VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- MATHCAD REAVANJE JEDNAINE- JAVA SCRIPT -

Student:
Petrovi Petar
br. indeksa:

Profesor:
Dihovini dr ore

Decembar, 2013.

SADRAJ

Strana

UVOD .......................................................................................................................... 1

MATHCAD INTERFEJS ............................................................................................ 3

REAVANJE JEDNAINE SA JEDNOM NEPOZNATOM .................................... 5

4.

UVOD U JAVA SCRIPT ............................................................................................ 7

4.1. Zadatak ......................................................................................................................... 9

5

ZAKLJUAK ............................................................................................................ 10

LITERATURA ........................................................................................................... 11

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

1.

Petar
Petrovi
Strana

UVOD

Mathcad je sofverski paket koji je dokazao da ima irok opseg primenljivosti na raunske
probleme u inenjerstvu.
Mathcad je mona aplikacija za rad sa jednainama, brojevima, tekstom i grafikom. Za
razliku od drugih matematikih programa, Mathcad izgleda i radi kao sveska i olovka.
Mathcad-ovo radno okruenje je blanko radni list na koji se mogu unositi jednaine, grafiki
podaci ili funkcije, i komentarisati tekstom bilo gde na stranici. Umesto da prisiljava
korisnika da koristi sintaksu kao u programiranju, Mathcad doputa da se koristi klasini jezik
matematike.

Slika 1.1. Izgled Mathcad-ovog interfejsa

Prvi deo ovog seminarskog rada govori o Mathcad-ovom radnom okruenju i nainima
reavanja jednaina sa jednom nepoznatom.
JavaScript je jedan jednostavan programski jezik koji se moe koristiti u HTML
dokumentima.

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

Petar
Petrovi
Strana

Javaskript je skriptni programski jezik koji se prvenstveno koristi za definisanje

funkcionalnosti veb stranica na klijentskoj strani. Dinamian, slabo tipiziran jezik, sa
skromnom podrkom za objektno orijentisano programiranje, on zapravo predstavlja
implementaciju standarda Ekmaskript.
Iako je prvobitna ideja bila da Javaskript lii na Javu, on ne sadri nijedan kljuni element
Jave osim onih koje su oba nasledili iz C-a. Jezik je najpoznatiji po programiranju klijentske
funkcionalnosti veb stranica, ali se moe koristiti i kao skriptni jezik za pristup objektima u
drugim aplikacijama.
Jezik se prvo zvao Lajvskript (engl. LiveScript), ali je ime promenjeno u Javaskript, zbog
marketinkog dogovora izmeu Netskejpa i Sana. Kljuni elementi dizajna Javaskripta su
nasleeni iz programskog jezika Self.

Slika 1.2. Java Script

Drugi deo rada posveen je Javaskript jeziku. Prikazan je kod koji ispisuje niz znakova u
prozoru, objanjene naredbe i dat prikaz izvrenja funkcije.

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

2.

Petar
Petrovi
Strana

MATHCAD INTERFEJS

Kada se pokrene Mathcad programski jezik dobija se prazna radna povrina na koju se moe
unositi tekst, matematike jednaine, slike i grafika.

Slika 2.1. Korisniki interfejs Mathcad-a

Mathcad ima veoma slian korisniki interfejs programima iz MS Office paketa. On sadri:
Menu Bar, Standard Toolbar, Formatting Toolbar i ono to razlikuje Mathcad od ostalih
programa Math Toolbar.
Menu Bar, odnosno linija menija sadri padajue menije iza kojih se pristupa svim
komandama Mathcad-a.

Slika 2.2. Menu Bar

Standard Toolbar je prikazan na donjoj slici.

Slika 2.3. Prikaz Standard Toolbar-a

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

Petar
Petrovi
Strana

Formating Toolbar, odnosno alati za formatiranje sadre naredbe koje omoguavaju razliite
vrste promena u datim zapisima (npr. promena fonta, nejgove veliine, stila itd.).

Slika 2.4. Formating Toolbar

Math Toolbar obezbeuje veliki broj svojstava, funkcija i matematikih operatora.

Slika 3.1. Math Toolbar

Math Toolbar ini izvravanje matematickih prorauna veoma jednostavnim, tako to
korisnicima omoguava jednostavan pristup svim matematickim simbolima i operacijama;
klikom na bilo koje dugme u ovom toolbar-u dobija se proirena paleta u odreenoj kategoriji.
Vidljivost Toolbar-a se regulie sa View padajueg menija.

