Odstampano dana: 2007-12-07

7.0 RUKOVANJE, PAKOVANJE I SKLADITENJE

SADRAJ
7.0 RUKOVANJE, PAKOVANJE I SKLADITENJE................................................................................1
Sadraj .......................................................................................................................................................1
7.1
Rukovanje materijalom (sirovine, proizvod).................................................................................2
7.1.1
Podela rukovanja materijalom ...............................................................................................3
7.1.1.1 Runo rukovanje................................................................................................................3
7.1.1.2 Mehanizovano rukovanje...................................................................................................5
7.1.1.3 Automatizovano rukovanje................................................................................................9
7.1.1.4 Kompjuterizovano rukovanje ..........................................................................................11
7.1.2
Principi rukovanja materijalom ...........................................................................................11
7.2
Pakovanje materijala....................................................................................................................13
7.3
Skladitenje (stovarita i skladita)..............................................................................................22
7.3.1
Kretanje robe u skladitu .....................................................................................................26
7.3.1.1 Prijem materijala..............................................................................................................26
7.3.1.2 Transfer............................................................................................................................28
7.3.1.3 Selekcija...........................................................................................................................28
7.3.1.4 Pretovar materijala...........................................................................................................28
7.3.2
Skladine funkcije................................................................................................................29
7.3.3
Vlasnitvo nad skladitem ...................................................................................................30
7.3.3.1 Javna skladita .................................................................................................................30
7.3.3.2 Privatna skladita .............................................................................................................30
7.3.4
Korienje skladinog prostora i manipulacija (kretanje) u skladitu .................................31
7.3.5
Projektovanje skladita ........................................................................................................37
7.3.5.1 Skladini prostor ..............................................................................................................37
7.3.5.2 Skladina oprema.............................................................................................................39
7.3.5.3 Kadrovi u skladitu ..........................................................................................................39
7.3.5.4 Informacioni sistem skladinog poslovanja.....................................................................39
7.3.6
IIM prilaz projektovanju i upravljanju skladinim poslovanjem.........................................39
7.4
Pitanja za proveru znanja.............................................................................................................42
7.5
Literatura......................................................................................................................................43

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

7.1 RUKOVANJE MATERIJALOM (SIROVINE, PROIZVOD)

Obuhvata rukovanje materijalom u i oko skladita i u proizvodnom pogonu, to se esto, u literaturi, moe
sresti pod nazivom unutranji transport. Rukovanje materijalom je aktivnost koja esto biva neprimeena,
zanemarena, od strane rukovodilaca preduzeem ili rukovodilaca logistikom. To se deava uglavnom
zbog toga to je rukovanje materijalom vrsto vezano za proizvodnju. Paralelno, ili naizmenino, se
deavaju proizvodne operacije i operacije rukovanja materijalom i zbog toga se rukovanje materijalom
esto smatra sastavnim delom proizvodnje, to ne bi trebalo biti sluaj.
Formalna definicija rukovanja materijalom, koja se javlja u mnogim stranim literaturnim izvorima, glasi:
Rukovanje materijalom je umee i nauka, prenoenja pakovanja i skladitenja materijala u bilo kom
obliku (eng: ...the art and science of moving, packaging and storing of substances in any form).
Problem sa rukovanjem materijalom je to ono ne izaziva direktne novane tokove, tako da je teko meriti
njegov doprinos uspenosti neke firme, ali je oigledno da rukovanje materijalom zahteva odreena
novana sredstva (radna snaga, sredstva, prostor...). Poto se ova sredstva izdvajaju ili jednom u nekom
duem vremenskom periodu (nabavka transportnih sredstava ili obezbeenje prostora za prolazak tih
sredstava) ili periodino (jednom meseno za plate zaposlenih), ti trokovi se ne vezuju direktno za
aktivnosti zbog kojih su trokovi napravljeni, tako da su oni (trokovi) retko kada predmet neke analize ili
optimizacije. Ovo ima za posledicu da ti trokovi nisu pod kontrolom i uglavnom su mnogo vii nego to
to mora da bude. Poseban problem takvih trokova je to ne postoji gornja granica do koje oni mogu da
rastu teoretski, trokovi rukovanja materijalom mogu da pojedu ceo profit preduzea, pa ak i vie od
toga.
U zavisnosti od industrijske grane, trokovi rukovanja materijalom uglavnom iznose od 30 do 70%
trokova proizvodnje, tako da je oigledno da se mora eliminisati bilo kakva neefikasnost u ovoj oblasti.
Najei indikatori loe organizovanog rukovanja materijalom su:

transportne putanje su zaguene,

esto premetanje materijala samo da bi se oslobodio prostor ili prolaz,
zastoji prilikom utovara i istovara (zastoji usled neorganizovanosti i nepripremljenosti),
previe radnika na poslovima rukovanja materijalom,
nepostojanje gravitacionih tokova materijala (tamo gde je to mogue izvesti),
nedovoljno iskorienje kvalifikovane radne snage,
iscrpljivanje zaliha,
nedostatak standardizacije (sredstava, postupaka...),
visoki gubitci,
esta povreivanja radnika,
esta oteenja transportnih sredstava,
esta oteenja transportovanog materijala ili robe,
neefikasan tok materijala,
neorganizovanost prilikom skladitenja materijala ili robe,
puno praznih hodova radne snage,
visoki indirektni trokovi radne snage,

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

prazan (neiskorien) prostor u skladitu,

duge transportne putanje,
prljavtina u pogonu (a naroito na transportnim putanjama)...

