VISOKA POSLOVNA SKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
LESKOVAC

S E M I N AR S K I RAD
Predmet: Informatika
Tema: Matina ploa

Mentor:
spec. Valentina Stankovi

Student:
Aleksandar Djordjevic
Broj indeksa: 11 832
Smer: finansije i bankarstvo
Nemanja Kosti
Broj indeksa: 11 586
Smer: finansije i bankarstvo

Leskovac, novembar 2012. godine

SADRAJ
Uvod................................................................................................................... 3
1. Delovi matine ploe..................................................................................... 4
1.1 Stepen za napajanje........................................................................... 5
1.2 Procesorski slot................................................................................. 6
1.3 ipsetovi........................................................................................... 7
1.4 Slotovi za proirenje......................................................................... 8
1.5 Memorijski slotovi............................................................................ 9
1.6 Flopi i hard disk konektori............................................................... 10
1.7 BIOS ip.......................................................................................... 11
1.8 CMOS baterija................................................................................. 11
2. Zadnja strana matine ploe.......................................................................... 12
2.1 Portovi.............................................................................................. 13
3. Standardi kod matinih ploa......................................................................... 15
4. Literatura........................................................................................................ 16

UVOD
Matina ploa je centralna komponenta svakog PC raunara, koja meusobno
povezuje sve ostale komponente.
Korienjem ovakvog koncepta raunara omoguena je jednostavna promena pojedinih
komponenata koje ine raunar i na taj nain i promena (unapreenje) njegovih
karakteristika.
Na slici je prikazan izgled matine ploe jednog savremenog PC raunara sa glavnim
komponentama na njoj.

Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne tampane ploe na kojoj se nalazi zalemljeni
veliki broj elektronskih i elektromehanikih elemenata. Elektrine veze izmeu
elemenata na matinoj ploi su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i
povrinama.
Neki od elemenata na ploi omoguavaju prikljuenje ostalih elemenata raunara i to su
razni konektori, podnoija (slotovi), igliasti prikljuci (damperi) itd.
Drugi elementi kao to su integrisana kola i ostale elektronske komponente
(kondenzatori, otpornici, diode, tranzistori i kalemovi) obezbeuju generisanje i prenos
potrebnih elektrinih signala neophodnih za rad raunara

1. DELOVI MATINE PLOE

1.1 STEPEN ZA NAPAJANJE
Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi
iz stepena za napajanje.
Dananje matine ploe imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje napona za
napajanje

Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko njega se dovode naponi:
+3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V,
pomoni napon +5VSB,
kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i
signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva power
good i oznaava sa PG)
Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se
pojavio na novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo
matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koristei
taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora

1.2 PROCESORSKI SLOT (SOCKET)

Procesor je komponenta koja obavlja sve proraune i odgovoran je za 90% funkcija
raunara. Postoji mnogo razliitih vrsta raunarskih procesora pa samim tim isto toliko
leita(slotova) za njih
Soketi i slotovi na matinim ploama su brojni i raznoliki
koliko i sami procesori. Soketi su u sutini ravni i imaju
nekoliko redova rupica rasporeenih u kvadratni oblik
Noviji, kompleksniji procesori koriste modul poznat kao Pin
Array Cartridge (PAC). Soket koji prihvata PAC radi po
principu primenjvanja vrlo slabe sile za postavljanje procesora
(VLIF).

Vrste soketa po procesorima:

Socket 4 - Rani Pentiumi (60-66 MHz)

Socket 5 - Intel Pentium, AMD K5, IDT Winchip C6, Winchip 2
Socket 463 - NexGen Nx586
Socket 6 - Intel 80486
Socket 7 - Pentium
Super Socket 7 - AMD K6-2, K6-III, Rise mP6
Socket 8 - Pentium Pro
Socket 370 - Celeron, Pentium III, Cyrix III
Socket 423 - Pentium 4 (Williamette)
Socket 462 (ili Socket A) - Kasniji Athloni, Duroni, Athlon XP-i te Semproni
Socket 478 - Intel Celeron, Pentium 40 (Williamette, Northwood and Prescott, 1
MB L2 Cache), Pentium 4 Extreme Edition(P4EE)
Socket 479 - Intel Pentium M and Intel Celeron M
Socket 486 - 80486
Socket 563 - Mobile Athlon XP-M
Socket 603 - Xeon
Socket 604 - Xeon
Socket 754 - AMD Athlon 64, Semproni and Turion 64
Socket 775 - (poznat kao LGA 775 ili Socket T) - Intel Pentium 4 (Prescott), Intel
Celeron D, Intel Pentium Extreme Edition (Pentium EE) i Intel Pentium D,
Socket 939 - AMD Athlon 64 (Dual Channel edition), Athlon 64 FX, Athlon 64
X2 (Dual Core)
Socket 940 - AMD Athlon 64 FX, Opteron
Socket M2 - Athlon 64 X2 , Sempron 64
PAC418 - Itanium
5

