ULOGA PRIPREME U RECIKLAI OTPADA I

ODRIVOM RAZVOJU SRBIJE

THE ROLE OF MINERAL PROCESSING TECHNOLOGY IN RECYCLING AND
SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF SERBIA
Milan . Trumi, Maja S. Trumi
Tehniki fakultet Bor, VJ 12, 19210 Bor, mtrumic@tf.bor.ac.rs

IZVOD
Suoeni sa ubrzanom degradacijom ivotne sredine i eksploatacijom prirodnog bogatstva ljudi su u
elji da utiu na svoju budunost odluili da slono nastupe, traei da dalji ekonomski i privredni napredak
bude u skladu sa Odrivim razvojem. Aktivno uee svih, a posebno mladih, u stvaranju zdrave i nezagaene
ivotne sredine primaran je cilj. Ulaganje u ekoloke edukacije mladih i stvaranje visoko strunih ekolokih
kadrova dovelo bi do stvaranja odlunog javnog mnjenja koje potuje, razume i titi svoju ivotnu sredinu i
prirodna bogatstva.
Da bi se omoguio dalji napredak ljudske populacije neophodno je usvajanje i primenjivanje
Odrivog razvoja. Osnovna ideja Odrivog razvoja je zadovoljavanje potreba sadanjih generacija, bez
uskraivanja mogunosti narednim generacijama da zadovolje svoje potrebe. Strategija odrivog razvoja u
oblasti rudarstva svodi se na permanentno, dugorono smanjenje potronje primarnih rezervi metala, uz
istovremeno stalno poveanje proizvodnje metala iz reciklae, do konanog cilja da se ona izjednai sa
potronjom.
Tehnologije za pripremu mineralnih sirovina primenjuju se i u oblasti reciklae u cilju ouvanja
ivotne sredine i primarnih resursa. U ovom radu prikazano je kako se procesi drobljenja, mlevenja,
klasiranja, magnetne separacije, elektro separacije, gravitacijske i flotacijske koncentracije uspeno
primenjuju u tehnologijama reciklae otpada.
Kljune rei: odrivi razvoj, priprema mineralnih sirovina, reciklaa otpada

ABSTRACT
Faced with fast degradation of the environment and exploitation of natural resources, people wanted
to influence their future and decided to get together and demand for further economic and industrial
development to be according to Sustainable development. Active participation of all and especially young
people, in creating healthy and unpolluted environment is a primary goal. Investments in environmental
education of young people and creating expert environmental human resources would lead to decisive public,
who respect, understand and protect the environment and natural resources.
For further progress of human population it is necessary to adopt and implement Sustainable
development. The basic idea of Sustainable development is satisfying needs of todays generations, without
endangering possibilities of future generations to satisfy theirs. Strategy for sustainable development in the
mining industry is reduced to permanent, long-term reduction in consumption of primary metals reserves,
with constant increasing the production of metals from recycling. The intent is to equalize the production with
consumption.
Traditional mineral processing technologies are finding application in the environmental field for
cleanup and recycling processes. This paper presents examples of ways in which crushing and grinding,
sizing, magnetic separation, electric separation, gravity and flotation concentration have been effectively
used in waste recycling technology.
Key words: sustainable development, mineral processing, waste recycling

UVOD
Prorodni resursi su opte dobro i zajedniko bogatstvo. Njihovo korienje,
privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski
konstrolisani.
Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinane koliine, oni su osnov za predstojei
privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije. Naravno, postoji i deo prirodnih
resursa koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sauvan
za sadanje i budue generacije, a to posebno vai za one resurse koji se teko obnavljaju i
neobnovljive prirodne resurse.
Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i strategije
njihovog odrivog korienja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo
efikasno sprovoenje.
Prirodnim resursom obino nazivamo sve ono to potie od Zemlje - zemljite,
biljke, ivotinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve to jedemo, koristimo ili kupujemo
predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a
zbog sve veih i rastuih potreba, mi ih vrlo brzo troimo. Mnogi prirodni resursi se
iscrpljuju bre nego to mogu biti zamenjeni novim.
Iz tog razloga mora se obratiti panja na injenicu da e se neki od njih u potpunosti
iscrpeti ukoliko ne smanjimo potronju, to je ozbiljan problem, zato to ivi svet na Zemlji
zavisi od ovih resursa.
Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa. To su iscrpljivi resursi i
zbog toga je potrebno njihovo racionalno korienje tj. tednja, koje se u savremeno vreme
ostvaruje: reciklaom, supstitucijom i uvozom.
Korienje mineralnih resursa izaziva veliko zagaenje ivotne sredine i praeno je
sledeim pojavama:
velika degradacija zemljita
veliko zagaenje vazduha
veliko zagaenje povrinskih i podzemnih voda
velika koliina vrstog i tenog otpada
velika koliina otpadnih voda

1. KRATKA ISTORIJA ISTIJE PROIZVODNJE

Sa razvojem ljudske civilizacije na zemlji i porastom populacije dolazi do
poveanja negativnih uticaja oveka na ivotnu sredinu. Problemi kao posledica ovekove
nepanje javljaju se jo u antiko doba. Tu se spominju problemi erozije uzrokovani
preteranom seom ume, kao i zagaenje vode tekim metalima eksploatisanim u
rudnicima. Ipak, svi ovi problemi su bili lokalnog ili regionalnog tipa. Takvo stanje se
zadralo sve do industrijske revolucije. Poetak dvadesetog veka je prekretnica kada dolazi
do globalizacije ekolokih problema kao i intenzivnije degradacije ovekove okoline.
Raniji pristupi ovoj problematici su se sastojali od izbegavanja problema, a mogu se svesti
u tri kategorije:

Uprljaj i bei - ovaj pristup je bio tipian za mesta sa malom naseljenou, a

sastojao se u migracijama stanovnitva izazvanih degradacijom okoline
(najee usled degradacije obradivog zemljita)
Razredi i raspri - ovo je bio jedini nain upravljanja otpadom u predindustrijskom dobu bazirano na prirodnom kapacitetu samopreiavanja.
Koncentrii i zadri - jedno vreme je smatrano za dobru metodu upravljanja
otpadom na zemlji, npr. za kontrolisano odlaganje toksinog i nuklearnog
otpada. Meutim, usled fizikog propadanja kontejnera i/ili kontrole, bilo je
nemogue garantovati dugorono skladitenje bez pojave curenja.

Od 60-tih godina pa naovamo, postalo je jasno da strategija razredi i raspri nije

vie efikasna u borbi sa takastim izvorima zagaenja. Zbog toga su nova tehnologija i
poslovanje zasnivani na uvoenju procesa preiavanja na kraju proizvodnog procesa ili
tzv. end-of-pipe tretmana. Iako je do odreenog stepena efikasan, ovaj pristup tretman
na kraju procesa nije reenje.
End-of-pipe tretman ima i nusprodukte kao to je otpadni mulj, koji mora biti
odloen ili spaljen, to stvara novu dimenziju zagaenja ivotne sredine koja je i
neprihvatljiva.
Tek u poslednjih 10-15 godina, dolo se na ideju da se smanje emisije tetnih
materija na izvoru njihovog postanka. Ova strategija prevencije zagaenja i minimizacije
otpada je bila neophodna da bi se smanjili ogromni trokovi preiavanja, posebno od
momenta kada je u pravni sistem uveden princip zagaiva plaa.
Ovaj novi pristup, nazvan istija proizvodnja obeava, jer ujedinjuje ekoloku i
poslovnu stranu problema.

2. ODRIVI RAZVOJ
Opte prihvaena definicija odrivog razvoja je ona koju je razvila Brundtland-ska
komisija:
Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjih generacija, bez
ugroavanja prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Cilj odrivosti je da ostavi buduim generacijama onoliko mogunosti koliko smo
ih imali i mi. Jedno od kljunih pitanja odrivosti jeste svesnost da su prirodni i materijalni
resursi na naoj planeti ogranieni. istija proizvodnja predstavlja cilj koji se savreno
uklapa u napore koji vode odrivom razvoju.
Iskustva SAD-a i drugih zemalja pokazuju da su, dugorono gledano, spreavanje
zagaenja uvoenjem istije proizvodnje i minimizacija otpada odriviji, isplatljiviji i
ekoloki prihvatljiviji nego tradicionalna kontrola zagaenja. Inicijalni napori na
upravljanju industrijskim (urbanim) zagaenjem su bili koncentrisani na tretman na kraju
procesa koji, u veini sluajeva nije samo skup ve je i neodriv.
Strategija odrivog razvoja u oblasti eksploatacije metalinih mineralnih sirovina
svodi se na permanentno, dugorono smanjenje potronje primarnih rezervi metala, uz

istovremeno stalno poveanje proizvodnje metala iz reciklae, do konanog cilja da se

ona izjednai sa potronjom.

