije gledao u nju, i onda je udari tamo gde
je nikad dotle nije udario i ree:, ,Uzjai, uzjai. Penji se u sedlo, gu-apa." Onda su odvezali ulare i Robert
Dordan vra-ti Agustinu pukomitraljez i prebaci svoju strojni-cu preko ledzia i vadei bombe iz depa
stavljao ih je u bisage, i stavi jedan ispranjen dak u drugi i zaveza ga iza sebe na sedlu. Onda dodzie Pilar,
toliko zaduvana od penjanja da nije mogla da govori, ve je samo mahala rukama. Onda Pablo stavi tri
konjske spone koje je imao u rukama u bisage, ustade i ree:, ,Que tal, eno?" i ona samo klimnu glavom, a
onda svi uz-jahae. Robert Dordan je sedeo na velikom sivcu ko ga je dan pre toga prvi put video ujutru na
snegu, i oseti da pod sobom ima dobroga konja. Imao je cipele sa dzionovima od konopca i uzengije su mu
bile neto kratke. Strojnica mu je bila prebaena preko ramena, depovi puni okvira sa mecima, i on je
sedei na konju i drei uzde vrsto pod pazu-hom punio jedan okvir, i posmatrao Pilar kako se penje na
udnu vrstu sedita na vrhu svenja pri-vezanog uz sedlo ridziana. " Za Ijubav boju, zbaci to dole", ree
Primiti-vo., ,Pae i konj to ne moe da nosi." " uti", ree Pilar., ,S ovim emo lake prei-veti." ,rZar moe
tako da jae, eno?" upita je Pab-lo sedei u sedlu guardie civila na velikom lisanu. 602 603 Page 262

" Kao svaki mlekadija", ree mu Pilar., ,Kuda emo, stari?" " Pravo dole. Preko puta. U onu tamo padinu, pa
u umu, pa kroz uvalu." " Preko puta?" vrteo se Agustin oko njega uda-rajui mekim petama svojih platnenih
cipela u tvr-di neosetljivi trbuh jednog od onih konja koje je Pablo prole noi regrutovao. " Da, ovee. To je
jedini put", ree Pablo. On mu dade vodziicu. Primitivo i Ciganin su vodili ostale. " Ti moe ii poslednji, ako
eli, Ingles", ree Pablo., ,Prei emo dosta visoko da budemo van domaaja maquine. Ali ii emo
odvojeno i jahae-mo brzo i onda emo se sastati u uvali gore." " Dobro", ree Robert Dordan. Sputali su
se jaui kroz umu ka ivici puta. Robert Dordan je jahao neposredno iza Marije. Nije mogao da jae pored
nje zbog drvea. On po milova jedanput sivca miiima na butini i onda ga vrsto stisnu kad su se brzo
sputali i klizali kroz borove, govorei mu butinama ono to bi mu na ravnom terenu govorio mamuzama. "
Ti", ree on Mariji " ,idi druga, kad budu pre-lazili put. Prei prvi nije loe kao to izgleda. Dru-gi je dobro.
Docnije oni stalno posmatraju." ..Ati-" Ja u prei iznenadno. To nije problem. Opa-sno je kad se ide u redu."
Posmatrao je okruglu, ekinjavu Pablovu gla-vu, utonulu u ramena pri jahanju, i strojnicu pre-baenu preko
ramena. Gledao je i Pilar, gologlavu, irokih ramena; kolena je drala visoko, jer je pete zakaila u
svenjeve. Jednom se okrenula i mah-nula mu glavom. " Prestigni Pilar pre nego to predzie put", ree
Robert Dordan Mariji. Onda je pogledao izmedziu razredzienog drvea i video tamne pruge od ulja na putu,
a iza njega ze-lenu padinu brda. Mi smo iznad jaruge, vide on, i ba ispod uzvisine odakle se put u dugom
zaokretu sputa na most. Mi smo oko osamsto metara iznad mosta. Znai nismo izvan dometa Fijata u onom
malom tenku ako je doao do mosta. " Marija", ree on " ,Prestigni Pilar pre nego to stignemo do puta i
poteraj dobro uz padinu." Ona ga pogleda, ali ne ree nita. On je pogle-dao samo da vidi da li je razumela. "
Comprendres?" upita je on. Ona klimnu glavom. " Hajde", ree on. Ona zatrese glavom. " Polazi!" " Ne", ree
mu ona, okrenuvi se i stresavi glavom., ,Ja idem u redu u kom treba da idem." Ba tada Pablo zabode obe
mamuze u svog ve-likog lisana i spusti se niz zadnji deo padine pokri-vene borovim iglicama i predzie put uz
topot i varni-ce kopita. Ostali podzioe za njim i Robert Dordan ih vide kako predzioe put i kako tutnje uz
zelenu padinu, i u kako zatekta mitraljez sa mosta. On-da zau jednu fijuuu-hram-am-bum! Ovo bum je bio
otar tresak koji se irio uz tutanj i vide kako se na padini zemlja die kao vodoskok s perom sivoga dima.
