MATURSKI RAD

Mati~ne plo~e

:
Obradovi} Aleksandar E42
, 2006.

Sadr`aj
1. Uvod
2. Mati~na plo~a
2.1 Opis mati~ne plo~e

str. 3
str .4
str. 5

2.2 Podno`je procesora

str. 6

2.3 Skupovi ~ipova

str. 8

2.4 AGP i PCIe grafi~ki portovi

str. 9

2.5 Ostali portovi za pro{irewe

str. 11

2.6 Podno`ja za memoriju

2.7 IDE i SATA interfejsi

str. 13
str. 14

2.8 BIOS

str. 16

2.9 Napajawe

str. 17

2.10 FDD konektor

str. 17

2.11 Integrisane i neintegrisane mati~ne plo~e

str. 18

3. Zakqu~ak

str. 20

4. Literatura

str. 21

1. Uvod
Ova j ma turs k i ra d s adr`a }e de ta qa n opis ma ti~ ne plo~ e i
sv ih de lova na woj.

2. Mati~na plo~a
M ati~ na

plo~ a

je

gla vna

{ta mpa na

plo~ a

unuta r

ra~ una ra , i na woj s e sa dr`e s ve os ta le kompone nte , poput

proc e s ora , gra fi ~ ke ka rte , dis kova ( tvrdih i opti~ k ih) . Stoga s e
m o`e re }i da je ona os novni de o ce log ra ~ una ra je r dire k tno ili
indire k tno pove zuje s ve os ta le kompone nte u je dnu ce linu.
M ati~ na plo~ a s e bira u sk la du sa proce s o rom. U gla vnom
se ra zvrs ta va ju po proizv o|a ~ u ( C h ain tech , MS I , Giga-Bu te, I n tel ,
itd.) , a na j~ e {}e s e na ziva ju po gla vnom ~ ipu. Od ma ti~ ne
plo~ e za vis i i broj doda tni ka rtica koje s e mogu ins ta lira ti, ka o
i m ak s ima lna

koli~ ina me morije .

inte gris a nim

( ugra }e nim)

Ne ke plo~ e se pra ve s a

zvu~ nim

vide o

ka rtica m a ,

m ode mom i mre znim ka rtica ma ~ ime s e s uza va mogu}nos t

iz bora a li s e ta ko|e s ma wuje ce na ce lokupnog s is te ma , no
ma ti~ na plo~ a nije kompone nta na kojoj tre ba {te de ti je r je
je da n od gla vnih fak tora koji uti~ e na na ~ in ra da i s ta bilnos t
c olokupnog s is te ma . Ta ko da je pa me tnije u{te de ti na drugim
kom pone nta ma poput ~ vrs tog dis ka ili ma we me morije , pa wih
kas nije mo`e te mnogo lak {e za me niti to je s t doda ti ukoliko je
to potre bn o.
-

2.1 Opis Mati~ne plo~e

Slika 2.1 Komponente mati~ne plo~e

Processor Socket - Podno`je za procesor

North Bridge Severni most (glavni skup ~ipova)

Sounth Bridge Ju`ni most (skup ~ipova za periferne ure|aje)

AGP - (Accelerated Graphics Port) port za grafi~ku kartu

PCI - (Peripheral Component Interconnect) slot za pro{irewe

SATA - (Serial ATA) prikqu~ak za IDE drajvove (HDD i opti~ke ure|aje)

BIOS - (Basic Input/Output System) ROM memorija mati~ne plo~e

IDE (Integrate Drive Electronic) paralelni prikqu~ak za IDE ure|aje

Memory - DIMM Podno`je za memoriju

2.2 Podno`je procesora

Mati~ne plo~e se nekada nisu toliko razlikovale po podno`jima. Za
procesore razli~ite snage i razli~itih proizvo|a~a konstruisano je nekoliko
podno`ja od kojih su najpoznatija:
- Socet 7 -

