Primena raunara

Raunar je elektronski ureaj sposoban da automatski izvrava niz

operacija predvien programom. Dakle, ovek-programer sastavlja
program za reavanje odreenog problema, prenese ga na raunar, koji
potom moe da izvri milione operacija bez intervencije oveka.
Slobodno se moe rei da savremeni raunari prodiru u svaku poru
ljudskog ivota i da imaju dinamiku kakvu nijedna druga oblast nije
imala. Tempo razvoja raunarstva su vrlo ilustrativno iskazali strunjaci
koje je devedesetih godina angaovao asopis "Time" povodom
proglaenja od strane ovog lista raunara za linost godine. Po njima,
da se automobilska industrija razvijala tempom raunarske, danas bi
ROLS-ROYS kotao 2.75$ i imao takve perfomanse da bi sa 1l benzina
prelazio 1.000.000km. Kada je jednom prilikom Bili Gejts ponovio ovo
tvrenje uvreeni predstavnici automobilske industrije su izjavili: "da,
ali bi tada automobil stao na svakih 100km a da niko nezna zato".
Informatika je u velikoj meri doprinela razvoju ostalih disciplina. Tako
da zahvaljujui njoj:
rukopisi Maja koji su do 1950god. bili delimino deifrovani, primenom
raunara su potpuno deifrovani;
kosmika prostranstva se sve vie osvajaju, jer raunar je u stanju da
u
deliu sekunde realizuje sloene astronomske proraune, koje bi ovek
runo radio desetine, pa i hiljade godina uz veliku verovatnou da
napravi greku;
u medicini se precizno moe pratiti stanje pacijenta u toku operacije i
preduzimati odgovarajue mere;
dravni organi uprave mogu da prate promet u trgovinskim radnjama.
Pri pisanju programa po kojima raunar radi velika je odgovornost
oveka-programera. Jer, najmanja greka u programu moe da izazove
katastrofalne posledice. Na primer, zbog greke u programu - isputena
crtica - dolo je do havarije na satelitu koji su amerikanci 1962g. uputili
ka Veneri. Cena projekta je bila "samo" 18 milijardi dolara. Meutim, u
programima koji imaju na desetine hiljada linija velika je verovatnoa
da postoje greke koliko god da se paljivo testiraju. Na primer, jednu
verziju operativnog sistema Windows NT je godinu dana testiralo 250
programera i nali su oko 30.000 greaka (u programerskom argonu
"bagova"). Time sigurno nisu iscrpljene sve greke. I sam proces
uklanjanja greaka povlai rizik da se naprave nove moda jo tee
greke. Poznato je da se pri otklanjanju problema Y2K (problem
2000godine) pojavio ne mali broj novih greaka. Teko je nai oblast u
kojoj informatika nema znaajnu ulogu. Ipak malo detaljnije emo
upoznati sledee oblasti primene:
nauno-tehniku;
poslovnu;

 u informacionim sistemima;
u upravljanju procesima;
u vetakoj inteligenciji;
komunikacijama;
obrazovanju;
u vojne svrhe.
Kod nauno - tehnike primene je karakteristino korienje
modeliranja, koje se sastoji u sledeem. Za neki realni objekat ili
pojavu pravi se matematiki model u kome se svojstva objekta
(pojave) opisuju sistemima algebarskih i diferencijalnih jednaina. Na
osnovu modela pie se program po kome e raditi raunar da bi
obavio potrebna izraunavanja ili simulacije. Na primer, Francuzi su
nuklearni eksperiment - zbog koga ih je ceo svet napadao - pravdali
potrebom da prikupe parametre za raunarski model kako bi ubudue
simulirali nuklearne eksplozije na raunaru umesto da izazivaju
stvarne. Za nauno-tehniku primenu je karakteristino da se operie
sa malim brojem podataka, a da je veliki broj aritmetikih operacija.
Zato je poeljna upotreba super brzih raunara. U njihovoj proizvodnji
se takmie Amerikanci i Japanci. Meu superbrzim raunarima
najpopularnija je amerika serija CRAY.
Poslovna primena podrazumeva prikupljanje, uvanje, obradu,
prenoenje I prikazivanje informacija za potrebe praenja materijalnofinansijskog poslovanja raznih poslovnih sistema (banaka, poti,
privrednih organizacija, itd). U bankama se raunarski prate sve
novane transakcije. Praenjem stanja tekuih rauna, izdavanja i
vraanja kredita, itd. u svakom momentu se mogu analizirati svi
parametri bitni za poslovanje banke. U svakoj ustanovi se prati stanje
osnovnih sredstava. Ako se to radi putem raunara mnogo je lake
nego runo. Primenu raunara u poslovne svrhe karakterie operisanje
sa velikim brojem podataka pa je zato poeljno da raunari imaju
memorijske medijume velikog kapaciteta.
Informacioni sistemi obezbeuju prikupljanje, uvanje, obradu,
pretraivanje I prikazivanje informacija. U svojstvu osnovnog tehnikog
sredstva informacionog sistema koristi se raunar. U velikim
organizacijama pored raunara u sastav tehnike baze informacionog
sistema ulazi server - raunar koji podrava funkcionisanje raunarske
mree.
Informacioni sistemi su:
biblioteni sistem;
sistem za prodaju karata avio ili eleznikog saobraaja;
intelektualni informacioni sistemi