Osnovni ciljevi efikasnog rukovanja materijalom se tiu sledeih oblasti:

7.1.1

kretanje (kretanje materijala i roba u, kroz i iz proizvodnog prostora mora da tee bez zastoja,
ali i bez urbe, poto to signalizira kanjenje, odnosno, probleme),
vreme (materijal ili roba moraju biti u tano odreenom trenutku pored odgovarajue maine
ili na odgovarajuem terminalu, ni pre ni kasnije, poto i jedno i drugo znae guvu i
probleme),
koliina (isto to vai za vreme, vai i za koliine),
prostor (neophodno je u potpunosti iskoristiti skladini prostor izgradnjom ili
iznajmljivanjem skladita, plaa se svaki kubni metar prostora, tako da je logino onda i taj
prostor, odnosno novac, maksimalno iskoristiti).

PODELA RUKOVANJA MATERIJALOM

Rukovanje materijalom se deli na

7.1.1.1

runo,
mehanizovano,
automatizovano,
kompjuterizovano.

Runo rukovanje

Runo rukovanje materijalom je oblik koji treba izbegavati uvek kada je to mogue. Razlog za to je
potreba za velikim brojem radnika, a radna snaga moe da bude izuzetno skupa. Pored ovoga, runo
rukovanje materijalom treba izbegavati i zbog male propusne moi (kapaciteta), odnosno, male brzine
transporta. U sluaju postojanja visokog skladita, runim postupkom rukovanja je teko iskoristiti vie
delove skladinog prostora.
U opremu za runo rukovanje materijalom i robom spadaju:

runa kolica,
runi viljukar,
konvejeri (roleri) spadaju i u mehanizovane postupke rukovanja materijalom, poto
zamenjuju deo manuelnog rada, ali ostaje postavljanje na konvejer i uklanjanje sa konvejera,
kao manuelni rad,
razni klizai,
oblice i valjci itd.

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Slika 7.1 Runa kolica

Slika 7.2 Runi viljukar

Slika 7.3 Konvejer

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Slika 7.4 Teleskopski konvejer

7.1.1.2

Mehanizovano rukovanje

Mehanizovano rukovanje materijalom je oblik koji se najee sree. I dalje zahteva manuelni rad, ali ne
za noenje tereta, ve za upravljanje ureajima koji obavljaju taj posao. U ovom obliku rukovanja
meterijalom, najee se sreu:

viljukari,
vune linije,
traktori traileri,
konvejeri i
kranovi.

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Slika 7.5 Viljukar

Slika 7.6 Vune linije

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Slika 7.7 Traktori - trejleri

Slika 7.8 Kran

Viljukari slue za prijem i slaganje paletizovane i nepaletizovane robe

Horizontalno i vertikalno rukovanje (utovar, prenos, istovar)
Boni viljukari

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Pogoni: motori sus, gasni, elektro

Ograniena visina dizanja
Vune linije/kontinualno kretanje
Ugraene u pod
Nadzemne
Nisu fleksibilne kao viljukari ili traktori - traileri
Podne linije su krue od nadzemnih
Traktor - trailer
Fleksibilniji od vune linije
Neekonominiji - zahteva vei ljudski rad i esto je "besposlen"
Horizontalno kretanje
Konvejeri
Roleri
Pokretne trake (fleksibilniji su roleri, nego trake)
Kombinovano kretanje

Smernice za projektovanje/izgradnju sistema za mehanizovano rukovanje materijalom

Standardizacija opreme
Maksimalizacija kontinualnosti tokova materijala

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Maksimalizacija pokretne opreme (to manje stacionarne)

Maksimalizacija iskorienja pokretne opreme
Pri izboru opreme minimalizovati udeo "praznih" optereenja i hodova/kretanja
Maksimalizovati "gravitacione" tokove materijala

7.1.1.3

Automatizovano rukovanje

Visokoregalna skladita

Informaciono dirigovano rukovanje

Karakteristike

Manje direktnog rada

Bri, sigurniji i taniji rad nego kod mehanizovanog rukovanja

Nedostaci
Visoke investicije
Sloen razvoj i primena
Projektuju se i izvode/grade po porudbini (za pojedinane sluajeve)
Smernice navedene u a) ne vae za automatizovano rukovanje
Kompjuter neophodan za
9

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Programiranje opreme za automatizovani izbor

Interface skladita/stovarita sa ostalim delovima logistikog sistema
Automatizovani sistemi za pakovanje, odn. Montau su prvi primenjeni
Visokoregalna automatizovana skladita obuhvataju
Skladine police
Oprema za skladitenje
Ulaz/izlaz sistem
Upravljako - kontrolni sistem

10

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Visina skladita (polica) dostie i do 35 m (120 feet). Uobiajene visine su oko 6 m.

