KRATAK VODI KROZ AKADEMSKO

PISANJE
Priredio: Doc.dr Predrag ivkovi

Prvo o nauci ...cum grano salis!

Konstitutivni principi nauke

OBJEKTIVNOST
PRECIZNOST
POUZDANOST (RELIJABILNOST)
OPTOST (GENERALIZABILNOST)
SISTEMATINOST
KRITINOST (RAZVOJNOST)

1. ZATO AKADEMSKO PISANJE?

Akademsko pisanje je, u sutini i naelno
govorei, pisanje radova za akademski kurs
koji pohaate ( koji ste upisali da biste ga
okonali)!
Strunjaci koriste razliita imena za razliite
vrste akademskih radova (esej, rad, tema, teza,
istraivaki rad, rasprava, analitiki rad,
informativni esej ...), ali svi imaju veoma sline
CILJEVE i PRINCIPE !

Cilj akademskog pisanja: Zato se

mora pisati?
Akademski pisani rad je SPECIJALNO
DIZAJNIRANI INSTRUMENT MUENJA
STUDENATA!
PROFESORI GA VOLE JER NISU
DIREKTNO UKLJUENI U TORTURU!
Obino, studenti sami sebe mue tako to
EKAJU do poslednjeg asa da napiu rad, A
NE ZNAJU TA I ZATO RADE!
A DA TO NE BI BILO TAKO .....

... ovaj Vodi je pisan i napisan!

NARAVNO, akademski pisani rad ne bi trebalo da
bude muenje!
OZBILJNO!
OVO SA MUENJEM I TORTUROM BILA JE
ALA!
Akademsko pisanje trebalo bi da vam bude
prilika i ansa da istraujete neto to vas
interesuje ( iz kursa, studija koje pohaate).

ta, u stvari, imate? Vai resursi!

Imate slobodu da izaberete temu (?),
imate papir i prazne stranice papira na
kojima ete izloiti ideje,
imate publiku koja ita ono o emu ste
razmiljali ...

Kako se poinje?... tako se i zavrava i

to je SUTINA!
U akademskom pisanju (pisanju akademskog
rada), POINJE se postavljanjem DOBROG
PITANJA !
pa se trai i analizira ODGOVOR NA
PITANJE,
a nakon toga izabere NAJBOLJI ODGOVOR,
O KOME BI (NAJBOLJEM ODGOVORU)
TREBALO NAJVIE DA SE RASPRAVLJA
U RADU!

U akademskom radu delite ...

MISLI (vaa razmiljanja),
NALAZE (ono to ste nali i uoili, do ega ste
doli),
ZAKLJUKE ..... Sledei (pratei):
1.LOGIKU, i
2.DOKAZE!
Ali, za to postoji OSNOVNI STIL!

ZATO MI, A NE JA ....

Mnoina skromnosti ( PLURALIS
MODESTATIS ) za razliku od mnoine
velianstva (pluralis majestatikus)!
Osnovna ideja: ublaiti, omekati
aroganciju znanja! (skromnou, pa zato ne
JA nego MI!)

 Ovo su tzv. NOSIZMI: od latinskog mi koji

se odnosi na linost! Primer: Kada saberemo 5
i 4, dobijamo (MI dobijamo) 9!
Mi se, u odreenom smislu, odnosi na autora i
itaoca( pa zato MI) .... ali nije to ba zbog toga!
Kada pisac, iz skromnosti, govorei o sebi
i u svoje ime upotrebljava mnoinu (mi
umesto ja koristi MNOINU
SKROMNOSTI).

Dakle ...
CILJ AKADEMSKOG PISANJA NIJE
POKAZIVANJE SVEGA TO VI ZNATE O
TEMI I PROBLEMU RADA, VE JE TO PRE
SVEGA POKAZATI DA RAZUMETE
PROCEDURU NAUNOG DOKAZA I DA
MOETE KRITIKI MISLITI O PROBLEMU
I TEMI .......
...I TAKO DOBIJETE DOBRU OCENU !!??

ta dobijate preko toga, PLUS ...

Razviete i razvijati istraivake vetine i
umenja:
ANALIZIRANJA,
VREDNOVANJA INFORMACIJA,
ORGANIZOVANJA INFORMACIJA,
RASPRAVLJANJA,
ODGOVARANJA NA OPOZITNU I
SAGLASNU ARGUMENTACIJU,
JASNOG IZRAAVANJA NA JEZIKU NA
KOME IZGRAUJETE SVOJ IDENTITET!

Extra dobit!
OVE VETINE VREDNUJU I CENE I VAI BUDUI POSLODAVCI, BEZ OBZIRA
KOJE VRSTE BILI!

10 PRINCIPA AKADEMSKOG PISANJA:

1.PRINCIP: POJASNITI SVRHU
POJASNITI SVRHU: Cilj rada bi trebalo da
bude odgovor na pitanje koje ste postavili kao
temu rada. Kako ste postavili pitanje i predvideli
odgovor to e odrediti svrhu i cilj rada! ta se
pojavljuje najee kao cilj:
ubediti,
analizirati ( analizovati ),
sistematizovati,
obavestiti ( izvestiti i informisati ).

1.1. Persuazivna svrha (ubediti):

U akademskom pisanju SVRHA I CILJ je

UBEDITI ITAOCA I PUBLIKU DA
PRIHVATI VA ODGOVOR NA PITANJE
(postavljeno u temi i tezi vaeg rada)!

1.2.Analitika svrha:
naroito u analitikim akademskim radovima,
svrha je objasniti i vrednovati mogue
odgovore na vaa pitanja, izborom najboljeg
odgovora zasnovanog (izbora) na vaim
sopstvenim kriterijumima.
Zadatak analize zahteva, obino, da se ispitaju
uzroci, istrae posledice i efekti, efikasnost, pronau
odgovarajua reenja problema, prepoznaju odnosi
koji se mogu uspostaviti meu razliitim idejama
ili analizirati argumenti drugih autora.

1.3.Sinteza (synkrasis, krasis, stasis...)

Sledi kada spajate sve delove i predlaete,
po prvi put, svoje odgovore na
postavljena pitanja.
Syn = na grkom je sa, statis je mesto, krasis je
meavina, thesis je STAV. Syn+ thesis!

Primer:
Analitiki radovi i kritika analiza.

1.4. Informativna svrha:

U informativnim akademskim radovima cilj je
objasniti mogue odgovore na VAA pitanja, pri
emu itaocima dajete NOVE INFORMACIJE
O vaoj temi.
Razlikuje se od analitikih tema po tome to
ovde NE NAMEETE vau taku gledita,
ve se ovde trudite da PROIRITE
GLEDITA I SAZNANJA ITAOCA!

 Neki zadaci e imati pre-detirminisanu

(prethodno definisanu) namenu i svrhu, a za
druge ete odrediti svrhu onda kada odaberete
temu.
Neki radovi mogu imati nekoliko ciljeva!
U svakom sluaju, SVRHU I CILJ TREBALO
BI RAZJASNITI NA POETKU RADA, jer
...
DA BI RAD BIO USPEAN MORA
OSTVARITI SVRHU I POSTII CILJ!

2.PRINCIP: UKLJUITI PUBLIKU

Kao i u bilo kom drugom pisanju, i u
akademskom se obraamo PUBLICI ( posebnoj
publici, itaocima koje imamo na umu dok
piemo).
Ukoliko vam instruktor ne trai drugaije,
smatrajte publikom: vae kolege, druge studente
sa slinim nivoom znanja i kompetentnosti.
Kao kolege-studente, moe ih interesovati
TEMA koju obraujete (koju ste izabrali), ali
nisu i nuno zainteresovani za ITANJE!

