UICE NEKAD I SAD

Uice u obnovljenoj Srbiji

Dobrovoljci u Vojvodini 1848.

Dobrovoljci u Vojvodini 1848.

dr Stevan Ignji
Srpski pokret u Vojvodini 1848. godine imao je nacionalni karakter, ali i politiko i
socijalno obeleje. Srpska vlada i knez Aleksandar budno su pratili dogaaje preko Save i
Dunava, nisu hteli da se zamere Austriji, ali, s druge strane, nisu mogli ni biti ravnoduni
prema tim dogaajima. Najzad, vlada i pod uticajem javnog mnjenja donela odluku da
materijalno i vojno pomae srpski pokret u Vojvodini. Na majskoj skuptini u Sremskim
karlovcima sudelovali su i zvanini predstavnici Srbije, koji su se sloili sa njenim odlukama.

Milo Obrenovi
Uice, 19 vek
Litografija 6,5 H 10,5 cm.
(Narodni muzej)

U vreme izbijanja Madarske bune knez Milo Obrenovi nalazio se u Beu. Otud
je podsticao nezadovoljstvo naroda u Srbiji protiv dinastije Karaoeevia. U vezi s tim, u
Uice su stizale razliite vesti. Turski trgovac Meda Daki, koji je boravio u Beogradu,
proturio je lani glas da e knez Milo iz Nemake sa 100.000 Maara u Srbiji da pree.
Lokalna vlast bila je zabrinuta. I uiki Turci su strahovali od nemira. Jedan savremenik
belei da se muslimani vide u nekom pribavljanju, kupuju leb i so. tavie, uoi
ramazanskog posta, u julu poela je topovska paljba sa uikog grada. Pucalo se iz kua,
damija, a kurumi su preko zdanija naelniestva preletali i padali. Time su se nai ljudi u
unezvereno doba uzbudili i uznemirili. Tada je u Uicu bilo za ivot, i za ovekov mir, u
varoi vrlo opasno.
Srpska vlada alje tada poseban poverljiv raspis okrunim naelstvima, u kome se
govori o potrebi zavoenja vojne pripravnosti. Okruni naelnik Miljco Trifunovi obilazi
srezove, sastavlja spiskove narodnih vojnika zajedno sa sreskim naelnicima. S obzirom na
nemirno stanje, sreski kapetani uveravaju vie vlasti da na njihovoj teritoriji nema
smutljivaca i podozriteljni ljudi, a pristalice dinastije Obrenovia tako se malo opaaju.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u obnovljenoj Srbiji
Dobrovoljci u Vojvodini 1848.
Petrovska skuptina 1848. godine odrana je u vreme politike krize, zaotrenih
drutveno-ekonomskih odnosa, kada je ustavobraniteljima bila neophodna podrka irokih
narodnih masa. Ovom zasedanju prisustvovali su i delegati iz okruga uikog izabrani na
sreskim skuptinama, ali i predstavnici policijske vlasti: Miljco Trifunovi, okruni naelnik,
Peria Markovi, naelnik sreza moravikog, Mili Lunjevica, naelnik sreza crnogorskog,
Stefan Jovovi, naelnik sreza raanskog, i Milivoje Jovanovi, naelnik sreza rujanskog.
Posle uvodnog dela skuptinskog zasedanja i pimirljivog slova kneza Aleksandra,
predstavnici okruga formulisali su u obliku narodnog proenija svoje zahteve. Uiki
poslanici zalagali su se za redovno odravanje okrunih skuptina, koje treba da kontroliu
troenje dravnog budeta; smatrali su da treba spojiti manje optine, smanjiti administrativne
trokove, uvesti poreski sistem prema imovnom stanju graana itd. Najzad, formirana je
posebna komisija za ispitivanje zloupotrebe inovnika sreza crnogorskog, koji je odgovarao
pred komisijom zbog raznih istuplenija, kao i zbog javnog nebrinia. Naravno, u
skuptinskim dokumentima nema traga o slanju dobrovoljaca u Vojvodinu, ali je izvesno,
meutim, da je posle ovoga dogaaja njihovo prelaenje preko Save i Dunava postalo
svakodnevna pojava.
im je srpska vlast donela odluku o prikupljanju dobrovoljaca, naelnik okruga
uikog Miljco Trifunovi poao je u agitaciju. U toj akciji sudelovali su i sreski naelnici:
Peria Markovi u Ivanjici, Mili Lunjevica u Poegi, Milivoje Jovanovi na Zlatiboru. U
jednom pismu Iliji Garaaninu M. Trifunovi je javljao da se nalazi na putu po vilajetu radi
samovoljnika za u onu stranu. Govori da je odrao niz konferencija u srezovima
moravikog, rujanskom i crnogorskom. Meutim, odziv dobrovoljaca nije tekao prema planu.
Ljudi se nisu lako odluivali da se odvoje od svojih kua. Nai brani nerado idu na vodu, a
jo gore preko vode /preko Save i Dunava/. Zato se u spiskove uvode ljudi pod istragom i
raniji hajduci. Ve krajem avgusta 1848. godine, okruni naelnik u Uicu alje Iliji