Prolazi izmeu regala (ulice) su irine i do 30 - 40 m (zbog manipulacije).
Horizontalne brzine (opreme) su oko 90 - 100 m/min, a vertikalne 30 m/min

7.1.1.4

Kompjuterizovano rukovanje

Raunar upravlja opremom za kretanje (utovar, prenos) i skladitenje (istovar/odlaganje)

Koriste se tzv. AGV (automated guided vehicles)

7.1.2

PRINCIPI RUKOVANJA MATERIJALOM

Princip planiranja
Planiranje svih aktivnosti rukovanja i skladitenja u cilju postizanja maksimalne ukupne radne
efikasnosti.
Sistemski princip

Integrisanje mnogih aktivnosti rukovanja u koordinatni sistem operacija koje obuhvataju

dobavljanje, prijem, zalihe, proizvodnju, pregled, pakovanje, skladitenje, utovar, transport,
istovar, korisnike itd.

Princip tokova materijala

Obezbeenje redosleda operacija i raspored (layout) opreme koji optimizuju tokove materijala
11

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Princip uproavanja

Uproavanje rukovanja materijalom redukovanjem, eliminisanjem, ili kombinovanjem

nepotrebnih kretanja materijala ili opreme

Princip gravitacije

Korienje gravitacije za kretanje materijala kad god je to mogue

Princip iskorienja prostora

Optimizovanje korienja zapreminskog prostora zgrada skladita

Princip jedinine veliine

Poveanje koliine, veliine ili mase jedininog optereenja ili intenziteta njegovog toka

Princip mehanizacije

Mehanizovanje operacija rukovanja materijalom kad god je to mogue

Princip automatizacije

Korienje automatizacije operacija proizvodnje, rukovanja i skladitenja kad god je to

mogue

Princip izbora opreme

Pri izboru opreme za rukovanje materijalom razmatrati sve aspekte rukovanja, kretanja i
metoda koje se koriste

Princip standardizacije

Standardizovanje metoda rukovanja materijalom, kao i vrste i veliine opreme za rukovanje

Princip adaptivnosti

Korienje metoda i opreme koje se prilagoavalu irokom spektru zadataka i aplikacija, osim
tamo gde je zahtevana oprema specifine namene

Princip mrtvog tereta i praznih hodova / kretanja

Smanjenje odnosa mrtvog tereta i praznih hodova prema maksimalnom optereenju i

tokovima

Princip iskorienja

Planiranje opimalnog iskorienja opreme i radne snage za rukovanje materijalom

Princip odravanja

Planiranje preventivnog odravanja i planskih opravki za rukovanje materijalom

Princip modernizacije

Zamena zastarelih metoda i opreme za rukovanje kada efikasnije metode ili oprema mogu da
unaprede operacije rukovanja

Princip upravljanja / kontrole

Korienje aktivnosti rukovanja materijalom za unapreenje upravljanja proizvodnjom,

zalihama i nalozima za rukovanje

Princip kapaciteta
12

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Korienje opreme za rukovanje materijalom koja pomae dostizanje eljenih proizvodnih

kapaciteta

Princip performansi

Odreivanje efektivnosti performansi rukovanja u smislu trokova po jedinici rukovanja

Princip bezbednosti

Obezbeenje pogodnih metoda i opreme za bezbedno rukovanje materijalom

7.2 PAKOVANJE MATERIJALA

Unisys, amerika firma koja se bavi, izmeu ostalog, i proizvodnjom elektronskih ureaja, sprovela je
analizu oteenja elektronskih ureaja prilikom transporta. Prvobitna procena broja koliko puta svaki
paket bude premeten s jednog mesta na drugo, od zavretka procesa proizvodnje dok ne stigne do kupca,
je bila negde oko 10 do 15 puta. Analizom celokupnog procesa transporta dolo se do sledeih podataka:

ukoliko se alje mali paket, broj premetanja proseno iznosi 44,

ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredita unutar drave (SAD), broj
premetanja proseno iznosi 78 i
ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredita izvan drave, broj premetanja
proseno iznosi 91.