Slika 2.5. Nain aktiviranja i deaktiviranja Toolbar-ova

Kada elimo da dobijemo objanjenje funkcije pojedinih ikona, potrebno je postaviti mia na
njih pri emu se dobija poruka na statusnoj liniji. Veina dugmadi sa ovog menija predstavlja
preicu za veinu komandi u File i Insert padajuem meniju.

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

3.

Petar
Petrovi
Strana

REAVANJE JEDNAINE SA JEDNOM NEPOZNATOM

Funkcija root moe da rei jednainu sa jednom nepoznatom, i ona je sledeeg oblika:
root(f(var1, var2, ...), var1, [a, b]).
Ako su a i b odreeni, funkcija root pronalazi promenljivu var1 na intervalu [a,b].
Promenljiva var1 mora biti definisana sa pretpostavljenom vrednou pre nego to se funkcija
root pozove.
Za funkcije sa viestrukim reenjima, reenje zavisi od pretpostavljene vrednosti. Ako je
pretpostavljena vrednost veoma blizu minimuma ili maksimuma funkcije f, tada reenje
funkcije ne konvergira ili konvergira suvie daleko od pretpostavljene vrednosti.
Primer 1:
Uneti funkciju f(x):

x 0.84 ex.

5.2

f ( x) sin

Zatim uneti pretpostavljenu vrednost koja je bliska stvarnom reenju.

x 3
r0 root(f (x) x)
Za odreivanje pretpostavljene vrednosti je poeljno koristiti grafik funkcije. Grafik je
predstavljen slikom 3.1.

Slika 2.16: Prikaz grafika funkcije

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

Petar
Petrovi
Strana

Za kompleksno reenje je potrebno uneti pretpostavljenu kompleksnu vrednost.

Da bi dobili jo jedno reenje potrebno je koristiti zagrade, kao to je predstavljeno sa:

r1 root(f (q) q 6 2)
r0 0.707 r1 5.192
Drugi nain reavanja jednaina sa jednom nepoznatom je pomou funkcije sove iz toolbar-a
Symbolic. Ovaj paleta nalazi se u toolbaru Math. Izborom opcije Symbolic dobija se paltea
prikazana na slici.

Slika 3.2. Paleta Symbolic

Primer 2.
Definiemo funkciju y na sledei nain:

y x 3 x 2
Zatim selektiramo funkciju, izaberemo iz palete alat solve i pritisnemo enter. Dobiemo
reenja ove kvadratne jednaine.

y x 3 x 2 solve

1

2

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

4.

Petar
Petrovi
Strana

UVOD U JAVA SCRIPT

JavaScript je skript jezik koji je razvila kompanija Netscape Communications radi poveanja
interaktivnosti Web strana. Web browser-i koji podravaju JavaScript interpretiraju kd.
JavaScript dodaje interaktivnost Web prezentaciji na strani klijenta. Pri kreiranju JavaScript
kda moe se koristiti ma koji ASCII editor.
Pretraivai (Browsers) prepoznaju JavaScript programe pomou posebnih <SCRIPT> ...
</SCRIPT> tagova koji se mogu pojaviti ili u <HEAD> ili u <BODY> delu HTML
dokumeta.
Evo jednog prostog primera koji pokazuje mesto gde e biti umetnut JavaScript program:
<html>
<body>
<script language="JavaScript">
ovde se upisuje programski kd;
</script>
</body>
</html>

4.1.

Zadatak

Napisati program koji ispisuje trenutno vreme u formatu SATI:MINUTI:SEKUNDE PM/AM.

Pisanje Javascript kda izvodi se u bilo kom ASCII editoru. Ovde je kao editor korien
Notepad. Potrebno je obratiti panju da se pri snimanju Javascript kda upie ekstenzija fajla
kao .html.
Da bi napisali zadati program najpre treba definisati funkciju Vreme koja nema argumente.
Funkcija se definie na poetku kda, a zatim poziva iz glavnog dela HTML programa.
function Vreme()
{
unos programskih naredbi
}

