Morfologija prirodnih vodotoka

Ciljevi morfolokih analiza - metode za analizu

Rena morfologija
Morfologija - nauka o oblicima
Pod morfolokim karakteristikama korita podrazumevaju se parametri kojima se
definiu oblici i dimenzije korita popren
o

povrine poprenog preseka A

dubine i irine korita B, H i hidraulikog radijusa
nagibi kosine obala 1:m
zakrivljenost trase renog korita
poduni padovi
i nivoa vode J
2/3
propusna mo korita nk=AR
uzajamnih zavisnosti izmeu morfolokih parametara i osnovnih prirodnih
R

Posebno je veliki znaaj prouavanja morfolokih karakteristika kod aluvijalnih

v

hidrolokog reima p
turbulentnih strujanja vode
kretanja renog nanosa
topografskih i geolokih karakteristika sliva itd
r

Morfolokim karakteristikama se zbog toga moe pripisati sluajni karakter

n

Morfoloke analize se koriste u reavanju sledeih problema

za klasifikovanje deonica, da li su povoljne ili nepovoljne sa stanovita

korienja vodotok
a

za iznalaenje unutranjih veza izmeu pojedinih faktora od kojih zavise

k

pri projektovanju regulacionih radova za odreivanje dimenzija re

k

za utvrivanje obima regulacionih radova,

za praenje efekata regulacionih radova,
pri ostalim hidrotehnikim radovima,

Morfoloke analize su polazni elementi u proraunima:

o hidraulikim
o psamolokim
o pri projektovanju i izvoen
N

Primer:
ematizacija korita moe da utie i do 20% na
r

prelivanje nasipa;
prorauni nanosa
deformacija korita
proraun propagac

Morfoloke analize omoguavaju da se kvantitativno definiu i

k

Za primenu metoda matematike statistike pri analizi morfolokih

k

obraditi morfoloke karakteristike: B, A, R, r0, I0, itd.

Obrada poprenih profila

ematizacija korita

z
[m.n.m]

inundacione povrine
kote poetka teenja u inundaciji
aktivna i pasivna inundacija
reka:_______
profil
stacionaa km 5+480

PASIVNA
INUNDACIJA

k=2

k=1

k=3 k=4

k=5

R
zil

odstojanja

Kote

km 6

km 5

zid

B [m]

z
[ m.n.m]

k=2
z

k=1

k=3

max

B(m)

A=f(z);
B=f(z);
A
R=f(Z)
B

nk=f(z)= A( z ) R( z )
A

z m ax

Bz dz

zd

2/3

Deo
korita

K=1

k=2,3

k=2,3

Z
mnm

B
m

A
m2

R
m

AR2/3

reka:_______
profil br _____
stacionaa km _____
z
[ m.n.m]

R=f(z)

B=f(z)

A=f(z)

nk=f(z)

[ m]

[m]

[ m]

nk

[ m 8/3]

Morfoloki uzduni profili

Prikazuju: Promenu morfolokih karakteristika du toka
v

Koriste se:
za prikupljanje podataka za statistiku analizu
za uoavanje nepovoljnih ili povoljnih deonica u
za odreivanje deonica za izvre
za izbor uglednih deonica (analizirana morfoloka karakteristika
je slabo promenljiva-prizmatinost korita)
p

B [m]

R [m] A [m] B [m]

B1

B =...[m]
2

Q2=const.

Bmax

B =...[m]
1

Q1=const.
Bmin

L
broj profila
odstojanja
stacionaa

z1

2
10

3
15

l1 l 2
100
L

n
25

100%
zastupljenost

Za statistiku analizu potrebno je oitavanje morfolokih karakteristika

na istom odstojanju L i sraunavanje osnovnih parametara
m

B
i 1

l i

l
i 1

ili

B
i 1

L=const ili Lconst

2
i

i 1

li

l
i 1

Cv

- sumarne krive zastupljenosti

- teorijske funkcije raspodele verovatnoe

Sloenije statistike analize:

korelacija izmeu pojedinih karakteristika B

autokorelacija (koef. autokorelacije omoguava uoavanje periodinosti

p

Treba zadovoljiti:
homogenost podataka
ispitati i upoznati se sa optim karakterom vodotoka (poloaj ua, prelomi
u

Principi matematike statistike

v

Korienje rezultata morfolokih analiza

Primeri:
Ugledne deonice
A; R; B
[m]
za Q=const=Q

T
T
T

stabilna ugledna
deonica

Analiza efekata regulacionih graevina

H
T

pre regulacije

posle regulacije

L
Uticaj suenja korita na poveanje dubine, povean

Analiza nepovoljno izabrane irine regulisanog korita

I
I

[m]
posle regulacije
pre regulacije

L [km]
I

 Promena povrine korita zbog zasipanja nanosom

Izmeu dva

A
[m]
A(x1,t2)

A(x2,t1)
x2

x1

x [km]

prosean godinji pronos nanosa

zasipanja akumulacija
zasipanja bujinih pregrada
Z

Prosean pronos vuenog nanosa sa uzvodnog sektora

za period izmeu dva topografska snimanja:
x

1 2
m g
A2 x A1 x dx
T x1

GT

 Analiza plovnih dubina i irina

B
Bp
Hp=2m

Hp, Bp- zahtevana plovna dubina, irina korita za utvren tip plovnih objekata pri
m

pri Q pmin
B

H
Bp

B
Bp

x2

x1

xH
Hp

Hp

x [km]
% zastupljenost

Analiza zakrivljenosti znaajna kod plovnih objekata

T1

T3

PK1

PK3

KK1

KK3

PK2

KK2

c=500 r0=1000

T2

m=c/r0

m=c/r0
T1

T3

m1

m3
PK2

PK1

KK2

L [km]
PK3

KK1

KK3

m2
T2
m

Analiza zakrivljenosti trase plovnog puta za minimalni

dozvoljeni poluprenik krivine rp (mp)
c=const.
m=c/r0

mp=c/rp

r0<rp
%

ucestalost

r0>rp
rp

up
nepovoljna
deonica

zastupljenost

Praenje opte deformacije korita

Na osnovu snimanja na evidencionim profilima za fiksne nivoe obraunava se
r

t.

+?
A
A
PR 1

x [km]
NV=const.

-? A
-

A
A

A(T1)
-

A A1 A2

A1- snimanje 1970.

A2- snimanje 1975.

+
-

t 5 god

Analiza korelativnih zavisnosti izmeu pojedinih

morfolokih karakteristika
Bp

10

Korelativna veza
izmeu irine plovnog puta Bp i poluprenika

90

B
K

Q1

Q2

Q3

100

Korelativna analiza maksimalnih dubina i irina korita u krivinama

pri raznim poluprenicima krivina i odreenom Q
=

Hmax

R1

R2
R3

Bp

Hmax

B
Dijagram zastupljenosti irina pri Qsr
n- broj pojava

Analiza prosecanja krivina

A
[m]

novo korito

staro korito

vreme T god.