Osnovni konvertori

Pod osnovnim prekidakim konvertorima se podrazumevaju tri konvertora: bu k, boost

i bu k-boost. Sva tri konvertora su karakterisana minimalnim brojem elemenata, zahtevaju
jedan kontrolisani prekida, jednu diodu, jedan kalem i jedan kondenzator. Ni jedan od ova
tri konvertora ne obezbeuje galvansku izola iju izmeu ulaza i izlaza. U ovom poglavlju
e biti prikazana analiza tri osnovna konvertora u ustaljenom stanju u oba reima rada,
kontinualnom i diskontinualnom. Analiza konvertora koja e biti prikazana je sa take gledita
teorije elektrinih kola nestandardna. Pre svega, analizom u vremenskom domenu se direktno
odreuje ustaljeni sloenoperiodini odziv kola. Zatim, analiza kola drugog reda se primenom
aproksima ije male talasnosti napona na kondenzatoru (linear ripple approximation ) svodi na
analizu kola prvog reda. Karakteristike akumula ionih elemenata, kalema i kondenzatora,
se koriste u integralnoj formi primenjenoj na ustaljeni sloenoperiodini reim, u sluaju
kalema kao argument uksa (volt-se ond balan e ), a u sluaju kondenzatora kao argument
naelektrisanja (ampere-se ond balan e, harge balan e ). Dalje, u kontinualnom reimu rada
poetna struja kalema se mora pretpostaviti, da bi njena konkretna vrednost mogla biti
odreena tek kada bude odreena struja potroaa. Sve ovo analizu konvertora koja e biti
prikazana u ovom poglavlju ini spe inom.
Kako rezultat analize pokazati, pomou osnovnih konvertora je mogue obezbediti izlazni
napon koji je manji od ulaznog napona, vei od ulaznog napona, kao i izlazni napon koji je
suprotnog polariteta od ulaznog napona, a apsolutna vrednost mu moe biti i manja i vea od
apsolutne vrednosti ulaznog napona.
Bu k konvertor

Bu k konvertor je prikazan na sli i 1. Sastoji se od troterminalne prekidake elije koju

ine kontrolisani prekida i dioda, i lterskog dela koji ine kalem i kondenzator. U analizi
konvertora e biti koriena aproksima ija male talasnosti napona na kondenzatoru (linear
ripple approximation ). Po ovoj aproksima iji napon kondenzatora se smatra konstantnim.
Srednja vrednost struje kondenzatora je po argumentu naelektrisanja (ampere-se ond balan e,
harge balan e ) u ustaljenom stanju jednaka nuli. U analizi koja sledi prekida i dioda e biti
smatrani za idealne prekidake elemente, karakterisane kratikm spojem kad vode i otvorenom
vezom kad ne vode. Prekida je eksterno kontrolisan logikim signalom koji zadaje stanje
prekidaa.
Bu k konvertor u kontinualnom reimu rada

U kontinualnom reimu rada konvertora ( ontinuous ondu tion mode, CCM ) struja kalema
je vea od nule tokom ele periode, to uslovljava da dioda ne prestaje da vodi tako to joj struja
iIN=iS

iL

IOUT
iC

iD
VIN

+
VOUT
-

Slika 1: Bu k konvertor.
1

iIN=iS

iL

IOUT
iC

iD
VIN

+
VOUT

Slika 2: Ekvivalentno kolo bu k konvertora u stanju kada je ukljuen prekida.

iIN=iS

iL

IOUT
iC

iD
VIN

+
VOUT
-

Slika 3: Ekvivalentno kolo bu k konvertora u stanju kada provodi dioda.

spontano padne na nulu, a da to nije uslovljeno promenom stanja prekidaa. Ovakav reim
rada znatno pojednostavljuje analizu kola, poto se kolo moe predstaviti nizom linearnih kola
ije vaenje je unapred odreeno vremenom. Konkretnije, stanje prekidaa je unapred zadata
funk ija. Stanje diode je u sluaju kontinualnog reima rada komplement stanja prekidaa, pa
je i ono impli itno unaperd zadata funk ija. Ako je tokom jedne periode 0 < t < TS prekida
ukljuen tokom 0 < t < DTS , a iskljuen tokom DTS < t < TS , ekvivalentno kolo konvertora
za 0 < t < DTS je prikazano na sli i 2, dok je ekvivalentno kolo za DTS < t < TS prikazano na
sli i 3.
U analizi konvertora najvei problem predstavlja odreivanje stanja prekidakih elemenata.
Kada su stanja prekidakih elemenata odreena, ekvivalenta linearna kola se lako mogu reiti.
Prvi korak u reavanju je odreivanje napona na kalemu. Po aproksima iji male talasnosti
napona kondenzatora, vremenski dijagram napona na kalemu se sastoji iz segmenata na kojima
je napon konstantan. Integraljenjem napona na kalemu se dobija struja kalema, iji se vremenski
dijagram sastoji iz linearnih segmenata, kao integral deo po deo konstantne funk ije. Poetna
vrednost struje kalema se naknadno odreuje, na osnovu veze sa izlaznom strujom. Znajui
struju kalema i ekvivalentna kola konvertora, naponi i struje prekidakih elemenata se odreuju
primenom Kirhofovih zakona. Na kraju se odreuje struja kondenzatora primenom argumenta
naelektrisanja (ampere-se ond balan e, harge balan e ), po kojoj je jednosmerna komponenta
struje kondenzatora jednaka nuli. Kako je kondenzator vezan paralelno sa potroaem na kome
je napon konstantan, paralelna veza potroaa i kondenzatora deli struju tako to elokupnu
naizmeninu komponentu preuzima kondenzator, dok elokupnu jednosmernu komponentu
preuzima potroa. Zato je struju kondenzatora bilo mogue odrediti tek na kraju, kada
je poznat vremenski dijagram struje koja tee ka paralelnoj vezi kondenzatora i potroaa.
Primenom ovakvog postupka analize dobijeni su izrazi za napone i struje dati u tabeli 1 kojima
odgovaraju vremenski dijagrami prikazani na sli i 4.
Na osnovu vremenskog dijagrama napona na kalemu prikazanog na sli i 4 i argumenta uksa
(volt-se ond balan e ), srednja vrednost napona na kalemu je
DTS (VIN VOU T ) + D TS (VOU T ) = 0

Tabela 1: Naponi i struje bu k konvertora, kontinualni reim rada.

t

0 < t < DTS

DTS < t < TS

trajanje

DTS

D TS = (1 D)TS

vL

VIN VOU T

VOU T

I0 +

iL

vL
t
L

I1 +

vL
(t DTS )
L

iS

iL

iD

iL

vS

VIN

vD

VIN

iC

iL IOU T

iL IOU T

u skladu sa senenjem sa slike 4, odakle se moe izraunati izlazni napon

VOU T = DVIN .