 Dakle, trebalo bi da ih nekako, na neki nain

ZAINTERESUJETE, UKLJUITE,
ANGAUJETE I VEETE za ono to piete.
Zamislite da su, takoe, SKEPTINI pa bi
trebalo da koristite odgovarajue DOKAZE I
OBJANJENJA ...
e da biste ih UBEDILI u to o emu piete, u
vae dokaze i objanjenja i tako razvejali
skepticizam i nepoverenje.

3.PRINCIP: JASNO GLEDITE*

*Misli se na: jasna taka gledita iz koje
posmatrate i obraujete problem!
Akademsko pisanje, ak i ono sa informativnom
svrhom i ciljem, nije samo LISTA INJENICA i
SINTEZA (SPISAK) IZVORA.
Iako bi trebalo da prikaete ideje i nalaze
istraivanja drugih autora i istraivaa,
CILJ VAEG RADA je da pokaete TA VI
MISLITE (koje je vae gledite)!!

 U radu bi trebalo da prikaete VAE (MANJE

ILI VIE ORIGINALNE) IDEJE *o temi kojom
se bavite I PITANJU NA KOJE
ODGOVARATE ( TEZA, PROBLEM I
ISTRAIVAKO PITANJE).
*U pitanju su:
-nova saznanja, ili
-novi nivoi naunog saznanja.

4.PRINCIP: USMERENOST, FOKUS

Svaki pasus, pa ak i reenica (sic! )(to e rei ba
tako, kako pie ovde), trebalo bi da ODGOVORI
NA TEZU (ili bar dorinese odgovoru)
Bez nepotrebnih, suvinih i kontradiktornih
informacija!
U vaem radu ete se relativno esto susretati sa
kontradiktornim i alternativnim gleditima i
stajalitima (drugih autora i istraivaa),
ali bi korisno bilo da odgovorite na njih, da ih
objasnite i kritiki im pristupite TO MOE
OSNAITI VAE STAJALITE!

5.PRINCIP: LOGIKA ORGANIZACIJA

Akademsko pisanje sledi i potuje STANDARD
ORGANIZACIJSKOG OBRASCA.
Za akademske radove to su:
UVOD
RAZRADA (GLAVNI DEO)
ZAKLJUAK
Svaki PASUS logiki bi trebalo da vodi
SLEDEEM PASUSU!

 U uvodu:
uhvatiti itaoevu panju,
ponuditi sve logistike (bekgraund)
informacije i
obavestiti itaoca (da zna) ta da u radu oekuje.
Trebalo bi da ponuditi vau tvrdnju (tezu) koju
dokazujete, IZJAVU (ISKAZ) TEZE KOJU U
RADU ZASTUPATE!

 U glavnom delu (razrada):

obezbediti dokaze i argumente za podravanje
, podupiranje teze koju zastupate i koju
dokazujete i branite!
Svaki pasus je jedan vana TAKA (element i
deli) celine, stepenik u dokazivanju TEZE
koju zastupate ( a oznaenu u formulaciji
TEME).
Svaki stav u pasusu bi trebalo da bude
OBJANJEN, OPRAVDAN I DOKAZAN!

 Svaka reenica bi trebalo da je u vezi sa

prethodnom i onom koja sledi!
itaoci ne bi trebalo da se
posebnomue sa pronalaenjem veza
meu idejama!

 U zakljuku:
sumira se teza i sumiraju glavni nalazi (rada),
odnosno sve take (prethodno obraene u
pasusima i kroz pasuse) i
objanjava ZNAAJ DOBIJENIH
REZULTATA I NALAZA ISTRAIVANJA.

LITERATURA: osnovna
Kundaina, M., Banur, V. (2008)
Akademsko pisanje. Uice: Uiteljski fakultet.
( za test od 112-209. stranice )
Kleut, M. (2008) Nauno delo od istraivanja
do tampe. Novi Sad: Akademska knjiga. ( za
test do 135. stranice )

Dopunska literatura
Suzi, N. (2012) Pravila pisanja naunog rada.
Panevropski Univerzitet Apeiron: Banja Luka.
Eko, U. (2000) Kako se pie diplomski rad?
Beograd: Narodna knjiga, Alfa. ( do 63.str. Sa
www.rocketlaunch.me/milutintadic/admin/uploads/GLS%20%2005%2003%202013%20UE.pdf )
uvakovi, U. (2010) Akademsko pisanje u
drutvenim naukama. Beograd: Dosije. ( od 81120.str. I od 130-134.stranice)
ivkovi, P. (2014) Kratak vodi kroz akademsko
pisanje. Jagodina: Kairos.

Predispitne obaveze

Aktivnost: vebe i nastava ....................... 10 poena

Saetak (rada)............................................ 5 poena
Prikaz (rada)............................................... 5 poena
Ceo rad ...................................................... 10 poena
st/quiz ( 21.novembar).......................... 10 poena
Test/quiz (26.decembar).......................... 10 poena
UKUPNO: 50 POENA za predispitne obaveze
ISPIT: DO 55) DO 65) DO 75) DO 85) DO 95
poena za 6) 7) 8) 9) 10) (respektivno)!

Aktivnost u nastavi (provizorno)

15 susreta
Svaki (susret) donosi o,66 poena

Prisustvo 0,17
Aktivnost 0,17-0,33
Zadaci 0,50
Angaovanje 0,40

Svaki kandidat ima ...

PORTFOLIO

Portfolio studenta (fascikla):

Ime i prezime (uspeh na studijama):............

Katedra/smer: ..............................................
Cilj: ................................................................
Teza: .............................................................
RADOVI: ......................................................
PREDISPITNE OBAVEZE: .........................
ISPITNE OBAVEZE: ....................................
REFLEKSIVNI PRAKTIKUM:
UTISAK/UKUPNO:

6.PRINCIP: JAKA PODRKA

Svaki pasus trebalo bi da bude opravdan, da
bude podran i da podrava (temu i tezu rada).
Da bude podran (opravdan): injenicama,
primerima, opisima, elementima linog
iskustva, stavovima i miljenjima
eksperata iz date oblasti, pozivima i
citatima.

7.PRINCIP: JASNA I POTPUNA OBJANJENJA

Ovo je veoma vano!
Kao autoru, vaa je dunost da na umu imate
prvo i prevashodno itaoca.
Preporuljivo je da, kada ita, italac
mnogo ne mozga da bi razumeo vae
ideje, logiku i organizaciju teksta.
Vae misli i razmiljanja trebalo bi da budu
jasno i kompletno objanjena.

8.PRINCIP: KORIENJE NALAZA

Preporuuje se da se u radu oslonite na vei broj
recentnih (novijeg datuma), visokokvalitetnih
profesionalnih akademskih izvora (resursa).
Ali, ovde bi trebalo voditi rauna o tome
da koristite VAE nalaze d bi podrali
VAE ideje; dakle, da ih INTEGRIETE U
VA RAD, a ne da ih prezentujete
ODVOJENO!

 To znai da bi trebalo da sve ove materijale:

UVEDETE
ANALIZIRATE
OBJASNITE
CITIRATE
APA Style Guide (2010) pokriva detaljnije ovu
oblast instrukcije!