- koji poseduju visok stepen intelekta I realizuju obradu znanja, a ne

podataka (na primer, medicinski informacioni sistemi koji postavljaju
dijagnozu bolesniku);
informacioni sistemi za upravljanje tehnolokim procesima;
informacioni sistemi za automatsko projektovanje;
kolski informacioni sistem kojim se prati uspeh uenika kole.
Pri realizaciji informacionih sistema koriste se serveri baza podataka
meu kojima su najpopularniji Oracle, SQL Server, InterBase, Sybase,
Informix.
Upravljanje procesima podrazumeva praenje procesa korienjem
raunara tako to proces alje signale o svom stanju koje treba
kontrolisati (slika 2). Ti signali su najee analogne (neprekidne)
prirode (pritisak, temperatura, vlanost,...). Da bi ih raunar mogao
procesirati oni se korienjem analogno-digitalnog konvertora
pretvaraju u digitalne. Raunar dobijene signale obrauje i procesu
alje komandne signale u digitalnom obliku. Meutim, poto proces
reaguje samo na analogne signale korienjem digitalno-analognog
konvertora oni se prevode u analogni oblik.
Upravljanje se moe sastojati u praenju i upravljanju: hemijskim
procesom,
radom nuklearnog reaktora itd.
Vetaka inteligencija je oblast informatike koja treba da obezbedi
da raunar imitira intelektualne mogunosti oveka. esto se pogreno
kae da raunar moe da misli, jer:
igra ah (najnoviji programi pobeuju svetske prvake);
svira, komponuje
raspoznaje oblike.
Meutim, to je pogreno jer kada se raunar nae u situaciji koju nije
predvideo programer nije u stanju da razrei problem i esto ulazi u
beskonani ciklus izvravajui istu grupu komandi, sve dok se, nasilno,
intervencijom korisnika ne prekine njegov rad.
Dakle, slobodno moemo rei da je raunar "glupa" maina kojoj ovek
dodeljuje "intelekt".
Raunari imaju znaajnu ulogu u komunikacijama. Raunari se mogu
povezati putem mree koja moe biti lokalna i globalna. Lokalna mrea
obuhvata raunare povezane na prostoru jedne ili nekoliko ne previe
udaljenih zgrada (najvie 10km). Globalna mrea povezuje vie lokalnih
mrea na prostoru odreenog regiona (ireg geografskog podruja). Za
Internet se kae da je mrea svih mrea koja predstavlja informaciono
prostranstvo koje pokriva milione raunara irom sveta i omoguava
njihovu neprekidnu komunikaciju iako su udaljeni na hiljade kilometara.
Korisnik Interneta moe da koristi sledee njegove servise (usluge):

 WWW (mnemonika skraenica od World Wide Web to bi se moglo

prevesti sa "irom sveta razapeta pauina") je kolosalna enciklopedija
koja se rasprostire irom zemaljske kugle i u ijoj izradi je uestvovao
ogroman broj ljudi. Jezikom informatike WWW se definie kao
hipertekstualni-pretraivaki sistem Interneta. Hipertekst je tekst koji
sadri hiperveze. Hiperveza - je veza rei ili slika sa drugim resursima
(drugim dokumentom ili delom istog dokumenta). Rei ili grupe rei
koje predstavljaju hiperveze se, po pravilu, istiu u odnosu na ostali
tekst podvlaenjem;
slanje, preuzimanje i ureivanje fajlova na udaljenom raunaru (FTP servis). FTP je mnemonika skraenica od File Transfer Protocol;
pristup udaljenom raunaru (servis Telnet), to omoguava korienje
monih raunara koje sebi ne moemo priutiti i softvera koji se na
njemu nalazi;
razmena elektronske pote sa jednim ili vie korisnika Interneta (Email servis); uee u raznim diskusionim grupama.
Ovaj spisak se moe proiriti, i on se konstantno iri sa razvojem
Interneta. Vi kao korisnici Interneta pristup ostvarujete posredstvom
provajdera -organizacije koja je ovlaena i ima tehnika sredstva
kojim vas povezuje sa Internetom. Vi ste deo njene mree, a ona deo
globalne mree Interneta.
U obrazovanju raunari se koriste da bi:
putem edukativnih programa omoguili samostalno izuavanje
jezika, matematike, fizike, hemije i drugih disciplina;
simulacijom eksperimenata (na raunaru) utedeli ogromna
sredstva koli koja ne mora da troi novac za esto preskupe fizike i
hemijske eksperimente.
U vojsci se raunari koriste za praenje i kontrolu kompletnog svog I
neprijateljskog vojnog potencijala. Osim toga, borbena sredstva
raspolau mehanizmima automatskog kompjuterskog navoenja na
neprijateljske ciljeve to je mnogo efikasnije nego ako se to prepusti
oveku (dovoljno je da neprijatelj ukljui radar i nee proi ni 5 sekundi
a da se na njega ne usmeri projektil). Navedimo jo samo neke vidove
primene raunara u vojne svrhe:
u trenanim centrima za simuliranje bitke;
obuku pilota (umesto da ga u poetku obuke izlau rizicima koje
nosi korienje prave letilice - pilotu se simuliraju uslovi njenog
korienje, a da je vrsto na zemlji);
simuliranje nuklearnih probe.
Visoko kompjuterizovana armija je i vrlo ranjiva, jer:
u sluaju poremeaja u snabdevanju elektrinom energijom ona moe
biti paralisana;
je "neotporna" na upade hakera u njihove informacione sisteme.
Amerika vojska je pre nekoliko godina angaovala grupu hakera koja
je trebala da izvri upade u bezbednosne sisteme Pentagona. U 88%

sluajeva oni su bili uspeni. Oficiri za bezbednost su u samo 4%

sluajeva uspeli da otkriju njihove upade. U vreme rata u zalivu grupa
holandskih hakera je nudila Sadamu Huseinu da za milion dolara
paraliu kompjuterske sisteme amerikih snaga (nije je prihvatio, jer je
smatrao da se radi o provokaciji). Zato, kineska armija svake godine
organizuje takmienje hakera i zapoljava desetak najboljih.