broj 10 - april/maj 2011.

et
des j
bro

na
est
et [
s
e
trid
a
anic
str

rad Jane Danilovi

Avaangradova rec

Kada sam pre gotovo dve godine imao ast da napiem

uvodnu re prvog Avangrada, malo ko je verovao da u
to uiniti i sada, na treoj stranici desetog broja. Bio je to
prizor koji se teko zaboravlja: dvojica nevetih urednika, s
nekolicinom, vie prijatelja nego saradnika, uzbueno trkara
zbog izlaska prvog broja. Bio je to, takoe, i iskreni oseaj
ponosa koji na udan nain ispuni oveka kada poinje neto
da stvara... Od tada do danas, mnogo toga se menjalo i, ini
se, zauvek promenilo.
U poetku, Avangrad je bio zbirka manje ili vie vrednih
poetskih i proznih tekstova, intervjua, pogleda, stavova, kritika,
fotografija, montaa i svega onog to dolazi iz neiscrpnog
izvora ljudskog stvaralatva. Razliitost umetnikog izraza
oslikavala se kroz slike i rei koje su se prelivale sa stranica
jednog, na stranice drugih brojeva. U takvom procesu, stvorilo
se neto, to danas ne moemo nazvati nikako drukije do
Avangradova re, to jest prepoznatljiv skup razliitosti kome
je jedina namera da osvetli tajne umetnosti, kulture, drutva,
ali i obine svakodnevice, od koje svaki ovek ukrade poneki
deli. Upravo ti delii su stizali do nas s raznih strana i to
od ljudi koji su prepoznali smisao naeg delanja kreirajui,
pri tom, celinu nazvanu Avangrad. To je trenutak u kome je,
naizgled, uzaludan posao dobio svoj puni smisao. Avangrad je
postao rado vien i traen list, koji je preao teak i neizvestan
put od mladalakog entuzijazma do lista koji se daleko
ozbiljnije bavi svim vidovima kulture na ve prepoznatljiv
nain.
Stigao je i deseti broj. To nas samo po sebi obavezuje na
postavljanje novih i viih ciljeva u narednim brojevima.
asopis koji se bavi kulturom, a dogura do desetog broja,
mora oslukivati sve brojnije i zahtevnije itaoce kako bi
napredovao u pogledu kvaliteta. To nam je svima obaveza.
Stoga, uivajte u Vaem zadovoljstvu i nezadovoljstvu na
stranama koje slede.
Milan ivkovi

foto: Sanja Ivkov

inte rv

S rdan Sjurd:
ic
6
:

iz u g la:
p o g led
va

rado
Is p od g
4

ste

ali
ci t

mu zika:

m:

o
on

M
e l Uspahico-ra
s
i
M Ali b

Ve lika
cija
a
rek pitula

e
e lb

pri

ka z

ek
i: S

?
f il
ija/ ilom
g
lo rm
:
o
a
ho
psi za k
f ilm U f ilm
e
j
15 orija Y
Ko
ist
17 ju
an
Pro e sis
pis
i
nju
21
i ta
c
o
cije
a
32
v
r
e
s
Op

om
rs pi ice S
t
P
12

u:
ovde bli z

ic
Milan Kec

19

Urednici: Branko uri i Milan ivkovi; redakcija: Ivan Pani, Brankica Opai, Dejan imurda, Sanja Ivkov; saradnici: Sinia Trifunovi,
Mira Vuksanovi, Alisa Salopek, Tamara Luci Dini, Gordana Roi, Verica Ili, Ivan Despotovi, Branka Nedimovi, Zoran Trklja,
Vitomirka Trebovac, Nevena Risti, Slavko Mali, Milica orevi, Milo ivanovi, Dejan orevi, Alen Alispahi, Bojana Jaroenko,
Svetolik Jozi, Tamara uri, Ana Cagi, Zoran Ili, Radomir ukanovi, Lidija Vuksanovi, Jana Danilovi, Aleksandar Novakovi,
Branko Radakovi (Srbija); Elfrida Matu Mahulja, Zoran Konstantin, Anto Zirdum (Hrvatska); Mirsad ulbi, Naa Berberovi
(BiH); dizajn: Branko uri; tampa: Art Studio Sombor; izdaje: Udruenje ARTiFAKT Sombor;
tira: 500 primeraka.
Fotografija na naslovnoj stranici: Naa Berberovi (http://darkvenuspersephonae.deviantart.com/);
fotografija na poslednjoj stranici: Sinia Trifunovi (http://sorrowscavenger.deviantart.com/).
Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com
Sajt: www.myspace.com/avangrad; www.facebook.com/avangrad
Telefon: 064/157-34-48
CIP -
,
008(05)
AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko uri i Milan
ivkovi.
- 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm
Meseno.
ISSN 1821-133X
COBISS.SR-ID 239782407

Projekat je finansiran iz
budeta Grada Sombora

Dizajn, priprema, tampa

ART Studio, Sombor,
Sterijina 5a
tel: 063/444-025, 063/8922-480

f ija

g ra

pogled iz ugla

ISPOD GRADOVA

Nijedan grad nije omeen samo onim to pie u turistikom vodiu. Ispod zvaninog teksta krije se nezvanina istorija, autohtoni
doivljaj i oseaj da je taj i taj grad jedinstven jer ba u njemu postoji neto to mu daje poseban mek. Pitali smo nekoliko naih
saradnika ta bi oni izdvojili iz njihovih gradova, koji zain bi naveli kao onaj kljuni, onaj koji daje neponovljivu, specifinu aromu
njihovoj sredini.

Car Jovan Nenad ili Venecija ispod Subotice

Dok sam radila kao novinar, esto sam od kolega iz subotikih medija ula reenicu: Ono to je Srbima bila Kosovska
bitka, to je Maarima Mohaka (1526. godine). Kao i Srbi, i Maari su na Mohau potueni od Turaka, kralj je poginuo,
velikai stradali, oni koji su ostali pobegli su na sever. Samo to Turci nisu imali snage da osvajaju Ugarsku pa su ti krajevi
ostali u bezvlau. Tada se pojavio, niko ne zna odakle, misteriozni Homo Niger ili Jovan Nenad, zvani Crni, oko sebe je
okupio veliku vojsku, proterao Turke iz Bake, Banata i Srema, tako stvorivi jednu privremenu nezavisnu dravu. Zauzeo je
utvrenje Subotica, proglasivi je za prestonicu, a sebe za cara. Nadimak Crni je dobio jer je imao crnu liniju od slepoonice
pa sve do pete. Njegovi dvorjani su bili Subota Vrli i franjevac Fabijan Literata. Vojska mu je svakog dana brojala sve vei
broj ljudi, a tokom vremena, car Jovan Nenad postao je legendarna figura za Srbe. Mnogi ga smatraju zaetnikom dananje
Vojvodine. Pretpostavljam da mu je zato i podignut spomenik u Subotici (1927) sa natpisom: Tvoja je misao pobedila. Kao
i mnoge znamenitosti grada, i on je stradao poetkom Drugog svetskog rata, da bi tek 1991. bio rekonstruisan i postavljen na
Trgu slobode, u samom centru, gde se i danas nalazi. Stoji Jovan Nenad na Trgu, do njega njegovi dvorjani, Vrli i Literata,
i na krug od ute kocke na ploniku baca senku pokazujui vreme u sunanom satu. Da se spomenik Jovanu Nenadu, crnom
vitezu, stopio sa mestom gde stoji, to jest da je postavljen ba tamo gde treba, govori i injenica da mnogi Subotiani, ali
i turisti koji obilaze grad, taj trg vie i ne zovu Trg slobode, osim moda potara, novinara, ili stanara koji tamo ive, ve
Trg cara Jovana Nenada, iako postoji trg sa njegovim imenom stotinjak metara dalje, ispred Otvorenog univerziteta. Ono
to je jo povezano sa gradom i Jovanom Nenadom, jesu i prie, ili da kaem legende, jer pravih zapisa o tome nema, da je
car Nenad, osvojivi utvrenje Subotica, nastavio sa kopanjem i izgradnjom kanala ispod grada, povezujui tako u zemlji
tvravu sa drugim, okolnim zgradama, to je sluilo za skrivanje od Turaka, kasnije i kao vinski podrumi, a danas kao mit
o Veneciji ispod Subotice, samo bez gondola. Da li ti hodnici ispod grada zaista i danas postoje, ako pitate subotiku vlast
i nadlene rei e vam da su to samo prie, i da su tokom vremena oni uniteni i zatrpani. Ali, ako volite tajanstvene prie,
preporuujem vam da proitate knjigu Miodraga Radojina Tajanstveni hodnici crnog cara, i videete da pria o Veneciji
ispod grada nije moda samo mit.
Alisa Salopek

Letnja pozornica u Negotinu

Nesebino smo prorekli svom gradu svetlu rock i underground

budunost ljubei se u mranim delovima parkova koji tad ume
behu. Postoji mesto, rekla bih skriveno, duboko negde oko srca grada
koje mirie na leto u svako doba godine, a tako se i zove - LETNJA
POZORNICA. Pozornica na kojoj su nae bake i mame ezdesetih i
sedamdesetih godina prolog veka gledale svoje idole. A mi, sedei
na travi, devedesetih godina XX veka, pevali uz neke nae bendove.
Nije prolo puno vremena, a na toj istoj pozornici je velikim slovima
bilo ispisano moje ime pored imena mog sadanjeg supruga, a datum:
devedeset i neka. Skoro videh kod nekog sliku benda i prelepu pozadinu
naim imenima ukraenu.
Da li u stilu ratova i propadanja ili u stilu ala za mladou, krenue da
otpadaju delovi pozornice i da nestaju zajedno sa naom rock saveu.
U jednoj, bilo kakvoj nedelji shvatih da je nebo postalo krov ove lepotice i da je njenim starim zidovima jako hladno. Da
je tuna i usamljena. Otvorene due ekala je samo na nas.
Ali nas nije bilo ni te nedelje, ni te godine, ni nekoliko godina nakon toga. Sada vie nema nje.
Sada je kasno...
Ali spomenite je samo, izmamiete osmeh i dragu uspomenu svakom Negotincu.
Jedne davne, srene godine, pilo se iz jedne flae dodavajui je u krug i pevalo se uz divne tonove jedne gitare koja me
upravo sada gleda naslonjena na zid, neupotrebljiva, a vena u meni. Duboko u no aputali smo snove jedni drugima, a
rano ujutru se opet vraali i gledali lanove lokalnog benda kako iste na lom i ale nam se na tamo neku deurliju koja ne
zna ta je red. A i bio je red da se na njoj neto i odsvira - odgovarali smo. Jed oseam tek sad.
I ako je nema vie, uruila se jednog leta, ini mi se od tuge, i dalje se to mesto tako zove - Letnja pozornica.
Letnja ili ne, bila je pozornica ivota jednog grada. Negotin tuguje za najnenijim i najlepravijim kutom koji stajae ba
tu, negde kraj njegovog srca..
Underground i rock budunost sada je davna prolost, a mi smo generacija kojoj je ta budunost za dlaku izmakla.

Tamara Luci Dini

pogled iz ugla

Kratko, slatko i po starinsku - pozdrav sa otoka Krka!

Dragi ljudi, ovo van je vrime od Mesopusta na Kvarneru. Vrime kad polude svi ki ve nisu ludi. I sred sve te munjenije
dogode se i kakove god smine torije, pa se je tako i jedna ke se dobro domiljan. Bilo je to devedesetih i grupa mladih
delala je svoga mesopusta (lutak udelan i obuen kako i ovik, ki je za sve kriv) a druga se je kumpanija zmiljala kako ga
ukrast. Mesopusta su dobro uvali, ma kad je ve zazvonilo za istu Sredu (pepelnicu) ka oznaava i kraj ludovanja, ona
prva grupa mladih se je spravila na vieru i puala mesopusta samoga, a druga ga je adoala i ukrala. Da bi svin pokazali
da su ga ukrali, obisili su ga na znak od tadanje Rijeke banke va sred mesta u gluho doba noi.
Rano jutrin, jo je bilo kuro, stara Mare je la na butigu i vidila ovika kako visi sprid banke. Brina se je smrzla od
uasa i kriala kako munjena i zvali su policiju, ka je pak ustanovila da to ni ovik nego mesopust i hitila ga va kontejner
od smea.
Ma kako je mesopust bil i va prirodnoj veliini ovika, noge su mu ostale van kontejnera i ni pasalo ni pol ure, a ve je
policiju zvala i suseda Kate, kako njoj se ini da zi svoje punetre vidi kako je niki ovik pal va kontejner i ne more se zvu
vanka!
Puno posla za policiju kolo samo jednoga mesopusta! Ben, tr je itako on vero za sve kriv!
Elfrida Matu Mahulja

Kikinda ili negde je zapelo

Pleistocen je tromo mrvio vreme nad movarom, dok se priroda slojevito slagala u udesan i neprocenjiv tafir, u velove
neophodnih smrti za zalog vrstama koje su se venavale sa budunou. Naftodaran, biljorastan miraz ivotu koji sledi.
Ali negde je zapelo.
Nije lako imati 64 godine, spondilozu i reumatizam u telu od sedam tona, a gacati za krdom po movarnim bespuima.
Jedan neoprezan korak, jedna pogrena procena, i bila je plen gladnog blata. Brojna mamutska porodica dugo je posmatrala
njenu uzaludnu borbu sa neminovnou, bespomono sluajui jezive, preklinjue krike. No, zima je pretila glau i morali
su dalje, ne znajui da ih put vodi u slepu ulicu vremena, u misteriozan nestanak sa planete.
Nije lako svakog jutra iznova zagrabiti zemlju i, uz zvuk brekueg motora, zamiljati budue krovove prekrivene
plodovima svog rada. Glinen dan za Mirka Jovanovia, kao i svaki drugi.
Ali negde je zapelo.
Kaika bagera je na dvadeset metara dubine zvala u pomo, suoena sa potresnom slikom mamutice koju su glodale
pradavne hijene, a kojoj je izgriena savest panonskog blata ipak sauvala kosti.
Kikina pria je nadahnula Kikinane uglibljene u svakodnevici na pomeranje, a 21. vek se iroko osmehnuo pleistocenu,
posmatrajui ga sa zanimanjem, kroz 3D naoari.
Ali negde je zapelo.
To je jedini film koji se danas moe pogledati u Kikindi.
Bioskopi su utonuli u prolost.
Gordana Roi

Austrijska ~esma u Zenici

Zenica ima mnogo lijepih spomenika kulture. Svojom ljepotom se istie Austrijska esma. Izgraena je od bijelog tesanog
kamena, sa dvije lule i dva korita, nasuprotno postavljena. esma je otvorena 30.maja 1910. godine u 10,00 sati, na sjeanje
prolaska austrijskog cara Franje Josipa kroz Zenicu. Locirana je na arijskom trgu, koji se nekad zvao Mejta. Vodom
se napajala iz vodovoda. U okviru evropeizacije Zenice, tadanji zeniki naelnik Ali ef.
Harmandi, je 1910. godine poradio da Zenica dobije prvi savremeni vodovod duine 6
km, te desetak esmi na raznim lokacijama u Zenici i pomenutu Austrijsku. Iskoristio je
prolazak cara kroz Zenicu, te obezbjedio novac od Zemaljske vlade BiH i carskog budeta
KuK monarhije. Gradnjom robne kue Beograd 1970. godine esma je paljivo rastavljena,
pa kasnije postavljena malo podalje. Jedno korito joj je bilo slomljeno jo od etrdesetih
godina XX stoljea. Koncem 2010. godine esma je temeljno obnovljena. Izraeno je novo
korito umjesto slomljenoga, izlivene su nove lule po starim nacrtima, novo postolje i oiena
esma od grafita. Postavljen je video nadzor, a skoro bi trebale i parkovske klupe, jer je esma
okupljalite. U blizini je desetak kafia i slastiarni. Meu njima i slastiarna s tradicijom
dugom126 godina.
Od 2001. godine je model Austrijske esme postao zvanian suvenir Zenice. Autori
suvenirske esme u tri veliine su Alija Zuki i Josip Klici. Suvenir ima u sebi pumpicu i
spremnik obojene vode.
Austrijska esma se u narodu naziva raznim imenima: gradska, arijska, stara i konjska.
Konjska, jer lule imaju oblik konjske glave.
Mirsad ulbi

intervju

PLODNIM

POLjEM

lUDOSTI

O romanu ,,Mrtvo polje ve smo pisali (broj 9). O Sranu Srdiu, autoru romana, nismo. Vreme je da nam iskreni
posveenik u materiju kae neto o knjievnosti. Neto to sigurno nismo znali, a prieljkivali smo. Jer ko bi bolje poznavao
aktuelnu situaciju u svetu literature (ne samo domae) ako ne prologodinji dobitnik stipendije iz fonda ,,Borislav Peki,
kandidat za Vitalovu knjievnu nagradu ,,Zlatni suncokret, dobitnik nagrade ,,Laza Lazarevi za najbolju pripovetku
i urednik sada ve veoma uticajnog festivala kratke prie Kikinda Short. I da, pisac iji se roman (,,Mrtvo polje)
poetkom godine pojavio u ozbiljnom krugu kandidata za NIN-ovu nagradu. Tabloidi bi ga pitali kako je sve to uspeo sa
svojih (samo) trideset i kusur godina, zatim i kako je to biti mlad, a ve poznat pisac koji je upoznao dobar deo svetske
literarne elite. Mi ga pitamo neto drugo.
Ko je bolje prihvatio Mrtvo polje, itaoci ili kritika?
Kritiari itaju, ili ne? alim se, ne bavim se takvim
razlikovanjima. Kritiari deluju prezadovoljno, bar za sada.
Nekako me to nije iznenadilo. Vie sam iznenaen brojem
itanja koja mi se dopadaju. Mislio sam da ih nee biti
toliko. Ima, naravno, i onih koji brzo odustanu od teksta.
Nije to za osudu. To je jedno poteno odustajanje. Slaem
se sa tim.
Ratne devedesete su pozadina Mrtvog polja. Zbog ega si
se odluio da radnju smesti u taj vremenski period? Da
li je postojala bojazan da e upasti u zamku ve vienog
scenarija obraenog u romanima, filmovima i, uopte, u
umetnosti posleratne ex-Yu scene?
eleo sam da napiem tragediju. Da pokaem kako, na kraju
dvadesetog veka, vie nema likova koji svojim kapacitetom
doseu visine tragedije, ali koji se kreu po kontekstu koji
je duboko tragian. Tu nisam mogao da pogreim u lokaciji
koja bi godina vie odgovarala takvoj nameri? Scenario
o kome govori mi se nimalo nije svideo, nije to bilo
ono sa im sam se susretao devedesetih godina. Nita mi
se nije svidelo, ni filmovi, ni knjige koje su se bavile tim
vremenom. Dakle, ono inspirisano devedesetim godinama

me je, na izvestan nain, isprovociralo. Problem je u jeziku.