9.PRINCIP. KOREKTAN APA STIL

APA (American Psychology Association) stil se
odnosi na:
POZIVANJE I CITIRANJE
BIBLIOGRAFSKE REFERENCE
FORMAT RADA
Napomena: nauno-kritika aparatura
(uvakovi, 2010:59)

10.PRINCIP: STIL PISANJA

Poto je ovo VA RAD, koristiete VAE
REI, kada god je to mogue ( i to vie )!
Nemojte se truditi da piete izvetaeno, kao
autor koji pie dosadan i isuvie formalan
ueni nauni lanak.
Koristite prirodni konverzaciono-govorni stil i
prirodnost, kojim se koristite npr.u uionici

Pisanje bi trebalo da bude:

JASNO
KONCIZNO
LAKO ZA ITANJE.
Vano je izbegavati GRAMATIKE I
ORTOGRAFSKE GREKE, ak i u prvoj radnoj
verziji teksta!
GREKE NAVODE ITAOCA NA POMISAO DA
VAM NIJE PREVIE STALO!
POTUJTE SAVETE INSTRUKTORA!

2.PROCES PISANJA

Dobili ste svoj prvi (!) zadatak. ta ete raditi?

Ukoliko ste poetnik, idite korak po korak:
1.Izaberite TEMU
2.Razmiljajte (brainstorming)
3.Istraite (literaturu i autore)
4.Formuliite TEZU (definisati TA JA
TVRDIM!)
5.Planirajte (korake i proceduru)

6.Piite!
7.Ispravljajte (u toku pisanja i itanja)
8.Dodajte (proputeno)
9.Iitavajte (do konane verzije)

Ovo je za poetnike. Kako postajete iskusniji,

pronaiete da vam drugaiji redosled moda
vie odgovara, i to je u redu!

 Takoe, moda doete do zakljuka da neke

korake morate proi vie nego jedanput; na
primer, istraiti pre nego izaberete temu itd.
Svakako, podrazumeva se da morate prepravljati
(iitavati i ispravljati) rad nekoliko puta
(kontinuirano), pre konane verzije rada!
I naravno, TREBALO BI DA RAZMILJATE
(PRILJENO I POSVEENO) DO KRAJA!

3.IZBOR TEME
Nekada e vam instruktor (mentor) ponuditi
listu moguih pitanja ili tema, a nekad ete imati
lobodu da sami izaberete temu.
Nekada e zadatak biti odreen svrhom (ciljem)
(argumentativni esej, rasprava, analiza ...), a
nekada ete biti slobodni da sami odredite
svrhu-cilj.

 OVA SLOBODA MOE BITI JEDNAKO

OPTEREUJUA I TEKA, KOLIKO I
OLAKAVAJUA OKOLNOST!*
Ukoliko imate problem da izaberete o emu ete
pisati, PONITE SA NEKOLIKO IDEJA i
izaberite najbolju nakon nekoliko koraka.
Moete se konsultovati i sa instruktorom.
*Napomena: Eko, 2001.

3.1.Kako izabrati temu?

Razmiljajte o tome ta je povezano sa
predmetom koji vas posebno interesuje i koji
vam je zanimljiv.
Ukoliko vas ne interesuje nita posebno,
pogledajte udbenik, literaturu, kritiku
literaturu, prporuene izvore, periodiku itd.
Nakon toga, preformuliite -izotrite
specifikujte OBLAST... U TEMU!

Oblast ( predmet ) je iri koncept. Na primer:

UPRAVLJANJE SUKOBIMA
HLADNI RAT
GLOBALNO ZAGREVANJE....
Ovo nisu teme rada; ovo bi eventualno mogle
biti teme monografija ili knjiga.
KONKRETIZUJTE OBLAST
usmeravajui panju na neke manje
delove ili odabirom specifinog
problema, perioda...

 Verovatno bi, u tom smislu i u ovoj fazi, bilo

potrebno da organizujete malo, miniistraivanje optijeg karaktera ukoliko ne
znate puno o oblasti ( i predmetu).
Istovremeno, postavljanje pitanja o
oblasti i predmetu pomae da
OGRANIITE, OMEITE predmet i
konkretnije odredite vae interese:

Ta pitanja su:
KO?
TA?
GDE?
KADA?
ZATO?
KAKO?

 Nakon toga, izaberite temu koja se slae ( uklapa

se ) sa pretpostavljanom svrhom i ciljem rada.
Ovo specifikovanje vam pomae da odredite
koliki vam je broj stranica na raspolaganju.

3.2. Pisanje (naslova) teme kao pitanje

Kada doete do specifikacije teme rada,
napiite temu kao pitanje ( formuliite je u formi
pitanja; upitnom obliku) na koje ete u radu
odgovoriti!
TEMA PITANJE ODGOVOR
Ovo je znaajno: fokusiranje koje odgovara na
cilj i svrhu rada.
U stvari, SVRHA I CILJ E ODREDITI TIP
PITANJA KOJE POSTAVLJATE!

 Na primer: rasprava ( kao struni rad )

verovatno e imati oblik DA/NE PITANJA, kao
to je:
Da li su SAD trebale da upotrebe atomsku
bombu u jeku WWII?, ili
Da li se ivotinjski organi smeju koristiti u
humanoj transplataciji?

 U radu sa ovakvim naslovom i temom trebalo bi

analizovati RAZLIITE ODGOVORE NA
POSTAVLJENO PITANJE, i opravdati VAE
gledite i stav o pitanju publici i onome ko ita
rad!
Rad sa informativnom svrhom i ciljem obino
ima TA/KAKO/ZATO pitanje, kao:
Koji su negativni aspekti energije vetrova?, ili
ta je uzrok anoreksije kod adolescenata?
(itaocu ponuditi novi POGLED...)

3.3 Karakteristike dobre teme rada

3.3.1 Vae pitanje nema jednostavan odgovor
Dobro pitanje ima nekoliko alternativnih
odgovora ( neobinih, lakih, tekih, loih,
nezadovoljavajuih...)
Drugim reima, nema jednog DOBROG
odgovora na pitanje.
Trebalo bi da u radu predstavite i branite VA
odgovor (odgovore), a to zahteva...
ISTRAIVANJE I KRITIKO RAZMILJANJE!

3.3.2 Va odgovor trebalo bi da je VREDAN

PITANJA koje postavljate

itaoci e POTOVATI TRUD KOJI ULAETE

U ODGOVOR!
On (odgovor) e IMATI ZNAAJ!

3.3.3 Rad e postii svrhu i cilj

ako razmislite o ...
Da li e va rad (informativni, na primer) zaista
ponuditi itaocima novu perspektivu, novi
UGAO GLEDANJA ( TAKU GLEDITA )?
Da li e itaoci prihvatiti vau ANALIZU ( u
vaem analitikom radu, na primer)?
Da li ete u radu uspeti da promenite gledita i
stavove italaca?

 Izbegavajte teme ija je ARGUMENTACIJA

zasnovana na (najee nepromenljivim) i linim
(personalnim) VEROVANJIMA, pre nego na RAZLOZIMA I DOKAZIMA.

Na primer, takva je tema:

Da li abortus treba legalizovati?

3.3.4 Vaa tema vas interesuje

PROVEETE VELIKI DEO VREMENA

SA TEMOM, ZATO ODABERITE NETO
TO VAMA ODGOVARA, TO VAMA NIJE
DOSADNO I SA IM SE NEETE MUITI
VIE NEGO JE DOVOLJNO!

3.3.5 Tema je takva da sasvim odgovara duini

rada
OBEZBEDITE (BUDITE SIGURNI,
OSIGURAJTE) DA NEMATE PREMALO
ILI PREVIE ZA REI ZA
ODGOVARAJUI BROJ STRANICA KOJI
VAM JE NA RASPOLAGANJU!
Antonio Grami: kratke napomene o svemiru!