Fijuuu-hra-am-bum! Zau se ponovo, itei 604 605 Page 263

kao raketa i ponovo se gore, vie uz padinu, die zemlja i dim. Ciganin se zaustavio ispred njega, pored
puta, zaklonjen poslednjim drveem. On pogleda padinu ispred sebe i onda u Roberta Dordana. " Idi,
napred, Rafaele", ree Robert Dordan., ,U galopu, ovee!" Ciganin je drao vodziice tovarnog konja koji je
neposredno iza njega trzao glavom. " Ostavi konja i bei, u galopu!" ree Robert Dordan. video je kako
Ciganin prui ruku iza sebe, di-ui je visoko, visoko i kao da e je tako zauvek zadrati, a petama je udario
konja na kome je ja-hao, vodziice se jako zategle, pa onda popustile, i on je ve bio preko puta i Robert
Dordan se kolenima doticao uplaenog tovarnog konja koji udari u nje-ga kad Ciganin predzie tvrdi, tamni
put, i on u topot konjskih kopita kako galopiraju uz strminu. Fijuuu-u-tras! Doletela je u niskoj putanji granata, i on vide kako Ciganin podskoi i potra kao vepar, kad zemlja bljuznu u malom crnom i sivom gejziru
ispred njega. Posmatrao ga je kako galopira, u gipkim i dugim skokovima, uz ispruenu zelenu padinu i top
je pucao ispred i iza njega i on se na-dzie iza okuke, na brdu, zajedno s ostalima. Ne mogu da povedem tog
prokletog tovarnog konja, pomisli Robert Dordan. Mada bih hteo da ga drim sa spoljne strane. Hteo bih da
bude izme dziu mene i tog topa 47 mm, iz koga pucaju. Bogami u pokuati da ga na svaki nain prebacim
na onu stranu. On dojaha do tovarnog konja, doepa se vodziice, i onda, drei konopac, dok je konj kaskao
iza nje-ga, odjaha pedesetak metara navie kroz drvee. Kad je stigao na ivicu umice, pogleda dole pored
mosta na put. video je Ijude kod mosta, a iza njega, na putu, izgledalo je kao kad se saobraaj zakri. Robert
Dordan pogleda unaokolo, vide najzad ono to je traio, prui ruku i otkinu suvu granu sa bo-ra. Ispusti
vodziice, potera tovarnog konja padinom koja se sputala do puta i onda ga snano udari granom u sapi.,
,Hajde, kukin sine", ree on i baci granu za njim; tovarni konj je pretrao preko puta i poeo da se penje
padinom s druge strane. Grana ga je pogodila i on je iz kasa preao u galop. Robert Dordan pojaha oko
trideset metara uz put; posle je obronak bio suvie strm. Top je sad pucao, zvidao kao raketa, treskao i uz
drum dizao zemlju., ,Hajde ti veliki, sivi faistiki bastarde", govorio je Robert Dordan konju i poterao ga niz
padinu i sjurio. Onda se naao na otvorenom, na putu koji je bio tako tvrd pod kopitama, da je ose-tio kako
ga topot itavog stresa, ramena, vrat, zube, i onda se naao na padini, a kopita su traila o ta da se odupru,
zasecala se u zemlju, udarala, prua-la se, bacakala, ila, i on pogleda dole, tamo gde se preko padine,
nalazio most koji mu se sad pokaza u sasvim novom izgledu. video ga je sad iz profila, bez one skraenosti,
kao kad se gleda prema njemu, u sredini se nalazio slomljeni deo, a iza njega, na putu, mali tenk, a iza
malog tenka bio je veliki tenk sa topom koji je ba tada sevnuo sa svetloutim plamenom kao ogledalo i
zviduk, kad se vazduh prolomio, uini mu se, da je uo nad samim sivim 606 607 vratom koji se pruao
ispred njega, i on okrenu glavu, dok se zemlja ispred njega kao vodoskok dig-la u vazduh. Tovarni konj se