3. KONCEPT I DEFINICIJA ISTIJE PROIZVODNJE

Koncept istije proizvodnje se zasniva na novim metodama koje treba da su istije,
da koriste mnogo manje energije i da ne proizvode tetne nus-proizvode. Cilj ovog pristupa
je da zadovolji ljudske potrebe bez ugroavanja ivota ljudi ili celovitosti eko sistema od
kojeg zavisimo. istija proizvodnja je preventivni pristup. Glavni cilj istije proizvodnje je
da se fokusira na prevenciju ili smanjenje nastanka otpada i neefikasne upotrebe energije i
resursa. (Naprimer u Boru se za proizvodnju jedne tone katodnog bakra generie 1000 tona
opasnog otpada). Da bi se ovo postiglo, potrebno je usvojiti nove tehnologije i tehnike,
zajedno sa novim vrednostima i nainima zadovoljavanja potreba oveanstva. Pored toga,
ovaj novi pristup treba biti primenjen na proizvodni proces, potronju i odlaganje robe i
usluga, da bi se dobio isti ili vei proizvodni uinak sa mnogo manje koliine utroene
energije i resursa.
UNEP je istiju proizvodnju definisao kao: istija proizvodnja je konceptualni i
proceduralni pristup proizvodnji koji zahteva da sve faze ivotnog ciklusa proizvoda
trebaju biti obraene sa ciljem prevencije ili minimizacije kratkoronih i dugoronih rizika
po ljude i okolinu.
U sutini, istija proizvodnja se moe predstaviti kao:
smanjenje koliine proizvedenog otpada, ili izbegavanje proizvodnje istog,
efikasnija upotreba energije i resursa,
proizvodnja ekoloki prihvatljivih proizvoda i pruanja usluga,
postizanje manje koliine proizvedenog otpada, niih cena i veeg profita.

Proizvod
0,1%

Proizvod
80%

ULAZ

ULAZ

100%

100%
Otpad
99,9%

Industrija sa velikim koliinama otpada

(rudarstvo)

Otpad
20%

Industrija po principima istije proizvodnje (reciklaa)

4. UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM

U sledeoj tabeli dat je spisak znaajnih datuma i dogaaja u istoriji reciklae i
upravljanja otpadom u svetu.
10,000 BC Otpad postaje problem kako ljudi poinju po prvi put da formiraju stalna naselja.
400 BC

Prvi optinski otpad je napravljen u antikoj Atini.

105 AD

Prvi list papira je napravljen u Kini

200

Prvo organizovano sakupljanje ubreta su organizovali Rimljani. Timovi od dva oveka su ila
ulicama, sakupljala ubre i ubacivali ga u kolica.

1388

Engleski Parlament zabranjuje bacanje otpada u jarke i plovne kanale.

1551

Prvo zableeno pakovanje: Nemaki proizvoa papira Andreas poinje da pakuje svoj papir u
omote na kojima se nalazi njegovo ime i adresa.

1690

Rittenhouse porodica osniva prvu fabriku za reciklau papira na obali Wissahickon Zaliva blizu
Filadelfije.

1776

Prva reciklaa metala u Americi odigrala se kada su patriote u New York-u istopile statuu Kralja
Dorda III i napravili municiju.

1810

Patentirana je limena konzerva u Londonu

1869

Prva komercijalna plastika, zvana celuloza, je razvijena od strane malog privrednika koji je pravio
zubne ploice. On je odgovorio na oglas koji je dao snabdeva opreme za bilijar nudei nagradu
onome ko napravi materijal koji e biti odgovarajua zamena za slonovu kost u pravljenju kugli
za bilijar.

1874

Organizovano spaljivanje sakupljenog ubreta poinje u Nottingham, Engleska.

1885

Prvo postrojenje u Americi za spaljivanje ubreta sagraeno je na Governers Ostrvu u luci New
York.

1897

Prvi reciklani centar je osnovan u New York-u.

1904

Zapoinje masovna reciklaa aluminijuma u ikagu i Klivlendu.

1912

Celofan (providna plastika) je izmislio vajcarski hemiar Doktor Jacques Brandenberger, koji
ohrabruje korienje plastine ambalae.

1935

Prvu konzervu za pivo proizvodi Kreuger's Cream Ale u Rimondu. Narednih est meseci,
prodaja kompanije se uveava za 550% jer se muterijama dopala udobnost.

1943

Aerosol konzervu su izmislila dva istraivaa na Poljoprivrednom Odeljenju u Americi.

1944

Stiropor je izmislila kompanija Dow Chemical Co.

1948

Deponija otpada Fresh Kills je otvorena na Staten Island, New York. Kasnije postaje najvea
svetska gradska deponija otpada. Fresh Kills i Veliki Kineski zid su jedini objekti napravljeni
ljudskom rukom koji se vide iz svemira.

1965

Federalna vlada SAD-a shvata da je ubre postalo veliki problem i propisuje Akt o rukovoenju
vrstim otpadom. Ovo je poziv za naciju da pronae bolje naine upravljanja otpadom.

1970

Aprila 22, Na dan Planete Zemlje predstavljen je koncept reciklae, javnosti.

1971

Oregon je prva drava koja koristi odbaene boce -5 po boci pia.

1972

Prvi otkupni centar za reciklirane stvari je otvoren u dravi Vaington. Prihvataju boce od piva,
aluminijumske konzerve i novine.

1974

Prva iroka upotreba ulinih kontejnera za sakupljanje novina dogodila se u Univerzitetskom

gradu u Missouriju, SAD

1976

Stupa na snagu Akt o ouvanju i obnavljanju resursa, u kome se zahteva da svi otpadi budu
zamenjeni sanitarnim otpadima. Primena ovog akta je uveala cenu upravljanja otpadom, i
uinila da opcija ouvanja resursa kao to je recikliranje postanu mnogo privlanije.

1986

Grad San Francisco ispunjava svoj cilj o reciklai 25% svog komercijalnog i komunalnog otpada.

1986

Rhode Island postaje prva drava koja sprovodi zakon o obavezi recikliranja aluminijumskih i
elinih konzervi, stakloa, novina i plastike.

1988

Institut Plastinih Boca razvija kodni sistem identifikacije plastinih materijala namenjen
proizvoaima plastike.

1990

McDonald's najavljuje da planira da prestane sa korienjem pakovanja od stiropora zbog protesta

potroaa.

1990

4 Decembra, Coca-Cola i Pepsi objavljuju da e koristiti recikliranu PET bocu napravljenu od

oko 25% reciklirane plastine mase.

Jo ezdesetih godina XX veka upravljanje vrstim otpadom (UO) postalo je

predmet pojaanog interesovanja u itavom svetu. Do tog vremena industrijalizovane
zemlje su svoj vrsti otpad odlagale na deponijama sa nasipanjem ili su ga sagorevale, iako
je bilo i izvesnog recikliranja. Ni sagorevanje ni odlaganje na deponije, meutim, onako
kako se sprovodilo, nije predstavljalo praksu koja bi se smatrala pozitivnom za ivotnu
sedinu. Ureaji za sagorevanje ili spaljivanje obino nisu bili snabdeveni sredstvima za
kontrolu aerozagaenja, dok se za najvei deo deponija moglo rei da su obina smetlita.
Manje industrijalizovane zemlje oslobaale su se svog vrstog otpada spaljivanjem
na otvorenom prostoru ili bacanjem na smetlita; meutim, u mnogim takvim zemljama
postojao je, iako neformalan, znaajan sistem recikliranja u kome su privatni pojedinci,
sortirajui odloeni otpad, dolazili do metala, stakla, tekstila i drugih materijala.
Sa poveanjem brige za ivotnu sredinu u sedamdesetim godinama, planeri u oblasti
upravljanja vrstim otpadom poeli su da trae pogodnije i prihvatljivije metode UO.
Dolo je do zatvaranja mnogih ureaja za sagorevanje otpada, pa su sve vee koliine
otpada bile odlagane na deponije. Zato je dolo i do usavravanja tehnike nasipanja zemlje
na deponijama, u cilju spreavanja mogueg zagaenja voda i stvaranja drugih problema u
ivotnoj sredini. Takoe su u industrijskim oblastima poela da se grade postrojenja za
pretvaranje otpada u energiju putem sagorevanja, koja su bila snabdevena ureajima za
kontrolu aerozagaenja. To je naroito bio sluaj u oblastima u kojima je energija skupa ili
oskudna.
Poslednjih godina razvoj na tom planu nije bio tako intenzivan, pa se vea panja
poela posveivati smanjenju broja izvora otpada (tj. spreavanju njegovog nastanka) i
recikliranju. Deponije postaju sve manje smetlita, pa su umesto toga paljivo
projektovane, upravljane i nadgledane kako bi se spreilo zagaivanje.
Danas je vrsti komunalni otpad mnogo sloeniji i skuplji za rukovanje nego ikada
ranije, pa je stoga znaaj planiranja u ovoj obalasti, kao i vanost obuke kadrova mnogo
vei.