I mislim da sam to uspeno reio, da sam pronaao jezik
adekvatan strahoti doivljenog. Rekao bih da samo druga
ploa Bjesova ima veze sa devedeset i treom godinom. A
to sam i zapisao.
Da li e generacija koja dolazi (sadanji osamnaestogodinjaci, recimo) razumeti i prihvatiti ovaj roman, naroito njegovu temu? Da li je sadraj Mrtvog polja na neki
nain i njihovo naslee?
Radim u koli. Priam sa osamnaestogodinjacima svakog
dana. ini se da ih to ne interesuje previe. Ni mene u
njihovim godinama ne bi interesovale takve stvari, ali
sam ih iveo, sa svojim vrnjacima. Distanca umanjuje
stepen empatije. Na kraju, drutvo se uspeno obraunalo
sa svakim pokuajem generacijskog vrednovanja stvari.
O kakvoj generaciji je danas mogue govoriti? O kakvom
stavu? Likvidacija ma kakve angaovanosti je obavljena
finim taktikim potezima. Meni se gadi ta aura toliko bliska
onima koji se bave stvaralatvom. ivimo u besadrajnom
svetu. Kakvi sadraji? Voleo bih kada bi nasledili sklonost
ka formalnim preispitivanjima. To je dobit po duh. ta e
im sadraji? Nisam sposoban da propovedam bilo kakve
sadraje.

intervju
ta misli o sve prisutnijem trendu razmene starih i
novih estradno-politiko-sportskih inilaca izmeu
bivih republika Jugoslavije? Da li je Mrtvo polje most
ili kamen spoticanja u takvom poretku stvarnosti?
Budale su shvatile da ne mogu same. Tanije, kada ostanu
same, onda im postaje neprijatno. Sada ponovo trae drutvo.
Pretpostavljam da ljudi koji itaju Mrtvo polje nemaju ta
da spajaju, poto nisu uestvovali u procesima razdvajanja.
Opet, javljaju se jugonostalgini pokuaji sabiranja vee
moi na jednom mestu. Tako je ak i u knjievnosti. Gladni
su krenuli u lov. Sada je potrebno proiriti sve te sirotinjske
nacionalne parkove. I to je toliko banalno, da se valjda ni
sam ehov ne bi bavio time. Odvratna stvar, sva ta halabuka,
mediji koji se naslauju, falsifikovane biografije, sve
zamislive gadosti, egoizam... odvratno. Uvek se trai kalif
umesto kalifa. Nita nismo nauili. Svi koliko nas ima.
Da li postoji u romanu lik koji ti je najblii, kog si
poznavao ili redovno sretao?
Govorio sam o tome. Iznenaen sam pojedinim reakcijama.
Tolstojev Napoleon je Tolstojev Napoleon. Onaj napisani.
Ne onaj istorijski. ta bismo sa toliko istorije koja se izliva
kojekuda? Moda sam imao modele, ali iskljuivo verbalne.
Oslukivao sam stotine jezikih konkretizacija, to me je
interesovalo. Kako svet govori. Kako zlo govori. Kako
istorija govori. To ja bitno. I nesreni Sveti Savo, kog sam
izmestio iz genijalnog filma Bratski ples jeste
samo dvostruka, moda i trostruka oznaenost.
Jer on ve u filmu nije onaj koga znamo sa
kikindske ulice. Umetnost uvek pravi izbor. E, tu
stanuje sloboda. Moe da izabere ta god eli.
Kompletan ovek je nepodnoljiv. Pokuali su
naturalisti, nije ilo. Svi su mi likovi podjednako
bliski i daleki. elim da itaoci to osete. Da
itaju likove, a ne mene. Ja sam dosadan. Sreo
sam Svetog Savu pre par nedelja. Priao mi je,
a nikada ranije to nije uradio, i pozdravio me sa
Zdravo, Arkane! Takve stvari su vane. Takav
govor. Ludilo je vano.

Da li je, po tvom miljenju, lake napisati roman ili

kratku priu? ta je od te dve knjievne forme blie
tvom spisateljskom peru?
Nisam siguran. Poeo sam sa priama, i uinilo mi se da je
sa tim sve u redu. Dobio sam neke nagrade, pojavili su se
itaoci. Mrtvo polje je stvar koja me je, na odreeni nain,
godinama progonila, i znao sam da e zahtevati prostor. Ni u
jednom trenutku se nisam zapitao da li ja znam to da radim.
Pisao sam i uio. To je trajalo. Tako u i nastaviti, pisau i
uiti. Romane, prie, ta god poelim. Nigde ne mogu biti
hirovitiji nego u knjievnosti.
O emu e se raditi u tvom novom romanu ili zbirci
pripovedaka? Kakvi su planovi za objavljivanje?
Ove godine izlazi moja prva zbirka pria, Espirando. To
su stare, poznate prie, objavljivane gde god se to moglo,
neke od njih i nagraene, prevoene... Oseam se kao neko
ko objavljuje demo snimke na zahtev fanova. To je dobar
oseaj. Svedoi o izvesnoj ljubavi prema onom to sam
radio. Znam da ima mnogo onih koji su svih devet pria
ranije itali, ali koji e eleti da ih imaju na jednom mestu.
A i sam to elim. Dakle, ispuniemo snove svima. Voleo bih
da naredne godine zavrim drugu zbirku pria, poto sam za
sinopsis te zbirke dobio stipendiju iz fonda Borislav Peki.
Oseam odgovornost prema tome, i taj tekst je prilino
odmakao. Zadovoljan sam njegovim dosadanjim izgledom.

Jesu li ti tvoji sugraani zamerili zbog naina

na koji si ih predstavio u romanu?
Ne bih rekao da sam se previe bavio njima.
Glavna junakinja ni u jednom momentu ne
osea pripadnost. To je njena nevolja. Oseanje
nepripadnosti sredini. Male sredine insistiraju na
lojalnosti. Ne znam ta ko misli. Ne znam koliko
je ljudi iz Kikinde italo Mrtvo polje. Zaista
italo. Imam puno prijatelja. Njima je jasno.
Imamo to prvo poglavlje, ali ono je moglo biti
napisano iz perspektive bilo kog malog mesta.
Verovatno stanovnici takvih mesta ele da
proitaju neto o sebi, da ih to privlai, oseaju
da su zapostavljeni, kad odjednom, neko ih
secira, razmilja naglas o njima. Ljudi iz Kikinde
prepoznaju toponime. Priao sam sa prijateljicom
koja ne ivi u Kikindi godinama. Prepoznala
je slonia iz prodavnice igraaka, zapisanog u
prvom poglavlju. Oduevila se. Takva toponimija
dramatino menja ugao recepcije.

intervju
U toku rada na tim priama, poelo je da me remeti oseanje
novog romana. Govorim o boanstvenom oseanju, nije
mi se ranije deavalo toliko intenzivno. Radim i na tome.
Pokuavam da progovorim na potreban nain. To nee biti
lako. Dosta sam formalnih obrazaca zloupotrebio u Mrtvom
polju, sad je potrebno veliko znanje, ogromno ulaganje u
jezik. Imam jednog junaka i ogromnu prazninu ispred njega.
Na izvestan nain, to je beketovska situacija. A to neu.
Strahovito me privlai ono to e doi. Radujem se tome.
Veruje li da bi dananji srpski pisci trebalo da se bave,
uslovno reeno, srpskim temama ili je bolje (isplativije)
drati se aktuelnih svetskih literarnih tema?
Pisci bi trebalo da se bave pisanjem. Niim drugim.
Jezikom. Ne temama. Kakve teme? Koliko samo gluposti
u tampi je izgovoreno o tome poslednjh dana. ini se da
oni koji piu nisu zadovoljni time to im je dato da piu.
Sujete su udovine. Srpske teme, svetske teme, ne znam
nita o tome. Nigde ovek ne moe da bude toliko usamljen
koliko u literaturi. emu onda to o temama? Savremena
srpska literatura je toliko difuzna, da je nemogue pronai
najmanji zajedniki imenitelj. Svetske teme... itao sam
novi roman Delila. itao sam Makartija, poznajem veliki
broj evropskih pisaca... svi su oni zasebni, nema svetskih
tema. Moda odreeni maniri koji poive odreeno vreme.
Odreene mode. Ali, lako je Zapadu. Tamo je infrastrukutra
uspostavljena za sva vremena. Tamo se potuju rokovi,
postoje izdavaki planovi, horizont oekivanja, knjievni
agenti. Ovde nema niega. ta je isplativo? Ovde itamo
u dnevnoj tampi o nekakvim pljakaima koji u pola noi
prepadaju vozove po beogradskim predgraima. Siguran
sam da im se taj napor isplati. Ono to ja radim isplauje se
mom duhu. Moda bih poludeo da nije tako.
Nekada su pisci inili nezaobilazan deo politikog
i drutvenog miljea. Kakav je njihov poloaj u
dananjoj Srbiji i treba li im nekakva vrsta drutvenog
angamana?
Nesnosan je taj neprekidni vapaj za sinekurama, Zlatnim
Dobom, kada su pisci navodno odgovarali na drutvena
pitanja. Kako su odgovorili? Jedan je ak postao i predsednik
drave. Koliku nam je uslugu uinio? Sve to je dosadno do
nepodnoljivosti. Svima sa takvim ambicijama trebalo bi
prvo dodeliti sve postojee srpske knjievne nagrade, a posle
neka upravljaju ministarstvima, nadletvima, optinskim
odborima, fabrikama u steaju, ta nas briga. Samo neka se
sklone iz vidokruga. I neka ne piu. Ako ve moraju, neka
ne objavljuju.
Bio si u uem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine.
Kakvo je tvoje miljenje o toj nagradi?
Seam se, Kikindu su osamdesetih godina esto poseivali
cirkusi. Mogao si da ode u cirkus Orfej, i tamo bi te
doekali lavovi, slonovi, igraice, opasna ekipa klovnova,
nasmejana gazdarica. Opet, dolazio je i Kolorado, par
artista, na plakatu najavljena uda, na kraju samo bradata
ena i izmueni upravnik cirkusa u raznim ulogama. Seam
se, voleli smo da idemo i u Kolorado. Taj cirkus je takoe
imao svoj arm, i vredelo je biti dva sata ispod njegovog
propalog atora.

Kako vidi danas festival kratke prie Kikinda Short i da

li postoje konkretne ideje i planovi za budunost?
Festival je napredovao, moj, uredniki posao, vie ne
iziskuje nikakve velike napore. Postoje kontakti, postoji
imid festivala, postoje dobre usluge i dobra volja. Samo
se postavlja pitanje broja uesnika i zemalja. Ljudi u
Kikindi pokazuju da im je do festivala stalo, ta tri dana
koja autori provedu u Kikindi su pravi praznik. Radimo sa
najveim svetskim izdavaima, pratimo evropsku i svetsku
knjievnost, trudimo se da procenimo i nagovestimo koji e
autori postati prave zvezde. Nismo zadovoljni reakcijama
beogradske publike, ali tamo se borimo protiv rok koncerata,
utakmica, svega i svaega. Mislim da emo ove godine
uspeti da popravimo stanje u Beogradu, radimo sa dosta
velikim brojem partnera, oekujem najbolje.
Budui da dolazi iz Kikinde, kako vidi dananju
knjievnu scenu Vojvodine?
Lepo saraujem sa ljudima iz Paneva i Zrenjanina, takoe
sa vama iz Sombora. Nije mi jasna situacija u Novom Sadu.
Deluje dosta beznadeno. Nema novca u Vojvodini, dodue
ni u Srbiji, nema velikog centra, mi u Kikindi radimo
mnogo, imamo dosta nevolja, beda je ogromna. Sreom,
nekoliko ljudi se istovremeno nalo u gradu, Vera Papi,
Marijana Kuki, Sran Tein, Mia Vujii, nekoliko dobrih
prevodilaca, radimo asopis, festival, deluje kao da je stanje
u Kikindi daleko bolje od onog u Vojvodini. U nekim,
relativno velikim vojvoanskim mestima, nikada nisam bio,
ne znam ta se tamo deava. ao mi je zbog toga.
Moe li autor Mrtvog polja ukratko da preporui naim
itaocima neto kvalitetno za sluanje i itanje?
Dosta itam u poslednje vreme, ak vie nego obino,
postoje razne faze. Ove pomenute Amerikance, dosta
Japanaca, bavio sam se time, Miima, Soseki, nedavno
sam ponovo itao Frenzena, izvanredna knjiga, Zejdi Smit,
Goldinga, Valasa... Zvonko Karanovi me esto pozove i
preporui mi lektiru, na emu sam mu beskrajno zahvalan,
tako sam doao do Denisa Donsona, itao sam Oza,
Bolanja, Selinove kasnije stvari, sve vreme se plaim da u
neto propustiti. Pratim i ono to se objavljuje kod nas i u
regionu, ali to ne mogu intenzivno da radim, mnogo toga
je loe, nesvarljivo, onda se nerviram, nemam vremena za
to. Knjiga Mie Vujiia me je iznenadila, jako dobro, fino
napisano, precizno i osmiljeno, Karaka nije lo, Bekim
Sejranovi, Strah od emigracije arka Radakovia, ima
toga, romani Biljane Jovanovi, time
se bavim u poslednje vreme, pravo
otkrovenje. Zaista, pravo otkrovenje.
Iao sam na koncert, posle dugo
vremena, gledao sam Kayo Dot.
Shvatio sam da pre koncerta nita
nisam shvatio. Neprekidno sluam
njihove ploe. arobno. Ali bolno.
The Antique, On limpid form, uo
sam te kompozicije uivo i uplaio
se. Najdalje to muzika moe da
ode. Kao da slua sopstvenu smrt.
Zadrau se na tome dugo vremena.
I srean sam zbog toga.
razgovarali:
Branko uri i Milan ivkovi

velikaija

muzika

R apitulac
ek

Va i na omiljeni asopis Avangrad ne

izlazi dovoljno esto, to je svima jasno.
Kako onda da postignemo sve to smo
zamislili?
Kako stii sve zapisati, opisati, recenzirati
i masakrirati? Kako stii sve presluati,
pa preporuiti ili ocrniti, kako krizu
pregrmeti?
Mnogo toga sam hteo i zapoeo u 2010.,
ali ipak malo toga realizovao, jer mnogo
toga je snimljeno i objavljeno u minuloj
godini, a na skromni asopis jednostavno
nije mogao podneti teret nadolazeih
recenzija.
Svaki mesec neto novo, neto bitno!
Ovaj tekst nee nipoto biti THE BEST
OF 2010. Jednostavno, toliko toga
bitnog i dobrog u muzici nisam stigao da
spomenem u prologodinjim brojevima
neki iskusni vukovi e rei: Samo se
bezveze zamajavao sa Swans i njihovim
mediokritetskim albumom uz koji plau
raznorazne sumnjive, samodopadljive HIP
njuke! i zato ajd zdravo, idem da sluam
King Krimson umesto Pink Flojda, jer ja
sam zajeban metalac.
Evo nekih meni bitnih doivljaja, znai
isto subjektivno, nikako objektivno, i
ne ba hronoloki. Sve je to trebalo da se
pojavi u rubrici Recenzije, ali ipak nije,
pa je red da napravim neki presek, sve na
brzinu.

