http://www.ravensburger.de/start/sciencex-faszination-elektroauto/index.

html za obe slike

http://www.elektromobilitaet.com/wissen-elm/aufbau-elektroauto/

1 ,
2-
3 ()
4
5 ( -)
6 ( )
7 - () ()
8 ( > )
9 - ( , 324)
10- (12 )

1. Ladeanschluss, Ladestecker
2. Lithium-Ionen-Hochvoltbatterie

3. Leistungselektronik (Steuerung)
4. Elektromotor
5. Batterie-Management-System, BMS (App-fhig)
6. Motorraum (Antriebs- & Nebenaggregate)
7. Antiblockiersystem (ABS) & elektronisches-Stabilittsprogramm (ESP)
8. Rekuperation (Umwandlung kinetische Energie in elektrische Energie > Bremsen)
9. Hochvoltkabel (von Ladedose zu Akku, 324V)
10. Niedervoltbatterie (12 Volt, DC-Wandler)

Plug-in electric vehicle (PEV) je naziv koji pokriva sve tipove elektrinih vozila
punjivih iz mree, akumulatorski pogonjena elektrina vozila (BEV battery
-powered electric vehicles) PEV je kratica koja pokriva vozila koja koriste
elektrinu energiju iz mree za punjenje akumulatora.
Elektrina vozila ukljuuju elektrine automobile, elektrine vlakove, elektrine
zrakoplove, elektrine brodove, elektrine motore i skutere
te elektrine bicikle.
Ovisno o pogonu postoje tri tipa elektrinih vozila.

BEV (battery-powered electric vehicles) elekt

rina vozila pogonjena iz akumulatora
Kod ovog tipa vozila elektrina energija pospremljena je u akumulatorima i nema
drugog spremnika energije. Kada se akumulatori isprazne vozilo staje sve dok se
ponovno nenapune prikljuivanjem na mreu.
BEV vozila imaju sljedee karakteristike:
imaju samo jedan elektrini pogonski motor
imaju najvei ugraen kapacitet akumulatora kako bi osigurali maksimalan
dometvonje
vrijeme punjenja je najdue od svih elektrinih vozila
vozila bez zagaenja (zero-emission)
osnovno gorivo je elektrina energijaEREV(An Extended Range Electric Vehicle)elektrina

vozila s poveanim dometom

Ovaj tip vozila ima akumulatore, elektrini motor i motor s unutanjim sagorijevanjem koji slui za
pogon generatora koji nadopunjava akumulatore u sluaju kada nivo napunjenosti padne ispod
minimuma. Gorivo za pogon motora s unutarnjim
sagorijevanjem je benzin, dizel ili LPG. Pogonski motor vozila je cijelo vrijeme
elektromotor.
U ovu skupinu spadajui elektrina vozila s gorivim elijama (A fuel-cell electriccar) kojepune
akumulatore direktno pomou gorivih elija.
EREV vozila imaju sljedee karakteristike:

neogranien domet uz vonju na ekonomian elektrini pogon

vozila niske emisije zagaenja
osnovno gorivo je elektrina energijaPHVE (aPlug-in Hybrid Vehicle)elektrinahibridna
vozilaPHVE vozila imaju dvostruki pogon; motor s unutarnjim sagorijevanjem i elektrini motor.
Akumulatori su veeg kapaciteta u odnosu na obina hibridna vozila tako da je domet vonje na
energiju pospremljenu akumulatorima otprilike 30 kilometara prije nego se ukljui pogon na motor s
unutarnjim sagorijevanjem.
PHVE vozila imaju sljedee karakteristike:
imaju dvojni pogon na motor s unutarnjim sagorijevanjem i elektrini motor
domet vonje na elektrini pogon je otprilike 30 kilometara

Prednosti elektrinog vozila

elektrina energija je iroko dostupna i ukljuuje proizvodnju iz obnovljivih izvora

energije (vjetar, sunce, voda i ostalo)

pogon elektrinom energijom smatra se iim od pogona motora s unutarnjim sagorijevanjemza
50% {2} iako je i prilikom proizvodnje elektrine energije dolo
do emisije CO2 u okolinu
jednostavnije je smanjiti emisiju CO2 ugradnjom filtera u elektranama nego u
milijunima vozila s unutarnjim sagorijevanjem
elektrina vozila stvaraju manje buke-zvuno zagaenje u odnosu na vozila s
unutarnjim sagorijevanjem
elektrini motori ne trebaju kisik za razliku od motora s unutarnjim sagorijevanjem
to se posebno moe kori
stiti u podmornicama ili svemirskim vozilima, vozilima
za gaenje poara
{3}
elektrini motori su mehaniki vrlo jednostavni
elektrini motori doseu korisnost od 90% kroz cijeli raspon brzine vrtnje, lako se
upravlja brzinom vrtnje. Elektrina vozila kor
iste regenerativno koenje to znai da se energija koenja u pogonskom elektromotoru koji radi u
generatorskom reimu rada pretvara u elektrinu energiju i nadopunjava akumulatore smanjujui
ukupnu potronju. Ekonominost regenerativnog koenja posebno je izraena u gradskoj vonji
pomou kontrolera se elektrini motori mogu upravljati u punom opsegu brzine
vrtnje odravajui veliki zakretni moment to omoguava rad bez reduktora i
mjenjaa za razliku od motora s unutarnjim sagorijevanjem
ekonominija vonja i do pet puta u odnosu na vozila s motorima s unutarnjim sagorijevanjemnpr.
elektrini automobil chevrolet Volt snage 111kw/150KS troi 0,02 centa po kilometru {4}

Motor http://www.autonastruju.com/elauto.php

Sigurno najprepoznatljivija razlika je motor, dok kod

benzinskog/dizel automobila motor sudjeluje u ukupnoj cijeni sa znaajnim postotkom. Kod elektroauta na
motor otpada prilino mali dio cijene. Elektromotori su znatno jednostavnije konstrukcije od motora sa
unutarnjim sagorijevanjem. Moderni motori sa unutarnjim sagorijevanjem sastoje se od oko tisuu pokretnih
dijelova. Elektromotori se u pravilu sastoje od tri do pet pokretnih dijelova to ih ini viestruko pouzdanijim i
trajnijim te praktiki ne zahtijevaju nikakvo odravanje. Nema ulja niti uljnih i zranih filtera, praktiki nemaju
djelova koji se troe. Uz to su znatno laki i manji. Elektromotor je prilino openit pojam. Postoji vie vrsta
elektromotora koji se znatno razlikuju po konstrukciji i principu rada. Jedna vrsta motora za svoj rad zahtjeva
istosmjernu struju te ih nazivamo istosmjerni motori (DC). Druga vrsta radi na izmjeninu struju te ih nazivamo
izmjenini motori (AC). Neke vrste mogu koristiti i izmjeninu i istosmjernu struju i nazivamo ih univerzalni
motori. Svaka od ovih grupa i dalje se dijeli na svoje podvrste s obzirom na konstrukciju. Tako imamo
istosmjerne motore s trajnim magnetima, motore sa serijskom, paralelnom ili kombiniranom uzbudom te
sinkrone i asinkrone izmjenine motore. Svi ti motori razlikuju se i po naponu potrebnom za rad, a kod
izmjeninih je jo vana i frekvencija struje. Svaki od njih razlikuje se po karakteristikama, npr. krivulji
momenta, stupnju iskoristivosti itd. Kod pogona vozila susreemo sve ove tipove elektromotora. Do nedavno su
istosmjerni (DC) motori suvereno vladali kao pokretai elektrinih vozila, no sve vie ih istiskuju izmjenini
motori (AC) koji su po svojoj konstrukciji jednostavniji, ali je upravljanje kompliciranije. Elektromotori se
upravljaju kontolerom.