3.3.6 Postoji dovoljno ( ali ne previe )

informacija dostupnih u pouzdanim izvorima:
UKOLIKO PRONAETE PREVIE
INFORMACIJA, TREBALO BI DA
SUZITE TEMU;
UKOLIKO IH JE PREMALO TREBALO
BI DA JE PROIRITE!

3.3.7 Obezbedite dovoljno vremena

KOLIKO VREMENA IMATE NA

RASPOLAGANJU?
MODA ETE MORATI DA OGRANIITE
KOMPLEKSNOST TEME, UKOLIKO
EKATE I ODLAETE POETAK ...

4. RAZMILJANJE

( brainstorming )

Kada doete do teme (formulisanu i definisanu),

ponite brainstorming.
Zapiite:
-sve mogue odgovore na vaa pitanja;
-zapiite i evidentirajte sve informacije,
ekspertize i pitanja koje skupite o temi.

 Ova vrsta intenzivnog razmiljanja pomae da

sainite uvid u ONO TO ZNATE, TO MISLITE
DA ZNATE I TA JE JO POTREBNO DA
SAZNATE o temi!
ZAPISIVANJE OMOGUUJE: da ne zaboravite
vae (velike!) ideje za kasnije!

5. ISTRAIVANJE*
Trebali biste imati u vidu: ISTRAIVANJE
ZAHTEVA VREME!
Ne oekujte da, kada istraujete, to uinite
jedanput i pronaete sve to vam je potrebno
ISTRAIVANJE JE ODVIJAJUI DEO
PROCESA PISANJA
*Pokriveno delovima Research and APA Style Guide
(2010).

 Poinjete, sada, sa optim istraivanjem, da

biste SAZNALI TO VIE O TEMI, ali ete
nastaviti istraivati kroz proces pisanja paralelno
sa otkrivanjem TEZE, sainjavajui osnovne
beleke ( kasnije i detaljne ), pisanje rada i
revizije ( redigovanje i auto-recenziranje) rada.

 Istovremeno, nemojte se plaiti da (eventualno)

u veoj ili manjoj meri, promenite temu
UKOLIKO VAS ISTRAIVANJE VODI U
DRUGOM PRAVCU!
Da bi istraivanje bilo efikasnije i krae trajalo,
moete uiniti sledee tri stvari:
A) Planirajte istraivanje pre nego to ponete (
Vodi, str.3-4)

 B) Postavite i potujte agendu (hodogram):

zadajte sebi malo vie vremena za preliminarno
istraivanje. Ponite rad na tekstu, vratite se
istraivanju kasnije kada e vam biti mnogo
jasnije ta TANO treba da traite.
C) Odmah (za)beleite izvore informacija i
podataka: beleite na papiru (adresaru), na webstranici, skupljajui u fajlove ... Beleite sve, ak i
kada niste sigurni da li e vam koristiti...
MODA VAM ZATREBA KASNIJE!

6.TEZA
TEZA ( tvrdnja ) je NAJVANIJA REENICA
U VAEM RADU!
Ona je, u stvari, odgovor na pitanje: O emu se u
radu govori, TA SE TVRDI?

SVE to napiete, trebalo bi da podri vau

TVRDNJU (TEZU)!
DOBRE TEZE OBINO UKLJUUJU:

 1.) Glavna ideja: JEDNA IDEJA. Ceo rad se

zasniva na njoj.
2.)Vae miljenje (stav) ili gledite. Teza nije
INJENICA ( fakt ) NITI JE PITANJE, ve je
VA POGLED NA TEMU (STAV O TEMI) I TA
VI ELITE DA KAETE O NJOJ! Dakle, na
osnovu ovoga ..., ja smatram .....
3.)Svrha (cilj) rada. Iz teze bi trebalo biti jasno
koja je svrha (cilj).

 4.)Odgovor na istraivako pitanje. Upitajte se i

odgovorite na to pitanje TEZOM. Da li je to
STVARNO odgovor? Ukoliko nije
PROMENITE PITANJE ILI PROMENITE
ODGOVOR!
5.)Element IZNENAENJA. Ovo bi moglo
znaiti: TEZA je interesantna, izazovna za
odgovor, pokree na razmiljanje, neoekivana
je.

 6.)Jasnost (Razjanjenost!). Teza bi trebalo da

je jasna, razumljiva posle jednog itanja i da
nema greaka (logikih, gramatikih i
ortografskih).
KADA SE FORMULIE TEZA?
To zavisi od toga kada ete znati odgovor na vae
ISTRAIVAKO PITANJE.

 Moda ete imati IDEJU i pre nego to ponete

da istraujete, moda je otkrijete u toku
istraivanja ili je moda neete otkriti do pred
sam kraj ( ak i pisanja )!
Korisno je da tezu formuliete na poetku, to e
vam POMOI U FOKUSIRANJU, ali je U REDU
da je preformuliete (promenite) u toku procesa
pisanja, DOK RAZMILJATE I UITE O TEMI!

7.PLANIRANJE OSNOVNI OKVIR

Nakon to formuliete TEZU (odgovor na
vae ISTRAIVAKO PITANJE), moete poeti
PLANIRANJE (okvirno, osnovno).
Moda moete uiniti ovo pre nego to
preduzmete bilo kakvo istraivanje ( literature,
izvora, empirijsko...), a opet moda bi morali
prvo da pronaete i iitate sve o temi!
Trebalo bi, svakako, da sainite OSNOVNI
OKVIR pre nego to pretragu i istraivanje
zavrite .... a cilj je

 ... Da se obezbedite da ete se u radu fokusirati

na VAE (VLASTITE) misli a ne samo na
IZVORE!
Da biste ovo uinili, potreban vam je PLAN,
sasvim odreen REDOSLED KORAKA tj.
procedura.
Kako to moe izgledati?

Izbor i redosled taaka ( hodogram, agenda )

PRVO: Napiite vae pitanje i odgovor
(preliminarna TEZA). Nemojte brinuti
previe o tome da li je to to ste napisali jaka,
konana i briljantna teza, ili bar nemojte o
tome JO da brinete!
To bi trebalo da bude jednostavan
odgovor na vae pitanje i to je dovoljno za
poetak OKVIRNOG (OSNOVNOG)
PLANIRANJA.

 DRUGO: Nakon toga ( ispod ) napiite za

ovako formulisanu PRELIMINARNU
TEZU odgovarajue
DOKAZE/ARGUMENTE/REZULTATE/RE
ENJA (u zavisnosti od vrste rada) koji su vam
potrebni da biste odgovorili na pitanje i
podraali TEZU.
Nemojte se fokusirati previe na izvore,
koristite se VLASTITIM MISLIMA!

 TREE: Pregledajte ta ste napisali i

ORGANIZUJTE IDEJE!
Neke se misli mogu kombinovati u jednu VEU
I IRU ideju, a neke se mogu
PREFORMULISATI ILI PARAFRAZIRATI.
Neto se moe i BRISATI ......., dakle:
1.vie ideja udruiti u jednu veu,
2.preformulisati,
3.izbrisati

 ETVRTO:
Ono to preostane, to e biti GLAVNE TAKE
VAEG RADA!
OVE IDEJE BI TREBALO DA BUDU
DELOVI, I TO PASUSI ( PARAGRAFI )
VAEG RADA!

 PETO:
Odluite kako ete poreati ove TAKE.
Kakav ete redosled koristiti ( hronoloki,
uzrono-posledini, problemski (problemreenje), od manjeg ka vie vanom, slabije
argumentacije ka jaoj argumentaciji ...), zavisi
od toga - KOJI REDOSLED MOE
OJAATI RAD I UINITI GA
ZANIMLJIVIJIM!