Evelyn Evelyn

muzika

on

ricks

E
Roky
These New

Puritans

Skoro pa svi moji omiljeni bendovi su uradili neto u

protekloj godini, s manje ili vie uspeha; taman sam se
od februara do septembra nekako navikao na vapaje za
lobotomijom nesimpatino kodirane u onaj album Brian
Jonestown Massacre (BJM), kad ono Black Angels i
Crocodiles stiu sa novom robom da mi instant vrate
veru u moderni psych rock, jer od eljno oekivanih mi
novih Warlocks zaudo ni traga! I taman da, omekanog
srca zbog kratkih i jasnih, lakih, jednostavnih i zujeih
Phosphene Dream Crnih Anela i Sleep Forever
Krokodila, sednem i zapiem utiske + pokajanje zbog
preteranih grubosti izreenih na raun BJM, preduhitri
me prekasno saznanje o dizanju iz mrtvih nikog drugog
do Hadi-Roky Erickson-a, poduprtog omladinom
iz Okkervil River! True Love Cast Out All Evil je
bio ba dobar, Roky je bio i ostao genije, i nije mi
jasno kako sam ja tek u oktobru saznao za ovo divno
aprilsko ostvarenje moda zato to sam bio zauzet
presluavanjem Liars i njihovog Sisterworld albuma.
Ne znam zato mi se taj album toliko svideo, pokuajte i
vi, bolje je od onih Klaksona.
Na samom kraju sam ipak bio grub prema Brian
Jonestown Massacre.
Ali, da se vratimo na oktobar, jer tad sam postao svestan
mnogih stvari ne samo iz aprila, nego i iz septembra:
skoro da sam zaboravio na Killing Joke kad eto ih, ivnuli
sa dobrim Absolute Dissent, a deda Neil Young izbacio
na prvi pogled udan, ali toliko niljangovsko-neodoljivdopadljiv Le Noise, gde sve zuji skoro ko Crocodiles, a
stari hipik tu i tamo upadne u otrcanu dinosaurus priu,
samo da bi se ve u sledeoj pesmi vratio u realnost sa
nekom jako ludom melodijom; dakle bravo! Znai, sve
sama vraanja u formu, i ovi metuzalemi zaista nisu mrtvi,
nego ponekad samo malo dublje spavaju. Priajui o
vaistinu mrtvima, Johnny Cash-ovo posthumno izdanje

10

Aint No Grave je realizovano jo u februaru, i svojim

tekim dahom ova zagrobna amerika storija je delovala
pomalo nepotrebno, ak optereujue. No, nikako
patetino. Drhtava aura iz memljive kripte provukla
se direkt u zemaljsku No, i senka vampira nikom nije
dala mira kad je u martu doao novi Hendriks Dimi sa
Valleys Of Neptune zbirkom neobjavljenih pesama i puno
bluza, to je svakako jedan od zanimljivijih poduhvata u
Hendriksovoj karijeri posle smrti. Tu negde poetkom
marta se ubio i Mark Linkous iz Sparklehorse. Kakva
teta, a ja taman poeo da shvatam kako su Sparklehorse
mnogo dobar bend, za ta mi je trebalo puno godina. No,
bar sam dobio Dark Night Of the Soul, saradnju pokojnog
Marka sa producentom zvanim Dangermouse, a i David
Lynch se tu takoe upetljao. Prepuno gostiju, od Igija do
Flaming Lips, tuga, bol, ranjivo, poremeeno, i naravno
jedan od najboljih albuma 2010.! Ali ovo nije best of,
ovo je al za nespomenutim...
I opet bi trebalo da se vratimo na oktobar, jer tad sam
shvatio da su u septembru novi album posle desetak
godina objavili Superchunk, superheroji indi roka, i
Majesty Shredding je jo jedan od par najboljih albuma
2010.! Dok je leto umiralo, taj isti septembar je spremao
postelju za zlatna ranojesenja svitanja, a mi dobili jo
velianstvenih povratnika: to su Weezer i Helmet, koji
bolje da su spavali.
Hiperaktivni Eels su objavili u januaru mutnjikavi End
Times, a u avgustu optimistini Tomorrow Morning, s
kojim su finiirali trilogiju zapoetu sa pesimistinim
Hombre Lobo iz 2009.. Mister E se nije predao uprkos
laganom zamoru materijala, jer on odavno i oduvek
zna drevnu tajnu kako transcendirati, ovog puta krizu
srednjeg doba.

italite
muzika
/ dogaaji
David Tibet sa svojom eshatolokom zveri Current 93
se takoe koprcao, prkosio i nije dao tako lako, i uspeo je
i da odradi pristojan Baalstorm, Sing Omega (December
1971), a poto ja skaem od indi popa do apokaliptinog
folka, vreme je da se smirim, jer prostora je sve manje, a
toliko toga bitnog je ostalo neizreeno...
...na primer: ta je bilo sa mladiem zvanim James
Blackshaw i njegovom gitarom? Na All Is Falling se
usudio da se ukljui u struju i napravi jo jedan jako
kvalitetan album! Starkelja i prznica Mark E. Smith sa
The Fall uspeva se vrati na velika vrata sa odlinim
Your Future Our Clutter! Jo jedna prznica, potpuno
zaboravljeni Babybird uz pomo Doni Depa izbacio
je album Ex Maniac koji je ispao ba zabavan! Pascal
Humbert iz Woven Hand i 16 Horsepower sa svojim
projektom Lilium objavio je Felt, i to mu je bio pun
pogodak! Dax Riggs, nekadanji dera Acid Bath, a
poslednjih 10 i vie godina pravi movarni bluz noir
kukavac, je konano rekao I HEAR SATAN na svom Say
Goodnight To The World izdanju, to sam jedva doekao
da ujem! Ako ve priamo o angstu, Jamie Stewart iz Xiu
Xiu i Jonathan Meiburg iz Shearwater su se potrudili da
naprave dozlaboga muan i teak album svog projekta
Blue Water White Death, pa svaka im ast na tome,
ali ja bih to ipak izbegavao! Band of Horses su se zato
polako predali mejnstrimu na Infinite Arms, a Amanda
Palmer iz pokojnih Dresden Dolls je izigravala jednog
od dva sijamska blizanca (drugi komad = Jason Webley)
u kabare macabre projektu Evelyn Evelyn! Grinderman
album mi je bio i ostao sranje, a Nick Cave treba da umre
i ponekad da se ponovo rodi, ali ne esto! These New
Puritans su nauili da orkestriraju svoje avangardne
beat-ove, pa smo dobili zanimljivi Hidden sa udarakim
hitom Attack Music! I tako dalje, i tako dalje...
*
ujem ih stalno u svim tim noima bez sna, na sve
strane hladan znoj, a mesec na plafonu poput masne ute
sijalice zrai pitanja + optube:
Ni rei o Kanye Westu, ni rei o Arcade Fire...
Diletant.

A gde su ti Gorillaz?
A onaj Heligoland! Jel taj zna da Massive Attack
RADE?
ekaj malo, a mi metalci? Novi Tryptikon? Nita o
tome, A?
Neki bradonja sa svojom namrtenom runjikavom
enskom mi pljuje, sike u uvo:
Black Keeeeeysssssss! ta e sad? Oni ssssu bili
najbolji......
I opet:
Kanye West...
Jel plee ti uz LCD Soundsystem ikad??
Kanye West
MGMT su stvarno zakazali...
Arcade Fire, Beach House? Traljav tekst ...
Kanye...
kanyeee....
k.....
Toliko toga, a opet nita za Vas....
Dejan imurda

Mark E. Smith
aljite linkove do Vaih demo snim
aka na
mejl: nihil999@gmail.com
Presluaemo,razmisliti, objaviti rece
nziju!

OsTI
LUDOST BEZ MLAD
Deponija zvuka
: album

bend :
Dosledan i uglavnom odgovoran prema anru (OI pank), bend Deponija zvuka iz
Riice pored Sombora predstavlja se publici novim albumom Ludost bez mladosti.
Produkcijski veoma zreo (sniman u studiju Change u Apatinu), reit i estok, ovaj
album je vie nego znaajan iskorak mladog, ali ne ba tako neiskusnog benda
(osnovan 2005. godine) u prostor van malih, klupskih svirki. Pozicija misleeg
oveka u sadanjem vremenu, frustriranost istog tog oveka zbog nesklada izmeu
njegovog poloaja i onog to mu obeavaju neki sivi funkcioneri i aktivisti, ljakerski ivot na rubu ravnice, sve to
je pretoeno u ubedljivu liriku i estoku svirku. armantni poetiari panknonske nizine jesu: Radovan Anti - Prijan
(bas), Goran Gagi - Gongula (vokal), Miroslav Gardijan - Zubac (Gitara) i Dejan aponja - Direktor (bubanj, drugi
vokal). Ludost bez mladosti, utku radosti, vredi potraiti na adresi:
www.megaupload.com/?d=29CODG8X

11

italite

Dark side of sexuality

(rad Branke Nedimovi)

Elementarne cestice, SF ili utopija?

Mo} racionalne izvesnosti

ini se kako Miel Uelbek, najvei francuski pisacmislilac posle Kamija, romanom Elementarne estice
razmatra nastanak jedne utopije, kroz nestanak
jednog prethodnog stanja. S jedne strane, moemo ga
okarakterisati kao utopistu nesvakidanjeg pripovednog
postupka: umesto da opie naprednu, utopijsku budunost
inteligentnih bia, on kroz knjigu ilustruje njihovo
sadanje ustrojstvo, da bi tek na poslednjim stranicama
nagovestio kako je ono dovelo do Pokreta za ljudski
potencijal, novog imena za utopiju. Tekst je prema reima
sainitelja, istina, pisan u toj utopijskoj (?) budunosti,
kao spomenik preanjem oveanstvu, ali je posveen
njegovim manama. S druge strane, Elementarne estice
u odreenoj meri potpadaju pod naunu fantastiku, koja,
kao i sva dela tog anra, nisu u potpunosti osloboena
realizma, pa samim tim i verovatnosti. Uelbekova
proza, tavie, tee sasvim realistiki, sa elementima
naunog teksta. Ono to bi naposletku zazvualo kao
utopija, u stvari je il-vernovska prognoza budueg,
ne nuno idealnog, ali naprednijeg stanja inteligentnih
bia (sada ve ne oveanstva). Tim pre to se ideal ne
dosee promenom drutvenog poretka, ve genetskim
modifikovanjem ljudske rase, o emu se, dodue, postie
drutveni koncenzus, u jednom buduem trenutku. To je
u prologu pisac nazvao metafizikom mutacijom, kakvih
ima u povesti, a jedna od prethodnih je, na primer, pojava
hrianstva u antikom svetu.

12

Katastrofa postojeeg (naeg) poretka slabo je vidljiva

i duga, nalik svim menama takve vrste, ali kao u kakvom
pravom romanu katastrofe i ovde fabula poinje sa
manje-vie obinim ljudima, od kojih je jedan Miel
erzenski, naunik, a drugi anonimni Bruno, njegov
polubrat. Seksualna revolucija, hipici, feminizam, New
Age, prikazani su u svetlu dekonstrukcije oblika ljudskog
ponaanja, pa ne udi to e razlaganje ljudske psihe i
tela na kraju dovesti i do opservacije ljudskog genoma.
Bruno je kod Uelbeka jedan od tipinih ljudi i,
naposletku, prevazieni ovek. Zapravo, jedan od nas,
u ovom trenutku vremena. Nalik Leopoldu Blumu iz
Dojsovog Uliksa, ovaj lik gotovo zauzima ceo roman
svojom obinou, glupou, u neto tananijem prevodu
ljudskou. No, u trenutku pisanja teksta, to je ve
istorija.
Seks nije sluajno prva glavna tema itavog tiva, kroz
Brunove avanture, svedene na ono to bismo mogli
nazvati izvodima iz seksologije. Ona je tu u ulozi
identifikacije sa itaocem, - prepoznavanja. To je ta
ljudska (vaa) polnost koja je prevaziena, poruuje
se na kraju ovim tekstom; ona je opisana do tanina,
upravo stoga to je dekonstruisana, sada ve istorijskonauna, injenica, jedan minuli oblik ponaanja. No,
zbog pripovednog postupka u kom isprva ne znamo ta
je pisac hteo sa seksom, ovaj se (kao jedan od junaka
knjige) ini prilino iv i stvaran, gotovo pornografski.

italite
Kada Bruno u drutvu kampera, izletnika, hipika,
pomene seksualno oslobaanje, jedan matori predak
kae mu da to nije nita, zavoenja je oduvek bilo.
Ali predak priznaje kako ranije nije postojao seksualni
komunizam. Junakinja Kristijana iz prikolice tvrdi da je
feminizam unitio mukarce. Sada su sposobni samo za
oralni seks. Kao deca su. Bruno u estom poglavlju sanja
da mu je glava prepolovljena i u nju ulaze crvi. Moda se
nalazio na kraju svih vremena. Svet koji je on poznavao
stigao je do nekog kraja. Kasnije, jedna od njegovih
prvih seksualnih iskustava, Anika, umire. Nema ljubavi
izmeu njih dvoje, mujak i enka prikazani su kao
smrtne ivuljke, sa ravnodune distance. To je Uelbekov
uvod u smrt polova, propraen i zakljukom Miela
erzenskog da bi svet mnogo bolje funkcionisao bez
mukaraca, to ilustruje i poetak romana gde Bruna
zlostavljaju drugovi iz kole. Miel je bio zapanjen
surovou deaka.
Fantastina (?) revolucija koju Uelbek (ili sama
dananjica) baca oveanstvu ulice, prema reima lika iz
knjige, naunika Despelena, nije nikakvo udo: Mogla
bi se zamisliti basna gde jedna omanja grupa, najvie
nekoliko stotina ljudi na planeti, nastavlja portvovano
neku veoma teku aktivnost, apsolutno nerazumljivu za
neposveene. Ti ljudi ostaju zauvek nepoznati ostatku
stanovnitva, ne znaju ni za mo, ni za bogatstvo, ni
za poasti. A ipak su
najznaajnija sila na
svetu: oni dre kljueve
racionalne
izvesnosti.
Nijedna
ekonomska,
politika, socijalna ili
verska sila nije sposobna
da izdri pred dokazima
racionalne izvesnosti.
Tako je fantastini aspekt
Elementarnih
estica
naao uverljivu motivaciju.
Kada se, naime, otkrilo da
kloniranje daje genetski
kod
stabilniji
nego
slobodno ukrtanje izgleda
nam suvino da zabeleimo
neprijateljski stav koji su
prema takvom projektu
zauzele pristalice religija kroz - otkrovenje. Protivili
se nisu jedino budisti, oni
koji su od samog poetka
istu izvesnost i traili,
primetivi ogranienja u
starosti, bolesti i smrti.
Po zanimanju diplomirani
inenjer agronomije, na
francuski
savremenik
podvlai
dananjicom
ve nametnuti okantni

istorijsko-antropoloko-evolutivni predlog: zato se ne

bi napravila plemenitija sorta ljidi, ba kao bolja vrsta
penice ili kukuruza. Genetska individualnost je, realno,
citira naunik Hubeak u knjizi, najvei izvor naih
nesrea.
Uelbekova nova vrsta daleko je od unifikovanih SFbia, to e rei: njegova fantastika je naunija od
drugih. Mutacija nee biti mentalna ve genetska. Nova
inteligentna bia imaju isti genetski kod kao jedinke, ali
daleko od toga da svako od njih ne poseduje sopstvenu
linost. Ima je, ba kao identini braa blizanci. A da li je
seks prevazien? Naprotiv, samo je odvojen od produetka
vrste, a erogena, Krauzeova telaca rasprostranie se
celom povrinom koe novih ljudi. Nauka i umetnost i
dalje postoje u tom novom drutvu, jedino to traganje
za istinitim i lepim ima manje izniman vid. Realistika,
vernovska nauna fantastika ili samo jo jedna utopija?
Ako im Uelbekovo tivo za koji milenijum dospe u ruke,
budue generacije sigurno e znati da kau.

Ivan Despotovi

Ghost of Laura Palmer

(rad Sinie Trifunovia)

13

italite

Koriolan ovdanji
Koriolan
Vilijam ekspir
Stylos, Novi Sad, 2000.

Milan ivkovi

kompletna dela:
http://shakespeare.mit.edu/

Da ne bude zabune: ovde nee biti puno govora o modernoj filmskoj sagi Rejfa Fajnsa (Ralph Fiennes),
niti o celuloidnom Koriolanu koji u epskom maniru razvaljuje starogradske ulice panevake, ve emo
naslov iznad tretirati pomalo sternovski, to jest s dunom trivijalizacijom i nipodatavanjem. Uzgred, ako
ve govorimo o epskim bitkama, panevaki plonici su preiveli i gore dane - setimo se samo antologijskog
obrauna Topalovia i porodice Bilija Pitona, maestralno prikazanog kamerom Slobodana ijana...
Ovde e, pak, biti rei o Koriolanu (Coriolanus, 1607-8), poslednjoj tragediji Vilijama ekspira (William Shakespeare, 15641616) na kojoj se i zasniva Fajnsova filmska adaptacija. U centru prie je tragini junak, rimski vojskovoa i patricije Gaj
Marcije Koriolan. Re je o linosti koja na bojnom polju zasluuje najvee potovanje, ali u kontaktu sa svojom okolinom
pokazuje veliku nesposobnost i nezrelost. To ga ini pogodnim traginim junakom zarobljenim unutar vrtloga sopstvenih
ambivalentnosti: Koriolan je, s jedne strane, herojskog duha, astan, odan idealima line slave, dok, s druge strane, pokazuje
samoivost, okrutnost i prezir prema obinom narodu. I pored velike arogancije prema plebejcima, Koriolan pokazuje nevienu
hrabrost i vetinu na bojnom polju, pa tako pobeuje Volane, glavne neprijatelje Rima. Pod uticajem majke, ukljuuje se u
trku za konzula, ali zbog nesmotrenosti i prevara svojih suparnika biva proteran iz Rima kao protivnik naroda. Ubrzo zadobija
poverenje dojueranjih neprijatelja, Volana, i zajedno s njima kree u osvetniki napad na Rim. Ipak, pod uticajem porodice,
pre svih majke Volumnije, odustaje od namere da uniti Rim, te sklapa primirje, koje mu Volani ne oprataju, pa ga ubijaju
kao izdajnika.
U Koriolanu nema omiljenih junaka, itav svet je moralno osakaen i sazdan od linih interesa. Nijedan lik, zapravo, ne
zadobija itaoeve simpatije, pa tako ni tragini junak oko koga je koncentrisana itava radnja. Konaan utisak je daleko slabiji
u poreenju s drugim ekspirovim velikim tragedijama, to nikako ne znai da ovo tivo treba preskoiti prilikom druenja s
delima neponovljivog dramskog pisca. ini se da je ipak najvea tragedija Koriolana ta to je osuen da se poredi s najveim
tragedijama u svetskoj knjievnosti Hamletom, Otelom, Kraljom Lirom i Makbetom. Da li e Fajnsova filmska verzija imati
istu ast da se poredi s najveim filmskim ostvarenjima svoga anra teko je rei... Imajui u vidu angaovanost srpskog
dravnog vrha i elitnih policijskih jedinica nijedan scenario ne bi trebalo olako iskljuiti...