Kontroler

Kontroler je ureaj koji upravlja radom motora.

Po funkciji ga moemo usporediti s rasplinjaem kod starijih tipova benzinskih motora ili Bosch-pumpom kod
dizel motora odnosno ECU (raunala) kod novijih motora. Naravno konstrukcija im je bitno razliita. U
zavisnosti od pritiska na papuicu gasa ili konice kontroler e osigurati motoru potrebnu struju. Kontroler je
vrlo sloen i nezaobilazan ureaj te ga moemo promatrati kao funkcionalnu cijelinu s elektromotorom. Cijena
kontrolera u pravilu je 100-200% cijene motora.
Baterije

Glavni razlog sporog razvoja

elektrinih automobila je problem skladitenja elektrine energije. Do prije desetak godina za skladitenje veih
koliina el. energije koristile su se u pravilu olovne akumulatorske baterije. Postojale su i druge vrste, najee
Nikl-Kadmij (NiCd), no bile su znatno skuplje, a nisu nudile ba puno vie. Znamo da su olovne baterije velike

i teke, a u elektrinom automobilu ih treba podosta. U pravilu za skladitenje jednog kWh elektrine energije
potrebno je oko 60 kg baterija. Ako to prevedemo u domet za neki prosjeni gradski auto, potrebno je oko 7 kg
baterija za jedan prijeeni kilometar, dakle za 100 kilometara dometa trebalo bi oko 700 kg baterija, to bi
zauzimalo 300 litara prostora. Previe za mali auto. Uz to olovne baterije imaju dosta znaajni nedostatak - na
niskim temperaturama (ve od +10 stupnjeva celzijusa) kapacitet im znatno pada to rezultira drastinim padom
dometa u zimskim uvjetima. Punjenje u pravilu traje od 6-12 sati ovisno o snazi punjaa.Olovne baterije ne
podnose brza punjenja (manje od dva sata). Vijek trajanja akumulatorskih baterija izraava se u broju ciklusa
(punjenje-pranjenje). Olovne baterije namijenjene za pogon elektro vozila u pravilu izdre 500-1000 ciklusa
odnosno pet kalendarskih godina. U novije vrijeme na tritu su se pojavile akumulatorske baterije zasnovane
na litiju (Litij je jedan od najlakih metala). Nije dovoljno rei litijska baterija jer postoji vie tipova baterija
koje se meusobno bitno razlikuju kako po konstrukciji, materijalima i kemijskim procesima tako i po
elektrinim karakteristikama. Tako razlikujemo LiMnCo, LiFePO4, LiPo, LiYFePO4, a svakim danom se
pojavljuje neke nove. U pravilu litijske baterije tri puta su lake i manje od olovnih baterija za isti kapacitet.
Neki tipovi podnose brza punjenja i uz upotrebu dovoljno snanog punjaa mogu se napuniti za dvadesetak
minuta. Trajnost ovisi o vrsti litijske tehnologije, od tisuu ciklusa za LiPo baterije do pet tisua ciklusa za
LiYFePO4 ili deset kalendarskih godina. Iako im je cijena znatno vea od olovnih baterija (3-15 puta) svojom
trajnou i karakteristikama znatno su isplativiji izbor.
Punja baterija

Punja baterija jedan je od vanih

dijelova elektrinog automobila. O njemu ovisi vrijeme punjenja baterija. Tako se punjai razlikuju po snazi.
Slabiji punjai elektrini automobil mogu napuniti za oko 8-10 sati dok jai punjai to ine puno bre i elektro
automobil napune ak i za 20-ak minuta. Punja se moe ugraditi u auto, ali i ne mora.

Grijanje putnikog prostora

Dizel odnosno benzinski motori imaju korisnost do 30% to

znai da se samo 30% energije pretvara u mehaniki rad, a ostalih 70% odlazi na toplinu. Od tih 70% topline
samo mali dio koristi se za grijanje putnikog prostora kod benzinskih odnosno dizel automobila. Korisnost kod
elektrinog automobila trostruko je vea od korisnosti kod dizelskog/benzinskog automobila, stoga 90%
energije pretvara se u mehaniki rad tj. gibanje, a 10% odlazi na toplinu to je nedovoljno za grijanje putnikog
prostora. Zato se za izvor topline uzimaju elektrini grijai ili dizalice topline (klima ureaji).

www.informatika.buzdo.com/s949-elektricni-aut
7.11.1 . '1'
-

 70 . 09:00
.
,
500 . - ,
.
, , ,
.

** 7.11.1 /
/ . ( +/- )

'2' ( ) ,
.
, 375 900 .
, ,
. ,


.

.
( - ).
. 32'000
, -
- ''
.
.
.
, ,
. ,
, ,
, .
'3' ( 7.11.2),
, , .

 ,
,
, 7.11.2.

, . '' (
)
. ,
, .
, , '4'
.
.
. ,
.
, .

** 7.11.2 /
. ( +/- )

, ,
.
,
.
, ,
'' .
,
.
.

.

 '5', 7.11.2,
( - ).
:

( , ,
, ...)

( ; ,
- )

( , ,
...)

, .

. . ,
, (
) ,
.
, ,
.

, ' ',

. . ,


, , ,
.

, .
,
. ,
,
.
, ,
,
,

.
.


,
,
. ,
,
,
.
,
, .
'', .

,
'' .
. ,
. .
, ( ).
'' .

, . ,
. , '' .
,
,
.
?

, ,
,
. ''
.

. ''
:-).

http://dnevnik.hr/vijesti/automotiv/hibridni-automobili-da-ili-ne.html

Washington je ve tradicionalno grad gdje se predstavljaju najambiciozniji razvojni projekti u zemlji. Ove
godine stotine tisua posjetitelja razgledavala je vie od 700 novih brendova i modela od preko 42 proizvoaa.
Na auto showu je predstavljeno i 15-tak novih elektrinih i hibridnih modela domaih proizvoaa a Obama je
posebno razgledao i Ford Mondeo Plug-in (Fusion u SAD-u). Nakon to je sjeo u hibridni Mondeo, Obama je
rekao da je ovaj automobil savren za ljude koji ive u gradu, jer doista nema potrebe da gotovo ikada stanu na
benzinsku crpku.
Amerika automobilska industrija, pouena nedavnom dubokom krizom, oigledno se okrenula i vanjskim
tritima na kojima su hibridna vozila sve vie zastupljena. I doista, u proteklih 15-tak godina posebice
posljednjih pet, trite hibrida sve je vee i bogatije, Stoga vam ovoga puta donosimo kratki osvrt na vrlo
zanimljiv svijet hibridnih automobila.
Pa da krenemo od poetka.
Hibridni automobili su automobili koji za pogon koriste dva ili vie izvora. Jednostavno reeno, hibridna vozila
su ona koja koriste i standardni motor s unutarnjim izgaranjem i elektrinin motor.
Iza naziva 'hibrid' skriva se vie moguih znaenja. Takva vozila dijelimo u dvije glavne skupine: hibridne
elektrine automobile ili HEV (hybrid electric vehicles) i plug-in hibridne elektrine automobile ili PHEV
(plug-in hibrid electric vehicles).
HEV - Hibridi veinu snage dobivaju iz motora s unutarnjim izgaranjem. Prema potrebi, elektrini motor moe
donijeti dodatnu snagu. Energija za rad elektrinog motora esto se generira ''u pokretu'' te zatim skladiti u
baterije, te stoga nije potrebno punjenje preko vanjskog izvora struje da bi elektromotor radio. Elektromotor
takoer funkcionira i kao generator koji pretvara energiju dobivenu regenerativnim koenjem i skladiti istu u