Srednja vrednost struje kalema je

IL =

I0 + I1
2

to je prema argumentu anaelektrisanja (ampere-se ond balan e ) i Kirhofovom zakonu za struje

ujedno i izlazna struja
IOU T = IL .

Ulazna struja se kao srednja vrednost struje prekidaa prema dijagramu sa slike 4 dobija kao
IIN =

I0 + I1
1
DTS
= DIL
TS
2

to se svodi na
IIN = DIOU T .

Prenosni odnos konvertora se denie kao

M=

VOU T
VIN

i iznosi
M (D) = D.

Prenosni odnos konvertora je funk ija iskljuivo faktora ispunjenosti pobudnih impulsa
prekidaa (duty ratio ).
Jednaina koja povezuje ulazni i izlazni napon sa jednainom koja povezuje ulaznu i izlaznu
struju daje sistem jednaina koje karakteriu dvoportnu mreu koja je u ovom sluaju idealni
transformator, pa se bu k konvertor u kontinualnom reimu rada za srednje vrednosti struja i
3

DTS

TS

DTS

TS

t
S

t
iD

on

I1

off
t
D

I0

on

I0

off
t

vL

vS
VIN

VIN-VOUT

t
-VOUT

iL

vD
I1

VIN

I0

I0
t
iC

(I1-I0)/2

iS
I1

t
(I0-I1)/2

I0

I0

Slika 4: Bu k konvertor u kontinualnom reimu rada, vremenski dijagrami.

napona moe predstaviti ekvivalentnim kolom prikazanom na sli i 5. Treba imati u vidu da su
negativni priklju i oba porta na istom poten ijalu, dakle meusobno vezani, to je posledi a
injeni e da bu k konvertor ne obezbeuje galvansko razdvajanje.
Kako je
PIN = VIN IIN =

VOU T
DIOU T = VOU T IOU T = POU T
D

koe ijent korisnog dejstva konvertora je

= 100%.

Ovaj koe ijent korisnog dejstva je oekivan, poto u kolu bu k konvertora nema disipativnih
elemenata. Naravno, u praksi e koe ijent korisnog dejstva biti manji od ovog teorijskog
maksimuma, a da bi bio analitiki predvien potrebno je koristiti detaljnije modele elemenata
konvertora, modele koji ukljuuju gubitke.
Konvertor radi u kontinualnom reimu kada je struja kalema tokom ele periode vea od

IIN
+

IOUT
1

M(D)

+
VOUT

VIN
-

Slika 5: Model konvertora za srednje vrednosti struja i napona.

nule. Maksimalna vrednost struje kalema je
I1 = I0 +

VIN VOU T
DTS
L

to daje razliku izmeu minimalne i maksimalne vrednosti od

I1 I0 =

VIN VOU T
DTS .
L

Kako je iz jednaine za izlaznu struju

I1 + I0 = 2IOU T

minimalna vrednost struje kalema se dobija kao

I0 = IOU T

VIN VOU T
D.
2fS L

Ovo je ujedno i poetna vrednost struje kalema koja se moe odrediti tek poto je izlazna struja
poznata. Maksimalna vrednost struje kalema je
I1 = IOU T +

VIN VOU T
D.
2fS L

Razlika izmeu maksimalne i minimalne vrednosti struje kalema se zove peak-to-peak ripple
struje kalema i iznosi
iLpp = I1 I0

dok je amplituda talasnosti struje kalema, takozvana "amplituda ripla"

iL =

1
(I1 I0 ) .
2

Konvertor radi u kontinualnom reimu dok god je

I0 > 0

to se svodi na
IOU T >

VIN VOU T
D.
2fS L

Kako je na grani i kontinualnog i diskontinualnog reima rada jo uvek vaea veza izmeu
izlaznog i ulaznog napona izvedena za kontinualni reim, VOU T = DVIN , izlazna struja
konvertora u kontinualnom reimu je
IOU T >

VIN
D (1 D) .
2fS L

Bu k konvertor u diskontinualnom reimu rada

U diskontinualnom reimu rada (dis ontinuous ondu tion mode, DCM ) struja kalema je
u okviru periode tokom nekog intervala vremena jednaka nuli. Taj interval poinje spontanim
gaenjem (prestankom provoenja) diode jer joj je struja dostigla nulu, a zavrava se ponovnim
ukljuenjem prekidaa. Ekvivalentna ema bu k konvertora tokom ovog intervala prikazana je
na sli i 6. Na osnovu prethodne analize, u diskontinualnom reimu rada izlazna struja je manja
od kritine vrednosti
IOU T <

VIN
D (1 D)
2fS L

a izlazni napon vie nije dat jednainom koja vai u kontinualnom reimu rada
VOU T 6= DVIN .