4.1. ANALIZA POSTOJEEG STANJA U UPRAVLJANJU OTPADOM U

SRBIJI
4.1.1. Komunalni otpad
U lokalnim samoupravama Republike Srbije ne postoje pouzdani i potpuni podaci o
koliini generisanja komunalnog otpada. Koliine komunalnog otpada na godinjem nivou
su proraunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. U
proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan (318
kg/godinje). Ako se usvoji broj stanovnika prema popisu iz 2002. godine koji iznosi
7.443.183 dolazi se do podatka da se u Srbiji generie oko 2.374.374 tona otpada godinje.
Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali
biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali
biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni
otpad od plastike ini ukupno 12,73%, dok ukupna koliina kartona iznosi 8,23%, zatim
slede staklo (5,44%), papir (5,34%),
tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%).
U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje,
sortiranje i reciklaa otpada. Postojei stepen reciklae, odnosno iskorienja otpada je
nedovoljan. Mada je primarna reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvia odvajanje
papira, stakla i metala u posebno oznaene kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi.
Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, centri za odvojeno
sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr.
4.1.2. Opasan otpad
Opasan otpad jeste svaki otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentarciji
opasnih materija moe da prouzrokuje opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima
najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i
ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Ne postoje pouzdani podaci o koliini opasnog otpada koji stvara industrija. Iako
postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu, jo uvek ne postoji odziv svih
zagaivaa. Zbog smanjene aktivnosti industrije, pretpostavlja se da nastajanje
industrijskog opasnog otpada stagnira. Postoje, meutim, i zaostale koliine nasleene zbog
nedostatka brige o otpadu u prethodnom periodu. Neproporcionalno je visok stepen
nastajanja industrijskog otpada po jedinici proizvoda, neracionalno je korienje sirovina i
niska je energetska efikasnost industrije. Iz zvaninih podataka proizilazi da je 2007.
godine proizvedeno 31.244 t opasnog otpada, a 2008. godine 54.022 t.
U Republici Srbiji ne postoji ni jedna lokacija za odlaganje opasnog otpada.
Generalno, ne postoje ni ovlaena postrojenja, odnosno operateri koji poseduju dozvolu od
nadlenog organa, za termiki i fiziko hemijski tretman opasnog otpada. U takvim
okolnostima, proizvoai opasnog otpada vre privremeno skladitenje opasnog otpada na
sopstvenim lokacijama u privremenim skladitima, iako u nekima od njih otpad stoji i vie
od 20 godina. Uvoz opasnog otpada je zabranjen. Najee se izvoze PCB, farmaceutski

otpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije, ljaka, kao
i specifine vrste opasnog otpada, karakteristine za pojedine tehnoloke procese.
4.1.3. Neopasan otpad
Podaci o koliinama neopasnog otpada su, takoe, nedovoljno precizni. Koliina
otpada koju proizvode privredni subjekti koji podleu plaanju naknade za proizvedeni i
odloeni neopasni industrijski otpad (podaci Fonda) je 2007. godine iznosila 598.160 t
neopasnog industrijskog otpada. Na osnovu ostalih podataka, procenjuje se da je realna
koliina do 700.000 t/god.
Po grupama delatnosti, najvee koliine otpada su iz preraivake industrije, znatne
su koliine otpada iz poljoprivrede, eksploatacije mineralnih sirovina i iz graevinarstva.
Radi ponovne upotrebe i reciklae, neopasni otpad se uvozi, a u zavisnosti od tranje na
tritu i izvozi.
Najee su se izvozili otpadni metali, a posebno otpad od gvoa i elika. I kod
otpada od aluminijuma i bakra i legura bakra prisutan je uoeni trend. Uvoz otpada i
ostataka je uglavnom ravnomerno raspodeljen po svim vrstama. Prekogranino kretanje
otpada i ostataka od papira i kartona (uvoz izvoz) je uravnoteeno, a zabrinjava poveani
udeo uvoza u odnosu na izvoz otpada i ostataka od plastike, kao i celih otpadnih guma.
4.2. POSEBNE VRSTE OTPADA ZA IJU PRERADU SE KORISTE
UREAJI I TEHNOLOGIJE PMS-A
4.2.1. Ambalani otpad
Ambalani otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se
iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Koliina
ambalanog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vri na sistematski
nain. Takoe nedostaje sistem upravljanja ambalanim otpadom, ija koliina se stalno
poveava zbog rasta udela nepovratne ambalae, posebno PET ambalae i limenki.
Procenjene koliine ambalanog otpada
Vrsta otpada i koliina,
t/god.
Staklena ambalaa:
90.000
Plastina ambalaa:
88.000
Papir/karton:
115.000
Kompozitna ambalaa:
17.300
Aluminijumska ambalaa:
5.200
Ambalaa od gvoa:
19.000
UKUPNO:
334.500
Sakupljanje ambalanog otpada se odvija kroz delatnost pre svega odreenog broja
privatnih privrednih subjekata. Pojedina javna komunalna preduzea (Beograd, Novi Sad,

Sombor, Kruevac, Smederevo i dr.) su registrovana za delatnost reciklae, izmeu ostalog

i ambalanog otpada, preteno plastike, papira i metala.
Postupci, ureaji i tehnologije za preradu pojedinih vrsta ambalanog otpada su isti
ili slini postupcima, ureajima i tehnologijama za preradu primarnih mineralnih sirovina.
U nastavku je dat pregled postupaka:
Usitnjavanje sirovina: eljusne i udarne drobilice (staklo), valjkaste drobilice sa
sekaima (plastika i aluminijum)
Klasiranje sirovina: vibrosita (staklo, papir, aluminijum, gvoe), hidrocikloni
(papir)
Optika separacija: (staklo, plastika, mean otpad)
Gravitacijska koncentracija: (plastika)
Flotacijska koncentracija: (plastika, papir)
Magnetna separacija: (papir, staklo, plastika, gvoe)
4.2.2. Istroene baterije i akumulatori
Istroene baterije ili akumulatori koji se ne mogu ponovo koristiti predstavljaju
otpad, i namenjeni su tretmanu odnosno recikliranju, klasifikuju se kao opasan otpad. U
Republici Srbiji se godinje prikupi oko 27.000 t otpadnih olovnih akumulatora i kompletna
koliina se reciklira. Precizni podaci o koliinama generisanih otpadnih baterija ne postoje.
Istroene baterije preteno zavravaju na deponijama komunalnog otpada. Ne postoji
organizovani sistem upravljanja istroenim baterijama. Na pojedinim lokacijama prisutna je
kontaminacija zemljita kiselinom i otpadnom plastikom, koja potie od nelegalne
dekompozicije otpadnih olovnih akumulatora. Postoji postrojenje koje vri organizovano
sakupljanje i preuzimanje otpadnih olovnih akumulatora i davanja usluga treim licima.
Nakon preuzimanja, vri se njihova potpuna reciklaa. Ukupni instalisani kapaciteti
su 25.000 t/god. U postupku verifikacije neophodne dokumentacije je jo jedno postrojenje
iji e kapacitet takoe biti oko 25.000 t/god.
Kao i procesi proizvodnje, procesi reciklae baterija razlikuju se od vrste do vrste,
najee po metalima koji se valorizuju iz otpadnih baterija. Uglavnom su to procesi
sakupljanja i usitnjavanja, praeni metalurkim i hemijskim procesima. U zavisnosti od
vrste baterije koja se reciklira, kao krajni produkti procesa reciklae mogu se dobiti metali
poput kadmijuma, olova, ive, nikla i litijuma, zatim razni elektroliti, sumporna kiselina i
plastika. Od postupaka PMS-a najzastupljeniji su usitnjavanje u eljusnim i udarnim
drobilicama i klasiranje prosejavanjem na vibrositima.
4.2.3. Otpadne gume
Otpadne gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona,
motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vunih maina i sl.
nakon zavretka ivotnog ciklusa, odnosno gume koje vlasnik odbacuje zbog oteenja,
istroenosti ili drugih razloga.
Trite u Republici Srbiji obuhvata oko 1,4 miliona komada novih guma godinje,
na osnovu toga se procenjuje da nastaje oko 18 000 t otpadnih guma. Jedan deo navedene