~esto nazivan jo{ i Super Socket-7, razvijen je za Pentium

klasu procesora. Procesore su isporu~ivali renomirani proizvo|a~ii: Intel,

AMD, IBM/Cyrix, IDT.
- Slot 1 - Ovo podno`je je razvijeno za Intel Pentium-II, Pentium-III i prve
modele Celeron procesora. Intel je dr`ao monopol za ovu klasu procesora.
Tako|e je postojao i Slot 2. Ovi slotovi su vi{e li~ili na portove za pro{irewe
nego na podno`je za procesor.
- Socket 370 - Ovo podno`je je razvijeno za Intel Celeron i Pentium-III
procesore. Iako je po fizi~kom izgledu veoma sli~an sa Socket-7 podno`jem,
wegove elektri~ne karakteristike sy u velikoj meri usagla{ene sa Slot-1.
Komplete ~ipova isporu~ivali su INTEL i VIA.
Podno`ja procesora su danas malo komplikovanija nego ina~e, iz
prostog razloga {to oba proizvo|a~a imaju po dva aktuelna podno`ja i
neka nova u planu, dok su pre koristili samo jedu vrstu za odre|enu
generaciju procesora (Socket 5 i 7), kasnije je AMD konstruisao svoje
podno`je koje je koristio za sve procesore sedme generacije (Athlon, Duron,
Athlon XP, Barton i Sempron) bio je to Socket A, me|utim kako su se procesori
razvijali a Socket 462 (Socket A) je postao zastareo i bilo je potrebno razviti

novo podno`je tako je razvijen Socket 754 ZIF (Athlon 64 i Sempron)

Sl.2.2 podno`ja AMD-ovih procesora

a kasnije i Socket 939 ZIF(Athlon 64, Athlon 64 FX i Athlon 64 X2). Oba su za
AMD-ove procesore osme generacije. Najbitnija razlika izme|u 754 i 939
podno`ja je u tome {to procesori ra|eni za Socket 939 imaju dvokanalni
memorijski konroler te su iz tog razloga boqi. Tako|e postoji i Socket 940
namewen serverima odnosno procesoru Opteron. Ako uzmemo u obzir i to
da Intel ima jo{ dva pono`ja za koja radi procesore a to su Socket LGA 755 i
Socket 478 onda dobijamo jednu veliku zbrku i pitawe koju plo~u sa kojim
podno`jem uzeti?

Sl. 2.3 Podno`je za Intel-ov procesor

Odgovor na pitawe barem {to se ti~e AMD-a sti`e a to je da je trenutno
najboqe sa~ekati dok se ne pojavi Socket AM2 za koi }e se ubudu}e raditi
procesori. AMD kona~no napu{ta kocept vi{e podno`ja za vi{e tipova
procesora. A ni poboq{awa nisu zanemarqiva po{to }e procesori koji budu
ra|eni za ovo podno`je imati podr{ku za DDR2 memoriju. Zanimqivo je da
AM2 podno`je ima 940 pinova kao i Socket 940 (za Opteron i Athlon FX
procesore), ali nije kompatibilan sa wim jer im se raspored pinova razlikuje.

2.3 Skupovi ~ipova

Jedna od osnovnih razlika me|u mati~nim plo~ama je ~ipset na
kojem se plo~e zasnivaju. Mnogi pri odabiru i kupovini mati~nih plo~a
najvi{e pa`we poklawaju upravo ~ipsetu na kojem je plo~a izgra|ena.
^ipset slu`i da usmerava protok podataka i odre|uje koje ure|aje ra|unar
podr`ava. On usmerava podatke od procesora do grafi~ke kartice i
operativne memorije. ^ip set je taj koji odre|uje tip procesora, brzina
glavne i svih ostalih magistrala upravo zavisi od izbora ~ipseta. Vrsta
podr`ane memorije tako|e zavisi od ~ipseta (kod Intel-ovih procesora), kao
i niz drugih komponenati.
Neki od poznatijih proizvo|a~a ~ip setova danas su Intel, VIA, nVIDIA,
ATI itd.

