Filozofsko uenje Arthura openhauera

Artur openhauer zaista nije bio neki ovekoljubac. tavie, bio je pun prezira prema
ljudima. Sam je sebe nazivao ovekomrscem. Njegova majka, nekada poznata spisateljica
Johana openhauer (Johanna Schopenhauer), esto se alila na zlovolju svog sina;
nerviralo ju je njegovo veno lamentiranje o gluposti sveta i ljudskoj bedi. Sumnjiavo je
vrebao ta bi svet oko njega mogao da mu uini naao. U svojoj spavaoj sobi je uvek drao
spremno oruje, a vredne stvari je drao u najskrovitijem mestu u svome stanu. Nikada nije
dozvolio da ga brije berberin, jer se bojao da bi mu ovaj brijaem mogao presei grkljan.
Kada bi mu se neko previe pribliio, umeo je istog trena da postane nasilan. Uvek se svadjao
sa svojim izdavaima i optuivao ih da nisu dovoljno doprineli popularnosti njegovih knjiga.
Tako je i poslednje godine svoga ivota proveo u prkosnoj povuenosti u Frankfurtu, kao
mizantrop, kako je nazivao samog sebe, a drutvo mu je pravila samo pudla koju je voleo i
u koju je imao poverenja.
Njegova se mrnja ponajpre odnosi na profesore filozofije. Dodue, on je jednom i sam
pokuao da postane univerzitetski predava. Ubedjen da su studenti krajnje nestrpljivi da
sluaju ba njega, on je svoje asove u Berlinu zakazivao tano u vreme kada je svoja
predavanja odravao uveni Hegel. Posle se udio to gotovo niko ne dolazi, to su ga, na
kraju, studenti potpuno napustili. Konano je napustio predavaku delatnost i ponovo se
vratio ulozi privatnog uenjaka. No, on svoj neuspeh nije pripisao sebi, nego mrnji i
neprijateljstvu, koje su drugi profesori filozofije, navodno gajili prema njemu. A, u stvari,
njegove kolege profesori ga nisu ni mrzeli, niti su mu zavideli oni ga prosto nisu ni
primeivali. Razoaran time, on je ventil za pranjenje naao u napadima na filozofe svog
vremena. Njegovi napadi su ponajvie bili usmereni na Hegela. Tvrdio je da je njegovo
uenje filozofija apsolutnog besmisla, Galimatijas, marna mudrost, ludako

blebetanje. Sam Hegel je uvar besmisla, arlatan, duhovni kaliban. Nita bolje nije
proao ni Fihte. Ono ime se on bavi je, po openhaurovom miljenju sofizam, hokus
pokus, iribu iriba.
Po openhauerovom sudu, njegovi filozofski savremenici su svi bili prokletnici. Sebe je,
dakako, izuzimao iz tog opteg suda o svojim filozofskim savremenicima. Nasuprot njegovim
stavovima, sve ono to su govorili raniji filozofi Platon, Aristotel, Kant i neki engleski
filozofi izgledalo mu je plitko. Zato je sebe nazvao potajnim carem filozofije

