AN III.

102: Pansadhovaka sutta Page 1 of 3

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Anguttara nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Anguttara nikaya III.102

Pansadhovaka sutta [1]

Ispirač nečistoće

Prevod Branislav Kovačević

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

U zlatu ima krupnih nečistoća: prljavi pesak, mulj i kamenčići. Ispirač nečistoće, ili njegov
pomoćnik, nasuvši zlato u sito, ispira ga, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.

Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju manje nečistoće: sitan pesak i prašina. On ponovo ispira
zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.

Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju najsitnije nečistoće: najfiniji pesak i najfinija prašina.
Ispirač nečistoće, ili njegov pomoćnik ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne
ispere.

Kada se toga oslobode, ostaje samo zlatna prašina. Zlatar, ili njegov pomoćnik, stavivši ga u
lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje nečistoće. Zlato, sve
dok nije prečišćeno do tačke kada u njemu više nema nečistoća, nije prilagodljivo, kovljivo, ni
sjajno. Ono je krto i nije pogodno za obradu. Ali onda dođe vreme kada zlatar, ili njegov
pomoćnik, stavivši ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje
nečistoće. Zlato, pošto je prečišćeno do tačke kada u njemu više nema nečistoća, sada je
prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu
ukrasa da zlatar zamisli -- pojas, minđušu, ogrlicu ili zlatan lančić -- zlato će poslužiti toj svrsi.

Na isti način, u monahu koji teži pročišćenju uma ima ovih krupnih nečistoća: loše ponašanje
govorom, rečju i mišlju. Njih monah -- svestan i sposoban za to po prirodi -- napušta, razara,
odbacuje i uništava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju manje nečistoće: misli ispinjene željom,
zlovolja i zlonamernost. Njih on napušta, razara, odbacuje i uništava. Kada ih se oslobodi, u
njemu ostaju sitne nečistoće. misli o njegovom društvenom položaju, misli o zavičaju, misli o

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-102.html 4/7/2007
AN III.102: Pansadhovaka sutta Page 2 of 3

tome kako ne želi da bude prezren. Njih on napušta, razara, odbacuje i uništava

Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju samo misli o Dhammi. Njegova koncentracija nije ni smirena
ni rafinirana, još nije postigao vedrinu ili jedinstvo i ometa ga misao o prisilnom ograničavanju.
Ali onda dođe vreme kada se njegov um iznutra stabilizuje, smiri, postane jedinstven i
skoncentrisan. Njegova koncentracija je smirena i rafinirana, postigao je vedrinu i jedinstvo i više
ga ne ometa misao o prisilnom ograničavanju.

I tada, ka kojem god višem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, može da ga
svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on može upotrebiti mnogostruke natprirodne moći. Od jednog može postati
mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoćom prolazi kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su
brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je
zemlja. Sedeći prekrštenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje čak i Sunce i
Mesec, tako je moćan i snažan. Svojim telom utiče čak i na svetove Brame. On to može da
svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on čuje -- uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom --
obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to može da svedoči sam za
sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom
svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaje um ispunjen
odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen
obmanom. Ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen
um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaje napredan um
[onaj koji još nije na najviše nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um.
Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan
um. Prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um. On to
može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, seća se svojih mnogobrojnih prošlih života [bukvalno: prošlih domova], to jest,
jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset,
pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja
kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: "Tada sam imao to ime,
pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao
zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio
tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je
bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog
stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života do u detalje.
On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, on vidi -- uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom --

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-102.html 4/7/2007
AN III.102: Pansadhovaka sutta Page 3 of 3

bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna,
srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. "Ova bića -- opterećena lošim ponašanjem
telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u
skladu sa tim pogrešnim stanovištima -- sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u
području uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića -- koja su bila
opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja
su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima -- sa propašću
tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu." Tako -- uz
pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom -- on vidi bića kako umiru i
ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna
u skladu sa svojom kammom. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Ukoliko želi, sa okončanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti
i oslobođenog rasuđivanja, i sve to mu je znano i očigledno upravo ovde i sada. On to može da
svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.

Beleška

1. Tradicionalni naslov ove sutte (Sangha sutta) nema nikakve veze sa njezinim sadržajem.
Otuda joj je ovde dat novi naslov. [Natrag]

1/2/2003

www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-102.html

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-102.html 4/7/2007