baterije. Hibridna vozila potpuno elektrinu vonju mogu koristiti na kraim udaljenostima to je vrlo korisno u
svakodnevnoj vonji gradom. Za dua putovanja najveu ulogu ipak i dalje ima motor s unutarnjim izgaranjem.
PHEV - Plug-in hibridi rade na nain slian kao i hibridna vozila. Za pogon takoer koriste motor s unutarnjim
izgaranjem i jedan ili vie elektromotora. Za razliku od hibrida, plug-in hibrid veinu snage crpi iz
elektromotora, koji ima primarnu ulogu. Kao to samo ime govori, plug-in hibridi za punjenje baterije moraju
koristiti vanjski izvor energije preko utinice kako bi se baterija napunila do kraja. Meutim, kako se baterija
prazni, motor s unutarnjim izgaranjem ulazi u igru i preuzima rad pri emu se dodatno obnavlja i stanje baterije.
Kada se baterija isprazni do kraja, plug-in hibrid ponaa se kao standardni hibrid, tonije, konvencionalan motor
preuzima ulogu primarnog izvora energije.
Kao to smo ve spomenuli, glavna razlika je dakle u tome koji je pogonski sklop primaran a koji sekundaran.
Kod HEV-ova elektromotor potpomae rad konvencionalnog motora, dok je kod PHEV-ova pria obrnuta.
PHEV varijanta je ekoloki prihvatljivija dok su potpuno elektrina vozila najblie ostvarenju cilja ekoloki
istih vozila. Kaemo najblie jer dokle god proizvodnja baterija i elektromotora i njihova razgradnja nakon
isteka roka trajanja ne budu ekoloki prihvatljivija, kao i izvori energije na kojima se njihov rad temelji (recimo,
nuklearke), EV se ne moe smatrati ekoloki istim prijevoznim sredstvom.
Prvi hibridni automobili dolazi nam iz Porschea a proizveden je davne 1900. godine. Semper Vivus, to na
latinskom znai 'uvijek iv', radio je na vrlo slinom principu kao i Chevrolet Volt. Baterije su opskrbljivale
energiju za dva elektromotora, a da je nikada ne ponestane pobrinula su se dva mala jednocilindrina motora
koja su pokretala 2.5-kilovatna generatora da uskoe kad baterije 'riknu'. Specifikacije su zapravo prilino
impresivne ak i za dananje standarde. Baterije su nudile autonomiju od 40 kilometara. A kada se ukljue
motori s cijelih 3.5 KS, Semper Vivus vozi jo 160 kilometara. Maksimalna brzina bila je 56 km/h to je u to
doba bilo prilino dobro.
Buenje i ponovni razvoj hibridnih automobila zapoelo je poetkom sedamdesetih godina ali zbog glavnog
problema vezanog za izvore energije sve je zaustavljeno. Poetkom 90-tih godina pojavile su se nove vrste
baterija koje su omoguile daljnji razvoj hibridnih automobila. Do tada hibridnu tehnologiju mogli smo vidjeti
samo na brodovima i vlakovima.
Danas, vie od 100 kasnije, hibridni automobili izgledaju i rade puno drugaije. Zaetnik te klase automobila u
modernom dobu je Toyota Prius koja se poela proizvoditi 1997. godine, ali samo na japanskom tritu. etiri
godine kasnije pojavio se i na ostalim tritima a do 2011. godine prodano ih je ukupno 3 milijuna. Najnovija
generacija Priusa snagu crpi iz hibridnog sklopa sainjenog od 1.5-litrenog benzinca sa 74 KS te elektromotora
sa 61 KS, pri emu je kombinirana snaga po kompliciranom Atkinsonovom procesu okruglih 100 KS. Prosjena
potronja goriva kree se oko 3 l/100 km. Nikal-metal-hidridna baterija omoguava vonju na malim
udaljenostima (manje od 1,6 km) uz maksimalnu brzinu do 40 km/h u iskljuivo elektrinom modu.
Zadnjih godina svjedoci smo da su mnoge automobilistike tvrtke krenule u proizvodnju svojih hibridnih
automobila. Moda najprostranjeniji je Lexus sa svojim hibridnim RX, LS, GS i CT modelima. Prati ga VW
koji izbacuje hibridnog Golfa, Jettu, Passata i Touragea, Ford sa svojim hibridnim Focusom i Mondeom,
Mercedes-Benz koji je predstavio E400 hibrid te BMW sa ActivHybrid 5, 7 i X6 modelima. Tu su jo i Honda
sa Civic hibridom, Infinity sa M35h modelom, Porsche sa modelima Panamera i Cayenne, Audi sa modelom Q5
hibrid i drugi.

Moda najbolje hibride na svijetu trenutno u ponudi ima Volvo sa modelima V60 plug-in i XC60 plug-in. Nije
samo bitno standardni motor ukomponirati u hibridni sklop ve je bitno i koji je to motor. Volvo je tu vrlo
paljivo razmislio i uklopio svoja dva najbolja motora sa unutarnjim izgaranjem kako bi dobio fenomenalne
hibridne sklopove. Dodatak hibridnoj filozofiji Volva je da uvijek jedan izvor energije stavljaju na prednje
kotae a drugi izvor na stranje kotae ime se dobiva izvrstan elektrini pogon na sva etiri kotaa (All-Wheel
Drive).
Kod Volvo V60 Plug-in hibrida prednje kotae pokree peterocilindrini 2.4-litreni turbo dizelski motor s 215
KS i maksimalnim okretnim momentom od 440 Nm koji je uparen sa 6-stupanjskim automatskim mjenjaem
dok stranju osovinu pokree elektromotor snage 70 KS. Volvo V60 Plug-in Hybrid moe se napuniti preko
kune utinice od 230V, 10A ili 16A a vrijeme za punjenje varira ovisno o amperima. Za punjenje do kraja
koristei 10A utinice potrebno je 4.5 sata dok se sa 16A to vrijeme smanjuje na tek 3.5 sata. Utinice sa 6A
produuju vrijeme punjenja na 7.5 sati. Autonomija na isti zeleni pogon iznosi 45 km a u hibridnom modu
ostvaruje potronju od samo 2.8 litara na 100 km/h.
Vlade diljem svijeta uvidjele su prednosti i potencijal hibridnih vozila te zbog toga osiguravaju povoljnije
kredite ili smanjene poreze za njihove vlasnike. To se esto spominje kao prednost hibridnih automobila
(subvencije) ali to treba shvatiti kao kontinuiranu motivaciju za unapreenje ove tehnologije. U Europi gotovo
da nema drave koja za ekoloka vozila nije uvela nekakav oblik poticaja. Uglavnom je rije o poticajima koji
su izravno vezani uz koliinu ugljinog dioksida koji automobil isputa.
Samo da nabrojimo par primjera: Portugal je uveo olakice od 40% na sva davanja tako da popust za hibridna
vozila iznosi oko 3.000 EUR a slino je i u Grkoj. U Francuskoj je taj iznos neto manji, 2.000 EUR, a tako je i
u Austriji. ak su i nai susjedi ekoloki osvijeteni. Slovenija svoje graane oslobaa plaanja svih poreza pri
registraciji 'zelenog' vozila dok je u Srbiji subvencija 1.000 EUR.
to se tie Hrvatske, apsurd se nastavlja. Najvei problem 'zelenih' automobila je njihova visoka cijena a mi za
sada nemamo nikakvu vrstu subvencija na ovakve automobile. U proloj godini prodano je cca 20 hibridnih
automobila u Hrvatskoj to je poraavajui podatak. U zadnje vrijeme, nova Vlada govori o smanjenju ili
ukidanju troarina na 'zelena' vozila to je definitivno dobar poetak.
Za kraj ove prie o hibridima, zakljuili bi da su hibridi definitivno sljedei korak u evoluciji automobilske
industrije. Na samom dnu tog procesa su motori s unutarnjim izgaranjem dok se na vrhu nalaze elektrini
automobili (EV). Obzirom da jo uvijek nije uspostavljena funkcionalna infrastruktura za svakodnevno
koritenje elektrinih vozila, plug-in hibridi su sljedei najbolji izbor.
Hibridni automobili postali su vrlo popularni jer imaju puno manju emisiju tetnih plinova koji oneiuju zrak,
donose znaajno smanjenje potronje goriva, a automobili izgledaju doista dobro te su u velikom sluaju
sauvane performanse pojedinih modela.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrini_automobil