koliine potie iz domae proizvodnje, a drugi iz uvoza. Procenjuje se da postojee koliine

otpadnih guma u Republici Srbiji iznose oko 50.000 t, uzimajui u obzir samo deponije
vee od 500 t. U narednoj godini oekuje se poveanje na oko 26.000 t otpadnih guma zbog
usvajanja novog Zakona o bezbednosti saobraaja. Procenjuje se da e se do 2014. godine
reiti problem postojeih koliina otpadnih guma. Organizovanim legalnim sakupljanjem i
konanim zbrinjavanjem u energetske svrhe (koinsineracija), bave se cementare, koje imaju
dozvolu za korienje maksimalno 15.000 t godinje. Prisutno je i organizovano
sakupljanje i izvoz gumene piljevine koja nastaje u procesu protektiranja istroenih guma.
U Republici Srbiji postoje instalisani kapaciteti za reciklau otpadnih guma razliitih
dimenzija koji su trenutno na nivou od oko 18000 t godinje. U skladu sa propisanom
hijerarhijom upravljanja otpadnim gumama propisan je odnos od 70:30 % u 2010. godini,
odnosno 80:20% od 2011 godine, a koji se odnosi na davanje prednosti reciklae u odnosu
na upotrebu istih u energetske svrhe. Za poslednjih 15 godina skoro 3 puta manje gume se
deponuje a stepen reciklae se poveao za ak 4 puta.
Reciklaom otpadne gume dobija se 60 % gumenog granulata, 35 % eline ice i 5
% platna bez tetnog uticaja na ivotnu sredinu.
Najee se koriste sledei postupci recikliranja gumenog otpada:
1. Reciklaa ambijentalnim postupkom
Kod ambijentalnog postupka usitnjavanje se vri na sobnim temperaturama pa
otuda i naziv ambijentalno. Prva faza usitnjavanja se odvija u rederima ili sekaima a u
drugoj fazi u sekundarnim granulatorima i brzim rotacionim mlinovima u nekoliko
stadijuma radi dobijanja finijih granulata koji se vie trae na tritu. U toku procesa
usitnjavanja dolazi do oslobaanja elika i tekstila. Izdvajanje elika se postie uglavnom
upotrebom trakastog magneta, a izdvajanje tekstila upotrebom vibracionih sita i vazdunih
klasifikatora. Separacija istog gumenog granulata na trine klase krupnoe postie se
korienjem vibrosita.
2. Reciklaa kriogenim postupkom
Kod ,,kriogenog postupka, otpadna guma se hladi ispod tzv. temperature
tranzicije stakla pa se zato proces naziva kriogenim. Na ovoj temperaturi, guma postaje
krta pa se lake usitnjava. Prvu fazu i u kriogenom postupku predstavlja usitnjavanje u
sekaima, nakon toga gumeni otpad ide u u tunel za hlaenje u tenom azotu do -120C a
zatim u ekiar drobilicu sa velikim brojem obrtaja. Materijal posle usitnjavanja u ekiaru
ide na sekundarno mlevenje za proizvodnju finog granulata. Prednost ove vrste usitnjavanja
je manja potronja energije, manji ureaji za usitnjavanje i lake odvajanje elika i vlakana
od gume to za posledicu daje istiji finalni proizvod. Prednost kriogenog postupka je i taj
to manje zagauje okolinu. Nedostaci su dodatni trokovi za pripremu i manipulaciju
tenim azotom i nemogunost dobijanja krupnijih gumenih granulata.
Gumeni granulat je u obliku niti i granula razliitog granulometrijskog sastava i ima
veoma iroku primenu u putnoj privredi, poljoprivredi, graevinarstvu, industriji. Mogu se
primeniti kao aditivi za asfalt, za oblaganje sportskih terena i povrina za igru u parkovima,
kao baza za puteve u vlanim i kontaminiranim oblastima, kao frikcioni materijal za
koione sisteme, za proizvodnju palete proizvoda od gume za domainstva, kao sirovina za
proizvodnju novih guma itd. elik i tekstil se takoe recikliraju u razliite proizvode.

4.2.4. Otpadna vozila

Otpadna vozila su vozila koja se zbog oteenja, dotrajalosti ili nekog drugog
uzroka odbacuju. Otpadno vozilo se smatra opasnim otpadom, jer sadri materijale kao to
su antifriz, tenosti za konice i ulja koja spadaju u opasan otpad. Tek nakon rastavljanja i
odvajanja opasnih delova i tenosti vozilo postaje neopasan otpad i kao takav se alje na
preradu.
Ne postoje egzaktni podaci o koliinama otpadnih vozila koja se generiu tokom
jedne godine. U Republici Srbiji postoji preko milion vozila ija je prosena starost vea od
10 godina. Sakupljanje i zbrinjavanje otpadnih vozila u najveoj meri zavisi od ponude i
potranje. Pre postupka reciklae otpadnih vozila ne izdvajaju se opasne materije i
komponente.
Delovi koji imaju upotrebnu vrednost se izdvajaju u neznatnoj meri, shodno izraenoj
starosti i istroenosti otpadnih vozila. Registrovana postrojenja za reciklau otpadnih
vozila, ne postoje, ali taj posao se sada vri u nekoliko postrojenja za reciklau metalnog
otpada koja su dobila ovlaenje od nalenog organa.
U postrojenjima za reciklau automobila u svetu mogue je reciklirati oko 80 %
mase automobila. Proces recikliranja automobila je sloen zbog velikog broja razliitih
materijala koji ulaze u sastav automobila.
Automobil srednje klase se u proseku sastoji od: metala 76 %, plastike 8 %, gume 4 %,
fluida 6 %, stakla 3% i ostalih materijala 3%.
Trenutno se primenjuju dve tehnologije reciklae automobila, koje se razlikuju u
samom nainu sortiranja materijala koji sainjavaju automobil. Prva tehnologija se zasniva
na optikoj (manuelnoj) separaciji, dok druga tehnologija koristi kombinaciju vie metoda
(usitnjavanja, gravitacijske i specijalne metode separacije).
1. Metoda optike separacije
Ova tehnologija se zasniva na tome da se optikom metodom, tj. manuelno odvajaju
sastavni delovi automobila (guma, staklo, plastika itd), a metalni delovi ostaju na kraju.
Zatim metalni delovi odlaze u presu radi smanjenja zapremine i lakeg daljeg transporta.
Svi dobijeni delovi predstavljaju gotove proizvode metode optike (manuelne) separacije, i
kao takvi odlaze na dalju preradu. U ovoj tehnologiji nisu zastupljeni procesi PMS-a ve je
dominantan manuelni rad to poskupljuje i usporava sam postupak reciklae.
2. Kombinovana metoda separacije
Kod kombinovane metode separacije automobil se ceo usitnjava u specijalnim
udarnim drobilicama, a zatim se dobijeni proizvod usitnjavanja i dalje tretira nekom od
metoda separacije koje se primenjuju i kod tretmana primarnih sirovina a izuavaju se u
PMS-u (fizike i specijalne metode koncentracije).
Dobijeni proizvodi predstavljaju gotove proizvode kombinovane metoda separacije,
i kao takvi odlaze na dalju preradu.
Na slici 1. dat je ematski prikaz dela postrojenja kombinovane metode separacije
automobila.
Automobil se doprema do mesta (1) gde se vri isputanje svih fluida, i demontaa
akumulatora i guma pre drobljenja. Proces se nastavlja u udarnoj drobilici (2), gde se vri
drobljenje celog automobila. Postrojenje za drobljenje poseduje i sistem za otpraivanje
(vazduni klasifikator) (3) gde se pored praine izdvajaju vlakna tekstila i plastike.

