KINEZITERAPIJA

KINESIOTHERAPY

SREDSTVA KINEZITERAPIJE
RESOURCES KINESIOTHERAPY

Osnovno sredstvo POKRET.

POKRET (fizika veba) sistem dobro odabranih vebi i

metoda, prvenstveni cilj skladan telesni razvoj.
Svaka fizika veba (odabrana i adekvatno primenjena) ima
pozitivan uticaj na lokomotorni aparat i na odreene organe
i organske sisteme.

Vebe u preventivno-korektivnom radu paljiviji pristup,

efekat vebe dobro prostudiran i primenjen.

U zavisnosti od veliine oteenja, stanja pacijenta,

ouvanosti miine snage:

AKTIVNE VEBE
PASIVNE VEBE

Po sloenosti pokreti mogu biti:

PROSTI, SLOENI I FUNKCIONALNI.
4

Voljna miina aktivnost pri kojoj zdrav ili ovek

naruenog zdravlja moe sam da izvodi odreeni
pokret bez iije pomoi (voljni, refleksni i automatski).

Najvaniji deo korektivne gimnastike (spreavanje nastanka,

popravak nastalih, podizanje fizikih i funkcionalnih sposobnosti, neuro motorna edukacija i reedukacija).

ZDRAVE osobe slika pokreta se stvara u eonom renju

mozga prenos do motorne zone mozga (girus precentralis),
motorni put kroz kimenu modinu do prednjih rogova
periferni NEURON do efektornog organa.

Motorna edukacija i reedukacija vebom ne samo

mehaniko ponavljanje.

Motorno uenje aktivno uee pacijenta.

U zavisnosti od ouvanosti miine snage:

AKTIVNO POTPOMOGNUTE

AKTIVNE NEPOTPOMOGNUTE

AKTIVNE VEBE PROTIV OTPORA

primenjuju se kod onih stanja gde je snaga miia ouvana

u onoj meri da moe da izvede pokret u posebnim delovima.

Mii ili grupa miia moe da izvede pokret u rastereenom poloaju ili u suspenziji.

Pomaganje u momentu kada je segment koji se pokree u poloaju

najveeg obrtnog momenta poloaj najveeg uticaja sile gravitacije.

Miina snaga ouvana 20% od ukupne (2) manuelnim testiranjem snage miia.

Pomaganje:

otklanjanje negativnog uticaja sile zemljine

tee ekstremitet ili segment u suspenziji.
Rastereenje u vodi, korienjem kose ravni,
smanjenje trenja sa podlogom

pridravanjem odreenog segmenta ili ekstremiteta od strane drugog lica,

samopomaganjem korienje zdravog ekstremiteta.

Napredak u odnosu na pasivni pokret (volja

+ animacija muskulature = motorna
reedukacija).
8

primenjuju se kada je snaga miia ouvana oko 50%.

Miii ili grupa miia sposobni su da savladaju silu
zemljine tee i da izvedu pokret u punom obimu.

Motorna reedukacija stvaranje novog stereotipa pokreta.

Viestruki znaaj samopouzdanje, motivacija, put ka ozdravljenju i povratku u normalan ivot i rad. Potpuna motorna
reedukacija.

Razvoj koordinacije, brzine, lokalne i opte izdrljivosti.

Pravlino, kontinuirano, ritmiki, kroz puni obim pokreta, bez

zamaha i u odreenim poetnim poloajima.
9

10

Snaga miia ouvana iznad 50%.

Uglavnom, posle oporavka od dugotrajne imobilizacije, oporavak od hipotrofije.

Angaovanje to veeg broja motornih jedinica maksimalno optereenje.

Otpor manuelno, sa spravama i rekvizitima-

Tegovi, medicinke, palice, unjevi, vijae.

Preciznije angaovanje odreenih miia i miinih

grupa aparati, bicikl ergometri, ekspanderi.

11

Hettinger i Muller poetna snaga maksimalnog

optereenja 1/3 napetosti koja nastaje pri maksimalnoj kontrakciji miia.

Mii izloen kratkotrajnim velikim naprezanjima

zadebljanje vlakana i hipertrofija.

S obzirom na vrstu miine kontrakcije, vebe

sa optereenjem mogu se izvoditi kao:

STATIKE i
DINAMIKE.

12

Izometrijska kontrakcija duina miia i njihovi pripoji

nepromenjeni.

Ekstremiteti i segmenti se ne pokreu smanjen utroak

energije.

Do 15% ukupne miine mase ne dolazi do poveanja

sranog rada.

OPREZ osobe sa povienim krvnim pritiskom, kardiovaskularnim oboljenjima, starije osobe.

13

Znaajne za uspostavljanje i odravanje refleksnog mehanizma pokreta, za odravanje miia i spreavanje atrofije.

Voljno naprezanje izmeu dve kontrakcije neophodna je pauza.

iroka primena - posebno kod stanja koja zahtevaju imobilizaciju.