,
, .
19. 20. ,

. 1970- 80-
, 2000. ,

. [1] [2] 2011. , , ,
, , - , , . - ,
15.000 ,
2011. [3] [4]
, - , 2010. [5]

, ,
, [6] [7] [8] ,
, [1] [2]

,
. [ 1] [9] [10] , ,
, ,
. [11] [12]
,
. [1] [2]
. [13] ,
. [14]

.
,
,
. 2,4
. [ 15] 15
. [16]
,
. [17] [18] [19] [20]

1
o 1.1

2
o 2.1
o 2.2
o 2.3
o 2.4
o 2.5 -
o 2.6

1800- 1900 .

.

.

- ,
,
.


. 100 / 100 / .
1899/04/29
106 / . 1897.
-.
,

.
. 1911.

 ,
.

1880 .

, ,
.
( ) ,
.

,
.
.
.
. 80%
36%.
.

.
.
. [21] [22] .
65 76
.
[23] ,
50
5.000 ,
. [24]

.
. 2013.
. 2007. 1,300 $ ,
2012. 300 .
125 $ 2022. .

.

 - 392 .

5 ,
. [25]
, ,
.

.
,
. , " ",
, .
,
, .

12.000 , . [26] [27] 64
, 164.500 , 0,0734 1 4,70
64 .
,
0,05 1 2010., 0,025 1 2015. 0 , 0125 1 2020.
[28]
64 3,20 0,80 .
2010. 160 33.000 .
. [29]
- 1.800 6.000
. [30] " : ? " [31]

1.

-
. (00:56 / )
21:25 / 100 11.9 / 100. 5
- $ 1,800 ( 10,000 ) 5
6,000 $ ( 33000 ).
.

 2.

,
.
,
. "
", . 64
, 1 90%
. [31] , .

.
,
.
- .
. 80% 30
. .

. .
. -.
-3 .
.

.

-
,
, (), , ,
, , , . ,
, ,
.

 ,
,
. .

. ,
.
.

. ,
.
,
, . [1] [32]

15%
. 20%,
, 80%. [32]

.
,
.
(95%).
.
, , .
.
,
. 20%
.

""
:
1. .
2.
, , .

1.

, (2009). :
, . 22-26, : , . 978-0-19-537664-7

2.

(2009) : . - : ? ,
1. , . 1-6, : . 978-0-8157-0305-1

3.

(04.10.2011.). 2012 : , - .
. 01.11.2011.

4.

. " , , ",
: , 01.10.2011., 01.11.2011.

5.

. . (03.02.2010).
01.11.2011.

6.

? . 2.
(17.03.2010.). 01.11.2011.

7.

: & .
.. 01.11.2011.

8.

, .. " :
, " . 01.11.2011 ..

9.

(2010) : 21 ,
1., . 85-95, : . 978-0-262-01382-6 5:
.

10.

: . : (2009). : . 1:
- , 1. , . 11-21, :
. 978-0-8157-0305-1 "- :
?"

11.

. : (12.09.2007.).
01.11.2011.

12.

. :
(29.07.2009.). 01.11.2011.

13.

(2010).
- - . .
01.11.2011.

14.

, (06.07.2011.). - 2012
"" - "" - . ... 01.11.2011.

15.

, . " , ", ,
14.07.2010.

16.

: '' ' ' .

17.

-
. : . 01.11.2011.

18.

, . " ,
", , 02.06.2010., 01.11.2011.

19.

2 . : (21.04.2010.). 01.11.2011.

20.

2009-89: - . :
(30.11.2009.). 01.11.2011.

21.

2 .

22.

? .

23.

(19.09.2010.).

24.

; (27.10.2010.).

25.

' . " 10 - ! "

26.

- . . (23.6.2007.).
01.11.2011.

27.

, (17.01.2009.). , $ 12
. ... 01.11.2011.

28.

. ' . ,
: . 01.11.2011. . 410. " '
' , 120
. 120 .
.
. . . .
. . . .
. , , ,
. ' . .
, , ?
' . ,
. 50
' . "

29.

, . " ' ", , 24.8.2010., .

5., 01.11.2011.

30.

, . " ' : ",

.., 30.3.2010., 01.11.2011.

31.

, (10.01.2009.). : ? .
.. 01.11.2011. :

32.

, . (2009). "2", - : ?, 1.
, . 29, 37 43, . 9780815703051

 .
.
:

uredi

: 12:08, 5. 2014.

/ ;
. .

http://www.automanija.com/volvo-puni-elektricna-vozila-sest-puta-brze-punjenjetraje-samo-sat-i-pol/

Hibridi / elektromobili

Volvo puni elektrina vozila est puta bre

punjenje traje samo sat i pol!
Autor: Boidar Komari, Ponedjeljak, 26. Studeni 2012. 17:47 sati 451 Pregleda

0
inShare

Svia vam se ova vijest?

Podijelite je s prijateljima na drutvenim mreama!

Ovo je odlina vijest ako imate namjeru nabaviti elektromobil. Naime, Volvo se pohvalio kako testiraju novi
brzi punja za elektrina vozila koji vrijeme punjenja skrauje na samo sat i pol.
Volvo smanjio vrijeme punjenja elektrinih vozila na samo sat i polSvjesni smo da su kratko vrijeme punjenja i
povean doseg kretanja od velike vanosti za korisnike elektrinih vozila. Mjesto za brzo punjenje potie
razmiljanje u vozaa oko dosega elektrinog vozila s obzirom na to da se automobil na takvom mjestu moe
lake i bre dopuniti energijom.

ak i ako nemate sat i pol vremena potrebnog za potpuno punjenje i 30 minuta punjenja omoguit e vam
autonomiju od dodatnih 80 km, istie Lennart Stegland, dopredsjednik odjela elektrinih pogonskih sustava pri
Volvo Car korporaciji.
Prvi ugraeni trofazni punja na svijetu
Novi punja bit e ugraen i testiran na brojnim Volvo C30 Electric modelima. Taj brzi punja od 22 kW je prvi
takve vrste na svijetu: koristi trofaznu struju i dovoljno je malen da se moe ugraditi u automobil. Kao takav
vlasnicima nudi dvije mogunosti:
Koritenje trofazne 32A utinice za samo 30 minuta punjenja koje nudi autonomiju od 80 km. Za potpuno
punjenje potrebno je sat i pol.
Punjenje preko standardne jednofazne 230 V utinice koje traje 8-10 sati.
Korisnici mogu dopuniti bateriju nekoliko puta na dan, to znai da se sveukupna autonomija kretanja
znaajno poveava, a uitak vonje ekoloki potpuno osvijetenog automobila ostaje. Dajui korisnicima veu
iskoristivost elektrinih automobila, stvaramo dodatne komercijalne mogunosti kako u privatnom tako i u
javnom sekoru, zakljuuje Lennart Stegland.