naao ispred njega jer je suvie skrenuo udesno i iao sporo, i Robert Dordan galopirajui, s glavom
okrenutorn malo prema mostu, vide itav red kamiona koji su se zaustavili iza okuke i koji su se sada kad se
popeo, jasno videli, onda vide svetlouti blesak, posle ko-ga se gotovo istovremeno Page 264

u zviduk i tresak, i me-tak podbaci, ali on u kako se metak rasprskava s mesta gde se zemlja digla. video
ih je sve na rubu ume ispred sebe, kako ga posmatraju i on ree:, ,Arre caballo! Napred, ko nju!" i oseti
kako se konju, zbog uzbrdice, nadima-ju grudi i vide sivi vrat kako se prua i sive ui ispred sebe i on se
nagnu i potapa vlani sivi vrat, i opet pogleda na most i vide svetli blesak iz tekog izmrljanog, kao blato
obojenog tenka tamo na putu, i onda ne u nikakav zviduk, ve samo otar pra-sak i Ijut miris, kao kad
kotao eksplodira, i nadzie se pod sivcem i sivi konj se ritao nogama, a on je po kuavao da se izvue ispod
njegove teine. Mogao je da se mie. Mogao je da se mie ude-sno. Ali kad se pomicao udesno osetio je da
mu je leva noga pod konjem potpuno spljotena. inilo mu se kao da se u njoj nalazi novi pregib; ne u ku-ku,
nego drugi, koji moe da se kree u stranu kao na arkama. Onda je sasvim dobro shvatio ta je to i ba
tada se sivac die na kolena i desna noga Ro berta Dordana, kojom je odgurnuo uzengiju, ba kao to
treba, skliznu preko sedla i spusti se pored njega i on sa obe ruke opipa kost u bedru leve no-ge koja je
leala ispruena na zemlji i obema rukama oseti otru kost i mesto gde je ona pritiski-vala kou. Sivac je
stajao gotovo nad njim i on je video kako mu se rebra nadimaju. Trava, gde je sedeo, bila je zelena i po njoj
je bilo poljskog cvea i on pogleda niz padinu, na put, most, klisuru i put i vi-de tenk i poe oekivati novi
blesak. A ovaj se po javi gotovo istog asa, ponovo bez zviduka i kroz tresak, koji je mirisao na jaki
eksploziv, kroz ko-made zemlje koja se digla i fijuk elika, on vide kako veliki sivi konj sedi mirno pored
njega, kao konj u cirkusu. I onda, gledajui konja kako tu sedi, u ga kako stenje. Onda su ga Primitivo i
Agustin uhvatili ispod pazuha i vukli ga poslednjim delom padine i novi zglob je omoguavao nozi da se
savija prema tere-nu. Jednom je tane zazvidalo neposredno iznad njih i oni ga ispustie i legoe na zemlju,
ali zem-Ija ih zasu i metal odzvida dalje i oni ga digoe. I onda ga dovedoe do zaklona u dugakoj uvali u
umi, gde su se nalazili konji, i Marija, Pablo i Pilar su stajali nad njim. Marija je kleala pored njega i govorila
" ,Ro berto, ta je s tobom?" On ree, preznojavajui se:, ,Leva noga je slom-Ijena, guapa." " Previemo je",
ree Pilar., ,Moe na ovome da jae." Ona pokaza jednog konja koji je bio na-tovaren., ,Baci taj teret."
Robert Dordan vide kako Pablo mahnu glavom i on mu klimnu glavom. " Podziite malo dalje", ree on.
Onda ree:, ,Slu-aj, Pablo. Hodi ovamo." 608 39 Eraest Hemingvej, Iv 609 Obraslo lice, po kome je curio
znoj, nagnu se nada nj i Robert Dordan oseti potpuno Pablov za-dah. " Ostavite nas da razgovaramo", ree
on Mariji i Pilar., JMoram da razgovaram s Pablom." " Boli li te mnogo?" upita Pablo. On se sasvim nagnuo
nad Roberta Dordana. " Ne. Mislim da je ivac nastradao. Sluaj. Idite odavde. Ja sam se udesio, vidi?