Pla nad sobom...

ia Glia 5 i Osam ezdeset
Alen Alispahi
Liber, Beograd, 2010.

Branko uri

Lirika Alena Alispahia u ove dve zbirke predstavlja ispovest pesnikog Ja u susretu sa vragolastim
okruenjem, u trenucima kada se svet poigrava sa pesnikom ili kada se pesnik igra sa svetom. Meutim, alu
i igru valja staviti po strani i rei da sve Alispahieve pesme obavija pauinasta nit melanholije, one suptilne
i nenametljive, koja ne vodi u subjektivnu alopojku nego stvara upeatljive pesnike slike. Takvi melanholini stihovi ispevani
o samom sebi i sebi u svetu postoje, recimo, u pesmama Jovana Hristia, to Alenu Alispahiu moe biti veliki plus jer, svesno
ili nesvesno, sledi tragove jednog velikog liriara. To, izmeu ostalog, podrazumeva nedoreenost (ili je to nagovetaj neeg
to se ne vidi, ve moe samo da se predoseti) koja se javlja nakon poslednjeg stiha, a u kojoj je nostalgija za vremenom koje
traje, koje je bilo i koje se vie vratiti nee. Zbog tog specifinog dara da oseti trenutak, i u njemu vidi i prolost i budunost,
Alen Alispahi nije jedan u nizu bum tre (i eto pesme!) imaginativnih surogata.

Monografija Ptice Sombora

Thomas Oliver Mr i Antun uljevi

Drutvo za zatitu i prouavanje prirode - NATURA, Sombor; 134 stranica, 111 fotografija

Monografija pisana na srpskom i engleskom jeziku obrauje ptiji svet grada Sombora, na osnovu podataka
koji datiraju tri decenije (1977-2010). Knjiga o pticama Sombora je prvi pokuaj kvantitativnog prikazivanja
ornitofaune jednog grada u Srbiji. Namenjena je irokom krugu italaca. U izdanju su objavljene informacije
koje se odnose iskljuivo na grad Sombor bez prigradskih naselja. Podaci su sakupljani tokom cele godine,
posmatranjem, fotografisanjem i prstenovanjem ptica. Sve fotografije su snimljene od strane grupe autora, izuzev jedne, gde
je ime autora navedeno.
U Somboru je zabeleeno ukupno 152 vrste ptica, od kojih se 59 vrsta gnezdi, 39 su redovni i 54 su neredovni i ree
vieni gosti. Gnezdarice i redovni gosti su prikazani fotografijom i opirnijim podacima vezanim za stanita u gradu, kao i
fenolokim dijagramom. Za ptice koje spadaju u kategoriju ree registrovanih vrsta dati su detaljni faunistiki podaci o njihovim
posmatranjima. Imena vrsta ptica su navedena na etiri jezika (srpski, engleski, maarski i nemaki) i naunim nazivom.
U Srbiji do sada nije ovako temeljno ornitoloki istraivano podruje jednog grada, ija povrina u ovom sluaju iznosi 29,5
km2. Stoga, ne samo zbog malobrojnog tiraa (500 komada) ovo delo predstavlja raritet. Objavljivanje ove monografije je
podrano od domaih i inostranih sponzora. Knjiga Ptice Sombora se moe nabaviti direktno od izdavaa. Za detalje pogledati
stranicu www.natura-sombor.com.

14

psihologija/film

KO JE ZA KORMILOM ?

Usnula
(crte Verice Ili, tu i pero)

Ne plaim se smrti, samo ne elim da budem tu kada se desi!

Pre vie od deset godina, u sandue elektronske pote

stigla mi je poruka od nepoznatog poiljaoca iji me
je sadraj nagnao na duboko razmiljanje, mada sam
do razumevanja njegovog pravog smisla stigao mnogo
kasnije. Tekst o kom priam nalazio se u okviru klasinog
obrasca lananog pisma, kakvo klasifikujemo kao spam,
odnosno neeljenu potu. Na poetku poruke pisalo je ne
briite ovo dok ne proitate, a pri dnu stajalo je odvojite
minut i prosledite na makar 5-6 adresa, uz primer osobe
koja ju je poslala na 500, a sve u cilju doniranja to vie
novca posredstvom Amerikog drutva za borbu protiv
raka za leenje obolele devojice kojoj je preostalo jo
est meseci ivota. Glavninu teksta inila je pesma od
deset strofa koju je navodno napisala ta ista devojica
u elji da porui svima da ive ivot ispunjen svim
radostima koje ona nikad nee upoznati. Kako je u to
vreme moje iskustvo sa zloupotrebama Interneta bilo
siromano, nisam se tada bavio verodostojnou prie
koja je trebalo da proda samu sebe, a stihovi su, u sutini,
bili tu, onako, uzgred. I tako sam u svoju arhivu suvenira
smestio jednu pesmu u kojoj sam naslutio neke velike
istine koje se tiu (i) mog ivota. Nedavno sam otkrio da
je pravi autor pesme pod nazivom Slow Dance (Lagani
ples) David L. Weatherford, deji psiholog iz Nevila u
SAD, a pesma je bez njegovog znanja reprodukovana uz
falsifikovanje porekla.

Vudi Alen

Ono to me je bilo privuklo pesmi nije njen pomalo

kiast i klieiziran uvod o lepotama sveta koji nas
okruuje, ve prvo okretanje metafori sadranoj u
naslovu pesme, koje itaoca upozorava da uspori, i ne
plee tom brzinom, te da vremena ima malo, a muzika
nee trajati u nedogled. Stihovi koji slede opisuju kako
mi to u stvarnosti prebrzo pleemo: ne sluamo ta nam
odgovara sagovornik na pitanje kako si?, san iekujemo
u misaonom nemiru zbog zadataka koji nam predstoje
narednog dana, zapostavljamo bitne ljude pod izgovorom
da nikad nemamo vremena. Potom autor sumira ta sve
proputamo da doivimo dok zabrinuti urimo s kraja
na kraj dana, da bi zavrio pesmu jo jednim pozivom
na lagani hod kroz ivot, kako bismo uistinu znali da
smo iveli kada muzika utihne. Dejvid je, naalost,
preminuo u januaru prole godine, a poglede na ivot u
znaajnoj meri oblikovala mu je i viedecenijska borba sa
organskim oboljenjem. Na pogled na ivot neraskidivo
je vezan sa naim pogledom na smrt. Da ivot nije trka,
kako stoji u Dejvidovoj pesmi, zapaanje je s kojim je
lako sloiti se, ali njena prava vrednost lei u nainu
na koji ona sama neustraivo plee oko onog o emu se
nerado govori, a to je strah od smrti.
Strah od smrti univerzalan je strah, postoji kod svih
ljudi, i u svim fazama ivotnog ciklusa, suprotno
uvreenom miljenju da su mu skloni samo stari ljudi.

15

psihologija/film
Ljudi od najranijeg uzrasta na kom se susreu sa
temom okonanja ivota izgrauju odbrane od ovog
straha nad svim strahovima. Od poetnih, prolaznih
magijskih predstava o nedodirljivosti pojedinca kog
e zatiti svemogui roditelji, do religijski normiranih
o ivotu posle smrti na onom svetu, ili inkarnaciji; od
uobiajenih i ogranieno delotvornih kao to su svesno
izbegavanje razmiljanja i razgovora na temu smrti i
umrlih, i pribegavanje ulnim zadovoljstvima, do zrelih
kao to su umetniko stvaranje, istraivaki rad, humor i
komino; od neurotskih, u koje spadaju razne opsesivne i
manine odbrane koje iscrpljuju fizike i psihike snage
pojedinca i dovode do oboljenja, do karakternih kakve
su npr. narcistike, sadistike, mazohistike koje esto
opredeljuju osobe ka specifinim ivotnim stilovima.
itajui knjigu Ljubomira Eria Strah od smrti, naroitu
panju privukla su mi opaanja o posebnom odnosu
prema vremenu koji odlikuje pojedine tipove patolokih
odbrana od straha. Preterana i opsesivna tanost ili, drugo
lice iste medalje, sistematsko kanjenje i odlaganje imaju
magijsko znaenje uspostavljanja kontrole nad protokom
vremena, i konsekventno, zaustavljanja neumitnog
pribliavanja smrti. Rituali opsesivnog proveravanja
iluzorni su pokuaji da se iz ivota uklone neizvesnost
i nepredvidivost, koje su takoe bitne odlike smrtne
opasnosti.
Vana komponenta uspenog suoavanja sa strahom
od smrti jeste doivljaj integrisanosti prolih iskustava,
u ijem formiranju uestvuje funkcija priseanja. U
naoj je moi da sve to smo proiveli smestimo u jedan
redosled koji je u skladu sa izborima koje smo pravili,
i posledicama tih izbora. Dajui znaenje dogaanjima
u kojima smo bili aktivni uesnici, i povezujui ih u
jedan neprekinuti niz, uspostavljamo relaciju sa sobom
u sadanjem trenutku, umesto, za strahove plodne,
samoopaene baenosti u aktuelnu ivotnu situaciju.
Novi film Denija Bojla 127 sati, snimljen po istinitoj
prii o planinaru Aronu Ralstonu, prikaz je ovakvog
suoavanja sa strahom u neposrednoj ivotnoj opasnosti.
Razlika izmeu protagoniste filma i bilo koga od nas
jeste samo u tome to je njega poricanje straha od
smrti (kao poseban vid odbrane koji se pronalazi kod
osoba koje uivaju u ekstremnim sportovima) dovelo
u situaciju kada iluzija o sopstvenoj nesmrtnosti, koju
duboko u sebi svi gajimo, postaje neodriva. Od mnogih
ljudi moete uti da se oseaju kao da su prikljeteni
nedaama, kao da ih pritiska neki veliki kamen koji ne
mogu da pomere. Zaglavljen u procepu stena u kanjonu
udaljenom od bilo kakve ljudske naseobine, junak filma
rekapitulira svoj ivot do trenutka kada mu se nesrea
dogodila, to mu daje snagu da se izbori sa strahom, uradi
nezamislivo, i spase se. Taka prekida dotadanjeg ivota
postaje taka preokreta u kojoj Aron bolje upoznaje sebe,
svoje elje i oseanja, i taka u kojoj pravi sponu izmeu
svoje prolosti, sadanjosti i budunosti.
Jo jedan biser prologodinje filmske produkcije,
Nikad me ne ostavljaj (Never Let Me Go) reisera Marka
Romaneka, ekranizacija je romana Kazua Iigura koji

16

rad Radomira ukanovia

postavlja pitanje kako bi ivot izgledao kada bismo

svakog dana, svesno, ili u susret smrti ostvarujui svoju
misiju da, u naponu snage, damo delove svog tela za
produenje ivota drugih. Uprkos depresivnom tonu koji
provejava filmom, ova pria je priznanje ovekovoj tenji
ka celovitosti, stremljenju smislenom ivotnom putu
i oseajna ruminacija na temu smrti kao neodvojivog
dela ivota. itajui komentare gledalaca, naiao sam na
jedan ekstremno negativan koji me je u prvi mah poneo
da se zapitam da li me je sentimentalnost prie odvela na
pogrenu stranu u proceni filma. Naime, komentar je bio
burna osuda gluposti autora to nisu pretpostavili da bi se
svako, dosledno svojoj ljudskoj prirodi, pobunio protiv
tiranije sistema i izbavio iz situacije u kojoj se, takorei
dobrovoljno, odrie svog ivota. Razmislivi o reenom,
shvatio sam da ovo, ipak, nije politiki film kakav su
neki eleli da vide o revoluciji potinjenih u zamiljenom
drutvenom poretku, ve pria o jednom drugaijem
ivotnom ciklusu od onog kakvog znamo, ali ne bez svih
prateih kriza, unutranjih borbi, protivrenih oseanja,
radosti i razoarenja koja su pratioci razvoja. I ovo je,
pre svega, pria o prihvatanju sopstvenog ivotnog puta
kao vrednog i svrsishodnog.
Starost je kao i sve ostalo. Da bi bila uspena, morate
poeti mladi, misao je Freda Astera, legendarnog glumca
koji je u paru sa Dinder Roders ili sam odigrao neke
od najlepih plesnih scena zabeleenih na filmskoj traci.
Dodao bih ovome odgovor antropologa Elija Montegjua
na pitanje kako uspeva da ostane mlad duhom: Trik je
prost. Umreti mlad to je mogue kasnije. Cilj odrastanja
stoga nije da se ostari, ve da se sklonosti da se ui,
zabavlja, voli i iznenauje ivotom neguju i razvijaju
kontinuirano, dok je ovek iv. Ako je ivot kratak,
kako se najee alimo, dokle emo uriti ka njegovom
kraju?
Ivan Pani

film

Filmovi na prostorima
biv{ih jugoslovenskih
dr`ava krajem XIX i
u prvoj polovini XX veka
Prilozi za istoriju srpskog filma
povodom njegove stogodi{njice
kafana Zlatni krst

Prva javna projekcija filmova na prostorima bivih

jugoslovenskih drava odrana je u Beogradu, 6. juna 1896.
u kafani Zlatni krst na Terazijama. Tada je publika videla
filmove sa prve javne projekcije na svetu koja je odrana 28.
decembra 1895. u Parizu. Program je bio sainjen od devet
filmova, meu kojima su bili i Ulazak voza u stanicu, Ruenje
zida i Kupanje u moru.
Te 1896. projekcije su odrane i u Novom Sadu, Zagrebu i
Ljubljani.
Ve sledee godine lionski fotograf Andre Kar je organizovao
drugu znaajnu projekciju koja je vana zbog toga to su
tada prikazani prvi filmovi snimljeni na naim prostorima:
Tramvajska stanica na Terazijama, Izlaenje radnika iz fabrike
duvana, Kraljev povratak iz Sofije, etnja na Kalemegdanu i
Polazak njegovog velianstva iz dvora u Sabornu crkvu.
Najstariji do danas sauvani film uraen na teritoriji Srbije
Krunisanje Kralja Petra I snimio je 1904. britanski snimatelj
Frenk Storm Motero.
Bitoljski fotograf Milton Manaki 1907. snimio je kamerom
ene koje predu vunu i film nazvao Prelje. Pored toga snimio
je jo i filmove: Panaur, Folklorni motivi, Seoski obiaji,
Mladoturske manifestacije u Bitolju, Veanje Makedonaca
i Ulazak srpske vojske u Bitolj, dok mu je najznaajniji i
najpotpuniji film Poseta sultana Reada Solunu i Bitolju iz
1911.
Filmski entuzijasta i vlasnik bioskopa u Somboru, Ernest
Bonjak, 1909. je kupio kameru i snimio film U dravi
Terpsihore. Pokuao je da proizvede i igrane filmove: Lai
radi mene 1923., Faun 1924., i Moja draga kolevka 1924.
Veoma zanimljiva pojava je i novosadski maturant Vladimir
Totovi koji je srednju kolu pohaao u Budimpeti. Tamo je
glumio u nekoliko maarskih filmova, a po povratku u Novi
Sad, Totovi je reirao i napisao scenario za film Detektiv kao
lopov, u kome je i glumio. Nakon toga je u Beu ostvario
nekoliko uloga, da bi mu karijera bila prekinuta pozivom u
vojsku. Poginuo je 1917. na italijanskom frontu.
Veoma znaajan autor iz tog vremena je i glumac Ilija
Stanojevi ia koji je 1911. reirao na prvi igrani film ivot
i dela besmrtnog voda Karaora. Snimatelj filma bio je
Francuz Luj de Beri, a producent Svetozar Botori.
U Beogradu su u to vreme delovala i braa Savi. Boa,
Pera i Svetolik Savi su proizveli dosta dokumentarih i jedan
igrani film koji se zvao Jadna majka. Premijera ovog filma je
odrana aprila 1912.