Ovaj primer se odnosi na vreme s poetka 90 godina prolog veka. U meuvremenu se mnogo uradilo na
sniavanju trokova manipulacije, kao i trokova koji nastaju usled oteenja robe tokom transporta, tako
13

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

da su te vrednosti sada znaajno smanjene (u razvijenim zemljama, dok podatak za nau zemlju ne
postoji).
Primer odlino ilustruje koliko neka poiljka ima mogunosti za oteenje, poto svaka manipulacija sa
sobom nosi i odreenu verovatnou oteenja. Oigledno je da svaka poiljka mora imati kvalitetno
pakovanje koje e je zatititi od oteenja tokom transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da zatiti
robu od oteenja prilikom transporta. Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u etiri
grupe:

prozvodna funkcija,
marketing funkcija,
upotrebna funkcija i
logistika funkcija.

Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavlja dostavlja poluproizvod nekoj
proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog
poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo znai da proizvodna firma ne mora da planira nabavku tih
dodatnih elemenata, ve u jednom paketu dobija sve to je potrebno. Slina je situacija kada se sa
dobavljaem dogovori isporuka za unapred definisanu seriju prozvoda (npr. serija od 20 komada nekog
prozvoda i za nju se dobija jedan paket sa 20 kompleta poluproizvoda i elemenata za njihovu ugradnju).
Marketinku funkciju pakovanje poseduje zahvaljujui mogunosti komunikacije sa kupcem. Poznata je
izjava da ambalaa prodaje proizvod. Normalno je da ambalaa nije toliko mono sredstvo pridobijanja
kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je dokazano da e kupac, ako treba da se odlui izmeu
dva proizvoda podjednakog kvaliteta, odluie se sa lepe upakovan proizvod. Pored toga, ovaj nain
komunikacije sa kupcem, marketing moe da iskoristi i za skretanje panje kupcu na neke karakteristike
firme-proizvoaa, mada ta konkretna karakteristika nema nikakve veze sa konkretnim proizvodom.
Pakovanje prozvoda u odreenu ambalau, koja moe biti kasnije iskoriena i za neke druge namene
predstavlja sutinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma koja proizvodi praak za pranje vea,
upakuje taj praak u lepo dizajniranu plastinu kanticu, koja se moe kasnije koristiti za bilo koju
namenu, kupci e se pre odluiti za taj praak nego za praak konkurentskog preduzea (podrazumeva se
da su kvalitet i cena ova dva praka priblini).
Logistika funkcija pakovanja se ogleda u sledeim zadacima pakovanja:

zatita proizvoda od rasipanja (teni, prakasti ili rasuti sadraj),

zatita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubiasto zraenje...),
zatita okoline od sadraja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadraju),
omoguavanje i olakavanje skladitenja (slaganje pakovanja jedno na drugo),
omoguavanje i olakavanje transporta,
omoguavanje i olakavanje manipulacije,
zatita proizvoda od krae i
pruanje informacija o sadraju pakovanja.

Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izrauju od razliitih vrsta materijala.
Najee se koristi kartonska (kutije) staklena (tegle, flae i ae) i plastina (kutije, kese, dakovi, flae,
14

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

ae, kante i termo-skupljajue folije) pakovanja, ali ne retko se koriste i platnena (kese i dakovi), drvena
(kutije ili palete) ili metalna (burad, kutije, konzerve, kante) pakovanja.
Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi prostor, bilo da se radi o
skladinom prostoru ili o prostoru u transportnom sredstvu. Meutim, da bi modularni sistem zaiveo,
bilo je potrebno prvo odrediti jedinstvenu (optimalnu ili idealnu?) veliinu jednog modula, kao i veliinu
pakovanja u koje treba sloiti takve module, a zatim i standardizovati te veliine, odnosno, nametnuti
privrednim organizacijama obavezu korienja tih veliina. Analizom se dolo do podatka da je optimalna
osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi od konkretnih potreba. Sa ovom osnovicom
modula je mogue popuniti bilo koju standardnu paletu koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x
1000mm i 1000 x 1200mm). Za visinu palete zajedno sa robom, preporuuje se 1050 mm ili 1600 do
1950 mm (ovo zavisi od robe koja se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka ukljuuju visinu palete
od 100 mm.

Paleta sa modularnim pakovanjem

15

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Faktori koji utiu na pakovanje

Znaaj pakovanja za marketing i logistiku

Paleta kao logistika jedinica

16

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Nain slaganja paleta

Izgled drvene palete

17

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Vrste paleta (ravne, stubne, boks, specijalne)

18

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Pakovanje u module ima ulogu da zatiti proizvod/materijal od oteenja pri kretanju kroz logistiki
sistem i krae na malo
Pakovanje se sprovodi i zbog uticaja okoline na kvalitet materijala i proizvoda
19

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

U privatnim (fabrikim) skladitima materijal je u kontrolisanim uslovima okoline i postupa se po

kontrolisanim uputstvima
U javnim skladitima to nije sluaj (moe se rukovati na jednom ili vie terminala i razliitom opremom)
Mogua fizika oteenja nastaju od

Vibracija
Udara/sudara/dodira
Proboda/buenja
Pritiskanja/sabijanja
I/ili njihovih kombinacija

Pakovanje se sprovodi i zbog uticaja okoline kao to su:

Temperatura,
Vlaga,
Strane materije,

koji treba da su pod kontrolom u logistikom sistemu.