 ESTO:
Va rad bi trebalo da pokrije sva alternativna i
opozitna (suprostavljena) gledita.
Ovo je potrebno da biste pokazali da ste uzeli u
obzir i razmatranje sve ideje i tako kompletirali
istraivanje ( pretragu u literaturi )!
U ovom koraku ARGUMENTI I
PROTIVARGUMENTI DRUGAIJIH
GLEDITA (STANOVITA) NA TEMU O
KOJOJ PIETE!

PRVI PRIMER
OKVIRNI ( OPTI ) PLAN za akademski
rad: rasprava ( radi se pre istraivanja )
ISTRAIVAKO PITANJE: Da li su pilule za
kontrolu zaea sigurne i bezbedne?
TEZA: Pilule za kontrolu zaea su sigurne i
bezbedne.
PODNASLOVI: ( sekcije, take PASUSA )
1.Pilule ne sadre tetne sastojke
2.Doprinose zdravlju
3.Mit o pilulama je pogrean ( zabluda ).

DRUGI PRIMER
OKVIRNI ( OPTI ) PLAN: za akademski
rad: analiza, analitiki rad.
ISTRAIVAKO PITANJE: Zato se
gojaznost dece poveava u zemljama EU?
TEZA: Gojaznost dece ( pretilnost ) se poveava
zbog nezdravog okruenja u kojem najmlai
ive.

PASUSI: podnaslovi
1.Deca jedu vie nego pre.
2.Deca esto jedu nezdravu hranu.
3.Nisu fiziki aktivna kao pre ( ranije ).
4.Roditelji su model loih navika.
5.Mnogi tvrde da su prehrambene kompanije i
korporacije i advertajzing ( reklamiranje )
najodgovorniji za ovakvo stanje.

Deoba pasusa ( podnaslova, sekcija ) na

manje delove
A)Ovo su samo opti okviri. Mogue je da dodamo
jo neki ( prethodna istraivanja npr. ).
Za svaku sekciju ( pasus ) razmislite o tome koliko
PODRKE imate. Ukoliko imate vie detalja koji
PODRAVAJU pasus ( to mogu biti injenice,
primeri, stavovi i miljenja strunjaka ), onda vam je
potrebno vie posebnih pasusa za svaki
PODNASLOV.
Neki podnaslovi, naroito JAKI, zahtevaju vie od
jednog pasusa, dok neki mogu zahtevati samo jedan.

 B)Podelite podnaslove ( sekcije ) u manje

take.
Napiite osnovnu ideju svakog ( mogueg )
pasusa KAO REENICU, tako da moete videti
kako/da li jo uvek ( i dalje ) odgovara na
istraivako pitanje.

Za prvi primer
ISTRAIVAKO PITANJE: Da li su pilule za
kontrolu zaea bezbedne?
TEZA: Iako postoje manji rizici, pilule za
kontrolu zaea su sigurne i bezbedne.
SEKCIJE ( ODELJCI I PODODELJCE):
1.Pilule ne sadre nita to bi moglo biti tetno
po zdravlje.
2.Doprinose zdravlju

 3.Mitovi o kontroli zaea su pogreni.

3.1. One ne uzrokuju kancer, ve ih preveniraju.
3.2. Ne uzrokuju rak dojke.
3.3. Ako se koriste pravilno, bezbedne su i za vreme
dojenja.

4.Postoje neke manje ( negativne ) posledice, ali

ne po zdravlje.

Za drugi primer
ISTRAIVAKO PITANJE: Zato pretilnost
dece raste u zemljama EU?
TEZA: Pretilnost raste zbog nezdravog
okruenja u kome deca u EU ive.
SEKCIJE ( ODELJCI I PODODELJCI ):
1.Deca jedu vie nego to su u prolosti jela (
veliina i koliina porcije je porasla ).

 2.Deca esto ne jedu zdravu hranu.

2.1. Zdravu hranu je teko uvek obezbediti ( skupo i
retko )
2.2. kola obezbeuje nezdravu ishranu, pa tako
uestvuje u formiranju loih navika.

3.Deca nisu fiziki aktivna, kao to je to bio

sluaj u prolosti.
3.1. Fizika aktivnost u kolama se smanjuje
3.2. ive u okruenju nebezbednom za vankune
aktivnosti
3.3. Zamani deo vremena ispred TV

 4.Roditelji su, esto, model tetnih navika.

4.1. Roditelji nemaju vremena, para ili informacija
za pripremu zdravih obroka.

5.Prehrambene kompanije i medijski trustovi

snose veliki deo odgovornosti, ali bi roditelji
trebalo da budu sposobni da im se odupru.

8.PLANIRANJE ( BELEKE)
Vaan deo istraivanja i planiranja procesa
pisanja, uopte, je PRAVLJENJE BELEAKA
O INFORMACIJAMA I IDEJAMA KOJE
STE PRIKUPILI.
Kao i kod iitavanja i prikupljanja izvora,
beleenje i pisanje vanih injenica i ideja moe
pomoi:
-DA IH ZAPAMTITE
-DA IH BOLJE RAZUMETE

 Moe vam se initi da ovo samo oduzima vreme,

ali pisanje rada moe tei bre ukoliko imate sve
vae ideje PRIKUPLJENE I PRIBELEENE
( U PISANOJ FORMI ).
Ponite da pravite beleke od/na IZVORIMA (
literaturi ) tokom i posle perioda istraivanja.
Lake je to uraditi nakon to postavite
OSNOVNI ( OKVIRNI ) PLAN.
Nakon toga moete organizovati beleke oko
glavnih taaka ( ideja ) vaeg rada.

 Dobiete verovatno vie beleaka nego to vam je

potrebno za va rad zbog toga to e se vae
originalne ( poetne ) ideje i struktura teksta
MENJATI!

Gde beleiti?
1. NA FOTOKOPIJAMA ILI NA
TAMPANIM DOKUMENTIMA
PREUZETIH SA INTERNETA:
Istaknite ili podvucite vane informacije
Pravite beleke na marginama. Pribeleite vae
komentare/pitanja o informacijama.
Bleite i koje glavne take rada ove informacije
podravaju ( ovo e vam pomoi da organizujete
i finalizujete pisanje finalne verzije rada ).

 2.U RAUNARSKIM FAJLOVIMA I

DATOTEKAMA :
Kreirajte posebna dokumenta u Word-u za svaki
odeljak i pododeljak u radu
Pribeleite vane informacije sa papirnih (
pisanih i tampanih ) izvora. Ne zaboravite
imena autora!
Ne zaboravite da izvore sa web-a stavite pod
navodnike i pravilno citirate ( ime autora, WEB
ADRESA i VREME PREUZIMANJA ). Budite
oprezni ovo esto dovodi do nenamernog
plagijarizma!

 3.U SVESCI:
Napiite ime autora na vrhu stranice.
Beleite vane informacije i vae ideje o tim
informacijama!
Na marginama, beleite koje glavne ( fokalne )
take vaeg rada ove informacije
PODRAVAJU!

 4.NA KARTICAMA ( FIAMA ):

Jedna informacija jedna kartica!
Postavite glavne take iz vaeg rada na vrh
kartice da biste kasnije znali kako da ih
povezujete, udruujete i organizujete.
Ne zaboravite na karticama IME AUTORA I
IZVOR INFORMACIJE.

O emu prikupljati beleke?