PAC611 - Itanium 2

1.3 IPSETOVI (CHIPSETS)

ipset je skup ipova ili integrisanih kola koja izvode povezivake i periferne funkcije
procesora. Ovaj skup ipova je obino elektronsko kolo koje omoguava povezivanje
memorije, kartica za proirenje i integrisane periferije i u sutini diktira kako e matina
ploa komunicirati sa instaliranim perifernim ureajima.
ipsetovi mogu biti napravljeni od jednog ili vie sastavnih elektronskih ipova. Matine
ploe koje se zasnivaju na Intel platformi obino koriste dva ipa dok SiS ipsetovi
uglavnom koriste jedan. Funkcije skupa ipova se mogu podeliti u dve vee funkcionalne
grupe nazvane Severni most (Northbridge) i Juni most (Southbridge)
Severni most (NORTHBRIDGE)
Severni most je segment skupa ipova na matinoj ploi tj. skup elektronskih kola ili
ipova koji obavlja jednu vrlo vanu funkciju: upravljanje perifernom komunikacijom
velike brzine. Severni most je primarno odgovoran za komunikaciju sa grafickom kartom
koristei
AGP
i
PCIe
i
komunikaciju koja se odvija
izmeu memorije i procesora.
Stoga se moe rei da rad raunara
zavisi od rada severnog mosta i
njegove komunikacije s perifernim
ureajima koje kontrolie.
Juni most (SOUTHBRIDGE)
Juni most je skup ipova
odgovoran
za
obezbeivanje
podrke integrisanim perifernim
ureajima (PS/2, Paralelni, IDE
itd)
rukovodei
njihovom
komunikacijom
sa
ostatkom
raunara i kapacitetom koji im se
dodeljuje. Veina matinih ploa
danas ima integrisane PS/2, USB,
paralelne i serijske portove. Neke od opcionih mogunosti kojima upravlja Southbridge
ukljuuju LAN, zvune kartice, infracrveni port i FireWire (IEEE 1394).
Southbridge je takoe odgovoran za upravljanje komunikacijom sa ostalim magistralama
za proirenje kakve su PCI, USB i starija reenja
Najpoznatiji
proizvodjaci
chipsetova
su:
Acer
Labs
(ALi/ULi),AMD,ATI,Intel,NVIDIA,Silicon Integrated Systems (SiS),VIA Technologies
(VIA)

1.4 SLOTOVI ZA PROIRENJE

Najvidljiviji delovi svake matine ploe su slotovi za proirenje. Oni izgledaju kao mali
plastini prorezi, uglavnom duine od 7,5 do 28 cm i irine oko 1.25 cm. Kao to im i
samo ime govori, ovi slotovi se koriste kako bi se u njih instalirali razni ureaji za
proirenje mogunosti raunara. Neki od ureaja za proirenje koji se mogu montirati su:
video, mrene, zvune i interfejs kartice.
Tipovi slotova za proirenje koji se koriste danas su :

ISA
PCI
AGP
PCIe
AMR
CNR

ISA slot za proirenje

ISA slotovi su lako prepoznatljivi jer su obino crne boje i sastoje se iz dva dela: jednog
kraeg i jednog dueg. Pravljeni su kao standardni do 1997 i slue za povezivanje raznih
kartica. Kompjuteri proizvedeni posle 1997. uglavnom sadre i nekoliko ISA slotova radi
kompatibilnosti sa starijim karticama za proirenje (iako su ih u najveoj meri zamenili
PCI slotovi).
ISA slotovi
za proirenje

PCI slotovi za proirenje

U dananje vreme veina kompjutera uglavnom koristi PCI (Peripheral Component
Interconnect) slotove. Lako su prepoznatljivi posto su kratki (oko 7.5 cm) i uglavnom
bele boje. PCI slotovi se mogu nai skoro u svakom raunaru procesora Pentium klase ili
jae. Koristimo ih za dodavanje internet modema, TV karti, mrenih karti itd.