Izdrobljeni materijal dalje odlazi u prvi stepen separacije na magnetni separator (4), gde se
izdvajaju magnetini proizvodi (6). Ostatak odlazi na drugi stepen separacije na
elektrostatiki separator (5), gde se vri odvajanje nemetala (7) od ostatka obojenih matala
(8).
1. Depo za demontau
2. Udarna drobilica
3. Vazduni klasifikator
4. Magnetni separator
5. Elektrostatiki separator
6. Magnetini proizvodi
7. Nemetalini proizvodi
8. Obojeni metali

Slika 1. ema kombinovane metode separacije automobila

Dalje razvrstavanje nemetala i obojenih metala u jednorodne materijale postie se
kombinacijom gravitacijskih i specijalnih metoda separacije (elektrostatika, optika, itd).
ematski prikaz dat je na slici 2.

Slika 2. Separacija materijala.

4.2.5. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Proizvodi kojima je za rad potrebna elektrina energija ili elektromagnetno polje,
kao i oprema za proizvodnju, prenos i merenje struje ili jaine elektromagnetnog polja ine
elektrinu i elektronsku opremu i ureaje.
Otpad od elektrine i elektronske opreme ukljuuje opremu i ureaje koje vlasnik
eli da odbaci, kao i sklopove i sastavne delove koji nastaju u industriji.
Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ine otpadni aparati iz domainstva
(televizori, radioaparati, friideri, zamrzivai, raunari, telefoni, kasetofoni itd.). Veina
ovog otpada spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadri. Ne postoje egzaktni
podaci o koliinama otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koji se generie tokom
jedne godine. Procenjuje se da nastaje koliina od 30.000 t/god., dok se oko 40.000 t
zaostalog otpada nalazi na smetlitima, raznim skladitima ili divljim deponijama. Koliina
novih elektronskih i elektrinih proizvoda koji se godinje uvezu i stavljaju na trite u
Republici Srbiji je 85.600 t. U Republici Srbiji je zabranjen uvoz polovnih kompjutera,
odnosno elektrine i elektronske opreme, osim za sopstvene potrebe. Sakupljanje i
zbrinjavanje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda je zastupljeno samo u veim
urbanim sredinama.
Najzastupljenije je sakupljanje otpadne raunarske opreme. U Republici Srbiji
postoje tri operatera koja vre organizovano sakupljanje i reciklau.
Reciklaa se vri manuelnim rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada, ili
mainski, sa manuelnom selekcijom. Ne postoje operateri koji vre prethodno izdvajanje
rashladnih fluida iz otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda iz domainstva (friideri,
zamrzivai, klima ureaji). Nedostaje sistem upravljanja otpadom od elektrine i
elektronske opreme. U Republici Srbiji se reciklira samo nekoliko procenata elektronskog
otpada godinje. Deo prikupljene otpadne raunarske opreme se reparira i ponovo stavlja na
trite. U svetu ovaj otpad raste po stopi od 5 % godinje to ga ini najbre rastuim
otpadom na planeti.
Elektrootpad se moe podeliti na:
1. Investicijsku opremu (vodovi i kablovi, telekomunikacijska tehnika, kopir aparati,
elektromotorni pogoni, ureaji merne, upravnjake i regulacione tehnike,
medicinska tehnika).
2. Ureaje iroke potronje, koji se mogu dalje podeliti na:
2.1. Belu tehniku (zamrzivai, friideri, maine za pranje vea i sudova,
poreti)
2.2. Smeu tehniku (radio aparati, audio i video ureaji, televizori, telefoni i
telefaks ureaji i dr.)
2.3. Male ureaje (fen za kosu, kafe aparati, grejalice, mlin za kafu,
sokovnik, usisivai, ventilatori, mikseri, tosteri, kuhinjski bojleri i dr.)
2.4. Ostalo (satovi, igrake, lampe, elektrini alati i dr.)
Gruba je procena da u elektrootpadu ima oko 10 % ispravnih delova, 5 % je mogue
obnoviti i ponovo upotrebiti, a ostalih 85 % se mora rastaviti i razvrstati, te materijalno
iskoristiti. Smatra se da nije opravdano dalje korienje ispravnih delova i sklopova
odbaenih ureaja koji su stariji od tri godine.

Reciklaa velikih ureaja je olakana zbog manje raznovrsnosti materijala i lakeg

izdvajanja (stepen iskorienja je i do 85 %). Kod malih ureaja (televizori, radio
prijemnici,Hi-Fi ureaji, video i sl.) preradu oteavaju velika raznovrsnost materijala, nain
izrade i proizvoa. U elektroproizvodima se koristi oko 1000 raznovrsnih materijala.
Brojem i koliinom prednjae metali i plastika, a koriste se jo staklo, guma, kompoziti,
papir, karton, keramaika, ulja i dr.
Metali uestvuju maseno od 50 % (kod ureaja iroke potronje), do 74 % (kod
investicione opreme), a plastika od 20 % kod investicione opreme do 24 % kod ureaja
iroke potronje. Od metala najvie su zastupljeni gvoe i elik, zatim bakar i aluminijum,
a sa manjim sadrajima se javljaju jo antimon, arsen, cink, germanijum, kadmijum, kobalt,
paladijum, platina, silicijum, srebro, selen, telur, zlato, iva, kalaj i dr.
Tehnologija za preradu velikih ureaja je skoro identina kombinovanoj metodi
separacije automobila i esto se u praksi ta postrojenja koriste i za preradu velikih kunih
aparata.
Za preradu elektronskog sitnog otpada pre svega tampanih ploa (IC) i kablova
postoji itav niz razliitih tehnolokih postupaka, ali ono to je za strunjake PMS-a
interesanto i vano, veina njih bazira se na postupcima i tehnologijama pripreme
mineralnih sirovina.
IC ploa sadri visoku koncentraciju bakra, i ista se moe poslati direktno u
postrojenje za topljenje bez prethodnog tretmana. Meutim, procesom topljenja se ne mogu
dobiti ostali korisni metali koji predstavljaju gubitak u ovom procesu i zagauju ivotnu
sredinu.
Velika raznovrsnosti materijala koji se koriste pri proizvodnji elektronskih ureaja
direkno utie na sloenost tehnologija mehanike reciklae ovih proizvoda. Sama
tehnologija mehanike reciklae se moe podeliti u dve celine a to su:
Usitnjavanje i
Razdvajanje sastavnih materijala.
Prvi korak kod recikliranja elektrootpada je usitnjavanje. Usitnjavanje se uglavnom
izvodi u vie stadijuma. Ureaji koji se koriste za usitnjavanje se baziraju na seenju i
drobljenju sirovine i to su univerzalni sekai (granulatori) i udarne drobilice raznih
konsrukcija (hamer mlinovi). Transport sirovine izmeu stadijuma usitnjavanja izvodi se
pneumatskim cevovodima, a svaki ureaj za usitnjavanje poseduje sistem za otpraivanje
to je od izuzetne vanosti zbog tetnosti praine. Da bi tehnologija reciklae bila uspena
proces usitnjavanja mora da obezbedi najveu moguu osloboenost materijala.
Razdvajanje sastavnih materijala elektronskih ureaja je veoma sloen i
komplikovan industrijski proces. Veliki broj raznovrsnih materijala i elemenata koji se
koriste u izradi elektronskih ureaja zahtevaju esto kombinovanje razliitih metoda
separacije.
Najee metode separacije u procesu reciklae elektronskih ureaja su:
magnetska koncentracija
elektrina koncentracija
gravitacijska koncentracija
flotacijska koncentracija