Konvertor e u diskontinualnom reimu rada biti reen primenom aproksima ije male talasnosti
napona na kondenzatoru (linear ripple approximation ). Dobijeni izrazi za relevantne struje i
napone su dati u tabeli 2, dok su odgovarajui vremenski dijagrami dati na sli i 7.
U stanju kada ne vode ni prekida ni dioda, prikazanom na sli i 6, struja kalema je jednaka
nuli, ali ne u smislu trenutnog prolaska kroz nulu, ve je jednaka nuli na intervalu vremena,
nuli kao konstanti, pa je
vL = L

diL
= 0.
dt

Ovaj teorijski rezultat se nikada ne poklapa sa eksperimentalnim rezultatima, kako e kasnije

biti ilustrovano, jer parazitne kapa itivnosti prekidaa i diode uzrokuju os ila ije napona na
kalemu. Zbog malih kapa itivnosti, ove os ila ije su vidljive u naponu na kalemu i u naponima
koji su za njega vezani, ali su varija ije struje kalema veoma male, obino jedva primetne.
Treba imati u vidu da napon na kalemu, kao i svi naponi koji su u vezi sa njim, tokom ovog
intervala u praksi nikada nee odgovarati teorijskom rezultatu koji je dat gornjom jednainom
i dijagramima prikazanim na sli i 7. Ipak, svi (dobri) simulatori i slike prikazane u literaturi u
intervalu kada ne vode ni prekida ni dioda smatraju da je napon na kalemu jednak nuli, jer
parazitne kapa itivnosti koje su potrebne za egzaktno odreivanje napona na kalemu najee
nisu poznate.
Interval u kome je struja kalema jednaka nuli se okonava ukljuenjem prekidaa, pa je
poetna struja prekidaa
I0 = 0

to kao rezultat daje maksimalnu struju kalema i prekidaa jednaku

I1 =

iIN=iS

VIN VOU T
DTS
L
L

iL

IOUT
iC

iD
VIN

+
VOUT
-

Slika 6: Ekvivalentno kolo bu k konvertora u stanju kada ni prekida ni dioda ne provode.

Tabela 2: Naponi i struje bu k konvertora, diskontinualni reim rada.

t

0 < t < DTS

DTS < t < (D + D2 )TS

(D + D2 )TS < t < TS

trajanje

DTS

D2 TS

(1 D D2 )TS

vL

VIN VOU T

VOU T

iL

vL
t
L

vL
(t DTS )
L

iS

iL

iD

iL

vS

VIN

VIN VOU T

vD

VIN

VOU T

iC

iL IOU T

iL IOU T

iL IOU T

I1 +

kako je prikazano na vremenskom dijagramu sa slike 7. Koristei argument uksa (volt-se ond
balan e ), poto je promena struje jednaka nuli integral napona na kalemu je jednak nuli
DTS (VIN VOU T ) + D2 TS (VOU T ) = 0

odakle se moe izraunati normalizovano trajanje intervala tokom koga vodi dioda
D2 =

VIN VOU T
D.
VOU T

Trajanje intervala tokom koga vodi dioda, a samim tim i intervala koji mu sledi, nije nezavisna
promenljiva, ve je funk ija napona u kolu. Ova injeni a presudno utie na znatno sloenije
reavanje kola u ustaljenom sloenoperiodinom reimu dok konvertor radi u diskontinualnom
reimu. Najjednostavniji nain reavanja kola je da se pretpostavi izlazni napon, a zatim da
se izlazna struja konvertora odredi u funk iji izlaznog napona i ostalih parametara kola, to je
mogue uraditi u zatvorenoj formi.
Izlazna struja konvertora je jednaka srednjoj vrednosti struje kalema
IOU T = iL = hiL i =

1 1
1
(D + D2 ) TS I1 = (D + D2 ) I1
TS 2
2

i nakon zamene D2 i I1 se svodi na

IOU T =

VIN VOU T
D2
VIN
.
2fS L
VOU T

Ova rela ija daje izlaznu struju u funk iji izlaznog napona i ostalih parametara konvertora i
vai bez obzira na karakteristiku potroaa. Izlazni napon konvertora se nalazi kao reenje
sistema jednaina koji ine ova jednaina i karakteristika potroaa. Na primer, ako je potroa
naponski izvor VOU T , izlazna struja je direktno data gornjom jednainom. Ako je potroa
linearni otpornik sa karakteristikom VOU T = R IOU T , jednaina po izlaznoj struji se transformie
u
2
D
VIN VOU T
VOU T
.
=
VIN
R
2fS L
VOU T

(D+D2)TS
0

DTS

(D+D2)TS
TS

DTS

TS

t
S

t
iD

on

I1

off
t
D

on
t

off

off

vS

VIN

vL
VIN-VOUT

VIN-VOUT
t

-VOUT

vD
VIN

iL
I1

VOUT
t
iC

I1-IOUT

iS
I1

t
-IOUT

-IOUT

Slika 7: Bu k konvertor u diskontinualnom reimu rada, vremenski dijagrami.

U ilju pojednostavljenja nota ije povoljno je uvesti pomonu promenljivu k denisanu kao
2fS L
R

k=

i prenosni odnos konvertora kao normalizovanu vrednost izlaznog napona

M=

VOU T
.
VIN

Tada se jednaina po izlaznom naponu transformie u

D2
D2
M +
M
=0
k
k
2

ije je reenje

D2
M (D, k) =
2k

1 +

koje se esto pie u formi

M (D, k) =
1+

2
r

4k
1+ 2
D

4k
1+ 2
D

U diskontinualnom reimu rada prenosni odnos konvertora je funk ija D i k , odnosno izlazni
napon konvertora je funk ija VIN , D i k . Preko promenljive k izlazni napon zavisi od L, fS i
R, ali se ovi parametri ne pojavljuju u jednaini nezavisno, ve samo vezani u k . Efekat ove
osobine je da, na primer, dvostruko poveanje prekidake frekven ije uz dvostruko smanjenje
induktivnosti ne utie na izlazni napon, poto parametar k zadrava istu vrednost. Ovaj
zakljuak se odnosi samo na sluaj da je potroa linearni otpornik, to u praksi najee nije
sluaj. tavie, u praksi je karakteristika potroaa najee nepoznata, ak i samo poznavanje
maksimalne struje koju konvertor treba da obezbedi (poznavanje sa razumnom pouzdanou
podatka) se smatra dobrom polaznom osnovom za projektovanje.
Eksperimentalni rezultati