Razgovarau s de-vojkom jedan as. Kad kaem da je odvedete, od-vedite je. Ona e hteti da ostane. Ja u
samo asak razgovarati s njom." Page 265

" Jasno, nema mnogo vremena", ree Pablo. " Jasno." " Mislim da bi vam bilo bolje u Republiei", ree Robert
Dordan. " Ne. Ja sam za Gredos." " Radi kao to misli." " Sad razgovaraj s njom", ree Pablo., ,Imamo
malo vremena. Zao mi je to ti se to desilo, Ingles." " Kad mi se ve desilo -" ree Robert Dordan.,
,Nemojmo o tom razgovarati. Ali radi po svojoj pa-meti. Ti ima dobru glavu. Koristi je." " Zato ne bih?" ree
Pablo., ,Sad brzo razgova-raj, Ingles. Nema vremena." Pablo ode do najblieg drveta i pogleda niz pa-dinu,
a preko padine gore na put preko klisure. Pablo je gledao sivog konja na padini sa istinskim saaljenjem na
licu, a Marija i Pilar su se nalazile pored Roberta Dordana, koji je sedeo naslonjen na drvo. " Rasparaj mi
pantalone, hoe li?" ree on Pilar, Marija je uala pored njega i nije govorila. Sunce joj je osvetljavalo kosu,
a lice joj se grilo kao kod deteta pre nego to zaplae. Ali nije plakala. Pilar uze svoj noi i raspara
nogavicu od le-vog depa nanie. Robert Dordan razgrnu tkaninu obema rukama i pogleda butinu. Deset
santimetara ispod kuka nalazila se iljata crvena oteklina, kao mali ator sa vrlo otrim vrhom i kad je
dotakao prstima, osetio je neposredno ispod koe slomljenu karlinu kost. Noga mu je leala u neobinom
po-loaju. On pogleda u Pilar. Lice joj je imalo isti izraz kao i Marijino. " Anda", ree joj on., ,Idi." Ona ode
pognute glave ne rekavi nita i ne osvrnuvi se i Robert Dordan vide da joj se rame-na tresu. " Guapa",
ree on Mariji i uze je za obe ruke., ,Sluaj. Neemo ii u Madrid -" Onda ona poe da plae. " Ne, guapa,
nemoj", ree on., ,Sluaj. Mi nee-mo ii u Madrid, ali sad ja svuda idem s tobom, kud god ti ila. Razume?"
Ona ne ree nita i pritisnu glavu na njegov obraz i zagrli ga rukama. " Sluaj dobro, zeiu", ree on. Znao
je da se mnogo mora uriti i znojio se vrlo mnogo, ali to je trebalo da se kae i da se shvati., ,Ti e sad ii,
zeiu. Ali ja idem s tobom. Dok jedno od nas po stoji, postoji i ono drugo. Razume li?", ,Ne, ja ostajem s
tobom." " Ne, zeiu. Ono to u da uradim sad, uradiu sam. Ako bude tu, neu moi to dobro da uradim.
Ali ako ti ode, onda s tobom idem i ja. Samo tako 610 611 odlazim i ja. Ti e sad da ode, znam. Jer ti si
dobra i mila. Ti sad odlazi za nas oboje." " Ali lake je ako ostanem s tobom", ree ona., ,Bolje je za mene."
" Da. Zato mi uini tu Ijubav. Uradi to za mene, jer to je ono to moe da uradi." " Ali ti ne razume,
Roberto. Sta e biti sa tnnom? Za mene je gore da odem." " Svakako", ree on., ,To je tee za tebe. Ali ja
sam sad ti." Ona ne ree nita. Page 266

Gledao je i mnogo se znojio i govorio joj tru-dei se da je uveri vie nego to se oko ma ega trudio u svom
ivotu. " Ti e sad otii umesto nas oboje", ree on., ,Ne sme biti sebina, zeiu. Mora sad da vri svoju
dunost." Ona zatrese glavom. " Ti si sad ja", ree on., ,Zar to ne osea, ze-iu." " Zeiu, sluaj", ree
on., ,Stvarno, na taj na-in i ja idem, kunem ti se." Ona ne ree nita. " Eto, sad uvidzia", ree on., ,Sad
vidim da ti je jasno. Sad e ii. Dobro. Sad odlazi. Sad si rekla da odlazi." o> Ona ne ree nita. " Ja ti
sad zahvaljujem na tom. Ti sad odlazi lepo i brzo i daleko i mi oboje odlazimo u tebi. Sta-vi mi sad ruku
ovde. Spusti sad glavu. Ne, spusti je dole. Tako je dobro. Sad u ja staviti svoju ruku. Dobro. Ti si dobra. Sad
vie ne misli. Sad radi ono to treba. Ti me sad slua. Ne mene, ve nas oboje. Mene u sebi. Sad ti odlazi
za nas oboje stvarno. Oboje sad odlazimo u tebi. To sam ti obeao. Ti si vrlo mila i vrlo dobra to odlazi."