Nadamo se samo da se vijek trajanja baterije osjetno ne smanjuje brzim punjenjem. Na videu nie moete
vidjeti jo jedan zanimljiv punja, koji moe puniti i automobile, ali i smartphone, tablete,
http://ekospark.com/info/02_tehnologija/01_automobili/istorija/istorija_auto_01/
istorija_auto_01.html

Plug-in hibridna elektrina vozila (PHEV)

Plug-in (sr.plag-in) hibridno elektrino vozilo (PHEV) je hibridno vozilo sa baterijama koje se mogu
dopunjavati preko prikljuka na spoljanji izvor elektrine energije.

Ova tehnologija sadri karakteristike kako tradicionalnog hibrid-elektrinog vozila (cela kategorija se u stvari
zove hibrid-elektrino vozilo sa odravanjem napona - charge-maintaining hybrid electric vehicles - CHEV),
kombinujui elektrini motor i motor sa unutranjim sagorevanjem, tako i elektrinog vozila, obzirom na
postojanje prikljuka za punjenje baterija preko javne elektromree. 2007. godine vlada SAD je donela
preporuku za uvoenje plug-in hibridnih elektrinih vozila u masovnu proizvodnju.

evrolet Volt je plug-in hibridni automobil od koga Deneral Motors puno oekuje

ISTORIJAT AUTOMOBILA NA HIBRIDNI POGON

Prapoeci

Koren porodinog stabla automobila na hibridni ili elektrini pogon see u prolost vie od jednog veka.
Godine 1901. Ferdinand Pore, genije automobilizma koji je u to vreme bio samo zaposleni u Lonerovoj
proizvodnji koija (Lohner), samostalno je dizajnirao Mixte, serijsko hibridno vozilo koje je razvio na osnovi
prethodnog projekta "System Lohner-Porsche" elektrinog fijakera.

Mixte je oborio nekoliko austrijskih brzinskih rekorda i iste

godine je pobedio na Ekselberg Reliju a voza je bio sam
Ferdinand Pore.
Pogon se zasnivao na benzinskom motoru koji je pokretao
generator a ovaj je proizvodio struju za elektrini motor za iju
pouzdanost u radu je garantovao i mali paket baterija. Imao je
autonomiju kretanja od 50 km, razvijao je najvie 50 km/h i
maksimalnu snagu od 5.22 kW tokom 20 minuta.
Godine 1905. H. Piper je u SAD aplicirao za patentiranje
svog hibridnog vozila.
poetak: Lohner-Porsche, prvi hibridni automobil

Deset godina kasnije, Dual Power, delo proizvoaa elektrinih automobila Woods Motor Vehicle, imao je
etvorocilindrini motor sa unutranjim sagorevanjem i elektrini motor. Tokom vonje brzinom koja nije
prelazila 25 km/h pogon vozila ostvarivao se radom elektrinog motora koji se napajao preko baterija a za
brzine vee od toga ukljuivao se i glavni motor koji je omoguavao maksimalnih 55 km/h. Nekih 600
primeraka je proizvedeno do 1918.
1931. godine Erih Gajhen je napravio i odvezao na probnu vonju od Altenburga do Berlina elektrini
automobil od svega 0.5 konjske snage koji je ve tada konceptualno bio istovetan dananjim hibridima.
Maksimalna brzina ovog modela bila je 40 km/h a motor je dopunjavao bateriju kada se vozilo kretalo nizbrdo.
Dodatna energija za dopunu baterija dobijala se cilindrom sa kompresovanim vazduhom koji se dopunjavao
putem malih pumpi sa aktiviranjem preko vibracija karoserije i konica a takoe je bio ugraen sistem za
sagorevanje posebnog gasa.
Na osnovu oskudne dokumentacije pretpostavlja se da je izraen samo jedan prototip.
Utemeljivanje savremenih tehnologija

Posle Drugog Svetskog Rata se nastavilo sa razvojem hibrida. Viktor Vouk se ezdesetih i sedamdesetih
godina prolog veka proslavio svojim radovima na ovom polju. Vouk, inae jedan od naunika koji su stvorili
Henney Kilowatt prvi tranzistorski elektrini automobil, instalirao je prototipski hibridni pogonski sistem sa
elektrinim motorom od 16 kW na Buick Skylark-u iz 1972. godine, uz podrku Deneral Motorsa u okviru
Federalnog Podsticajnog Programa istog Automobila usvojenog 1970. godine, ali je program zaustavljen ve
1976. godine intervencijom Agencije za Zatitu ivotne Sredine (EPA) amerike vlade to je podiglo prilino
talasa i dovelo do optubi na raun Erika Storka, tadanjeg Direktora ove agencije.

Regenerativni sistem koenja, jezgro svih koncepata

modernih HEV modela razvio je elektroininjer Dejvid Arturs
oko 1978. godine koristei delove iz maloprodaje koje je
ugradio u Opel GT ali su kontrolor napona povezan sa
baterijama i motorom (jedan elektro-starter za avionski mlazni
motor) i generator jednosmerne struje bili rezultat njegove
matovitosti. Ovaj model je imao potronju od 3.1 l na 100 km.

1989. Audi je dizajnirao prvu generaciju eksperimentalnog modela Audi Duo (pun naziv Audi 100 Avant duo),
plug-in hibrida baziranog na serijskom Audi 100 Avant quattro. Ovaj automobil imao je Siemens elektromotor
snage 12.6 ks koji je pokretao zadnje tokove. Nikl-kadmijumska baterija smetena u prtljanik je napajala ovaj
motor a petocilindrini benzinac od 2.3 litra snage 136 ks (101 kW) je prenosio obrtni momenat na prednje

tokove. Dizajnerska ideja bila je da se napravi vozilo koje bi na otvorenom putu koristilo benzinski a u
gradskoj vonji elektrini motor; selekciju pogona vrio bi sam voza. Proizvedeno je svega deset primeraka
jer se kao velika mana pokazala mala efikasnost potronje goriva usled velikog poveanja mase vozila u
odnosu na standardni Audi 100. Dve godine kasnije Audi je predstavio drugu generaciju takoe razvijenu na
modelu Audi 100 Avant quattro. Ponovo je bio ugraen trofazni elektromotor snage 28.6 ks (21.3 kW) sa
prenosom na zadnje tokove. Ovog puta je meutim instaliran dvolitarski benzinski ervorocilindra u prednjoj
sekciji koji je na zadnje tokove prenosio obrtaje preko tzv. Torsenovog diferencijala.
Amerika administracija je 29. septembra 1993. inicirala program Partnerstvo za Novu Generaciju vozila
(Partnership for a New Generation of Vehicles - PNGV) u koji su uli pored ostalih i giganti poput Krajslera,
Forda i Deneral Motorsa. Na alost, kroz par godina postale su opravdane sumnje da e velika trojka moi
da do 2004. godine koncept modele uvede u serijsku proizvodnju, kako je programom bilo predvieno. Usled
toga je ovaj program zamenjen tzv. FreedomCAR inicijativom vie okrenutom vodonikom pogonu koji je
Buova administracija usvojila 2001. godine sa namerom finansiranja projekata rizinih za uee privatnog
sektora a sve u cilju dugoronog razvoja vozila koja nee koristiti fosilna goriva.

