Simbolizam (knjievnost)

Izvor: Wikipedia

Simbolizam je knjievni pravac, nastao u Francuskoj u poznom 19. veku. Za razliku

od realizma i naturalizma, karakteriu ga idealistike crte. Simbolizam se okree protiv pozitivizma i
tei novim razvojnim mogunostima.
Sadraj/
[sakrij/]

1 Drutvena pozadina

2 Stilska sredstva i karakteristike

3 V. takoer

4 Literatura

Drutvena pozadina[uredi - ]
Knjievna epoha simbolizma poinje oko 1860, a zavrava se oko 1925. godine.
Njene korene treba traiti u drutvenim promenama i istorijskim dogaajima 19. veka, kao to
su industrijalizacija, tehniki i nauni napredak i nastanak materijalizma i filozofskog pozitivizma.
Vremenom je odvajanje od apstraktnih vrednosti i idealistiko-estetikih oseanja postalo uoljivo i
u knjievnosti, prvenstveno u realizmu i naturalizmu. Meutim, novonastala racionalistika slika sveta
nije bila jedinstvena i, zahvaljujui brojnim otkriima u oblasti matematike i fizike, kao to
su rentgenski zraci, radioaktivnost i, neto kasnije, teorija relativnosti, uvek je iznova dovoena u
pitanje. Ta kriza pozitivistike slike sveta i konvencionalne religije i morala, kao i shvatanje sveta kao
neega neadekvatnog, dovela je, zajedno sa pobunjenikom atmosferom kulture -{Fin-de-Sicle}-,
do traganja za novim razvojnim mogunostima.

Stilska sredstva i karakteristike[uredi - ]

Za francuske simboliste jedino se simbol pokazao kao celovit stilsko-tehniki element, koji
omoguava umetniko oblikovanje sveta u skladu sa estetskim idealima. Odatle, iako se javlja kao
subjektivan utisak, simbol treba posmatrati kao jedinstveno stilsko sredstvo. Pesnik simbolizma od
delia stvarnog sveta stvara simbole, koji, ponovo sastavljeni, treba da stvore svet lepote, odnosno
idealnog, estetskog, a esto i spiritualnog savrenstva.
Pritom, vano je da se estetske istine ne opisuju direktno, ve se evociraju indirektnim stilskim
sredstvima. Simbolista elemente svog dela ne povezuje na konvencionalan nain, stvarajui veze
meu reima pomou metafora, poreenja i drugih stilskih figura, nego otkrivajui neku vrstu afiniteta
ili dublje srodnosti izmeu stvari i rei, pomou koje se mogu pribliiti svom idealu.

U tu svrhu, koriene su i stilske figure kao to su sinestezija i onomatopeja, pomou kojih se

razraivala svaka povezanost izmeu mirisa, zvuka, boje i smisla rei i njenog priblinog znaenja.
Bitnu ulogu u simbolistikoj poeziji igrala je muzikalnost, pri emu se teilo eksperimentalnom
jedinstvu, koje se nije dalo racionalizovati.

,
.

(1928-1929)

(. surralisme) .
,
. , 1924. ,
.
(Manifeste du surrealisme). , 1930. 1934. ,
.
.
.
.
.

, .
, .
, 1917. .
(1917), :
,
,
. ,

 .

.
. ,
.

[]

2 ()

[]

(1982) - ,

 , -
, .
,
.
1924.

. :
1.
. 1926.
1924. .
2. ,
.
,
20 30 20. . , , ,
, , .
, .
,
.
c .
,
1929. 1936. .
1960.
(. )