1.Bekgraund ( logistike, pozadinske )
informacije o temi ( naslovu i tezi ) neophodne
za va rad.
2.O argumentima i objanjenjima koja
podravaju ili ne podravaju ( oponiraju ) vae
ideje ( vau tezu ).
3.O injenicama, primerima,
ekspertizama i stavovima strunjakaautoriteta iz oblasti iz koje istraujete i drugim
dopunskim objanjenjima.

Kako beleiti?
SUMIRANJE: Zapiite glavne take iz
prikupljenih izvora SVOJIM REIMA. Ne
detaljiite, povezujte sa glavnom temom i vaom
tezom!
PARAFRAZIRANJE: ponovo zapite
informacije, preformuliite svojim reima;
koristite dosledno pravila citiranja. Dobro je za
detalje koji podravaju i oponiraju vau tezu!

 CITIRANJE: doslovce kopirajte rei iz izvora.

Dobro za JAKE, UZBIDLJIVE pasuse i
stranice rada!
KOMENTARISANJE: beleite sva pitanja i
ideje za koje smatrate da problematizuju vau
tezu, i to tada kada i dok itate izvorni tekst (
referencu ) na koji pravite komentar.

9.PLANIRANJE: DETALJNI OBLIK

Nakon to proete izvore i sainite beleke,
sledei korak je kreiranje DETALJNOG
OBLIKA PLANA ( DETALJAN OKVIR ).
Kako? Dodajui detalje na osnovni oblik plana
kao i dodajui sve nove take tj. ideje koje ste u
meuvremenu pronali.
Detaljnim planom specifikujete, posebno,
svaki PASUS glavnog dela rada, od glavnih
taaka preko podravajuih taaka do detalja
podravajuih taaka.

 Mnogi ( naroito studenti ) vie vole da preskoe

ovaj deo i odmah ponu da piu POGRENO!
Ovo ( sastavljanje dobrog DETALJNOG PLANA
) zahteva dosta vremena, razmiljanja i
promiljanja.
Ukoliko ste iskusan i dobar akademski pisac, ovo
moete i preskoiti!
Pisci i autori sa mnogo iskustva znaju ta im vie
a ta manje odgovara, znaju ta im lei!

Zato i kakva je korist .....

Kako bilo, ukoliko jo uite kako da napiete
akademski rad, trebalo bi da napravite detaljan
okvir ( oblik ) plana iz nekoliko razloga:
NAUIETE ( UVEBATI ) DA LI I KADA
IMATE DOVOLJNO PODRKE ZA TEZU
( TVRDNJU ) KOJU BRANITE!
DOBIETE MAPU KRETANJA U PISANJU
RADA
ELIMINISAETE GLAVNE ORGANIZACIJSKE
PROBLEME, UKOLIKO ORGANIZUJETE
IDEJE PRE PISANJA!

 DOBIJATE ANSU I PRILIKU DA PONOVO I

VIE RAZMISLITE O TEMI ( EVENTUALNO
JE REDEFINIETE ) I BOLJE JE UOBLIITE!
NEKI INSTRUKTORI ( MENTORI )
ZAHTEVAE DRAFT VERZIJU PRE NEGO
TO PONETE DA RADITE ILI FINALNI
OKVIR RADA, TAKO DA JE NEOPHODNO DA
ZNATE KAKO DA GA NAPIETE.

Koraci (hodogram)

Tek kada usavrite vetine akademskog pisanja,

odluujete o tome da li da piete ili ne piete
detaljni okvir ( plan ) rada.
Evo KORAKA koje biste trebali da sledite
u detaljnom planu rada:
1. Prvo, (na)pravite neophodne promene
u osnovnom okviru i planu i glavnim
takama, sve dok ne budete zadovoljni
idejama i ureenou sekcija
( podnaslova, poglavlja, odeljakapododeljaka ).

 2.Nakon toga, proite kroz vae beleke i

pronaite TAKE koje podravaju
svaku SEKCIJU vaeg rada.
3.Organizujte ove take ( podravajue
take ) za svaku sekciju.
4.Proite kroz vae beleke i dodajte
podravajue DETALJE ( injenice,
primere, stavove i miljenja eksperata,
opise, citate itd. ) za svaku taku. Budite
precizni, tako da onaj ko ita (plan) moe
razumeti KAKO detalji podravaju vae
take.

*
*Kada se pozivate na izvore (iz
istraivanja i radova koje koristite),
navodite ih po sistemu (autor-godina).
Primer: (Velikovi, 2010) ili (Jackson, 1981).
Ukoliko citirate, citat pod navodnike, a
navodite ih po sistemu (autor-godinastranica). Primer: ....... (Nedovi, 2010:95)
ili (Shulman, 1995:34).

 5.Sada, na osnovu prikupljenih

podravajuih taaka i detalja u i za
svaku sekciju moete odrediti KOLIKO
VAM JE PASUSA POTREBNO!
6.Podelite (podvojte, odvojite) va okvir
na pasuse SVAKI SA GLAVNIM
TAKAMA ZAPISANE KAO REENICA (
U FORMI REENICE, REENIKOJ
FORMI) I LISTOM PODRAVAJUIH
TAAKA I DETALJA.

10. PISANJE PRVE (GRUBE) VERZIJE

Postoji vie naina da se napie prva verzija
rada.
Kljuno je da budete pripremljeni pre nego to
ponete da piete,
da ste odredili svrhu i cilj,
formulisali tezu,
prikupili dovoljno relevantnih izvora (radova,
nalaza istraivanja itd.) i
imate plan (neku, bilo koju vrstu okvira).

 I onda... PIITE!
Moete poeti od poetka i pisati sve do kraja.
Ili, moete pisati po sekcijama (podnaslovima,
odeljcima-pododeljcima) i pasusima odvojeno,
redom kakvim elite ( kako to vama odgovara ).
Mnogi autori prvo piu po odeljcima pasuse, i
uvaju se za UVOD i ZAKLJUAK na kraju.

Saveti za prvu (draft) verziju

Proitajte o UVODU, GLAVNOM DELU i
ZAKLJUKU iz ovog Vodia (prirunika) ili bilo
kojeg drugog uputstva pre nego to ponete da
piete.
Saznajte kako da koristite izvore ( dokumenta i
materijalne izvore ( vidi u Research and APA
Style Guide (2010), pp.13-26 ).
Piite! Ne brinite jo o perfekciji! Ne brinite (u
ovoj fazi) o gramatici i ortografiji.

 Nastavite! Samo dalje! Ukoliko vam nedostaju

informacije, obeleite mesto na kome nedostaju i
istraujte kasnije vie da biste popunili
prazninu.
Budite oprezni i uvek svesni opasnosti
plagijarizma! Pribeleite i zapiite izvor kada god
koristite neto iz izvora (informacija).

11.UVOD
Uvod akademskog rada obino je duine 1-2
pasusa; dui je za due radove, sa vie teorijskog
zasnivanja ( bekgraund informacija, bazinih i
temeljnih informacija ).
Govorei uopteno, VA UVODNI DEO
TREBALO BI DA UINI SLEDEE STVARI:
Privue i pridobije trenutnu panju
publike!
Evo nekih ( ne svih moguih ) naina da ponete
odgovarajui i interesantan uvod:

 KRATKA ANEGDOTA KOJA BI ITAOCA

POVELA KA TEMI
IZNENAUJUA
TVRDNJA/INJENICA/MISAO POVEZANA SA
TEMOM (eng., punchline)
CITATI POZNATIH AUTORA I STRUNJAKA
KOJI UVODE U TEMU
KRATAK I INTERESANTAN (ZANIMLJIV)
ISTORIJSKI PREGLED

 TVRDNJA (ISKAZ) KOJI ISTIE I NAGLAAVA

VANOST TEME
Dalje, nemojte biti DOSADNI! Iskoristite prvu
reenicu ( naziva se i udica-reenica ) da
upecate interesovanje i panju itaoca.
Nemojte biti previe OPTI! Odmah zaronite u
specifinosti teme.
Ne troite zalud prostor i itaevo vreme
uoptenim iskazima, uvodom u itavu oblast
istraivanja.