Stare IC ploe

Udarna drobilica

Magnetni separator
Fe
Ciklon

Hammer mlin
praina

Magnetni separator
Fe

Vazduni klasifikator

plastika

Eddy curent separator

Al

Elektrostatiki separator

kalifon. Sn
Fiber staklo

Cu

Slika 3. Tehnoloka ema procesa fizike separacije starih IC ploa

Magnetska koncentracija je esto prvi stepen u procesu separacije elektronskih
ureaja. Magnetskom koncentracijom se uspeno moe izdvojiti gvoe, a koristi se i za
regeneraciju magnetskih suspenzija pri koncentraciji u tekim sredinama.
Elektrina koncentracija se zasniva na odreenim elektrinim pojavama koje se
javljaju kod sastavnih materijala i elemenata elektronskih ureaja. Pri elektrinoj

koncentraciji ispoljavaju se razliita svojstva pojedinih materijala i elemenata u pogledu

elektroprovodljivosti, dielektrine propustljivosti, mogunosti naelektrisanja trenjem i
kontaktom. Na estice koje se razdvajaju ovom metodom koncentracije deluju elektrine i
mehanike sile.
Gravitacijska koncentracija koristi kombinovane efekte mase, zapremine, gustine i
oblika estice da bi se dobila razliite trajaktorije putanje u statikoj ili dinamikoj sredini.
Mogue je primeniti najrazliitije konstrukcije ureaja za gravitacijsku koncentraciju.
Flotacijska koncentracija se zasniva na razliitim fiziko hemijskim osobinama
povrina estica i njihovoj sposobnosti kvaenja, odnosno nekvaenja vodom. U
reciklanim procesima koncentracije elektronskih ureaja koriste se flotacijske elije malih
kapaciteta i dimenzija.
Metode PMS-a koje se primenjuju u procesima reciklae IC ploa, prikazane na
tehnolokoj emi slika 3. postiu vee iskorienje prisutnih metala, a shodno tome da
nema vode ili hemijskih dodataka u kombinaciji sa ovim postupkom, ne postoji problem
otpadnih voda, to ovaj proces ini ekonomski povoljnijim a za ivotnu sredinu
prihvatljivijim od metalurkih procesa.
4.2.6. Graevinski otpad i otpad od ruenja
Graevinski otpadni material (GOM) ukljuuje otpad koji nastaje prilikom gradnje
graevina, rekonstrukcije, odravanja ili ruenja postojeih graevina, kao i otpad nastao od
iskopanog materijala, koji se ne moe bez prethodne obrade koristiti. U proseku sadri:
zemlju od iskopa 75%, otpad od ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa,
elika, plastike i dr.) 15-25%, kao i otpadni asfalt i beton 5-10%.
Procenjuje se da u Republici Srbiji godinje nastaje oko 1 milion t graevinskog
otpada i otpada od ruenja. Graevinski otpad u Republici Srbiji zavrava na deponijama
komunalnog otpada, a koristi se i kao inertan materijal za prekrivanje otpada na deponiji.
Reciklaa graevinskog otpada ne postoji (u malim koliinama se reciklira asfalt), iako se
ponovo moe upotrebiti oko 80% graevinskog otpada.
Proces recikliranja GOM-a obuhvata: ruenje starih ili oteenih objekata (usled
ureenja gradova i naselja, ratnih razaranja, zemljotresa, poplava itd.), usitnjavanje
materijala koji je nastao ruenjem i ponovnu proizvodnju standardnih graevinskih
agregata.
U procesu usitnjavanja koriste se ureaji sposobni da izdrobe armirani beton,
oslobode armaturu i tako omogue njeno izdvajanje i upuivanje na topljenje. Ovde je
armatura najvrednija komponenta, pa se treba obratiti posebna panja pri tretmanu iste.
Graevinska opeka (beton, cigla, keramika, blokovi, crep) i staklo predstavljaju sirovine
koje su pogodne za proizvodnju agregata razliitih raspona krupnoe i ne zahtevaju sloenu
opremu za njihovu preradu.
Od ureaja, koji se koriste za usitnjavanje i klasiranje GOM-a, u upotrebi su:
eljusne, udarne, konusne i kljunaste drobilice (jednovaljkaste i dvovaljkaste)
za razbijanje armiranog betona i izdvajanje armature,
Magnetni separatori (sa stalnim magnetima i elektromagnetima) za razdvajanje
metala i betona,

Rotacioni "EDDY" separator (najee se koristi za klasiranje metalnih folija

raznih dimenzija)
Vibraciona sita (jednoetana i vieetana) koji su dosta u upotrebi kod mokrog
pranja GOM-a ,ali i kod odvodnjavanja gotovih proizvoda,
Pomoni ureaji (transporteri, dodavaci, prihvatni bunkeri i dr.) ,
Ureaji za pranje i odvodnjavanje materjala.
4.2.7. Otpad od eksploatacije i prerade mineralnih sirovina i otpad od
energetike

Intenzivna dugogodinja eksploatacija mineralnih sirovina u rudarskim basenima u

Republici Srbiji, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaenja vode i
vazduha dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita i generisanja ogromnih
koliina vrstog otpada. Ova pojava je naroito izraena u Kolubarskom i Kostolakom
basenu gde se vri eksploatacija lignita koji lei ispod najkvalitetnijih zemljita, kao i u
Rudarsko-topioniarskom basenu Bor gde se eksploatie i prerauje ruda bakra.
Povrinskim kopovima i odlagalitima jalovine u velikim rudarskim basenima degradirano
je oko 40.000 ha zemljita. Od toga prirodnom i vetakom rekultivacijom (do sada samo
ozelenjavanjem) obuhvaeno je manje od 20% povrina.
Tehnologije za preradu tehnogenih otpadnih sirovina, pre svega flotacijskih
jalovita, odlagalita raskrivke povrinskog kopa, metalurke ljake, piritnih izgoretina i sl.
su skoro u potpunosti tehnologije PMS-a tako da se u ovom delu nee opirnije opisivati.

5. OBRAZOVANJE KADROVA IZ OBLASTI RECIKLAE I ODRIVOG

RAZVOJA
Razvoj ljudskih resursa za odgovarajue i odrivo upravljanje otpadom se moe
podeliti u tri glavne oblasti:
profesionalna obuka kadrova (ukljuujui i obuku proizvoaa otpada);
obrazovanje;
razvijanje javne svesti.
Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje e:
poveati nivo svesti najireg stanovnitva o problemima ivotne sredine, a posebno
kod dece i mladih ljudi, ime se stvara podloga za budue akcije i odrivo
upravljanje otpadom;
osigurati adekvatnu tehniku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u
institucijama i organizacijama, zaposlenih u dravnim organima na svim nivoima u
skladu sa nadlenostima, ukljuujui i kompanije iz privatnog sektora, sa
odgovornou za upravljanje otpadom i sprovoenje zakona na svim nivoima.
Kljuno poboljanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti
profesionalaca koji rade u industriji i uvoenja tehnika i tehnologija u obrazovanje buduih

profesionalaca u oblasti otpada. Javna svest o otpadu i ivotnoj sredini se mora razvijati,
kroz medije, kroz obrazovanje u kolama i kroz razne kampanje.
Profesionalna obuka bie primarni cilj u kratkoronom periodu radi osiguranja da i
osoblje koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehniki kompetentno za svoj poloaj.
Ovo e ukljuiti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave
otpadom i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj
samoupravi. Struna lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomoi uspostavljanju
obrazovanja, razvoju politike i nastavnog programa.
5.1.