Slavko Jovanovi je 1912. poeo samostalno da snima

dokumentarne materijale o dogaanjima u Beogradu. Zanat
snimatelja je nauio od tada ve iskusnih filmadija iz
inostranstva.
Pionir hrvatske kinematografije Josip Karaman kupio je
filmsku kameru 1910. i te iste godine snimio dokumentarne
filmove: Sokolski slet u Splitu i Procesija svetog Duje.
Godine 1911. snimio je jo i dokumentarac Sprovod splitskog
naelnika Vicka Mihaljevia i prestao da snima iz nepoznatih
razloga.
Te 1911. Josip Hala je snimio dva dokumentarca: Plitvika
jezera i Sinjska alka i nastavio da se bavi filmom. Jo dugo je
delovao kao filmski snimatelj.
U Hrvatskoj su veoma aktivni bili i Hamilkar Bokovi i
Teodor Mili. Oni su osnovali i vodili preduzee za snimanje
filmova koje e snimiti ak pet igranih filmova: Tko,
Vragoljanka, Mokra pustolovina, Dvije sirotice i Dama u
crnoj krinki. Preduzee se, naalost, ugasilo 1923, tako da
nije postojala kontinuirana proizvodnja filmova i postojali
su mnogobrojni pokuaji usamljenih pojedinaca, ali bez
zapaenijih rezultata.
Jo jedno poznato ime hrvatske kinematografije koje ne
treba izostaviti je Oktavijan Mileti koji je pre svega bio
snimatelj, ali je i reirao filmove, te je i autor prvog hrvatskog
igranog filma pod nazivom Lisinski iz 1944. godine. Jo
neki od naslova koje je reirao su: Naalost samo san iz
1932., Poslovi konzula Dorgena iz 1933., eir iz 1937. i
druge. Po njegovom imenu 1991. nazvana je struna filmska
nagrada Oktavijan, te je tako ovaj filmski stvaraoc otrgnut od
zaborava.
U Srbiji je Petar Dobrinovi 1922. po scenariju Lazara
Markovia reirao kratku dramu Tragedija nae dece koja se
bavila problemom alkoholizma i koja je snimljena po zadatku
Dravne radionice za izradu filmova pri Ministarstvu narodnog
zdravlja. Za tu Dravnu radionicu Milutin Bata Nikoli i
Mihailo Mihailovi su 1923. snimili pouna ostvarenja: Greh
alkohola i Doktor Tokerama.
U Beogradu je Kosta Novakovi, inae rodom iz aka,
apotekar i vlasnik bioskopa Kasina, 1927. snimio kratki igrani
film Kralj arlstona, a iste te godine i dugometrani Grenica
bez greha u kome izmeu ostalih glumi uvena anka Stoki.
To je bio i jedini njen film u kome je igrala.

17

film

Kosta Novakovi je reirao 1939. i dokumentarni film Proslava

550-godinjice Kosovske bitke.
Zanimljivo je spomenuti da je Novakovi tokom rada na filmu
Grenica bez greha snimio i slobodnije scene koje nisu ule u
finalnu verziju, tako da on pripada grupi prvih srpskih reditelja
koji su se bavili temom erotike, dok su u Srbiji prvi erotski i
pornografski filmovi strane produkcije stigli poetkom XX
veka.
Najvea meuratna erotska zvezda sa naih prostora bila je
slovenaka glumica Ida Kravanja, poznatija kao Ita Rina. Nju
je proslavio film ekog reditelja Gustava Mahatija Erotikon iz
1929.
Pre Drugog svetskog rata snimljen je i na prvi etno porni pod
nazivom Bugarin.
Svakako treba spomenuti i Belu, suprugu Miroslava Krlee,
koja se pojavljuje u filmu pornografskog sadraja. Zbog tog
filma nastala je velika guva jer je Krlea bio Titov prijatelj.
Filmski kritiar Boko Tokin je 1928. snimio film Kaaci u
Topideru.
Sledee godine profesor knjievnosti Ranko Jovanovi snimio
je film Kroz buru i oganj. Te godine je jo jedan znaajan
autor Josip Novak snimio igrani film o rudarskom ivotu pod
nazivom Rudareva srea. Godine 1931. je snimio meunarodno
nagraivan dokumentarac Simfonija vode.
Dok je ve 1930. zvuk preplavio bioskope na Zapadu, kod
nas je jo uvek dominirao nemi film. Za najbolje ostvarenje tih
tridesetih godina XX veka smatra se Sa verom u Boga iji je
pisac scenarija, reditelj i snimatelj bio Mihajlo Popovi koji
je i u drugoj polovini XX veka snimio jo dosta znaajnih
jugoslovenskih filmova.
Naslov Sa verom u Boga je u doba posle Drugog svetkog rata
bio neprihvatljiv, te se o ovom filmu dugo utalo, a i autor ga
se odrekao jer nije bilo boljeg reenja koje je moglo da spase
sudbinu daljeg ivota Mihajla Popovia. Film je, ipak, ponovo
doiveo svoju premijeru, ali tek 25. oktobra 1991., na otvaranju
obnovljene dvorane Kinoteke.
Za film Sa verom u Boga vezuje se slina pria kao ona sa
Grenicom bez greha. Snimljene goliave scene nisu se nale u
finalnoj verziji.
U drugoj polovini tridesetih godine XX veka Vladeta Limi i
Dragia Stojadinovi nainili su prve pokuaje snimanja u boji.
Nikola Drakuli 1937. u Bosni i Hercegovini stvara kratki
igrani film Ljubav u Sarajevu sa popularnim pevaem sevdalinki
Edom Ljubiem u glavnoj ulozi.
Producentska kua Artistik film Andre Gliia i Zarije
okia 1938. stvara izvrstan sportski film o biciklistikoj trci
kroz Srbiju, koji nosi naziv Put dinova, a u sam osvit rata
dokumentarno-igrani film Pria jednog dana reditelja Maksa
Kalmia koji je stradao kao jedna od prvih rtava nacistikog
terora u Beogradu. Ipak, najznaajnije delo Artistik filma bio
je dokumetarac Golgota Srbije novinara i filmskog stvaraoca
Stanislava Krakova. Film je proiveo udnu sudbinu. Imao je
tri imena, tri premijere i dva puta je cenzurisan. Pod naslovom
Za ast otadbine premijerno je prvi put prikazan 1. maja 1930.
u bioskopu Luksor u Beogradu. Mada je film postigao uspeh
kod publike, ni autor, ni producenti nisu bili zadovoljni svojim
ostvarenjem i odluili su da od njega stvore dugometrani
zvuni film.
Marta 1940. trebalo je da se odri druga premijera, ali je
odloena jer je traeno da se iz filma izbace odreene scene.
Kada su izmene izvrene, druga premijera odrana je avgusta
1940. godine. Toj novoj verziji filma dat je i alternativni

18

naziv Poar na Balkanu.

Posle Drugog svetskog rata film ne nailazi na interesovanje
kod komunistike vlasti i po trei put biva premijerno prikazan
tek 24. februara 1992. u Sava centru, u nanovo izmontiranoj
verziji koja je bila najblia integralnoj.
U Sloveniji je 1931. snimljen film U kraljevstvu Zlatoroga, a
1932. Triglavske strmine.
Za vreme Drugog svetskog rata veina filmskih autora nije
stvarala.
Najpoznatiji filmski autor tog doba je bio Dragoljub Aleksi,
poznati jugoslovenki atleta i autor prvog pravog zvunog
igranog filma pod imenom Nevinost bez zatite, koji je zbog
ovog ostvarenja bio optuen na gubitak nacionalne asti.
Osloboen je optube 1946. godine. U tehnikoj realizaciji
filma Aleksiu je pomogao Stevan Mikovi. Mikovi je
uestvovao i u proizvodnji kratkih animiranih urnala Nedeljni
pregled, koji su izlazili svake nedelje od prolea 1943. do leta
1944. godine.
Nevinost bez zatite je snimljen 1942., za vreme nemake
okupacije, i tada je bio na drugom mestu po gledanosti u
Srbiji. Duan Makavejev je 1968. izvukao iz zaborava ovaj
film tako to je napravio novo ostvarenje pod istim naslovom,
te je u njemu kombinovao postojei igrani materijal iz 1942. i
dokumentarni sa prvobitnom ekipom filma koji govore o tekoj
situaciji u tadanjoj srpskoj kinematografiji. Bilo je to formalno
novo, obogaeno, izdanje starog filma.
Koliki je uticaj ostavio Dragoljub Aleksi na nau
kinematografiju, dovoljno govori injenica da u igranom filmu
arlston za Ognjenku iz 2008. Nenad Jezdi glumi akrobatu
Aleksia. To je jo jedna potvrda da je ova zanimljiva linost i
dalje aktuelna.
Ostvarenje Vjekoslava Afria Slavica iz 1947. nosi titulu
naeg prvog posleratnog dugometranog igranog filma. U leto
1946. zapoeto je snimanje ovog filma. Snimatelj or Skrigin
snimao je malom, urnalskom kamerom. U februaru 1947.
film je bio gotov, a svoju premijeru doiveo je 12. maja iste te
godine. Interesantan je podatak da reditelj nije bio prisutan na
premijeri i da je prvi put, nakon zavretka rada na filmu, Slavicu
video tek kada je prikazana povodom desetogodinjice naeg
prvog posleratnog igranog filma. Afri je 1949. snimio i film
Barba vane.
Vjekoslav Afri je, pored toga to se bavio reijom, bio jo
i glumac i profesor na Akademiji za pozorite, film, radio i
televiziju.
Film ivjee ovaj narod snimljen je 1947. u reiji Nikole
Popovia, a po scenariju naeg uvenog knjievnika Branka
opia.
Godine 1948. snimljena su etiri dugometrana igrana filma:
Na svoji zemlji u reiji France tiglica, Besmrtna mladost u
reiji Vojislava Nanovia, ivot je na u reiji Gustava Gavrina
i Sofka u reiji Radoa Novakovia, a po istoimenom romanu
Bore Stankovia.
Pored ve pomenutog filma Barba vane, 1949. snimljeni su
jo i filmovi: Zastava u reiji Branka Marjanovia i Pria o
fabrici u reiji Vladimira Pogaia.
Veina filmova snimljenih u periodu od 1945. do 1950. imali
su za glavnu temu Drugi svetski rat, to je i logino, izuzev par
naslova koja su razbila tadanja pravila. Kasnije e ratne teme
biti sve dosadnije za autore koji su eleli da belee trenutnu
situaciju u drutvu, izbegavajui tako namerno ustaljenu
tematiku iz prolosti koja je bila nametnuta od totalitarnog
reima
.
Branko Radakovi

ovde blizu
Zlatna jesen

1977. Ulje-platno, 124x174cm,

vl. Vilim Konen, Beograd

isterija i melanholija ravnice...

Slikarstvo Milana Ke~i}a

Slikar Milan Kei (roen u Kredinu 1910. godine, umro

u Novom Sadu 1998. godine) je bio jedan od najprodavanijih
slikara svoga vremena, za sobom je ostavio preko 1500
slika, ali sa druge strane, on je umetnik iji je slikarski
opus samo delimino poznat iroj javnosti. Poput Milana
Konjovia, Save umanovia, Ivana Radovia, Milana
Kerca, i Kei je bio slikar Vojvodine, iz koje je crpeo
inspiraciju za svoje pejzae, portrete i mrtve prirode.
Pre nego to je poeo da se bavi slikarstvom, Kei je
do 1934. radio na dekoraciji izloga i likovnom oblikovanju
reklama, primenjujui ideje nemake kole za arhitekturu,
dizajn i vizuelne umetnosti Bauhaus, za ta se usavravao u
Pragu u privatnoj koli Ladislava vangmajera.
Slikarstvo je diplomirao tek 1947. na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu, a profesori su mu bili poznati
slikari Milo Milunovi i Petar Dobrovi. iveo je i boravio
u Kredinu, Pragu, Minhenu, Sarajevu, Splitu, Zagrebu,
Osijeku, Beogradu, idu, Sremskim Karlovcima i, najvie,
u Novom Sadu. U svakom od tih mesta, on je slikao,
izlagao i ostavljao neizbrisive humanistike tragove. Pored

slikarstva, bavio se i arhitekturom, pisanjem scenarija i

reijom kratkometranih filmova. Po planu Milana Keia
je izgraena Galerija Paleta u Sremskim Karlovcima u
kojoj se danas nalazi zbirka njegovih slika. Zgrada Galerije
Paleta je proizvod njegove ideje o multiumetnikoj
graevini, koja je takoe i jedna od glavnih bauhausovskih
ideja. Projekat ove graevine podrazumeva i reenja vrta,
kao i njegovo uklapanje u itav urbanistiki plan i kompleks
objekata koji se nalaze u okolini.
Keiev poetni rad na dekoraciji izloga i ideje Bauhausa,
postale su osnova za njegovo slikarstvo. Kei pripada
dosta retkoj grupi umetnika u posleratnoj srpskoj umetnosti
koja ne prihvata velike izazove vremena, ne suprotstavlja
im se i za svoj cilj bira ispitivanje sloenih stanja duha
koji smireno posmatra svet oko sebe. Nije se uklapao u
nametnuti model socijalistikog realizma koji je tada bio na
snazi, ve se nakon zavretka studija povukao u svoje rodno
selo, gde je slikao u skladu sa svojim idejama i tenjama
koje su bliske mitskom realizmu, ak i nadrealizmu, ali sa
izuzetnom promiljenou.

19

ovde blizu
Za sebe je govorio da je prvi od umetnika poeo da
slika zemlju, i to golu zemlju, njene reljefe. Trudio se
da za to pronae odgovarajua likovna sredstva, tehnike
i naine slikanja. Njegov izazov je bio da na svojim
slikama prikae fiziku strukturu naslikanih predmeta.
Slikao je najvie u ateljeu, u svojoj kui u Kredinu iz
koje se pruao pogled na ivu zemlju koja krije tajne
Vojvodine, nevidljive oku obinog oveka. Kao seosko
dete, odrastao je u otvorenim prostorima prirode, i
za te prostore je u njemu rasla doivotna ljubav. U
vojvoanskim poljima, Kei je otkrio svojevrsnu
metafiziku dimenziju i svoje slike je obavio velom
enigmatinosti realnog. Tu su nastale or u Kredinu,
Gunje sa pekirom, Zove, Mrtva priroda sa konjskom
lobanjom, Portret moga komije Milanka, i druge slike.
Dok je iveo na selu, poeli su da ga pozivaju na izlobe
u Novi Sad, Beograd, ali i u inostranstvo.
Vojvodina je bila njegovo izvorite i utoite, a koristei
paljivo osmiljena ikonografska reenja, skoro reljefnu
fakturu, esto naglaeni linearizam, odmerene boje,
uspeo je da doara atmosferu ravniarskih pejzaa,
tihe nigdine koja ivi svoj skriveni, namorasti ivot.
Naizgled pusti i mirni orovi sa ujednaenim nizom
sremskih kua iza ijih mrtvih fasada kljua pritajeni ivot,
izmaglica, ogromni dudovi i blatnjave ulice su esti motivi
Keievih dela. U isto vreme i lina i univerzalna, Keieva
slika zemlje predstavlja oblik u
kojem se sustiu boansko i ljudsko,
transcendentalno i egzistencijalno.
Kei taj oblik gradi okreui se
sebi, svojim izvorima, poreklu,
dolazei tako do izvora same sutine
slikarstva.
Kroz platna Milana Keia osea se
nostalgija za ravniarskim pejzaima
koji nestaju pred modernizacijom
i urbanizacijom gradova. Kei
je prihvatio ono to mu je ravnica
nudila - crnilo svojih njiva i belinu
okreenih salaa. Pomou tog
kontrasta stvorio je svojevrsnu
poemu zaviaju. A kada se odmarao
od slikanja, zapisivao je stihove...

Dela Milana Keia se uvaju

i izlau u Galeriji Paleta u
Sremskim Karlovcima, Galeriji
Matice srpske u Novom Sadu,
Galeriji savremene likovne
umetnosti u Novom Sadu,
Muzeju savremene umetnosti
u Beogradu.