Automobilska hibridna tehnologija postala je uspena devedesetih kada su na svetsko trite stigli modeli
Honda Insight i Toyota Prius. Imali su mehaniku vezu motora sa unutranjim sagorevanjem na pogonske
tokove, tako da se deo energije transferovao sa motora na tokove bez konverzije u ili iz elektrine energije.
Istraivanje koje je sprovedeno na tritu automobila proizvedenih 2003. godine pokazalo je da se broj
registrovanih hibridnih automobila u SAD uveao do broja od 43 435 novih registracija, to je uveanje od
25.8% u odnosu na 2002. godinu, a najvie je hibrida registrovano u Kaliforniji, 11 425.
Tojota Prius je bila veoma traen model od 2004. godine. Nova dizajnerska reenja dobila su
konvencionalniji spoljni utisak esto se skoro uopte ne razlikujui od identinih standardnih modela, dok su u
odnosu na njih ostvarivala i do 40% efikasniju potronju. Tako Honda Civic Hybrid izgleda kao i konvencionalni
model ali prelazi vie kilometara po litru goriva; redizajnirana Toyota Prius za 2004. godinu dobila je
unapreeni unutranji prostor, prtljanik i snaniji pogon a to se tie zelenih karakteristika uveanu
energetsku efikasnost i smanjenu emisiju izduvnih gasova. Honda Insight nije ostvarila trine rezultate Priusa
i sa njenom proizvodnjom se prestalo posle 2006. godine a Hondin drugi pokuaj, hibridna vezija modela
Accord je obustavljen 2007. godine usled razoaravajue prodaje. Bez obzira na to, Honda je u prvih 11
meseci 2004. godine prodala 26 773 HEV modela. Statistika kae da je, Toyota ostvarila (kumulativno) prodaju
od 306 862 hibrida izmeu 1997. godine i novembra 2004. godine, to je mnogo vie od Hondinih 81 867
hibridnih jedinica prodatih izmeu 1999. godine i novembra 2004. godine.
Audi je prvi Evropski proizvoa automobila koji je hibridni model poeo da proizvodi serijski 1997. godine
u serijsku proizvodnju je ula trea generacija modela Audi Duo, ovoga puta razvijena na platformi serijskog A4
Avant.
2005. e ostati upamena po prvom hibridnom SUV modelu, Ford Escape Hybrid. Pored toga, Tojota i Ford
su poeli sa realizacijom licencnog sporazuma potpisanog marta 2004. godine koji je omoguavao Fordu da
primenjuje 20 patenata Tojote iz domena hibridne tehnologije, dok je svoj motor samostalno razvijao; u
zamenu, Ford je Tojoti licencirao patente meu koje je dospeo i dizel-motor koji je Ford izraivao u Evropi.
Tojota je takoe 2005. godinu odredila za premijeru hibridne vezije modela Toyota Highlander i Lexus RX
400h sa pogonom na sva etiri toka, to je omoguavalo da elektromotor smeten pozadi daje pogon zadnjim
tokovima bez potrebe za ugradnjom posebnog diferencijala. Istom prilikom menadment ove kompanije je
najavio ugradnju hibridnih platformi u deset novih modela do 2012. godine i svoje optimistiko oekivanje
globalne prodaje od preko jednog miliona jedinica godinje u narednoj deceniji.

2007. godine Lexus je pustio u prodaju hibrid-elektrinu verziju modela GS sport sedan GS450h od 335
konjskih snaga.

Lexus LS600hL, luksuzna hibridna limuzina sa 5-olitarskim V8 motorom koji oslobaa 430 konjskih snaga uz potronju karakteristinu
za upola manje agregate u SAD mu je cena 104 000 dolara.

Toyota Camry Hybrid je krenula u prodaju jo leta 2006. godine u SAD i Kanadi a Nissan je za 2007.
godine najavio model Altima hybrid u koji je ugraena Tojotina hibridna tehnologija.
ISTORIJAT AUTOMOBILA NA HIBRIDNI POGON
Ve 2008. godine Deneral Motors je poeo reklamiranje dualmod hibridnih SUV modela Chevrolet Tahoe i GMC Yukon.
Naredna godina bila je odlina za Tojotu i njen brend Leksus
kumulativno su prodali million hibrida do februara 2009. godine
a na svetskom tritu su Tojota i Leksus zajedno plasirali preko
1.7 miliona jedinica modela na hibridni pogon do januara iste
godine.
Naravno, top-seller je i dalje ostala Tojota Prius.
Ford Fusion Hybrid je zvanino debitovao u Los Anelesu novembra 2008. godine a u prodajne salone
irom SAD dospeo marta 2009. godine zajedno sa drugom generacijom modela Honda Insight i Mercury
Milan Hybrid.
Zemlje sa najboljom prodajom hibridnih automobila

Rang

Zemlja

Broj registrovanih
hibridnih automobila

Procentualni udeo u novim

registacijama hibridnih
vozila u svetu

SAD

279 847

62%

Japan

77 937

17%

Kanada

17 911

4%

Velika Britanija

14 137

3%

Holandija

11 080

2%

Svih 5 zajedno

400 912

89%

Ukupno u svetu

449 626

100%

Budunost Hibridnog Pogona

Ove godine Kadilak kree sa modelom Escalade a GMC lansira dual-mod hibridne pikapove od pola tone
nosivosti, evrolet Silverado i GMC Sierra.
Hyundai Motor Company planira da ue u maloprodaju elektrinog hibrida sa motorom na teni naftni
gas jula ove godine. Prodaja modela Elantra LPI kree prvo u Junoj Koreji i to je prvo hibridni automobil u
svetu na pogon tenim naftnim gasom u koji je ugraena najsavremenija tehnologija litijum-polimerskih
baterija (LiPoly). Uporeujui operativne trokove razliitih hibridnih vozila trenutno dostupnih na tritu,
Elantra LPI je najekonominija u eksploataciji, sa ak 40 procenata manjim trokovima u odnosu na
konkurenciju.
Koncepti i prototipovi se sve vie epure na tandovima svetskih auto salona.
Dizel-elektrini modeli SUV klase postaju aktuelniji, plug-in hibridi su zastupljeniji nego ranije a meu
pikap modelima panju je privukao Tojotin prototip A-BAT, neuobiajenog dizajna.
Tojota A-BAT je etvorosedi pikap sa solarnim panelima na krovu i podu prtljanog sanduka, kojima se
napajaju elektrini potroai u kabini.

Tojota A-BAT, prototip agresivnog dizajna i velike ekonominosti

 POVEZA N I TEKSTO VI :

Krata k Pr e gle d Raz voja N ame nskih Hibr idn ih Voz ila
Isto r ijat Auto mo bila N a Hibr id ni Pogo n
B uduno st Hibr id no g Pogo na
Kratak Pre gle d Raz vo ja Hibr idni h Auto mo bil a

ELEKTRICNA VOZILA I POGONSKE TEHNOLOGIJE (pogledaj)

http://enef.etfbl.net/resources/Zbornik_2013/24_Rad.pdf
pogledaj mali elektricni automobili-ispitivanje osnovnih
pogonskih

http://www.motorna-vozila.com/hibridna-elektricna-vozilahev/(preuzet material elektr voz neki rad)

/.../54227 https://bib.irb.hr 0.Uvoenje_alternativni...uvoenje

alternativnih prometu na desk topu pogona u cestovnom

AMSS predstavio prvi srpski elektrini automobil

(FOTO) http://www.srbijadanas.com/clanak/amsspredstavio-prvi-srpski-elektricni-automobil-19-072014
Ukoliko se javi interesovanje za auto "na struju", Savez e potraiti partnera za serijsku proizvodnju.
Auto moto savez Srbije (AMSS) predstavio je 18. jula prvi srpski elekrini automobil, kako je i najavljeno.
Autonomija hoda, za Srbiju pionirskog vozila, iznosi oko 150 kilometara i kao takvo ono je deset puta
tedljivije od automobila na fosilni pogon.
I ranije je u naoj zemlji bilo pokuaja da se prouzvede vozila na elektrinu energiju, ali je glavni
problem bio kako sauvati performanse. Proizvod Centra za motorna vozila AMSS (CMV) je prvi koji je
uspeo da prebrodi ovu prepreku. Jedna od najvanijih odlika automobila je dopuna baterije, koja se osim
napajanjem sa elektrinog kola vri i tokom vonje, upotrebom konica. Otuda, prvoroene AMSS ima
manju potronju u gradskim uslovima, no na otvorenom putu.