Kontejnerizacija je skup modula kartona
Kruta i fleksibilna
Fleksibilna kontejnerizacija
Palete su standrdnih dimenzija (drvene)
Slaganje kartona na palete se izvodi na vie naina
Blok raspored
Cigla raspored
Redni raspored
Zupasti raspored
Obezbeenje (osiguranje) tereta na paletama se moe uiniti na vie naina (uvrivanje konopcima,
elinim ili plastinim trakama, uglovnicama, lepljenjem itd.)
Kruti kontejneri - box palete (zatvorene, iane) definisane eljeznikim propisima
Prednost krutih kontejnera:
Smanjena oteenj roba
Smanjena mogunost krae na malo
Smanjeni zahtevi za preventivnim pakovanjem
Zatita od uticaja okoline
Smanjen otpis kontejnera
20

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Da bi se jedna transportna ambalaa smatrala kontejnerom, treba da ispunjava sledee uslove:

Da se moe upotrebiti vie puta, odnosno da ima trajni karakter,

Da je specijalno izraena i namenjena da olaka prenos robe u jednom ili razliitim
transportnim sredstvima,
Da je tako konstruisana da omoguava lako rukovanje i pretovar,
Da se lako moe puniti i prazniti,
Da joj je unutranja zapremina najmanje 1 m 3 ,
Da je tako konstruisana da se dobro zatvara i prua potpunu zatitu proizvoda.

Kontejner ne ukljuuje ni vozilo ni pakovanje robe, ali se moe smatrati kao deo transportnog sredstva,
koje predstavlja prostor za robu i to, po pravilu, unificiranu za sve grane transporta.

21

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

7.3 SKLADITENJE (STOVARITA I SKLADITA)

22

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

23

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

24

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Skladitenje je ona funkcija logistike koja obavlja uvanje robe (proizvoda, poluproizvoda) u, ili
izmeu, mesta nastanka i mesta potronje. Ova funkcija je nuna poto je nemogue uskladiti intenzitet
potronje (konzumiranja) nekog proizvoda sa dinamikom njegove proizvodnje, niti je mogue uskladiti
pojedine proizvodne operacije meusobno. Stoga se proizvodni proces najee odvija na sledei nain:
definisanje proizvodnog plana nabavka potrebnih dobara skladitenje nabavljenih dobara do trenutka
otpoinjanja proizvodnje transport robe iz skladita u proizvodni pogon obrada na prvoj maini (prva
operacija) skladitenje izmeu dve operacije transport do druge maine obrada na drugoj maini
skladitenje do sledee operacije ... obrada na poslednjoj maini (poslednja operacija) transport do
skladita isporuka na trite. Iz ovoga je vidljivo da se praktino u svakom trenutku, neki proizvod
nalazi ili na nekoj maini gde se obavlja neka obrada ili se nalazi u fazi uskladitenja, bilo da se radi o
kratkotrajnom skladitenju izmeu dve operacije (moe trajati i samo nekoliko minuta) ili da se radi o
skladitenju u trajanju od nekoliko dana, pa ak i meseci.
U praksi se esto zamene pojmovi skladita i distributivnih centara. Mada na prvi pogled ova dva pojma
mogu biti zamenjena, kada se analizira njihova sutina postaje oigledno da se radi o greci. Naime,
osnovna namena distributivnog centra je konsolidacija zaliha, formiranje paketa koji je potrebno
transportovati na njegovo odredite i zatim sledi slanje na to odredite u najkraem moguem roku.
Oigledno je da je jedan od osnovnih zadataka distributivnog centra, to krae vreme boravka robe u
distributivnom centru. Osnovni zadatak skladitenja je uvanje robe i sirovina sve do trenutka korienja

25

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

tih roba, odnosno sirovina u procesu proizvodnje, odnosno, do trenutka njihovog slanja na trite, imajui
uvek u vidu minimizaciju trokova koji nastaju tokom procesa skladitenja.