Brankica Opai
slike: www.milankecic.com

20

Povratak

1966. Ulje-platno, 165x175cm,

vl. Muzej savremene umetnosti, Beograd

Iz Sremskih Karlovaca

1978. Ulje-platno, 56x79,5cm, vl. Galerija Paleta, Sr Karlovci

or u Kredinu

1954. Ulje-platno, 95x180cm,

vl. Galerija savremene likovne
umetnosti, Novi Sad

Proesis

stranice posveene prozi i poeziji

Erotism Complexity
(rad Branke Nedimovi)

proesis

Haos

s posla kui nosim

naetu bocu rakije
i par kobasica
korupcija niskog inteziteta
namenjena nekom drugom
poiena sa kapitalistikog
stola za anjc
ravno u moj buur
u tramvaju gledam u plakat
vercovanje nije u modi
nikad nisam mario za modu
ustajem i ustupam mesto
budunosti ove zemlje
u ijem emo krilu
mirno doekati
najdui dan
na podu hodnika
fleke od kreenja
tvore sazvea i galaksije
koje emo zbrisati
krpom normalnosti
pretvarajui se da ne vidimo
supernovu
predivnog haosa

Stvari

Stvari su dole
plastine boce
mobilni telefoni
papirne pelene
prozirnost
svakodnevice
stvari su dole
nove bolesti
politike teorije
marketinke strategije
usitnjavanje
vremena
stvari su dole
nedostatak tuge
proterivanje dokolice
gomilanje moi
diktatura
sree
stvari su dole
usamljeniki signali
kakofonija aktivizma
globalizacija sela
debilizacija
mnenja
stvari su dole
etiki kompromis
pobuna elita
zavera budala
kreditiranje
propasti
Zoran Trklja

22

u
Mogao bih poeti ovako:
Moje ime je Pera Klincov. Roen sam u Banatu, u jednom selu, koje izgleda kao da u njemu
svi spavaju. Nisam odlazio. Tek nedavno sam pomislio da je ivot mogao biti drugaiji. Deda
je radio na eleznici i otac je radio na eleznici, a ja sam samo nastavio. Nisam se mnogo
pitao u ivotu. Sve se deavalo. A kad su stvari poele da me napadaju, bilo je kasno. Jedan
komija je esto govorio: Pametan je ovaj mali, ali sporo misli. Tek nedavno sam shvatio.
Uvek mi je trebalo mnogo vremena. A vozove sam zavoleo odmah, na prvu, tu nije bilo ni
flerta, ni upoznavanja. Da se opet rodim, ponovo bih bio mainovoa. Jedino bih moda
traio neko drugo mesto. Kasno sam shvatio da ivot moe biti drugaiji.
Mogao bih poeti i ovako:
Ona je vozila lagano, prometnim putem, pazei da se dri po strani, kako je neki automobil
ne bi zakaio. Razmiljala je o veu, koji je ostao neopeglan i o njemu, koji e od sad morati
da se bavi kunim poslovima. U njenim bi snovima ova relacija trajala veno, no sad se taj
put skratio, a ona se, umesto da stigne nou, nala u preranom scenariju, sa suncem, tano
iznad glave.
ta je tu je.
Rekla je sebi.
I naslonila bicikl na drvo.
Odetala je do pruge i kao da stavlja stopalo u leden potok, prela inu.
Paljivo.
Onda je stala i ekala. Kad je ula uzbunjujuu sirenu, pomislila je - samo da ne zakoi.
Poslednje to joj je prolo kroz svest bilo je lice njenog izvanrednog supruga i glas koji
prata, apue - u redu je
Mogao bih poeti ovako:
Suprug je kazao: Iznenaen sam policajcu koji je gledao daleko kroz njega.
Jer se ubila?
Ah, ne to...mislim, da, i to, ali nain na koji je reila I sve to... nikad ne bih pomislio
da e tako...
Da li ste se svaali? Znate li ijedan razlog zbog kog bi..?
Ne. Nismo se svaali. Nikada. A zato se ubila - ne znam.
Reio je da vie nita ne govori. Stranci. Zar njima objanjavati? inilo mu se vrlo neukusnim
kompromitovati njenu izvanrednu prirodu pred ovim pandurom.
Oevici su potvrdili da je po sredi samoubistvo, te da je pronaeni bicikl, naslonjen na drvo,
pripadao gospoi. Upravo taj bicikl dokazuje da je imala reenost da uini to je uinila, jer
se 23 km, koliko je trajao put od sela do pruge, nije predomislila.
Ako mu je to za utehu.
Nema utehe ree suprug.
Mogao bih poeti i ovako:
Moje ime je Pera Klincov. Video sam je. Stoji na sred pruge. Rekao sam pomoniku SVIRAJ,
ona stoji, onda KOI. Video sam joj lice. Proli put je bilo drugaije. Bio je mukarac,
iskoio je iz bunja i nije bilo vremena da se reaguje. Ovo sad je... ne znam, nemam rei.
Video sam joj lice. Lepa ena. Znao sam da ne moe biti iva, udarili smo je sa 50 na sat, ali
valjda sam hteo da ta ja znam. Nemojte me pogreno razumeti, bio sam van sebe i kad
sam video da nema tela, poeo sam da povraam Neete je sastaviti, rekao sam policajcu,
kad je doao. Nali su joj delove zalepljene za osovinu, strano je bilo gledati. Kau da se
vozila biciklom 20 km do pruge.
Rua, obue uniformu, krene na posao i mora da misli da ne ubije nekog, ko je reio
da se ubije. Razumite me, vie nita nije isto posle ovog danas. Proli put je bilo drugaije,
mukarac, a ovo sad prei e to u rutinu. Znam. Onog prolog sam sanjao, a nisam ga
estito ni video. Nju sam video, stoji i eka me. Lepa ena. Rekao sam to ve. udan je taj
ljudski ivot. Kasno shvatite da sve moe drugaije.
Mogao bih
Mogao bih se, na primer, roditi ponovo. I u tom novom ivotu bih se, na primer, mogao
roditi u nekom veselom mestu, daleko od Banata. Umesto vozova bih mogao zavoleti svaku
enu koju sretnem. Moda bi se sve zavrilo dobro, a moda bih neku sluajno ubio, grlei
je snano.
Vitomirka Trebovac

proesis

dica
Posleo
njeg nvoesti
nesves dasaka

u
provlai izme
Gledam kako se na vratima mog nespokoja.
h
davno zakovani
umici blude
oje stope u nedo e sadanjosti.
ujem kako tv
moj
icom prostora
pred nepoznan
i zbunjuje,
tvoj osmeh gri
dopreti.
Oseam kako se pod sjaja mojih oiju moe
is
e
kl
ne znajui do
ih stopa
kue,
si svestan svoj
Ja znam da ti ni skrivenost moje sadanjosti do
,
da
no
le
or
pe
up
i
us
al
koje su
sigurno
meha koji je ne
kao ni svog os mojih zenica.
k
urezivao bljesa
ti plai
ja vidim da se
Dobri ovee,
u
lic
om
e na m
n pogled,
onoga to zatekn oja re iznudi nenadani nea
m
svaki put kad ti
e.
i blago obraanj
Nevena Risti

Mera z
a meru

Srea li je
biti u veliko
uzet za u j anketi
rak:
lutrijati svzo
u naprstke oja bogatstva
i ne udit
zabole doikse kad
ubodi ned rvi
krojaa ostatnih
to sebe
a tebi ijumere
Duo...
Aj da vagu
naim pedlj za sreu nabadarim
ima
o
i matematic
za ekvivaleni zadamo emociju
Aj se razr ciju
i pustimo dastemo u svojim mu
beru note saruge gladne da namzikama
prstiju
Gordana Ro

NEDOSTAJE[

e kazaljke...
poklopljen
m
di
vi
i
t
sa
..
gledam na
Nedostaje.liu vremena kad po ca vetar po obrazima,
i lice..
li
de
go
za
om
e
obuhvate m
.
u on
utku kad m e - da tvoji dlanovi e: sad e biti bolje.
en
tr
om
on
rv
u
ka
zd
i
no
sa
de
no
le
hu
kad mi se zada zakaklja po vr
kaiprstom ka me oblije..
neto rekao,
i toplina ne..
o da bi mi
rei..
nedostaje jagi prati kui samrei..
, sutra u ti
da me koba o dugo hodali bez e: nita, zaboravi zbog tebe..
a onda bismtala ta si hteo, da ka htim i da pita jel to
.
tek onako.
i kad bih pi.. da mi kae kako dr..
nije zapela
lu
i
e
gr
re
aj
u
u
st
la
tk
do
ed
bi
ne
ti, da kn
e mom gu
da se smej e ne kae, kad shvamoja..
vetra...
vi
ja
a
ol
t
jb
ni
na
da nije od
:
da
i
e: znam
li i apne
ka
gr
i
.
za
a.
e
m
ok
da
ajiku mog
..
nedostaje pikne na suzicu u kr
.
.
mbonama.
li, da kae.
da prstom ..
ljube ane
gumenim bo
m
ni
cr
im
nedostaje lo poljubi.. tako se
nudi on
i da me po
da me u e..
m majicom
nedostaje nekom strava ludo kae: idemo..
da se hvalie limenku u ruke i
opek
da mi gurn o pogleda..
Alisa Sal
da me sam vatim..
i da sve sh poem..
da bez rei

Se}anja na tebe
Prestravljenog duha
Sitno koraam
nosim te u aci...
Ogrnuta vetrom
na vatrenom putu
neprijatnost se raa...
Poklicima davno
ubijenih zveri
preputam se lako...
Okaena seanja
ine
na zidovima mrane pe
podsetnik su nemoi...
Hladnoa prostora
ulazi u pore
i krvavo boli...
Kostiju ogoljenih
elim da nestanem...
U meuprostoru
izmeu sebe i tebe..

Milica orevi

23

proesis
crte: Slavko Mali

Noc kriticara

mranoj sobi iznajmljenog podruma krug kritiara

radi na komentaru zbirke pria A. Gazetova.
Borovik:
Mogli bismo ipak lake...teko je progutati teku re, ljudi
ipak ive za svoje delo...
Kostja Ili Mlai:
Besmislice!Ne moram umreti od dosade zbog njega.Nigde
impresivne scene, junaci su isuvie obini, njihov psiholoki
ivot nula!
Bahunjin:
ista nula,gospodo. Tzv. stil ne-stil (ha-ha-ha, smeju se).
I memoari moje babe bi imali bolju prou na tritu!
K. Zanajcev primeti kako nijedan dui razgovor ne moe
proi bez Bahunjinove babe i kako bi ponovno pominjanje
dotine bilo previe, ak i za Jutarnji list.
Napisaemo sledee zau se glas iz ugla prostorije.
Glas je pripadao Vanji Askadovu, dugogodinjem profesoru
svetske knjievnosti. (Govori se da postae ministar, ak!)
Mladi Gazetov, Saa od milja, pruio nam je ve prvom
zbirkom novi svet mogunosti. Zaista, dragi itaoci, dok
ulazite kroz velelepne kapije Sakine reenice, dok klizite niz
ivice stajaih epiteta, fiksiraete pogled na otre predmete.
Da li je mogue samopovrediti se itajui prie? Moe, sve
moe, ako su prie Sakine.
Fenomenalno!

24

Ekskluzivno,kolega!
Impresivno!
Impresivno!
Da ipak nije malo preotro? pokua Borovik,ali kako
shvati da je sam, uuta.
Bahunjin primeti kako mu je aa prazna. Da moe biti i
gore kao da mu je poruivalo bedno dno flae votke.
Bahunjin se oglasi:
Kud koji, mili moji!
Sastanak je bio zavren.Vanju neko od kolega potapa po
ramenu, ali to mu vie nije bilo bitno. Hitao je ka ulici.Vanja
Askadov kupio je sendvi u kiosku te ga spakova u torbicu
sa spisima.
Ve se bilo smrklo, ali profesor, podstaknut toplim vetriem
krenu u etnju kroz park. Koji metar iza Askadova iao
je Kostja Ili Mlai. Za divno udo, iako prijatelji (vie
saradnici na par naunih projekata) nisu bili svesni jedan
drugoga.
Profesoru se uini kako mu se punaki plavi mesec smeka
ispod obrva. U ovakvim veerima Vanja je u prolenom vetru
to blago nosi pahulje topole traio miris poive drage.
Kostja je gledao ptice.Kroz paperje se iskrila crvena praina.
Ali, ako ukloni paperje, onda je...pustinja?! Bio je zbunjen.
Zar mu je mozak pojeo park? Svuda oko Kostje Ilia pruala
se nepregledna pustinja. Odjednom.
Veala koja idu do neba, klati se obeeni odsutno primeti
Kostja. Kritiar se gotovo sudari sa telom,te uzmaknu.
Siguran sam da je odavde upeatljiviji pogled. Kakva
scena! Ovo lice...deluje mi poznato!
Kostja Ili, koji nije pio veeras, shvati:
Boe,pa to je Bahunjin!
Bahunjin, telo obeenog, otvori oi.
Baba me je zaklala! Ne protestvuj Kostja, zaklala,
zaklala!
Zauo se topot u daljini.
Evo ide zla ba-ki-ca!
Baba je jahala vranca(dva vranca) sa grivom(grivama)
u plamenu.Kostja Ili stade se okretati oko sebe, traei
zaklon, ili moda oruje. Obeeni nije mirovao.
Uzmi koju dasku, Kostja, pa se lupi po glavi... Izvini
prijatelju ree Bahunjin sa tugom u glasu pijan sam ko
letva.
Ima lo smisao za humor. Odnosno, imao si. Mrtav si,
uti!
Le se primiri, ali bakica je neumoljivo grabila ka Iliu.
Ovo je samo bedan pustolovni roman sa elementima
horora, preteno romansiran, proet humorom.
Loa! Loa lektira! Kostja Iliu Mlai, preitao si...
Raspomamljena bakica sa svoja tri vranca (etiri vranca)
bila je sve blie i blie... Ali vazduh nekakav udni podie
Kostju te ga izbavi. Kroz daljinu svojih misli mogao je jo
samo tiho zauti Bahunjinovu babu kako vie:
uuvajte se, vetrenjae!
Siroti Bahunjin.
Profesor Vanja Askadov zavrio je sa etanjem za veeras!
besno, sam sebi, uputi indirektni prekor profesor Askadov
ulazei u stan. Skinuo je ukakane cipele.
Kuii... zapoeo je profesor, ali tada primeti jo neije
prisustvo. Askadov se u arapama dounja do prve sobe s
leva. Njegova pokojna ena sedela je u kuhinji i neto pisala.

proesis
Bila je lepa no ikad.
Gruenjka... profesoru zadrhta glas i zamalo prepue
srce.Ona podie glavu i nasmei se.Vanji je bilo toplo oko
srca kad je ponovo video alosne oi svoje mlade, lepe,
pametne,dobre ene.
Ali kako...
Znao je da je ovo halucinacija, ali je na tren poeleo da je lud
i da ovo ostane stvarnost za njega.
Pisala sam neto... uo ju je kako vedro govori, dok
tiha molba tinja iz njenih oiju. Ili su one oduvek bile takve...
Boleive za profesorove rei, spremne da otrpe...
Proitau, da, da, naravno...
Traio je alibi,bolesni matori gad. Proitae ih sada i ocenie
drugaije, mora drugaije... Profesor Askadov prelazio je
pogledom preko naivnih rima, slika bez poente...
Dete si, dete, Gruenjka! vrteo je glavom Askadov, tuni
profesor iz kluba kritiara, kluba knjievnika (tamo su mu
izvesni plaali jela), Meduzin jezik iz milote.
Vanja, kaite mi tiho zamoli poiva gospoa uvaenog
kritiara. Odjednom,soba u kojoj su sedeli dobi izgled od pre
par godina. Profesor je i tad sedeo i itao pesme ene koju
je voleo, vie od ivota, manje od lanog morala, govnjivog
aplauza, govnjivih oiju, govnjivog zazora suludih poeta.
Manje od elje da je voli do kraja.
uo je samog sebe i bi mu neprijatno. Taj Askadov groke
dok mu se eni slivaju suze niz lice, besni dok zamilja
ritminost njitanja Zanajceva:
Eksplozivno kolega,principijelnost pre svega!
Toliko se uneo u lepotu svog pljuvanja da nije ni primetio
kako duh Gruenjke bledi, iezava.
Sanjau je opet, kako puni kadu za kupanje. Kako ulazi
u kadu punu ileta. ileti e mi se smejati u snu: Vi ste nula
profesore, uvaeni konjski isprdak. Smejae se jer je sad
njihova. Umesto u meni, u iletima se kupa.
Vanja, ovek, potra do telefona. Okrenuo je Bahunjina.
Kopile pijano, bolje bi mu bilo da ne spava. Halo,Bahunjine?
Imam za vas molbu, da, u vezi sa komentarom.
Bahunjin nije spavao. Bio je, u stvari, pokuao, ali sve je bio
nekakav komar, te...
Nee mi verovati. Nisi jedini. Zove me upravo na poasni
sin, da, junior Ili. Mladi gospodin bi takoe da izmenimo
kritiku. Priao mi je o leteim bakicama, nebeskim vealima
i... rekao bih da je pijan. Ti nisi nita pio? Ne ljuti se...
Umerena pohvala, onda. Nemoj samo da pree u naviku, ve
etvrti put ove godine menja miljenje.Dobro de, ni ja vie
nisam siguran.
Bahunjin spusti slualicu, podie kragnu ne bi li sakrio
tragove konopca na vratu, namigne ogromnom debelom
maoru koji je u uglu igrao ah (varajui) sa babom, te krene
put redakcije ne bi li spreio izlazak kritike.
Zbogom, neljubazna i nadasve nesimpatina starice ree
maak uz dubok naklon i puf! nestade. Tako i naa pria.

Milo ivanovi

Lijepa susjeda
Lijepa susjeda
mi je donijela svoju kabanicu,
rano,
dok sam jo spavao
jer je vidjela da se strano oblai,
i da e kia pljutati.
Bilo joj je ao
da opet pokisnem kao zadnji put
kad sam sa sobom ponio dva kiobrana;
jedan da vratim posuen ( jer stalno gubim kiobrane),
drugi jer se spremala kia
i vratio sam se do gole koe mokar.
Nisam se mogao odluiti koji kiobran da otvorim
Jo gora su moja oklijevanja

Volter
Sunce okreemo na naem rotilju
zajedno sa evapima.
Do kraja,
i veer e se predozirati mrakom.
Jezici nam paraplegiarski,
istakani i isprugani kao kravate.
Prsti tvoje ake kao milion jajaca rasipaju se
po meni.
Jedino otkrie koje na svijetu priznajem
imunitet je organizma.
Oni kapci kao iznoene potkoulje na triku,
obrve kao flasteri: Izgubio se moj optimizam.
Ostala tvoja kandida.
Alen Alispahi

Ra~unanje vremena unazad

Dosadila mi ova brzina utanja
Uskaem u priu
I merim beskonanost
Jedan korak napred
Tri koraka nazad
***
Na klupi u centralnom parku
starac Foo od stotinu ljeta
gusla u Vukovu tulu.
Sluajni prolaznik na spomenik mokri
orui svoje brazde duboke.
Estragon se igra protezom
i psuje stomatologe.
Dejan orevi

25

proesis
rad Bojane Jaroenko

tr
h oj
vb op gf oj a

Korakom iz ludila

Prvi korak...drugi, trei... Da li sam srean? Nemam

hrabrosti da se okrenem. Ne znam ni ta ostavljam iza
sebe. Gledam u nebo. Sloboda. Kau, nisam vie lud. Mogu
krenuti nekim drugim putem, potpuno slobodan. Ali, opet,
ako ostanem, ovde, u ovome gradu, biu obeleen. Pa zar
to i nisam?
etvrti korak... sloboda. Iza mene ostaje duevna bolnica
Razigrani dani...
Posle toliko vremena, godina, eto mene, napolju, bez
zidova, sedativa, gomile ludaka, ludih doktora, (koji su po
mom dubokom uverenju sasvim sluajno diplomirali )... i
ta su oni zakljuili za ovih deset godina? Ne, ti nisi lud,
samo si malo vie matovit.
Peti korak... posle okruglih deset godina vidim enu. enu
koja nije u belom mantilu, i nema pric u ruci. U momentu
mi se digo. Gledam je. Zanosno njie kukovima. elim je.
Sad, tu na otvorenom... uzalud, ona nastavlja svojim putem.
ak nam se ni pogledi nisu sreli. Razmiljam. Da li da
krenem za njom, ili...
esti korak. Ovo je samo moj put. Ne znam kuda vodi.
Nemam cilja. Prilazi mi jedan mali deak sa sladoledom u
ruci. Njegove oi su divne, plave, kao nebo.
iko verujete li u vanzemaljce?
Ne, ja ne verujem ni u ta. Boli kad tako kaem.
Zato plaete, iko? Da li vas neto boli?
Nisam ni primetio suze koje su klizile niz bradu. Ali kako
da odolim tim divnim oima, plavim kao nebo?! Uhvatio
me je za ruku. Moja gruba aka u toj detinjoj.
iko, ume li ti da pria prie?
Sedmi korak. Stigli smo do parka i zajedno seli na oblinju
klupu. Naravno, okrenuli smo lea Razigranim danima.
Zapoeo sam jednu od svojih pria:

26

Bila jednom jedna mala plesaica koja je ulovila pticu.