On mahnu glavom Pablu koji ih je sa svog mesta kod drveta gledao i Pablo pridzie. On palcem po kaza
prema Pilar. " Ii emo u Madrid drugi put, zeiu", ree on. " Istinski. Sad ustani i idi, oboje emo ii. Ustani.
vidi?" " Ne", ree ona i vrsto ga zagrli oko vrata. On je sad govorio jo uvek mirno i razumno, i vrlo
ubedljivo. " Ustani", ree on. " Ti si sad i ja. Ti si sve to ostaje od mene. Ustani." Ona polako ustade plaui,
pognute glave. Onda brso pade pored njega i onda opet ustade, polako i umorno, kad on ree: " Ustani,
guapa." Pilar je drala za ruku i stajala pored nje. " vdmonos", ree Pilar. " Treba li ti to Ingles?" Ona ga
pogleda i zatrese glavom. " Ne", ree on i produi da govori Mariji. " Nema nikakvog zbogom, jer mi nismo
rastavIjeni, guapa. Neka vam bude dobro u Gredosu. Idi sad. Idi sad! Ne", govorio je on jo uvek mirno i
razumno, dok je Pilar odvodila devojku. " Nemoj se okretati. Stavi nogu unutra. Da. Nogu. Pomozi joj da se
popne, Pilar", ree on. " Popni je u sedlo. Zabaci se sad." On okrenu glavu, znojei se, i pogleda niz padinu,
pa onda opet prema devojci koja je sad bila u sedlu, a Pilar je stajala pored nje, a Pablo odmah iza nje. "
Sad idite", ree on., 7Idite." 612 Ona poe da se osvre. " Nemoj se osvrtati", ree joj Robert Dordan. " Idi."
Pablo udari konja po sapima kaiem i izgledalo je da Marija hoe da skoi sa sedla, ali Pilar i Pablo su jahali
sasvim pored nje i Pilar je drala i tri konja su se penjala uvalom. " Roberto", viknu Marija okrenuvi se. "
Pusti me da ostanem! Pusti me da ostanem!" " Ja sam s tobom", doviknu Robert Dordan. " Ja sam s tobom
sad. Oboje smo tamo. Idi!" Onda mu se oni na zaokretu uvale izgubie iz vida, a on se kupao u znoju i
gledao u nita. Agustin je stajao pored njega. " Zeli li da te streljam, Ingles?" upita on naginjui se. "
Quieres? To nije nita." Page 267

" No hace falta", ree Robert Dordan. " 0dlazi. Meni je ovde vrlo dobro." " Me cago en la leche que me han
dado!" ree Agustin. Plakao je, pa nije mogao jasno da vidi Ro berta Dordana. " Salud, Ingles!" " Salud,
stari", ree Robert Dordan. Gledao je sad niz padinu. " Staraj se dobro o mojoj podianoj, hoe li?" & "
Nemaj brige", ree Agustin. " Ima li to ti treba?" " Za ovu maquinu ima vrlo malo metaka, zato u je
zadrati", ree Robert Dordan. "1 ne moe ih za nju vie dobiti. Za onu drugu, i za Pablovu, moe." "
Oistio sam cev", ree Agustin. " Jer si je isprljao kad si pao." " ta se desilo sa tovarnim konjem?" 614 "
Ciganin ga je uhvatio." Agustin je sada sedeo na konju, ali mu se nije odlazilo. Naginjao se duboko nad drvo
pod kojim je sedeo Robert Dordan. " Idi, viejo", ree mu Robert Dordan. " Ima u ratu mnogo ovakvih
stvari." " Que puta es la guerra", ree Agustin. " Rat je prava kurva." " Da, ovee, da. Ali odlazi." " Salud,
Ingles", ree Agustin stisnuvi desnu pesnicu. " Salud", ree Robert Dordan. " Ali odlazi, ovee." Agustin
okrete konja i spusti desnu pesnicu tako kao da je i tim pokretom opet neto opsovao i odjaha uz uvalu. Svi
ostali su ve davno iezli. Na mestu gde je uvala zavijala u umicu on se okrenu i mahnu pesnicom. Robert
Dordan mahnu rukom i onda i Agustin ieznu... Robert Dordan pogleda niz zelenu padinu prema putu i
mostu. Ovako mi je najbolje, pomisli. Jo nema smisla da se okrenem na trbuh, jer je ta kost suvie blizu
povrine i ovako mogu bolje da posmatram. Oseao se prazan, isuen i iscrpljen zbog svega toga i zbog
njihovog odlaska i u ustima je imao ukus ui. Sad, najzad i na kraju krajeva, nema vie nikakvog problema.
Ma kako da je bilo, i ma kako da bude sad, za njega vie nema nikakvog problema. Sad su svi otili i on je
bio sam, ledziima naslonjen na drvo. Gledao je niz zelenu padinu, video sivoga konja tamo gde ga je Agustin
streljao, i gledao dole niz padinu ka putu i ka umom obraslom pre 615 delu iza njega. Onda pogleda na
most i preko mo sta i vide ta rade na putu i na mostu. Sad je video kamione du celog donjeg dela puta.