7.3.1

KRETANJE ROBE U SKLADITU

Jedna druga logistika funkcija ima mnogo vie slinosti sa skladitenjem, a da se retko kada to direktno
spomene. To je funkcija transporta. esto se u ali kae da je skladitenje ustvari transportovanje robe
brzinom 0 km / sat. Zalihe koje se nalaze u transportnom sredstvu jesu zalihe identine zalihama koje se
nalaze u skladitu, sa jednom bitnom razlikom: to skladite je jako ogranienog kapaciteta i pokretno je.
Iz cele prethodne prie postaje oigledno da skladitenje ima dve osnovne funkcije:

Kretanje roba,
Obezbeenje dovoljne koliine zaliha

Kretanje robe u skladitu se deli na:

7.3.1.1

Prijem (istovar)
Transfer (prenos)
Selekcija (razvrstavanje)
Pretovar (odlaganje - skladitenje)

Prijem materijala

Zalihe stiu u skladite na razne naine. Prva faza je istovar, po pravilu manuelni (mogua je primena
mehanizovanih i automatizovanih sistema). Zatim sledi prenos materijala, pri emu se, u samom skladitu
dogode obino dva ili tri kretanja/premetanja materijala:

prenos na odreeno (eljeno) mesto,

prenos na mesto za montau i
prenos od skladita na utovarni dok (rampu).

Osnovne aktivnosti koje se javljaju u skladitu tokom prijema i obrade neke robe su:

Prijem robe - skladite prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je preuzeta od fabrike i
prihvata odgovornost za nju.
Identifikuje robu. Odgovarajue jedinice robe koje se dre na zalihama moraju biti evidentirane i
prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Moe biti potrebno da se artikal oznai fizikom
ifrom, priveskom itd. Artikal se moe identifikovati pomou ifre na artiklu, ifre na ambalai ili
kontejneru ili fizikim osobinama.

26

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Sortiranje robe. Roba moe biti sortirana prema odgovarajuim podrujima za smetaj ili prema
zahtevima budueg proizvodnog procesa.
Otprema robe do mesta gde e se smestiti. Roba moe biti odloena na mesto gde se kasnije moe nai
kada bude potrebna, pri emu je neophodno da ta lokacija ima svoju oznaku koja se zapisuje na
odgovarajue mesto, kako bi, kada zatreba, taj podatak bio proitan i upotrebljen sa ciljem najbreg
nalaenja te robe.
Dranje robe. Roba se dri na skladitu, pod odgovarajuom zatitom sve dok je potrebno.
Opoziv, selekcija ili odabiranje robe. Artikli koji su naznaeni od kupaca - potroaa moraju biti
opozvani sa mesta gde su smeteni i grupisani na nain koji je koristan za sledei korak u izvravanju
narudbine.
Slaganje za isporuku. Nekoliko artikala koji ine jednu poiljku treba da se sastave i kontroliu zbog
kompletnosti ili zbog propusta koji su doputeni i moraju se pripremiti podaci o narudbini ili, ako je
nuno, modifikovati.
Otprema poiljke. Konsolidovana narudbina mora biti na odgovarajui nain upakovana i upuena na
adekvatno transportno sredstvo. Moraju se primeniti nuna otpremna i raunovodstvena dokumenta.

Osnovni merljivi inioci koji opredeljuju znaaj funkcije skladitenja jesu:

Sloenost i veliina svrhe, ciljeva i zadataka funkcije skladitenja,

Obim, struktura i dinamika finansijskih sredstava angaovanih u zalihama,
Veliina i opremljenost skladinih kapaciteta
Broj i struktura transportnih sredstava koja se koriste u transportu i u uskladitenju roba,
Broj i struktura roba,
Broj i struktura skladinih transportnih radnika,
Broj i veliina preduzea koja obavljaju poslove transporta i skladitenja,
Broj i veliina skladinih slubi u preduzeima

Osnovni principi skladitenja

Omoguiti brzu manipulaciju
robom

Sredstva za ostvarenje
Plan rasporeda robnih artikala po odeljenjima skladita
Praktino obeleavanje robnih artikala
Pristupanost robe
Racionalan metod priprema robe za izdavanje po trebovanjima
(porudbinama)

Ouvati vrednost robe

Zatitne mere prema prirodi robe

Izdavanje robe po redosledu prijema
Pridravanje limita trajanja skladitenja zavisno od prirode robe i
27

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

vremena njene proizvodnje

Minimizirati trokove
skladitenja

Pojednostavljenje operacija prijema i izdavanja robe

Racionalnija manipulacija robom
Ekonomija prostora skladita
Racionalno troenje materijala

Olakati inventarisanje

Plan rasporeda robnih artikala po odelenjima skladita

Pristupanost robe

Omoguiti modifikaciju u planu Paletizacija

rasporeda robe
Pokretne pregrade izmeu odelenja skladita

7.3.1.2

Transfer

7.3.1.3

Selekcija

Sledea aktivnosti je selekcija (razvrstavanje) materijala, koje se izvodi u posebnom prostoru

rezervisanom za tu namenu, a cilj ove aktivnosti je grupisanje delova materijala na nain koji je
najpogodniji za naredne aktivnosti:

7.3.1.4

Sistemi meovitog snabdevanja materijalima

Sistem snabdevanja
Distributivni sistem

Pretovar materijala

Prilikom dopremanja robe u skladite, najee je ta roba transportovana transportnim sredstvom koje nije
podesno za ulazak u skladite i odlaganje dopremljene robe na odgovarajue mesto. Usled ovoga,
neophodno je upotrebiti neko sredstvo za prebacivanje robe sa transportnog sredstva koje je dopremilo
robu na transportno sredstvo koje je pogodno za kretanje kroz skladitni prostor i koje je u stanju da
postavi dopremljenu robu na odgovarajue mesto (ponekad se radi o podizanju tereta robe na veliku
visinu). Ova operacija (operacija pretovara robe) je izuzetno kritina, poto se u takvim situacijama
najee deavaju oteenja robe, ili ak i povreivanje radnika. Identina situacija se javlja kada je
potrebno robu iz skladita transportovati kod kupca. Tada je potrebno upotrebiti jedno transportno
sredstvo (npr. viljukar) da bi roba iz magacina bila uzeta, i zatim tu robu odneti do transportnog sredstva
koje je pogodno za transport na vee daljine (viljukar to sigurno nije).

28

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Ovo, na alost, nisu jedini sluajevi kada se javlja potreba za pretovarom robe. Ta potreba se javlja i kada
je potrebno robu iz skladite preneti do proizvodnog pogona, kako bi se ta roba upotrebila u proizvodnom
procesu. Nekada je transportno sredstvo koje je upotrebljeno za uzimanje robe iz skladita, dovoljno za
prenos to proizvodnog pogona, ali, nekada se mora upotrebiti neko drugo transportno sredstvo, tako da se
i u ovom sluaju javlja aktivnost pretovara, sa svim rizicima koji mogu dovesti do oteenja robe. Potreba
za pretovarom se javlja i u distribucionim skladitima, kada je potrebno neku robu iz jednog kamiona
preneti u drugi kamion. Poto kamioni nisu opremljeni (osim specijalnih kamiona), dizalicom za pretovar,
potrebno je upotrebiti neko drugo sredstvo (dizalica, viljukar...) kako bi se aktivnost pretovara robe
izvrila.

7.3.2

SKLADINE FUNKCIJE

Privremeno skladitenje
Trajno skladitenje

29

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Mogua su skladitenja
Sezonskih roba
Specijalni tretmani (aircondition)

7.3.3

VLASNITVO NAD SKLADITEM

Prema vlasnitvu skladita se dele na

Javna skladita
Privatna (fabrika itd.)
Kombinovana

7.3.3.1

Javna skladita

Javna skladita i stovarita se dele na

Robe iroke potronje (opta)

Hladnjae
Specijalni smetajni uslovi
Carinska
Kunih potreptina i nametaja
Poljska (otvorena) skladita

Mogue su razne kombinacije

Specijalizovane usluge javnih skladita su:

7.3.3.2

Lociranje (smetaj zaliha)

Sortiranje za distribuciju
Prearaniranje za lokalnu i individualnu isporuku
Meanje tranzitnih zaliha (slino 3) za jednog ili vie potroaa
Sjedinjavanje zaliha za vie potroaa
Obrada/prerada zaliha po zahtevu potroaa (npr. Kuvanje, zamrzavanje i kontejnerizovanje
povra)

Privatna skladita

Privatna skldita mogu biti:

30

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Sopstvena
Iznajmljena

Zavisi od finansijskih mogunosti

Mogua su i kombinovana javno - privatna ili privatno - javna skladita

7.3.4

KORIENJE SKLADINOG PROSTORA I MANIPULACIJA

(KRETANJE) U SKLADITU

Lociranje skladita

31

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

32

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Efikasno korienje prostora u skladitu

33

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Efikasno sprovoenje operacija u skladitu

34

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Slaganje paleta u skladitu

35

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Tipovi paleta

36

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

7.3.5

7.3.5.1

L O G I S T I K A

PROJEKTOVANJE SKLADITA

Skladini prostor

Skladini prostor mora biti prilagoen svim aktivnostima koje se odvijaju u tom prostoru i nikako ne sme
negativno uticati na bilo koju aktivnost. Na alost, prostor koji se koristi kao skladite, esto je samo
prilagoen postojei prostor i u tom sluaju nije mogue udovoljiti potrebama svake aktivnosti. Prilikom
projektovanja skladita, potrebno je predvideti prostor za svaku od aktivnosti, a to znai, pored prostora
za smetanje uskladitene robe i prostora za kretanje opreme koja se koristi u skladinom poslovanju
opreme za unutranji transport, obezbediti sledei prostor u skladitu:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