Eto, ona je uvek i bila u ovome parku i smejala se esto.
Jednoga dana, ostala je do kasno. Jednostavno, zaneta
plesom zaboravila na vreme. Smrkavalo se i postepeno sa
na nebu ukazao divan prizor. Mesec, zvezde. Predivna no.
Tiina... odjednom...
ta, doli su vanzemaljci?, radosno upita deak.
Ne, ne postoje vanzemaljci!, brecnuo sam se. Naputam
ovog deaka, on veruje...
Osmi korak. Ne osvrem se. Idem dalje a ni sam ne znam
ta je to dalje. Umoran sam. Tuan. Moda je bolje da se
vratim nazad u bolnicu. Ili...moda, potraim onu enu,
Ili deaka...ne znam ta da radim. Jesam li ja lud? Zato
ja lud?
Deveti korak. Okrenuo sam se. Iza mene vie nije bilo
niega, ispred mene, opet nita. Pogled klone dole... cipela,
moja, pranjava, stara...
Iznad, nebo. Veliko. Sloboda! A ta sa njom? Niti jedan
oblak. Niti jedna ptica.
Ne znam koliko sam dugo tu stajao. Razmiljao... ini se
da sam pruio - jo jedan korak. Deseti korak. Lebdeo sam
nebom i saznao... Zemlja jeste okrugla. Galileo je bio u
pravu. Zvezde su ogromne iako se ine tako malim.
Vanzemaljce nisam video, ali slutim da ipak postoje.
Svetlost! Jaka svetlost. Koja li sam ja vrsta ptice?
A svetlost se polako gasi . Oblak dima, ponovo mrak.
Izvinite to smo vam dali pogrean sedativ, ali sve se da
srediti, ree, sa irokim osmehom, moj neuropsihijatar.
Svetolik Jozi

proesis

gla
magla
a ma
rna
ebrn
Sreb
Sr
Srebrna magla se razvlai mokrom ulicom. Svetlost ulinih lampi
otro preseca magleni plat. Koraci, teki i buni. Niz cipele klize
blatnjave kapljice, dok se onovi lagano odvajaju od vlane
podloge. Devojka u elegantnoj haljini, ogrnuta svilenom earpom,
elegantnog hoda i visokih potpetica, staje pred zgradu. Zgrada
je narandasta, velelepna, s prostranim balkonom iznad kog se
nalaze dve gipsane glave legendarne Meduze. Osmeh je vetaki,
plastian, oi prodorne rairenih zenica, obrve su joj otre, a vitke
se zmije vijore u stranu. Najzad, devojci prilazi otmen mladi
odeven u sivkasto odelo koje se sputa do lakovanih cipela. Na
kudravoj glavi nalazi se eir nakrivljen na stranu. Ulaze. Prolaze
kroz akustian hodnik pun priguenih lampica, za tren se nalaze u
prostranoj, sveanoj sali. Nizom irokih spiralnih stepenica penju
se na balkon i zauzimaju mesta. Sedita su obloena crvenkastom
svilom. Iznad pozornice se nalazi raskoan luster sa kog se
pruaju staklii u obliku dijamanata raznih boja. Na crvljivom,
izbuenom drvenom podijumu pod svetla slave dospeva operska
diva. Zanesenog je pogleda, ljubiaste iroke haljine i dugih
rukava koji se pruaju gotovo do poda. Nenih crta lica, tankih
usana, upalih obraza i upadljive minke. uje se tiha muzika, diva
peva aneoski. Od njenog glasa prisutnu publiku podilazi jeza,
zadivljeno prate svaku notu, svaki korak koji naini. U trenutku
kada glas postaje visok staklii na raskonom lusteru poinju
nekontrolisano da uzmiu, da se tresu. Publika je isuvie zanesena
arobnim glasom sve dok se luster usled snanog drhtaja zemlje
Sjedinjavanje
ne strmoglavi ka sredini sale. Zidovi naprasno pucaju dok delii (crte Verice Ili)
krea lete, padaju po kosi ili se lepe poput inja. U publici zavlada
oekivana panika. Izbezumljena masa se, nalik bujici vode, kree ka izlazu. Ljudi gaze jedni druge, vuku, psuju...
Kad se i poslednja osoba dotetura do ulice zemljotres staje, a no izmie kao i do tada, polako i besano, kinim
ulicama.
Tamara uri

*
Neki dan mi se uinilo da je dolo vrijeme da se rastanem sa ivotom. Dugi sam niz godina ve razmiljao o tome i
mislim da je krajnje vrijeme da to uinim. Pitao sam se kako bih to mogao uraditi: pitolj i krv posvuda nisu dolazili
u obzir, vjeanje takoer, alkohol i velika koliina tableta nikako, a nijedan drugi otrov mi se nije svidio. Odluio sam
onda da nije ba najbolje vrijeme misliti o tome.
Prolo je jo par godina od kako sam mislio o samoubojstvu i onda mi se, prije neki dan, opet pojavila ta misao. I
dalje su sve opcije realizacije tog sluaja bile neprihvatljive za mene i za moj stomak. Mislio sam da odustanem od
te ideje.
Sad sam se opet naao u takvoj situaciji da mislim o tome, ak i nakon to je prolo par godina od kad sam zadnji
put mislio da se ubijem. No, ovaj sam put promijenio miljenje, i sada zakljuujem da bi samoubojstvo pitoljem
bilo nekako najbolje za moju karijeru novinara. Da sam pak pisac, bio bi to neki alkohol, tablete ili otrov, ali ja nisam
pravi pisac ja sam novinar, ja sam puno nie od pisca.
Tako sam mislio prije par godina, a onda mi se prije koji dan javila misao da odustanem od samoubojstva uope, jer
je besmisleno da se ubijem kad sam ve ovako ostario.
Zoran Konstantin

27

proesis
je

Leto

GRAD
i

foto: Ana Cagi

eto je bilo, i na razliite naine

moglo da se provede.
Meutim, postoje leta kada se posle
izvesnog broja godina vratimo tamo
gde je sve poelo. Bar za nas. Takva
leta postoje, i potpuno su legitimna.
To se dogodi u trenutku kada se u
naim ivotima javi meuprostor.
Jedan period naih ivota se okona, a
novi ne zapone. Tada se dogodi.
Leto, poetak avgusta, i ja na ulicama
rodnog grada.
Biti na ulicama rodnog grada, a da
za tim ne postoji potreba. Niko te nije
pozvao da poseti grad, nikakva posla
u njemu nisi imao... Poeleo si da vidi
grad u kom si roen, proeta ulicama...
Razmeni energiju sa gradom
U grad nisam doao eljan avanture.
Samo sam eleo poput senke da proklizim
ulicama neprimeen od stanovnika
grada. Kao one senke u podne koje iza
nas ostaju: upravo tako da moj boravak
u gradu bude fluidan. Da pokuam da
pripadam svetu senki, a ne stvarnom,
materijalnom svetu.
Zamaralo je besciljno hodanje gradskim
ulicama. Nije se moglo protiv tih ulica,
njihove nepreglednosti... Krivudavosti...
Negde je trebalo sesti, i odmoriti se.
Razmisliti da li prvim autobusom napustiti
grad ili potraiti drugaije reenje.
Naao sam se u delu grada u kom je ujak
stanovao. Otvorio sam kapiju, i uao u
poznato dvorite. Ujak je bio kod kue.
Nas dvojica se godinama nismo sreli...

Otkud ti? upitao je on, kao da pred sobom vidi utvaru.

Jutros sam doputovao u grad... odgovorio sam.
Slagao sam da sm u K. doputovao poslom. Poverovao je, a ja sam pomislio: moda je to reenje? Nekoliko dana ostati
kod ujaka? Moda grad ne bi trebalo odmah napustiti?
Tako sam ostao u K. Jedan dan, dva, tri... Da li su tri dana dovoljna da bi se stekao celovitiji uvid u gradska deavanja? Tim
pre to je K. u meuvremenu postao neto drugo, evoluirao u neto drugo. Meni pomalo strano.
Grad je na to imao pravo: da neto drugo postane. Iskoristio je svoju priliku.
To je govorilo da sam u zabludi. Da je u poreenju sa gradom pojedinac beznaajan. Uporedna analiza mene i grada je
bila suvina.
Tu je bila i pogubna pomisao: ta bi se dogodilo da K. nikada nisam napustio?! Jeretina pomisao.
Sve to je najavljivalo nevolje Uplovio sam u njih, prepustio sam im se. Poslednji put sam bio na ti sa rodnim gradom.
Bila je to taka na kraju reenice, na kraju prie
Imao sam utisak da je grad izolovan od ostatka sveta. Kao srednjevekovni gradovi-drave.
Imao je svoju autonomiju. Nije ga bilo briga, nije mario, ta se deava izvan njegovih granica. Sa tim se nije trebalo, a ni
moglo, igrati.
Bilo je to otro seivo na koje sam mogao da se poseem. Hazarderska igra.
Tri dana je prolo, i trebalo je iz grada ieznuti nekim okolnim, zaobilaznim putem. Za sobom zamesti tragove
Tako sam i uradio. Putovanje je trajalo satima Zaustavljao sam se u mestima u kojima ranije nisam bio. Presedao iz
jednog u drugi autobus
Sa mene su spadali praina, uspomene Slojevi koji su ostajali na ulicama tih, prolaznih gradova
Sve manje me je bilo
Ali, od onoga to ostane, morau da zaponem, izgradim, novi ivot.

28

Zoran Ili

proesis

Putovanje

rad Miraa Vuksanovia

ena je sela na svoje plaeno mesto u vozu i krenula iz

svoje siune zemlje u veliku dravu. Putovala je sama i
plaila se sama. Prvi put je naputala poznat vidik ne znavi
ta e videti kada na odredite stigne. Pola je svojoj erki
u udaljeni grad koji moda ne bi bio toliko uznemirujui
da se ne nalazi u jo udaljenijoj zemlji. U depu je drala
papiri na kome su utvrenim rasporedom leala slova
koja e je odvesti u eljenu zemlju i koja e joj pokazati
gde se njeno putovanje zavrava. Ali od nervoznog, ak
prestraenog, stiskanja tog papiria on se izmigoljio u
mnogobrojne podsuknje i postave eninog sveanog,
putnog odela. Ipak putnica je bila ubeena da je njena pamet
zabeleila tih est slova. Ili pet? Svejedno, ena je pamtila.
Putovanje se provlailo kroz sate, pogled je viao samo
strane prizore, stanica je jo daleko. Slova miruju. ena
sedi. Na dvanaestom satu zasvrbela ju je njena mirnoa u
sedeem stavu ali nije joj poputala. Kada je devetnaesti
sat zevnuo ena mu se pribliila a opet ostala budna kao
i svih sledeih sati. Dreme nije potpao pod san, samo su
katkad sklopljene oi videle mrak ali usnivanje nikad. Tako
je putnica iekivala svoju nepoznatu stanicu u nepoznatom
gradu u nepoznatoj dravi. Jedino je sama sebi bila poznata,
mada toliko stranosti moglo je da utie ak i na to davnanje
poznanstvo. Ni susedni putnici ni ljudske neophodnosti
nisu enu isterivale iz sedita, koje je uredno plaeno. Ona
je sedela na mestu koje joj je novcem odreeno i nije ga
naputala ak ni kada ju je biologija ubeivala da joj bar
jednom udovolji. Strah od gubljenja, samozakljuavanja,
dezorijentacije, stranaca, tuinskih kofera, konduktera,

mainovoe (koji nije naputao svoje radno mesto ali je

pretio), ostalih sedita... ukratko putovanja vozom enu su
udubljivali u sedite. Ni snaga vremena nije pomagala u
odgurivanju. ena je i dalje sedela.
Posle dvadeset i dva sata i jo nekog sitnia jedno
zaustavljanje ju je trglo iz sklopljenih oiju, ali slova nisu
odgovarala pamenju. Taman kada se vraala peke u svoj
dreme neki putnici na nepoznatom jeziku uporno su koristili
nerazumljive rei da bi joj neto saoptili, pitali, zapretili
ili zamolili. Nita od toga ona nije razumela. Pustila je da
te rei samo zamuknu kada ne nau odgovor ili pristanak
ili pobunu sa njene strane. Voz je nastavio da se kree a
slova su ostala na tabli na stanici. Ipak su bila est slova one
stanice na kojoj je trebala ena da prekine putovanje. Da je
stranci nisu omeli moda bi jo jednom razmislila o svom
pamenju ili ponovo potraila papiri sa tanim nazivom.
Ovako ena je nastavila da sedi i eka, stranci su se stiali,
stanica je ostala za njima. U narednim satima ena ni na
jednoj stanici nije videla strahovito iekivan raspored slova
koji e je spasiti putovanja.
Jedna ena i danas putuje vozom. Slova joj se jo uvek
nisu ukazala, ali ona ne odustaje. Sedi i eka. Ako je neko
sretne prepoznae je po crvenom kaputu, zlatnoj burmi na
desnoj ruci i uzneverenom pogledu. Moda e plakati, ako
plakanju dopusti suze. Ali sigurno e sedeti na svom uredno
plaenom mestu.
Lidija Vuksanovi

29

proesis

PROVINCIJSKI

RASTANAK
Ide deko, a? Okej, ta se ljuti? Ti si za mene deko,
iako znam da si preao tridesetu. Voli tebe tvoj stric,
sinovac. Znam, ne voli ni tako da te zovem. Pa kako
onda da te zovem? Ne ljutim se, to bih se ja ljutio.
Nemam ja razloga da se ljutim. Kad ovek doivi ove
godine on se vie ni na koga i ni na ta ne ljuti. Brinem se
za tebe, to je. Da imam neto dao bih ti, a ovako.... Kau
da sam dimrija, ali nisam, zna to. Uvek bih se naao i
tebi i majci kad je trebalo jo kad je tvoj otac ostavio pre
dvadeset godina. Mala mu bila varoica pa otiao u veliki
grad, pa u Beograd, pa u Nemaku, pa u Australiju. Kako
je krenuo, sad je verovatno na Marsu. I ti e tako. Tatina
krv. Dobar si ti deko i ja te volim ko moju roenu decu.
Sve bih dao za tebe. I ti sad putuje... Nek te Bog uva,
ta da kaem. U crkvu ne idem ali za tebe hou. Moliu
se da se snae to pre i da bude zdrav i bogat. Eto, to
ti stric eli.
Ne smej se, trebae ti pomo jer ti tamo ide meki
na rupu. Uklopi se, ne talasaj mnogo i vredno radi. To je
daleka, strana zemlja, znam ja to. Jeste, pogledao sam
atlas, oca ti mangupskog! Vi se danas samo zajebavate, a
mi smo nae starce sluali. U crkvu, kao to sam ti rekao
nismo ili, ali je u kui bilo kao u crkvi kad neko stariji
progovori. Da se zna. Sve je bilo kako valja i dolikuje.
Znam, nije ni vama lako, bie i da vam je tee, ali ti samo
sluaj moj savet - uti, trpi, radi. Da se ne mui ti bi
propao, veruj mi. Malo krize i rata bi dobro dolo i njima
da se oelie, a kako sam uo za ovu krizu nisu ni oni
daleko od toga. ta da ti priam, odrastao si u siromanoj