Kroz drvee je video sivou kamiona. Onda opet pogleda na put, na mesto gde se on spustio sa brda. Sad
e uskoro doi, pomisli on. Pilar e paziti na nju bolje nego iko dragi. Ti to zna. Pablo mora da ima dobar
plan, jer ga se on inae ne bi ni poduhvatao. Ti ba ne mora da se brine za Pabla. Ne vredi da razmilja o
Mariji. Pokuaj da veruje u ono to si njoj govorio. To je najbolje. A ko kae da to nije istina? Ti ne. Ti to ne
kae, kao to ne kae da se nisu desile stvari koje su se desile. Ostani pri ovom u ta sad veruje. Ne budi
cinian. vremena je malo, a ti si je tek poslao. Svako radi ono to moe. Ti ne moe nita da uradi za sebe,
ali moda moe da uradi neto za druge. Pa, itava naa srea je trajala etiri dana. Ne etiri. Bilo je posle
podne kad sam prvi put stigao tamo, a danas nee trajati do podne. To znai ni puna tri dana i tri noi. Budi
taan, ree on. Sasvim taan. Mislim da bi sad bilo bolje da se spusti, po misli on. Bie bolje da se smesti
na neki Page 268

nain tako da bude koristan mesto da tu sedi pored drveta kao panjina. Imam sreu. Ima mnogo gorih
stvari od ove. Svako mora da prodzie kroz to pre ili po sle. Ti se tog ne plai, jednom mora to da uradi,
zar ne? Ne, ree on, istinski. Srea je to je ivac uniten. ak ne oseam ni da postoji neto ispod preloma.
On dodirnu donji deo noge i uini mu se kao da to i nije deo njegovog tela. Pogledao je opet niz padinu i
razmiljao. Ne ostavlja mi se ovo, to je sve. Teko mi je da to ostavim nadam se da sam radio neto dobro.
Nastojao sam koliko god sam mogao. Misli da jesi. U redu, jesi. Borio sam se za ono u ta ve godinu dana
verujem. Ako pobedimo ovde, pobediemo svuda. Svet je divan i vredi se za nj boriti i ne volim to mo ram
da ga ostavim. I imao si mnogo sree, pomisli on, to si proiveo lep ivot. Imao si srean ivot kao i deda,
samo ne tako dug. Imao si sreniji ivot nego ma ko, zbog ovih poslednjih dana. Nee se valjda aliti kad si
imao toliko sree. Ipak, eleo bih da postoji neko na koga bih mogao preneti' ono to sam nauio, pomisli.
Boe, kako sam brso shvatao pri kraju. voleo bih porazgovarati sa Karkovim. To je u Madridu. Tano preko
ovih brda i onda preko ravnice. Dole preko sivih stena i borova, vresa i paprati, preko ute visoravni, vidi ga
kako se die beo i lep. Ta strana je isto toliko istinita koliko i Pilarine babe koje piju krv kod klanice. Nije samo
jedna stvar istinita. Sve je istinito. Isto kao to su avioni lepi, pa bilo da su nai ili njihovi. avolski lepi,
pomisli. Sad se smiri, ree on. Okreni se sad, dok jo ima vremena. Sluaj neto. Sea li se? Pilar i dlana?
veruje li u te gluposti? Ne, ree on. Ni pored svega to se dogodilo? Ne, ne verujem. Bila je vrlo mila u vezi
s tim jutros pre nego je ovaj cirkus otpoeo. Moda se plaila da ja u to verujem. Mada ja ne verujem. Ali ona
veruje. Oni neto vide. Ili moda neto oseaju. Kao ptiar. A kako stoji sa vanulnom percepcijom? Gluposti,
ree on. Nije 616 617 htela da mi kae zbogom jer je znala ako to kae da Marija nee hteti da ode. O, ta
Pilar. Okreni se, Dordane. Ali ga je mrselo i da pokua. Onda se seti da ima flaicu u stranjem depu i
pomisli, povui u dobar gutljaj ovog to bi i diva oborilo i onda u pokuati. Ali kad je potraio, nije je naao.
A onda se oseti mnogo usamljeniji jer je znao da nee imati ak ni tog. ini mi se da sam na to raunao, ree
on. ta misli, da li je Pablo uzeo? Ne budi budala. Mora da si je izgubio na mostu. " Hajde sad, Dordane",
ree on. " Okreni se." Onda obema rukama zgrabi levu nogu i snano je povue prema stopalu i lee pored
drveta uz koje se odmarao naslonjen na nj ledziima. Zatim leei ispruen i vukui snano nogu da slomljena
kost ne bi izila i probila se kroz butinu, polako se okretao na stranjici, dok mu potiljak nije bio okrenut
prema nizbrdici. Onda drei slomljenu nogu prema uzbrdnom nagibu obema rukama, stavi dzion desne
cipele na gornji deo stopala leve noge, snano pritisnu i okrenu se na grudi i lice, znojei se. Onda se nalakti,
namesti obema rukama levu nogu iza sebe i odgurnu se daleko pokretom desne noge, prezno javajui se, i
sve je bilo u redu. Opipa prstima levu butinu i vide da je u redu. Kraj kosti nije probio kou i slomljeni deo se
sad nalazio u miiima. veliki ivac mora da je stvarno zdrobljen, kad je taj prokleti konj pao na nogu, pomisli
on. Stvarno, uopte ne boli. Izuzev sad, prilikom promene poloaja. Kad kost zakai neto drago. vidi? ree.