Vei terapeutski efekat se ostvaruje primenom statikih vebi (u

odnosu na dinamike).

Zohn koleni zglob.

Dugi miii lake izvode izometrijske vebe od kratkih, uspenije

miii ekstenzori od fleksora.

Preporuka paralelno izvoenje sa zdravim i povreenim ekstremitetom.

14

Izotonina kontrakcija pribliavanje ili udaljavanje pripoja

miia.

Koncentrina (aktivna) i ekscentrina (pasivna) kontrakcija.

Princip progresivnog optereenja.

De Lorme sistem primene progresivnih vebi.

Maksimalno optereenje miia testiranje svakog petka.

RM (repetitio maximum) maksimalno kroz celu amplitudu pokreta:

poetak 30% X 10 ponavljanja,

pauza 1-2 min,

40% X 10 ponavljanja.

15

Uticaj prirodnih faktora na organizam:

PRIRODNI i VETAKI.

16

Znaajan faktor preventivno korektivne i kurativne svrhe.

Terapijsko delovanje (fizike karakteristike, termika svojstva i mehaniki efekti).

Hidrostatski pritisak poveanje otpora u perifernim krvnim sudovima periferne vene se prazne, a centralne dobijaju vie krvi izlazak suprotan efekat.

OPREZ ulazak i izlazak iz vode treba da bude postepen.

17

Sila pritiska Arhimed (svako telo potpopljeno u vodu gubi prividno od svoje teine onoliko koliko tei njime istisnuta tenost).

Oteavajui faktor kretanje ekstremiteta u pravcu dublje vode.

Sila potiska slino dejstvo aktivnom vebanju protiv otpora.

Temperatura vode:

Topla voda irenje krvnih sudova hiperemija (smanjenje napetosti, smanjenje bola).
Hladna voda vazokonstrikcija (posle nekog vremena aktivna
hiperemija).

Kratkotrajne hladne procedure pozitivno na senzorne i motorne ivce.

Podie se opti tonus.

OPREZ mlai uzrast, stare i iscrpljene osobe.

18

Naizmenina primena toplih i hladnih procedura.

HIDROTERMALNE procedure
kupke, plivanje, vlana uvijanja i
obloge.

HIDROKINEMATIKE procedure
tuiranje, vrtlone kupke, podvodne masae i vebanje u vodi.

19

Osnovni izvor svetlosnih zraka.

Dejstvo na oveka: fotoelektrini, fotohemijski i termiki efekat.

Nevidljivi deo spektra: UV i IC zraci.

FOTOHEMISJKI EFEKAT (UV) pretvaranje neaktivnog provitamina D u aktivni vitamin D (rahitis).

Pozitivni uticaji:

baktericidno i bakteriostatiko delovanje,

poveanje otpornosti organizma,
poboljanje prometa materija,
uticaj na normalizaciju nivoa eera u krvi, holesterola o nekih minerala (kalijum i fosfora),
pozitivno delovanje na psihu oveka.

OPREZ postepeno pripremati organizam i izlagati sunevim zracima.

20

Individualna i regionalna osetljivost.

INFRACRVENI ZRACI imaju samo termiki efekat.

irenje krvnih sudova aktivna hiperemija LOKALNA

HIPEREMIJA (regenerativni procesi, sedativno dejstvo,
smanjenje spazma i bola).

UV i IC zraci mogu se koristiti i u pripremama za aktivni

pokret.

21

Priprema organizma pre uticaja nekih drugih agenasa.

Vazdune kupke (povoljan uticaj) u cilju pripreme

organizma za izlaganje dejtvu sunevih zraka.

Vazduh (vlanost, istoa, gustina, pritisak, temperatura).

Najmanji stepen zagaenosti.

22

Aparati koji stvaraju vetaki razne oblike energije: elektricitet,

magnetizam, vetako svetlo, zvuna energija

Glavni izvor vetakih faktora je ELEKTRINA ENERGIJA

(jednosmerna i naizmenina niske i visoke frekvencije).

23

Primena struja:

JEDNOSMERNE STRUJE (galvanizacija, hidroelektrine

kupke, elektroforeza lekova, negativna elektroliza).

NISKOFREKVENTNE STRUJE (manje od 1000 Hz)

dijadinamina struja,
eksponencijalne struje.

SREDNJEFREKVENTNE STRUJE (vee od 1000 Hz)

interferentne struje.

VISOKOFREKVENTNE STRUJE (vee od 1000 Hz)

kratkotalasna dijatermija,
ultrakratkotalasna dijatermija,
mikrotalasna dijatermija.
24

Kvarc lampe (UV zraci).

Sijalice (IC zraci).

Laser.
Elektromagnetne oscilacije.
Ultra zvuk.
Infrazvuk.

25

26

27

28

SREDSTVA KINEZITERAPIJE
RESOURCES KINESIOTHERAPY

29