U ilju ilustra ije veze izmeu teorijskih modela koji su upravo razmatrani i zike realnosti,
snimljeni su vremenski dijagrami struje kalema i napona na kalemu kod realizovanog bu k
konvertora. Dijagrami koji odgovaraju kontinualnom reimu rada su prikazani na sli i 8, dok
su dijagrami koji odgovaraju diskontinualnom reimu rada prikazani na sli i 9. U oba sluaja
plavi trag odgovara struji kalema, dok ljubiasti trag odgovara naponu na kalemu. Struja
kalema je snimana kao napon na dodatom otporniku (antu) kroz koji struja kalema protie,
dok je napon na kalemu sniman direktno.
U kontinualnom reimu rada, slika 8, napon i struja su u prilinoj saglasnosti sa teorijskim
oekivanjima. Na dijagramu napona na kalemu se uoava da je argument uksa (volt-se ond
balan e ) zadovoljen i da je napon na kalemu deo po deo konstantna funk ija. Struja kalema
je deo po deo linearna i neprekidna funk ija, kao to je o ekivano. U okolini trenutaka kada
prekida menja stanje u vremenskom dijagramu napona koji je propor ionalan struji kalema se
uoavaju smetnje. Ove smetnje ne odgovaraju stvarnoj struji kalema, ve su indukovane tokom
promene stanja prekidaa. Promene stanja prekidaa uzrokuju prekidne struje, a prekidne
struje uzrokuju elektromagnetne smetnje, utoliko jae ukoliko su prekidane struje vee.
U diskontinualnom reimu rada, ilustrovanom na sli i 9, napon i struja tokom intervala kada
vodi prekida i tokom intervala kada vodi dioda odgovaraju teorijskim oekivanjima. U stanju
kada ne vode ni prekida ni dioda, uoava se talasanje napona na kalemu (ringing ) uzrokovano
os ilatornim kretanjem naelektrisanja izmeu kalema i parazitinh kapa itivnosti. Kako ove
os ila ije zavise od induktivnosti kalema i parazitnih kapa itivnosti koje najee nisu poznate,

Slika 8: Bu k konvertor, struja i napon kalema, kontinualni reim rada.

9

Slika 9: Bu k konvertor, struja i napon kalema, diskontinualni reim rada.

u analizi se one gotovo uvek zanemaruju. Uoava se da su os ila ije napona na kalemu velike, ali
da su os ila ije u struji kalema jedva primetne, sto je posledi a malih parazitnih kapa itivnosti.
Bez obzira na pomenute os ila ije, napon na kalemu zadovoljava argument uksa (volt-se ond
balan e ).
U dijagramu napona koji predstavlja struju kalema uoavaju se male smetnje tokom
ukljuenja prekidaa, velike smetnje tokom iskljuenja prekidaa, dok se smetnje tokom gaenja
diode ne uoavaju. Pojava smetnji je povezana sa prekidnim strujama u kolu. Tokom
ukljuenja prekidaa prekidna struja je struja gejta, struja koja donosi naelektrisanje na gejt
i ukljuuje prekidaki MOSFET. Tokom iskljuenja prekidaa, dominantni uzrok smetnji je
prekid struje samog prekidaa, struje drejna prekidakog MOSFET-a, mada mali doprinos
daje i struja gejta koja odvodi naelektrisanje koje MOSFET dri ukljuenim. Nasuprot
ovim pojavama, struja pri iskljuenju diode je kontinualna, linearno opada ka nuli i kada
dostigne nulu tu se zadrava. Stoga u ovom sluaju promene stanja prekidakog elementa
nema indukovanih elektromagnetskih smetnji. Elektromagnetske smetnje su karakteristine za
prekidake konvertore i njihovo ograniavanje predstavlja znaajan problem u praksi.

10

Boost konvertor

Isti skup elemenata koji je potreban za bu k konvertor u drugaijoj kongura iji daje boost
konvertor. ema boost konvertora je data na sli i 10. Analiza boost konvertora e biti izvrena
pod istim pretpostavkama pod kojima je analiziran bu k konvertor, a to su aproksima ija
male talasnosti napona na kondenzatoru (linear ripple approximation ) i pretpostavka da su
prekidaki elementi idealni.
iIN=iL

iD D

IOUT

iS
VIN

iC

+
VOUT

Slika 10: Boost konvertor.

Boost konvertor u kontinualnom reimu rada

U kontinualnom reimu rada struja kalema je stalno vea od nule, tako da se od etiri
kombina ije stanja provoenja prekidaa i diode tokom periode prekidanja smenjuju samo dve:
kada vodi prekida i ne vodi dioda, kako je prikazano na sli i 11, i kada ne vodi prekida i
vodi dioda, kako je prikazano na sli i 12. Dakle, u kontinualnom reimu rada stanje prekidaa
impli ira stanje diode. Konvertor se moe opisati sa dva ekvivalentna linearna kola koja se
smenjuju u iskljuivoj zavisnosti od vremena. Ova vrsta kola se naziva periodino prekidana
linearna kola (periodi ally swit hed linear ir uits ).
Pod pretpostavkom ustaljenog stanja struja kalema na poetku periode (I0 ) mora biti
jednaka struji kalema na kraju periode. Druga promenljiva stanja, napon na kondenzatoru,
iIN=iL

iD D

IOUT

iS
VIN

iC

+
VOUT

Slika 11: Ekvivalentno kolo boost konvertora u stanju kada je ukljuen prekida.
iIN=iL

iD D

IOUT

iS
VIN

iC

+
VOUT
-

Slika 12: Ekvivalentno kolo boost konvertora u stanju kada provodi dioda.
11

Tabela 3: Naponi i struje boost konvertora, kontinualni reim rada.