vidi kako ima sree. Nije ti uopte potrebno ono to obara Page 269

diva. On dohvati strojnicu, izvadi okvir koji je bio u magazinu, izvadi drugi okvir iz depa, otvori zatvara i
pogleda kroz cev, vrati okvir u niagazin tako da je kljocnuo i onda pogleda niz padinu. Moda jo pola sata,
pomisli. Smiri se. Onda pogleda gore u brdo i posmatrae borove pokuavajui nita da ne misli. t Pogleda
potok i seti se kako je bilo svee u senci ispod mosta. voleo bih da dodziu, pomisli. Ne bih hteo da ne budem
pri svesti kad dodziu. ta misli kome je lake? Onima koji veruju ili onima koji stvar primaju prosto? Za njih
je vera velika uteha, ali mi znamo da nemamo ega da se bojimo. Zlo je jedino kad ti ona nedostaje.
Umiranje je samo onda teko kad dugo traje i kad toliko boli da oveka poniava. Tu ti ima sree, vidi?
Tebi se nije desilo tako neto. Sjajno je to su otili. Sad, kad oni nisu tu, to mi uopte ne smeta. Ispalo je
onako kako sam rekao. Zaista dobrim delom. Gledaj, koliko bi sve to drukije izgledalo da su se svi oni rasuli
po tom brdu gde se nalazi sivac. Ili da smo se svi ovde uurili i oekujemo smrt. Ne. Otili su. Otili su.
Sad samo da se i napad svri s uspehom. Sta eli? Sve. Zelim sve i uzeu sve to mi se da. Ako ovaj
napad ne bude valjao, valjae drugi. Nisam primetio da su se avioni uopte vratili. Boe, srea je to sam
uspeo da je nateram da ode. Kad bih mogao dedi da priam o tom. Opkladio bih se da on nikad nije morao
da prelazi ovako, da trai Ijude i da izvede ovakav poduhvat. Otkud zna? Moda ih je pedeset izveo. Ne,
ree on. Budi taan. Niko nije mogao izvriti pedeset ovakvih. Ni 618 619 ! l / pet. Moda niko, ni jedan, ba
ovakav. Sigurao. I Ipak, mora da je. Hteo bih da sada dodziu, ree on. Hteo bih da sad to pre dodziu, jer me
noga poinje boleti. Mora da je to zbog otoka. Sve je ilo strano lepo, dok nas nije pogodilo, pomisli. Ali
srea je to do tog nije dolo kad sam bio ispod mosta. Kad neka stvar ne valja mora se neto desiti. S
tobom je bilo svreno onda kad su Golcu dali ovakvo naredzienje. To si i sam znao, a to je verovatno i Pilar
oseala. Ali docnije emo sve te stvari mnogo bolje organizovati. Imaemo kratkotalasne aparate. Da, ima
mnogo stvari kojima emo morati da se snabdemo. Trebalo je da ponesem i rezervnu nogu. On se nasmeja
na to znojei se, jer ga je noga mnogo bolela na mestu gde je veliki ivac povredzien pri padu. Oh, samo da
dodziu, pomisli. Ne bih hteo da uradim ono to mi je otac uradio. Dobro, mogu da uradim, ali bih mnogo vie
voleo da ne moram. Ja sam protiv toga. Nemoj o tom da misli. Nemoj uopte misliti. Hteo bih da ta kopilad
dodziu, ree on. Toliko elim da dodziu. Noga ga je sad mnogo bolela. Kad se okrenuo, poelo je oticanje i
noga je poela da ga boli i on ree: " Moda u sad odmah to da uradim." Mislim da odlino podnosim bol.
