GRKA KNJIEVNOST

prezentaciju pripremila:

Tamara Popov

Grka knjievnost obuhvata knjievno stvaralatvo na

grkom jeziku koje zapoinje Homerovim epovima oko 8.

veka p. n.e., a zavrava se oko 529. godine nove ere, kada je
vizantijski car Justinijan zatvorio Platonovu Akademiju u
Atini.

Grka knjievnost je presudno uticala na formiranje rimske

knjievnosti, a imala je i vrlo veliki uticaj i na razvoj
celokupne evropske knjievnosti.
Antika grka knjievnost moe da se podeli na etiri
perioda:
Arhajsko razdoblje (od prvih pisanih spomenika - kraja 6.
veka p.n.e.);
Klasino razdoblje (od 5 - 4. veka p.n.e.);
Aleksandrijsko razdoblje (od 3 - 1. veka p.n.e.);
Rimsko razdoblje (od 30. god. n.e. - 529. god. nove ere).

POECI GRKE KNJIEVNOSTI

ARHAJSKO RAZDOBLJE
Poetke grke knjievnosti obeleavaju Homerovi
epovi Ilijada i Odiseja.
Homer je prvi pisac grke knjievnosti i najvei epski
pesnik svih vremena. Pretpostavlja se da je iveo
negde u 8. veku p.n.e., ali, pouzdanih podataka o
njemu, i njegovom ivotu, zapravo nema.
Veruje se da je bio slepi peva.

Homer

ILIJADA

Ilijada nosi ime po Iliju, drugom imenu grada Troje. U ovom

epu prikazani su dogaaji tokom 51 dana u desetoj godini
trojanskog rata. Glavna tema ovog epa je svaa izmeu
Ahileja i Agamemnona zbog otmice robinje Briseide, i
Ahilejev gnev na trojanskog junaka Hektora, koji je ubio
Ahilejevog prijatelja Patrokla.

ODISEJA

Homerova Odiseja nosi ime prema glavnom junaku

Odiseju i opeva Odisejev povratak na Itaku. Nakon
desetogodinjeg trojanskog rata, Odisej luta deset
godina po raznim morima i doivljava mnogo
opasnih pustolovina. Vraa se na Itaku, gde se, uz
pomo sina Telemaha, osveuje proscima koji su
maltretirali njegovu vernu enu, Penelopu, i na
gozbama rasparavali njegovu imovinu.

KLASINO
RAZDOBLJE

U drugoj polovini 6. veka p.n.e., Jonija pada pod

persijsku vlast i gubi prvenstvo u kulturnom razvoju
grkog sveta, koje e otada pa tokom 5. i 4. veka p.n.e.
pripadati Atini. Kulturna prevlast Atine se tako
podudara sa njenom politikom prevlau, koja je
zapoela atinskim pobedama kod Maratona, Salamine i
Plateje, tokom grko-persijskih ratova, i uvrstila se
izgradnjom Atinskog pomorskog saveza.
Osnovna obeleja antike klasine knjievnosti su:
tesna povezanost sa narodom, obrada svakodnevnih
ivotnih problema i humanizam.
Najznaajniji knjievni rod ovog perioda je drama, i
njene vrste tragedija i komedija, kao i drama u uem
smislu, ili tragikomedija, koja e se razviti u kasnijem
periodu.

KORENI GRKOG POZORITA

Poreklo grkog pozorita dovodi se u vezu sa

obrednim kultom posveenim bogu vina Dionisu.
Dionis je bio oboavan u obliku maske koja se kaila
o drvo i ukraavala brljenom (svetom boijom
biljkom). Maska je bila ono to je omoguavalo
prikazivanje mitova u dramskoj formi.
S maskom je glumac mogao da slobodno izraava
razliita stanja i identitete, a ona, ujedno, inila da
lik koji se glumi bude prepoznatljiviji.

TASU
DITIRAMBI?
Ditirambi

su knjievni i dramski oblik pesama. Prvi

ih je razvio pesnik Arion iz Korinta (poetkom VI v.
p.n.e.). Pesmama horova, u Dionisovu ast, davala se
narativna sadrina koja je inila odreeno jedinstvo,
koje se oznaavalo nekim naslovom.

ORGANIZACIJA DRAMSKIH
SVETKOVINA

Na Velikim Dionisijama (mart, april svake

godine), sveanosti u ast Dionisa, na pozornici
pred publikom koja je dolazila iz cele Helade
izvodilo se pet komedija, tri tragedije, kao i
ditirampsko nadmetanje, tj. takmienje horova
u izvoenju himni.
Drava je plaala glumce, a bogati graanin hor.
Ceo narod je uestvovao u organizaciji dramskih
svetkovina. Drava je stvorila teorikon vrstu
novane pomoi, koja je siromanim graanima
doputala da besplatno prisustvuju dogaaju.
Dramski pisci nisu stvarali svoja dela za elitu, ve
za iroke narodne mase.

ZNAAJ GRKOG POZORITA

Grko

pozorite je, od svojih poetaka, postalo

kljuni element narodne kulture. Kombinovalo
poeziju, pesmu, igru i recitovanje.

Kasnije

su svi znaajni grki gradovi imali velika

pozorita na otvorenom sa mestima za publiku
(kavea), krunim prostorom za hor (orkestra) i
malom pomonom zgradom (skene). Osnovna
razlika je u tome to su danas pozorita zatvorene
zgrade.

POECI GRKE
TRAGEDIJE

Tragedijajenastalaizgrkogditiramba.
Povezanajesapolitikomtirana,kojisubili
naklonjeniDionisu.

Utragedijamasubilezastupljenemolitvene
scene,himnebogovima,pesmezaprizivanje
mrtvih,razniobredi,idr.

Tragedijesuseprvenstvenoizraavalejezikom
mita.Poznatesusamodvetragedijesa
istorijskomtematikomFrinihovPadMileta
(prikazivalastradanjeJonjanaprednaletom
Persijanaca)iEshiloviPersijanci (izvedenaosam
godinanakongrkepobedenadistonim
narodom).
10

ELEMENTIISTRUKTURA
TRAGEDIJE

Dva osnovna elementa grke tragedije su: glumci

koji recituju delo u stihu, i hor, koji u dramski
komad ubacuje pevanje.
Struktura tragedije: prolog (kroz koji se publika
obavetavala o dogaajima koji prethode dramskoj
radnji), inovi (ili episodije), kroz koje se radnja
postepeno razvijala i, na kraju, eksoda.
Postojao je otpor prema prikazivanju smrti na
pozornici, tako da je o njoj publiku samo izvetavao
glasnik, stilom koji je podseao na epiku.
Glavni pisci antike tragedije su bili: Eshil,
Sofokle i Euripid.

11

ESHI
L

Eshil se smatra pravim tvorcem helenske tragedije.

Rodio se u Eleusini kod Atine 525.god.p.n.e., a umro
456.god.p.n.e. na Siciliji.
U svojim delima, bavio se ljudskom sudbinom, kojom
upravljaju boanska pravda i veni zakoni, kojima
ljudi treba da se pokoravaju.
Sauvano je sedam njegovih tragedija: Persijanci,
Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Orestija, i
druge.

12