Mire Elijade Mesec i lunarna mistika

Sunce je uvek jednako samom sebi, ne menja se niti posaje. Mesec, pak, je nebesko telo
koje raste, smanjuje se i nestaje; njime vlada univerzalni zakon postajanja, dakle zakon raanja i
smrti. Kao i ovek, i mesec ima sopstvenu dramatinu istoriju jer se njegova tronost, kao i ona
ovekova, okonava smru. Tokom tri noi nebo je bez meseca. No, iz te smrti sledi ponovno
raanje: mladi mesec. Prema jednoj vavilonskoj himni upuenoj Sinu, mesec je plod koji raste
sam iz sebe, on se ponovo raa iz sopstvene tvari jer mu je to predodreeno.
Ova stalna periodinost ini mesec istinskom zvezdom ivotnih ritmova i nije udno to
mesec upravlja svim kosmikim ravnima u kojima vlada zakon ciklinog postojanja (vodom,
kiom, vegetacijom, plodnou). Meseeve mene su oveku otkrile konkretno vreme. Vreme koje
meseeve mene nadziru i mere je ivo vreme. Ono je uvek vezano za biokosmiku stvarnost, za
kiu, plimu i oseku, setvu ili pak za menstrualni ciklus ena. Od pradavnina, u vreme kada su
ljudi poeli da obrauju zemlju, ista simbolika povezuje mesec, vode, kiu, plodnost ena i
ivotinja, vegetaciju, sudbinu oveka nakon smrti i obrede inicijacije.
Spirala ima lunarnu simboliku i vezana je za meseeve mene, ali poseduje jo neka svojstva:
erotska (koja proizilaze iz slinosti stidnice i pkoljke), akvatika, kao i svojstva plodnosti.
Vodama, poto su vezane za ritmove (kia, plima i oseka), kao i za rast ivih bia upravlja
mesec. Sva lunarna boanstva su manje ili vie jasno sauvala akvatika obeleja i funkcije. Kod
nekih plemena u Americi, mesec ili lunarno boanstvo u isto je vreme i bog vode. Hijeronimo de
avez kae da drevni Meksikanci veruju kako mesec poveava i umnoava sve stvari. Dok
vodama i kiama vlada mesec, a one se najee upravljaju prema njegovim menama, dotle
akvatike nesree ukazuju na sasvim razliito obeleje meseca kao uzroka periodinih unitenja
iscrpljenih oblika, a i obnove na kosmikoj ravni.
Potop odgovara trodnevnom stanju tame, odnosno smrti meseca. Potop je kataklizma, ali
nikada konana, jer se odvija pod okriljem Meseca i Voda, to jest, u znaku rasta i obnove. Potop
unitava samo stoga to su oblici istroeni i iscrpljeni, ali nakon njega uvek nastaju novo
oveanstvo i nova istorija. Potop stvara novo, obnovljeno oveanstvo. U svim katastrofama
koje izaziva mesec (u predanjima, legendama) treba obratiti panju na jednu zajedniku crtu: tu je
iskazan mit o obnovi, o pojavi novog oveka.
U jednom iranskom tekstu se kae da zahvaljujui meseevoj toplini rastu biljke. Neka
brazilska plemena mesec nazivaju Majkom trava. Organska veza izmeu meseca i rastinja
toliko je vrsta da su mnogi bogovi plodnosti istovremeno i lunarna boanstva (egipatska boginja
Hator, Itar, iranska Anahita). Kod gotovo svih bogova vegetacije i plodnosti ak i kada su se
njihovi boanski oblici osamostalili opstao je trag meseevih atributa i moi.
Afriki Pigmeji mesec smatraju naelom stvaranja i majkom plodnosti. Svetkovinu mladog
meseca iskljuivo slave ene. Budui da je mesec u isto vreme i majka i utoite duhova ene
se, kako bi mu ukazale ast, mau glinom i biljnim sokovima koji im daju belinu utvara i
meseevog svetla. Od meseca, Majke ivih stvari se trai da otera duhove mrtvih i donese
plodnost, te da plemenu podari mnogo dece, velike koliine ribe, divljai i plodova.
Od meseca zavisi i plodnost biljaka i ivotinja. Odnos izmeu plodnosti i meseca je ponekad
prilino sloen zbog pojave novih religioznih oblika ali uvek jedan aspekt meseca ostaje vidljiv
bez obzira koliko je u stvaranju tih novih oblika bilo verskih sinteza re je o atributu plodnosti,
periodinog stvaranja, neiscrpnog ivota.
Zmija je lunarna ivotinja. Ona je povezana sa enama i plodnou: mesec je izvor svekolike
plodnosti, a u isto vreme upravlja menstruacionim ciklusom kod ena. Mnogi narodi su verovali
da se mesec, u liku mukarca ili zmije, sjedinjuje sa njihovim enama. Zmija, budui da je

epifanija meseca, ima istu ulogu. u Nemakoj, Francuskoj, Portugaliji i jo nekim zemljama ene
se boje da im zmija ne ue u usta dok spavaju i oplodi ih. U Indiji, ene koje ele decu oboavaju
kobru. Na itavom Istoku smatra se da ene prvi seksualni in imaju sa zmijom, sa nastupanjem
polne zrelosti. Klaudije Elijan kae da Jevreji veruju da se zmije sjedinjuju sa devojkama a isto
verovanje postoji i u Japanu. Po jednom persijskom verovanju prva ena je, nakon to ju je zavela
zmija, dobila menstruaciju. Meu rabinima se pria kako je pojava menstruacije rezultat polnog
odnosa koji je Eva imala u Raju sa zmijom.
Menstruacioni ciklus svakako pomae da se objasne verovanja po kojima je mesec prvi mu
enama. Papuanci u menstruaciji vide dokaz veze koju devojke i ene imaju sa mesecom.
Mesec je prvi umrli. Tokom tri noi nebo je mrano. No, ba kao to se mesec ponovo raa
etvrte noi, tako e i mrtvi dibiti novi nain postojanja. Smrt nije potpuno gaenje ve samo
privremena promena ravni postojanja. Smrt pripada nekom drugom obliku ivota. Ono to se
dogaa Mesecu i Zemlji dokazuje da postoji ivot u smrti i sugerie da pokojnici odlaze na
mesec i silaze pod zemlju kako bi se ponovo rodili i prikupili snage za novi ivot. Mesec je
boravite dua koja e ponovo oiveti.