prostor za vozila koja ekaju na utovar ili istovar,

prostor za parkiranje vozila zaposlenih
prostor za utovar i istovar
prostor gde vozai vozila koja se istovaraju ili utovaraju, mogu da ekaju ili da se odmore,
prostor za privremeno smetanje istovarene robe ili robe koja je pripremljena za utovar,
prostor za odravanje higijene zaposlenih, eventualno prostor za prehranu zaposlenih,
prostor za smetanje paleta, popravljanje oteenih paleta, kao i prostor za paletizaciju robe,
kancelarijski prostor gde se odvija administrativni deo skladinog poslovanja, gde moe da se
nalazi i oprema informacionog sistema skladinog poslovanja,
9. prostor gde se nalazi oteena oprema (oprema pripremljena za slanje kada je oteenje
ustanovljeno ili oprema koja je trebalo da bude primljena u skladite kada je ustanovljeno
oteenje) i koja eka da se ustanovi stepen oteenja, uzrok oteenja i ko je odgovoran za
oteenje, odnosno, ko snosi trokove koji nastaju usled tog oteenja,
10. prostor gde se vri popravka oteene robe ili gde se vri rasklapanje oteenje robe sa ciljem
spasavanja ispravnih delova i priprema za recikliranje delova koji nisu odgovarajui za dalju
upotrebu,
11. prostor za prepakivanje, oznaavanje, postavljanje cene na robu i slino,

37

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

12. prostor za prikupljanje otpadnog materijala, karta i drugih materijala koje je potrebno otpremiti na
recikliranje ili odlaganje na deponiju,
13. prostor za smetanje opreme koja se koristi u skladitu i njeno odravanje (popravke, punjenje
akumulatora viljukara i slino),
14. specijalizovan prostor za skladitenje opasnih materijala ili materijala visoke vrednosti, materijala
koji se koriste tokom rada u skladitu (kancelarijski materijal, prazni obrasci, peati...), materijala
koji zahtevaju posebne uslove skladitenja (zamrzavanje, kontrolisanu vlanost...) i
15. prostor u koji se smetaju vraeni ili recklirani proizvodi.

38

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

7.3.5.2

Skladina oprema

7.3.5.3

Kadrovi u skladitu

7.3.5.4

Informacioni sistem skladinog poslovanja

7.3.6

L O G I S T I K A

IIM PRILAZ PROJEKTOVANJU I UPRAVLJANJU SKLADINIM

POSLOVANJEM

Izbor opreme - faktori

Nalog magacinu za prijem robe

39

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

Nalog magacinu za izdavanje robe

Trokovi skladitenja

Kategorija trokova
40

Naziv trokova skladitenja robe

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

1.

Trokovi prostora i opreme

1.1

Amortizacija prostora i opreme

1.2

Osiguranje prostora i opreme kod oz

1.3

Odravanje prostora i opreme

1.4

Rasveta i grejanje prostora i opreme

1.5

ienje prostora i opreme

2.

Trokovi prometa i manipulisanja robom

2.1

Trokovi prijema robe

2.2

Trokovi uskladitenja robe

2.3

Trokovi unutranjeg transporta robe

2.4

Trokovi odravanja i kontrole zaliha robe

3.

Trokovi zaliha robe

3.1

Trokovi kamata na sredstva vezana za zalihe robe

3.2

Trokovi robnih gubitaka (kalo, rastur, lom, otkaz, zastarevanje)

3.3

Trokovi osiguranja zaliha kod OZ

4.

Trokovi upravljanja skladinim poslovanjem

4.1

Plate rukovodilaca skladita

4.2

Plate skladitara i pomonih radnika

4.3

Plate skladinih i transportnih radnika

41

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

Trokovi logistike

7.4 PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

42

Indikatori loeg organizovanja rukovanja materijalom

Ciljevi efikasnog rukovanja materijalom
Podela i karakteristike vidova rukovanja materijalom
Principi rukovanja materijalom
Funkcije pakovanja
Elementi logistike funkcije pakovanja
Karakteristike kontejnera

L O G I S T I K A

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi

L O G I S T I K A

7.5 LITERATURA
<BLH> David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna: LOGISTICS, Prentice Hall, New
Jersey, USA, 2002, ISBN:0-13-010194-X
<GLJ> Gereke Ljiljana: POSLOVNA LOGISTIKA, Nauna knjiga, Beograd, 1991, ISBN 8623-04085-6
<HEN> Hutchinson, E. Norman: AN INTEGRATED APPROACH TO LOGISTICS
MANAGEMENT, Prentice - Hall, Intl. , Englewood Cliffs, New Jersey, 1987.
<JN>

John Naylor: INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT, 2nd edition,

Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-273-65578-7

<KR>

Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman: OPERATIONS MANAGEMENT STRATEGY

AND ANALYSIS, 6th edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-20161545-2

<MW> Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald: CONTEMPORARY LOGISTICS, eight edition,
Pearson Education, New Jersey, USA, 2004. ISBN: 0-13-122887-0
<VPW> Vogt J.J., Pienaar W.J., de Wit P.W.C.: BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT
Theory and Practice, Oxford University Press, 2002, ISBN 0-19-578011-6

43