Foto: Tanjug
Elektrini automobil dobijen je preradom Fiat Punta, a motiv je bila izgradnja tedljivog slubenog vozila,
za potrebe AMSS.
- Ovo smo uradili kao eksperiment, ali nemamo nita protiv ni da ponemo proizvodnju - rekao je "Tanjugu"
Milan Boi, direktor CMV AMSS.
Punto "na struju" pokree elektromotor snage 40 kW (53.6 KS), dok je cena potronje energije 150 do
200 dinara po jednom punjenju, zavisno od tarife pri kojoj kui, ili negde drugde, punite bateriju.
Maksimalna brzina je 130km/, a ima i solidno ubrzanje, pa mu je est do sedam sekundi potrebno da stigne do
60-80 km/.
Dopuna baterije traje est sati, a samo u prvom asu napuni se 30 do 40 odsto pogonske elije. Naravno, napon
potreban za dopunu baterije je 220 volti. ivotni vek baterije je osam godina, odnosno 3.000 punjenja. Boi
tvrdi da se za to vreme utedi novac u vrednosti dva automobila koje je proizveo CMV. Inae, izgradnja prvog
primerka kotala je 20.000 evra, ali bi cena, ako doe do serijske proizvodnje, bila 12.000 evropskih
novanica. Najvei udeo u troku iznosi cena baterije - 7.000 evra.
Vozilo e biti ispitano na Mainskom fakultetu u Beogradu, nakon ega e dobiti dozvolu za uee u
saobraaju. Ukoliko bude primljeno vie od deset narudbi, AMSS bi potraio partnera za serijsku
proizvodnju, jer se ne Savezu ne isplati da automobile pravi pojedinano.
Proitaj i ovo:
UHVAEN: Novi LaFerrari XX (VIDEO)

GENESIS COUPE: Hyundaijev pohod na luksuzni sektor se nastavlja

MODEL III: Tesla konkurie BMW-ovoj seriji 3 i imenom, ne samo klasom

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Elektromobili u niskom naponu - Ima li Srbija infrastrukturu za masovno korienje elektrinih vozila?
http://www.ekapija.com/website/sr/page/605689/Elektromobili-u-niskom-naponu-Ima-liSrbija-infrastrukturu-za-masovno-kori%C5%A1%C4%87enje-elektri%C4%8Dnih-vozila
etvrtak, 19. 07. 2012.|14:26 | Izvor: eKapija

Zamislite da ne brinete o ceni benzina i da vam je svejedno ta se deava na tritu nafte, dok vae vozilo
istovremeno radi kao pre a pri tom i tedite. Zamislite sebe kao odgovornog graanina iji automobil ne spada
meu odgovorne za 30% emisije etnih gasova u atmosferu. Zamislite da vozite elektromobil.
Dok Srbiju opsedaju prie o proizvodnji "Fiatovih" automobila, a cene goriva na benzinskim stanicama rastu iz
nedelje u nedelju, i dalje se nedovoljno panje posveuje automobilima na elektrini pogon.
Iako strunjaci oekuju da prva masovnija upotreba elektrinih vozila u Srbiji zaivi za 5 godina, neophodno je
stvoriti uslove za njihovu ekspanziju. Najpre - infrastrukturu punjaa.
Tokovi na struju
Hibridna elektrina vozila u Srbiji postoje ve nekoliko godina unazad a srpsko trite e ove godine otvoriti
vrata i za prve potpuno elektrine automobile.
"Opel" je nedavno u Srbiji predstavio "amperu" - novu kategoriju vonje na elektrini pogon, koji e se u naoj
zemlji u prodaji nai krajem ove ili poetkom sledee godine.
Re je o elektrinom vozilu sa poveanim dometom, koje se od hibrida ili hibrida na punjenje razlikuje, jer
tokove "ampere" uvek pokree elektrina pogonska jedinica.
Kako za "eKapiju" kaze Dejan Stojakovi, direktor prodaje u "Autoprometu", "ampera" funkcionie sa svoja
dva motora: elektrinim i benzinskim. Od drugih vozila se razlikuje to sa energijom iz baterije moe da pree
60-ak kilometara, da bi se kada se ta energija potroi, automatski aktivirao benzinski motor koji slui kao
generator elektrine energije i omoguava da se vozilo kree i u narednih 500km.
- Istraivanja su pokazala da se u Evropi u proseku za 80% dnevne vonje prelazi max oko 60-70 km. S
obzirom na to da sa punom baterijom moete prei otprilike toliko, a da pored toga imate i dodatni benzinski
motor koji puni bateriju, u toj kombinaciji mogunost samog vozila je velika u odnosu na trenutna elektrina

vozila.

Da bi bilo jasnije zato bi trebalo da vozimo automobile poput "ampere", procenjeno je da, osim to je emisija
tetnih gasova svedena na minimum, ovakav automobil postie i znaajne utede. Vrednost vonje duge 1km sa
ovim vozilom iznosi 1/5 preenog kilometra sa konvencionalnim vozilom na benzinski pogon.
Dinamika razvoja infrastrukture
Spolja, elektrini automobili izgledaju kao svaki drugi automobil, ali je unutranji mehanizam drugaiji.
Umesto motora sa unutranjim sagorevanjem ova vozila pokree elektrini motor. Veina elektromobila
poseduje jedan ili vie takvih motora, baterije koje omoguavaju skladitenje energije i punja koji je
inkorporiran u automobil a koji pretvara naizmeninu struju sa monofaznog ili trofaznog punjaa u
jednosmernu. Tako se baterije pune i omoguavaju da elektromobil funkcionie.
Kompanija "Schneider Electric Srbija" nedavno je razvila reenje punjaa za elektrina vozila, ija je
infrastruktura neophodna za masovniju upotrebu elektromobila i njihovu dalju promociju. Reenja kompanije su
ve ugraena u nekim evropskim zemljama, a od poetka ove godine dostupna su i u Srbiji.
Kako za "eKapiju" kae Jelena Marinkovi, specijalista za energetsku efikasnost u ovoj kompaniji, ideja je da
sutranji korisnici elektrinih automobila na raspolaganju imaju infrastrukturu punjaa, koja e im omoguiti da
dopune svoj "rezervoar" na svakom koraku.
U kompaniji su razvili reenja prilagoena javnim parkinzima, garaama trnih i poslovnih centara, kao i
reenja za benzinske stanice. Pa za razliku od dosadanje prakse da po gorivo odlaze iskljuivo do benzinske
pumpe, svoj etvorotoka budui vlasnici elektromobila punie u svojoj garai dok spavaju, na parkingu
poslovne zgrade dok rade, ili u garai trnog centra dok su u kupovini.
Marinkovi kae da jo nisu instalirali nijedan punja u Srbiji, ali da intenzivno pregovaraju na nekoliko mesta.
- Za sada se nije izdvojio nijedan tip punjaa posebno, ve zainteresovane pronalazimo na svim poljima.
Trenutno smo u fazi nuenja za nekoliko stambeno poslovnih-objekata i hotela. Investitori koji danas grade
stambene blokove, trne centre, poslovne zgrade ili hotele, trebalo bi da imaju na umu da su elektrina vozila
budunost i da osiguraju svoj objekat od zuba vremena.
U "Schneider Electric Srbija", masovniju prodaju punjaa oekuju u narednih pet godina, kada smatraju i da e
elektromobili na ulicama Srbije postati uobiajena pojava. Ukoliko ljudi prepoznaju svoj interes sve se moe
dogoditi i bre, a kao primer navode dostavna vozila kurirskih slubi.
- Svakako najpre oekujemo biznis korisnike, a tek onda graanstvo - kae Marinkovi.