PCI slotovi
za proirenje
7

AGP slotovi za proirenje

AGP (Accelerated Graphics Port) slotovi su veoma popularni za primenu s video
karticama. Nekada davno, ako biste hteli da koristite 3D grafiku video karticu velike
brzine, morali ste da je montirate u postojei PCI ili ISA slot. AGP slotovi su dizajnirani
da budu direktna veza izmeu grafike i memorije PC-ja. Takoe su lako prepoznatljivi jer
su uglavnom braon boje i nalaze se tik uz PCI slotove na matinoj ploi i krai su od PCI
slotova.
Od nastanka bilo je vie revizija
AGP standarda:

AGP 1x (264 Mb/s)

AGP 2x (528 Mb/s)
AGP 4x (1 Gb/s)
AGP 8x (2 Gb/s)

PCIe slot za proirenje

Najnoviji slot za proirenje koji se koristi na matinim ploama je PCI Express (PCIe).
Kreiran je kao zamena za AGP i PCI. Ima sposobnost da bude bri od AGP-a a da u isto
vreme zadri fleksibilnost PCI-a.
Postoji sedam razliitih nivoa brzine za PCIe i oni su oznaeni kao 1X, 2X, 4X, 8X,12X,
16X, i 32X. Ove oznake se grubo podudaraju sa naznaenim AGP brzinama. PCIe
slotove je malo tee identifikovati nego ostale slotove, jer njihova veliina odgovara
njihovoj brzini. Na primer: x1. x1 slot za proirenje je izuzetno kratak (manje od 2.5 cm).
Slotovi postaju dui proporcionalno njihovoj brzini; to je dui slot, to je vea i njegova
brzina. Razlozi za to potiu iz koncepta PCIe staza koje su zapravo umnoene
komunikacione jedinice izmedju bilo koje dve PCIe komponente i u direktnoj su vezi sa
fizikim povezivanjem na magistrali. Zato to su sve PCIe komunikacije sainjene od
jednosmernih spojnica izmedju ureaja, svaka PCIe kartica pokuava da ostvari najvei
obostrano podran broj staza sa svakim partnerom s kojim komunicira
PCI-E - teoretska propusnost:
x1
250 MB/s
x2
500 MB/s
x4
1000 MB/s
x8
2000 MB/s
x16
4000 MB/s
x32
8000 MB/s
8

1.5 MEMORIJSKI SLOTOVI

Slotovi za osnovnu memoriju raunara ili memoriju nasuminog pristupa (RAM) su
sledei najkorieniji slotovi na matinoj ploi i oni sadre module u koje se postavljaju
memorijski ipovi koji ine osnovnu memoriju
Za postavljanje memorijskih ipova na matinim ploama postoje posebni slotovi.
Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kakva je memorijska arhitrektura
primenjena na matinoj ploi.
Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) je dovoljno postaviti samo
jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj modula
(obino parni broj) da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg
memorije (dvokanalni pristup memoriji).
Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupenja na
odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo odgovarajui tip memorijskih
modula.
Slotovi su obino crne boje i postavljeni vrlo blizu jedni drugima. Broj memorijskih
slotova varira od jedne matine ploe do druge ali je izgled drugaijih slotova i dalje
slian. Metalni pinovi na dnu se dodiruju sa zalemljenim ploicama na svakom modulu.
Male metalne ili plastine ploice na ivicama slota dre memorijski modul sigurno
uvren u slotu.