RAZVOJ
NASTAVNOG
PROGRAMA
UNIVERZITETIMA U SVETU I KOD NAS

RECIKLAE

NA

Poslednjih 15 godina na univerzitetima u svetu je prava ekspanzija smerova vezanih

za oblast zatite ivotne sredine i odrivog razvoja. Na fakultetima drutvenih i prirodnih
nauka ekologija se izuava dui niz godina dok se na tehnikim fakultetima pojavljuje
kasnije zbog uoene neophodnosti za inenjerskim reavanjem nagomilanih ekolokih
problema.
U narednoj tabeli dat je pregled nekoliko fakulteta tehnikih nauka koji imaju
smerove koji u svom programu imaju tematiku upravljanja otpadom. Analizom nastavnih
programa moe se uoiti da se specijalizovan program reciklae nalaze na fakultetima koji
su se u svojoj prolosti bavili ili se i dalje bave pripremom mineralnih sirovina. U Srbiji
postoji veliki broj studijskih programa koji se bave uopteno zatitom ivotne sredine ali
samo dva opirnije izuavaju upravljanje vrstim otpadom. Jedan je na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu, a drugi na Tehnikom fakultetu u Boru.
Modul Reciklane tehnologije i odrivi razvoj na Studijskom programu Rudarsko
inenjerstvo na Tehnikom fakultetu u Boru je nastao na osnovama PMS-a sa usklaenim
nastavnim programom po ugledu na studijske programe univerziteta u EU i SAD-a.
Grad-Drava
Aachen-Nemaka
Leoben-Austrija
Ostrava-eka
Republika

Atina-Grka
Arizona-SAD

Naziv smera
Upravljanje vodama i otpadom
Tehnologije odlaganja otpada i reciklae
Osnovne
1. Zatita ivotne sredine
2. Upravljanje otpadom i biotehnologije
3. Tehnologije i upravljanje vodama
4. Upravljanje ivotnom sredinom
Magistarske
1. Ininjerstvo ZS
2. Tretman i odstranjivanje otpada
3. Tehnologije i upravljanje vodama
Doktorske
1. PMS
2. ZS u industriji
Magistarske
1. ZS i razvoj (6 obavezna i 2-4 izborna od 29 predmeta)
Opasni materijali i upravljanje otpadom

Matini fakultet
Graevinski fakultet
Univerzitet u Leobenu
Rudarsko-geoloki
fakultet

Nacionalni
fakultet

tehniki

Dravni univerzitet

Cornwall-UK

Nauke i tehnologije za ZS

Michigan-SAD
PennState-SAD

Reciklane tehnologije (Industrijski i vrst otpad)

Inenjer sistema zatite ivotne sredine

WollongongAustralija
Koice-Slovaka
Republika

Ininjerstvo rudarstva i ZS

Novi Sad-Srbija

Mineralurgija i ekoloke tehnologije

Specijalizacije
1. Ekoloske tehnologije za vrste otpade
2. Tehnologija pripreme mineralnih sirovina
3. Tretman vode i otpadnih voda
Ininjerstvo ZS (osnovne + magistarske)

Beograd-Srbija
Bor-Srbija
Bor-Srbija
Bor-Srbija
Beograd-Srbija

Ininjerstvo ZS
Ininjerstvo ZS
Reciklane tehnologije i odrivi razvoj (osnovne)
Reciklane tehnologije i odrivi razvoj (master)
Tehnologija zatite ivotne sredine (master)

Beograd-Srbija

Centar za zatitu ivotne sredine

Tehnoloki univerzitet
Fakultet za energiju i
inenjerstvo minerala
Univerzitet
u
Wollongongu
Fakultet za rudarstvo,
upravljanje, ekologiju i
tehnologije u sklopu
Tehnikog Univerziteta
Fakultet tehnikih nauka
Tehnoloko-metalurki
Tehniki fakultet Bor
Tehniki fakultet Bor
Tehniki fakultet Bor
Rudarsko-geoloki
fakultet
Rudarsko-geoloki
fakultet

6. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Portonja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajui tempo rasta. Rezerve se brzo
troe. Metalni otpad predstavlja vrlo znaajan sekundarni resurs, ijim se sakupljanjem i
vraanjem u proces ponovne prerade znaajno smanjuje potronja primarnih sirovina,
produuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagaenje ivotne sredine. Ponovno
korienje metala iz otpada, kao i uopte ponovno korienje drugih materijala
(RECIKLAA) predstavlja budunost koja se moe ostvariti jedino integralnim pristupom
problemu i koja u svojoj osnovi tei ka odrivom razvoju. Jasan primer koji dokazuje
prethodne konstatacije dat je u sledeim tabelama:
Uteda energije korienjem recikliranih materijala
Materijali
Bakar
Olovo
Cink
Aluminijum
Gvoe i elik
Magnezijum
Titanijum
Papir
Plastika

(%)
85
65
60
95
74
98
58
64
80

Kako se da primetiti iz navedene tabele, metalni otpad je jako bogata sirovina u

poreenju sa rudom, ak ta vie transport i manipulacija su znatno jeftiniji. Investicioni
trokovi za izgradnju postrojenja za preradu otpada i proizvodnju metala su samo 16 do
20% od trokova potrebnih za izgradnju postrojenja za preradu primarne sirovine rude.
Osim toga proizvodne tehnologije bazirane na preradi sekundarnog metala su
mnogo jednostavnije i za ivotnu sredinu prihvatljivije to se na primeru gvoa i elika
jasno uoava u sledeoj tabeli.
Povoljnosti korienja gvoa i elika iz otpadnih sirovina
Povoljnosti
Uteda energije
Uteda materijala dobijenih iz rude
Smanjenje zagaivanja vazduha
Smanjenje potronje vode
Smanjenje zagaivanja voda
Smanjenje rudarskog otpada (jalovine)

(%)
74
90
86
40
76
97

7. LITERATURA
1.
2.

3.
4.
5.
6.

7.

8.

Milan Trumi, G. Trumi, Lj. Obradovi, Reciklaa guma, XVIII Jug. simp. o PMS,
Banja Vrujci, (2002), 226-229.
Lj. Obradovi, Z. Stevanovi, Milan Trumi, Z. Stanojevi-imi, New
Technology of Tail Depositing from Bor Flotation, 35th International October
Conference on Mining and Metallurgy, Bor Lake, Serbia, (2003), 215-220.
Milan Trumi, Goran Trumi, Biserka Trumi, Dragan Stojanovi, Reciklaa
tampanih ploa, Inovacije i razvoj, 1-2, (2005) pp. 3-17.
Maja orevi, Milan Trumi, Goran Trumi, Uticaj vrste reagenasa na kvalitet
recikliranog novinskog papira, Inovacije i razvoj, 1-2, (2006) pp. 22-42.
Milan Trumi, Maja Trumi, Tretman povratnih voda iz fabrike kartona UMKA
postupkom flotacijske koncentracije, Inovacije i razvoj, 1-2, (2007) pp. 3-8.
Milan Trumi, Maja Trumi, Zoran Markovi, Separation of ink particles from
waste newspaper by deinking flotation, Journal of Mining and Metallurgy,
43A(2007) pp. 33-41.
Milan Trumi, Dejan Stojanovi, Goran Trumi, Possibilities of obtaining copper
from cables through gravity concentration, 37th International October Conference
on Mining and Metallurgy, Bor Lake, Bor, 3-6 October, Serbia, (2005), pp. 322329.
Maja orevi, Milan Trumi, Deinking of newspaper by flotation, XII
International Symposium in the field of pulp, paper, packaging and graphics,
Zlatibor, June 20th-23rd, Serbia, (2006), pp. 149-153.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

Milan Trumi, Sneana Baji, Recycling paper using deinking flotation process, XII
Intrnational Symposium in the field of pulp, paper, packaging and graphics,
Zlatibor, June 20th-23rd, Serbia, (2006), pp. 21-25.
Maja orevi, Milan Trumi, Goran Trumi, pH influence on mass recovery of
recycled newspaper, Recyklace Odpad X, VB-TU Ostrava, 3. November, Czech
Republic, (2006), pp. 155-160.
Milan Trumi, Maja orevi, Goran Trumi, Influence of the temperature of liquid
phase on final recycled newspaper properties, 20th International Serbian Symposium
on Mineral Processing, Soko Banja, 1-4 November, Serbia, (2006), pp. 242-248.
Maja S. Trumi, Milan . Trumi, Grozdanka Bogdanovi, Zoran S. Markovi,
Goran Trumi, Deinking of recycled pulps using flotation and magnetic process,
12th Conference on Environment and Mineral Processing, VB-TU Ostrava, 5-7
June, Czech Republic, (2008), pp. 169-172.
Grozdanka Bogdanovi, Zoran S. Markovi, Milan . Trumi, Maja S. Trumi,
Mining solid waste and waste waters management in minig basin Bor, 12th
Conference on Environment and Mineral Processing, VB-TU Ostrava, 5-7 June,
Czech Republic, (2008), pp. 347-352.
Maja S. Trumi, Milan . Trumi, Flotation and magnetic deinking of office waste
paper (OWP), 40th International October Conference on Mining and Metallurgy,
Sokobanja, 5-8 October, Serbia, (2008), pp. 230-236.
Milan . Trumi, Ninoslav Pavlovi, Goran Trumi, Influence of smelting slag
grindability on maximum diameter of ball in charge by Bond, 40 th International
October Conference on Mining and Metallurgy, Sokobanja, 5-8 October, Serbia,
(2008), pp. 185-188.
Danijela Uroevi, Zoran Stevanovi, Milan Trumi, Dejan aponji, Reciklaa
automobila, XII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne
sredine, EKOIST 2004, Borsko Jezero, 30. maja - 02. juna, Srbija, (2004), pp. 181184.
Dragan Ranelovi, Milan Trumi, Toplica Marjanovi, BOLJE ODRIVE REKE:
Kampanja za primenu novih tehnologija u rudnicima dunavskog sliva koje smanjuju
zagaenje tekim metalima i obezbeuju odrivu proizvodnju, XII Nauno-struni
skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST 2004, Borsko
Jezero, 30. maja - 02. juna, Srbija, (2004), pp. 591-594.
Robert Jogri, Milan Trumi, Reciklaa akumulatora, XII Nauno-struni skup o
prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST 2004, Borsko Jezero, 30.
maja - 02. juna, Srbija, (2004), pp. 616-619.
Goran Stankovi, Milan Trumi, Recikliranje graevinskog otpadnog materijala,
XII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST
2004, Borsko Jezero, 30. maja - 02. juna, Srbija, (2004), pp. 634-637.
Dejan Stojanovi, Dragan Stojanovi, Milan Trumi, Tehnologije reciklae
automobila, XII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne
sredine, EKOIST 2004, Borsko Jezero, 30. maja - 02. juna, Srbija, (2004), pp. 638641.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