foto: Inter Auto

Stojakovi misli drugaije. On smatra da e se prve pozicije za napajanje elektrinih automobila razviti u
domainstvima, a kasnije i na ostalim javnim mestima.
Benzinske stanice pak, niko ne pominje. irom SAD na pojedinim putnim deonicama postavljene su stanice za
punjenje elektrinih automobila, ali sudei po sadanjem stanju u Srbiji emo za tako neto saekati jo neko
vreme.
U najveoj domaoj naftnoj kompaniji, NIS-u, nisu eleli da komentariu kada planiraju razvoj pozicija za
napajanje elektromobila. Kako su rekli "eKapiji", kada budu imali konkretne informacije, oglasie se. Iz OMV-a
stigao je odgovor da ova kompanija ne planira razvoj stanica za punjenje elektrinih automobila u Srbiji.
Stojakovi glavni razlog za takvu situaciju vidi u masovnosti, ali je optimista.
- Pretpostavljam da onog trenutka kako se bude poveavao broj vozila na elektrini pogon, i sami vlasnici
benzinskih stanica e biti primorani da se prilagoavaju novonastaloj situaciji. Uostalom, ne postavlja se pitanje
da li e, ve je pitanje kada e razviti infrastrukturu punjaa za elektromobile.
On objanjava da je u proteklih godinu dana primetna vea zainteresovanost, ali i znanje kupaca, za tehnologiju
vozila na elektrini pogon. U ovom trenutku, kako kae, cena je jedan od najveih prepreka za njihovu
masovniju kupovinu.
Dok su cene novih automobila na benzinski pogon "zahvaljujui ekonomskoj krizi" nie nego moda ikada
ranije, cene elektromobila su zbog tehnologije koja je potrebna da bi se napravilo jedno tehnoloki napredno
vozilo prilino visoke (cena "ampere" je via od 42.000 EUR).
- Kako vreme prolazi, proizvoai nalaze sve vie naina da ovakva vozila priblie kupcima istie sagovornik
"eKapije".
- Mislim da je u narednih 3-5 godina plan vodeih evropskih zemalja da na ulicama imaju barem 10% vozila na
elektrini pogon. A kako se kod nas u Srbiji uglavnom preslikava evropski trend, za 5-7 godina na ulicama
Srbije moemo oekivati poprilian broj elektrinih vozila.
Uoiti prednosti
Kako bi se prisustvo vozila na elektrini pogon irilo, veina evropskih zemalja daje sve vee subvencije za
kupovinu ovakvih vozila.

Transport je naime, odgovoran za oko 30% emisije tetnih gasova u atmosferu, pa elektrini automobili
predstavljaju obeavajuu alternativu za budunost transportnog sektora.

Kako je smanjenje tetnih gasova imperativ, i Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Srbije pokrenulo je poetkom godine inicijativu za promenu Zakona o registraciji vozila kako bi se smanjila
cena registracije hibridnih i drugih vozila sa manjom emisijom CO2.
Kako je tada najavljeno, plan je da do kraja godine bude gotov novi zakon koji bi bio vie fer prema kupcima
vozila koja imaju ekoloku komponentu i koji mare za ivotnu sredinu.
Na kom je nivou "ekoloka osveenost" u naoj zemlji, pokazae vreme. injenica koje smo svi svesni je da je
nafta postala deficitaran resurs, i da njena cena konstantno raste.
Istina, ni elektrina energija nije besplatna. Meutim elektrini automobili osim to su saveznici ivotne sredine,
dobar su i prijatelj kunog budeta.
- Prosenim mesenim punjenjem od 10- 12 puta, rauni za elektrinu energiju se ne bi poveali za vie od
30%, to je svakako viestruko manje novca nego kada da je u pitanju upotreba klasinog vozila sa benzin ili
dizel agregatom objanjava Stojakovi utede koje se postiu punjenjem automobila kod kue.
Marinkovi smatra da e utroak elektrine energije i cena za istu, biti priblino ista, bilo da svoje vozilo
punimo kod kue ili na javnom punjau.
Neka istraivanja su pokazala da se prosean elektromobil isplati za 11 godina. Ako na to dodamo injenicu da
e se trend poveanja cene nafte sigurno nastaviti, dok je izvesno da emo elektrinu energiju poeti da
proizvodimo i iz obnovljivih izvora, kako bismo tedeli a budunost bila zelena, pravo je vreme da benzin
zamenimo elektrinom energijom a "aavce" elektromobilima.
Kilometraa i punjenje
Vreme punjenja baterije elektrinog automobila zavisi od vrste punjaa. Kod punjaa za privatnu upotrebu
elektrino vozilo se puni za 3-8h. Kod punjaa za javne garae vozilo se puni za 2h (25% kapaciteta vozila), a
razvijene su i stanice za brzo punjenje gde se 80% "rezervoara" napuni za manje od 30 min.
U zavisnosti od punjaa koji se koristi razliita je i kilometraa koja se moe prei. Kod standardnog punjenja
na punjau u linoj garai za 4 h punjenja automobil moe prei 96 km, dok npr. punjenjem od 1 h na punjau u

trnom centru moete voziti 76 km -objanjavaju u "Schneider Electric Srbija".

Made in Srbija
Projekat, nazvan "U susret buduem", pokrenut je 2007. godine uz finansijsku podrku Izvrnog vea Vojvodine
i optine Kovaica, a tim "Globus Auta", koji je nosilac projekta, razvio je dva prototipa vozila na elektrini
pogon.
U kragujevakoj "Zastavi" 2010. godine proizveden je prototip putnikog vozila na elektrini pogon na
platformi automobila Zastava 10. Bio je to prvi registrovan elektromobil u Srbiji, ali je iz kragujevakog
preduzea jo tada najavljeno da e za serijsku proizvodnju potpuno novih elektromobila biti potrebno mnogo
vremena.
Beogradska kompanija "Pharaoh" najavila je poetkom godine da e krajem 2013. predstaviti prototip
elektrinog automobila sa nultom emisijom tetnih gasova, a poetak proizvodnje u Srbiji kompanija najavljuje
za 2015. godinu.
I.B.
Dokumenti sa slinom temom
03. 06. 2013.
03. 10. 2012.
"Opel"
Distributersko-dilerska mrea
karavan
prodaje Chevrolet vozila u Srbiji i
krenuo kroz
Crnoj Gori u 2012.godini
Srbiju

29. 03. 2012.

21. 04. 2011.
Nagraeni najuspeniji "AB Soft" uspeno zavrio
uesnici sajma
implementaciju reenja za upravljanje
"Beotruck 2012"
poslovnih procesa u "Autoprometu"