t

0 < t < DTS

DTS < t < TS

trajanje

DTS

D TS = (1 D)TS

vL

VIN

VIN VOU T

I0 +

iL

vL
t
L

I1 +

vL
(t DTS )
L

iS

iL

iD

iL

vS

VOU T

vD

VOU T

iC

iD IOU T

iD IOU T

smatra se konstantnom tokom ele periode po aproksima iji male talasnosti. Analizom kola
pod navedenim pretpostavkama, slino kao u sluaju bu k konvertora, dobijeni su izrazi za
relevantne struje i napone prikazani u tabeli 3 i njima odgovarajui vremenski dijagrami
prikazani na sli i 13. Prvo je odreen napon na kalemu, zatim je integraljenjem tog napona
dobijena struja kalema, ija je poetna vrednost odreena tek na kraju, na osnovu veze sa
izlaznom strujom. Primenom Kirhofovih zakona su odreeni naponi i struje ostalih elemenata.
Poslednji je odreen vremenski dijagram struje kondenzatora, poto struja kondenzatora
predstavlja naizmeninu komponentu struje diode i moe se odrediti tek kada je struja diode
poznata tokom ele periode.
Na osnovu osenenog vremenskog dijagrama sa slike 13 i argumenta uksa (volt-se ond
balan e ), srednja vrednost napona na kalemu je
DTS VIN + D TS (VIN VOU T ) = 0

to daje izlazni napon

VOU T =

Srednja vrednost struje kalema je

IL =

1
VIN .
1D
I0 + I1
2

to je prema kongura iji kola ujedno i ulazna struja

IIN = IL .

Izlazna struja se prema dijagramu sa slike 13 dobija kao

IOU T =

I1 + I0
1
D TS
= D IL
TS
2

to se svodi na
IOU T = (1 D) IIN .

12

DTS

TS

DTS

TS

t
S

t
iD

on

I1

off
t
D

I0

on

I0

off
t

vL

vS
VIN

VOUT

t
VIN-VOUT

iL

vD
I1

VOUT

I0

I0
t
iC

I1-IOUT

iS
I1

I0-IOUT
t

I0

I0
-IOUT
t

Slika 13: Boost konvertor u kontinualnom reimu rada, vremenski dijagrami.

Prenosni odnos konvertora iznosi
M (D) =

1
1D

i nelinearna je funk ija faktora ispunjenosti pobudnih impulsa prekidaa. Ova nelinearnost
ukazuje na moguu sloenost u projektovanju regulatora. Prema uspostavljenim vezama
izmeu ulaznog napona, izlaznog napona, srednje vrednosti ulazne struje i izlazne struje, boost
konvertor u kontinualnom reimu rada se moe predstaviti modelom idealnog transformatora,
slika 5, iji je prenosni odnos jednak prenosnom odnosu konvertora.
Kako je
PIN = VIN IIN = (1 D) VOU T

koe ijent korisnog dejstva konvertora je

IOU T
= VOU T IOU T = POU T
1D

= 100%

to je oekivan rezltat poto su korieni idealni modeli elemenata konvertora koji ne obuhvataju
gubitke.
13

Maksimalna vrednost struje kalema je

I1 = I0 +

VIN
DTS
L

to daje razliku izmeu minimalne i maksimalne vrednosti od

I1 I0 =

VIN
DTS
L

Kako je iz jednaine za ulaznu struju

I1 + I0 = 2IIN

minimalna, a ujedno i poetna, vrednost struje kalema se dobija kao

I0 = IIN

IOU T
VIN
VIN
D=

D
2fS L
1 D 2fS L

dok je maksimalna vrednost struje kalema

I1 = IIN +

VIN
IOU T
VIN
D=
+
D.
2fS L
1 D 2fS L

Konvertor radi u kontinualnom reimu dok god je

I0 > 0

to se svodi na
IIN >

VIN
D
2fS L

Kako je na grani i kontinualnog i diskontinualnog reima rada jo uvek vaea veza izmeu
ulazne i izlazne struje izvedena za kontinualni reim, uslov za rad boost konvertora u
kontinualnom reimu se moe svesti na
IOU T >

VIN
D (1 D)
2fS L

koji je po formi isti kao i za bu k konvertor.

Boost konvertor u diskontinualnom reimu rada

Kao i kod bu k konvertora, u diskontinualnom reimu rada (dis ontinuous ondu tion
) boost konvertora struja kalema je tokom nekog intervala vremena u okviru
periode jednaka nuli. Taj interval poinje spontanim gaenjem diode, a zavrava se ponovnim
mode, DCM

iIN=iL

iD D

IOUT

iS
VIN

iC

+
VOUT
-

Slika 14: Ekvivalentno kolo boost konvertora u stanju kada ni prekida ni dioda ne provode.
14

Tabela 4: Naponi i struje boost konvertora, diskontinualni reim rada.

t

0 < t < DTS

DTS < t < (D + D2 )TS

(D + D2 )TS < t < TS

trajanje

DTS

D2 TS

(1 D D2 )TS

vL

VIN

VIN VOU T

iL

vL
t
L

iS

iL

iD

iL

vS

VOU T

VIN

vD

VOU T

VOU T VIN

iC

iD IOU T

iD IOU T

iD IOU T

I1 +

vL
(t DTS )
L

ukljuenjem prekidaa. Ekvivalentna ema boost konvertora tokom ovog intervala je prikazana
na sli i 14. U diskontinualnom reimu rada izlazna struja je manja od kritine vrednosti
IOU T <

VIN
D (1 D)
2fS L

a izlazni napon vie nije dat jednainom koja vai u kontinualnom reimu rada
VOU T 6=

VIN
.
1D

Boost konvertor e u diskontinualnom reimu rada biti reen primenom aproksima ije male
talasnosti napona na kondenzatoru (linear ripple approximation ). Dobijeni izrazi za relevantne
struje i napone su dati u tabeli 4, dok su odgovarajui vremenski dijagrami dati na sli i 15.
U stanju sa slike 14, struja kalema je jednaka nuli na intervalu vremena, pa je
vL = L

diL
= 0.
dt

Kao i kod bu k konvertora, ovaj teorijski rezultat se ne poklapa sa eksperimentalnim rezultatima

jer parazitne kapa itivnosti prekidaa i diode uzrokuju os ila ije napona na kalemu. Zbog malih
kapa itivnosti, ove os ila ije su vidljive u naponu, ali su varija ije struje obino jedva primetne.
Napon na kalemu, kao i svi naponi koji su u vezi sa njim, tokom ovog intervala nee odgovarati
teorijskom rezultatu koji je dat gornjom jednainom i dijagramima prikazanim na sli i 15.
Poto se interval u kome je struja kalema jednaka nuli okonava ukljuenjem prekidaa,
poetna struja prekidaa je
I0 = 0

to daje maksimalnu struju kalema i prekidaa jednaku

I1 =

VIN
DTS
L

15

(D+D2)TS

(D+D2)TS
0

DTS

TS

DTS

TS
t

t
S

iD

on

I1

off
t
D

on
off

off

vS

VOUT

vL
VIN

VIN
t

VIN-VOUT

vD
VOUT

iL
I1

VOUT-VIN
t
iC

I1-IOUT

iS
I1

t
-IOUT

-IOUT

Slika 15: Boost konvertor u diskontinualnom reimu rada, vremenski dijagrami.