Sl.2.4 Arjitektura North/Sounth Bride

Sl.2.5 Polo`aj ~ipova

Arhitektura North/Sounth Bridge je najrasprostrawenija i re~ je o vi{e

delnoj arhitekturi koja obuhvata Severni i Ju`ni most i Super I/O.
Severni most povezuje veoma brzu procesorsku magistralu sa
ostatkom sistema, on je u su{tini glavni sastavni deo mati~ne plo~e i
jedino je kolo koje radi na brzini procesorske magistrale, danas se on uvek
nalazi u jednom ~ipu.
Ju`ni most je sporiji i on predstavqa mosta izme|u PCI magistrale i
cporije ISA magistrale. Sadr`i interfejs za dva IDE kanala, za USB,cmos RAM
i sat realnog vremena.
Dok se u Super I/O ~ipu nalaze svi standardni iterfejsi za ure|aje kao
{to su Serijski i paralelni port, FDD kontroler, interfejs za tastaturu i mi{a.
Mnoge nove plo~e imaju Sounth Bridge koji objediwuje i Super I/O ~ip u
jednom. Kod AMD-ovih procesora osme generacije izbor ~ip seta je mawe
bitan (nego kod Intel-ovih) jer je memoriski kontroler (po kome se ina~e
~ip setovi najvi{e razlikuju, i od koga najvise zavise performanse) ugra|en,
odnosno integrisan u jezgro samog mikroprocesora. Trenutno najboqi
skupovi ~ipova za AMD-ove procesore su nVida nForce 3 i 4 i ATI Radeon
XPres 3200, a za Intel i955 i noviji

2.4 AGP i PCI-e grafi~ki portovi

AGP (Accelerated Graphics Port) (Sl.2.1) ovaj slot standard je posebno
dizajniran id strane Intela za grafi~ke kartice. On je trebao da omogu}i
mnogo boqi rad grafi~kih kartica ~iji razvoj je tako|e u velikoj ekspanziji
po{to je vezan sa razvojem najnovijeg grafi~kog softvera posebno igara.
AGP tako|e dozvoqava grafi~koj kartici da direktno pristupa glavnoj
memoriji tako da su otvorne mogu}nosti za integrisana grafi~ka re{ewa.
AGP radi na 66MHz u osnovnom AGP 1x re`imu, u svakom ciklusu se
obavqa po jedan prenos tako da je propusni opseg 266 MB/s. Prvobitna
specifikacija AGP pedvi|a i re`im 2x gde se u jednom ciklusu obavqaju dva
prenosa, tako da je ukupni propusni opseg 533 MB/s. Kasnije su razvijeni
AGP 4x i 8x, kod kojih je propusni opseg 1066 odnosno 2133 MB/s.
Postoje}u AGP karticu, me|utim, mo`da ne}ete ni mo}i da koristite u
narednom ra~unaru. Ve}ina novih PCIe mati~nih plo~a koje se prodaju
danas imaju PCIe x16 le`i{te za grafi~ku karticu umesto AGP le`i{ta.
PCI Express prikqu~ci: Mnogi ra~unari sada imaju prikqu~ke PCI
Express (PCIe), pored uobi~ajenih PCI le`i{ta. Novi prikqu~ci omogu}uju i
do 30 puta ve}i protok od PCI magistrale i vremenom }e sigurno zameniti
PCI i AGP le`i{ta. Na sre}u, stare zvu~ne, mre`ne i druge PCI kartice za
pro{irewa ne}e oti}i u staro gvo`|e jo{ izvesno vreme, a moderne
"tranzicione" mati~ne plo~e imaju i PCI i PCIe le`i{ta.

10

Sl 2.6 struktura magistrala

Sl 2.7 PCIe

PCIe le`i{ta razlikuju se po du`ini, u zavisnosti od koli~ine podataka

koje mogu da prenose. Le`i{te PCIe x1 zamewuje standardni PCI priklju~ak
i dug je 26 mm, a podaci se prenose brzinom od 250 MB/s u oba smera (ka
plo~i i od we) istovremeno. Le`i{te PCIe x16, koje smewuje priklju~ak za
AGP grafi~ke kartice, du`ine je 90 mm, kao i standardno PCI le`i{te. PCIe
x16 mo`e da prenosi podatke do 16 puta br`e od le`i{ta x1, {to iznosi
najvi{e 4 GB/s u svakom smeru. I za razliku od AGP-a ima mnogo prostiju
arhitekturu teko da je mogu}e izvesti vi{e portova, {to je iskori{}eno za
SLI tehnologiju.

11

Sl 2.8 izgled PCI slotova

U svakom slu~aju u budu}nosti }e se pre}i na PCIe slotove, tako da
je trenutna kupovina plo~e bez ovih slotova potpuni proma{aj.