1.6 FLOPI I HARD DISK KONEKTORI

Ove konekcije su poznate kao drajv interfejsi i postoje dve glavne vrste: flopi drajv
interfejsi i hard disk interfejsi. Flopi disk interfejsi omoguuju flopi disk jedinicama
(FDD-ovi) povezivanje na matinu plou i analogno tome hard disk interfejsi ine isto za
hard diskove.
Flopi diskovi
Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog
kabla za vezu sa flopijem. U uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova (poloaj
pina 1 na konektoru), a obino je i na samoj matinoj ploi on obeleen sito tampom.
Prema tom pinu treba postaviti pin 1 konektora na trakastom kablu (obino je ica koja je
vezana za prvi pin obojena crvenom bojom). Na veini matinih ploa konektor za flopi
jedinicu ima ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki
nemogue pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu
Paralelni ATA standard
Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po
paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki
od ova dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti
po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ).
Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su
na njih prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi
posebnim kratkospojnicima (damperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod
konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju tano odreen poetak pinova (pin broj
1) koji je obino oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja
trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored
toga, esto je na IDE konektorima odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na
plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju nemogue pogreno prikljuiti konektor
trakastog kabla na IDE konektor.
Serijski ATA standard
Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po
serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora,
koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim
kablom se moe prikljuiti po jedan serijski
ATA hard disk. U poetku je obino bilo po dva
ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih
imaju i vie (4 do 8 konektora). Pojavom SATA
hard diskova postali su iroko dostupni i
takozvani RAID sitemi diskova, kod kojih se
vie fizikih diskova udruuje u jedan logiki
disk, ime se postie vea brzina rada ili/i vea
sigurnost snimljenih podataka.

10

1.7 BIOS IP
Pored procesora, najosnovniji ip na ploi je ulazni/izlazni sistem (BIOS) ip. Ovaj
poseban memorijski ip sadri Basic Input/Output System (BIOS) koji kontrolie
osnovne funkcije raunara i svaki put proverava svoje stanje prilikom paljenja raunara
ovaj softver govori procesoru kako da meusobno komunicira sa ostatkom hardvera
povezanog na raunar. BIOS ip se lako prepoznaje: ukoliko imate brendirani raunar
(Compaq, IBM, HP i slino), ovaj ip ima na sebi ime proizvoaa i, uglavnom,
odtampanu re BIOS. Kod klonova, ovaj ip obino nosi nalepnicu nekog od glavnih
BIOS proizvoaa (AMI, Phoenix/Award, Winbond, etc).

1.8 CMOS BATERIJA

PC mora da zadri pojedina podeavanja kada je iskljuen i kad mu je pritom iskljuen i
strujni kabl. Ova podeavanja ukljuuju sledee: datum, vreme, konfiguraciju hard diska
i memoriju.
Raunar uva ova podeavanja u posebnom memorijskom ipu nazvanom
Complimentary Metal Oxide Semiconductor (CMOS) ip. Zapravo, CMOS (izgovara se
si mos) je vrsta memorijskog ipa; to je parametarska memorija za BIOS.
Kako bi zadrala svoja podeavanja, memorija mora da ima stalno napajanje. Kad
iskljuite raunar, sve to je ostalo u glavnoj memoriji je izgubljeno zauvek. Kako bismo
spreili da CMOS izgubi informacije (to je veoma vano da se ne desi) proizvoai
matinih ploa ugrauju malu bateriju koja se zove CMOS baterija i koja napaja CMOS
memoriju. Baterije se prave u razliitim oblicima i veliinama, ali sve obavljaju istu
funkciju. Veina CMOS baterija izgleda poput velike baterije za sat ili male baterije
cilindrinog oblika.

11

2. ZADNJA STRANA MATINE PLOE

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se
prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao to je prikazano
na slici

Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni ulazni elementi
savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i
jedan ili dva konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom
standardu RS232 (COM1 i COM 2).
Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvaeni i takozvani USB
konektori (ima ih najmanje dva), koji omoguavaju prikljuenje velikog broja spoljanjih
ureaja na univerzalnu serijsku magistralu (USB Universal Serial Bus).
Takoe veina savremenih matinih ploa na sebi sadri integrisane mrenu i zvunu
karticu, pa se u ovoj grupi konektora nalaze i RJ-45 konektori za prikljuak mrenih
kablova i vie ulaznih konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke.
Skuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na primer SPDIF
(Sony/Philips Digital InterFace) izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko kojih
se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka.

Audio
konektori

12

2.1 PORTOVI
Za prikljuivanje ostalih ureaja koji imaju standardizovane prikljuke koriste se posebna
prikljuna mesta koja se nazivaju portovi
Vrste portova:

ps/2 portovi,
serisjki portovi,
paralalni portovi,
USB portovi,
FireWire portovi, itd.