30

kui u siromanoj optini siromane zemlje, ne rasipaj

se, oi na potiljak, pamet u glavu, kofer u ruku, pare u
gae i put pod noge. Jednostavno i jasno - to ti je narodna
mudrost. Da nije nje, narodne mudrosti, ti i ja sad ne
bismo razgovarali. Ne bi bili ni sjaj ukundedinom oku
da nije znao da se sagne kad zapucaju!
A majka ti je svetica, muenica. Sve je za tebe
rtvovala. Meni ne mora da se javlja ali njoj - to ee.
Naui je da radi na tom kompjuteru pa joj alji pisma.
Nek jednom bude neka korist i od tog sokoala. Zna li
koliko se ona krpila da bi mogao da ode na te studije
u Beograd, da zavri kole? Zna? Ma to kae samo
reda radi da starac ne bi vie morao da tupi. Ne zna ti
nita! Od usta je odvajala, samo leb, dem iz zimnice i
kuvan krompir, to je jela. Sprila se, sasuila ko varak,
tvoja majka. Sasuila se da bi ti izrastao u toliku mrcinu.
Ne kaem nita, lepo je to kad je ovek visok i pleat
ali je jo lepe da zna kome to duguje jer, da ona nije
rtvovala svoj ivot, zna gde bi bio sad? Ti bi bio bre
niko i nita! Niko i nita! Prebirao bi po onim gajbicama
voa u kombinatu i jo bi ljubio efa u guzicu ako te
pusti da radi prekovremeno. Ili bi otiao u onaj rudnik
uglja na planini, plua da ti se isue, ivot da ti se ogadi,
leb da ti u grlu zapne, ovako!
Ali nisi ispao takav, jel tako? Nisi iao preko granice
da vercuje smrdljivu tunjevinu i guz-papir kao neki,
nisi se preznojavao pred carinicima sa torbom punom
boksova cigareta ko ipak kotica. E pa ja jesam i tako
sam podigao dvoje dece. Normalni, zdravi, nemaju

proesis
fakultet kao ti, pa ta im fali? erka sa osamnaest za sina
Mike peenjara, a Tadija na zanat. Obezbeeni, a ti ide
gologuz u svet? ta e ti u svetu tako pobeleo? Jeste,
jeste, vadi se ti! Danas dve dlake, sutra tri, prekosutra si
beo ko sir! Samo im to treba - mladi starac!
ali se strika, ali. Ali, stvarno, ta bi ti bio bez tvoje
majke, bez mene, bez ove zemlje? Jel ti nekad padne
na pamet, sinovac, kako si se ti u stvari okoristio o ovu
zemlju. Besplatno kolovanje, pa gde to ima? Tamo se
koluju samo najbogatiji a kod nas, Boe me prosti,
svaka budala moe da zavri fakultet. Zna strika da si
ti bio pri vrhu liste, ali kod njih ta lista ne postoji, samo
mani, mani, mani! A nije ti odgovaralo ovo nae, pa bilo
dabe ili ne. Nemoj da se izvlai, zna dobro na ta
mislim. Urlao si po ulicama, nosio transparente, a sad
bei od onih koje si birao. Pa jesam li u pravu?
ta nisam u pravu? Nije ba tako? A kako je? ta se
gaa sad s tim izrazima. Tiranija, demokratija, sloboda,
kakve pizdarije! Narod ga oborio jer je bio gladan. Kad
ponovo ogladni oborie i ove. Ne mogu da shvatim kako
nisi uao u stranku. Bio si suvie poten da se ulani
u stranku i zavri posao? Eh, ne znam ja nikog ko je
toliko poten. Osim tvoje majke, ona je svetica! Nisi
hteo u partije, a hteo si da zavladaju: Pa ti nisi normalan!
ta si mislio da e da ti daju? Orden!? Trebalo je meni
da se obrati. Ja sam ih promenio ve pet. A kad me ljudi
pitaju iji sam ja kaem vanstranaki i svi poveruju, a ja
radim radnju, dobar sa svima, malo ovamo, malo onamo.
Ma, nisi ni ti svetac, seam se prole godine kad si priao
sa onim Englezom to se oenio kominicom, sa onim
Tonijem Blerom. Primetio sam te - pria ti, cvrkue ko
da ga zove u krevet. Misli da si neto poseban to zna
engleski? Ej bre, pa i Englezi ga govore, i Amerikanci
i svi ostali! ak i Francuzi govore engleski samo se
prave da ne razumeju. Mada, kako su krenuli oni e za
koju godinicu govoriti samo arapski .A vabe e teno
govoriti turski ko da je Berlin predgrae Istanbula.
O emu govorim? O tome da se stidi sebe, svoje
majke, svoje zemlje, a o meni i da ne govorimo. Sad si
mi se jo i uvredio?! Ma, idi molim te! Pa oni te mrze a
ti ide da im robuje, razume? A, to razume?! To te kao
vrea? Ma, vrea tebe, deko, samo to to oni tebe ne
tretiraju kao jednakog. Tvoja sorta bi najvie volela da
samo tamo stignete i da vas odmah proglase u Amere,

Engleze, Norveane, Laponce, jebem li ga, pa da onda

govorite kako su oni vaa prava domovina i kako nemate
nita sa nama i kako i niste ba pravi Srbi jer vam je
baba polu-Maarica, a deda etvrt-vaba. Putujete okolo
po svetu po nekim seminarima, kupite jebene stipendije,
klimate vaim lepim glavicama, a svi se ude jao, kako
lepa i pametna deca, a dolaze iz naroda divljaka. A zna
ta oni rade dok to priaju? Mrze vas kao i nas, ako
ne i gore jer ste im doli na noge. Gade vas se, vas to
putujete.
A pametan narod ne mie nigde. to da ide tamo kad
zna da nas svi mrze. Svi su nas oduvek mrzeli al i vie
od ostalih. Druge narode mrze jedan ili dva naroda.
Engleze - Francuzi i Irci, Nemce - Francuzi i Poljaci i
obrnuto, a nas mrze i Muslimani i Hrvati i Slovenci i
iptari i Maari i Bugari i Crnogorci. I sluaj, da im se
izvinemo, platimo odtetu, da se svi ubijemo od bruke,
ne bi nam oprostili to smo bili na pravoj strani u dva
svetska rata. A o Evropi da ne govorimo. Al neka - mrzi i
njih ovaj narod i to je u redu - mi mrzimo njih - oni mrze
nas, ta mrnja nam je napravila granicu, odvojila ito od
kukolja. A ti ide da se proda, da nae neku strankinju,
da im popravi genetsku sliku. A zna ta si ti za njih?
Beli crnja! To smo mi za njih. I jo kau- to je politiki
korektno. Nismo crnje, nismo Jee, nismo muslimani moe da nas jebe ko stigne! Samo navali Evropo - srpske
guzice su dabe.
Narod zna, a ti ne zna. Pa zar si uio kole da bude
gluplji od svog naroda? Idi tamo, budi im slugeranja, ko
tvoj tatica. Krv tatina! Nisam se ljutio godinama ali sad
u. Idi, idi samo ti, seme ti se zatrlo! Jeste, uo si me?
Oe da se bije? Otac ti je na Marsu, idi kod njega, idi
u pizdu materinu! Idi, nije ni ona svetica, tek da zna!
Bio je neki magacioner pet godina po tatinom odlasku.
Rekli mi ljudi. ta je, ta blene? Idiot! A i oni su idioti,
oni su tamo svi degenerici pa nee niko da primeti! Ima
super da se uklopi! I, da ti kaem jo neto, deko, jer
moj sinovac nisi, ima da odem u crkvu i da se molim da
slomi vrat im izae iz aviona i da crkne bez cvonjka!
Eto!
Aleksandar Novakovi
foto: Sanja Ivkov

31

opservacija

OPSERVACIJE O
CITANJU
I
PISANJU
- prvi deo -

Opservacija 1. PROIAVANJE I REDUCIRANJE

Dobar pisac skrati napisan roman gotovo za polovicu prije nego ga odnese uredniku. Dobar urednik to svakako
prepolovi i tako nastaju knjige koje vole svoga itatelja.
Svaka dugaka pjesma moe biti dvostruko kraa, a ako preskoite svaku drugu stranicu debela romana, vi ste
itatelj sa stavom
Debela knjiga nikako nije znak debele pameti. Naroito ako je iz filozofije u kojoj mudroslovac nadugo i nairoko
obrazlae i ono to mu je jasno i ono to nije.
Dananji itatelj je obrazovan i njemu ne treba nairoko objanjavati misao koja je jasna. Onaj tko nairoko
objanjava svoje misli i zakljuke ili nije sam sa sobom naisto ili je dosadan. On vrijea inteligentna sluatelja ili
itatelja.
Naravno, ratnici i ratnice prosvijetljenosti ne trebaju se dati zavesti ni tankim knjigama. Neke od njih se lako itaju,
a teko razumiju, neke se teko itaju, a lako razumiju, a neke nita ne vrijede jer ne daju ni poticaja za razmiljanje,
a kamoli korisna savjeta.

32

opservacija

Opservacija 2. ITANJE ZA SEBE

Svaki ratnik i ratnica prosvijetljenosti ima svoj katalog najboljih knjiga koje je proitao. esto se u njemu nalaze
djela iz skupine 100 najboljih... ali i neka koja samo oni preferiraju.
To samo upuuje da oni imaju irok dijapazon interesiranja i ne nasjedaju na stereotipne stavove o pojedinim
vrstama literature.
Za razliku od knjigomana koji itanjem bjee od stvarnosti, postoji jo jedna kategorija koja ita debele knjige.
To su generacije dokoliara velikih urbanih konglomeracija kojima debela i zavodljiva tiva naprosto popunjavaju
ispraznost velegradskoga ivota, a itanje poinje biti stil ivota dapae stvarnost sama.
Jedan ratnik prosvijetljenosti* daje korisnog savjeta: Ne itajte da biste proturjeili, niti primili za gotovo ono to
pie, ve kako bi mjerili i rasuivali o onome to ste proitali.
Ratnici i ratnice prosvijetljenosti znaju da nitko ne moe, a i ne treba kad bi i mogao, proitati sve knjige, ali
neprekidno trebaju promovirati itanje i knjige koje imaju univerzalnu vrijednost. To je njihovo sveto poslanje.
* Bacon

Opservacija 3. REAGIRANJE NA FOLIRANJE

Tranzicijska drutva, zajednice koje iznova utemeljuju neke nove odnose, puna su dramatine munine, naroito ako
se tranzicija dogaa poslije kakve revolucije, rata i ruenja.
Normalnom ovjeku smui se kada je gladan, stui se od loega pia, od hladnoe zimi i vruine ljeti. Munina ga
mori od neprincipijelnosti u politici, netolerancije meu vjernicima, zlobe meu prosjacima, frustriranosti zaslunih,
povlatenosti nezaslunih, neodgovornosti onih koji su se, koristei okolnosti, obogatili... No, najotunije mu doe
foliranje meu intelektualcima.
Ratnici i ratnice prosvijetljenosti moraju, ovdje posebno, znati da neprincipijelnost hrani netoleranciju, i da e svako
nastojanje da promijene stvari pokuati zaustaviti deurni mislioci, cenzori vladajuega udorea, sve u ime kulta
nezamjeranja kojime se eli zacementirati status quo pobjednika.
Vitezovi prosvijetljenosti nee nasjedati na folove intelektualaca koji veliaju voe tranzicijski drutava, nee
aplaudirati poltronima i odmah e reagirati na njihove intelektualne nebuloze, jer foliranti ne smiju biti nikome
uzor.

Opservacija 4. PRIMIJENJENA POEZIJA

Ako pogledate u kojim nakladama se danas tiskaju knjiice poezije, i koliko ih se ne proda, mogli biste olako
zakljuiti da poeziju nitko ne ita. Zora svoje uenike upuuje upravo suprotno: danas se poezija i pie i ita, ili na
neki nain konzumira, vie nego ikada.
Naime, uvijek je bilo angairane, prigodniarske, nazdraviarske, epitafske revolucionarne, slavodobitnike, i kakve
sve ne poezije, koju se smatralo sporednim rukavcima glavnog tijeka iste poezije. No, danas poezija poinje ivjeti
svoju bit upravo kao primijenjena poezija. Ona se igra sa stvarnou ne radi igre nego radi stvarnosti. Moglo bi se
rei, poezija je danas postala stvarnost svakodnevnoga ivljenja, sveprisutna injenica.
Sruene su sve iluzije i zablude o tome tko pie poeziju. Piu i sretni i nesretni, i zaljubljeni i ostavljeni, piu i mladi
i stari, i mukarci i ene.
Pie se o svemu i svaemu, o intimnome i vanjskome svijetu. Pie nedoraslo za odrasle; pie se za djecu, ali i
djetinjasto
Poeziju skoro svi piu, a isto toliko ih i ita.
Naravno, nisu svi pjesnici.
Anto Zirdum
foto: Sinia Trifunovi

33

vodi/vesti

Gradska biblioteka
Karlo Bijelicki
(Kralja Petra I 11)

SO
MB

PEDAGOKI FAKULTET i
STUDENTSKI DOM DR ZORAN
INI
(PODgorika 4)

OR

Uzmite Va primerak
AVANGRADA na
sledeim mestima:

NOVI SAD
RADIO KAFE
(Miletieva 45)

GALERIJA KC LAZA KOSTI

(LAZE KOSTIa 5)
biletarnica Narodnog
Pozorita
(Trg Koste Trifkovia 2

IZBA
(eleznika 4)

Knjiara Zlatno pismo

(Staparski put 32)

Crna kua CK13

(Vojvode Bojovia 13)

Bioskop Narodni
(Kralja Petra I)

Avangrad je neprofitni list, ali

uvek spreman da profitira tako
to e biti tiraniji i deblji, te je iz
tih razloga otvoren za saradnju,
donacije i sponzorstva.

TREMA
(Pozorini trg 1,SNP)

Kafe Des ARTS

(Kralja Petra I 18)

Gradska biblioteka
(Dunavska 1)

Kafe Chelsea
(Kralja Petra I 8 pasa)

Biblioteka
Matice srpske
(Matice srpske 1)

Kafe Mali Akvarijum

(Zmaj Jovina 3 pasa)

D knjiara Tardis
GRA
BEO (Kneza Miloa 2; ugao Kneza
Miloa i Andrievog venca, iza
Pionirskog parka, nedaleko od
bioskopa Tuckwood)

Gradska
Dunavska 35, Novi Sad
www.muzejvojvodine.org.rs

Narodno pozorite
Sombor

BA

Kulturno-etnolo
ki
klub ISKON
(Bratstva i jedinstva
155)

Trg Koste Trifkovia 2

025/436-373

biletarnica:

KIKINDA

repertoar:

Art
Pozorini klub Pro
ca 28)
(Trg srpskih dobrovolja

Gradski muzej Sombor

Trg Republike 4
www.gms.rs

Gradska biblioteka
Karlo Bijelicki
Kralja Petra I 11
www.biblioso.org.rs

Salvador Dali
5.4 - 13.5.2011.

Venac Radomira
Putnika 3
www.kcsombor.org.rs

Novom Sadu
Dunavska 1
www.gbns.rs

biblioteka u

Kosara Bokan (No muzeja)

14.5. - 6.6.2011.

www.npozoristeso.co.rs/srp/repertoar.htm

26.4.2011. 20:00
Kabare Vladana Savia
KAKO RAZUMETI SRBE
gostovanje Pozorita na Terazijama
Velika scena
27.4.2011. 20:00
Vlaho Stuli KATE KAPURALICA
Velika scena
28.4.2011. 20:00
Branislav Nui PUINA
Velika scena

Bioskop

Narodni
Sombor

29.4.2011. 20:00
or Fejdo BUBA U UHU
Velika scena
30.4.2011. 20:00
Do Orton PLEN
Velika scena
Narodno

pozorite

pravona promene u

Sombor zadrava
Mesenom repertoaru

Kralja Petra I
025/22-056

telefon:

repertoar:

www.bioskopsombor.com/01repertoar

Ko se boji straha jo{?

Novi broj Severnog bunkera, asopisa za odbranu i poslednje dane knjievnosti i kulture, posveen je temi strave i uasa u
knjievnosti, ali i na filmu. Kroz prie i eseje, originalno i detaljno je obraena jedna velika, naizgled iscrpljena tema, te joj je
vrhunskim pristupom (i tehnikim i tekstualnim) data prilika za nova tumaenja.
Naroito se istie intervju sa Ijanom Mekdonaldom, aktuelnim knjievnim prvakom u svetu SF i horor beletristike, meutim,
ne bi trebalo zanemariti ni poetski, prozni i esejistiki deo koji se svojom nelinearnom graom udaljava od komercijalne strave i
uasa.
U sedamnaestom Bunkeru anroljupci e nai neto to su dugo traili, a nisu imali gde da pronau, dok svima ostalima, svakako,
nee biti svejedno. Uivae u strahu.
Nagrada Napleny (devojka, erka sunca) dodeljuje se po deveti put. Ustanovljena je kao nagrada za novinare u spomen na viedecenijskog novinara
vojvoanskog maarskog nedeljnika 7 Nap (7 dana) Zoltana Devavarija (Dvavri Zoltn). Devavari je bio i urednik knjievno-kulturnog asopisa zenet
(Poruka), a pokrenuo je i ediciju u okviru koje je objavljen 121 naslov. Nagrada se sastoji od statue koju dodeljuje porodica Devevari, a odluku o dobitniku
donosi iri Vojvoanske maarske kulturne zajednice. Ove godine nagrada je dodeljena Joefu J. Feketeu, novinaru, publicisti, istoriaru knjievnosti,
knjievnom kritiaru, esejisti, lanu Maarske akademije umetnosti. Fekete je bio dugogodinji urednik programa Radio Sombora na maarskom jeziku,
a sada je dopisnik iz Sombora dnevnog lista Maar So (Magyar Sz). Nagrada e biti uruena 15. marta u Subotici, na Dan maarske tampe, u spomen na
pojavljivanje necenzurisanih novina poetkom graanske revolucije 1848. godine u Budimpeti, koji je u Maarskoj nacionalni praznik.

34

Iekivanje
(Verica Ili, ulje na platnu)