12

2.5 Ostali portovi za pro{irewe

ISA (Industry Standard Arhitecture), Razvijena davne 81. godine od strane
IBM-a i u svoje vreme je bila izuzetno napredna, me|utim danas se vi{e ne
koristi, koliko je bila popularna dokazuje i to da se na nekim plo~ama za
Pentium III procesore mogu na}i ovi portovi. Postoje dve verzije ISA
magistrale {irine 8 i 16 bita, a propusni opseg im je 8 MB/s.

2.9. 16- ISA

Kada su se pojavili 32-bitni ra~unari ukazala se potreba za 32-bitnim
magistralama tako je IBM razvio MCA (Micro Chanl Arhitecture) koja je bila u
potpunosti 32-bitna, ali je i strikno napla}ivao licencu za weno kori{}ewe
(za razliku od ISA) tako da nije u{la u masovnu upotrebu. Drugi proizvo|
a~i su razvili EISA i WESA magistrale. WESA je bila lokalna magistrala 486ice, radila ta taktu magistrale (33 ili 40 MHz naj~e{}e) i bila je
kompatibilana sa ISA magistralom.

Sl 2.10 Izgled starih magistrala

PCI ( Peripheral Component Interconnect ) predstavqa na~in povezivawa
delova PC-a. Nastao je da se pobolj{a efikasnost mati~ne plo~e i bio
pro{iren na povezivanje spoqnih komponenata. Jedna od osnovnih
karakteristika dizajna PCI sabirnice je upotreba u razli~itim tipovima
ra~unara i drugim hardverskim komponentama. Osnovna varijanta PCI

13

sabirnice se koristi kao glavna U/I sabirnica u ra~unarima koji koriste

razli~ite procesore.

Sl.2.8 PCI
slotovi
Broj
aktivnih linija
PCI sabirnice
je upola mawi
od

ISA

pored toga {to poseduje dvostruko vi{e linija podataka i {to radi ~etiri
puta br`e. Da bi radila pouzdano na tim brzinama, konektori poseduju vi{e
kontakata (124) od kojih je ve}ina uzemqena ili povezana na napon
napajawa. PCI kartice koriste za povezivanje 47 pinova.

Tip mag.

[irina

Brzina

Propusni opseg

ISA

16 bits

8 MHz

16 MBps

EISA

32 bits

8 MHz

32 MBps

VL-bus

32 bits

25 MHz

100 MBps

VL-bus

32 bits

33 MHz

133 MBps

PCI

32 bits

33 MHz

133 MBps

PCI

64 bits

33 MHz

266 MBps

PCI

64 bits

66 MHz

512 MBps

PCI

64 bits

133 MHz

1 GBps

Sl 2.9 Tip magistrale i wegova brzina

Kao {to se mo`e videti iz tabele PCI konektori se javqaju u dve
varijante: 32-bitnoj i 64-bitnoj. U desktop konfiguracijama se skoro
iskqu~ivo koristi 32-bitni PCI slot na 33 MHz, dok su ostali rezervisani za
servere.

14

2.6 Podno`ja za memoriju

Kako su sve komponente evoluirale kroz vreme tako su evoluirale i
memorije odnosno podno`ja za iste. Postoje SIMM I DIMM podno`ja za
procesore.
SIMM (single in-line memory module) podno`ja su starija i koristila su se
do sistema klase Pentium, Postoje dve varijante ove vrste podno`ja jedno je
za 8-bitne module, dok je drugo nameweno za 32-bitne module. Ono {o
treba znati prilikom instalacije ovakvih modula je da se mora voditi ra~una
o tome koja je {irina magistrale podataka sistema u koji se ugra|uje ova
memorija. Na primer ukoliko se radi o procesoru Pentium (koji ima
magistralu podataka {irine 64 bita) moramo ugraditi najmawe 2 32-bitna
modula koja imaju identi~no vreme pristupa. U ovo podno`je se
postavqaju FPM i EDO RAM memorijski moduli.