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

Petar
Petrovi
Strana

Na poetku funkcije definie se promenljiva time kao nova datumska promenljiva pomou
sistemske funkcije Date().
time = new Date()
Zatim definiemo promenljive cas, minuti i sekunde, tako to se koristi atribut get koji u
promenljive upisuje tekue vrednosti sistemskog sata.
cas=time.getHours()
minuti=time.getMinutes()
sekunde=time.getSeconds()
Nakon toga definiemo promenljivu temp koja nam predstavlja ispis. Poto je sistemsko
vreme u formatu od 24 asa ispituje se da li je prepodne ili popodne (manje ili vee od 12
asova) i formiramo nain ispisa minuta, sekunda i oznake AM/PM.
temp = "" + ((cas>12)?cas-12:cas)
temp += ((minuti<10)?":0":":")+minuti
temp += ((sekunde<10)?":0":":")+sekunde
temp += ((cas>=12)?" P.M.":" A.M.")
Na kraju funkcije definie se forma ispisa, kao i ponavljanje funkcije (setTimeout) svakih
1000ms (odnosno svake sekunde, da bi na ekranu videli promenu vremena).
U glavnom delu programa definie se forma za ispis (uokvireno vreme, tekst koji prethodi
ispisu i veliina bloka itd).
<BODY BGCOLOR="#FFFFFF" onLoad="Vreme()">
<FORM name="vremeForma">
Trenutno vreme je &nbsp <INPUT TYPE="text" NAME="cifre" SIZE=12>
</FORM>
</BODY>
Fajl emo snimiti pod imenom Tema10.html. Kada duplim klikom otvorimo fajl dobija se
prikaz dat na slici 4.1.

Slika 4.1. Prikaz izvoenja programa u Javascript-u

Uradio:

Petar
Petrovi

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

Strana

Prikaz programskog kda prikazan je ispod.

<HTML>
<HEAD>
<TITLE> Trenutno vreme </TITLE>
<SCRIPT language="JavaScript">
function Vreme()
{
time = new Date()
cas=time.getHours()
minuti=time.getMinutes()
sekunde=time.getSeconds()
temp = "" + ((cas>12)?cas-12:cas)
temp += ((minuti<10)?":0":":")+minuti
temp += ((sekunde<10)?":0":":")+sekunde
temp += ((cas>=12)?" P.M.":" A.M.")
document.vremeForma.cifre.value=temp
setTimeout("Vreme()",1000)
//posle svakih 1000milisekundi, odnosno 1 sekunde
//ponovo se ucitava funkcija Vreme()
}
</SCRIPT>
</HEAD>
<BODY BGCOLOR="#FFFFFF" onLoad="Vreme()">
<FORM name="vremeForma">
Trenutno vreme je &nbsp <INPUT TYPE="text" NAME="cifre" SIZE=12>
</FORM>
</BODY>
</HTML>

Uradio:

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

5.

Petar
Petrovi
Strana

10

ZAKLJUAK

Mathcad je mona aplikacija za rad sa jednainama, brojevima, tekstom i grafikom. Za

razliku od drugih matematikih programa.
Mathcad izgleda i radi kao sveska i olovka. Mathcad-ovo radno okruenje je blanko radni list
na koji se mogu unositi jednaine, grafiki podaci ili funkcije, i komentarisati tekstom bilo
gde na stranici. Umesto da prisiljava korisnika da koristi sintaksu kao u programiranju,
Mathcad doputa da se koristi klasini jezik matematike.
U ovom radu prikazan je nain reavanja jednaina sa jednom nepoznatom. Uoava se da
Mathcad ima velike mogunosti za rad sa matematikim jednainama.

Javascript je novi skript jezik za korienje u programiranju WWW prezentacija. Uveden je

od strane Netscapea u Netscape Navigator, poevi od verzije 2.0, uporedo sa uvoenjem
podrke za Javu.
Brzo je postigao veliku popularnost i rairenost, toliku da je i sam Microsoft pored uvoenja
svog skript jezika - Visual Basic Script, koji je kompatibilan sa Visual Basicom i Visual Basic
for Aplication, uveo svoju verziju JavaScripta - JScript. Jedini razlog zato Microsoft nije
licencirao JavaScript kao takav jeste to nije dobio licencu.
Javascript se ukljuuje u sadraj HTML dokumenta i omoguava unapreenje HTML strana
sa interesantnim efektima. Na primer, korienjem JavaScripta je mogue odgovarati na
akcije korisnika u samom WWW itau. Ono to je bitno zapamtiti jeste da JavaScript
program moe da se izvraava samo u okviru WWW itaa i nigde drugde.
U ovom radu pokazan je nain formiranja i pozivanja funkcija u Java Script-u, kao i
povezivanje funkcija sa HTML kdom.

Uradio:

Petar
Petrovi

Mathcad reavanje jednaine

Java script
VT
Novi Beograd

Strana

LITERATURA

[1]

Dihovini ., Raunarski alati

[2]

Milinii D., Mathcad 2001 (prirunik), http://www.znanje.org

[3]

Larsen R.W., Uvod u Mathcad 11, CET, Beograd, 2004.

[4]

Panti S., Uvod u JavaScript,

[5]

Goodman D., JavaScript Bible, 6th Edition, 2007.

[6]

Negrino T., Smith D., Javascript za World Wide Web Bukvar za nestrpljive,
CET, Beograd, 2005.

,1997.

11