Milan Trumi, Nadeda ali, Ljubia Andri, Miroslav Ignjatovi, Reciklane

tehnologije i odrivi razvoj, XIX Simpozijum o pripremi mineralnih sirovina,
Topola, Oplenac, Srbija, (2004), pp. 257-265.
Ljubia Obradovi, Milan Trumi, Zoran Stevanovi, Tehniko tehnoloka analiza
postojeeg stanja na flotacijskom jalovitu RTH flotacije u Boru, XIX Simpozijum
o pripremi mineralnih sirovina, Topola, Oplenac, Srbija, (2004), pp. 343-348.
Rodoljub Stanojlovi, Zoran Markovi, Milan Trumi, Odrivi razvoj i reciklane
tehnologije faktor opstanka ivota na planeti, XIII Nauno-struni skup o
prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST 2005, Borsko Jezero, 0104. juna, Srbija, (2005), pp. 3-14.
Maja orevi, Milan Trumi, Goran Trumi, Reciklaa automobilskih guma
primenom fizikih postupaka, XIII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i
zatiti ivotne sredine, EKOIST 2005, Borsko Jezero, 01-04. juna, Srbija, (2005),
pp. 195-198.
Milan Trumi, Dragan Stojanovi, Goran Trumi, Reciklaa tampanih ploa
postupcima magnetne i gravitacijske koncentracije, XIII Nauno-struni skup o
prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST 2005, Borsko Jezero, 0104. juna, Srbija, (2005), pp. 199-202.
Milan Trumi, Dejan Stojanovi, Goran Trumi, Reciklaa kablova postupcima
gravitacijske koncentracije, XIII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i
zatiti ivotne sredine, EKOIST 2005, Borsko Jezero, 01-04. juna, Srbija, (2005),
pp. 203-206.
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Goran Trumi, Reciklaa plastike postupcima
flotacijske koncentracije, XIII Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i
zatiti ivotne sredine, EKOIST 2005, Borsko Jezero, 01-04. juna, Srbija, (2005),
pp. 207-209.
Slavia Petriki, Milan Trumi, Goran Trumi, Reciklaa konzervi iz otpada, XIII
Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST
2005, Borsko Jezero, 01-04. juna, Srbija, (2005), pp. 210-213.
Maja orevi, Milan Trumi, Goran Trumi, Reciklaa novinskog papira deinking
sistemom, XIV Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne
sredine, EKOIST 2006, Sokobanja, 04-07. juna, Srbija, (2006), pp. 130-134.
Milan Trumi, Sneana Baji, Reciklaa papira primenom flotacijskih metoda
koncentracije, XIV Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne
sredine, EKOIST 2006, Sokobanja, 04-07. juna, Srbija, (2006), pp. 135-140.
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Goran Trumi, Flotacijska separacija PVC iz
PVC/PET plastine meavine, XIV Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i
zatiti ivotne sredine, EKOIST 2006, Sokobanja, 04-07. juna, Srbija, (2006), pp.
141-145.
Ninoslav Pavlovi, Milan Trumi, Ispitivanje sastava komunalnog vrstog otpada u
ruralnoj sredini, XIV Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne
sredine, EKOIST 2006, Sokobanja, 04-07. juna, Srbija, (2006), pp. 335-339.
Marina Ili, Milan Trumi, PREDAVANJE PO POZIVU, Upravljanje komunalnim
otpadom u Srbiji - stanje i perspektive, XIV Nauno-struni skup o prirodnim

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43.
44.

vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST 2006, Sokobanja, 04-07. juna, Srbija,
(2006), pp. 585-596.
Milan Trumi, Radule Toovi, Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih
resursa i priprema mineralnih sirovina, VII Kolokvijum o pripremi mineralnih
sirovina, Beograd, 1. decembar (2006), Srbija, pp. 58-69.
Milan Trumi, Maja orevi, Goran Trumi, Uticaj petroleja kao reagensa na
kvalitet recikliranog novinskog papira deinking flotacijom, I Simpozijum o
reciklanim tehnologijama i odrivom razvoju, Soko Banja, 01-04. Novembra,
Srbija, (2006), pp. 236-241.
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Reciklaa PVC i Pet plastike postupkom
flotacije, I Simpozijum o reciklanim tehnologijama i odrivom razvoju, Soko
Banja, 01-04. Novembra, Srbija, (2006), pp. 251-256.
Robert Jorgi, ivko Sekuli, Milan Trumi, Zoran S. Markovi, Usitnjavanje
metalnog otpadnog materijala u rederima tipa ekiar, I Simpozijum o reciklanim
tehnologijama i odrivom razvoju, Soko Banja, 01-04. Novembra, Srbija, (2006),
pp. 404-408.
Robert Jorgi, Ljubia Andri, Milan Trumi, Zoran S. Markovi, Uticajni
parametri na kvalitet usitnjavanja metalnog otpada u rederima, I Simpozijum o
reciklanim tehnologijama i odrivom razvoju, Soko Banja, 01-04. Novembra,
Srbija, (2006), pp. 409-414.
Rodoljub Stanojlovi, Zoran Markovi, Milan Trumi, Jovica Sokolovi, Zoran
tirbanovi, Industrijski otpad RTB-a Bor, zagaiva ivotne sredine ili znaajan
sirovinski resurs, Prva regionalna nauno-struna konferencija o upravljanju
industrijskim otpadom, Kopaonik, 22-25. Oktobra, Srbija, (2007), pp. 1-5.
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Uticaj temperature i koncentracije rastvora
NaOH na flotabilnost plastike, XV Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i
zatiti ivotne sredine, EKOIST 2007, Sokobanja, 27-30. maja, Srbija, (2007), pp.
538-542.
Maja S. Trumi, Milan Trumi, Danijela Oap, Tretman otpadnog mulja iz fabrike
kartona UMKA postupkom flotacijske koncentracije, XV Nauno-struni skup o
prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, EKOIST 2007, Sokobanja, 27-30.
maja, Srbija, (2007), pp. 557-561.
Sanja Bugarinovi, Milan Trumi, Uporedna analiza i pregled tehnologija reciklae
tampanih ploa, XVI Nauno-struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne
sredine, EKOIST 2008, Sokobanja, 01-04. jun, Srbija, (2008), pp. 465-468.
Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. Godine, Vlada Republike
Srbije, Beograd, 2010.
Milan . Trumi, Grozdanka Bogdanovi, Maja S. Trumi, Sanja J. Bugarinovi,
Industrial waste and its environmental impact Case study of Bor, ISWA Beacon
2010: Public-private partnership and hazardous waste in developing countries in
SEE, Middle East and Mediterranean Region, Novi Sad, 08 th-10th December, Serbia
(2010), pp. 117-122.