Sl 2.10 SIMM podno`je 32-bita

DIMM (dual in-line memory module) {to zna~i da i memorijski modul i
konektor na mati~noj plo~i imaju konektore u oba reda, tj. sa obe strane.
DIMM memorija je 168-pinska i {irine je 64 bita. Prilikom instalacije
memorije na konektorima postoji mehanizam koji ~vrsto dr`i memoriju.
Memorije se mogu instalirati pojedina~no. U podno`je se postavqaju SD
RAM memorijski moduli koji rade na brzinama od 66, 100, 133 i 166 MHz.

Sl 2.11 DIMM podno`je

15

DDR (Duble Data Rate) memorijski moduli se postavqaju u DIMM

podno`je koje je 184-pinsko. Oni su Trenutno najrasprostraweniji, i
omogu}avaju da se u jednom ciklusu obavi dva prenosa, tako da je
stvarna brzina ovih modula duplo ve}a od obi~nih SD RAM modula.

Sl2.12 DIMM podno`je za DDR SD RAM module

Postoje i RIMM (Rambus in-line memori modules) podno`ja koja se mogu
na}i na nekim Pentium III sistemima. U ova podno`ja sme{ta se RDRAM
memorija. Ovo su Rambus memorije koje rade na visokim frekvencijama
(800 pa ~ak i do 1200MHz), ali bile su veoma skupe u odnosu na
konkurenciju tako da se vi{e skoro i ne koriste u klasi~nim desk top
sistemima.

2.7 IDE i SATA intefejsi

IDE (Integrated Drive Electronics) predstavqa interfejs za ure|aje kod kojih
se kontroler nalazi unutar samog ure|aja (ne na mati~noj plo~i), to su
prevashodno tvrdi i opti~ki diskovi.

16

Sl 2.13 IDE preikqu~ci

17

Kod IDE ATA interfejsa podaci se prenose paralelno putem 40 linija za

prenos tako da ovi konektori imaju 40 pinova, sa ure|ajima se povezuju
pomo}u IDE kabla maksimalne du`ine 18 in~a. Postoje 40-to i 80-to pinski
kablovi, 40-to pinski kablovi se mogu koristiti samo kod sporijih ure|aja (CD
ROM) jer pri ve}im brzinama dolazi do interferencije me|u provodnicima.
Ovo je re{eno dodavawem po jednog uzemqenog provodnika (izme|u ovih
preko kojih se vr{i prenos) tako da je smawena inteferencija i mogu se
posti}i ve}i propusni opesezi ( ATA 6 100 MB/S, ATA 7 133MB/s). Tako da je za
povezivawe hard disk-a neophodan 80-to pinski kabl.
Po{to se pomo}u jednog kabla mogu povezati dva ure|aja na jednu
granu neophodno je odrediti koji }e od wih biti Master a koji Slave. To se
posti`e pomo}u xampera (kratkospojnika, obi~no na zadwem delu ur|e|
aja).
Kako je paralelni prenos dosta kompliovan i sve ga je te`e unapre|ivati
(ubrzavati) po dogovoru vode}ih svetskih kompanija re{eno je da se pre|e
na seriski prenos, tako da je nastao SATA(Serial ATA) interfejs.
Prednost kod serijskog prenosa podataka je u tome {to ima mnogo
mogu}nosti za ubrzvawe interfejsa, SATA interfejs ima propusni opseg od
150 MB/s, a SATA II 300 a pojavi}e se i SATA III koja }e imati propusni
opseg od ~ak 600 MB/s. Me|utim koliko je sve to potrebno postavqa se
pitawe jer je to maksimalni teoretski protok (od bafera u HDD-u do glavne
memorije) dok je prose~na brzina ~itawa HDD-a samo 60/70 MB/s.
Kod SATA diskova za povezivawe na mati~nu plo~u koriste se tanki
kablovi (za razliku od pqosnatih PATA) i pomo}u jednog kabla se mo`e
povezati samo jedan ura|aj, {to iskqu~uje mogu}nost zbrke oko gospodarrob xampovawa.