kako je prikazano na vremenskom dijagramu sa slike 15. Koristei argument uksa (volt-se ond
balan e ), poto je promena struje jednaka nuli integral napona na kalemu je jednak nuli
DTS VIN + D2 TS (VIN VOU T ) = 0

odakle se moe izraunati normalizovano trajanje intervala tokom koga vodi dioda
D2 =

VIN
D.
VIN VOU T

Trajanje intervala tokom koga vodi dioda, a samim tim i intervala koji mu sledi, nije nezavisna
funk ija vremena, ve je funk ija napona u kolu.
Izlazna struja konvertora je jednaka srednjoj vrednosti (jednosmernoj komponenti) struje
diode
IOU T = iD = hiD i =

1
1 1
D2 TS I1 = D2 I1
TS 2
2

i nakon zamene D2 i I1 se svodi na

IOU T =

2
D2
VIN
.
2fS L VOU T VIN

16

Ova rela ija daje izlaznu struju u funk iji izlaznog napona i ostalih parametara konvertora i
vai bez obzira na karakteristiku potroaa. Izlazni napon konvertora se nalazi kao reenje
sistema jednaina koji ine ova jednaina i karakteristika potroaa. Na primer, ako je potroa
naponski izvor VOU T , izlazna struja je direktno data gornjom jednainom. Ako je potroa
linearni otpornik sa karakteristikom VOU T = R IOU T , jednaina po izlaznoj struji se transformie
u
2
2
VOU T
D
VIN
=
.
R
2fS L VOU T VIN

U ilju pojednostavljenja nota ije, isto kao i u sluaju bu k konvertora, povoljno je uvesti
pomonu promenljivu k denisanu kao
2fS L
R

k=

i prenosni odnos konvertora kao normalizovanu vrednost izlaznog napona

M=

VOU T
.
VIN

Tada se jednaina po izlaznom naponu transformie u

M2 M

D2
=0
k

odakle se prenosni odnos konvertora dobija kao

1
M (D, k) =
2

1+

4D 2
1+
k

U diskontinualnom reimu rada kada je potroa linearni otpornik prenosni odnos konvertora
je funk ija D i k , odnosno izlazni napon konvertora je funk ija VIN , D i k . Kao i kod bu k
konvertora, preko promenljive k izlazni napon zavisi od L, fS i R, ali se ovi parametri ne
pojavljuju u jednaini nezavisno, ve samo vezani u k .

17

Bu k-boost konvertor

Isti skup elemenata koji je potreban za formiranje bu k konvertora i boost konvertora u

treoj kongura iji daje bu k-boost konvertor. ema bu k-boost konvertora je data na sli i
16. Analiza bu k-boost konvertora e biti izvrena pod istim pretpostavkama pod kojima su
analizirani bu k konvertor i boost konvertor, a to su aproksima ija male talasnosti napona na
kondenzatoru (linear ripple approximation ) i pretpostavka da su prekidaki elementi idealni.
iIN=iS

iD

IOUT

iL
VIN

iC

+
VOUT

Slika 16: Bu k-boost konvertor.

Bu k-boost konvertor u kontinualnom reimu rada

Kao i kod ostalih konvertora, u kontinualnom reimu rada struja kalema je stalno vea
od nule, tako da se od etiri kombina ije stanja provoenja prekidaa i diode tokom periode
prekidanja smenjuju samo dve: kada vodi prekida i ne vodi dioda, kako je prikazano na sli i
17, i kada ne vodi prekida i vodi dioda, kako je prikazano na sli i 18. I kod ovog konvertora
u kontinualnom reimu rada stanje prekidaa impli ira stanje diode. Konvertor se opet moe
opisati sa dva ekvivalentna linearna kola koja se smenjuju u iskljuivoj zavisnosti od vremena.
Pod pretpostavkom ustaljenog stanja, struja kalema na poetku periode (I0 ) mora biti
jednaka struji kalema na kraju periode. Druga promenljiva stanja, napon na kondenzatoru,
smatra se konstantnom tokom ele periode po aproksima iji male talasnosti. Analizom kola pod
navedenim pretpostavkama, slino kao u sluaju bu k konvertora i boost konvertora, dobijeni
iIN=iS

iD

IOUT

iL
VIN

iC

+
VOUT

Slika 17: Ekvivalentno kolo bu k-boost konvertora u stanju kada je ukljuen prekida.
iIN=iS

iD

IOUT

iL
VIN

iC

+
VOUT
-

Slika 18: Ekvivalentno kolo bu k-boost konvertora u stanju kada provodi dioda.
18

Tabela 5: Naponi i struje bu k-boost konvertora, kontinualni reim rada.