Garaaninu prve spiskove samovoljaca, ali se ne navodi iz koga su mesta. Registrovana su
imena:Tanasije Malini, Vasilije Poli, Simo Vranjevac, Sreten Vranjevac, Milo Rajaevi,
Damjan Baki, Mile Kui, pop Kosta Dragovi, oko Petrovi, Jovan Grivovi, Mile Josi,
Tribun Tanasijevi, Andrija Babi, Matija Kuruba, oko Ercegovac, Vaso urovi, Mio
Sril i Jovan Konjevi.
Izvesno je da su u prvoj grupi dobrovoljaca koji su vojevali u Austriji protiv
Maara bili Marko Avramovi, svetenik iz Poege, i Milisav Dulovi iz Rasne. Iz izvetaja
predsednika Primitelnog suda u Prijanoviima Tea Todia, od 17. septenbra 1848. godine, u
kojem se uikom okrunom naelstvu javlja da je poeko - prijanovika parihuja ostala bez
svetenika moe se ukljuiti da je setenik Marko Avramori otiao sa grupom Poeana u
pomo prekosavskim Srbima. To potvruje i izvetaj Jovana Nikolia, koji se do druge
polovine septembra vratio iz june Ugarske. Nije poznato zato se paroh Marko Avramovi
vratio iz Cesarije. Polkovnik i kolovo srpski dobrovoljac Stevan Knianin poslao je po
njemu iz Tomaevca crkveno zvono za poeku cekvu.
Krajem decembra 1848. godine u Uicu se koncentrie vea grupa dobrovoljaca. Ona
je brojala 337 vojnika, a od toga broja 274 peaka, 60 konjanika i 3 tobdije. Dobrovoljcima
komanduju kapetan Peria Markovi, sudija Okrunog suda Milan Kaljevi, Petar Raji i
Radisav Popovi. Dobrovoljci kreu u junu Ugarsku 31. decembra, preko Kosjeria,
Bukova, Valjeva, Obrenovca i Beograda.
Interesantno je da u agitaciji za prikupljanje dobrovoljaca, pored organa vlasti,
uestvuju i poverenici Stevana Knianina, meu njima i Milisav Dulovi. On se javlja S.
Knianinu decembra 1848, naglaava da vrbuje borce za odlazak u Vojvodinu sa lepim i
blagim nainom. U tome ima uspeha, za vojnu se javilo preko 500 lica. Privremeni
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u obnovljenoj Srbiji
Dobrovoljci u Vojvodini 1848.
naelnik sreza rujanskog Dimitrije Nikoli upuuje iz Uica u Banat pogranine buljubae
Dimitrija Koku, Jevtu Marjanovia, Sretena Kneevia, Milovana Bogosavljevia, Stevana
Tomia i druge. Pored njih, u dobrovoljce odlaze i graniari sa karaula prema Limu i Uvcu.
Svi su oni vrsni i junani ljudi, stoji u izvetaju iz Uica. Iz pisma Ilije Garaanina Stevanu
Knianinu 3. januara 1849. godine vidi se da Uiani ne idu u Karlovce, kako je zahtevao
patrijarh J. Rajai. Vlasti ih upuuju u Sentoma, jer je onamo opasnije, pa ovi kao valjani
vojnici mogu to bolje izdrati nego Valjevci.
Iz sauvanih dokumenata ne vidi se u kojim su sve borbama uestvovali Uiani u
Vojvodini. Izvesno je, meutim, da ih je najvie bilo u Bakoj i Banatu, to pokazuje i lina
prepiska Stevana Knianina. Meu dobrovoljcima najvie je evidentirano vojnika iz sreza
moravikog. Na primer, na platnom spisku boraca 4. ete II bataljona u Moorinu nalaze se:
Milovan Ili iz sela Roci; iz Uica Damnjan Stojanovi, Josif Popovi, Avram Filipov,
Ljubomir Kapet..., oko Vasiljevi i Dimitar Ciganin; iz Ivanjice Stojko Ili, Lazar Stojanov,
Jovan Raki, Jovan Nikoli, Nikola Simeunov, Obrad Gavrilov, Simo Milovanovi, Boo
Rudnianin, Lazar Petrovi, Spasoje Ili, Todosije Maslar, Milovan Vasovi, Mijailo Pei,
Arslan Metarbai, Jovan Josovi, Salko Ribi, Rista Varsakov, Stojan Ostoji, Veljko
Gruji, Boko Milovan, Tasa Stojanovi, Sima ekerev, Steva ekerev, Paja iljak,
Vukoman Marii, Sreja Sarvan, Mijailo Vlaovi, Nikola Stojanovi, Jovan Tei, Milo
Jovanovi, Kosta Karada, Nikola Savi, Vule Vuksanov, Mirko Stojanov, Kosta Ili,
Milovan Smiljan, Prodan Rui, Alija Memedov, Asan Ajdorov, Meterbai Ibro i Bogdan
Stanii.
Mnogi dobrovoljci iz Uica i okoline pali su na frontu u junoj Ugarskoj, meu njima:
Stevan Tomi iz Ojkovice, oko Udovii iz Dobroselice, Milutin olanin iz Trudova, Jovan
Nikoli iz Negbine, a Stevan Stoji iz Vrana ranjen je u borbi sa Maarima kod Segedina. U
borbama kod Sentomaa /Srbobrana/ istakli su se hrabrou: Janko Maleevi, barjaktar iz
Druetia, Milivoje oji iz Rasne i Milisav Doli iz Poege.
Srpski dobrovoljci, meu njima i Uiani, ostali su u Vojvodini do avgusta 1849.
godine, sve dok nije uguena maarska revolucija, kada su se vratili u zemlju zajednosa
Stevanom Knianinom.

multisoft.rs