 Ne zaboravite da je vaa poblika upoznata s

oblau (poznaje oblast, ako ne poznaje detalje
barem im je blisko)!
I nikad ne poinjite sa i od ...postanka
oveanstva i ljudske vrste ili od Kulina bana!
Ne poinjite sa (OSNOVNOM) IDEJOM TEZE!
Iskoristite uvod da ponete gradnju vae
TEZE, tako da u uvodu bude izvesne tenzije i
napetosti iekivanja koja se zavrava u TEZI!

 Obezbedite sve neophodne (teorijske)

informacije ili definicije osnovnih
pojmova i termina!
Ponudite samo injenice i definicije koje su
itaocima neophodne da razumeju vau TEMU i
vau TEZU. Imajte na umu ono to publika ve
zna!
Izbegavajte definicije iz renika i enciklopedija,
ukoliko je to mogue i izvodljivo, i objasnite
svojim reima ta vani koncepti iz vaeg rada
znae.

 Koristite izvore i izvorne informacije za osnovu,

ali ne i za to da odgovorite na istraivako
pitanje ili kada koncipirate sopstveno miljenje.
Obezbedite da itaoci sada znaju dovoljno da
prate vae izlaganje, ali ne toliko mnogo da
bi mogli da izgube fokus (panju i
usredsreenost).

 Kratko navedite glavne take i delove

vaeg rada.
U akademskom pisanju, pisac se trudi da itaoci
(sa)znaju ta da oekuju. Ponudite kratak
pregled glavnih taaka vaeg rada!
Nemojte sada, u ovom delu rada, pokuavati da
dokazujete glavne take rada. Nemojte ii u
dubinu sada, to ete kasnije!
Neizvodljivo je da sumirate velike ideje u samo
jednoj rei ili reenici!

 Navedite TEZU u poslednjoj reenici ovog

dela rada (uvoda).
U ovom smo Vodiu ve obradili pitanje pisanja
TEZE, ali zbog toga to je to najvanija reenica
vaeg rada, ponovo kratko o njoj:
U TEZI
Odgovarate na istraivako pitanje jasnom i
nedvosmislenom tvrdnjom.
Pobrinite se da je cilj i vaa taka gledita jasno
formulisana.

 Nemojte pisati dugake i konfuzne izjave TEZE,

pogotovu se nemojte truditi da u ovoj fazi
navedete sve vae glavne take.
Nikako ne najavljujte vae namere! Izbegavajte:
U ovom radu emo dokazati ...., ili Objasniu
vam .... Nemojte pisati nairoko i nadugako o
tome ta ete uiniti, uinite to!!

12.GLAVNI DEO TEKSTA (RAZRADA)

Glavni ( centralni, sredinji ) deo teksta mogue
je napisati na mnogo naina, a koji je nain
odgovarajui zavisi od svrhe ili cilja.
Ovaj deo se pie razdeljen u PASUSE.
Svaki pasus trebalo bi da ima JEDNU TAKU,
centralnu ideju i okosnicu pasusa, koja
podrava vau TEZU.
Veina pasusa ovog dela rada ( centralnog dela
teksta trebalo bi da ima:

1. Tema PASUSA ( reenica u kojoj se formulie

tema pasusa)
Obino, ali ne uvek, prva reenica pasusa.
Ukoliko nije prva reenica, trebalo bi da je jasno
iz teksta, koja je reenica formulacija teme
PASUSA.
Ona uvodi itaoca u PASUS SA GLAVNOM
IDEJOM, i morala bi da se izrazi veoma jasno!
Trebalo bi da je logiki povezana sa
PRETHODNIM i SLEDEIM pasusom.
Formulacija TEME PASUSA nije injenica, ona
ima taku gledita!

 Drugim reima reeno, ONA NIJE U VEZI SA

KORIENIM IZVORIMA ( na koje se pozivate i
koje eventualno citirate )
Ona je VAA IDEJA!
Svaka reenica u pasusu ( ili bar vina njih )
trebalo bi da podri ovu REENICU TEME

2. Objanjenje formulisane teme pasusa

Reenice, koji slede nakon ove formulacije (prve

reenice) obino dalje i dublje OBJANJAVAJU
GLAVNU IDEJU PASUSA.

3. Podrka
Formulisana tema pasusa ( njen reeniki oblik )
PODRANA je takama, objanjenjima i
detaljima, esto prikazanim kao sendvi (
taka-objanjenje-detalji, pa ponovo takaobjanjenje-detalji, pa ... ).*
U ovom (glavnom) delu rada moe postojati vie
sendvia, u zavisnosti od toga kako su i koliko
duboki detalji (do kog nivoa detaljni)
*Detaljnije u: Research and APA Style Guide
about sendwiching.

 Podravajue take su ideje koje podravaju

(podupiru, opravdavaju i objanjavaju) glavne
take PASUSA. Ovo moete napisati svojim
reima i nakon toga POTKREPITI
DETALJIMA.
Specifini detalji su veoma vani jer tako
pokazujete itaocima da su vam ideje valjane i
odgovarajue (validne).

 Kada koristite injenice, primere, istraivake

studije i nalaze studija, stavove strunjaka itd.,
budite SPECIFINI I KONKRETNI.
Pravilno navodite imena autora i citate!
Koristite imena, mesta, podatke i druge
konkretne i specifine informacije o primerima!
Za naune studije, objasnite kratko kako je
istraivanje sprovedeno (metodologija).
Potrudite se da koristite ivopisne deskripcije
kako biste publici pojasnili detalje.

 Obezbedite (osigurajte) da su detalji

relevantni za gledite i tezu koju zastupate.
Uobiajna greka: ukljuivanje nejasnih i
kontradiktornih informacija i izvora informacija
koje ne podravaju vae glavno gledite i
osnovne stavove.
Zapamtite: JEDAN PRIMER NITA NE
DOKAZUJE!
Koristite: VIE OD JEDNOG PRIMERA ILI
IZVORA ZA PODRKU!

 Konsultujte mentora: da li da i vae lino

iskustvo navedete kao detalj.
Razjasnite i dopunite objanjenja. Jasna i
kompletna objanjenja su vana, jer itaoci i
publika oekuju da SE SVE OBJASNI!
Oni, naime, ne oekuju da o tekstu puno
razmiljaju ( ili bar ne veina njih ).
Zato, objasnite zato i kako detalji podupiru
temu i tezu koju branite i tu odbranu
argumentujete!

 Vae objanjenje ne bi trebalo samo da ponovi

materijale iz izvora koji ste koristili, ve bi
trebalo da predstavlja vau INTERPRETACIJU I
ANALIZU.
Vae objanjenje ne bi trebalo da bude samo
ponavljanje teme i teze, ve pre svega
obrazloenje: KAKO TO I ZATO IZVORI
PODUPIRU VAE IDEJE!
NEMOJTE SE PREKO MERE (PRETERANO)
OSLANJATI NA IZVORE!

 Ovo je VA PASUS i zato on treba da predstavi

VAE IDEJE o temi!
Potrudite se da obezbedite svu moguu (vama
dostupnu) podrku ...
DA SVA VAA PODRKA IMA LOGIKI RED I
DOBRU I UTEMELJENU VEZU!