Svet kao volja i predstava

U ovom delu je Schopenhauer izloio bitnome svoju filozofiju, i to kao relativno mlad
ovek. Delo poinje : Svet je moja predstava. Ve se u uvodu moe primetiti da je
Schopenhauer pod ujecajem Kanta, reie da su nam sve stvari date kao pojavnosti. U tom
smislu on sam priznaje i oznaava Kantovo uenje kao klju za razumevanje njegove vlastite
filozofije. Kantova je, tako velika zasluga razlikovanje pojavnosti od onog to nazivamo
stvar po sebi. Osim s Platonovom I Kantom, Schopenhauer ovo uenje povezuje i sa
uenjem Veda, (pisanih na Sanskrtu), koje kae da je itav ovaj vidljivi svijet, samo jedan
privid bez stvarnog bitka, odnosno zastor, iluzija. Izraeno jezikom Veda, to je puka maya.
Za oekivati je meutim, da Kant nee ostati u potpunosti prihvaen kod Schopenhauera,
nego da e naii takoer i na kritike, Meutim, on ostaje veran kada se radi o bavljenju onim
to nazivamo stvar po sebi. I tu dolazimo do problema. Problematinost se sastoji u tome,
da je Kant do ovog pojma stvar po sebi doao (a to preuzima i Schopenhauer) preko jednog
uzronog zakljuka, naime kroz primenu jedne kategorije koja po njemu, Kantu (i, tako,
Schopenhaueru) vredi samo u podruju pojavnosti.
Kauzalnost je, pored, formi prostora i vremena, za njega ona temeljna forma na koju se sve
ostale daju svesti. Ali i to je ono bitno, od sveta kao predstave ne vodi nikakav put povrh tj.
iznad predstave o jednoj stvari po sebi. Zasigurno, da je svet predstava moemo uzeti kao
neporecivo. Meutim, jednostrano je posmatrati svet samo tako, tj. kao puku predstavu
moemo uzvratiti Schopenhaueru. Da bi bio to popularniji i prihvaeniji u ondanjem
drutvu filozofija, Schopenhauer je svoju filozofiju izlagao u obliku aforizama.
Pojam volje: ta je svet po sebi? Odgovor: Volja. Pred nama je svaki objekt u svesti volje.
Taj pojam volje prenosimo tada na druge ljude, na ivotinje i biljke, pa ak i na neive
predmete. Volja je stvar po sebi, osnova sveta, jedno u svemu. To se moe oznaiti kao
metafiziki voluntarizam. Kako moe biti volja stvar po sebi, moemo se zapitati? Da bi
pronaao klju stvarnosti, prema Schopenhaueru, moramo gledati u sebe, budui da upravo u
unutrnjoj svesti- lei put prema isitni. U tom smislu, ja kao subjekt uviam, da je
obino telesno delovanje, samo objektivna voljna predstava.

tavie, itavo telo i nije nita drugo do objektiviranje volje. Svako ko je zaao u sebe moe
to razumjeti, kae Schopenhauer. Kada je stekao tu osnovnu intuiciju, time poseduje klju za
stvarnost. Ta stvarnost volje koja na nekom unutranjem planu sve pokree,Postoji jedna
vrhovna Voljo. Ona se manifestuje, ili jo bolje potvrdjuje i takvu volju Schopenhauer nalazi
u magnetizmu. Igla u nekom magnetskom polju e se uvek, bez obzira na sve okonosti
okretati prema severnom polu, odnosno ona e se uvek kretati. U tom smislu, i prema njemu,
i organski i neorganski svet poseduje taj fenomen. Volja predstavlja nagon za ivotom. Sva
iva i neiva priroda predstavlja borbu i nagon za opstankom. U tom smislu on donosi primer
s ivotinjama: ovde se ne radi samo o obinom nagonu ouvanja ivota borbe itd.., ve su
tu prisutni I elementi pripreme razvoja ivota: ptice grade gnjezda za mladunce koje jo nema
itd.. Svuda se pokazuje elja za ivotom. ta je sa samoubicama? Prema Schopenhaueru,
samoubistvo nije nikakvo negiranje volje i ivota. Samoubica negira samo jedan vid ivota, i
to onaj koji njemu nepodnoljiv, a ne ivot po sebi. On negira takovo stanje u kojem se
trenutno nalazi, pa bilo ono oznaeno i kao ivot, ivljenje ili pak ivotarenje. Na autor
priznaje da je sam ivot pun patnji. Posebno zanimljivo je da e on svrhu i cilj celokupna
ivota videti u stanju mirovanja odnosno u stanju Nirvane. Taj aspekt filozofije posebno
dolazi do izraaja zbog uticaja raznih istonjakih religija, kojima je Schopenhauer bio
podloan. Kada spominjemo istonjake filozofije onda na prvo mesto dolaze upravo indijska
filozofija i religija posebno brahmanizma. U tom smislu Schopenhauer e zakljuno rei:
ivot se potvruje onda kada se smiruje, i to smiruje u kontemplaciji, o oslobaanju od straha
pred smru, u jednostavnom voenju prirodnog ivota.