Sluaj, ako sad to uradim, ti me nee krivo shvatiti? S kim ti to razgovara? Ni sa kim, ree. Mislim sa
dedom. Ne. Ni sa kim. O, do dziavola, zato ve ne dolaze. Sluaj, moda treba ono da uradim, jer ako se
nekako i izvuem i sve, nisam ni za ta, a ako me uhvate, postavljae mi mnogo pitanja i raditi sva 620 ta
sa mnom i to nije dobro. Bolje je udesiti da do tog ne dodzie. Onda, zato ne bi bilo u Page 270

redu da to uradim sad i onda bi itava stvar bila svrena? Jer, oh, sluaj, oh, sluaj, neka sad dodziu. Ne
dri se ba bogzna kako u ovoj stvari, Dordane, ree on. Ne, u ovoj. A ko se dri kad mu je ovako? Ne
znam, ali sad mi ba nije ni stalo. Ali ti se ne dri. U redu. Ba nimalo. Oh, nimalo, nimalo. Mislim da bi bilo
sasvim na mestu da to sad uradi. Je li tako? Ne, nije. Jer jo uvek neto moe da uradi. Dogod zna ta
mora da uradi. Dogod si pri svesti, mora da eka. Hajde. Neka dodziu. Neka dodziu. Neka dodu. Misli
kako su oni otili, ree. Razmiljaj kako prolaze kroz umu. Misli kako prelaze preko potoka. Misli kako jau
kroz vres. Misli kako idu uz padinu. Misli o njima kako putuju celu no. Misli kako se skrivaju sutra. Misli o
njima. Do dziavola, misli o njima. Eto, dotle mogu misliti o njima, ree. Misli o Montani. Ne mogu. Misli o
Madridu. Ne mogu. Misli o gutljaju hladne vode. U redu. Eto, tako e biti. Kao gutljaj hladne vode. Ti si
/aIjivac. Bie prosto nita. Tako e sve biti. Prosto nita. Onda uradi ono. Uradi. Uradi sad. Bilo bi u redu da
to sad uradi. Hajde, uradi sad. Ne mora da eka. Na ta? Ti zna. Onda ekaj. Ne mogu sad vie da
ekam, ree. Ako budem due ekao onesvestiu se. Znam, jer sam osetio kako me hvata nesvestica tri
puta i odupro sam joj se. Dobro sam se odupro. Ali ne znam da li u vie moi. Mislim da si dobio unutranje
krvarenje ta 621 mo gde je kost u butini povredila ostali deo. Naroito kad si se okretao. To stvara otok i od
toga slabi i poinje da se onesveuje. Bilo bi sasvim na mestu da ono sad izvri. Stvarno ti kaem da bi
bilo u redu. Ali ako prieka i zadri ih barem malo, ili prosto ubije oficira, to moie mnogo da znai. Dobro
uinjena stvar moe U redu, ree on. I leao je veoma mirno i nastojao da bude pri svesti, a oseao je da mu
svest izmie kao to ponekad osetite sneg kako klizi na planinskoj padini, i on ree sad mirno, onda neka
istrajem dok ne dodziu. Robert Dordan je imao mnogo sree jer vide, ba tad, kako konjica izjaha iz ume i
predzie put. Posmatrao ih je kako, penjui se padinom, nailaze. On vide konjanika kako se zaustavi pored
sivca i zovnu oficira koji dojaha do njega. Posmatrao ih je obojicu kako gledaju sivca. Prepoznali su ga, dabo
me. On i njegov jaha su nestali od jue ujutru. Robert Dordan ih je video tu na padini, blizu sebe, a dole,
nie, video je put i most i dugi red vozila. Bio je sad potpuno pribran i dugim sporim pogledom obuhvati sve.
Onda pogleda nebo. Na njemu su se nalazili veliki beli oblaci. On dlanom do dirnu borove iglice na mestu
gde je leao i dodirnu koru borova debla iza koga je leao. Onda se on namesti to je bolje mogao, s
laktovima u borovim iglicama, a cev strojnice nasloni na deblo bora. Sad, kad oficir u kasu krene tragom
konja iz njihove grupe, proi e na dvadesetak metara ispod mesta gde Robert Dordan lei. Na tom
udaljenju 622 nema problema. Taj oficir je bio porunik Berendo. On je doao iz La Granhe kad su im, posle
prvog izvetaja o napadu na gornje straarsko rnesto, naredili da krenu. Jahali su vrlo brso i onda su, poto
je most bio sruen, morali da zaobidziu, da preseku klisuru tamo dalje i da prodziu umom. Konji su im bili
mokri i pranjavi i morali su ih podbadati da bi kasali. Page 271

Porunik Berendo, posmatrajui trag, dojaha njegovo suvo lice bilo je ozbiljno. Strojnica mu je bila
naslonjena na sedlo i prebaena preko leve ruke. Robert Dordan je leao iza drveta prisiljavajui se vrlo
oprezno i paljivo da mu ruke budu vrste. On saeka dok oficir ne dodzie do suncem osvetljenog mesta gde
je prvo drvee borove ume dopiralo do zelene strmine na livadi. Oseao je kako mu srce udara o umsko
tlo pokriveno borovim iglicama.