PS/2 portovi
Na ps/2 prikljuak mogu da se prikljue,
iskljuivo, mi i tastatura. Postoje i mievi i
tastature koji mogu da se prikljue na USB port.

Serijski portovi
Kod serijskih portova (poznatih i kao RS232 ili asinhroni
portovi) bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan

Paralelni portovi
Kod paralelnih portova (poznatih i kao centronics
ili EIA) svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno
paralelnim putem. Poto u jednom trenutku
prenosi 8 bitova umesto jednog kao kod serijskih
portova, paralelni portovi su bri naina za
komunikaciju raunara sa prikljuenim ureajem.
Ipak, prednost serijskih portove je u tome to
signal serijskog porta moe da putuje dalje negi
signal paralelnog porta (10 puta dalje).

13

USB port
USB port predstavlja serijski port namenjen za
povezivanje perifernih ureaja sa ciljem da se
ukine potreba za ugradnjom namenskih kartica
(kontrolera) u slotove na matinoj ploi i
omogui prikljuivanje i iskljuivanje ureaja
"na vrue" - bez njegovog iskluivanja. Brzina
prenosa podataka na ovaj nain je od 15 do
150 puta vea od brzine prenosa obine
serijske veze. Ovaj prikljuak obezbeuje i
napajanje elektrinom energijom sa matine
ploe za ureaj koji je na njega prikljuen
FireWire port
FireWire port (IEEE 1394) je serijski port koji je
dizajniran za veliku brzinu prenosa digitalnih
podataka u realnom vremenu. Pogodan je za
prenos podataka sa multimedijalnih periferijskih
ureaja (kao to su digitalne kamere ili digitalni
fotoaparati) i drugih ureaja velike brzine kao to
su najnoviji hard diskovi i tampai.

Ostali portovi
U novije vreme pojavljuju se i novi portovi, npr. HDMI (High-Definition Multimedia
Interface - audio/video interfejs za prenos nekompresovanih digitalnih podataka), eSATA
(eksterni sata - prikljuak za prikljuivanje SATA ureaja van kuia raunara) i drugi.

eSATA port

HDMI port

14

3. STANDARDI KOD MATICNIH PLOCA

Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno Form Factor koji
odreuje oblik i veliinu matine ploe, te njen nain funkcionisanja i mogunosti. Danas
je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploe
namenjene manjim kuitima, dok je obina ATX ploa neto vea. Takoe, postoji stari
AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj
standard. Najnoviji standard je Intelov BTX format matinih ploa.

SVI FORMATI MATICNIH PLOCA :

PC/XT - Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kune raunare, IBM-PC.
Nije podlegao zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova
IBM-PC-a.
AT form factor (Advanced Technology) - Prvi 'form factor' koji je masovno
koriten. Bio je naslednik PC/XT-a. Ovaj format je bio popularan u vreme 386
raunara. Sve do pojave ATX-a bio je glavni format za matine ploe.
Baby AT - Naslednik AT matinih ploa, manjih dimenzija, veinom dolazio bez
AGP slota.
ATX - Nastao je evolucijom AT formata. ATX je najvie korieni format kod
matinih ploa, jo uvek u aktivnoj upotrebi.
Mini-ATX - Istovetan kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kuita).
microATX - Isto vazi i za microATX, ovaj put samo jo manjih dimenzija.
FlexATX - Podstandard microATX-a, omoguuje prilagodljiv dizajn matine
ploe, namenjen za specijalizovane raunare.
LPX - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format koriste velike OEM
kompanije.
Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a.
NLX - 'nisko-profilna' matina ploa, iako nikad nije dostigla neku veu
popularnost.
BTX (Balanced Technlogy Extended) - Najnoviji standard koga je propisao Intel,
verovatno naslednik ATX-a.
microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi.
Mini-ITX - Osmislila ga VIA, veoma siuan i prilagodljiv, stavlja se u veoma
tanka kuita.
WTX (raunarstvo) (Workstation Technlogy Extended) - Veliki format matinih
ploa, dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za procesor ili
hard disk

15

4. LITERATURA
http://www.zicomp.ba/maticneploce.html
http://www.docstoc.com/docs/201665/Maticne_ploce
http://www.informatika.buzdo.com/s370.htm
http://www.zoki.hr/skola/maticnaploca.htm

16