t

0 < t < DTS

DTS < t < TS

trajanje

DTS

D TS = (1 D)TS

vL

VIN

VOU T

I0 +

iL

vL
t
L

I1 +

vL
(t DTS )
L

iS

iL

iD

iL

vS

VIN VOU T

vD

VIN VOU T

iC

iD IOU T

iD IOU T

su izrazi za relevantne struje i napone prikazani u tabeli 5 i njima odgovarajui vremenski

dijagrami prikazani na sli i 19. Prvo je odreen napon na kalemu, zatim je integraljenjem tog
napona dobijena struja kalema, ija je poetna vrednost odreena tek na kraju, na osnovu
veze sa izlaznom strujom. Primenom Kirhofovih zakona su odreeni naponi i struje ostalih
elemenata. Kao i u prethodnim sluajevima, poslednji je odreen vremenski dijagram struje
kondenzatora.
Na osnovu osenenog vremenskog dijagrama sa slike 19 i argumenta uksa (volt-se ond
balan e ), srednja vrednost napona na kalemu je
DTS VIN + D TS VOU T = 0

to daje izlazni napon

VOU T =

Srednja vrednost struje kalema je

IL =

D
VIN .
1D

I0 + I1
.
2

Prema dijagramu sa slike 19, srednja vrednost ulazne struje je

IIN =

1
I0 + I1
DTS
= DIL .
TS
2

Izlazna struja se, prema dijagramu struje diode sa iste slike, primenom Kirhofovih zakona i
argumenta naelektrisanja (ampere-se ond balan e ) dobija kao
IOU T =

I1 + I0
1
D TS
= D IL
TS
2

to se svodi na
IOU T =

1D
IIN .
D

19

DTS

TS

DTS

TS

t
S

t
iD

on

I1

off
t
D

I0

on

I0

off
t

vL

vS
VIN

VIN-VOUT

t
VOUT

iL

vD
I1

VIN-VOUT

I0

I0
t
iC

t
iS

-IOUT
I1

I0

-I0-IOUT t

I0
-I1-IOUT
t

Slika 19: Bu k-boost konvertor u kontinualnom reimu rada, vremenski dijagrami.

Kako je
PIN = VIN IIN




D
1D
VOU T

IOU T = VOU T IOU T = POU T

=
D
1D

koe ijent korisnog dejstva konvertora je

= 100%

to je oekivan rezltat poto su korieni idealizovani modeli elemenata, bez gubitaka.

Prenosni odnos konvertora iznosi
M (D) =

D
1D

i nelinearna je funk ija faktora ispunjenosti pobudnih impulsa prekidaa. Kao i kod boost
konvertora, nelinearnost ukazuje na moguu sloenost u projektovanju regulatora. Prema
uspostavljenim vezama izmeu ulaznog napona, izlaznog napona, srednje vrednosti ulazne
20

struje i izlazne struje, bu k-boost konvertor u kontinualnom reimu rada se moe predstaviti
modelom idealnog transformatora, slika 5, iji je prenosni odnos jednak prenosnom odnosu
konvertora.
Maksimalna vrednost struje kalema je
I1 = I0 +

VIN
DTS
L

to daje razliku izmeu minimalne i maksimalne vrednosti od

I1 I0 =

VIN
DTS .
L

Kako je
I1 + I0 = 2IL

minimalna, a ujedno i poetna, vrednost struje kalema se dobija kao

I0 = IL

IOU T
VIN
VIN
D=

D
2fS L
1 D 2fS L

dok je maksimalna vrednost struje kalema

I1 = IL +

VIN
IOU T
VIN
D=
+
D.
2fS L
1 D 2fS L

Konvertor radi u kontinualnom reimu dok god je

I0 > 0

to se svodi na
IL >

VIN
D.
2fS L

Kako je na grani i izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada jo uvek vaea veza
izmeu izlazne struje i srednje vrednosti struje kalema izvedena za kontinualni reim, uslov za
rad bu k-boost konvertora u kontinualnom reimu se moe svesti na
IOU T <

VIN
D (1 D) .
2fS L

Ovde treba imati u vidu da prema nota iji usvojenoj na sli i 16 struja potroaa moe imati
samo negativne vrednosti. Stoga pri velikim optereenjima, tj. velikim apsolutnim vrednostima
struje potroaa, konvertor radi u kontinualnom reimu, dok pri malim optereenjima, tj. malim
apsolutnim vrednostima struje potroaa, konvertor radi u diskontinualnom reimu.
Bu k-boost konvertor u diskontinualnom reimu rada

Kao i kod bu k i boost konvertora, u diskontinualnom reimu rada (dis ontinuous ondu tion
mode, DCM ) bu k-boost konvertora struja kalema je tokom nekog intervala vremena u okviru
periode jednaka nuli. Taj interval poinje spontanim gaenjem diode, a zavrava ponovnim
ukljuenjem prekidaa. Ekvivalentna ema bu k-boost konvertora tokom ovog intervala
prikazana je na sli i 20. U diskontinualnom reimu rada izlazna struja je po apsolutnoj vrednosti
manja od kritine vrednosti
|IOU T | <

VIN
D (1 D)
2fS L

21

iIN=iS

iD

IOUT

iL
VIN

iC

+
VOUT
-

Slika 20: Ekvivalentno kolo bu k-boost konvertora u stanju kada ni prekida ni dioda ne
provode.
Tabela 6: Naponi i struje bu k-boost konvertora, diskontinualni reim rada.
t

0 < t < DTS

DTS < t < (D + D2 )TS

(D + D2 )TS < t < TS

trajanje

DTS

D2 TS

(1 D D2 )TS

vL

VIN

VOU T

iL

vL
t
L

iS

iL

iD

iL

vS

VIN VOU T

VIN

vD

VIN VOU T

VOU T

iC

iD IOU T

iD IOU T

iD IOU T

I1 +

vL
(t DTS )
L

a izlazni napon vie nije dat jednainom koja vai u kontinualnom reimu rada
VOU T 6=

D
VIN .
1D

Konvertor e i u ovom sluaju biti reen primenom aproksima ije male talasnosti napona na
kondenzatoru (linear ripple approximation ). Dobijeni izrazi za relevantne struje i napone su
dati u tabeli 6, dok su odgovarajui vremenski dijagrami dati na sli i 21.
U stanju sa slike 20, struja kalema je jednaka nuli na intervalu vremena, pa je
vL = L

diL
= 0.
dt

Kao i kod ostalih konvertora, ovaj teorijski rezultat se ne poklapa sa eksperimentalnim

rezultatima jer parazitne kapa itivnosti prekidaa i diode uzrokuju os ila ije napona na kalemu.
Zbog malih kapa itivnosti, ove os ila ije su vidljive u naponu, ali su varija ije struje obino jedva
primetne. Napon na kalemu, kao i svi naponi koji su u vezi sa njim, tokom ovog intervala nee
odgovarati dijagramima prikazanim na sli i 21.
Poto se interval u kome je struja kalema jednaka nuli okonava ukljuenjem prekidaa,
poetna struja kalema je
I0 = 0