18

Sl 2.14 SATA prikqu~ci

19

2.8 BIOS
BIOS je skra}enica od Basic Input/Output System {to ozna~ava osnovni
ulazno-izlazni sistem i predstavqa deo operativnog sistema koji obezbe|uje
komunikaciju izme|u ra~unara i wegovih perifernih ura|aja,a nalazi se
upisan u EPROM (erasable programmable read-only memory izbrisiva memorija
samo za ~itawe) ili EEPROM (Electical erasable programmable read-only memory
elektri~no izbrisiva memorija samo za ~itawe) ~ipu na mati~noj plo~i.
BIOS je kolekcija malih ra~unarskih programa koja se prva u~itava
kada se ra~unar ukqu~i. BIOS ima tri glavne funkcije:

POST (Power-On Self Test) Testira sistemske komponente prilikom

ukqu~ivawa ra~unara kao{to su: memorija, mati~na plo~a,
grafi~ka i zvu~na kartica, tastatura itd.

Ako je POST procedura protekla kako treba to jet ako nisu na|
ene nikakve gre{ke, kre}e se u potragu za operativnim
sistemom (na HDD-u, FDD-u ili CD ROM-u, u zavisnosti kako je
pode{en First Boot Device). i kada ga prona|e u~itava ga u
memoriju i predaje mu kontrolu nad sistemom.

Ostaje u~itan u memoriji da bi omogu}io programima lak{i

pristup hardveru ra~unara preko svojih standardnih BIOS
programskih modula.

Na samom po~etku istorije PC ra~unara bilo je mnogo proizvo|a~a

BIOS-a, a kasnije velike pravne i tenni~ke pote{ko}e su svele broj proizvo|
a~a na nekoliko, tako da danas naj~e{}e nailazimo na Award-ov i AMI-jev
BIOS. Ponekad se kod plo~a koje proizvode brand name kompanije kao {to
su IBM, Compaq ili Intel, mo`e na}i i BIOS proizvo|a~a Phoenix .

20

Sl. 2.15 Rali~iti BIOS-i

2.9 Napajawe
Napajawe slu`i za konvertovawe mre`nog naizmeni~nog napona
od230V I 50Hz u jednosmerne napone od +5V I +12V, {to zna~i da
napajawe radi kao ispravqa~. Postoje dve vrste napajawa AT I ATX
napajawe.
AT napajawe je zastarelo i vise se ne koristi, mo`e se na}i do sistema
klase Pentium. Konektor za ovo napajwe se sastoji iz dva prikqu~ka (sa po
5 pinova) i prilikom prikqu~ivawa se mora voditi ra~una da crne `i~ke
budu u sredini u suprotnom za ve~eru mo`ete poslu`iti pr`enu plo~u.
ATX je novije napajawe i ono se trenutno koristi u svim sistemima.
Kod ATX napajawa novina su u tome {to je konektor jednodelni 20-to
pinski i nemo`e se pogre{no prikqu~iti i obezbe|eje plo~i dodatni
jednosmerin napon od 3,3V pored napona od 5 i 12V. Ono {to je tako|e
bitno je i to da ATX napajawe omogu}ava ga{ewe celokupnog sistema
softverskim putem (zna~i posle klika na Shut Down nije potrebno ru~no
iskqu~iti napajawa ve} }e on to sam uraditi).
Napajawe je veoma bina stavka prilikom kupovine konfiguracije. Iako
ve}ina qudi ne obra}a mnogo pa`we na napajawe, ono mo`e biti izvor
velikih neprilika i nestabilnosti sitema. Stoga ukoliko imate mogu}nosti
obavezno

prilikom

kupovine

ra~unara

obratite

pa`wu

na

kvalitet

napajawa.

Sl 2.16 konektor ATX napajawa

21

2.10 FDD konektor

FDD konektor slu`i za povezivawe disketne jedinice (Flop disc-a) ali
kako se ni disketne jedinice vi{e skoro i ne koriste, tako su i proi|vo|a~i
mati~nih plo~a po~eli da izbacuju ove konektore sa novijim mati~nih
plo~a. Po izgledu ovaj konektor jesli~an IDE konektoru (malo je mawi). Na
jednom konektoru mogu se povezati tako|e 2 disketne jedinice.