4. Zakljune reenice (reenica)

Poslednja reenica (reenice) trebalo bi da budu
PREGLED itavog pasusa, ponovno
naglaavanje glavnih taaka i teze, ali i
PRIPREMA ZA SLEDEI DEO!
Nemojte zavriti (zakljuiti) pasus citatom iz
izvora, ZAVRITE GA SVOJOM IDEJOM!
Konano, vano uputstvo za pisanje glavnog
dela:

5.Ne preterujte sa pasusima!

Veoma je teko i naporno itaocima da ostanu
fokusirani (da su pri panji i dobroj italakoj
volji) U MNOGO RAZDELJENOM
(PODELJENOM) TEKSTU!
STRANICE JE NAJDUE TO BI PASUS
TREBALO DA POKRIVA!
Ukoliko je pasus dui, pronaite logiki put i
nain da ga podelite na dva dela.

Slika uz Vebu br.20

A

X
X1

Y
Y1

X2

Y2

J
J1
J2

K
K1
K2

ili

X
X1

Y
Y1

X2

Y2

L
L1
L2

13. ZAKLJUAK
Zakljuak moe biti najkrai deo teksta (rada),
ali isto tako i najvaniji!
Razlog: TO JE ONO TO E PUBLIKA NAJPRE
ZAPAMTITI JER ITA POSLEDNJE!
U zakljuku bi trebalo da vodite rauna o
sledeim zahtevima:

1.Poveite poslednju reenicu prethodnog pasusa

Koristite uobiajni stil
Za rezimiranje probajte da izbegnete dosadne
reenice i preformalni oblik iskaza
Pokuajte da budete sofisticiraniji
Ponovite i poveite ideje na drugaiji nain,
budite kreativni!

2. Sumirajte nalaze vaeg rada

Podsetite itaoce na glavne ideje i zavrite
argumentaciju.
Ponovite tezu (teze), probajte da to uinite
drugim reima.
Kratko sumirajte glavne take rada. Opet,
probajte da ih formuliete na drugaiji nain
tako da itaocima ne bude dosadno ( ne
ponavljajte sopstvene reenice i fraze ).

 Koristite se sopstvenim mislima, ali ne i

IZVORIMA u ovom delu rada.
Mesto za IZVORE ( pozivanje, citiranje i podrku
) bilo je u glavnom delu rada, nije im mesto i u
zakljuku!
Ne DOPISUJTE nove informacije (take gledita
i podrke) u ZAKLJUKU!

3. Pokaite znaaj vaih nalaza

Objasnite:

Zato je va rad vaan?

Kakav je njegov znaaj?
ta rad reava?
ta on govori o vaoj temi?
ta govori o buduim istraivanjima teme?
ta bi trebalo itaoci da ponesu iz vaeg rada?

4.Zavrite sa jakom i pamtljivom zakljunom

izjavom
Poznata kao WOW! izjava (reenica),
poslednja reenica rada trebalo bi da itaoce
navede na pomisao Drago mi je to sam
proitao ovaj rad!
Postoji nekoliko naina da to postignete:
Zakljuite obrazloenjem o znaaju rada, kako je
ve prethodno opisano.
Poveite vae zakljuke (zakljuak) sa
reenicom-udicom iz uvoda. Ovo moe biti
veoma efektan nain da zavrite rad.

 Zavrite idejom o kojoj e itaoci razmisliti (nad

kojom e se zamisliti) predvianje ili
preporuke, moda!
Nemojte (ovde, u zakljuku) postavljati pitanja
koja bi itaoca mogla dovesti u nedoumicu
(nesigurnost). Svrha akademskog pisanja nije
zbuniti itaoca, ve ga prosvetliti!
Nemojte se truditi da okirate, da budete
preslatki, neverovatni! ili previe oigledni!

DO KRAJA ...
Ostalo:

VEZA IZMEU IDEJA

ISPRAVKE
PRVA REDAKCIJA
ZAVRNA REDAKCIJA

14.POVEZANOST IDEJA (KOHEZIVNOST)

Zbog toga to bi akademski radovi trebalo da
imaju jasnu organizacionu strukturu,
neophodno je da itaocima pokaete KAKO SU
VAE MISLI (IDEJE) POVEZANE kroz/izmeu
pasusa i kroz/izmeu reenica.
esto se ovo deava prirodno i nesmetano, u
procesu pisanja i dok piete ...
... meutim, ponekada ete morati da
POJASNITE OVU VEZU itaocima.

Za to postoje 3 naina...
1.Zamenice (on, ona, oni, to, ovo, ovi...)
Koristite zamenice da referiete na imenice iz
prethodne reenice:
Nastavnici ne bi trebalo da ocenjuju
radove uenika. Ovo bi eliminisalo stres
uenika. Angela Rizzi objanjava da ocene ne
motiviu uenike. Ona smatra da bi nastavnici
trebalo samo da piu komentare, ali ne i da
ocenjuju.

 2.Ponavljanje rei/ideja:
Koristite iste rei ili sinonime u sledeoj reenici.
Pravila o promeni razreda su suvie
striktna. Prema normativima, uenik mora da
dobije potpise 7 razliitih osoba pre nego to se
iz jednog preseli u drugi razred.

 3.Rei prelaza ( tranzicije ):

Ovim reima se uspostavlja i utvruje veza
izmeu dve reenice. Evo nekih:
za poetak: prvo, pre svega, u poetku,
najpre...
za dodavanje ideja: u nastavku, dalje,
nadalje, isto tako ....
za dodavanje mnogo vanije ideje: iznad
svega, vanije od toga, tavie ...

 za dodavanje poslednje ideje: konano, na

kraju, najvanije ...
za kontrast sa prethodnom idejom: kako
bilo, s druge strane, meutim ...
za pokazivanje rezultata prethodne ideje:
zato, tako, sledstveno tome, kao rezultat toga,
da je tome tako ...
da naglasite ideju: u stvari, naroito,
posebno ...

 da date primer prethodne ideje: na

primer, kao ilustracija, da oslikamo...
da pokaete vezu i odnos izmeu ideja:
prvo, drugo, nakon toga, sledee, konano...

NAPOMENA
Mada su rei kojima se uspostavlja veza korisne,
postoji problem u vezi s korienjem ovih rei:
1. Prekomerno se koriste! Previe tranzicionih
(prelaznih) rei na poetku reenica moe biti
veoma uznemirujue i napadno!
Nemojte ih koristiti preko mere!
Jedna ili dve u pasusu je dovoljno.
2. Studenti ih esto koriste nepravilno.

PRIMER: KORIENJE PRELAZA

REENICA. PRELAZ, REENICA.
REENICA; PRELAZ, REENICA.

Ili

Prelazi obino povezuju dve reenice.

Obino e se pojaviti na poetku reenice
POSLE TAKE ILI POLU-TAKE!

 Zakon ne spreava tinejdere da piju dakle nije

efikasan.
Zakon ne spreava tinejdere da piju, dakle nije
efikasan.
Zakon ne spreava tinejdere da piju; dakle, nije
efikasan.
Zakon ne spreava tinejdere da piju. Dakle, nije
efikasan.

 Prelaz prati taka i kraj reenice.

Mnoge organizacije koriste engleski jezik, na
primer, UN, EU i NATO.
Mnoge organizacije koriste engleski jezik. Na
primer, UN, EU i NATO.
Mnoge organizacije koriste engleski jezik. Na
primer, on je zvanini jezik u UN, EU i u NATO.