22

(D+D2)TS
0

DTS

(D+D2)TS
TS

DTS

TS

t
S

t
iD

on

I1

off
t
D

on
off

off

vS

VIN-VOUT

vL
VIN

VIN
t

t
vD

VOUT
iL

VIN-VOUT
I1

-VOUT
t
iC

t
iS

-IOUT

-IOUT
t

I1
-I1-IOUT
t

Slika 21: Bu k-boost konvertor u diskontinualnom reimu rada, vremenski dijagrami.

to daje maksimalnu struju kalema jednaku
I1 =

VIN
DTS
L

kako je prikazano na vremenskom dijagramu sa slike 21. Koristei karakteristiku kalema u

integralnoj formi, poto je promena struje jednaka nuli i integral napona na kalemu je jednak
nuli
DTS VIN + D2 TS VOU T = 0

odakle se moe izraunati normalizovano trajanje intervala tokom koga vodi dioda
D2 =

VIN
D.
VOU T

Trajanje intervala tokom koga vodi dioda, a samim tim i intervala koji mu sledi, nije nezavisna
funk ija vremena, ve je funk ija napona u kolu.
Prema Kirhofovom zakonu za struje i argumentu naelektrisanja, izlazna struja konvertora
je
IOU T = iD = hiD i =

1 1
1
D2 TS I1 = D2 I1
TS 2
2

23

i nakon zamene D2 i I1 se svodi na

IOU T =

2
D 2 VIN
.
2fS L VOU T

Ova rela ija daje izlaznu struju u funk iji izlaznog napona i ostalih parametara konvertora i
vai bez obzira na karakteristiku potroaa. Izlazni napon konvertora se nalazi kao reenje
sistema koji ine ova jednaina i karakteristika potroaa. Ako je potroa naponski izvor
VOU T , izlazna struja je direktno data gornjom jednainom. Ako je potroa linearni otpornik
sa karakteristikom VOU T = R IOU T , jednaina po izlaznoj struji se transformie u
2
VOU T
D 2 VIN
.
=
R
2fS L VOU T

U ilju pojednostavljenja nota ije, kao i u sluaju bu k i boost konvertora, povoljno je uvesti
pomonu promenljivu k denisanu kao
2fS L
R

k=

i prenosni odnos konvertora kao normalizovanu vrednost izlaznog napona

M=

VOU T
.
VIN

Tada se jednaina po izlaznom naponu transformie u

M2

D2
=0
k

odakle se prenosni odnos konvertora dobija kao

D
M (D, k) = .
k

U diskontinualnom reimu rada kada je potroa linearni otpornik prenosni odnos konvertora
je funk ija D i k , odnosno izlazni napon konvertora je funk ija VIN , D i k . Kao i kod ostalih
konvertora, preko promenljive k izlazni napon zavisi od L, fS i R, ali se ovi parametri ne
pojavljuju nezavisno, ve samo vezani u k .
Bu k-boost konvertor kao emulator otpornosti

Kako je ranije izvedeno, srednja vrednost ulazne struje bu k-boost konvertora u

diskontinualnom reimu je data sa
IIN =

D2
VIN
2fS L

i pri konstantnim vrednostima ostalih parametara je linearna funk ija ulaznog napona VIN .
Stoga je
VIN
2fS L
= RE =
IIN
D2

i pri konstantnim vrednostima D, fS i (podrazumevano) L, bu k-boost konvertor se sa ulaznog

porta za srednje vrednosti struja i napona vidi kao linearni otpornik otpornosti RE . Ta
otpornost se naziva "emulirana otpornost". Snaga koju emulirana otpornost uzima iz izvora
VIN je
PIN = VIN IIN =

24

D2 2
V .
2fS L IN

IIN

IOUT

+
p(t)

VIN

VOUT

RE

Slika 22: Otpornik bez gubitaka.

Prema ranije izvedenom rezultatu za izlaznu struju bu k-boost konvertora u diskontinualnom
reimu rada
2
POU T = VOU T IOU T =

D
2
VIN
= PIN
2fS L

pa je elokupna snaga preuzeta na ulazu predata na izlazu, a koe ijent korisnog dejstva je =
100%. Ovo je oekivan rezultat poto u samom kolu konvertora nema disipativnih elemenata.
Dakle, elokupna snaga preuzeta na ulaznom portu koji emulira otpornost predaje se izlaznom
portu. Ova injeni a je bila povod za uvoenje novog elementa u teoriju elektrinih kola koji
je nazvan otpornik bez gubitaka (loss-free resistor ), a iji simbol je je prikazan na sli i 22.
Otpornik bez gubitaka je nelinearni rezistivni dvoportni element koji na ulaznom portu emulira
otpornost, dok na izlaznom portu predaje svu snagu koju je ulazni port preuzeo iz kola u koje je
vezan. Stoga, izlazni port je modelovan kao izvor snage, element kod koga je denisana snaga,
a ne ni napon ni struja pojedinano. Upravo izvor konstantne snage na izlaznom portu ini
otpornik bez gubitaka nelinearnim elementom.
Otpornik bez gubitaka nije element koji ima iskljuivo teorijsku vrednost poto se koristi kao
model idealnog ispravljaa. tavie, bu k-boost konvertor u diskontinualnom reimu rada, kao i
yba k konvertor koji je izveden iz bu k-boost konvertora i koji e biti kasnije razmatran, mogu
da se koriste u ispravljaima sa visokim faktorom snage ba zbog injeni e da na ulaznom portu
prirodno emuliraju otpornost i ne zahtevaju sloenu regula iju. Nedostatak ovakvog reenja su
velike konduk ione smetnje, to e biti razmatrano kasnije.

25