2.11 Interisane i ne integrisane mati~ne plo~e

Neintegrisane mati~ne plo~e nemaju ugra|en komponente kao {to su
grafi~ka i zvu~na kartica, modem i LAN karta, ve} se one ugra|uju
posebno. Ove plo~e na sebi imaju vi{e slotova za pro{irewe.
1. PS/2 TASTATURA
6 pinski enski mini DIN konektor za
prikljuak tastature.
2. PS/2 MI
6 pinski enski mini DIN konektor za
prikljuak mia.
3. USB PORTOVI
universal serial bus prikljuak za tastaturu,
mia, skener, digitalnu kameru ili neki od
ureaja koji podravaju USB.
4. COM 1
9 - pinski muki mini DIN serijski konektor za
prikljuak mia ili drugog serijskog ureaja.
5. COM 2
9 - pinski muki mini DIN serijski konektor za
prikljuak mia ili drugog serijskog ureaja.
6. PARALELNI PORT LPT1
25 pinski enski konektor za prkljuak
tampaa ili drugog paralelnog ureaja.

Sl. 2.17 Konektori neintegrisanih plo~a

Integrisane plo~e su plo~e na kojima su ugra|ene neke komponente.
Te komponente mogu biti grafi~ka i zvu~na karta, modem, mre`na karta
itd.
Danas skoro sve plo~e imaju ugra|enu zvu~nu karticu. Pregled
konektora integrisane mati~ne plo~e vidi se na sl. 2.18

22

1. PS/2 TASTATURA
6 pinski enski mini DIN konektor za prikljuak
tastature.
2. PS/2 MI
6 pinski enski mini DIN konektor za prikljuak mia.
3. USB PORTOVI
universal serial bus prikljuak za tastaturu, mia,
skener, digitalnu kameru ili neki od ureaja koji
podravaju USB.
4. LAN ili MODEM
Prikljuak za mreu ili telefonsku liniju za povezivanje
na internet.
5. COM
9 - pinski muki mini DIN serijski konektor za
prikljuak mia ili drugog serijskog ureaja.
6. VGA
15 - pinski enski DB konektor za prikljuak SVGA
monitora.
7. PARALELNI PORT LPT1
25 pinski enski konektor za prkljuak tampaa ili
drugog paralelnog ureaja.
8. LINE-OUT
stereo audio konektor za prikljuak zvunika ili
slualica.
9. LINE-IN
stereo audio konektor za prikljuak eksternog cd
plejera ili kasetofona ili nekog drugog ureaja.
10. MIKROFON
stereo audio konektor za prikljuak mikrofona.
11. MIDI
15 - pinski enski DB konektor za prikljuak dojstik

Sl. 2.18 Prikqu~ci neintegrisane mati~ne plo~e

Integrisane mati~ne plo~e imaju samo jedan napredak i to da koriste
kopije neintegrisanih mati~nih plo~a i komponenti u jednom proizvodu.
Zbog lo{ih performansi i niske cene time proizvo|a~i profitiraju. Cene su
do 50% jeftinije od neintegrisanih mati~nih plo~a. A u slu~aju da do|e do
konflikta neke komponente na plo~i morate kupiti novu plo~u.
Kod neintegrisanih mati~nih plo~a imamo kvalitetne komponente
koje se posebno ugra|uju i daju mnogo boqe performanse.
Ako planirate kompjuter da koristite za 3D animaciju, projektovawe,
audio-video monta`u, igrice najboqe da se neopredequjete za integrisane
plo~e. Tada je boqe kupiti neintegrisanu mati~nu plo~u gde se mogu
ugraditi komponente. Ako planirate kompjuter da koristite za kencelarijske
svrhe kao {to je vo|ewe kwiga,obradu teksta ili surfovanje na internetu
onda nije lo{e koristiti integrisanu mati~nu plo~u. Mati~nu plo~u treba

23

izabrati prema upotrebi i nameni. Ne treba nepotrebno bacati novac u

funkcionalnosti koje ne}e biti kori{}ene.

3.

Zakqu~ak

U prethodnim poglavqima obja{weni su svi va`niji delovi mati~nih

plo~a koji se mogu na}i na starijim ali i na najnovijim plo~ama. Ako sam
neke i zaboravio bilo je to zbog mawka vremena, i `urbe.
Sve u svemu i na tu temu ja ne znam {ta da zakqu~im sad osim
mo`da da smo iz prilo`enog videli da je mati~na plo~a stvarno naj va`niji
deo ra~unara

24

4.Literatura

Internet:
www.motherbord.org
www.HowStuffWorks.com
www.mysuperpc.com
www.motherboards.org
www.procom.co.yu

25